OSTAVE VRAKOG GORJA

Autor Dragan B. Jovanovi Struni saradnici Milica Stojanovi Velibor Andri Crtei Aleksandra Suboti Javor Raajski Fotografije Dragan B. Jovanovi Ivan Kalnak Likovno ureenje Dragan B. Jovanovi Damir Vlajni Tehniki urednik Ivan Kalnak Lektor Ivana Jovanovi Prevod na engleski Marija Ljutina Recezenti Milo Jevti Rastko Vasi

OSTAVE VRAKOG GORJAMarkovac-GrunjacIzdava Gradski muzej Vrac Odgovorni urednik Anica Medakovi tampa Tuli Vrac, 2010. Tira 300 ISBN COBISS

tampanje ove knjige finansijski su pomogli Pokrajinski sekretarijat za kulturu AP Vojvodine i Optina Vrac

Dragan B. Jovanovi

OSTAVE VRAKOG GORJAMarkovac-Grunjac

Gradski muzej Vrac 2010.

SadrajUVOD. .....................................................................................................................................................7 Ostave bronzanih predmeta na teritoriji Vrakog gorja. ............................................................. 16 Ostava Markovac Grunjac. ............................................................................................................. 20 Srpovi. ................................................................................................................................................. 22 Sekire-Keltovi. .................................................................................................................................... 26 ekii. .................................................................................................................................................. 30 Dleta. ................................................................................................................................................... 32 Testerice. ............................................................................................................................................. 33 Brijai. .................................................................................................................................................. 34 Noevi. ................................................................................................................................................. 36 Maevi. ................................................................................................................................................ 38 Bodei. ................................................................................................................................................. 41 Koplja. ................................................................................................................................................. 43 Fibule. .................................................................................................................................................. 47 Ukrasne igle. ....................................................................................................................................... 50 Ukrasne ploice. ................................................................................................................................. 58 Delovi konjske opreme. ..................................................................................................................... 61 Aplikacije. ........................................................................................................................................... 61 Velike ukrasne ploe. ......................................................................................................................... 62 Privesci. ............................................................................................................................................... 62 Narukvice i trake za ruku. ................................................................................................................. 63 Ogrlice. ................................................................................................................................................ 68 Pojasevi i pojasne kope. .................................................................................................................. 68 lem. .................................................................................................................................................... 70 Knemide. ............................................................................................................................................. 70 Livaki zarupci, poluistopljeni predmeti i fragmenti livakih pogaa. ....................................... 71 Teine i teinski sistemi. .................................................................................................................... 72 Hemijska i metalografska ispitivanja predmeta iz ostave Markovac-Grunjac. .......................... 74 Zakljuak. ............................................................................................................................................ 79 Conclusion. ......................................................................................................................................... 81 KATALOG. ............................................................................................................................................ 83 INDEX. ................................................................................................................................................ 105 SKRAENICE. ..................................................................................................................................... 107 LITERATURA. ..................................................................................................................................... 108 TABLE. ................................................................................................................................................ 113 PRILOZI. ............................................................................................................................................. 185

UVOD

OSTAVE VRAKOG GORJA

UVOD

Bronzano doba moe se oznaiti kao prelomni trenutak u razvoju evropske civilizacije kakvu danas poznajemo. Tokom drugog milenijuma pre nae ere, u najveoj su meri postavljeni temelji i date smernice za ubrzani razvoj gotovo svih oblasti ljudske delatnosti. Pokretaku snagu ovih promena tokom bronzanog doba, inilo je revolucionarno otkrie meevine dva metala, odnosno nove sirovine za izradu orua, oruja, ali i ukrasnih predmeta. Najizraenije promene bile su, pre svega, na kulturnom i socijalnom planu (Sherrat, A. 1998: 275), ali su njihova dinamika i obim bile tesno povezane i u velikoj meri zavisile od politikih i ekonomskih prilika koje su vladale na odreenom prostoru. Narastajua potreba za bronzom, diktirala je brz razvoj privrede, pogotovu u oblasti rudarstva, metalurgije, trgovine i saobraaja, to je neizostavno vodilo ka eim i sloenijim kontaktima izmeu geografski udaljenih zajednica, a samim tim i do intenzivne razmene informacija, kulturnih i tehnolokih dostignua, pa i religijskih ideja. Bronza i njeni sastavni elementi bakar i kalaj, postaju najvaniji predmet razmene, bilo da se radi o komadima sirovog metala ili o gotovim proizvodima. Stvarni znaaj legure bakra i kalaja u periodu bronzanog doba uveliko prevazilazi njenu upotrebnu vrednost. Dragoceni metal ujedno predstavlja i robu ali i plateno sredstvo. Pojedini artikli sa kojima se trgovalo na velikim udaljenostima, morali su posedovati odreenu vrstu ekskluziviteta, kao to je to sluaj sa ilibarom, retkim zainima ili krznom sa severa, odnosno neki vid neophodnosti, to je takvim artiklima znatno poveavalo vrednost, za ta je najbolji primer trgovina solju. Na trgovinu metalnim predmetima moe se posmatrati dvojako: sa jedne strane, postoje brojni dokazi u vidu kalupa, posuda za livenje, topioniarskih pei ili kovakog alata, koji su otkriveni prilikom istraivanja gotovo svakog bronzanodopskog naselja, a koji nedvosmisleno ukazuju da se proizvodnja jednostavnih predmeta za svakodnevnu upotrebu odvijala upravo na ovim mestima. Takvi dokazi upuuju na stalno ili povremeno prisustvo u naseljima kovaa-livaca sposobnih za izradu ili popravku jednostavnih predmeta od bronze. Moe se pretpostaviti da je takav nain privreivanja niskog stepena produktivnosti, iz ega proizilazi da je trgovina ovakvim predmetima bila malog intenziteta i ograniena uglavnom na lokalnu zajednicu (Forenbaher, S. 1995: 271). Meutim, pojava predmeta jednostavnije izrade na irem geografskom prostoru, kao to su

neki tipovi srpova ili keltova, odnosno predmeta slinih ili istih tipolokih karakteristika, ukazuje na znatno sloenije trgovake veze, kako meu lokalnim, tako i meu geografski udaljenim zajednicama. sa druge strane, proizvodnja predmeta iji je proces izrade komplikovan, kao to je to sluaj sa maevima, bronzanim posudama ili delovima oklopa, odnosno predmeta koji su se verovatno izraivali samo u ogranienoj koliini i u specijalizovanim radionicama, bila je povezana sa glavnim regionalnim centrima koje je kontrolisala lokalna elita. Ovakvi predmeti predstavljali su univerzalne pokazatelje prestia i verovatno su razmenjivani na velikim udaljenostima (Forenbaher, S. 1995: 271). Velika utvrena naselja koja ujedno predstavljaju glavne regionalne centre, javljaju se tokom srednjeg i poznog bronzanog doba u mnogim oblastima, najee na raskrima vanih trgovakih puteva ili mestima gde su se ti putevi mogli lako kontrolisati. Posebno su znaajna ona naselja koja su se formirala na rubu karpatskih planina ili ona naselja koja su u odreenim oblastima zauzimala centralni poloaj sa kontaktima u svim pravcima (Sherrat, A. 1998: 245). Jedna od posledica burnih promena koje su se deavale tokom drugog milenijuma pre nae ere vezanih za pojavu bronze, jeste i sve izraenije raslojavanje u socijalnom i drutvenom pogledu. U cilju jasnijeg sagledavanja takvih promena, od naroitog su znaaja bronzani predmeti otkriveni u grobovima, a koji su u najveem broju sluajeva, za ivota bili u linom vlasnitvu pokojnika. Prisustvo bronzanih, ali i svih drugih predmeta u grobovima, moe se objasniti snano razvijenim verovanjem u zagrobni ivot, koje je i danas veoma raireno. Po tom shvatanju, pokojnik na onom svetu nastavlja ivot i ima iste potrebe kao i pre smrti. Grobni prilozi tako olakavaju pokojniku prelazak u drugi ivot. Bronzani predmeti otkriveni u takvom kontekstu pruaju nam znaajne informacije koje mogu ukazivati na materijalni status, zanimanje, poloaj u zajednici, ali i pol pokojnika. Mogunost da se na osnovu ovih predmeta vri fina i osetljiva socijalna diferencijacija, nije nita drugo do rezultat sve vee specijalizacije bronzanih predmeta prema nameni i obliku. Naime, nakon poetnog preslikavanja oblika i tipova kamenog orua i oruja u metalu poetkom bakarnog doba (Jovanovi, B. 1966: 1), brzo nastaju novi oblici metalnih predmeta sa jasno definisanom namenom i ogranienim nainom upotrebe, a ve postojei tipovi evoluiraju u nove oblike i prilagoavaju se nameni, ali i karakteristikama metala od koga su izraeni.

7

UVOD

Nasuprot grobnim prilozima, koji najvie upuuju na lini aspekt, prouavanjem ostava bronzanih predmeta, njihovog vremenskog odnosa i teritorijalne rasprostranjenosti, ali i odnosa pojedinanih tipova predmeta koji se nalaze u inventaru ostava sa predmetima otkrivenim u nekom drugom kontekstu, moemo jasnije sagledati velike promene u drutveno ekonomskim odnosima na iroj teritoriji. Produkcija bronzanih predmeta krajem bronzanog doba u najveoj se meri moe pratiti upravo kroz sadraj i distribuciju ostava, budui da je do sada otkriveno veoma malo metalnih predmeta u naseljima ili nekropolama. Svakako da se u ostavama bronzanih predmeta ne ogleda samo materijalna kultura tog vremena u nizu novih oblika i tekovina, nego i materijalna i ekonomska osnova njihovih nosilaca (Vinski-Gasparini, K. 1973: 78). Razlike u broju ostava bronzanih predmeta tokom razliitih perioda, mogu se na posredan nain povezati sa koliinom proizvedenog

metala, odnosno metala koji je u opticaju. Izuzetno veliki broj ostava bronzanog doba C D i Ha A1 perioda u centralnoj i istonoj Evropi, upuuje na to da je, suprotno oekivanjima, nivo metalurkih aktivnosti bio zapravo vei u periodima kada je broj ostava ostava manji (Harding A. 2000: 360). Bronzani predmeti, uprkos brojnim podacima koje pruaju u zavisnosti od konteksta u kojem su se nalazili, bilo da su otkriveni u okviru naselja kao grobni prilog ili u ostavi bronzanih predmeta, ne pruaju gotovo nikakve podatke za stilsku i kulturnu determinaciju. Osnovno obeleje stila i kulturne pripadnosti tokom bronzanog doba i dalje predstavlja keramiko posue, ije su promene u formi i nainu ornamentisanja mnogo dinaminije. Za razliku od grnarije, bronzani predmeti sporo trpe promene u formi, tehnici izrade ili ornamentici, a na osnovu njihove rasprostranjenosti, jasno se uoava da su odreene vrste i tipoviKontakti Pol Drutveni poloaj

Grobni priloziSocijalni status Religijske ideje Datovanje

Kontakti Socio-ekonomske prilike

Bronzani predmeti

Ostave

Religija Metalurgija i zanatstvo Datovanje

8

Socio-ekonomske prilike

Kontakti

NaseljaMetalurgija i zanatstvo

Datovanje

Pojedinani (sluajni) nalazi

Nedostatak konteksta

OSTAVE VRAKOG GORJA

predmeta zastupljeni na iroj teritoriji koja obuhvata vie kulturnih grupa (, . 1974: 46). Trgovina i proizvodnja bronzanih predmeta jednostavne izrade i svakodnevne namene, niskog je intenziteta i lokalnog je karaktera, a njihova pojava na veem prostoru koji naseljava vie kulturnih grupa, vie je nego oigledan dokaz da se izmeu tih kulturnih grupa vodila iva trgovina i razmena dobara, te da takva oblast predstavlja jednu iru ekonomsku zajednicu (, . 1974: 46). U kasnijim periodima, kada gvoe zbog svojih tehnolokih osobina preuzima primat kao osnovna sirovina za izradu orua i oruja, bronza nikako ne gubi na znaaju, ve se zbog svojih izuzetnih osobina koristi iskljuivo kao materijal za izradu ukrasnih i dekorativnih predmeta.

C1300 1250 1200 1150 1100 1050 1000 950 900 850 800 750 700 65060015.8 24.6 586 520 27.0 59.0 350 415 92,4 590 582 (Cu) 3.5 799 22.0 676 640 58.6 25.5 756 30.06 1084.5

L

Proizvodnja i upotreba bronze na ovim prostorima zapoela je relativno kasno, naroito kada se uzme u obzir da se za teritoriju centralnog Balkana vezuje najranija zabeleena metalurgija bakra na starom kontinentu (Jovanovi, B. et al. 1982: 72). Rezultati dosadanjih istraivanja upuuju da je poetni impuls za industriju bronze na centralnom Balkanu doao sa strane i da se javlja neto kasnije u odnosu na metalurke centre na jugu Balkana i u centralnoj Evropi. Iako za sada nema vrstih dokaza opte je prihvaeno miljenje da se pojava bronze u Evropi vezuje za poetak eksploatacije sulfidnih minerala bakra (Harding A. 2000: 202). Takvo stanovite navodi nas na pomisao da je upravo bogatstvo centralnog Balkana oksidnim mineralima, za koje se vezuje najranija metalurgija bakra, bilo mogui uzrok stagnacije u tehnolokom smislu i neto kasnije pojave bronze na ovim prostorima. U savremenoj metalurgiji bronzama se smatraju legure bakra u kojima se kao glavni legirajui elementi javljaju kalaj (Sn), aluminijum (Al), mangan (Mn), silicijum (Si), hrom (Cr) i drugi elementi. Naziv bronze daje se prema osnovnom legirajuem elementu (Tomovi, N. M. 1990: 106). U vreme nestaica tokom srednjeg i krajem bronzanog doba u nekim se oblastima, umesto kalaja, za legiranje bakra koristio i antimon (Charles, A. J. 1980: 172). Na kraju bronzanog doba metalurzi su dobro poznavali osobine bronze i naine na koje je mogla da se modifikuje u zavisnosti od koliine primesa u leguri. Kalajna bronza ima najbolja mehanika svojstva kada je odnos bakra i kalaja u leguri 1:10 (Wheeler, S. T. and Maddin, R. 1980: 110). Ova vrsta bronze se u odnosu na sve poznate legure najmanje skuplja, to omoguava izlivanje i najsloenijih predmeta sa otrim prelazima od tankih ka debljim presecima izlivaka. Negativna osobina kalajnih bronzi je njihova sklonost ka obrnutoj likvaciji, koja nastaje prilikom ovrivanja odlivaka, na taj nain to se lako topiva komponenta, bogata na kalaju, premeta iz centra ka periferiji, to uslovljava sitnu mikroporoznost u izlivku i neravnopravnost u hemijskom sastavu. Kod jako izraene obrnute likvacije na povrini izlivka javljaju se bele mrlje ili izluenja. Proces difuzije kod kalajnih bronzi

Bronza karakteristike metala i razlozi iroke upotrebe

550 500 450 400 350 300 250 200 150 100 5011.0

15.8

32.55

1.3% at 200 60.09 189 60.3 227 186 231.9 68 99,1

Cu

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

55

60

65

70

75

80

85

90

95

Sn

Grafikon 1. Dijagram stanja legure bakra (Cu) i kalaja (Sn)

tee veoma sporo i dendritna struktura iezava tek posle mnogostruke mehanike i termike obrade, to oteava tehnoloki proces prerade ovih legura u plastinom stanju (Tomovi, N. M. 1990: 107). Zahvaljujui svojim izuzetnim mehanikim svojstvima bronze imaju veoma iroku primenu i u savremenoj industriji. Osobine kalajnih bronzi zavise od sadraja kalaja, ali u velikoj meri i od sadraja primesa, odnosno drugih legirajuih elemenata. Nema potvrda da su se tokom bronzanog doba neki od ovih elemenata, kao to su fosfor, nikl, olovo, cink ili gvoe, namerno dodavali prilikom legiranja, pa se njihova pojava najee vezuje za pratee elemente koji se javljaju u rudi bakra. U kalajnim bronzama esto se, meutim, javlja kiseonik vezan kao anhidrit kalajne kiseline (SnO2). Ova komponenta veoma je tvrda i krta i jako sniava mehanika svojstva bronze (Tomovi, N. M. 1990: 110). Kalajne bronze vrlo su otporne na koroziju, imaju odlian odnos tvrdoe i ilavosti i veoma se dobro liju. Danas se bronze sa sadrajem kalaja od 4% do 7% koriste za umetniki liv, dok se za mainske elemente koriste bronze sa sadrajem kalaja preko 7%. Bronze koje u svom sastavu imaju sadraj kalaja vei od 22% vrlo su krte i nisu pogodne za upotrebu. Obina kalajna bronza se u savremenoj metalurgiji retko upotrebljava jer se dodavanjem cinka, olova, fosfora

9

UVOD

10

i nikla mogu dobiti bolja mehanika svojstva od onih koje poseduju iste, odnosno kalajne bronze. Aluminijumove bronze sadre do 11% aluminijuma i u odnosu na kalajne imaju sitniju strukturu zrna pri livenju to daje veu vrstou i tvrdou (Manojlovi, B. 1969: 415). U osnovi, izrada kalajnih bronzi moe se vriti na dva naina. Prvi i ujedno najpouzdaniji postupak jeste meanjem istog bakra sa kalajem, pri emu je kontrolisanje udela kalaja u leguri vrlo jednostavno. Pre unoenja kalaja u bakar temperatura rastopljene mase treba da bude oko 1200 C. Prethodno zagrejani kalaj na temperaturi od oko 100 do 150 C uranja se u rastopljeni bakar da bi se u toku topljenja vrilo i legiranje metala. Iako je temperatura topljenja kalaja znatno nia od temperature topljenja bakra, nema opasnosti od isparavanja kalaja jer je njegova temperatura isparavanja oko 2602 C. Ukoliko se u rastopljeni bakar unosi vea koliina kalaja, temperatura rastopljenog metala mora biti via kako dodatna koliina kalaja ne bi naglo rashladila masu i dovela do njenog smrzavanja. Na ovo se najjednostavnije moe uticati i brzinom dodavanja kalaja. Kada je masa istopljena potrebno ju je uz pomo prikladne alatke promeati kako bi se postigla bolja homogenost legure. U toku celog postupka potrebno je u dva navrata vriti dezoksidaciju prvi put prilikom topljenja istog bakra, potom nakon legiranja a neposredno pre livenja. Kalajne bronze liju se na temperaturama od 1150 do 1200 C (Tomovi, N. M. 1990: 110). Drugi postupak sastoji se od pretapanja lomljene bronze ili dodavanja otpadaka od bronze istom bakru, pri emu je u obe varijante gotovo nemogue kontrolisati taan udeo kalaja u bronzi. Sastav ovakve bronze je eventualno mogao da se popravi dodavanjem kalaja, pri emu bi se znaajno utedelo na kalaju to nije zanemarljivo s obzirom na njegovu deficitarnost. Za dezoksidaciju i preiavanje pretopljenog materijala koriste se preparati koji su obino meavina raznih soli (Tomovi, N. M. 1990: 111). Na osnovu brojnih rezultata hemijskih analiza bronzanih predmeta moe se zakljuiti da je tokom bronzanog doba sadraj kalaja u leguri bio jasno definisan prema traenim mehanikim svojstvima te stoga i strogo kontrolisan. Sastav i koliina drugih primesa metalu zavisili su meutim u najveoj meri od hemijskog sastava rude bakra koja je koriena. Preliminarne analize1 metala, o kojima e u posebnom odeljku biti neto vie rei, pokazale su da predmeti iz ostave Markovac-Grunjac, pored osnovnih elemenata legure bronze bakra i kalaja, sadre u izvesnoj koliini i arsen, antimon, gvoe, nikl, srebro, cink i olovo, koji se zbog niskog sadraja mogu smatrati neistoama koje su se nalazile u rudi iz koje je dobijen bakar.

Brojni nalazi kao to su livake posude, kalupi, ekii, nakovnji, dleta i drugi arheometalurki predmeti, predstavljaju prvu potvrdu razvoja metalurgije kao zanatske delatnosti. Na takvim predmetima najbolje se reflektuju razliite faze tehnolokog razvoja i proizvodnje metalnih predmeta (Bachman, H. et Al. 2003: 71). Livake posude najee su se pravile od meavine krupnog peska i gline, a samo izuzetno od kamena. Mogle su biti uzane a duboke ili plitke i iroke sa malim izlivnikom. Najvea nepoznanica kada su posude za livenje u pitanju jeste nain dranja posude prilikom sputanja i vaenja iz pei, odnosno prilikom sipanja tenog metala u kalupe. Na egipatskim crteima prikazane su dve osobe koje pomou dve ukrtene ipke podiu sa otvorenog ognjita posudu sa rastopljenim metalom. Pretpostavka da bi ove ipke mogle biti od sveeg, tek poseenog drveta, malo je verovatna s obzirom na injenicu da bi ak i zeleno drvo naglo izgorelo na tako visokim temperaturama. Postoji takoe i miljenje da su ove ipke izraivane od metala ili od drveta obloenog bronzanim limom (Harding, A. 2000: 222). Nakovnji su na teritoriji srpsko-hrvatskog Podunavlja2 i karpatske kotline relativno retki za razliku od zapadne Evrope gde predstavljaju uobiajenu vrstu nalaza. Nakovnji mogu biti jednostavnog (sa jednim kljunom) i sloenog oblika (sa vie radnih povrina za izvoenje razliitih oblika). Mnogi od ovih nakovanja su malih dimenzija i verovatno su noeni sa drugim alatom. U rumunskoj ostavi Temivar II (Fratelia) pored drugih alatki za obradu metala nalazi se i mali nakovanj sa est plitkih udubljenja, koji je najverovatnije sluio za ravnomerno probijanje otvora na bronzanom limu (Medele, F. 1987: 16). ekii predstavljaju nezaobilaznu alatku pri obradi metala i na neki nain predstavljaju suprotnost nakovnjima. O ovim alatkama bie vie rei u delu posveenom ekiima iz ostave Markovac-Grunjac. Tehnologija livenja bronze dobro je poznata i moe se pratiti, zahvaljujui brojnim nalazima celih ili polomljenih kalupa, od samih poetaka. Generalno posmatrano, uoava se konstantan napredak u tehnologiji, od jednostavnijih ka sloenijim oblicima, od otvorenih jednodelnih kalupa do dvodelnih ili sloenih kompozitnih kalupa za livenje predmeta sa upljinama. Pred kraj bronzanog doba javljaju se i kalupi za istovremeno livenje vie istih ili esto razliitih predmeta. Kalupi se tokom bronzanog doba na tlu Evrope izrauju od kamena, najee sitnozrnog peara, od gline i u izuzetnim sluajevima metala (Harding, A. 2000: 224). Jo jedna znaajna inovacija je livenje u dvodelnim kalupima kod kojih je negativ predmeta koji se lije urezan samo u jednu polovinu kalupa dok je druga polovina ravna. Ovakav nain livenja karakteristian je pre svega za predmete jednostavnijeg oblika poput srpova.2 Termin srpsko-hrvatsko Podunavlje koristi se u ovoj knjizi da oznai geografsku oblast koja obuhvata delove Banata, Bake, Srema, Slavonije, kao i oblasti na desnoj obali Dunava od ua Save do ulaza u erdapsku klisuru.

Tehnologija proizvodnje bronzanih predmeta

1 Analize je vrila Milica Stojanovi iz Narodnog muzeja u Beogradu u saradnji sa Veliborom Andriem iz laboratorije za hemijsku dinamiku i laboratorije za ispitivanje materijala Nuklearnog instituta u Vini, na emu im se srdano zahvaljujem.

OSTAVE VRAKOG GORJA

Problem ostava metalnih predmeta zaokuplja panju arheologa jo od polovine XIX veka, kada se poelo sa njihovim prikupljanjem. Najvei broj ostava bronzanih predmeta otkriven je do Drugog svetskog rata, ali je veliki broj predmeta ili celih ostava danas, na alost, zauvek izgubljen. Kao problem posebne vrste istie se i injenica da je u tom periodu nain publikovanja ove vrste arheolokih nalaza bio uglavnom sumaran i nepotpun, sa malo ilustracija i bez dovoljnih opisa. U ogromnom korpusu ostava sa teritorije Maarske i Transilvanije, J. Hampel objavljuje i ostave koje potiu sa teritorije dananje Vojvodine (Hampel, J. 1886; Hampel, J. 1892; Hampel, J. 1896). Do Drugog svetskog rata radovi u kojima su obraivane ostave sa teritorije koju obuhvata naa zemlja uglavnom se odnose na dela Feliksa (Bdog) Milekera (Felix Milleker), koji je objavio ostave sa teritorije Banata3 i M. Grbia koji je objavio ostave iz Privine Glave i Brestovika (Grbi, M. 1928/30: 152-155; Grbi, M. 1931: 24-31). Problemu sistematizacije i hronoloke klasifikacije ostava bronzanih predmeta poklanja se znatno vea panja tek posle Drugog svetskog rata. Najvanija dela iz ove oblasti, kojima je praktino utemeljen dalji rad, objavljena su u periodu od pedesetih, pa do kraja sedamdesetih godina XX veka. Radovi F. Holstea na hronolokoj klasifikaciji ostava perioda polja sa urnama jugoistone Evrope (Holste, F. 1951; Holste, F. 1962), predstavljali su neku vrstu osnove za sve radove u kojima je obraivana ova vrsta nalaza sa teritorije jugoistone Evrope. Pedesetih godina XX veka Zdenko Vinski i Ksenija Vinski-Gasparini dali su prvi prikaz ostava sa teritorije severne Hrvatske (Vinski, Z. i Vinski-Gasparini, K. 1956: 57-109). Od izuzetnog znaaja za istraivanja ostava bronzanih predmeta je i rad H. Miler-Karpea (MllerKarpe, H. 1959), u kojem autor na osnovu periodizacije bronzanog doba P. Rajnekea (Paul Reinecke), ralanjuje period polja sa urnama u vie podfaza. Veliki broj ostava sa teritorije Maarske obradila je Amalia Mooli i podelila u vie horizonata (Mozsolics, A. 1963). Pojedine horizonte ostava na teritoriji centralne i june Evrope izdvaja V. A. fon Brun i smeta ih u odreene hronoloke faze (v. Brunn, W. A. 1968). Za teritoriju Rumunije svoju klasifikaciju ostava kasnog bronzanog doba, baziranu na klasifikaciji V. A. fon Bruna i H. Miler-Karpea (W. A. v. Brunn; H. Mller-Karpe), dao je M. Rusu (Rusu, M. 1963), a dopunio je i razradio u dva navrata M. Petresku-Dimbovica (Petrescu-Dmbovia, M. 1977; Petrescu-Dmbovia, M. 1978). U obimnom radu o Kulturi polja sa urnama severne Hrvatske K. VinskiGasparini dopunila je prethodni rad, posvetivi posebnu panju ostavama bronzanih predmeta na osnovu kojih je u najveoj meri bazirala svoju periodizaciju ove kulture. Ostave3 Milleker, B. 1882 A dlmagyarorszgi trtnelmi s rgszeti trsulat rendes havi vlasztmnyi lse. TRE VIII/4, Temesvr, 176, T. I-III; 1896 Krolyfalvai bronzkincsrl, A XVI, Budapest, 252; 1897 Dlmagyarorszg rgisgleletei a honfoglals eltti idkbl I, Temesvr, 74; 1906a A Verseczi vrosi mzeum gyarapodsa, A XXVI, Budapest, 181; Milleker, F. 1940 Vorgeschichte des Banats, XV, , 20-36.

Istorijat istraivanja ostava bronzanih predmeta

je svrstala u pet faza koje odgovaraju vremenskom rasponu od kasnog bronzanog doba C do Hall. B3 (Vinski-Gasparini, K. 1973). Od novijih radova treba svakako pomenuti i znaajnu studiju S. Hanzena o ostavama kasnog bronzanog doba na prostoru izmeu reke Rone u Francuskoj i Karpata, u kojoj je autor pokuao da sistematizuje i posebno obradi najznaajnije vrste predmeta izdvajajui ih prema oblastima na kojima se pojavljuju (Hansen, S. 1994). Ostavama bronzanih predmeta, ali i pojedinanim bronzanim nalazima na teritoriji bive Jugoslavije, vea panja poklanja se tek posle Drugog svetskog rata, to je bilo u skladu sa tadanjim tendencijama. Katalog metala Drage Garaanin, objavljen 1954. godine, nastao je revizijom inventara praistorijske zbirke Narodnog muzeja u Beogradu (, . 1954). Objavljivanjem ostava sa teritorije Banata, koje je zapoeo Feliks Mileker, nastavio je da se bavi Rastko Raajski. U nekoliko navrata je objavljivao ostave koje je F. Mileker ve delimino publikovao, ali i znatan broj nepublikovanih i novootkrivenih ostava.4 U sklopu projekta meuakademskog odbora za materijalnu kulturu pri SANU sistematski je obraena i evidentirana veina do tada otkrivenih ostava. Jedan deo tih ostava objavljen je u dve sveske u redakciji Milutina Garaanina (Fontes I, 1975; Fontes II, 1994). Ostave kasnog bronzanog doba u istonoj Jugoslaviji obradio je i klasifikovao Rastko Vasi, pri emu je dao pregled svih objavljenih ostava i svoj predlog hronoloke podele (Vasi, R. 1977: 8). U svojim radovima Milutin Garaanin se u vie navrata bavio problemom ostava kasnog bronzanog doba u naoj zemlji, pri emu je za teritoriju Srbije i Vojvodine, prema jasno definisanim kriterijumima, hronoloki opredelio i razvrstao ostave bronzanih predmeta u odreene grupe-horizonte (Garaanin, M. 1973: 419-435; Garaanin, M. 1983: 685-689). Kao osnovne probleme sa kojima se autori susreu prilikom tumaenja ostava metalnih predmeta kasnog bronzanog doba formulisao je sledee: a) pitanje karaktera ostava b) pitanje hronolokog opredeljenja ostava i njihovog razvrstavanja u odreene grupe horizonte c) pitanje istorijske interpretacije ostava (Garaanin, M. 1983: 685) U novije vreme istie se veliki broj ostava iz okoline Poarevca koje je objavio D. Jacanovi, a koji je posebnu panju posvetio pitanju karaktera ostava bronzanih predmeta, pri emu naroito u poslednjim radovima insistira na votivnom karakteru svih ostava sa teritorije srpskog Podunavlja.

11

4 , . 1966/8 Bronzana ostava falera iz Ritieva, 15-17, , 23-36; 1971 Ostave Vrakog gorja I, 20, , 25-36; 1972/73 Ostave Vrakog gorja II, 21/22, , 19-28; 1975. Fontes I, 52-67, 86-90; 1988 , 39, , 15-28.

UVOD

Pitanje podele i karaktera ostava bronzanih predmetaUopteno govorei, ostavama se moe nazvati svaka zbirka koja sadri vie od jednog predmeta koji su pronaeni zajedno van funerarnog ili staninog konteksta (Harding, A. 2000: 352). Na osnovu ovakve formulacije, osnovni kriterijumi za identifikovanje ostava trebalo bi da budu broj predmeta i kontekst u kome su se ti predmeti nalazili. U praksi je meutim, znatno tee pridravati se ovih kriterijuma. Ostave bronzanih predmeta uglavnom su otkrivane sluajno, prilikom oranja ili nekih drugih zemljanih radova, tako da najee nije mogue sa sigurnou ukazati na kontekst u kome su se ti predmeti nalazili. Iz nesigurnih uslova nalaza takoe proizilazi opravdana sumnja da li je takva ostava sakupljena u celini, odnosno da li svi dostupni predmeti predstavljaju kompletnu ostavu. Sline sumnje imamo i u sluaju pojedinanih metalnih nalaza, koji su primera radi u junom Banatu relativno brojni, a koji mogu predstavljati delove rasparanih ostava, na ta je D. Jacanovi ve skrenuo panju (, . 1994: 56). Jedno od najvanijih pitanja koja se nameu prilikom tumaenja ostava metalnih predmeta, jeste odreivanje njihovog karaktera, odnosno razloga sakupljanja i ukopavanja bronzanih predmeta. U najveem broju sluajeva, ostave sa teritorije srpskog Podunavlja predstavljaju sluajne nalaze, bez poznatih okolnosti ukopavanja, tako da su sami predmeti koji se nalaze u ostavi, jedini pokazatelji na koje se moemo osloniti prilikom analize. ak i u retkim sluajevima kada su poznati uslovi nalaza neke od ostava, podaci koji se tom prilikom dobijaju, esto su toliko turi i neodreeni da su neretko potpuno neupotrebljivi za utvrivanje karaktera same ostave. Postoje brojne tipoloke podele na osnovu stanja i vrste predmeta koji se u ostavama nalaze, pa se tako mogu izdvojiti ostave koje sadre samo cele predmete, ostave sa samo jednom vrstom predmeta ili ostave raznovrsnog sastava; one sastavljene samo od ukrasnih predmeta ili ostave sa ingotima i polufabrikatima. Ovo su samo neki od moguih podela, uz jo bezbroj varijanti kada je sastav ostava u pitanju, to je podatak koji nikako ne olakava odreivanje njihovog karaktera, ve esto unosi samo dodatnu zabunu. Takoe se deava da se za istu ostavu daju razliita tumaenja karaktera u zavisnosti od naunog pristupa koji odreeni autori zastupaju. Jednako brojne su i teorije koje se bave razlozima nastanka ostava bronzanih predmeta, pa su tako G. Kraft i P. Rajneke prvi razradili tezu, koja je imala brojne pobornike i koja se jednim delom i do danas odrala: ostave bronzanih predmeta predstavljaju blago zakopano u trenutku opasnosti (Kraft, G. 1925; Kraft, G. 1926; Reinecke, P. 1930). Tumaei ostave nordijskog kruga H. J. Hund prvi je ukazao na njihovo sakralno znaenje u vezi sa pogrebnim obiajima (Hundt, J. H. 1955: 111). Ovakvo tumaenje po kome sve ostave metalnih predmeta predstavljaju votivne darove nekom htonskom boanstvu prihvatio je veliki broj arheologa. Stara teza o imetku sklonjenom u trenutku

12

opasnosti, podvrgnuta je kritici i u velikoj meri odbaena kao prevaziena (, . 1998: 191). Prilikom obrade ostava srpskog Podunavlja M. Garaanin se samo donekle dri stare Rajnekeove teze, koju u izvesnoj meri nadograuje, te ostave prema karakteru deli na: a) Ostave skrivnice, koje sadre homogeni materijal jednog perioda i predstavljaju imetak koji je u jednom trenutku opasnosti sakriven tj. zakopan, b) livake ostave, koje sadre hronoloki disparatan materijal, esto i ostatke sirovog metala spremnog za preradu i c) votivne ostave, koje sadre samo jednu vrstu objekata (Garaanin, M. 1973: 423-424; Garaanin, M. 1983: 685). Kada je u pitanju razlog ukopavanja ostava K. VinskiGasparini pokuala je da napravi neku vrstu balansa izmeu starog i novog stanovita. Svoju podelu je u najveoj meri izradila na osnovu sadraja brojnih ostava perioda polja sa urnama severne Hrvatske, pa tako ostave prema karakteru deli u dve osnovne grupe: a) Sakralne i b) Profane. Prema njenom miljenju, namena ostava nikako ne moe biti jednoobrazna. Sakralne ostave su kultne i imaju votivnu namenu, a sadre u svom inventaru, od jedne do najvie tri vrste predmeta. Profane ostave su livako trgovake ili ostave materijalnih vrednosti u smislu blaga ili drugih dragocenosti. Kako smatra, teko je razlikovati ove dve vrste ostava zato to imaju manje-vie jednoobrazan izgled i sadre u veem procentu lomljenu bronzu (VinskiGasparini, K. 1983: 650). D. Jacanovi zastupa ranije pominjanu tezu, koja je u novije vreme dosta rairena u zapadnoj i severnoj Evropi, prema kojoj sve ostave metalnih predmeta predstavljaju votivne darove odreenom htonskom boanstvu, ija je priroda tesno povezana sa metalom, rudarstvom i metalurgijom. Kao potvrdu svoje teze Jacanovi iznosi niz argumenata (, . 1994: 59), ija je validnost u pojedinim sluajevima veoma diskutabilna. Smatramo da su sve navedene klasifikacije, koje se odnose na ostave bronzanih predmeta sa ovih prostora, pomalo neodreene, te stoga i nedovoljno jasne kada je u pitanju determinacija samih ostava. Stavovi brojnih autora koji su se ovim problemom bavili esto su kontradiktorni i nedoreeni. Stie se utisak da su manjkavosti tih podela posledice, s jedne strane nedovoljne istraenosti usled kojih se nisu mogle uoiti regionalne osobenosti (ukoliko postoje!), ali takoe i snanog uticaja koji su pojedini strani arheolozi imali i ije su teorije prihvatane gotovo bezrezervno i bez ikakvog kritikog pristupa. Miljenja smo, da se pri klasifikaciji ostava, uz uvaavanje svih metodolokih i teorijskih principa relevantnih za ovaj problem mora voditi rauna o karakteristikama lokalnih kultura, kao i geografskim i kulturnim osobenostima koje mogu biti od presudne vanosti da ispravnu determinaciju ostava. Na formiranje jedne ostave, koja predstavlja produkt razliitih procesa (Harding, A. 2000: 354), mogli

OSTAVE VRAKOG GORJA

su uticati brojni inioci, ali ne treba ipak smetnuti s uma da je njihov nastanak posledica aktivnosti ljudi koji mogu, ali i ne moraju, biti nastanjeni na teritoriji na kojoj je ostava pohranjena. Pojava jednog manjeg broja ostava na geografski ogranienom prostoru, u kojima vei deo sadraja predstavljaju predmeti stranog porekla, ne moe se neizostavno posmatrati kao posledica pojave novog etnikog elementa, ve pre kao rezultat novih trgovakih kontakata. Kako serijski tipovi metalnih proizvoda predstavljaju sastavni deo arheoloke kulture, oni manje ili vie u potpunosti odraavaju sve glavne aspekte njihovog porekla, kao i teritorijalni i hronoloki razvoj same kulture kojoj pripadaju. Jednostavno govorei, irenje metala kao nove sirovine za izradu predmeta, kao i tipova metalnih proizvoda, nije zapravo nita drugo do irenje ekonomskog uticaja nosilaca ove robe ili proizvoda (Dergacev, V. 1997: 146). Isti autor smatra da, sa retkim izuzecima, masovna pojava tzv. importnih ostava u drugim kulturnim oblastima, moe najverovatnije istai zapoete migracione procese ili spoljne okolnosti, koje su prouzrokovane migracijama sopstvenika ovih bogatstava sa njihove teritorije. Postupci pojedinaca ili grupe ljudi koja je uestvovala u prikupljanju i skladitenju metalnih predmeta, njihova verovanja, religijske ideje, shvatanje materijalnog i duhovnog sveta koji ih okruuje, kulturni i tehnoloki nivo, samo su neke od brojnih karakteristika koje predstavljaju obeleje neke zajednice na odreenom geografskom prostoru, iz ega se namee zakljuak da ni razlozi za formiranje ostava ne mogu biti jedinstveni. Jedna te ista vrsta bronzanih predmeta moe se u meusobno udaljenim geografskim oblastima sakupljati i pohranjivati iz sasvim razliitih pobuda, ali moe biti i obrnuto, pa se iz istih pobuda mogu deponovati i predmeti sasvim razliite vrste i stanja.

Ostave bronzanih predmeta u karpatskom basenu skoncentrisane su u odreenim oblastima i sadre grupe ili posebno izabrane predmete, ukljuujui i one neutilitarne namene, ingote i ostatke od livenja. ee se nalaze u onim oblastima gde je praktikovana kremacija. Ovo upuuje napomisao da su na neki nain pre odraavaju obiaje vezane za obrede sahranjivanja, nego elju da se ti predmeti sakriju za sopstveno dobro (Harding A. 2000: 362). Po svojoj nameni votivne ostave predstavljaju molbene rtve, odnosno rtvene ponude, koje se unapred prinose i koje treba da obezbede ispunjenje zahteva ili molbi onoga ko prinosi rtvu. Predmeti koji se daruju moraju biti od velikog znaaja, kako za podnosioca rtve tako i za boanstvo kojem se molbom obraa. U sluaju darivanja odreenog predmeta nekoj vioj sili, sm predmet predstavlja sredstvo preko koga se veza uspostavlja pri emu je odgovor na upuenu molbu potpuno neizvestan (Osborne R. 2004: 2). Ti isti predmeti moraju biti u direktnoj ili, ako to nije mogue, bar simbolinoj vezi sa molbom koja se upuuje. Ovakve rtve redovno su praene molitvama i ritualnim radnjama, koje e u oima boanstva kojem se darovi prinose, rtvu uiniti

Votivne ostave

jo privlanijom a samim tim i delotvornijom (, . 1983: 13). Nemamo, na alost, gotovo nikakvoh tragova, niti dokaza, o ritualima koji su pratili pripremu i polaganje votivnih ostava u zemlju, jednim delom zbog prirode samih rituala, a drugim delom zbog toga to je najvei deo ostava otkriven sluajno, prilikom zemljanih radova, pa tragovi, ako ih je i bilo, nisu konstatovani. Votivne ostave u sutini predstavljaju rtvenu ponudu, odnosno dar boanstvu (ili boanstvima) podzemlja i kao takve ine najvaniji deo u sloenom obredu rtvovanja. Takvi rtveni darovi podrazumevaju da se njihov vlasnik trajno odrekao prava na svojinu nad tim predmetima u korist boanstva kojem je dar namenjen. Samim tim namee se zakljuak da nikako nije mogla postojati namera pojedinca ili grupe ljudi koji su prineli takvu vrstu rtvenog dara da se ti predmeti iskopaju i ponovo upotrebe. Ovakve ostave prema miljenju M. Garaanina mahom sadre samo jednu vrstu predmeta i nema nikakve razlike da li je u pitanju nakit, oruje ili neka druga vrsta nalaza (Garaanin, M. 1983: 685). Sa druge strane, K. Vinski-Gasparini smatra da se votivne ostave sastoje od najvie tri vrste predmeta i da ponekad pokazuju tragove gorenja (Vinski-Gasparini, K. 1983: 650). Pored jasnih primera za ovakav tip ostava koje se uklapaju u definiciju koju je Garaanin naveo, kao to su ostave iz Urovice, Brestovika IV, arkova i Donjih Petrovaca (Garaanin, M. 1983: 694), moramo da istaknemo da ne postoji oigledan razlog zbog kojeg bi votivne ostave sadrale u svom inventaru samo jednu vrstu predmeta i zato bi to ukazivalo na njihov votivni karakter. U prilog ovakvom stavu, pored ve navedenih karakteristika molbenih rtvi, govore i ostave heterogenog sastava Vrac-Majdan (, . 1988: 15-28), Mali am-Rimski anevi (, . 1975a: 60), Markovac-Leskovica (Milleker, F. 1940: 25), Cioclovina (Petrescu-Dmbovia, M. 1978: 117) i Pecika II u Rumuniji (Petrescu-Dmbovia, M. 1978: 124), iji sadraji i uslovi nalaza jasno ukazuju da nisu u pitanju ni livake ostave, ni skrivnice dragocenosti, ve predmeti sakupljeni i pohranjeni u zemlju sa jasnom namenom da se obezbedi naklonost nekog (htonskog) boanstva. Vie je nego znaajan podatak da se u ostavama na teritoriji Srbije ne pojavljuje ni jedan predmet ija je namena iskljuivo kultna, to bi umnogome olakalo utvrivanje karaktera same ostave. Raznovrstan sadraj votivnih ostava moe u izvesnim sluajevima ukazivati i na uee vie ljudi ili ak itavih zajednica u samom ritualu darivanja, na ta je ve skrenuo panju Petresku-Dmbovica prilikom sistematizacije ostava u Rumuniji (Petrescu-Dmbovia, M. 1977: 23). Kao to je D. Jacanovi ispravno primetio: ... veliina, struktura i hronoloka homogenost materijala [u ostavi], zavise od broja uesnika u ritualu rtvovanja, oekivane elje onoga ko prinosi rtvu i vremenskog trajanja rtvovanja na jednom mestu (, . 1994: 60). Na osnovu takve pretpostavke moe se zakljuiti da ne postoji striktan i opte primenljiv kriterijum po kome bi se izdvajale votivne ostave, naroito kada uzmemo u obzir da su razlozi, materijalne mogunosti, pa ak i shvatanje materijalne vrednosti individualna stvar,

13

UVOD

od ega naravno i zavisi ta e predstavljati dar koji se prinosi boanstvu. Primarnu rtvu u okviru votivnih ostava zapravo predstavlja sm metal, dok je vrsta i veliina predmeta od sekundarnog znaaja (, . 1994: 59). Meutim, pojava ilibarskih i staklenih perli u pojedinim ostavama (, . 1988: 27; Palavestra, P. 2006: 44, 52), ukazuje da na to je u odreenim sluajevima mogua neka vrsta zamene rtvenih darova. U ovom trenutku teko je rei da li je taj surogat rtve samo simbolian ili je u pitanju posebna vrsta rtvenog dara, koji moda poseduje neko magijsko svojstvo i ije prisustvo u ostavi ima tano odreenu svrhu. Pri trenutnom stepenu istraenosti, moe se ak rei da je prisustvo ilibara u ostavama bronzanih predmeta gotovo siguran pokazatelj njihovog votivnog karaktera. Ovakvo miljenje treba ipak prihvatiti sa izvesnom rezervom s obzirom na relativno mali broj nalaza ove vrste. Pojava namerno lomljenih i deformisanih predmeta u ostavama, posebno kada su u pitanju ukrasni predmeti, moe, ali i ne mora ukazivati na votivni karakter ostave. Ritualno lomljenje predmeta poznato je u mnogim religijama i ono se uglavnom odnosilo na predmete koji su imali dublje simboliko znaenje, ali je po pravilu vezano za kult mrtvih. Takvi predmeti se lome ili deformiu do neupotrebljivosti, ali pri tome svi delovi jednog predmeta ostaju skupa, to kod ostava bronzanih predmeta u najveem broju sluajeva nije tako. Stoga se pojava lomljenih predmeta u ostavama ne moe prihvatiti kao siguran pokazatelj obrednih radnji, odnosno takvi predmeti ne mogu ukazivati na votivni karakter ostave. Ni definicija A. Hardinga, po kojoj se votivne ostave sastoje od celih predmeta, dok na njihovu votivnu namenu ukazuje pre svega kontekst u kojem je ostava deponovana (Harding, A. 2000: 354), ne moe se zbog svega ve reenog u vezi strukture votivnih ostava prihvatiti u potpunosti.

Drugi tipovi ostava bronzanih predmetaSve ostale ostave, koje nemaju votivni karakter, samo su privremeno zakopavane u zemlju (prema opte prihvaenom miljenju zbog neke iznenadne opasnosti), sa namerom da se naknadno iskopaju, a predmeti ponovo koriste, te stoga proizilazi da su sve takve ostave u osnovi skrivnice. Dalja podela ostava skrivnica namee nam nekoliko problema

14

od kojih su neki samo terminoloke prirode, dok su neki mnogo sloeniji i zahtevaju detaljniju analizu. Generalno ih moemo podeliti u dve osnovne grupe: - ostave zanatsko-trgovakog tipa, i - ostave skrivnice dragocenosti. Prvoj grupi, pripadaju livake ostave koje su ujedno i najbrojnije, a sadre hronoloki disparatan i tipoloki raznovrstan materijal, esto i ostatke sirovog metala, odnosno lomljenih livakih pogaa, koje su sakupili pojedinci ili grupa ljudi sa ireg geografskog podruja. Ovi predmeti sakupljani su zbog pretapanja i celokupan sadraj ostava sastoji se iskljuivo od materijala za reciklau. Na livaku namenu ostava upuuju ingoti, neuspeli odlivci, celi i polomljeni predmeti, ali i delovi poluistopljenih predmeta. Takvim ostavama pripisujemo zanatsko-trgovaki karakter, a smatra se da su pripadale putujuim livnicama (Bukvi, Lj. 2000: 101). udno je, meutim, to u inventaru takvih ostava gotovo u potpunosti nedostaju kalupi, gotovi predmeti spremni za dalju prodaju ili bilo kakav drugi alat zanatlije-trgovca koji je zakopao ostavu. Izuzetak donekle ini ostava Temivar II (Fratelia), u ijem se inventaru nalaze iskljuivo alatke za obradu metala i koje se sasvim sigurno mogu svrstati u kovaki alat (Medele, F. 1987: 16). Nedostatak gotovih predmeta i alata, ija je vrednost nesumnjivo bila velika za njihovog vlasnika, na posredan nain upuuje na to da se nemiri ili kakva druga nadolazea opasnost ne bi mogli smatrati razlogom ukopavanja ovih ostava. Prvoj grupi takoe pipadaju i trgovake ostave koje se sastoje od vie primeraka jednog ili ogranienog broja tipova (Harding, A. 2000: 354). Kao najblii primer te vrste moemo navesti ostavu Veliko Sredite-Belo Brdo, koja je otkrivena na nepunih 3 km severozapadno od ostave Markovac-Grunjac. Drugoj grupi pripadaju ostave koje se u nekim sluajevima teko razlikuju od votivnih, s obzirom da najee sadre cele predmete, uglavnom dekorativne namene i vee materijalne vrednosti. Ovakve ostave moemo okarakterisati kao skrivnice u uem smislu rei, ili ostave-skrivnice dragocenosti. Ve sama injenica da se ovde radi o predmetima od bronze, bez obzira na njenu vrednost, znatno suava izbor predmeta koji se mogu nai u inventaru, a samim tim i broj takvih ostava. Ostava Satu Mare predstavlja jasan primer ostave-skrivnice dragocenosti (Petrescu-Dmbovia, M. 1977:Livakotrgovake

Profane

Skrivnice

Ostave bronzanih predmetaSakralne

Skrivnice dragocenosti ?

Heterogenog sastava

Heterogenog sastava

VotivneHomogenog sastava

OSTAVE VRAKOG GORJA

105, T. 9/4-14), a u svom inventaru sadri grupu predmeta koja je verovatno pripadala samo jednoj osobi te stoga ima lini karakter. U ovom bismo trenutku najverovatniju namenu ostave skrivnice dragocenosti pripisali neto starijim ostavama koje pripadaju srednjem bronzanom dobu i koje na naim prostorima nisu tako brojne. Ostave Kosider horizonta u Maarskoj pripadaju ovom tipu, a njihova pojava poklapa se sa prekidom ivota na brojnim rano bronzanodopskim naseljima tel tipa (Harding, A. 2000: 355). Iz svega navedenog moe se zakljuiti da krajem bronzanog doba proces formiranja ostava bronzanih predmeta nije bio unifikovan, odnosno da nisu postojala opta pravila deponovanja ili bilo kakve norme, ak ni kada su votivne ostave u pitanju, a koje bi se kao takve morale formirati uz potovanje tano odreene ritualne forme. Samim tim kriterijumi po kojima se moe odrediti namena ostava mogu se samo uslovno prihvatiti i primeniti u zavisnosti od geografske oblasti, mesta i naina deponovanja, sastava ostave i konteksta u kojem se nalazila. Odreene osobenosti koje i pored manjih ili veih podudaranja svaka ostava poseduje, u kombinaciji sa svim ostalim podacima koje moe da prui, predstavljaju jedini nain da se sa to veom sigurnou odredi pravi razlog sakupljanja i zakopavanja bronzanih predmeta. Juni Banat uprkos preteno ravniarskom karakteru predstavlja dinaminu geografsku oblast ispresecanu brojnim vodotokovima, depresijama, peanim dinama, lesnim terasama i umovitim bregovima. Najveim delom pripada teritoriji Srbije, dok samo manji istoni deo, oivien obroncima Karpata pripada teritoriji Rumunije. Prirodnu granicu sa juga predstavlja tok Dunava, dok je na zapadu to tok reke Tise. Na prostoru srednjeg Banata pravcem severozapad-jugoistok prostire se Velika itebejska depresija,

Geografske odlike junog Banata

koja je sve do XVIII veka predstavljala neprohodnu movaru (Karta 1). Njen istoni deo ima svoje mesto u strunoj literaturi pod imenom Alibunarska movara, a prua se sve do Vrca i Vatina. Ovaj deo depresije obuhvata manje predeone celine kao to su Alibunarski i Ilandanski rit i Veliki i Mali vraki rit (Bukurov, B. 1984: 99). Na nju se ka jugu nadovezuje teko prohodna Deliblatska peara, koja praktino deli juni Banat na istoni i zapadni deo. Istoni deo karakteriu este i nagle promene reljefa sa dominantnim Vrakim planinama i umovitim bregovima, koji neodoljivo podseaju na umadiju, dok se sa severoistoka ka Dunavu prua dolina Karaa, koja predstavlja prirodnu komunikaciju ka jugu. Teritorijom zapadno od Deliblatske peare dominira vijugavi tok Tamia sa irokom deltom na mestu gde se uliva u Dunav. Druga bitna karakteristika reljefa ovog dela Banata je niska leva obala Dunava. Tokom visokog vodostaja Dunav se na ovim mestima izlivao i plavio zemljite preko 10 kilometara u dubinu. Ostave bronzanih predmeta u najveem broju grupisane su na severnim padinama Vrakih planina, na delu od poteza Majdan do sela Markovac. Ova oblast praktino predstavlja granicu prostiranja gustih uma koje se sputaju sa obronaka Vrakih planina. Selo Markovac nalazi se na oko 15 kilometara od Vrca u podnoju severoistonog dela Vrakih planina, u blizini granice sa Rumunijom. Severno od sela nalazi se Markovaki potok, koji ka zapadu protie kroz sela Guduricu i Veliko Sredite, gde se uliva u Mali rit. Desnu obalu potoka ini uzdignuta lesna terasa, koja je u delu od Markovca do Velikog Sredita ispresecana brojnim vododerinama i manjim sezonskim potocima. Zapadni kraj se u vidu grede prua sve do Pavlia i ini prirodnu granicu izmeu Malog i Velikog rita. Cela ova oblast karakteristina je po brojnim arheolokim lokalitetima (od paleolita do poznog srednjeg veka), a meu njima se posebno istiu lokaliteti At, Crvenka, Strmoglavica, Stari Ludo i Ramnaja.

15

Ostave bronzanih predmeta na teritoriji Vrakog gorja

Ostave bronzanih predmeta na teritoriji Vrakog gorjaOblast Vrakog gorja bogata je i znaajna ne samo po otkrivenim ostavama ve i po brojnim usamljenim nalazima bronzanih i bakarnih predmeta. Jo je 70-tih godina prolog veka R. Raajski ukazao na vezu izmeu gomilanja ostava i velikog broja naselja i nekropola na ovom prostoru (Raajski R. 1970: 25). Razloge za ovakvu pojavu najjednostavnije moemo objasniti izuzetno povoljnom geografskom poloaju koje predstavlja raskre prirodnih komunikacija. Na teritoriji Vrakog gorja zabeleeno je 20 ostava bronzanih predmeta. Jedan deo ostava detaljno je obraen i publikovan, dok je najvei broj ranije otkrivenih samo zabeleen i objavljen bez detaljnijih podataka (Karta 2). Mali am Rimski anevi Decembra 1881. godine, prilikom kopanja rova u neposrednoj blizini Rimskih aneva, radnici su otkrili ostavu bronzanih predmeta. U proienom pesku koji je naroito dopremljen za tu svrhu, nalazili su se bronzani predmeti najverovatnije bez posude, budui da postoji sumnja da prilikom pronalaska nisu otkopani svi predmeti. U trenutku pronalaenja ostava je imala oko 50 predmeta u ukupnoj teini od 12 kg?! Kako izvetava Mileker vraki kolekcionar Eduard Ritinger nabavio je od jednog radnika za svoju zbirku 12 predmeta (etiri srpa, pet vrhova kopalja, dvaNanogvice

kelta i jednu bronzanu slitinu). Sebastijan Heni, upnik iz Velikog ama, ustupio je muzeju u Temivaru 20 predmeta (etiri srpa, dva vrha koplja, tri testerice, etiri kelta, jedan no i est bronzanih slitina), zbog ega je nalaz pogreno nazvan Ostava iz Velikog ama. F. Mileker neto kasnije ispravlja greku u svom arheolokom katastru i doslovce navodi: na osnovu okolnosti da su ovi predmeti prvo dospeli u Veliki am, odnosno da je iz tog mesta prvo stigla vest u strune krugove, ovaj je nalaz nazvan Velikoamska ostava, pa ga je pisac ovih redova (Mileker) tako i predstavio. Tako je Hampel ostavu registrovao kao depo iz Velikog ama (Hampel, J. 1892: 102). Holste greku prenosi dalje, pa tako ovu ostavu dvojako tretira: deo koji se nalazi u Temivaru kao ostavu iz Velikog ama, a deo koji se nalazi u Vrakom muzeju kao ostavu iz Malog ama (Holste, F. 1951: 12). Otkupom Ritingerove zbirke, u Gradski muzej u Vrcu dospelo je 9 predmetea: dva kelta, tri vrha koplja, dva srpa, jedna narukvica i jedna slitina. Na osnovu literature muzej u Temivaru bi trebalo da ima ukupno 21 predmet (dva vrha koplja, tri testerice, etiri srpa, fragmentovani no, pet fragmentovanih keltova i est komada bronzane slitine). Meutim, na osnovu inventarnih knjiga ovaj muzej uva samo sedam predmeta.Pontelly, I. 1882. A dlmagyarorszgi trtnelmi s rgszeti trsulat rendes havi vlasztmnyi lse. TR VIII/4. Temesvr, 176. Pulsky, K. 1882. Az orsz. rgszetani trsulat f. vi janur havi lsnk. A 2, Budapest, XXVII. Hampel J. 1892. A bronzkor emlkei Magyarhonban II. Budapest, 102. Milleker, B. 1897. Dlmagyarorszg rgisgleletei a honfoglals eltti idkbl I, Temesvr, 191-193.Bronzana slitina Delovi toka titnik za iglu

Narukvice

Saltaleoni

Testerice

Posude

Dugmad

Torkvesi

Pojasevi

Maevi

Privesci

Bodei

Keltovi

Noevi

Limovi

Period

Srpovi

Koplja

Fibule

Karike

Sekire

Brijai

Falere

Ostalo

ilibar

ekii

Dleta

Igle

lem

1. Markovac-Grunjac 2. Markovac-Leskovica 3. Markovac-Urvine

Hall A1 Hall A1 Hall A1

14 1 2

13 1 1 1

8

76

39 22 4 1 1

6

17

12 7

79 3 2 1

11

5

1

2

15

1

2

4

14 3

6 4 1

96

3 2

22

72 4

4

911 367 (1008) 17668,4 (19298,08) 14 43 1052,16 19 877,8 12000 573 675,98 4160,4 181,69

1 6 7 2 1 2 5 3 8

2

1

2

1 3

3

1 7

4. Mali am-Rimski anevi Hall A2 5. Malo Sredite-uma 6. Mesi-ikovac 7. Mesi-upaja 8. Veliko Sredite-Mali rit 9. Veliko Sredite-Belo Brdo 10. Veliko Sredite 11. Vrac-Kozluk 12. Vrac-Majdan 13. Uljma I - Olarova ciglana 14. Uljma II - Glojerova CiglanaHall A1 Hall A2 Hall A1 Hall A1 Hall A1 Hall A Hall A1 Hall A1 Hall A1 Hall A1

6

50 3 3

1

3

2

10 1 9

1

7

1

1

2

2

1

1

1

1

1

41 4

4

1

32

51

2

1

113 4511,73 15000

1 1

5 1

1 2

2

4 1

1 2

5 11 3 30 4 10 1 2 2 4 1 2 11 77

1 3

1 11 1

11 2 45 2

32 4589,84 177 2876,9 3 857,27

34 1427,71 32 4238,5 2 5 1 12 9 462,25

15. Banatski Karlovac-Vinogradi Hall A2 16. Ritievo 17. Launa 18. TirolHall B/C Hall A1 Hall A1

17

2

3 1

2 4 4

21 16 12 112 2

96 45

7

25 22 170 17 58 11

7

19

1

1

2

9

31 88 109 20 27

1

99 45

6 381 1488 71153,63 (1585) (72783,31)

Tabela 1. Ostave Vrakog gorja

Teine (g)

OSTAVE VRAKOG GORJAMilleker, F. 1940. Vorgeschichte des Banats, XV, , 26. Holste, F. 1951. Hortfunde Sdosteuropas, Marburg/Lahn, 12. T. 21/26-34; 25 T. 48/16-24. , . 1975. , Fontes I, , 60-63.

Gudurica amski breg Ostava je otkrivena pedesetih godina XIX veka, u blizini Gudurice na njivi Valentina Lajbaha. Mileker je ostavu samo registrovao 1888. godine kada je ve bila izgubljena, tako da njen sadraj nije poznat.Milleker, B. 1897. Dlmagyarorszg rgisgleletei a honfoglals eltti idkbl I, Temesvr, 74. Milleker, F. 1940. Vorgeschichte des Banats, XV, , 23.

Veliko Sredite Ostava je otkrivena 1867. godine prilikom pripreme zemljita za vinograd na nepoznatoj lokaciji u blizini Velikog Sredita. Predmeti su otkupom dospeli u livnicu Valentin Najkom i sinovi, gde je ostava i pretopljena. Ostava je teila oko 15 kg, a prema opisu predmeta koje je imao priliku da vidi F. Mileker je datuje u Ha A period.Milleker, B. 1897. Dlmagyarorszg rgisgleletei a honfoglals eltti idkbl I, Temesvr, 104. Milleker, F. 1940. Vorgeschichte des Banats, XV, Beograd, 25.

Markovac Urvina Ostava je pronaena prilikom vaenja jednog panja na potezu Urvina, nedaleko od starog puta Markovac-Kakovo (Rumunija). Pronali su je Sava Pavel i Vasilije Branka iz Markovca. Bila je zakopana izravno u zemlju, tada na dubini od 40 cm. Dve godine ranije, prema izjavi nalazaa, na istom mestu, sluajno je pored korena drveta (koje su kasnije posekli) otkriven, delimino ispran kiom, jedan bronzani ma. Imajui u vidu podatke dobijene od nalazaa, kao i istovetnost patine, moglo bi se pretpostaviti, mada sa izvesnom ogradom, da i ovaj ma pripada ostavi. Iskopana je 20.7.1960. godine i teka je ukupno 877,8 grama. U njoj su otkrivena dva maa, jedan no, jedan bode, jedno koplje, dve igle, dve narukvice, jedno dleto, dva priveska, jedan saltaleon, jedna testerica, tri dugmeta i jedan fragment bronzanog lima. Ukupno 19 predmeta., . 1971. Ostave Vrakog gorja I, 20, , 25-36.

Veliko Sredite ip polje (Mali rit) Ostava je otkrivena oktobra 1900. godine u blizini Malog Rita nadomak Velikog Sredita. Blie mesto nalaza nije poznato. U Gradski muzej u Vrcu dospelo etiri je predmeta jedan srp i tri sekire-kelta.

Milleker, B. 1906. Dlmagyarorszg rgisgleletei a honfoglals eltti idkbl III, Temesvr, 133-134. Milleker, F. 1940. Vorgeschichte des Banats, XV, Beograd, 25.

Veliko Sredite Belo brdo Ostava je otkrivena 1912. godine na potezu Belo brdo (Breg), na oko 1 km od puta za Guduricu, prilikom rigolovanja zemljita za vinograd. Pronaeno je 113 predmeta ukupne teine 4513,27 grama. Danas se u Gradskom muzeju u Vrcu nalazi 105 predmeta iz ove ostave: 8 sekira keltova, 8 srpova, jedan bode, jedan fragment ingota u obliku pogae, dva fragmenta bronzanog lima, etiri koplja, 51 alka i 30 narukvica. Mesto nalaza udaljeno je nepun kilometar od lokacije na kojoj je otkrivena ostava Markovac-Grunjac.

Malo Sredite uma Krajem 1965. Godine dospeo je u stovarite Otpada u Vrcu jedan bronzani kelt. Preuzimanjem ovog predmeta za arheoloku zbirku Vrakog muzeja otkriveno je da predmet potie iz Malog Sredita. Obilaskom Malog Sredita poetkom 1966. godine nabavljena su jo dva bronzana predmeta: jedan manji kelt i jedno dleto sa tulcem. Na osnovu podataka do kojih se dolo, izvodi se zakljuak da sva tri predmeta pripadaju jednom grupnom nalazu ostavi. Potiu sa poloaja uma, odnosno naeni su u jednoj maloj uvali severno iznad sela (?), u vododerini. Ispod jednog oveeg kamena pronalaza je primetio predmet od bronze i, zainteresovan, izvadio jo dva predmeta. No nije se moglo definitivno utvrditi da li je na ovom mestu bilo jo materijala, kao ni blie okolnosti pohrane ostave, poto je u meuvremenu, u neposrednoj blizini, izgraen put i mesto nalaza razoreno. Ukupna teina ostave je 573 g.Raajski, R. 1971. Ostave Vrakog gorja I, 20, Novi Sad, 25-36.

Milleker, F. 1940. Vorgeschichte des Banats, XV, Beograd, 25.

Markovac Leskovica Ostava je otkrivena 1896. godine na potezu Leskovica prilikom dubokog oranja, u kojoj su prema Milekeru, pored ostalih predmeta naena dva fragmenta sirove bronze i dve staklene perle. Sastoji se od ukupno 32 fragmentovana predmeta, koji se danas uvaju u Gradskom muzeju u Vrcu, a ine je fragmenti maa, upljih sekira, privezaka, narukvica, ukrasnih dugmadi, privezaka od spiralno uvijene ice, delova pozamanterijske fibule i jednog noa.Milleker, B. 1906. Dlmagyarorszg rgisgleletei a honfoglals eltti idkbl III, Temesvr, 93-94. Holste, F. 1951. Hortfunde Sdosteuropas, Marburg/ Lahn, 12, T. 21/12-25. Milleker, F. 1940. Vorgeschichte des Banats, XV, Beograd, 25.

Vrac Kozluk Ostava bronzanih predmeta otkrivena je poetkom 1911. godine, prilikom rigolovanja zemljita za vinograd, u severoistonom delu uvale Kozluk, potez Kremenjak na Vrakom gorju. Ceo nalaz, meutim, nije sauvan, ve samo onaj deo koji su sinovi Valentina Neukoma, livca iz Vrca poklonili Vrakom muzeju (19. januara 1911. godine). Nisu zabeleeni podaci kako o bliim okolnostima pronalaska, tako ni o veliini nalaza, odnosno ukupnosti ostave. Deo nalaza koji je dospeo u muzej ima 32 polomljena i sitna predmeta i livakih pogaa, u ukupnoj teini od 4589,84 g. Gotovo teine ostave otpada na livaku sirovinu, odnosno ist bakar. Feliks Mileker pominje ostavu prvi put u Starinama Banata. Podaci koje tom prilikom iznosi u vezi broja predmeta koji se nalaze u ostavi ne podudaraju se sa knjigom ulaska i sa glavnim inventarom. Od nalaza iz Kozluka sauvani su sledei predmeti: jedan kelt, pet srpova, dva vrha koplja, bode, list testerice, pozamanterijska fibula,

17

Ostave bronzanih predmeta na teritoriji Vrakog gorja

multispiralna narukvica, etiri ulomka narukvica otvorenih krajeva, kalotasta ploica, dve fragmentovane poluge, i devet fragmenata livakih pogaa. Ostava pripada horizontu Cincu-Suseni, odnosno Ha A1 periodu.

Milleker, F. 1940. Vorgeschichte des Banats, XV, Beograd, 26. Raajski, R. 1972/3. Ostave Vrakog gorja II, 21/22, , 19-28.

70 cm. Vraki muzej je ubrzo otkupio ostavu od nalazaa. Prilikom pronalaska ostava je imala 41 predmet i toliko je i nabavljeno sudei po ulaznoj evidenciji muzeja. No, u inventar muzeja kasnije je uvedeno samo 39 predmeta iz ovog grupnog nalaza. Nedostaje jedan fragment torkvesa i jedan fragment maa., . 1975. - , Fontes I, , 63-68. Milleker, F. 1940. Vorgeschichte des Banats IV, XV, , 25. Holste, F. 1951. Hortfunde Sdosteuropas, Mahrburg/Lahn, 14, T. 19/1-27. , . 1958. , 20, , 57-77.

Vrac Majdan Poloaj Majdan nalazi se na severozapadnoj padini Lisiije glavice, udaljen oko 5 km od Vrca, na putu za Veliko Sredite. Samo mesto nalaza udaljeno je od puta oko 200 m, a nalazi se u blizini vododerine. Poetkom 1950. godine prilikom pripremanja zemljita za vinograd, kopan je jarak za regulisanje bujica pa je tom prilikom otkrivena ostava bronzanih predmeta. Zrna ilibara i bronzani predmeti stavljeni su u lonac od peene gline i pokriveni zdelom od bronzanog lima. Muzej u Vrcu izveten je o nalazu jo istog dana tako da se autopsijom moglo ustanoviti da je lonac sa predmetima bio ukopan na dubini od 1,4 m od povrine zemlje, kao i da nije bilo drugih arheolokih tragova. Lonac se nalazio uz sam rub iskopanog jarka, jer je zemljanim radovima bila otkrivena tek jedna treina posude. Zdela od bronzanog lima bila je znatno oteena pa je, sem ruba, veim delom upala u lonac. Ostava ima 110 bronzanih predmeta i 45 zrna ilibara, kao i zemljani lonac. Ukupna teina bronzanih predmeta iznosi 2876,90 grama. Najvei deo nalaza pripada ukrasnim predmetima. Ostava se datuje u Ha A1 period.Raajski, R. 1988. , 39, , 15-28.

Mesi ikovac S prolea 1888. godine naena je mala ostava bronzanih predmeta u manastirskim vinogradima na brdu ikovac. Predmeti su prvo dospeli u zbirku Vrakog kolekcionara Eduarda Ritingera, a otkupom njegove zbirke u Vraki muzej. O okolnostima nalaza ne postoje blii podaci. Tada su zajedno naena dva fragmentovana kelta, a neto kasnije na istom mestu jo jedna, u znatnoj meri oteena, sekira sa zaliscima. Ostava po svojoj prilici nije u celini otkrivena ili, to je verovatnije, nisu svi predmeti sauvani, odnosno dospeli u Ritingerovu zbirku.Milleker, B. 1897. Dlmagyarorszg rgisgleletei a honfoglals eltti idkbl I, Temesvr, 77-78. Raajski, R. 1971. Ostave Vrakog gorja I, 20, Novi Sad, 25-36.

18

Vrac Kamenolom U popisu ostava bronzanih predmeta sa teritorije Vrakog gorja, R. Raajski pominje i ostavu pod ovim nazivom, navodei da je otkrivena prilikom regulisanja zemljita za vinograd 19.1.1911. godine (Raajski R. 1971: 34). Isti podatak prenosi i Lj. Bukvi u popisu ostava sa teritorije Banata (Bukvi Lj. 2000: 103). Uvidom u muzejsku dokumentaciju i materijal iz zbirke, nije bilo mogue nai ostavu pod ovim nazivom. Nedoumicu donekle razreavaju predmeti kojima se kao mesto na kome su pronaeni navodi lokalitet Vrac-Kozluk, a ne pripadaju pomenutoj ostavi. injenica da su u muzej dospeli istog dana kad i ostava iz Kozluka, navodi na zakljuak da su i ovi predmeti poklon V. Najkoma. Moemo pretpostaviti da je R. Raajski u elji da izbegne zabunu, promenio ime ostave u Vrac-Kamenolom s obzirom da uz predmete stoji napomena da se lokacija nalazi izmeu Kozluka i Majdana. Prvobitni sadraj ostave nije poznat, a moemo smatrati da se napomena o predmetima istopljenim u livnici odnose upravo na ovu ostavu. Danas se u muzeju u Vrcu uvaju etiri bronzane igle.Vasi R. 2003. Die Nadeln im Zentralbalkan (Vojvodina, Serbien, Kosovo und Makedonien), PBF: Abt. XIII; Bd. 11, Stuttgart.

Ritievo Ostava je otkrivena 1965. godine prilikom poljoprivrednih radova na poloaju Breg kraj Ritieva (na granici atara izmeu Ritieva i Pavlia), u neposrednoj blizini poljskog puta Ritievo Vrac. Od predmeta koji su se nalazili u ostavi sauvane su samo dve falere. Autopsijom na terenu, a i na osnovu podataka dobijenih od nalazaa, ustanovljeno je da je u ostavi bilo vie predmeta. No kako su oni sada zagubljeni ne moe se vistruisati prvobitni sadraj ostave. Ukupna teina falera iz Ritieva iznosi 462.25 grama.Raajski, R. 1966/8. Bronzana ostava falera iz Ritieva, 1517, , 43-45.

Mesi upaja Ostava je otkrivena 13. januara 1931. godine, prilikom pripremanja zemljita za vinograd, severoistono od sela Mesi na potezu upaja. Nalazila se na dubini od oko

Banatski Karlovac Vinogradi Na poloaju Karlovaki Vinogradi prilikom pripremanja zemljita za vinograd 1896. godine, na dubini od 75 cm, iskopana je bronzana ostava: 32 bronzana predmeta nalazila su se u glinenom loncu. Vlasnik zemljita i radnici razdelili su izmeu sebe predmete od bronze, a posudu bacili. Iste godine, muzej u Vrcu nabavio je osam predmeta, a muzej u Temivaru u narednih est godina jo pet predmeta. Kupovinom Bemove zbirke, gradski muzej u Vrcu doao je u posed jednog kelta iz ove ostave, koji je Leonard Bem (Leonhard Bhm) otkupio od vlasnika zemljita na kojem je ostava otkrivena. Preostali predmeti promenili su nekoliko vlasnika tako da se sada mogu smatrati izgubljenim. U ostavi je prvobitno bilo 17 keltova, 10 nanogvica, jedna narukvica, jedna narukvica sa spiralnim titnikom, dva vrha od koplja i jedna elenka od lema. U Gradskom muzeju u Vrcu uva se 9 predmeta, a u Temivarskom muzeju samo osam keltova.Milleker, B. 1896. Krolyfalvai bronzkincsrl, A XVI, Budapest, 252256. Milleker, B. 1897. Dlmagyarorszg rgisgleletei a honfoglals

eltti idkbl I, Temesvr, 55-58. Milleker, B. 1906. Dlmagyarorszg rgisgleletei a honfoglals eltti idkbl III, Temesvr, 85-87. Milleker, F. 1940. Vorgeschichte des Banats, XV, , 23. Holste, F. 1951. Hortfunde Sdosteuropas, Mahrburg/ Lahn, 10. , . 1975. , Fontes I, , 86-90.

dve sekire-kelta ukraene trostrukim V ornamentom, dve narukvice, tri fragmenta srpa, bronzana ipka, fragment ingota i pet testerica.Mileker, B. 1897. Dlmagyarorszg rgisgleletei a honfoglals eltti idkbl I, Temesvr, 74. Milleker, F. 1940. Vorgeschichte des Banats, XV, , 23. Hampel, J. 1892. A bronzkor emlkei Magyarhonban II, Budapest, 74. Rusu, M. 1963. Die Verbreitung der Bronzehorte in Transilvanien vom Ende der Bronzezeit bis in die mittlere Hallstattzeit, Dacia VII, Bucureti, 207. Petrescu-Dmbovia, M. 1977. Depozitele de bronzuri din Romnia, Bucureti, 98, T. 163/2-5. Petrescu-Dmbovia, M. 1978. Die Sicheln in Rumnien mit Corpus der jung- und sptbronzezeitlichen Horte Rumniens, PBF: Abt. XVIII; Bd. 1, Mnchen.

Uljma I Olarova Ciglana Ostava je okrivena 1888. godine u Olarovoj ciglani u Uljmi. Sadrala je 5 masivnih bronzanih ogrlica unutranjeg prenika 15 cm i irine 2 cm. Ostava je takoe sadrala i neutvren broj fragmenata livakih pogaa.Hampel, J. 1896. A bronzkor emlkei Magyarhonban III, Budapest, 185-186. Milleker, B. 1906. Dlmagyarorszg rgisgleletei a honfoglals eltti idkbl III, Temesvr, 147.

Uljma II Glojerova ciglana Ostava je otkrivena 1923. godine u Uljmi u blizini puta Beograd Vrac. U trenutku nalaza ostava je sadrala keramiku posudu u kojoj se nalazilo 30 narukvica i etiri ogrlice. Nije publikovana, a Mileker navodi samo osnovne podatke.Milleker, F. 1940. Vorgeschichte des Banats, XV, Beograd, 26.

Tirol (Tirol) Grupni nalaz sedam bronzanih predmeta otkrio je jedan vojnik 1873. godine u blizini Kenigsgnada (Knigsgnad dananji Tirol u Rumuniji). Svi predmeti predati su na uvanje muzeju u Temivaru. Ostava se sastojala od pet sekira-keltova, jednog srpa sa jezikom i etiri narukvice.

Lacuna (Launa) Ostava je otkrivena krajem 1887. godine. Bronzani predmeti koje je Mileker opredelio u XII vek p.n.e. nalazili su se u keramikoj posudi. Odmah po otkriu predati su na uvanje muzeju u Temivaru. U ostavi su se nalazile

Mileker, B. 1897. Dlmagyarorszg rgisgleletei a honfoglals eltti idkbl I, Temesvr, 69-70. Milleker, F. 1940. Vorgeschichte des Banats, XV, , 23. Hampel, J. 1892. A bronzkor emlkei Magyarhonban II, Budapest, 70. Rusu, M. 1963. Die Verbreitung der Bronzehorte in Transilvanien vom Ende der Bronzezeit bis in die mittlere Hallstattzeit, Dacia VII, Bucureti, 207. Petrescu-Dmbovia, M. 1977. Depozitele de bronzuri din Romnia, Bucureti, 114, T. 215/3-9. Petrescu-Dmbovia, M. 1978. Die Sicheln in Rumnien mit Corpus der jung- und sptbronzezeitlichen Horte Rumniens, PBF: Abt. XVIII; Bd. 1, Mnchen.

Hronoloki sistemiP. Reinecke/ H. Mller-Karpe/ Call. C14

Rumunija(M.Guma) Rano gvozdeno doba

Srednje podunavlje(B. Hnsel)

Horizonti ostavaSrbija/VojvodinaVasi R. Vinski-Gasparini K.

Egeja

Hrvatska

Mozsolics A. RemandPodhring

Maarska

Petrescu-Dmbovia M.

Transilvanija

900 1000 1100 1200 1300 1400 1500 1600

Ha B1 Ha A2 Ha A1 Br D Br C Br B2 Br B1

Rano gvozdeno doba

Early geometric

Fizeu - Gherlii Moigrad - Tuteu1000 900

Protogeometric

Horizont IV Horizont III

Horizont IVMiljana

Hajdubzrmeny Gyermely Kurd Aranyos Oply

Kasno bronzano doba

SD II

Submycenaean Late Helladic IIIc (late) Late Helladic IIIc (early) Late Helladic IIIb 2 Late Helladic IIIb 1

Klotar Ivani

Horizont III

Jupalnic - Turia1100

Prelazni period Kasno bronzano doba

Horizont II Horizont I

Veliko Nabre

Horizont II Horizont IPeklenica

Cincu - Suseni

SD I

1200 1300 1400 1500 1600 1700 1800

Uriu - Domneti

Srednje bronzano doba

MD III Late Helladic IIIa MD II MD I FD III FD II FD I

2

Late Helladic IIIa 1 Late Helladic IIb Late Helladic IIa Late Helladic I Middle Helladic IIIb

Srednje bronzano doba

Br A2

1700

Br A1

Br A2

Rano bronzano doba

Middle Helladic IIIa

1800Rano bronzano doba

Middle Helladic II

1900 2000 2100 2200

1900Middle Helladic I

2000Early Helladic III

Br A1

2100 2200 2300

Tabela 2. Hronoloka tabela2300

Early Helladic II

Ostava Markovac Grunjac

Ostava Markovac Grunjac

Prilikom zimskog oranja 24.12.1958. godine, na njivi Vasilija Branke iz sela Markovca otkrivena je velika ostava bronzanih predmeta na potezu Grunjac Donji Izlaz (Slika 1. i 2). Prema kazivanju Stanimira Barakog, arheologa Gradskog muzeja u Vrcu, nekoliko dana posle otkria ostavu je od nalazaa preuzeo tadanji direktor muzeja Rastko Raajski, koji je tom prilikom obiao i mesto nalaza. Na alost, pisani dokumenti o tim aktivnostima nisu sauvani, tako da nam uslovi i tana lokacija na kojoj je ostava bila zakopana nisu sasvim poznati. Vasilije Branka bio je sasvim sigurno dugi niz godina dragocen saradnik Vrakog muzeja, budui da se u vie navrata spominje u muzejskim knjigama kao darodavac najee arheolokih predmeta. Izmeu ostalog, Branka je pored bronzanih i keramikih predmeta koje je nalazio u okolini Markovca, muzeju poklonio i drugu ostavu, koju je otkrio nekoliko godina ranije na potezu Leskovica (, . 1971: 25). Stanimir Baraki, koji je prisustvovao preuzimanju ostave, navodi da je Vasilije Branka dva dana briljivo sakupljao predmete iz ostave. Kada se ima u vidu da je tom prilikom prikupio i najmanje komadie ica i limova, ostaje malo mesta za sumnju da je neki od predmeta iz ostave moda promakao. Takoe nam je teko da poverujemo da bi Branka, sa kojim je Raajski bio u stalnom kontaktu i koji je ispoljavao veliko interesovanje za20

meravao da publikuje ostavu, ali iz nepoznatih razloga do toga nikad nije dolo. Neki od predmeta objavljeni su u okviru odgovarajuih svezaka znaajne serije Prhistorische Bronzefunde (Vasi, R. 1994; Vasi, R. 1999; Vasi, R. 2003; Weber, C. 1996; Harding, A. 1995).5 Zahvaljujem se ovom prilikom mr Javoru Raajskom na ustupljenoj dokumentaciji.

arheologiju, prevideo delove keramike posude u kojoj su predmeti mogli biti pohranjeni, tako da sa izvesnom dozom sigurnosti moemo da pretpostavimo da su predmeti bili zakopani direktno u zemlju, odnosno da su se u najboljem sluaju nalazili u nekakvoj platnenoj ili konoj vrei koja je vremenom istrulila. Ostaje nam da alimo to Raajski nije odmah obaveten o otkriu ostave, pre njenog vaenja iz zemlje, jer bi time svakako bili bogatiji za veoma vane podatke vezane za okolnosti u kojima su predmeti pohranjeni u zemlju. Prvi put se spominje u strunoj literaturi u radu o ostavama Vrakog gorja R. Raajskog, koji u popisu ostava sa teritorije Vrakog gorja ostavu iz Markovca navodi kao Markovac-Grunjac (, . 1971: 35). Na osnovu formiranih tabli jednog dela materijala koje su otkrivene u njegovoj arhivi5, moe se zakljuiti da je Raajski na-

Broj Predmeta Oruije Orue Ukrasni predmeti Razno Fr. Livakih pogaa47 251 176 (262) 365 72 (83) 911 (1008)

% 5% 28% 19% 40% 8% 100%

Teina(g) 1483,3 6135,21 1996,56 1569,09 6484,19 17 668,4 (19 298,08)

% 8% 35% 11% 9% 37% 100%

Tabela 3. Zastupljenost klasa predmeta u ostavi Markovac-Grunjac

OSTAVE VRAKOG GORJA

Veliku potekou tokom obrade predmeta predstavljala je injenica da prilikom ulaska u muzej nije sastavljen kompletan popis predmeta koji su se nalazili u ostavi, tako da su u katalog uli samo oni predmeti za koje je bez sumnje utvreno da pripadaju ostavi Markovac-Grunjac. Ovoj ostavi najverovatnije pripada i 86 saltaleona od bronzane ice, koji su se nalazili u kutiji sa predmetima iz ostave Caransebe (Karansebe), kojoj prema popisu F. Milekera sasvim sigurno ne pripadaju. Tako veliki broj saltaleona nije zabeleen u drugim ostavama koje se uvaju u Gradskom muzeju u Vrcu, pa je ovakva pretpostavka sasvim mogua. Kako meutim, nema sigurnih podataka, ovi predmeti nisu uvrteni u katalog nalaza. Isti je sluaj i sa 11 fragmenata livakih pogaa, koje su se nalazile u posebnoj kutuji bez oznake. Kao i kod saltaleona, fragmenti livakih pogaa nisu, izuzev u ostavi Banatski Karlovac-Vinogradi, zabeleeni u popisu inventara drugih ostava koje se uvaju u Gradskom muzeju u Vrcu. U pogledu tane lokacije na kojoj je ostava otkrivena, takoe su postojale izvesne nejasnoe. Naime, na vojnim sekcijama u razmeri 1:25000, potez Grunjac (Donji Izlaz) prua se u duini od skoro jednog kilometra, a nalazi se

na zapadnom kraju sela i obuhvata dolinu Markovakog potoka, odnosno njegovu desnu obalu i praktino se nadovezuje na istoimeni toponim koji se nalazi zapadno od sela Gudurica. Prilikom nedavnog obilaska terena u okolini Markovca, pokuali smo na terenu da utvrdimo tanu lokaciju na kojoj je ostava otkrivena. Iz razgovora sa potomcima Vasilija Branke, saznao sam da se njiva zaista nalazi na potezu Grunjac, ali neto severnije, u blizini mesta na kojem poinje Mali potok (Ogau Mikului), koji se otprilike 1,5 km junije uliva u Markovaki potok, a nalazi se na obodu gudurikog i markovakog atara. Ostava Markovac-Grunjac sastoji se od oko 1000 predmeta ukupne teine 17.668,4 g, to je ini najveom ostavom bronzanih predmeta otkrivenom na teritoriji Srbije. ine je polomljeni predmeti, neuspeli odlivci, komadi ica i limova, ostaci od livenja, poluistopljeni predmeti i delovi plankonveksnih pogaa od sirovog metala. Kada se ovom broju dodaju saltaleoni i fragmenti livakih pogaa koji nisu uvrteni u katalog nalaza, ukupan broj predmeta u ostavi Markovac-Grunjac iznosi ak 1008 komada, ija je teina 19.298,08 grama.

100%

?

Ukrasni predmeti

Ukrasni predmeti

Ukrasni predmeti

80%

?Orue Orue Orue

60%

40%

Ukrasni predmeti

Razno

Ingoti

20%Oruje

0%

M a r k o v a c - Le s k o v i c a

Markovac-Grunjac

M. am-Rimski anevi

M. Sredite -uma

Markovac-Urvine

Mesi-ikovac

V. S r e d i t e - B e l o b r d o

V. S r e d i t e - M . R i t

Vr a c - M a j d a n

Mesi-upaja

Vr a c - K o z l u k

R i t i e vo

Grafikon 2. Zastupljenost klasa predmeta u ostavama Vrakog gorja

B. K a r l o v a c -Vi n o g r a d i

Launa

Uljma II

Uljma I

Ti r o l

Orue

21

Srpovi

SrpoviPrvi srpovi od bronze poinju da se izrauju tek sredinom bronzanog doba, kada dolazi do nagle ekspanzije u proizvodnji bakra i njegovih legura. Njihova pojava posredno ukazuje na drastian demografski rast to je za direktnu posledicu imalo poveanu potranju za osnovnim ivotnim namirnicama meu kojima su i itarice. Srpovi predstavljaju usko specijalizovane alatke ija je namena uslovila karakteristian oblik seiva, koji ne prua gotovo ni malo mogunosti za raznovrsniju upotrebu. Tokom vremena oblik seiva bronzanih srpova nije trpeo bitnije promene, tako da vrsta i izgled drke predstavljaju primarne karakteristike za tipoloku podelu. Brojnost i namena srpova jasan su pokazatelj velikog znaaja koji je ova vrsta orua imala u ivotu ljudi tokom bronzanog doba. Proces izrade sastojao se od livenja u dvodelnim kalupima, s tim da je samo na jednoj polovini kalupa urezan oblik srpa u negativu dok je druga polovina ravna. Zavrna obrada sastojala se uglavnom od bruenja i kovanja kako bi seivo dobilo na vrstoi i izdrljivosti. Ovakav nain livenja u jednostranim kalupima znatno skrauje vreme izrade ali i utroak materijala, to je jo jedan od praktinih poteza izazvanih velikom potranjom za ovim alatkama. Najvei broj srpova otkrivenih na teritoriji Srbije potie iz ostava bronzanih predmeta, dok je u naseljima otkriveno samo nekoliko primeraka (Jevti, M. 1981: 22; Vasi, R. 1994: 39; Milleker, F. 1891: 91). Kao grobni prilog otkrivena su dva primerka. Stariji se datuje u bronzano doba D i potie iz enskog groba u Svrakovu kod Bajine Bate (Vasi, R. 1996: 66), dok mlai, koji je sa sigurnou datovan u Ha B, potie sa lokaliteta Bara kod oke, gde je u grobu otkriven samo fragment seiva srpa (Vasi, R. 1994: 48). Srpovi koji se nalaze u ostavama ni po emu se ne izdvajaju od ostalog materijala, ak ni kad su u pitanju votivne ostave, tako da je simboliko znaenje (ako ga uopte ima) ili bilo kakva kultna namena srpova za sada sakrivena. Kada su u pitanju uslovi nalaza, slina situacija je i u susednim zemljama, Rumuniji (Petrescu-Dmbovia, M. 1978), Maarskoj (Mozsolics, A. 1973; Mozsolics, A. 1985) i Hrvatskoj (Vinski-Gasparini, K. 1973), gde najvei broj srpova takoe potie iz ostava. Prilike su neto drugaije u centralnoj Evropi gde su srpovi, pored brojnih ostava, otkriveni u preko etrdeset grobova. Njihovo prisustvo u okviru grobnih priloga M. Primas objanjava linom svojinom nad tim predmetima (Primas, M. 1986: 17). Ovakvo miljenje ini nam se malo verovatnim s obzirom da se radi o vrsti specijalizovane alatke, praktino sezonskog tipa, to znai da ni na koji nain ne identifikuje njenog vlasnika u profesionalnom ili socijalnom smislu, pa tako ni njihovu pojavu u grobovima ne moemo tumaiti samo pukim vlasnitvom. Pored toga, esto se deava da se u grobu kao prilog nalazi fragment seiva ili ak samo fragment drke srpa. Sve navedeno jasno ukazuje na fine razlike u drutvenoj organizaciji i verovanjima na irem geografskom podruju centralne i istone Evrope, koje se mogu uoiti na osnovu samo jedne (ne preterano reprezentativne) vrste orua kao to su srpovi. Dodatnu potvrdu naih tvrdnji predstavlja i podatak da oblast centralne Evrope izlazi iz okvira teritorije, koja je prema naem miljenju predstavljala jedinstvenu ekonomsku zonu kojoj su pripadale ostave sa teritorije Srbije .

Uioara 1

Uioara 2

Uioara 3

Uioara 4

Uioara 7

Uioara 8

Uioara 5

Uioara 6

a

b

c

d

e

1

22

1. Tirol 2. Lacuna 3. Markovac / Grunjac 4. Veliko Sredite - Belo Brdo 5. Veliko Sredite - ip Polje 6. Vrac - Kozluk 7. Vrac - Majdan 8. Mali am - Rimski anevi 9. Mesi - upaja

1 3 10 3 3 1 1 1 3 3 20 1 1 7 2 1 2 2 2 2 2 7 4 7 8 2 1 1 2 2 51 1 1 1 1 1 1 1 5 3 2 6 1 1 43 4

3 76 9 1 5 1 8 10

114

Tabela 2.Tabela 4. Tipoloka zastupljenost srpovau ostavama Vrakog gorja Tipoloka zastupljenost srpova na teritoriji Vrakog gorja

OSTAVE VRAKOG GORJA

Zastupljenost ostava bronzanih predmeta na odreenoj teritoriji, koje u svom inventaru sadre srpove, moe nam na posredan nain ukazati na intenzitet i stepen poljoprivredne proizvodnje. Tako su na primer, na teritoriji Banata ostave sa srpovima zastupljene sa 40,9%, u Transdanubiji sa 84,3%, a u Sremu sa ak 90,6% (Hansen, S. 1994: 206). Uprkos ravniarskom karakteru, znatno manji procenat zastupljenosti ostava sa srpovima na teritoriji Banata u odnosu na teritoriju Srema i Transdanubije, mogao bi se moda objasniti velikim povrinama pod movarama koje su se u delovima Banata ouvale sve do druge polovine XIX veka pa i kasnije (Karta 1). Ovu tezu donekle potvruje i poloaj ostava sa srpovima na teritoriji cele Srbije (Karta 4), koje se kao po pravilu nalaze u ravniarskim predelima, ali u oblastima koje su u manjoj meri izloene poplavama. U najjunije nalaze srpova u naoj zemlji ubrajaju se srp sa trnom otkriven na lokalitetu Gradite kod Konulja (Bulatovi, A. 1999/2000: 31, T. I/13), fragment srpa iz ostave u Rudniku (, . 1954: 29, T. 16/8) i srp iz izgubljene ostave u Dvoritu kod Despotovca (, . 1960: 162; Vasi, R. 1996: 66). U srpskom delu Banata ostave sa srpovima uglavnom su skoncentrisane u junom i jugoistonom delu oko ua Tamia i Vrakih planina, dok su na severu u oblastima oko Tise i Tamia gotovo nepoznate. Neophodno je dakle, pojavu srpova u ostavama bronzanih predmeta posmatrati u irem kontekstu drutvenoekonomskih prilika na odreenoj teritoriji krajem bronzanog doba. Stanovnitvo koje je naseljavalo Panonsku niziju i doline velikih reka, zasnivalo je krajem srednjeg i poetkom kasnog bronzanog doba, svoju ekonomiju uglavnom na poljoprivredi, pre svega uzgoju itarica, koje su ujedno kao jedna od osnovnih ivotnih namirnica predstavljale i glavno sredstvo razmene. Evidentna je uzrono-posledina veza izmeu pojave velikog broja srpova i nagle ekspanzije poljoprivredne proizvodnje u tom periodu, te s toga smatramo da prisustvo istih tipova srpova na odreenom prostoru ukazuje, bolje nego bilo koji drugi predmeti koje nalazimo u inventaru ostava, na ekonomsku povezanost razliitih kulturnih grupa. U tom smislu, za nas je veoma znaajan prikaz rasprostranjenosti najbrojnijih srpova sa

jezikom tipa Uioara 1, Uioara 2 i Uioara 8 (Karta 5), koji samo na teritoriji Srbije ine preko 60% od ukupnog broja svih srpova. Prilikom tipoloke podele srpova sa jezikom iz ostava na teritoriji Vrakog gorja (Karta 3) pridravali smo se tipologije koju je za ove alatke ustanovio Petresku-Dimbovica na osnovu materijala iz ostave Uioara de Sus. Osnova njegove tipologije zasniva se na broju, poloaju i obliku rebara na drci (Petrescu-Dmbovia M. 1979). Ovakve podele u najveoj meri pridravao se i R. Vasi prilikom publikovanja srpova sa teritorije centralnog Balkana (Vasi R. 1994). U okviru inventara ostave Markovac-Grunjac nalazi se ukupno 76 srpova. Od tog broja samo su dva primerka cela. Uprkos injenici da je ak vie od polovine srpova nemogue identifikovati, njihova tipoloka raznovrsnost dosta je velika. Sledei tipovi srpova zastupljeni su u ostavi Markovac-Grunjac: Uioara 1 kat. brojevi: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, Uioara 2 kat. brojevi: 11, 12, 13 Uioara 3 kat. brojevi: 14 Uioara 5 kat. brojevi: 15 Uioara 6 kat. brojevi: 16 Uioara 8 kat. brojevi: 17, 18, 19, 20, 21 d) Tip sa dugmetom i ravno zaseenom osnovom kat. brojevi: 22, 23, 24, e) Tip sa dugmetom i koso zaseenom osnovom kat. brojevi: 25, 26 f) Srp sa jezikom neodreenog tipa kat. brojevi: 27, 28, 29, 30, 31, 32, g) Vinogradarski no (Rebmesser) kat. broj: 33, h) Srpovi neodreenog tipa kat. brojevi: 34 do 76 ukupno 43 primerka Srpovi ine ak 8,34% od ukupnog broja predmeta u ostavi Markovac-Grunjac. Ako posmatramo teinski odnos, udeo srpova je jo vei i iznosi 13% od ukupne teine. Stepen fragmentacije srpova u ostavi Markovac-Grunjac, kao to je ve reeno, izuzetno je visok. Od ukupnog broja, samo su dva srpa cela (kataloki broj 1. i kataloki broj 17), dok ostatak predstavljaju pojedinani fragmenti. Paljivim ispitivanjem seiva srpova pod binokularnom lupom dolo se do sledeih saznanja:

23

Uioara 1

Uioara 2

Uioara 3

Uioara 4

Uioara 5

Uioara 6

Uioara 7

Uioara 8

a 3 4 20 24

b 2 7 9 16

c 6 8 19 27

d 1 2 2

e 43 51

76 114

Markovac / Grunjac Vrako gorje Srbija i Vojvodina

10 20 88

3 7 36

1 2 8 10

2 12 14

1 2 11 13

1 2 7 9

5 5

5 7 31 38

228 474 280 588

108 43

TabelaTabela 5. Tipoloka zastupljenost srpova na teritoriji Srbije Srbije 3. Tipoloka zastupljenost srpova na teritoriji

Srpovi

24

Celi srpovi kataloki broj 1 (Ap 10398) i kataloki broj 17 (Ap 10416) nemaju tragove upotrebe na radnim povrinama (seivima) i pokazuju odreene manjkavosti u izradi, kao to su neujednaena debljina livenja, sunerasta struktura metala, pa ak i upljine na povrini predmeta nastale usled slabog razlivanja rastopljenog metala, to su sve uobiajene greke koje nastaju prilikom livenja (Slike 3 i 4). Na osnovu svega reenog moe se zakljuiti da jedi na dva cela primerka u ostavi Markovac-Grunjac predstavljaju neuspele odlivke, odnosno kart koji je najverovatnije pripremljen za pretapanje. Ne treba odbaciti ni mogunost da se u izvesnim sluajevima moda radi o probnim odlivcima. Najvei broj fragmenata pokazuje iste ili sline nedostatke i moe se takoe identifikovati kao kart, to se lako moe uoiti na delu seiva srpa sa katalokim brojem 20 (Ap 10415) ili fragmentu srpa sa katalokim brojem 35 (Ap 10431) koji nisu polomljeni, ve su izliveni samo do pola (Slike 5 i 6). Tragovi upotrebe, odnosno izlizanost seiva usled upotrebe, uoeni su samo na dva fragmenta (kataloki broj 26 i 49), to predstavlja zanemarljiv procenat u odnosu na ukupan broj srpova u ostavi. Jedan broj fragmenata oteen je prilikom konzervacije tako da se na osnovu njihovog ispitivanja nisu mogli dobiti nikakvi relevantni podaci. Hronoloki gledano, stariji tip srpova u ostavi MarkovacGrunjac predstavljaju oni primerci sa dugmetastom drkom. Prisutne su dve varijante u gotovo podjednakom broju: a) sa ravno zaseenom osnovom i b) sa koso zaseenom osnovom. Svi primerci su fragmentovani i na njima nisu uoeni jasni tragovi upotrebe, ali se zbog korozije i konzervacije ne mogu identifikovati ni kao kart. Srpovi sa dugmetom i ravno zaseenom osnovom pripadaju tradiciji srednjeg bronzanog doba i javljaju se u velikom broju u centralnoj Evropi i Karpatskoj kotlini ve poetkom ovog perioda. U Rumuniji i Maarskoj njihova pojava vezuju se za Bronzano doba C i D, ali se u izvesnom broju javljaju i u ostavama Ha A perioda. Na podruju Srbije, Hrvatske i severne Bosne ovaj tip srpova javlja se neto kasnije u ostavama Horizonta II, odnosno Ha A1 perioda (Vasi, R. 1994: 24; Vinski-Gasparini, K. 1973: 109). Pored tri primerka iz ostave Markovac-Grunjac, na teritoriji Vrakog gorja javlja se jo samo jedan primerak ove varijante i to u ostavi Mali am-Rimski anevi (Raajski R. 1975a: 63, T. 59/1). Varijanta srpova sa dugmetom i koso zaseenom osnovom, imala je slian razvojni put kao srpovi sa ravno zaseenom osnovom. Javljaju se u veem broju u ekoj, Slovakoj, istonim delovima Nemake i Poljskoj. Ova varijanta dosta je zastupljena u ostavama horizonta Kurd i Cincu-Suseni u Maarskoj i Rumuniji (Vasi, R. 1994: 25). Moe se rei da su obe varijante relativno slabo zastupljene u ostavama Vrakog gorja, ali i uopte na teritoriji Srbije. U okviru ostava Vrakog gorja nalaze se jo samo u inventaru ostava Mali am-Rimski anevi (Raajski R.

1975a: 62, T. 59/3, 4) i Launa (Lacuna), koja se nalazi neto severnije na teritoriji dananje Rumunije (PetrescuDmbovia, M. 1978: 122, T. 120B/8). Svi srpovi ovog tipa su gotovo ravnomerno rasporeeni u Banatu, Sremu i severnoj Srbiji, a izuzev dva primerka koji su hronoloki opredeljeni u srednje bronzano doba (Vasi, R. 1994: 19, T I/1,3; Vasi, R. 1996: 68), svi pripadaju ostavama kasnog bronzanog doba, odnosno Ha A perioda.

Srpovi sa jezikomSrpovi sa jezikom najei su oblik srpova ne samo kod nas nego i u Evropi. Od 33 cela i fragmentovana srpa u ostavi Markovac-Grunjac kod kojih se moe odrediti tip, preko 80% ine srpovi sa jezikom a oko 15% srpovi sa dugmetom, to gotovo u potpunosti o