KOD ZLATNOG VOLA

Miladin [evarli}

KOD ZLATNOG VOLA

148 Miladin [evarli}

MILADIN [EVARLI], dramski pisac, ro|en je u Beogradu

1943. godine. Diplomirao je svetsku kwièvnost i dramaturgiju.

Radni vek proveo, uglavnom, u pozori{tima, kao dramaturg, umet-

ni~ki direktor i upravnik. Trenutno radi na Televiziji Beograd

kao odgovorni urednik u Umetni~kom programu.

Objavqivao pesme, pozori{ne kritike, prozu i eseje. Autor je

opusa od dvadesetak dramskih dela, koja su igrana u pozori{tima u

zemqi i inostranstvu, na radiju i televiziji, te {tampana u pe-

riodici, zbirkama i posebnim izdawima.

Dobitnik je tri nagrade na konkursima Udruèwa dramskih pi-

saca Srbije, ~iji predsednik je bio u dva mandata, nagrade na

festivalu praizvedbi, nagrade ,,Joakim Vuji}’’, Sterijine nagrade

za savremenu komediju i Zlatnog beo~uga za ,,trajni doprinos

kulturi Beograda’’.

Komad Kod zlatnog vola imao je premijeru u Pokrajinskom na-

rodnom pozori{tu u Pri{tini 1992. godine.

LICA:

JEFREM SOKI] – YUYA,narodni poslanik ~ovek za sva vremena

GOSPO\A DANA,wegova èna

BRANKO RU@IÎ] – BEKA,intelektualac, pacifista, ratnik

JASMINA,prevodilac, biv{i ~lan ènskog pokreta

YONI RISTI] – PUKI,nasamareni biznismen

Kod zlatnog vola 149

Miladin [EVARLI]

KOD ZLATNOG VOLA

I ÎN

Dnevna soba u stanu narodnog poslanika Jevrema Stoki}a – Yuye. Kasnojutro. Zvoni telefon. Iz spava}e sobe, u razdrqenoj piyami, ~e{u}i sepo dlakavim grudima, mamuran, izlazi poslanik Stoki}. To je snaàn~ovek. Zeva, idu}i prema telefonu.

YUYA: ûjem, ~ujem... Ako sam narodni poslavnik, nisam na ~i-viluku...

Iz kuhiwe izlazi Dana, ve} doterana, privla~na èna sredwih godina.Bri{e ruke kuhiwskom krpom. Zastaje, videv{i da je Yuya ve} pri{aotelefonu. Yuya joj se obra}a, mada je ve} prineo slu{alicu ustima.

YUYA: Koliko je sati?

DANA: Mislim da je suvi{e kasno!

Iza|e.

YUYA: Dano!(U slu{alicu)Ne kaèm Vama... Alo, alo... Yoni? Kakav Puki?... A, Vi steto, Risti}u!... Da, poslanik Stoki} na telefonu. Ne, uop{teme niste probudili... U ovo doba, Risti}u? Kre}em uSkup{tinu, da.(ê{e se, zeva)Drug Galeb je u toku, razume se, samo potrebno je vreme, neide to Risti}u, tako, stawe je ratno... Vide}emo. Da...Ekonomske sankcije Saveta bezbednosti predstavqaju praviizazov za na{u privredu. Vi ste slu{ali moj govor uSkup{tini?... Dobro, dobro... Tu formalnost }emo obavitina neutralnom... Zar ne?... U diskreciji, razume se!... Jeste.Javi}u vam ta~no vreme i mesto. I ne budite tolikonestrpqivi. Ne, mi ne}emo popustiti... Ho}e, ako Bog da!Srbi mogu da ìve bez hleba, ali ne mogu bez dràve...Zdravo!(Spu{ta slu{alicu)Dano! [ta je s kafom?(ê{e se. ê{u}i se, skida gorwi deo piyame. Sipa pi}e,popije, strese se. Uzima slu{alicu. Okre}e broj)Alo, Yuya!... Drug Yuya... Slu{aj ti!... Narodni posalnikdrug Jefrem Stoki}!... Ne, to sam ja!... Druga Galeba!... Da,da... Kako, {to ne kaèm? Alo!... Jeste!... Molim lepo!...Yuya, Galebe! Jesi ti?... Zdravo, druè!... Pa, ti zna{ gde mi


sedimo “Kod zlatnog vola”, brate!... Ne, ne, odmah tu, naAvalskom drumu Jajinci, da, ne jajnici, Jajinci... Da teukqu~imo, razume se, druè... I sobe... Sve {to treba... Na{~ovek je stigao iz Frankfurta. Magnetne trake, da... Imaprolaz, bez brige, to je wegova stvar... Na{a stvar je banka...Jeste... Ne znam, vide}u... Moramo biti oprezni... Oproviziji nismo jo{... Pola-pola, razume se!... Ne znamkoliki }e avans... Neka bude po pet, {est, sedam, osamhiqada maraka, za sada, da... Pa, vide}u, ako budem mogao.Zva}u te... Da, drìmo se... Ako bude trebalo, napravi}emojo{ lep{i i stariji Dubrovnik. Zdravo druè!

Spu{ta slu{alicu, sipa jo{ jedno pi}e, pomiri{e, namr{ti se. UlaziDana, s kafom.

DANA: [ta to radi{, pobogu, ~ove~e?

YUYA: Telefoniram.(Iskapi pi}e, uzima kafu)

DANA: Verovatno ste opet zaglavili “Kod zlatnog vola”?

YUYA: Kad sam do{ao? Izgubio sam sat.

DANA: ûdi me...

YUYA: Ti se quti{, du{o. Zar te nisam vodio na sve~ano ot-varawe?

Pauza.

YUYA: Ti zna{ da je to, u stvari, na{ partijski punkt. Tamo seène ne vode. Tamo se vodi srpska politika.

Yuya se ma{a za pi}e. Dana sklawa bocu.

DANA: Dosta! Ne moè{ potpuno pijan u Skup{tinu. Ko{uqa ti jetamo.

YUYA: Dodajder mi je! I ono crno odelo.

DANA: Sahrawujete nekog?

Yuya skida dowi deo piyame. Obla~i pantalone.

YUYA: Progla{avamo novu vladu.

DANA: Opet! Va{e vlade su kao majonez. ûvati na hladnom imra~nom mestu, rok upotrebe dva meseca!


YUYA: (Smeje se grohotom, spadaju mu pantalone)Ba{ dobro! Eto, to je demokratija. Ko bi ikada rekao da }eSrbi do}i do tog stepena slobode! I da }emo ba{ mi bitinosioci tog istorijskog procesa... Lepo!(Obla~i ko{uqu).

DANA: Ti, koliko ja znam, nisi bio ~lan ni jedne od tih va{ihvlada.

YUYA: Pa, ba{ zato, draga! Ba{ zato! Da li ti ja li~im na majonez?(Isprsi se. Popucaju mu dugmad na ko{uqi)Sama reci!

DANA: Ne, ti uop{te ne li~i{ na majonez.

YUYA: Eto vidi{! Kako bih ina~e progurao sve ovo?(Bacio je ko{uqu na pod)Daj drugu ko{uqu! Ako ima neka {ira.

DANA: Ne postoje {ire.(Obla~i novu ko{uqu)U rat u{ao kao kurir, a iza{ao kao politi~ki komesar; bezijedne rane – pazi! Pod komunisti~kom diktaturom doguraodo ~lana Centralnog komiteta, a sada, u demokratiji,uvaèni narodni poslanik, predsednik skup{tinskogodbora, medijska zvezda... I jo{ stigao da napi{emkapitalna dela o istoriji balkanske etike. Molim? Jesampreveden u Moskvi i Sofiji? Toliko o tome. Daj onukravatu!

DANA: Ne moè ta. Evo ti ova.

YUYA: Veì mi, srce! Ti zna{ da ja... nisam to nikako... uspeo da...Nisam, prosto, uspeo da ovladam tom ve{tinom! Ne mogu nija da budem ba{ savr{en. êkaj! Ti ho}e{ da me udavi{.(Gr~evitim pokretom olabavquje kravatu)Uh! Slu{aj, kad re~e Pariz...

DANA: Ko je rekao Pariz?

YUYA: Ti si rekla.

DANA: Nisam ja ni{ta rekla.

YUYA: Dobro, onda sam ja rekao! Kad re~e Pariz, treba da do|e onamoja saradnica da joj dam tekst... Samo se ne se}am da li samga napisao... Nije va`no, govori}u iz glave, imam nadahnu}e.


DANA: Ona brbqivica, u tesnoj sukwi?

YUYA: Sukwu nisam gledao, nemoj da me dekoncentri{e{! Ona jemagistar francskog jezika. Mi u Parizu predstavqamoSrbiju!

DANA: Ti i ona?

YUYA: Ne budi otrovna, srce! Vodio sam ja tebe u Pariz kada subila boqa vremena. Ja sada idem da Evropi kaèm istinu.Ovako }u da im kaèm! Slu{aj!Gospodine ministre! Gospodo narodni poslanici! Onda ovaprevodi. Onda ja. Kada su Srbi, pre osam vekova, jelizlatanim ka{ikama, Evropa nije znala nos da obri{e! Ne,ne... Nisu oni u stawu da ~uju tu surovu istinu... Ovako!Gospodine ministre! Gospodo narodni poslanici! Onda,opet ona. Pa, onda ja. Vi znate, uvaèna gospodo, da je Srbijaje vekovima bila grudoban Evrope pred najezdom Islama.Onda stanem, pa pustim prevod, tapa, tapa, tapa, mesjeministr i to, pa opet! Danas, kada vampir Islama ponovodiè glavu, kada zelena transverzala, od Terherana doSarajeva, preti da se zabode u srce Evrope...

DANA: (Sko~i)Jaja!

YUYA: Molim?

DANA: (Tr~i u kuhiwu)Prekuvala se!

YUYA: E, jebi ga, Dano, ti zna{ da ja ceo dan {tucam od tvrdih jaja,a idem u Skup{tinu!

Dana je iza{la. Yuya pred ogledalom name{ta frizuru.

YUYA: (Pevu{i)Ko to kaè, ko to laè, Srbija je mala...(Uzima pozu)Avet povampirenog fa{izma ponovo {iri krila nad Ev-ropom! Dok je Beograd goreo, mesje ministr, Zagreb jedo~ekivao Hitlera s cve}em! Zar ne vidite da se istorijaponavqa, mesje? Traì}ete srpsko savezni{tvo, a Srbanigde biti ne}e... Ho}e, ho}e!... Gde su jaja?... Uvek ogladnimkad drìm govor!

Ulazi Dana sa doru~kom na velikom posluàvniku.


YUYA: A {nicla? I {nicla je tu. Kobasicu nisi stavila? Ti nezna{ koliko ~ovek od politi~kog rada ogladni! Svakasednica traje po petnaest, {esnaest sati...(Trpa hranu u usta)

DANA: Zvao je...

YUYA: (S punim ustima)êkaj! Opet mi je do{lo nadahnu}e. Pa kaè! Mesje ministr!La` da je Srbija posledwi bastion komunizma u Evropi, deoje besramne... besramne... da kaèmo, germansko-vatikanske...zavere... Nadahnu}e mi popu{ta... Daj ta jaja! Kakva su – dasu!(Jede)Volim jaja! A kobasice nema? [teta! Kara|or|e je bioozbiqan politi~ar. Stavio muslimane na le|a pa niz Dunav!Aut! Nogu u dupe! To su bila vremena! A ne ovo! Poturicamai petokolona{ima da dajemo dràvu. Pa, gde to ime ? Ima lijo{ jaja?

DANA: Zvao je Ruì~i}.

YUYA: Ko?

DANA: Gospodin Beka.

YUYA: Molim? Koji gospodin?

DANA: Onaj mladi novinar, koji treba da te intervjui{e za NIN.

YUYA: Beka... Sva{ta!(Jede)Svakog dana dajem po jedan intervju...

DANA: Ovaj mladi} deluje ozbiqno. Se}a{ se da smo razgovarali swim na prijemu u Skup{tini.

YUYA: A, onaj zbuweni klipan, da... Neka pripaze oni malo! To imti reci!

DANA: Ja...? Za{to ja?

YUYA: Traè intervju, pa posle izvr}u. Intelektualci! Paci-fisti! Evropi se uvla~e. Ko to finansira, pitam ja tebe?Ko finansira izdaju u Srbiji? I {ta ho}e vi{e ta Evropa?Ima kod druga Tempa, ili druga \ide, ne se}am se vi{e,jedna potresna misao. Hodaju}i po Evropi: drug Tempo ilidrug \ido, a mo`da je to bio i drug Vlado ili Ro}ko...Dakle, hoda on po Evropi...

DANA: Ko hoda po Evropi?


YUYA: Pa, on!

DANA: Ko, on?

YUYA: Pa, drug Ro}ko ili drug Tempo, ili, ve} jebem li ga ko, ikaè: posmatram velelepne palate i sve to, kako bih rekao,taj luksuz, tu samozadovoqnu gospo{tinu i tu velikuhigijenu, kulturu, pa mislim, pa mi te{ko do|e na du{i, jer,ruku na srce, sve je to pokradeno i opqa~kano od na{enesvrstane bra}e.

DANA: Ma, kakvi, sad, nesvrstani, ~ove~e! Samo nam oni nedostaju!

YUYA: Nije to bilo sad, to je bilo onda, i nije va`no {to su oninesvrstani, ve} {to su opqa~kani! To je poenta druga \ide.Ili druga Ro}ka. Ili je to, pak, bio drug Tempo... Prematome, neka oni paze {ta rade!(Pauza)Zna~i, zvao je. êkaj, da vidim...

DANA: Samo, kaè, da su ga traìli iz vojnog odseka...

YUYA: A {ta on misli? Pi{u sva{ta po opozicionoj {tampi, aposle se ~ude!

DANA: Ja mislim da on nije od tih.

YUYA: Misli{?

DANA: Imam utisak da on veoma ceni tvoj rad.

YUYA: Laè, more! Znam ja te intelektualce. Sve je to prevrtqivo,zlobno, zapla{eno, a ovamo naduvano... Pas nema za {ta da ihujede! Sve je to go izdajnik!(Pauza)Dobro, ima i po{tenih me|u wima... Na|e se...

DANA: îni mi se da je on od tih.

YUYA: Mnogo ti wega ne{to preporu~uje{.

DANA: @ao mi ga je. Vidim da je upla{en. Drugo, spreman je da pi{elepo o tebi. Mo`da bi mogao i da mu pomogne{... Trebakoristiti te mlade qude.

YUYA: Za{to bi intelektualci bili povla{}eni? Ne razumem! Toje, ina~e, lo{iji deo naroda. Prema tome, svi moramo dasluìmo otaybini.(Pauza)Neka napravi intervju, pa }emo da vidimo koliko je upo-


trebqiv. êkaj, izgleda da mi opet dolazi nadahnu}e!(Uzima pozu)Mesje ministr! Mesje narodni poslanici...

Zvono na vratima.

DANA: Evo ti ga nadahnu}e, pred vratima!

Dana odlazi da otvori. Yuya brzo tr~i do ogledala, popravqa frizuru,zatim se vra}a, prebira po ostacima doru~ka.

YUYA: Ona meni sistematski smawuje porcije!

Yuya trpa zalogoj u usta. Dana uvodi Jasminu. To je mlada, atraktivnaèna u kratkoj sukwi.

JASMINA: Ne, znate, gospo|o, taj rat, to je jedan potpuno... to, pre sveganije civilizacijski ~in... divno vam stoji ta bluza... mimoramo Evropi objasniti, to }e gospodin poslanik, razumese, samo ho}u da kaèm... ja ne znam za{to oni nas ne mogu dashvate, da li ne mogu, ili, mo`da... U svakom slu~aju, menefascinira ta dinami~na situacija, dobar dan, gospodineposlani~e... Znate, mene to, zbiqa, veoma uzbu|uje, ta surovaìvotna dramatika, to je mnogo uzbudqivije, zar ne, negoprevoditi savremene pisce, jer, ovo {to se de{ava, to je, naneki na~in...

DANA: Jeste li za kafu, Jasmina?

JASMINA: Ne, hvala, u stvari, za{to da ne, ne bih htela da gospodinuposlaniku oduzmem dragoceno vreme, ali ukoliko...

DANA: Samo vi sedite, gospodin poslanik ba{ ima nadahnu}e, sad}u ja...(Izlazi).

JASMINA: [ta to ima gospodin poslanik?

YUYA: [ta si se raskokodakala, du{o?(Zavla~i joj ruku pod sukwu).

JASMINA: (Brani se)Ne, nemoj, to nije fer, ti meni, mo`da, imponuje{ kaomu{karac, ali, ipak, ne bi imalo smisla... Ja sam za slobodneodnose me|u polovima, ali ne èlim da vre|am i daugroàvam... Ti ima{ tako divnu suprugu...


Yuya joj zatvara usta, poqupcem, te ona tako, prestaje da pri~a. Kakopoqubac dugo traje, ona ostaje bez daha i najzad se jedva oslobodiwegovog zagrqaja.

JASMINA: Ti si zver! Ti ho}e{ da me... Skoro sam se ugu{ila... Ti sistvarno... Ti si jedan agresivan, balkanski... Jedanordinarni falokrata!... @enu mora{ pre svega da po{tuje{,ako misli{ da od we dobije{... Rekla sam ti da to ne}u ovdeda radim... To jest...

YUYA: A gde ho}e{, du{o?

JASMINA: Ne}u nigde. Ta~ka! I ne zovi me “du{o”! Ja sam do{la daradim! Ja sam profesionalac, a ne...

YUYA: (Sipa pi}e)Radi}emo, du{o, ni{ta ti ne brini... Evo, sutra }emo oti}i“Kod zlatnog vola”, pa }emo tamo da radimo sve {to nam seprohte...

JASMINA: Ma, kakvog vola, molim te! O ~emu ti pri~a{?

YUYA: Zlatnog! Vidi{ kako te po{tujem. Ne}e{ ovde – u redu.Sti}i}emo zna~i, tamo. Kako god ti kaè{, du{o!

JASMINA: I ne zovi me “du{o”, rekla sam ti!

YUYA: (Opet joj zavla~i ruku pod sukwu)[ta si se stisla, du{o?

JASMINA: Nemoj... nemoj... Jesi li pripremio tekst? Nemoj...

YUYA: To }emo mi u vozu...

JASMINA: Za{to u vozu? Nemoj, molim te...

YUYA: Zato {to ja patim od aerofobije. To je posledica rada. Biosam ratni pilot, lovac, rawen u glavu... Ja sam neurotik,mora{ prema meni da bude{ pa`qiva...(Stiska je)Poru~io sam spava}a kola vagon li, pa }emo mi tamo,natenane...

JASMINA: êkaj... Evo je gospa Dana!

Yuya ustaje, dovodi se u red. Ona se odmi~e.

YUYA: Uh, {to me prese~e, ku~ko!

Ulazi Dana, nose}i kafu.

DANA: Izvolite! Nadam se da nadahnu}e nije splasnulo...


JASMINA: (Uzima kafu)Hvala, hvala, gospodin poslanik je uvek, ho}u re}i, to jejedna velika nepravda i ja sam vrlo po~astvovana {to }umo}i da u~estvujem u toj misiji mira... Bilo je krajwe vremeda Evropa shvati...

Zvono na vratima.

YUYA: Bogamu, ko je sad to, opet?(Jasmini)Izvolite u kabinet da perfektuiramo jo{ neke momente...Ja u roku od deset minuta moram u Skup{tinu.(Dani)Ni za koga nisam tu, razume{!(Jasmini)Izvolite!

Dana izlazi da otvori. Yuya hvata Jasminu za dupe.

YUYA: Hajdemo, ma~e!

JASMINA: Bezobrazni~e jedan! Kako te nije sramota?

Yuya i Jasmina odlaze u kabinet. Ulaze Dana i Beka, Beka je lepu{kast,mlad, asteni~an ~ovek s nao~arima.

DANA: Za{to si do{ao ovamo? Rekla sam ti Beko...

BEKA: (Poku{ava da je zagrli)Nisam mogao da izdrìm! Od kad sam te prvi put poqubio, uhodniku Narodne skup{tine, ne{to se u meni dogodilo...Neka revolucija u mom organizmu. Ja no}ima ne spavam... Semtoga mislio sam da je on ve} u Skup{tini.

DANA: Tu mu je neka devojka.

BEKA: Devojka! On ima devojku?

DANA: Prevodilac. Spremaju neki tekst za Pariz...

BEKA: Jasmina! Jasmina je ovde?

DANA: Ti je poznaje{? Za{to si prebledeo, de~ko?

BEKA: Ne, tojest, znam je, onako, jo{ sa studija...

DANA: A otkud zna{ da ona radi za mog muà?

BEKA: Otkud znam? Ne znam, To jest, ona mi je rekla.

DANA: Vi ste, zna~i...


BEKA: Ne... U stvari, radili smo zajedno, jedno vreme u Centru zaantiratne akcije...

DANA: Tako...? Mali mirotvorci dolaze kao leptiri}i na sve}u.Do|i... Poqubi me...

BEKA: Ali, oni su tamo...

DANA: Pa {ta?(Privla~i ga)

BEKA: Kako...? Kako, pa {ta?

DANA: Re}i }e{ da si do{ao da se dogovori{ za intervju. Nemoè{ ni da zamisli{ koliko on to voli.

BEKA: Mo`da je, ipak, boqe da ja odem....

DANA: Ne boj se, de~ko moj... Opusti se! Kakvi ste vi to mu{karci...

BEKA: Hajedmo odavde! Hajdemo nekuda... Ti i ne sluti{ koliko~eznem da se to najzad dogodi...

DANA: Ima{ li neku gajbu?

BEKA: Pa... zna{... ja, u stvari ìvim sa roditeqima.

DANA: A kuda bi me, onda, vodio?

BEKA: Mislio sam...

DANA: Kuda si vodio devoj~ice, do sada?

BEKA: Zavisi... Moja devojka ima... to jest, imala je... Ho}u re}i,moja biv{a devojka...

DANA: Ho}e{ k woj da me vodi{? Nevaqal~e!

BEKA: Ti se {ali{... Slu{aj... Dolazili su opet oni iz vojnogodseka.

DANA: Ne bi ti ni{ta falilo da ode{ malo na front. Sada je, ionako primirje.

BEKA: Qubavi... ti ne misli{ to ozbiqno? Ti ne èli{, vaqda, datvog Beku ubije neki zli hrvatski snajperista. Ako me i tinapusti{, ja }u morati da emigriram. Ja u takvom ratuapsolutno ne èlim da u~estvujem!

DANA: A u kakvom èli{?


BEKA: Ni u kakvom! Ja apsolutno odbijam to besmisleno krvo-proli}e! Ja sam za pregovore! Ja sam za Jugoslaviju!

DANA: Samo nemoj da se potrese{, du{o! Sredi}emo to, ako bude{bio dobar.

BEKA: Ja sam pacifista, humanista! Ja sam za qubav me|u qudima.

DANA: Onda me vodi nekuda, pacifisto!

BEKA: Smisli}emo ne{to...

DANA: Ako ja budem ~ekala da ti smisli{... Slu{aj, a za{to nebismo oti{li “Kod zlatnog vola”? Kad moè on, za{to ja nebih mogla?

BEKA: Kod zlatnog vola? [ta je to?

DANA: To je jedino zgodno mesto za koje ja znam. Ovako! Do}i }e{po mene sutra uve~e... Oni imaju pauzu za ru~ak... To trajeotprilike... Zatim nastavak oko pet. Evo, recimo u sedam.Wima sednice Skup{tine traju po celu no}.

Ulaze Yuya i Jasmina. Yuya je u hitwi, pakuje papire u torbu, itd.

YUYA: Kasnim! Kasnim! Koliko je sati? Zamisli, drugariceJasmina, dolazim jutros ku}i, a sata nigde! Pa to je... Srpskaposla! Eto, dakle, to bi, otprilike, bila skica za prvi deo...Otvori}emo mi Evropi o~i(Obra}a se Beki, u prolazu)Sve je to jebena plutokratija, gospodine, A ko ste vi?

JASMINA: Beka! Otkud ti ovde?

DANA: Zar se ne se}a{? To je gospodin Ruì~i}, onaj novinar okome...

YUYA: Ko?

JASMINA: Beka...

DANA: Govorili smo malo~as o wemu.

YUYA: A, da!(Krene ka izlazu)

DANA: (Za wim)Hteo je da se dogovorite za taj intervju...


BEKA: Po{tovawe, gospodine poslani~e, ja sam ...

YUYA: (Na vratima, ne osvr}u}i se)Kasnim! Kasnim!(Yuya je iza{ao u predsobqe)

JASMINA: E, pa...

DANA: A {to ne popijete s nama? Vidim da se poznajete...

Yuya otvori vrata predsobqa i proviri u sobu.

YUYA: Svetska plutokratija finansira izdaju srpstva! Idete li,drugarice?

DANA: Ponudila sam drugaricu pi}em, Jefreme!

Yuya tresne vratima i nestane.

DANA: E, pa...

JASMINA: Mo`da je, ipak, boqe da ja krenem...

Yuya ponovo otvori vrata.

YUYA: Dano! Gde su mi lakovane cipele?

DANA: Izvinite!(Izlazi u predsobqe i zatvara vrata za sobom)

BEKA: Kako je to ~udno... i kakva podudarnost!

JASMINA: Samo nemoj da se pravda{, zna{ da to ne volim! Nema{vremena za mene jer, navodno, pi{e{ roman, dobro, mislim,nije to ni prvi ni posledwi koji si po~eo da pi{e{, kadono...

BEKA: A ti? Mota{ se tu sa...

JASMINA: Ja po{teno zar|ujem svoj hleb.. Ho}e{ ti da me izdràva{.

BEKA: Ho}u, ali...

JASMINA: Ho}e{, ali ne moè{! A i kad bi mogao, ja to ne bihdozvolila. Ja sam profesionalac i sama se starom o sebi. Jasam integralna li~nost i...

BEKA: Jasmina! Ja samo ho}u da napravim intervju.

JASMINA: Sa gospa Danom?

BEKA: Ne budi zlobna, ti zna{ da ja samo tebe...(Poku{ava da joj pri|e)


JASMINA: Ne prilazi! Daqe od mene.

BEKA: Sem toga, ponovo su me traìli iz vojnog odseka, pa sammislio...

JASMINA: Sve mi je jasno. Samo me ~udi kako se ne stidi{ damanipuli{e{ ovim dobronamernim ~ovekom... Samointelektualac moè da bude tako cini~an.

BEKA: Jasmina...

JASMINA: Ja odlazim!

Ulazi gospa Dana.

DANA: Jo{ i lakovane cipele...

JASMINA: Ti, zna~i, ostaje{?

BEKA: Ne, to jest...

DANA: Vi ve} odlazite, gospodine Ruì~i}u?

BEKA: Ne... ovaj... Pa, hteli smo da popijemo, zar ne?

DANA: Kako da ne! Moj suprug je dobio rakiju iz Hilandara, starudvesta godina.

JASMINA: Ne, hvala, ja bih zaista morala da krenem.

DANA: (Sipa)I kad kre}ete sa mojim muèm u Pariz?

BEKA: Ti ide{ sa...?

DANA: Niste znali? Oni tamo predstavqaju Srbiju.

JASMINA: (Uzme ponu|enu ~a{u)Da, ja putujem sa tom delegacijom kao prevodilac. Tebe tune{to ~udi?(Trgne rakiju)

BEKA: Ne... nego samo... Nisam znao.

DANA: Jo{ jednu? Zbiqa, za{to se ~udite gospodine Ruì~i}u?Danas svako treba da u~ini za Srbiju koliko moè. Oni uParizu, vi na frontu...

BEKA: (Sipa sebi rakiju, iskapi)Mo`da je tako i najboqe!

Zvono na ulaznim vratima.


DANA: Izvinite!(Dana izlazi)

JASMINA: Ti, vaqda, ne misli{...?

BEKA: Samo nemoj da se pravda{, zna{ da to ne volim.

JASMINA: Ovo je stvarno jedna suluda koincidencija.

BEKA: U svakom slu~aju, èlim ti lep provod u Parizu.

JASMINA: Gluposti! Ja sam profesionalac. I kad sam mogla da tikaèm, kad tebe nigde nema?

Ulaze Dana i Yoni Risti}. On je elegantan, samouveren, {arlatansredwih godina. Nosi bocu {ampawca. Dana buket cve}a {to joj ga je ondoneo.

YONI: Divno, draga moja! Vunderbar! Pa, vi ovde, zbiqa, lepoìvite! A kod nas, u Nema~koj, pi{u da ste propali...

DANA: Da vas upoznam! Ovo je na{ prijateq iz Frankfurta...

YONI: Yoni Risti}-Puki, biznismen, poreklom sa ûbure...

JASMINA: Jasmina.

YONI: Da li se znamo iz Kaleni}a, lepa gospo|ice? Ja uvek prvotamo navratim kad doletim iz Nema~ke.

DANA: Ovo je gospodin Ruì~i}, publicista...

YONI: Ma, da li je mogu}e! îtao sam va{e ~lanke u NIN-u. Veomaje hrabro danas se u Srbiji zalagati za mir. A nama,trgovcima, mir je potreban. Mada se i u ratu moè pro-fitirati, ne kaèm. Ukratko, ja sam optimist, koji senikada ne àli. Pametan ~ovek uvek na|e izlaz, zar ne? U toime...(Po~iwe da otvara bocu)Dano, daj ~a{e!

JASMINA: Bilo mi je drago, gospodine Risti}u... Mo`da, jednom, uKaleni}u...

YONI: [ta? Vi odlazite! Kakva {teta! A vi, hrabri mladi}u,ne}ete vaqa, odbiti?

BEKA: Pa... ne...

YONI: Divno!


BEKA: Ustvari, morao bih do redakcije...

DANA: A i do vojnog odseka...

YONI: Kakva {teta! U tom slu~aju, samo dve ~a{e.

DANA: Isprati}u vas!

Dana izlazi sa Jasminom i Bekom. Yoni zvi`du}e, zagleda po sobi, otvarabocu, sipa pi}e, u tom se Dana vra}a i on joj pruà ~a{u.

YONI: E, pa draga...

Dana ga gleda s prezirom. Ne prihvata ~a{u.

YONI: Pa, {ta je to? I ti mora{ da ide{? Ne}u, vaqda, moratisam...

DANA: Kako god ho}e{!

YONI: U tom slu~aju...(Iskapi ~a{u)Uzmi, ipak, prija}e ti

Dana uzima ~a{u. Yoni ponovo napuni svoju.

YONI: Kako si lepa! Ni{ta se nisi promenila.

DANA: Ni ti! Ostao si beskrupulozni {arlatan!

YONI: (Prenemaè se)Dano...

DANA: Za{to si do{ao ovamo, Yoni? Ovo je moj dom. Upada{ poslepet godina, kao da se ni{ta nije dogodilo. ôve~e!

YONI: Pa, video sam da ti je mu` u Skup{tini! Ima, na drugomkanalu direktan prenos. Gledamo, u hotelu, zabave radi...îm sam video da je u{ao u salu, ja sam naru~io taksi...Izvini, on ima nepodno{qive lakovane cipele!(Dana, i protiv voqe, prsne u smeh)

DANA: Neverovatan ~ovek! Planira sa mnom ven~awe, odlazi uNema~ku na deset dana, ostaje pet godina, onda se pojavquje,kao iz bunara i prvo {to ima da mi kaè to je da moj mu`nosi sme{ne cipele!


YONI: êkaj! êkaj! Uzmi prvo jo{ jednu. êkaj! Cipele su tolikosme{ne da...(Smeje se)A sad ozbiqno: rekao sam da }u se vratiti i vidi{, vratiosam se.

DANA: Ti nisi normalan! Ili si toliko bezobziran, da to...

YONI: Ne! êkaj! Ali, ja sam se, u me}uvremenu, obogatio. [ta jepet godina prema toj ~iwenici? Isto {to i deset dana. Jasada imam...

DANA: Ne zanima me {ta ima{. Pokupi svoj {ampawac i gubi se izmoje ku}e!

YONI: Dano! Ti me, zna~i, jo{ uvek voli{!

DANA: Sviwo! Upropastio si mi ìvot!

Dana se zaleti da ga udari. On je uhvati za ruke, poku{ava da je poqubi.Ona se otima.

DANA: Ne}u! Sviwo! Ne}u!

On, ipak, uspe da je poqubi. Ona se, na kraju, otrgne.

DANA: Crko dabogda!

Dana pla~e, Yoni je miluje, te{i.

YONI: Qubavi, ni{ta nije izgubqeno...

DANA: (Kroz suze)Zbog tebe sam se udala za ovog... ovog... Kako si samo mogao...?

YONI: Tako je moralo biti... Oti{ao sam da zavr{im taj posli},hteo sam... Hteo sam pre ven~awa da stanem na svoje noge.Zbog tebe du{o! Hteo sam da ti pruìm ìvot kakavzasluùje{. Ali, desilo se... Nisam znao da policija radinedeqom... I tako sam odleào dve godine. Po{teno, zar ne?Ti si, za to vreme, poùrila da se uda{. îtali smo, tamo, oven~awu ~uvenog druga Yuye. Videli fotografije... Ti ubelom. Nasmejana... Sre}na... Ne moè{ ni da zamisli{koliko sam patio.

Dana, pla~e.


YONI: Ne, ja ti ne zameram! Tako je moralo biti... Ja sam ve~iti op-timist. Ja sam po~eo iz po~etka, i ja sam, najzad, stao na svojenoge.

DANA: (Kroz suze)Sada zna{ kad radi policija.

YONI: I {ta radi!... [alim se. Ja se sad bavim ozbiqnim, me|u-narodnim biznisom. Jo{ jedan posli} da zavr{im ovde, ipostajem veliki bos. Do|i, srce...

Miluje je, qubi. Ona se, za trenutak, predaje, zatim se otrgne.

DANA: Beì od mene! O~i }u ti iskopati!

YONI: Ali, Dano! Ni{ta nije izgubqeno! Naprotiv! Kako nerazume{?(Sipa pi}e. Uùrbano joj dodaje)Evo, ovako! Ja zavr{avam taj posli} sa Srbima, uzimam lovu,mnogo love... Ti, prirodno, napu{ta{ ovog... ovog lakovanog,sedamo u moju me~ku i pravac Doj~land! Adio! I tamopo~iwemo novi ìvot. Budi}u te sa {ampawcem i zlatnomnarukvicom svakog jutra. Ja znam koliko ti voli{ zlato. A,onda putovawa... Kalifornija, Meksiko...

DANA: Ti me jo{ uvek voli{, Yoni?

YONI: Za{to bih, ina~e, do{ao?

Pauza.

DANA: (Obri{e suze)Reci mi, {ta treba da u~inim?

YONI: Iskreno?

DANA: Naravno.

YONI: Tako te volim. Napravi}emo mi, zajedno, velike stvari. Evo,sve }u ti re}i. Taj posli} zbog koga sam do{ao, zna{... E, pa,tvoj mu` je posrednik u tom... transferu. Mogao sam ja daizaberem i nekog drugog i da mu munem dvaest-triest kilamaraka. Oni imaju vlast, ~erupaju koliko stignu, ali lovenikad dosta. Me|utim, hteo sam, kako da ti kaèm, da sveostane u porodici, razume{?

DANA: I?


YONI: I on mi pravi prolaz do banke, tojest, drug Galeb, ali to sadnije... Zato {to banka... Banka, u stvari kupuje, mada se tone}e iskazati u... wihovom... Shvata{?

DANA: Pre|i na stvar.

YONI: Mutan mi je. Okleva... A meni kamioni stoje. Pla{i se ilimi priprema ne{to. Da me provali, razume{? Veliko je|ubre, ne mogu da ga pro~itam.

DANA: Zanimqivo... I {ta, dakle, ja treba da u~inim?

YONI: Pa... Trebalo bi malo da ga izvata{.

DANA: [ta da radim?

YONI: Mislim... kad legnete... Ti to ume{. Da ga owu{i{ malo.Ako oceni{ da nije provala, da ga pritisne{ da ubrza, jerme ti kamioni ko{taju... Kaì, nemam para u ku}i... za uqe,zelen, zlato... Smisli ne{to!

Pauza.

DANA: Zato si, zna~i, do{ao... Posle pet godina.

YONI: Ne, ma~e! îm komunistima maznemo lovu, ti se pakuje{ i...

DANA: Uvek si bio |ubre.

YONI: Dano, sve vreme u zatvoru ma{tao sam o tebi, o tvojim... Otom kako }u jednoga dana da se vratim, da te uzmem za ruku ida te povedem u veliki svet... Dano, ja te volim!

Pauza.

DANA: U~ini}u koliko mogu.

YONI: Bravo! Znao sam da si lafica. Ja sam u hotelu Moskva, soba...

DANA: A sad idi, molim te!

YONI: Ali, Dano...

Krene ka woj.

DANA: Ne prilazi! Idi Yoni. I ne dolazi ovamo vi{e nikada.

MRAK


II ÎN

Gostionica “Kod zlatnog vola”. Simultana scena omogu}ava nam davidimo unutra{wost dveju soba, koje deli hodnik {to vodi od pro-scenijuma u dubinu. Hodnik se napred ra~va du` proscenijuma, te imaoblik obrnutog slova “T”. Vrata ovih soba – transparentnih, dakle,samo nazna~enih zidova – nalaze se jedna naspram drugih, na po~etku onogdela hodnika {to vodi u dubinu. Iz soba po jedna vrata vode u kupatila.Leva soba je u mraku. U desnoj Yuya. [etka po sobi. Prolaze}i poredogledala, uvek se pogleda, popravi kosu ili poku{ava da uvu~e stomak,{to je razume se, nemogu}e.

YUYA: (Zastaje pred ogledalom)Mesje le ministr, mesje narodni poslanici! Posle lakogkumunisti~kog sna, Srbija se budi otre`wena, kako bizauzela ono mesto u Evropi koje joj oduvek pripada...([eta, prilazi telefonu, gleda na sat kojeg nema, okre}ebroj~anik)Recepcija! Alo Yuya!... Kako, nema? Ovde Yuya! Ne tamo,ovde! Gde je Ba}a, Sunce vam Boìje?! Jeste gospodin po-slanik govori!... Kako, {to ne kaèm, oca vam mangupskog,sve }u vas pozatvarati! Gde je moj burbon, ovde?... Gde ovde?!Ovde! Sto sedam, sunce ti nepismeno!(Tresne slu{alicu)Stoka kapitalisti~ka! Privatnu svojinu ho}e, a nogama nosbri{u! Radne zadruge su za vas. . . Radne akcije. . .Br~ko-Banovi}i, [amac-Sarajevo...(Naglo mewa raspoloèwe, pevu{i)[amac-Sarajevo, to je na{a meta.Gradi}emo prugu jo{ ovoga leta...([eta; po~iwe ponovo da se nervira)Pa, gde je ova èna, sunce joj kalajisano...?(Vi~e prema vratima kupatila)Gde si, toliko, du{o? ûje{ li ti mene?(Pauza)ûje{ li ti mene?!

Na vratima kupatila pojavquje se Jasmina, potpuno gola.

JASMINA: Kako mogu da te ~ujem, kad voda te~e?

YUYA: Ma~e!


Yuya pojuri prema woj, no ona naglo zalupi vrata, tako da on neletinosom na wih.

YUYA: Ej! Ma~e! Otvori!(Poku{ava da otvori vrata, no ona su zakqu~ana)Ma~e!(Jasmina protura glavu kroz vrata)

JASMINA: I ne zovi me “ma~e”!(Ponovu mu zalupi vrata ispred nosa)

YUYA: Izaziva{ ku~ko!... Otvori, du{o... Otvori draga Jasmina...(Gleda na sat kojeg nema)Jo{ malo pa }e i onaj Risti}, onaj Yoni da upadne... Da miupadne s lovom... A ni burbon nisu doneli... Otvori, dragaJasmina!... I {ta sve to meni treba? [ta }e meni, u stvari,lova? Meni je, ionako, sve pla}eno... Nego navaquje onaprokleta èntura~a. Nawu{ila lovu, prislu{kujerazgovore... Ti ne moè{ ni da zamisli{ koliko ona volizlato.

Jasmina proturi glavu kroz vrata.

JASMINA: Rekla sam ti da me ne zove{ “zlato”.

Yuya je zgrabi i izvu~e iz kupatila. Ona je sada uvijena u mantil zakupawe.

JASMINA: Ta malogra|anska tepawa ostavi za svoju ènicu.

YUYA: Ne... Pitao sam te da li voli{ zlato?

JASMINA: Ja...? Da li volim...? Za{to pita{?

YUYA: Onako...

JASMINA: Pa, zavisi od konotacije... mislim... u kom smislu... Ho}u dakaèm...

YUYA: Evo, u ovom smislu!(Vadi iz Yepa te{ku zlatnu ogrlicu)

JASMINA: Jao, {to je divna!(Uzima ogrlicu, razgleda, divi joj se)Prekrasna je!(Naglo baci ogrlicu na krevet)[ta ti misli{? Da sa mnom moè{ kao sa svim tim svojim...ènicama... kurvicama... Hteo bi da me kupi{! E, da zna{, janisam na prodaju!


(Zateè mantil oko sebe)Dovukao si me u ovu rupu i misli{ da ima{ pravo na mene...Da moè{ da me poseduje{... Nisam ja predmet! Ja samslobodan ~ovek! Integralna li~nost, razume{?!Integralna!

YUYA: Smatra{ da je ovo rupa...?(Osvr}e se oko sebe)Pa... skoro da si u pravu... Ni burbon nisu doneli... Alidu{o, ne mogu vaqda da te vodim u Hajat. . . iliInterkontinental...

JASMINA: Ni{ta ti ne razume{! Pusti me!

YUYA: Smiri se, du{o, samo polako... polako...(Miluje je po kosi)Mogao bih ja... nego... Shvata{? Reci i sama! [ta je u na{emìvotu najva`nije? Hajde, reci! [ta je najva`nije?... Nezna{? Ja }u ti re}i. U na{em ìvotu najva`nija jediskrecija. Mi ìvimo u burnim, sloènim vremenima, kadsamo diskretan ~ovek moè da istraje. A ja èlim daistrajem... Da trajem... Ve~no! Ho}e{ li da ja, kao medijskali~nost, primim Yonija Risti}a u Hajatu? Da na{ susretovekove~e fotoreporteri? Kamere? Da nas slika nezavisnatelevizija?

JASMINA: Pusti me... Beì od mene! Sve je za tebe samo kupovina iprodaja... Gade! Do{ao si ovamo da zavr{i{ posao.

YUYA: (Miluje je kao {to se miluje nervozni kow)Mir... mir, lutko. Stara francuska poslovica kaè: gde jekorist, tamo je i lepota. Ti si, bar, fransuski |ak, ma~e.Jer, {ta je u na{em ìvotu najva`nije?

JASMINA: Diskrecija, je li?

YUYA: Ne! Najva`nije je biti prakti~an... prilagodwiv. To jenajva`nije! êmu, na primer, da zahvalimo {to ja ovolikoistrajavam u na{em haoti~nom, protivure~nom, suludomvremenu? êmu? Smislu za realnost. Ja sam ti velikirealista, du{o. Ja sam, tako re}i pesnik realizma! Jer, {taje najva`nije?

JASMINA: Nava`nije je biti prilagodqiv.


YUYA: Ne! Najva`nije je voleti ìvot. Onakvog kakav on zaistajeste. A on je promenqiv, neo~ekivan, nepredvidqiv, gde jetaj burbon, bogamu! Jednom re~ju – prekrasan. Samoograni~eni intelektualci misle da je ìvot kao jedno-smerna ulica. @ivot je, me|utim, bogat. Sloèn. @ivot je,jednom re~ju, kao ma|arska kocka. U to ime, da tebi tvojYuya stavi...

JASMINA: Molim?

Yuya uzima ogrlicu, {iri je pred wenim o~ima.

JASMINA: Ne, molim te... Ja sam integralna li~nost!

YUYA: Sa ovim malim dodatkom bi}e{ jo{ integralnija.

Pauza.

JASMINA: Misli{.

YUYA: Siguran sam.

JASMINA: Kako si ti sugestivan.

YUYA: Zar ne?(Skida joj ogrta~ sa ramena)

JASMINA: [ta ti to radi{?

YUYA: Pa, kako da ti je stavim, du{o?

JASMINA: I ne zovi me “du{o”, molim te!

Predwim hodnikom dolaze Beka i Dana.

BEKA: Zgodno mesta{ce.(Qubi je)

DANA: êkaj! Nevaqal~e...

YUYA: Zlato najboqe stoji na golom telu, a golo telo na zlatu, zarne?(Skida joj mantil, qubi je)

JASMINA: êkaj... êkaj... Zar ne}e{ i ti da se istu{ira{?

YUYA: Sve }u za tebe da u~inim, ma~e, pa i da se istu{iram, akotreba!

Dana i Beka ulaze u hodnik {to vodi izme|u soba.

BEKA: To je vaqa ovde. Gde nam je kqu~?


Zastaju pred vratima, desne sobe.

DANA: Tu je...

Pretura po ta{ni, traè}i kqu~, Beka je qubi i smeta joj.

YUYA: Pod uslovom da mi istrqa{ le|a.

JASMINA: A, to ne!

YUYA: Kako, ne?

JASMINA: Tako.

BEKA: To je, vaqda, ova soba. Rekao je, prva vrata u hodniku...

YUYA: E, ho}e{, bogami!

Yuya podigne Jasminu da je ponese prema kupatilu, ona vrisne utom Beka– po{to Dana jo{ nije na{la kqu~ – uhvati za kvaku i otvori vrata,ali, shvativ{i da je neko unutra, brzo ih zatvori.

YUYA: [ta je ovo, bogamu! ôvek ne moè ni da se istu{ira namiru. A ni burbon... Hajdemo ma~e!

Yuya zakqu~ava vrata i odvla~i Jasminu u kupatilu. Vrata kupatilaostaju poluotvorena, odande se ~uje vri{tawe, pquskawe vode, zatimdahtawe.

BEKA: Pa ovde ima nekoga!

DANA: [ta si mislio, mali{a? Da samo mi to radimo?(Iskopala je kqu~ iz ta{ne)Sto {est.

BEKA: Ovo je sto sedam.

Dana otkqu~ava vrata leve sobe i oni ulaze. Beka pali svetlost ineodlu~no se osvr}e oko sebe. Dana ga gleda. Pauza.

DANA: Nevaqali de~ko... U hodniku me napada{, a sad...

BEKA: Razmi{qam, zna{...

DANA: Nemoj da razmi{qa{. Qubi me!

BEKA: Ja wih ne razumem... Meni se, odjednom, sve smutilo u glavi.

DANA: [ta ne razume{?

BEKA: Ni{ta ne razumem.


DANA: (Miluje ga)Pa, u ~emu je, onda, problem, de~ko?

BEKA: Meni sve to izgleda potpuno apsurdno...

DANA: (Skida mu sako)Nije va`no, takav je na{ ìvot. Navikavaj se.

BEKA: Ja sam toliko verovao u Evropu, u wene principe, weneinstitucije... Pre svega, u princip prava, pravde... A oninas, jednim potezom pera, bri{u sa geografske karte...

DANA: (Razvezuje mu kravatu)Samo se ti opusti...

BEKA: Mo`da smo mi mali narod.... U svakom slu~aju, nesre}an. Naperiferiji istorije... Jednom re~ju, na{a energija je...nekako... disperzivna, zna{?

DANA: Znam, du{o! Di{i duboko...(Skida mu ko{uqu)

BEKA: Prokleta dinarska violencija... Burne emocije, koje brzosagorevaju... A gde su konsekvence, gde su one?

DANA: (Skida mu ko{uqu)Tu su, de~ko moj, tu su...

BEKA: Zna{ kako se to zove?

DANA: (Skida ga)Ne znam. Ali, ti }e{ mi re}i, zar ne?

BEKA: To se zove...

DANA: (Otkop~ava mu kai{)

BEKA: To se zove...

DANA: Kako?

BEKA: To se zove tamni vilajet.

DANA: Tako se zove?

Beka }e, u àru svog nadolaze}eg monologa, ili u zazoru pred Daninimnavaqivawem, sko~iti, pantalone }e mu spasti, on }e ih ne prestaju}ida govori, podizati i pridràvati.

BEKA: Mi lutamo u mraku, izme|u svojih istro{enih mitova, {tonas, poput vampira, prizivaju iz neopojanih preda~kihgrbova i Evrope, na{e neuzvra}ene qubavi, na{eg tragi~nognesporazuma... Te velike lihvarske kompanije, te sterilne


kurton-zajednice, {to nas opsewuje svojim varqivim sjajem,kao {to se opsewuju varvari, uro|enici... Opsewuje da binam krv sisala, da bi nas pot~inila, da bi nam potro{ila naimperijalnom zajedni~kom va{aru ta{tine! Izme|u ta dvavampirizma, mi lutamo na{im balkanskim vilajetom,selimo se i raseqavamo, presipamo iz {upqeg u prazno,grizemo se i koqemo kao pobesneli psi... Za{to? Koji grehmi okajavamo? Ja jesam pacifista... a mo`da se i bojim, ali,ipak, zar nismo mogli da se odupremo? Zar nismo moglisrpskom vojskom da branimo srpske zemqe?(Sedne na ivicu kreveta, sa glavom u {akama)Evropa nas je, opet, prevarila...

DANA: (Sedne pored wega)?Siroti moj de~ko...(Miluje ga)

BEKA: Evropa nas je nahu{kala! Hrvate na Srbe, Srbe na Hrvate,Slovence na...

DANA: Dobro, dobro... Samo se ti opusti...

Miluje ga, qubi, on polako po~iwe da uzvra}a, ona ga obori u krevet, gasisvetlost kod uzglavqa.

Iz kupatila desne sobe izlazi Yuya, samo u pantalonama, koje usputzakop~ava, Pevu{i.

YUYA: Sakam da fukam te... malena... Hm! Integralna li~nost... a,ovamo ìva vatra...(Gleda na sat koga nema)Izgubio sam sat, bogamu. Taj Risti} bi ve} morao biti ovde...A vreme je i da se popije. Sakam da fukam te... malena...

Po~iwe da se obla~i. Iz kupatila proviri Jasmina.

JASMINA: Dodaj mi prslu~e, du{o, molim te!

YUYA: [ta, draga?

JASMINA: Prslu~e mi dodaj, molim te!

YUYA: Do|i i uzmi ga.

Bo~nim hodnikom dolazi Yoni, pevu{e}i.

YONI: Mani, mani, mani...

JASMINA: Dodaj mi, bezobrazni~e!


YUYA: (Nastavqaju}i sa obla~ewem)Pro{etaj se ma~e! Volim da te gledam.

Yoni zagleda brojeve nad vratima.

YONI: Poslani~e, gde si poslani~e moj...? Yoni ti je slatki mamacpripremio...

JASMINA: Sram te bilo.

Jasmina izlazi iz kupatila, pokrivaju}i grudi. Yuya joj priska~e s le|a.

Yoni hvata za kvaku, poku{avaju}i da otvori vrata.

JASMINA: Ju, ko je sad to?

YUYA: Mo`da je Yoni.

JASMINA: Ne otvaraj!

YUYA: Ili je Ba}a doneo burbon.(Qubi je)

YONI: Ovde, izgleda, nema nikog...

JASMINA: Ostavi me na miru! Jar~e...

Yoni ot{krine vrata leve sobe.

YONI: (Tiho)Gospodine poslani~e...

U levoj sobi panika. Beka ska~e iz kreveta, pokrivaju}i se delom ode}e.Dana se sakriva pod pokriva~.

U desnoj sobi, Jasmina se otrgla od Yuye i, sa prslu~etom, pobegla ukupatilo.

YUYA: (Zavr{avaju}i obla~ewe)Ne}e{ mi pobe}i, ku~ko!

Beka je dotr~ao do vrata, na kojima stoji Yoni.

YONI: O! To ste vi, mladi ~ove~e! Pardon! Pardon! Kakva veselakoincidencija! Ja sam vas, jama~no, prekinuo u radu. Go-spodin poslanik, verovatno, nije sa vama, na istom poslu!

BEKA: (Prikrivaju}i golotiwu)Ne, tu je samo... To jest, ho}u re}i... Koga vi, ustvaritraìte?


YONI: Nije va`no. Samo vi nastavite sa radom. Ko bi rekao...Naoko tako smiren mladi}, kad ono... Pardon! Pardon!Prijatan rad!

Yoni odlazi niz hodnik, u dubinu Beka blene za wim. U desnoj sobi, Yuyaje dovr{io obla~we.

YUYA: Odoh ja, ma~e, da ulovim koku!

JASMINA: (Proviri iz kupatila)[ta da radi{?

YUYA: Zlatnu koku da pojurim!(Ide ka vratima)Svog dragog finansijera.

JASMINA: Ponesi, onda, i taj burbon!

Jasmina nestaje u kupatilu. Yuya se hvata za kvaku. Beka koji je, najzad,do{ao sebi, zalupi vrata leve sobe i okrene kqu~. Yuya iza|e u hodnik ikrene napred i bo~no, ka recepciji.

YUYA: Do|i, do|i, da te tvoj Yuya malo o~erupa...(Pevu{i)Sakam da fukam te...

Dana proviri ispod pokriva~a i, uveriv{i se da je u sobi samo Beka – kojistoji naslowen le|ima na vrata – sedne u postequ i gleda garazroga~enih o~iju.

Yuya je, u me|uvremenu, oti{ao hodnikom i izgubio se sa scene.

DANA: Da li je to bio...?

BEKA: Da, to je bio...

DANA: Da li je on pomiwao nekog poslanika?

BEKA: On je pomiwao.

DANA: Do|i brzo u krevet da se sakrijemo!

BEKA: Ali, Dano, oni }e nas...

DANA: Do|i, brzo!(Zgrabi ga i uvu~e u krevet)

BEKA: Dano, on verovatno ima pi{toq! On je zver... On }e nas...

DANA: Brzo! Ovde smo najsigurniji!


Dana im navla~i pokriva~ preko glave. Ispod pokriva~a kome{awe istewawe. Sa desne strane, iz kupatila izlazi Jasmina, poluodevena,pevu{i, vrte}i zadwicom.

JASMINA: Sakam da fukam te...

Jasmina pronalazi svoju ta{nu, vadi iz we ~e{aq, i, usput se ~e{qaju}ii pevu{e}i, vra}a u kupatilo. U levoj sobi, Dana demonstrativno izlaziispod pokriva~a, podigne se u sede}i poloàj i, prekr{tenih ruku, besnobuqi preda se. Beka se skupio pod pokriva~em i }uti, mawi od makovogzrna. Posle izvesnog vremena, Beka proviri, pogleda Danu, pa se brzoponovo sakrije. Dana ga ignori{e. Najzad i Beka iza|e ispod pokriva~a isedne kao Dana. Ona ne obra}a na wega pa`wu. On je povremeno pogleda,prvo ispod oka, zatim upadqivo, ali bez rezultata.

BEKA: Izvini... ali, sve te okolnosti...

Dana ne reaguje.

BEKA: Ti }e{ razumeti da to moè da deluje... da deluje... kao... kaojedan... kao jedan depresivan faktor. Dano, ti vaqda shvata{,to se ponekad de{ava... To ~oveka, naprosto, frustrira, zarne? Ti razume{ svog Beku...

Dana ustaje i po~iwe da se obla~i.

BEKA: Ti vaqa ne}e{... da me... da me tako surovo ostvi{... sada,kad...(I on ustaje, obigrava oko we, ona ne reaguje)I kuda }e{? Oni su tu! Dano! On sigurno ima pi{toq! Sviti poslanici su naoruàni... Dano, on je monstrum, ti tozna{... On }e... Oni ne zaziru ni od ~ega... Oni su potpunobeskrupulozni... To je, naprosto, samoubistvo! To je... to je...to je iracionalno...(Po~iwe da se i on, pani~no obla~i)Dano, budimo razumni... Ja sam za mir... Ja sam protivkrvoproli}a... Ja mrzim nasiqe... Ja sam angaòvan u Centruza antiratne akcije!

Sa desne strane, Jasmina je iza{la iz kupatila, potpuno obu~ena idoterana. Sedne, ustane, {eta po sobi, ~eka, dosa|uje se, poku{ava, bez-uspe{no da telefonira. U levoj sobi, Dana je zavr{ila s obla~ewem. Bekaje napola obu~en, jo{ je u ga}ama.

DANA: Iza|i i vidi da li je ~isto napoqu!

BEKA: Ali, Dano, on }e nas... Ja sam civilizovan ~ovek... Evro-pejac... Ja sam za razuman kompromis...


DANA: Izlazi napoqe!

Beka, onako u ga}ama, a gore potpuno odeven, otvori vrata, proviri,iza|e u hodnik, gleda prepla{eno levo-desno. Jasmina, kojoj je dosadilo d~eka, otvori vrata svoje sobe, da pogleda ide li Yuya, i ugleda Beku. Ovajse prenerazi kada je vidi i vrisne.

BEKA: Jasmina.

ûv{i wegov krik, Dana pritr~a vratima i brzo ih zakqu~a. Ostajepored vrata, poku{avaju}i da shvati {ta se napoqu de{ava. Beka,prestravqen, mahinalno se hvata za kvaku hote}i da pobegne u sobu, alidakako, ne uspeva, {to jo{ poja~ava wegovu zbuwenost. Jasmina ga gleda,onako poluodevenog, i po~iwe da se smeje. Smeje se sve glasnije i ne moèda se zaustavi. On pogleda u svoje noge, shvati da je u ga}ama, ponovopoku{ava da otvori vrata, drma kvaku, ali uzalud.

JASMINA: Kako je to ~udno... Neobi~no... i kakva podudarnost!

BEKA: Jasmina... To je, prosto, jedna suluda koincidencija...

JASMINA: Pri~aj mi malo o tome! Ili, mo`da, prvo ho}e{ da obu~e{pantalone?(Smeje se)

BEKA: êkaj, sve }u ti obasniti... Ali, hteo bih, pre svega...

JASMINA: Hteo bi, pre svega, da pobegne{, zar ne? Ali izgleda da sidolijao.

BEKA: (U panici, drma iza le|a, kvaku)Ne, objasni}u ti...

JASMINA: Hajde, objasni mi, molim te, ba{ me zanima! Samo, bojim seda nema{ mnogo vremena.

BEKA: (Osvr}e se upla{eno oko sebe)Jasmina, shvatio sam neopozivo i to ti moram... bez obzirana ovu suludu... Jasmina, shvatio sam da samo tebe volim!

JASMINA: (Prsne u smeh)Ma, da li je mogu}e? Uspeo si, najzad, da to shvati{? A jasam, vidi{, najzad shvatila {ta je pravi mu{karac. Tajmu{karac samo {to nije do{ao, a kako si ti tamo bludni~ioili poku{avao da bludni~i{(Diè glas da je Dana ~uje)sa wegovom zakonitom suprugom, koju ja, uzged, uop{te nerazumem, bilo bi ti boqe da se {to pre izgubi{.

Hodnikom, iz dubine, ùrno nailazi Yoni.


YONI: Pardon! Pardon! A, to ste opet vi, mladi ~ove~e! Kako jeìvot pun neo~ekivanih doga|aja i veselih koincidencija!Gospo|ica iz Kaleni}a!(Skida {e{ir)Kakvo prijatno iznena|ewe!

JASMINA: I kakva podudarnost!

YONI: Znao sam da ste i vi tu negde! Znao sam. Pardon! Ne èlimda smetam. Nastavite sa radom! Pardon, mladi ~ove~e, daniste mo`da, izgubili pantalone?

BEKA: Moje pantalone? Ne, moje pantalone su... to jest, one su...

YONI: Shvatam! Pardon, ja to samo usput.(Pro|e, pa se vrati)A, da niste, mo`da, videli gospodina poslanika?

BEKA: Nismo... to jest, kog poslanika?

YONI: Na{eg poslanika, zaboga! Gos’n Yuyu.

JASMINA: Tu je. Si{ao je na recepciju da vas sa~eka.

YONI: O! Hvala lepo!(Krene)

JASMINA: I recite mu da ne zaboravi burbon!

YONI: (Zastaje)Burbon? A, da! Razume se, razume se...(Odlazi, poskakuju}i veselo)

BEKA: Jasmina, da li je mogu}e da si se span|ala sa tim... sa tim... Ja}u... Ja }u...

JASMINA: Molim? [ta }e{ ti?

BEKA: Ja }u... ja }u... Ja }u da te odvedem odavde!

JASMINA: Nemoj, molim te, da me zasmejava{!

BEKA: Jasmina, hajde da odemo! Hajde da sve zaboravimo! Bog nasgleda! Nama je neophodno moralno pro~i{}ewe. Moramopobe}i iz ove jazbine, iz ovog blata, Jasmina, i po~eti noviìvot!

JASMINA: Tako, u ga}ama?

BEKA: U ga}ama ili bez ga}a, svejedno! Treba du{u spasavati...

JASMINA: Da sam na tvom mestu, ja bih se, za sada, potrudila da spasemìvu glavu.


Bo~nim hodnikom nailze Yuya i Yoni. Budu}i da su iza ugla, jo{ uvek nevide Jasminu i Beku. Yoni, u visoko podignutoj ruci, kao kelner, nosi,nespretno balansiraju}i, posluàvnik sa bocom burbona i ~a{ama. Yuyadrì svoju ~a{u u ruci, i usput, pije. Zastaju. Yuya je iskapio ~a{u ivra}a je Yoniju na posluàvnik.

YUYA: Ma, kakva opozicija, Risti}u, kakva inteligencija! Znam ihja jo{ kao Titove pionire, pa Titove omladince, pa...

YONI: [to jes’ – jes’!

JASMINA: Beì! Evo ih!

BEKA: (Drma pani~no kvaku levih vrata)Ali... Mi moramo du{u spasavati!

Yuya je nalio novu ~a{u sa posluàvnika {to je Yoni sve vreme drì.

YUYA: Sve vam je to go marksista, moj gospodine! Dou{nici igolooto~ani!

YONI: I ta vam je dobra!

BEKA: Hajdemo! Ja te volim!(Zgrabi je i sna`no je poqubi)

JASMINA: (O{amu}ena od poqupca)Beì, ja }u ih zadràti!

YUYA: (Kre}e, polako, sa ~a{om u ruci)Za svakoga mi imamo po jedan kov~eì}, kad to pootvaramo,smrde}e nadaleko! Sve je pod kontrolom!

BEKA: Bog nas gleda!

Beka beì niz hodnik, u dubinu. Jasmina ulazi u desnu sobu. Zateè, nabrzinu pokriva~ na krevetu.

YUYA: Nego, da se mi pozabavimo finansijama, Risti}u. Tu je kqu~zdravih odnosa u dru{tvu.

YONI: E, ta vam je Boìja!

YUYA: Zar nije?


Yuya i Yoni ulaze u desnu sobu.

YUYA: Du{o! Evo nas!

JASMINA: Izvolite!

YONI: Divno! Opet smo svi na okupu... Osim...

YUYA: Uzmite pi}e! Moja saradnica je osoba od potpunog poverewa.Moèmo odmah pre}ii na stvar.

Jasmina sipa pi}e, poku{ava da Yoniju da znak, ali ovaj to ne prime}uje.

YONI: Kako vi kaète, gospodine poslani~e. I mladi gospodin je,nadam se, tako|e, osoba...

YUYA: Koji mladi gospodin, Risti}u?

Jasmina daje Yoniju znake iza Yuyinih le}a. Iz dubine hodnika provirueBeka, okleva, i najzad, po~iwe polako da se prikrada vratima leve sobe.

YONI: Pa... On je, verovatno, prolazio... Mislim da je mladigospodin najverovatnije, bio u prolazu... Ho}u da kaèm...

YUYA: [ta to poku{avate da mi kaète, Risti}u?

YONI: Dodu{e, bio je u neglièu, ali to je, jama~no, samo jednavesela koincidencija...

YUYA: Jasmina!?

JASMINA: Molim...?

Beka tiho kucka na vrata leve sobe.

BEKA: Otvori! Dano, otvori! To sam ja, tvoj Beka...

YONI: On je, dodu{e, bio u sobi prekoputa... Mislim, nije bio ovde,ali...

Pauza. Yuya gleda Yonija, gleda Jasminu.

YUYA: (Jasmini)I ko je, dakle, to bio?

JASMINA: Ma, onaj, novinar, {to te juri za intervju.

YUYA: Tako...? Dajte da mi obavimo posao, Risti}u!


YONI: Evo, evo, gospodine poslani~e... Odmah }emo to!

Vadi, u hitwi, novac, novac, mu ispada, on ga skupqa po podu.Dana je, najzad,otkqu~ala vrata i Beka je u{ao u levu sobu.

DANA: Bedni~e! Sve sam ~ula!(Udara ga)

BEKA: Ne! Dano! Ti nisi shvatila! Ja }u ti sve objasniti...

Dana juri Beku po sobi i tu~e ga. On, usput, dograbi pantalone, poku-{ava da ih obu~e, sapli}e se, pada, ona ga juri, on pobegne u kupatilo. Udesnoj sobi, Yoni je, nazad, skupio novac i predao ga Yuyi.

YONI: Izvolite, gospodine poslani~e! Evo, sve je tu, kako smorekli! Nadam se da }e moja roba...

YUYA: Nikakvih pojedinosti, Risti}u! I vodite ra~una o potpunojdiskreciji.

YONI: Ja sam vam veliki majstor diskrecije, gospodine poslani~e.Ja sam vam, naprosto...

YUYA: Re~ je o va{oj bezbednosti. Razumete?

YONI: Razumem, razumem...

YUYA: Drug Galeb }e stupiti u dejstvo odmah. Daqe instrukcijeo~ekujte u svom hotelu. Dovi|ewa!

YONI: Hvala vam! Po{tovawe! Gospo|ice! Nadam se... A {to seti~e mladog gospodina... u neglièu... mora da se to menisamo u~inilo.

YUYA: Dovi|ewa!

Yuya izgura Yonija iz sobe i zatvori vrata. Yoni odahne, gleda vratajedne pa druge sobe, slegne ramenima, pa krene niz hodnik, osvr}u}i se,skrene u bo~ni hodnik i nestane sa scene.

YUYA: Dakle?

JASMINA: [ta dakle?

YUYA: Tako, dakle...

Yuya krene ka woj, ona kora~a unazad, dok ne udari le|ima u vrata.

JASMINA: Ti ne misli{, vaqda?


YUYA: Vi }ete mene da {pijunirate, je li? Novinar u susednoj sobi,je li? I to u neglièu! [tampu da mi natovarite! Da nisu ikamere tu negde? Nezavisna televizija! Zavera!

Yuya jurne na vrata, Jasmina poku{ava da ga zadrì.

JASMINA: êkaj! To je bila samo jedna sme{na koincidencija...

YUYA: Mali ste vi za mene!

Yuya odgurne Jasminu i izleti u hodnik. Poku{ava da otvori vrata levesobe. Lupa pesnicom u vrata, Dana i Beka vire iz kupatila. Jasminastiè Yuyu i poku{ava da ga spre~i.

JASMINA: Nemoj! Stani! Objasni}u ti!

Yuya udarcem noge razvali vrata i upadne u levu sobu. Konsternacija.Velika pauza.

YUYA: [ta ti radi{ ovde, Danice?

DANA: Isto {to i ti?

Dana, energi~nim koracima, krene ka vratima, Yuya joj prepre~i put.

DANA: Skloni se! Me|u nama je svr{eno!

YUYA: Ubi}u te, ku~ko! Mar{ ku}i!

Tu~e je, Beka pritr~i.

BEKA: Ne! Gospodine poslani~e! Vra}am vam va{u suprugu potpunoneo{te}enu... a, ustvari, volim drugu...

Yuya hvata levom rukom Beku za kragnu i gura ga prema zidu.

JASMINA: (Ska~e na Yuyu, vri{ti)Pusti ga zlikov~e!

Yuya, ne ispu{taju}i Beku, gurne sna`no Jasminu, ona padne na pod.

YUYA: (Beki)Pacifisto! Slobodni mislio~e! To je za vas sloboda, je li?(Pribio ga je uza zid; drì ga levom rukom, a desnom ga{amara, propra}aju}i svaki {amar replikom)Na front! U Krajinu! Barawu! Zapadni Srem! Dubrovnik!Vukovar!

MRAK


III ÎN

Dnevna soba u stanu poslanika Stoki}a. Jutro. Dana, u doma}oj haqini,leì na trosedu sa oblogom preko lica. Yuya ulazi iz kuhiwe. U rucinosi tawir sa nabacanom hranom, `va}e, skoro potpuno odeven za iz-lazak. Jede, govori i dovr{ava obla~ewe.

YUYA: ]uti{, nevernice!... I boqe ti je da }uti{... Prohtelo ti semalo... Pa, gde na|e onog {owu? [to nisi na{la pravogmu{karca. Recimo, ovakvog kao ja... To bih jo{ mogao i darazumem... Ja sam ~ovek u osnovi tolerantan" iako sam prekenaravi... îwenica je da ne umem da skuvam jaja...(@va}e)Slu{aj, nisam, te, vaqa, toliko jako udario? Ja imam te{kuruku, to je ~iwenica... Ja pesnicom mogu ve}e ìvin~e daubijem, na mestu. A, bogami, i ~oveka, ako treba... Da sam teudario punom snagom, ne bi se ti meni sada tu prenemagala...Ja sam ~ovek human, umem da se kontroli{em. Sem toga, misutra imamo prijem. Dolazi general MulajusufPan~atantra, komandant stranih trupa, koje treba da nasza{tite od hrvtskog divqawa... Tu mi je pozivnica...(Pretura po yepovima)Ne znam gde sam je stavio... Izri~ito je nagla{eno – sasuprugom. Morao sam o tome da vodim ra~una.

DANA: [to se mene ti~e, slobodno moè{ da vodi{ svoju {va-lerku!

YUYA: Ne mogu! Izri~ito pi{e – sa suprugom. Moramo, vaqda, redda po{tujemo! Sem toga, pokazalo se da je nepouzdana. Neznam ja vi{e za koga ona radi... Zaboravi to, kao {to sam jazaboravio. Rekli smo: {to je bilo – bilo je!... @urim!(Gleda na sat kojeg nema)Izgubio sam sat... Moram u Skup{tinu... Ja nemam vremena dase toliko bavim svojim privatnim problemima...(Pquje)Ova kobasica se usmrdela! Kasnim! Kasnim!

Yuya je u hitwi, iza{ao. Dana skida oblogu, ustaje, hoda po sobi kaoosoba koja donosi presudnu odluku. Odlu~iv{i se, ona vadi iz ormanakofere i po~ne da baca u wih svoje stari; vadi i baca na pod, ponovopakuje. Povremeno prekida pakovawe i poku{ava da telefonira. Najzaddobije broj koji je traìla.


DANA: (Telefonira)Halo, Moskva?... Hotel, da Va{eg gosta... Gospodin YonRisti}, dvesta dvanaest, da ... Sa~eka}u, hvala!(Dok ~eka, drè}i slu{alicu, drugom rukom prebira pokoferu)Halo, ja sam... Jesi li ti, Yoni?... Dana, zaboga!... A koga siti o~ekivao? Ne {alim se, stvar je ozbiqna. Donela samodluku... Do|i odmah... Ne, on je u skup{tini... Objasni}uti... Ja te molim da do|e{ odmah... Desilo se... Sve sedesilo... êga se pla{i{? êkam te poùri, poùri, molimte!

Dana spusti slu{alicu, sedi, gleda preda se, po~iwe da pla~e, zatim,naglim pokretom, obri{e suze i nastavi da se pakuje. Zvono na ulaznimvratima. Dana ispusti stvari, koje je dràla u rukama, brzo se za-kop~ava, dovodi u red.

DANA: Kako je samo stigao tako brzo! To je pravi mu{karac! Mojmu{karac...(Otvori vrata predsobqa)U|i, otkqu~ano je!

Popravqa fizuru. Ulazi Beka. U kompletnoj maskirnoj uniformi)

DANA: Ti!

BEKA: Nisi me o~ekivala?

DANA: Tebe, zaista, nisam o~ekivala.

Gledaju}i ga onako uniformisanog, Dana, i protiv voqe, po~iwe da sesmeje, mada joj, jo{ uvek, pomalo teku suze, koje bri{e, smeju}i se.

BEKA: Stvar je krajwe ozbiqna.

DANA: Na {ta li~i{...

BEKA: Dvesta godina srpske istorije, dvesta godine politi~kih ivojnih napora, {to su nas ko{tale polovine najboqepopulacije, izbrisano je jednim potezom pera evropskihimperijalnih kurton-politi~ara! Oni prave novi svetskiporedak po svojoj meri, a za nas to je prokrustova posteqa, ukojoj }emo ostati bez nogu! Dano, ja idem na front!

DANA: Siroti de~ko... Tebe }e tamo ubiti.

BEKA: Otaybina traì `rtve! Ima{ li jo{ one rakije iz Hi-landara, od dvesta godina, da nazdravimo, da osvetimo ovajtrenutak, tako re}i, da se pri~estimo... Ti putuje{? Ne}u jadugo. Do{ao sam da se oprostim.


DANA: (Iznosi rakiju)Da, ja putujem...

BEKA: Svi putujemo... I Srbija putuje...(Diè ~a{u)Za Nebesku Srbiju, ali integralnu!

DANA: [ta su ti to uradili, de~ko moj?

BEKA: Dano, Bog nas gleda! Sveti Sava nas gleda! Ceo na{ do-sada{wi ìvot bio je gre{an. I pred tvoji muèm smokrivi, i gre{ni, Pozdravi, molim te gospodina poslanika ireci mu... On mi je pomogao da postanem ~ovek. On me jeosvestio. Kao otac. Najvi{e sam zbog wega i do{ao, a, ipak,ne bih smeo na o~i da mu iza|em, ti shvata{...

DANA: Shvatam...

BEKA: Tako, onda, ti mu reci, prenesi mu... I Jasminu sam molio zaopro{taj.

DANA: I?

BEKA: Pa... ne ide lako, ti zna{ kakve su ène... Ali, jo{ uvekgajim nadu... Hteo bih pred oltar da je odvedem, kao {to Bogzapoveda.

DANA: Tako bih volela da budete sre}ni... Ako moète.

BEKA: (Sastavi pete, pruà ruku)E, pa...

DANA: (Zagrli ga)ûvaj se, de~ko!

JASMINA: Tu si! Znala sam!(Tu~e ga)[valer~ino! Mu{kar~ino!

BEKA: (Brani se od udaraca)Ne! Draga! Ja sa samo.... Ja sam samo do{ao da se oprostim...Da obavestim gospo|u o na{em sre}nom doga|aju...

JASMINA: Laòve!

BEKA: Da zahvalim gospodinu poslaniku... u na{e zajedni~ko ime!Bog nas gleda! Sveti Sava nas gleda!

Zvono na ulaznim vratima.

DANA: Izvinite.(Izlazi)


BEKA: Mi idemo pred oltar, Jasmina!

JASMINA: S tobom? Nikad!

BEKA: (Zgrabi je za ruke)Jasmina, da li je to neko zvonio? To je on! Beìmo!

Ulaze Dana i Yoni.

YONI: O! I vi ste tu! Kakva uporna i vesela koincidencija! Vidi,vidi! Vojni~ina! Skidam kapu, hrabri mladi}u! Gospo|ice...gre{ite {to ne navratite u Kaleni}. Sa na{imdobrovoqcem, razume se. Budite moji gosti. Vi ste, jama~no,dobrovoqac, hrabri mladi}u.

BEKA:: Da, ja sam... to jest, oni su... a i Sveti Sava nas gleda...

YONI: E, onda moèmo mirno da spavamo! Srbija je bezbedna, kadima tako sr~ane i odlu~ne momke. Pa, ho}emo li, u to ime,ne{to, da...(Dani)Ti se pakuje{?

DANA: Gospodin Ruì~i} je do{ao da se oprosti. On mora...

JASMINA: Ne, gospo|o Stoki}! Nikuda ne odlazimo dok se stvari neizvedu na ~istinu. Ovde se uveliko manipuli{e. Ja, kaointegralna li~nost, ne pristajem da budem `rtva va{ih...va{ih...

BEKA: Jasmina! To je jedan... jedan... nesporazum... Jedna sme{napodudarnost... Ja sam ti rekao...

JASMINA: Ti si mi cve}ka! Sveti Sava... oltar... sram te bilo!

DANA: Devojko, ja vas upozoravam! Spakujte svoj prqav ve{ iodlazite. Gospodin Risti} nije duàn da...

YONI: Ne, za{to! Kod vas je ba{ veselo. Samo napred! Ni{ta nefali, mo`da, samo jedno pi}e... I, razume se, gospodinposlanik. Tako bismo bili kompletni.

DANA: Yoni, ne {ali se, ja moram s tobom ozbiqno da razgovaram.I to odmah!

JASMINA: Moj prqav ve{...? Vi i va{ mu` manipuli{ete...

BEKA: Jasmina! Odlu~no te upozoravam da }u te, iz ovih stopaodvesti pred oltar!

YONI: Bravo, mladi}u! Tako govori pravi mu{karac. Vojni~ina!


DANA: Yoni...

ûje se tresak ulaznih vrata i Yuyin glas.

YUYA: (Iz predsobqa)Dano! Pala vlada!

BEKA: (Zgrabi Jasminu za ruku)To je on, on! Sakrijte nas.(Gleda pani~no oko sebe)Beìmo!

Beka odlva~i Jasminu u kuhiwu. Ulazi Yuya.

YUYA: Ja da sam bio predsednik vlade...(Ugleda kofere)[ta je ovo? Putujemo nekuda?(Ugleda Yonija)A, vi ste tu, Risti}u? Ko je vama dao moju adresu? Rekao samda ~ekate u hotelu! [ta je to sad?

DANA: Ja sam...

YONI: (Prekida je)Mala koincidencija, gospodine poslani~e! [etao sam –Dediwe je moj omiqen kraj, znate – kad, vidim, va{a suprugana prozoru.

DANA: êkaj, ja...

YUYA: Zna~i, na prozoru... A, vi, zna~i, {etate... Dediwe... Za-nimqivo... I vi, zna~i, poznajete moju suprugu...?

YONI: Da... iz mladosti... Takore}i, iz...

YUYA: Aha...

YONI: Iz kraja! Iz Kaleni}a!

DANA: Yoni! Jefreme! Svr{eno je s laìma! Ja sam ga pozvala.(Pauza)Nisam èlela da ovako ispadne, ali... Jefreme, ja odlazim!Definitivno.

YUYA: Aha... I to mi saop{tava{ pred stranim ~ovekom?

YONI: Pa, ja sam vam rekao da se poznajemo...

YUYA: Ti da }uti{! S tobom }u ja...(Primetio je bocu s rakijom)Jesi li pijana? Drogirana?


DANA: Jesam! Drogirana sam tvojim laìma. Svim na{im laìma.Ne mogu vi{e, Jefreme!

YUYA: ([utne jedan kofer)Ko ovde laè!? Svetiwu braka ne po{tuje{.([utne i drugi kofer)Jesmo li rekli? Jesmo li rekli da }emo sa~uvati svetiwubraka? Sem toga, ~eka nas general Mulajusuf Pan~atantra...Pi{e – sa suprugom...

YONI: Pardon! Mo`da je boqe da ja krenem...

DANA: Ne, Yoni...

YUYA: Ne, Yoni, nikuda ti ne}e{ da ode{!([utira kofere)Jesmo li rekli da }emo po~eti iz po~etka? Jesmo li rekli?

DANA: Ne mogu! Ne mogu! Ne mogu!

YONI: E, pa, izvinite, ali, ja bih vas, ipak, prepustio va{ojintimi...

DANA: êkaj Yoni!

YUYA: êkaj Yoni... Ja sam ~ovek patrijarhalan, brak je za menesvetiwa... Ona je mlada èna... Mogla je, jo{ uvek, da rodi...

DANA: Kako da rodim? Jesi li ti lud?

YUYA: Ja sam ~ekao naslednika, a ti si me varala... Kovala zaveru.Sa ovim hoh{taplerom! Da li je to mogu}e?! Danima ose}amkako se oko mene plete {pijunska mreà!

YONI: Pardon! Pardon! Izvinite {to se me{am u va{u intimu,ali {to se moje malenkosti ti~e, bojim se da je u pitawuneka zabuna.

DANA: Nemoj biti snishodqiv, Yoni! êga se pla{i{? Budimo,jednom slobodni! Ako sam i{ta cenila kod tebe, to je bilatvoja hrabrost.

YUYA: Sad }emo mi da ispitamo tu hrabrost...

DANA: Stani, Jefreme! To ne moè na silu. Odmah }emo sverazjasniti. I nikada se vi{e ne}emo lagati. Dobro {to steobojica tu. Tako je najpo{tenije. Jefreme, pre nego {to samtebe upoznala, ja sam volela ovog ~oveka. Nas je razdvojiosticaj nesre}nih okolnosti, i ja sam se udala za tebe.Po{teno sam u{la u to, ali...


YUYA: Je l’ ona pijana?

YONI: Ne znam... Ja sam, zbiqa, malo~as u{ao, gospodine po-slani~e...

YUYA: Sve si pokvario Yoni... Lepo sam rekao da ~eka{ u hotelu...A ti zaveru kuje{!

YONI: Pardon! Ja sam samo... {etao...

YUYA: [teta... Ozbiqno smo ra~unali s tobom...

DANA: êkajte! Moramo jednom re}i istinu! Budite, bar jednom,pravi mu{karci... Jefreme, na{ brak... Pre}i }u odmah nastvar! Donela sam odluku. Ja odlazim sa ovim ~ovekom.Zauvek!

YONI: Dano, pa... ~ekaj... Kako...?

DANA: To je jednostavno! On me jo{ uvek voli. Reci Yoni...Slobodno... A i ja sam shvatila.... Prosto }u uzeti svojekofere i oti}i... Po~e}emo novi ìvot. To je sve!

Pauza. Yuya se iska{qava.

YUYA: Zna~i, tako Risti}u...?

DANA: Raci mu, Yoni! Zavr{imo s ovom farsom!

YONI: Kako da kaèm...

YUYA: Kaì, kaì...

DANA: Kaì, Yoni...

YONI: Mislim da je u pitawu jedna bizarna koincidencija... Ja,prosto nisam o~ekivao da }u vas ovde sresti, mada je to,mo`da, na neki na~in, i prirodno, jer, ovo je va{a ku}a, zarne, ali ... Ja sam, prosto, {etao... a pala je ki{a i...

YUYA: Ne lupetaj, Risti}u!

DANA: Yoni...

YONI: Pardon! Ja shvatam va{u nervozu... Vi ste, jama~no, imalimalih problema, ali, to se u braku de{ava, zar ne? Javerujem... Ja se toplo nadam da }ete vi to prevazi}i. Bi}uiskren, i meni se to... mislim, mojoj supruzu i meni se to,tako|e, ponekad de{ava... Mada je ona Nemica... Veoma odanasupruga, vi, vaqda znate kakve su Nemice...? Ali, za{tokriti? De{ava se... Tako, ja bih sad... @elim vam svenajboqe... Vi }ete to nasamo, ipak, lak{e, zar ne? E, pa ... Da!êka}u u hotelu, kao {to je dogovoreno. Pardon!


Yoni krene ka izlazu. Yuya i Dana sko~e istovremeno na wega.

YUYA: Ne}e mo}i, Risti}u!

DANA: (Udara Yonija)Proklet bio! Bog }e ti platiti!(Pla~e)La`! Sve je la`!

Iz kuhiwe izle}e Jasmina, za wom Beka.

JASMINA: Ne}u da se krijem, laòve! Ven~awa ne}e biti!

BEKA: Jasmina! Bog nas gleda!

YUYA: A! I vi ste tu, pti~ice!(Zakqu~a vrata)Jo{ samo nezavisna televizija fali... Mali ste vi za mene.

JASMINA: (Drma vrata)Vi nemate pravo! To je nasiqe! Ho}u ku}i!

DANA: (Tu~e Yonija)Ubi}u te, gade! O~i }u ti iskopati!

YONI: To je bila jedna suluda koincidencija...

BEKA: Gospodine poslani~e... ja sam hteo, kao ocu... Sveti Sava nasgleda! Srbiji su potrebni vojnici! Ja ho}u na front!

YUYA: (Udari pesnicom po stolu, sto se raspadne)Mir! Ti{ina! Slu{aj ’vamo! Zavera je raskrinkana! Iz-dajnici! Sve }u vas pohapsiti!

DANA: Jefreme...

YUYA: I tebe }u da uhasim! Zbog vas Srbija propada!(Okre}e telefonske brojeve)Alo, Yuya!... Ovde je Yuya!... Poslanik Stoki}, budalonepismena! I tebe }u da uhapsim!... Galeba, brzo! Mar{! ...Na|i ga! êkam!... Sve }u ja vas...

DANA: Nemoj, Jefreme... Bog nas gleda...

BEKA: Sveti Sava...

YUYA: Ti{ina!

YONI: Gospodine poslani~e... Mi smo, bar profesionalci... Biznisje biznis.

YUYA: Ti profesionalac? Ti si {pijun~ina profesionalna! Sad}e{ ti da vidi{...


YONI: Pardon! Vi èlite da odustanete od posla? Molim! Vratiteproviziju! Ima ovde dovoqno takvih...

YUYA: [ta si rekao? Provizija? Sram te bilo, barabo belo-svetska!

YONI: (Krene k wemu)Pardon! Ovo je pqa~ka! Vratite mi moj novac. Smesta!

YUYA: (Izvu~e pi{toq)Mali si ti za mene.

Jasmina vri{ti, padne Beki na grudi.

JASMINA: Vodi me ku}i!

YONI: (Zaustavi se)Komunisti... Svi ste vi komunisti! Nisam ja sam! To se ne}ena ovom zavr{iti....

YUYA: Mar{! Sad }u da te ubijem!(U slu{alicu)Alo, ne kaèm tebi, kowu! Galeba, brzo!... Alo, Yuya!...Galebe, slu{aj! Alo! [aqi qude ovamo!... Kako, gde? NaDediwe, druè! Sve sam ih po’vatao!... Zaveru! [pijunskumreù! Hitno!... [ta?... Kakvu ostavku?... Galebe!... I Skup-{tina?... Galebe!... [ta }e s nama biti, Galebe!... Galebe!...Galebe!...

Yuya ispusti slu{alicu. Pada na fotequ, gu{i se, Dana pritr~i. Svilagano prilaze.

DANA: Jefreme... Jefreme...

YUYA: Dano... Gotovo je...

DANA: Jefreme...

YUYA: Galeb je podneo ostavku... Skup{tina je podnela ostavku...Dano... Kraj... To je kraj!

Svetlost se lagano gasi. Mrak.

KRAJ


Documents

KOD ZLATNOG VOLA