PRIRUNIK

KOMENTAR NOVOG ZAKONA O STEAJU"Sl. glasnik RS", br. 104/2009

Autor: Gordana Ajnpiler-Popovi

Sadraj

UVODNI DEOREZULTATI PRIMENE ZAKONA O STEAJNOM POSTUPKU

Duina trajanja steajnog postupka

Trokovi steajnog postupka

Stepen namirenja poverilaca

Analiza duine trajanja postupka kao pokazatelja efikasnosti

I DEONOVINE I PRIMENA NOVOG ZAKONA O STEAJUPREGLED NOVIH REENJA U ZAKONU O STEAJUPOJEDINANI PREGLED DEFINISANIH PROMENA

1. CILJ I NAELA STEAJNOG POSTUPKA

2. STEAJNI RAZLOZI

3. POSEBNI SLUAJEVI U KOJIMA SE STEAJNI POSTUPAK OBUSTAVLJA ILI ZAKLJUUJE

4. NADLENOST I ORGANI STEAJNOG POSTUPKA

5. ORGANI STEAJNOG POSTUPKA

6. PROMENE U PROCESNIM ODREDBAMA

7. REDOSLED NAMIRENJA

8. TROKOVI STEAJNOG POSTUPKA

9. IZLUNI POVERILAC

10. KOMPENZACIJA U STEAJU

11. KONVERZIJA POTRAIVANJA

12. PRAVO PREE KUPOVINE

13. KAMATE

14. ZASTARELOST

15. PROCESNO PRAVNE POSLEDICE OTVARANJA STEAJNOG POSTUPKA

16. ZABRANA IZVRENJA I NAMIRENJA

17. FINANSIJSKI LIZING

18. TROKOVI STEAJNOG POSTUPKA I OBAVEZA STEAJNE MASE

19. PRIJAVE POTRAIVANJA

20. POSTUPAK UTVRIVANJA LISTE POTRAIVANJA

21. MEDIJACIJA

22. UKIDANJE ARBITRANOG REAVANJA

23. UKIDANJE PRIGOVORA NA ZAKLJUAK O OSPORENOM POTRAIVANJU

24. PREKLUZIVNI ROK ZA TUBU

25. POVERILAC POTRAIVANJA PO IZVRNOJ ISPRAVI

26.

POBIJANJE PRAVNIH RADNJI STEAJNOG DUNIKA

27. UNOVENJE I DEOBA STEAJNE MASE

28. PRODAJA STEAJNOG DUNIKA KAO PRAVNOG LICA

29. ALBA NA REENJE O GLAVNOJ DEOBI

30. GLAVNA DEOBA

31. VIAK DEOBNE MASE

32. ZAKLJUENJE STEAJA

33. NAKNADNA DEOBA

34. POSTUPAK U SLUAJU DUGOTRAJNE NESPOSOBNOSTI

II DEONOVINE U ZAKONU O STEAJU U POGLEDU REORGANIZACIJE

SPROVOENJE REORGANIZACIJE

MERE ZA REALIZACIJU PLANA REORGANIZACIJE

POSTUPAK PO PLANU REORGANIZACIJE

ROK ZA PODNOENJE PLANA REORGANIZACIJE

POSEBAN TRETMAN POVEZANIH LICA

PRAVNE POSLEDICE POTVRIVANJA PLANA

DEJSTVO USVAJANJA PLANA REORGANIZACIJE NA STEAJ, PRIORITET KLASA POVERILACA I NAMIRENJE PREKO NOMINALNOG IZNOSA POTRAIVANJA

PRAVO POVERILACA NA INFORMISANJE

IZVRENJE PLANA REORGANIZACIJE

NEPOSTUPANJE PO USVOJENOM PLANU I PREVARAN I NEZAKONIT PLAN KAO STEAJNI RAZLOG

PODNOENJE UNAPRED PRIPREMLJENOG PLANA REORGANIZACIJE

PRETHODNI POSTUPAK ZA UTVRIVANJE USLOVA ZA POKRETANJE STEAJNOG POSTUPKA UNAPRED PRIPREMLJENOG PLANA

GLASANJE I USVAJANJE

MEUNARODNI STEAJ

UVODNI DEO

REZULTATI PRIMENE ZAKONA O STEAJNOM POSTUPKU

Zakon o steajnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004 i 85/2005 - dr. zakon) koji je stupio na snagu 23.2.2005. godine regulisao je steajni postupak bitno drugaije od Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji ("Sl. list SFRJ", br. 84/89 i "Sl. list SRJ", br. 37/93 i 28/96). Ovaj novi nain regulisanja postupka steaja dao je svoje rezultate koji su se po analizi izvrenoj

posle njegove etvorogodinje primene pre svega ogledali u znaajnom

skraenju vremena trajanja postupka steaja. Period njegove primene pokazao

je meutim i znaajne propuste u nainu regulisanja ove materije i stvorio

potrebu za razmiljanjem o izmenama Zakona o steajnom postupku.

Po sagledavanju potrebe za izmenama vaeeg Zakona o steajnom postupku,

izvrena je pre svega detaljna analiza svih efekata koje je on dao, kao i analiza

potrebe promena, da bi se potom iste mogle sistematizovati i izvriti. U analizi

efekata koji je postigao navedeni zakon polo se od pokazatelja efikasnosti

steajnog postupka, kao to su stepen namirenja poverilaca, trokovi steajnog

postupka i duina trajanja samog postupka.

Du ina trajanja steajnog postupka

Uporednom analizom navedenih pokazatelja koji ukazuju na efikasnost steajnog

postupka pokazalo se da steajni postupak po usvajanju Zakona o steajnom

postupku, odnosno u postupcima koji su voeni po ovom zakonu, ne traje due

od steajnih postupaka u mnogim zemljama u okruenju, iako je u poreenju sa

najrazvijenim zemljama kao to je Nemaka, trajanje postupka jo uvek

dvostruko due. Tako je duina trajanja postupka steaja u Srbiji je 2,7 godina to je krae, u odnosu na Hrvatsku, Rumuniju i Bugarsku u kojoj je trajanje postupka 3,1 do 3,3 godine, ali je vie nego duplo due od Nemake u kojoj je duina trajanja postupka steaja 1,2 godine.

Trokovi steajnog postupka

Trokovi steajnog postupka kao pokazatelj su u paralelnoj analizi ukazali da u Srbiji trokovi uestvuju sa izuzetno velikim procentom angaovanja steajne mase , jer se kreu do 23% dok se u drugim zemljama kreu izmeu 9 i 15, a u Nemakoj ak i 8 %. Takoe uoeno je da u Srbiji steajevi sa manjom

steajnom masom imaju vee trokove i obrnuto, naravno posmatrano

proporcionalno, te da tako steajevi sa manjom steajnom masom zapravo i

slue samo za namirenje trokova postupka, uz minimalno namirenje poverilaca.

Stepen namirenja poverilaca

Kao najznaajniji faktor, odnosno pokazatelj efikasnosti steajnog postupka

posmatran je stepen namirenja poverilaca.

U Srbiji je stepen namirenja najmanji u celom regionu , jer se u Republici Srbiji kroz steajni postupak poverioci naplate samo sa proseno 25 % procenata

svojih potraivanja, dok u razvijenim zemljama navedena stopa namirenja ide

ak i do 52,2 % - u Nemakoj. Zemlje u okruenju takoe nemaju veliku stopu

namirenja poverilaca, od 32% Bugarska do 29% Rumunija, ali je ona ipak znatno

vea od stepena namirenja u Srbiji.

Ovaj nizak stepen namirenja oigledna je posledica injenice da se steajni

postupak pokree prekasno, te stoga u trenutku njegovog pokretanja nema

dovoljno sredstava za znaajnije namirenje poverilaca.

Iako je u svetu oigledna tendencija pokretanja steajnog postupka na predlog

steajnog dunika, radi njegovog odlaska sa privrednog trita, u situaciji kada

nije u stanju da namiri svoja potraivanja, kod nas se steajni postupak i dalje

kao i ranije izbegava na sve mogue naine i pokuava se odloiti, pa stoga na

kraju doe do toga da se pokrene tek onda kada vie nema sredstava. Upravo

zato je i stopa namirenja poverilaca izuzetno niska. Stoga se nizak stepen

namirenja usled kasnog pokretanja postupka steaja moe tumaiti i kroz

odsustvo motivacije poverilaca da pokrenu steajni postupak, kao i zbog

odsustva motivacije samog dunika da to sam uini.

Poverioci odlau pokretanje steajnog postupka, izmeu ostalog imajui u vidu i

vrlo visoke trokove steaja, veoma veliki predujam koji moraju uplatiti na ime

trokova da bi se steaj sproveo, injenicu da navedeni predujam nee biti

vraen odmah po pokretanju postupka iz steajne mase, ve tek u okviru

namirenja poverilaca prvog isplatnog reda, kao i injenicu da je veoma mnogo

steajeva kod nas u kojima zapravo nema imovine, pa samo podnoenje

predloga za pokretanje steaja i uplata predujma, ne dovodi do namirenja samog

predlagaa, ve predstavlja umanjenje njihove imovine, odnosno troak. Sami

steajni dunici, odnosno u toj fazi privredni subjekti koji imaju odreenih

problema sa izmirivanjem svojih obaveza, ne ele da pokrenu steajni postupak,

imajui u vidu da je sam izvrni postupak neefikasan, te da e stoga veoma dugo

moi da izbegavaju namirenje svojih poverilaca kroz postupak izvrenja, u kom

periodu smatraju da e doi do promene uslova na tritu, a moda i do njihovog

oporavka.

Analiza duine trajanja postupka kao pokazatelja efikasnosti

Analiza duine trajanja postupka kao pokazatelja efikasnosti ukazala je da duini

trajanja postupka doprinose:

- nedovoljno jasno definisan sistem pravnih lekova,

- neaktivnost poverilaca,

- injenice da se postupci ne okonavaju do okonanja parnica za utvrenje osporenih potraivanja,

- neefikasnost izvrenja sudskih odluka i naloga,

- injenica da steajni postupci ostaju otvoreni sve do okonanja sprovoenja plana reorganizacije, a vreme trajanja reorganizacije zakonom nije bilo ogranieno.

- nereeni imovinsko pravni odnosi,

- nedovoljan nadzor nad radom steajnih upravnika,

- probijanje rokova za preduzimanje radnji i drugi razlozi pokazali su se kao elementi koji utiu na duinu trajanja steajnog postupka, naravno neopravdano

je produavajui. Iako je injenica da se duina trajanja postupka primenom

Zakona o steajnom postupku znatno skratila, ipak se to smatra nedovoljnim, jer

je i dalje neopravdano duga i vodi znaajnom smanjenju steajne mase, a ne

iskljuivo namirenju poverilaca iz steajne mase. Naprotiv, sami trokovi

steajnog postupka neretko do te mere opterete steajnu masu da direktno utiu

na nemogunost namirenja poverilaca ili znaajno smanjenje navedenih

mogunosti namirenja.

Kroz veoma ozbiljnu analizu dosadanje prakse u primeni Zakona o steajnom

postupku od trenutka kada je stupio na snagu i efekata koje je primena ovog

zakona prouzrokovala, struna grupa je pre svega uoila koje kljune promene je

potrebno izvriti i na koji nain, da bi se poboljao postojei zakonski tekst, i da bi

se analizirani elementi uinili boljim i delotvornijim. Sama injenica da je Zakon o

steajnom postupku znatno poboljao efikasnost postupaka u odnosu na

postupke koji su voeni prema Zakonu o prinudnom poravnanju, steaju i

likvidaciji, ukazivala je da se moda ne mora usvajati novi zakon, ve da e moi

da se u okviru postojeeg zakona izvre odreene izmene koje su od strane

radne grupe definisane kao izmene koje reavaju probleme uoene u praksi,

unaprede postojea reenja i izvri pravno tehniko preciziranje nejasnih

odredaba. Trenutak - period u kome je pisan predlog, takoe uslovio je unoenje

novih reenja koja predstavljaju posledicu svetske finansijske krize i imaju za cilj

da se pokua ublaiti njeno dejstvo u naoj zemlji.

I DEO

NOVINE I PRIMENA NOVOG ZAKONA O STEAJU

Primena novog Zakona o steaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, u daljem tekstu: Zakon, osim u delovima teksta gde je potrebno navesti pun naziv radi jasnoe prikaza, prim. Red.)) regulisana je prelaznim i zavrnim odredbama lanovi 207. do 212. Za sve steajne postupke koji su u toku, na

dan poetka primene novog Zakona predvieno je da se nastave i okonaju po

propisima koji su vaili do dana poetka primene Zakona.

Izuzetak su:

- lanovi 22. do 26. Zakona kojima se regulie imenovanje steajnih upravnika u steaju dunika i drutvenih preduzea, izdavanje licenci za obavljanje poslova steajnog upravnika, uslovi za obnavljanje i oduzimanje licenci, imenik steajnih upravnika i struni nadzor nad radom istih,

- odredbe lana 29. i 30. kojima je regulisana obaveza izvetavanja steajnog upravnika i obavezno osiguranje koje je duan da obezbedi steajni upravnik, i

- odredbe lana 157. stav 5. Zakona koje reguliu sprovoenje mera predvienih planom reorganizacije,

koji se primenjuju i na steajeve koji su u toku na dan poetka primene novog zakona.

Odredbe kojima je regulisan posebni postupak nad pravnim licima koja su

dugotrajno nesposobna za plaanje, u periodu do 31.12.2010. godine

primenjivae se na pravna lica koja su plaanje obustavila u neprekidnom trajanju od tri godine, a prema izriitoj odredbi od 01.01.2010. godine (primedba autora verovatno se radi o tehnikoj

greci, pri oznaavanju godine 2010. umesto 2011.), pa do 31.12.2011.

primenjivae se na pravna lica koja su plaanja obustavila u trajanju od dve godine.

Cilj navedene prelazne i zavrne odredbe je da se sukcesivno iz privrednog ambijenta eliminiu prvo privredni subjekti koji su najdue insolventni (tri godine), potom u narednom periodu oni koji su insolventni dve godine, a

potom u daljem toku poev od 01.01.2012. redovno vri kontrola i primena citiranih odredaba na privredne subjekte koji su insolventni godinu dana.

Na navedeni nain e se spreiti naglo, istovremeno podnoenje velikog broja

predloga to bi sudove onemoguilo da brzo i efikasno postupaju po istima.

Zakon je stupio na snagu 23.decembra 2009. godine, a poinje da se primenjuje 23.januara 2010. godine uz odloenu primenu odredaba lana 25. stav 3. koji se odnosi na imenik steajnih upravnika i lana 30. kojim je regulisano obavezno osiguranje steajnih upravnika, ija primena poinje 01.jula 2010. godine, kao i odredbe lana 25. stav 4. kojima su regulisani uslovi za upis lica u imenik aktivnih steajnih upravnika koji se odnose na radni odnos istih, ija primena poinje 01.januara 2012. godine.

Izuzetak je predvien i za primenu odredaba o posebnom postupku u sluaju dugotrajne nesposobnosti koje se primenjuju poev od 90 dana od dana stupanja na snagu novog Zakona, odnosno 23. aprila 2010. godine.

Danom poetka primene Zakona o steaju prestaje da vai Zakon o steajnom

postupku (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 84/2004 i 85/2005) uz naznaku

da e se isti primenjivati na postupke steajeva koji su u toku na dan poetka

primene novog zakona, do njihovog okonanja.

PREGLED NOVIH REENJA U ZAKONU O STEAJU

Novi Zakon o steaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009) donosi niz novina radi efikasnije primene u praksi:

Definisan cilj i naela steajnog postupka.

Uvedeni su dodatni steajni razlozi uz ranije nabrojane a ranije nabrojani i postojei su neto redefinisani i pojanjeni.

U pogledu steajnih organa, najznaajnija novina je ukidanje steajnog vea, kao steajnog organa, to je uslovilo i itav niz drugih promena u samom definisanju postupka.

Usled ukidanja steajnog vea, kao steajnog organa izmenjen je i sistem pravnih lekova, jer sada o svim albama na reenje odluuje drugostepeni sud, a do sada je bila i znaajna apelaciona nadlenost steajnog vea.

Drugaije definisan postupak po albi (predvia se u odreenim sluajevima i ovlaenjima steajnog sudije da ukine ili izmeni oalbeno reenje).

Spreena zloupotreba izuzee i iskljuenje.

Spreena mogunost zloupotrebe zahteva za delegaciju drugog suda.

U Zakonu je precizirana i uloga Agencije za licenciranje steajnih upravnika koja ranijim Zakonom nije bila dovoljno jasno definisana, a to je i u praksi stvaralo velike probleme.

Jasno regulisana mogunosti prebijanja potraivanja.

Izluni poveriocima kao nosiocima stvarnih prava je poboljan i ojaan status.

Detaljnije su regulisane procesno pravne posledice otvaranja steaja.

Regulisane su mere obezbeenja ouvanja imovine u sluaju zabrane izvrenja.

Detaljno je definisan uticaj steaja na finansijski lizing.

Detaljnije i neto promenjeno je regulisan postupak utvrivanja potraivanja:

uvoenjem prekluzivnog roka za prijavu

preciznijim definisanjem postupka ispitivanja prava izlunih poverilaca

preciziranjem postupka po prijavi potraivanja po izvrnoj ispravi

uvoenjem mogunosti medijacije

ukidanjem prigovora na zakljuak o potraivanju

naglaavanjem obaveze potovanja pravnosnanih odluka

Najznaajnije promene u regulisanju redosleda namirenja su:

uvoenje prioritetnog namirenja trokova steaja, pre svih ispitnih redova

uvoenje termina i regulisanje namirenja trokova steajne mase

uvoenje mogunosti sporazumnog namirenja, posle svih drugih

poverilaca

regulisanje prioriteta isplata vlasniku prodate stvari

smanjenje trokova predujma

detaljnije regulisana konverzija dugovanja i potraivanja

regulisano pravo pree kupovine

preciznije i jasnije definisano pravo na kamatu u toku steaja

drugaije regulisan uticaj steaja na zastarelost

promenjeni rokovi kod pobijanja pravnih radnji steajnog dunika

Znaajne promene u odnosu na unovenja i deobu imovine su:

1. detaljnije regulisanje unovenja i deoba imovine

2. detaljnije regulisanje prodaje steajnog dunika kao pravnog licabolja

o zatita prava razlunih poverilaca

o mogunost odreivanja mera radi zatite interesa razlunih poverilaca

o primena odredaba o zatiti konkurencije

o regulisan je status imovine koja nije procenjivana pri prodaji

o regulisan je pravni subjektivitet steajne mase

3. detaljnije i jasnije regulisana naknadna deoba

Promene koje se odnose na steajne upravnike:

o regulisan je nain izbora steajnog upravnika metodom sluajnog izbora

o steajnom upravniku je Zakonom priznat status slubenog lica

o uvedena i regulisana mogunost odstupanja od metoda sluajnog izbora

o drugaije su definisana ogranienja u imenovanju

o drugaije su definisani uslovi za dobijanje licence

o definisanje uslova za obnavljanje i oduzimanje licence

o ustanovljena pravila voenja imenika steajnih upravnika

o uveden je struni nadzor nad radom steajnog upravnika i mere

o definisane su mere koje se pri nadzoru mogu izrei

o obaveza izvetavanja definisana na period od tri meseca

o propisano obavezno osiguranje steajnog upravnika

o drugaije su regulisani uslovi za razreenje steajnog upravnika

Posebno znaajna novina je uvoenje posebnog postupka u sluaju dugotrajne nesposobnosti za plaanje, kome je cilj da se na veoma brz, efikasan i jednostavan nain iz privrednog ivota eliminiu trajnije insolventni subjekti.

Kako steaj preduzetnika kod nas nije zaiveo, iako je bio definisan Zakonom o steajnom postupku, to se zakonodavac odluio da u novom steajnom Zakonu vie ne regulie posebno navedenu materiju.

Steajevi male vrednosti definisani u Zakonu o steajnom postupku takoe su u praksi prouzrokovali mnogo problema to je i uslovilo da se od njih i odustane, posebno u situaciji u kojoj je steajno vee ve ukinuto kao organ steaja, to je bila i jedna od karakteristika steajeva male vrednosti. Stoga ni steajevi male vrednosti kao posebna vrsta steaja vie ne postoje, odnosno nisu regulisana u novom Zakonu.

Promene u odredbama kojima se regulie reorganizacija:

1. izvreno je definisanje uslova za reogranizaciju

2. izmenjena obavezna sadrina plana, u pogledu:

- klasa poverilaca i kriterijuma za njihovo formiranje

- uvoenje lica koje e pratiti sprovoenje plana

- uvoenje obaveze procene namirenja u sluaju bankrotstva i reorganizacije

- skraenje perioda na koji se dostavlja finansijski izvetaj

- obavezno ukazivanje da se obaveze redukuju u skladu sa

planom i kada plan nije izvren u celosti.

3. ogranienja roka reorganizacije

4. uvoenje mogunosti kontrole procenta kapitala preduzetog

konverzijom duga

5. poseban tretman povezanih lica

6. drugaijeg regulisanja glasanja o vie planova

7. dejstva usvojenog plana na steaj

8. uvedena je obaveza informisanja o sprovoenju plana

9. uvedena mogunost podnoenja unapred pripremljenog

plana reogranizacije

POJEDINANI PREGLED DEFINISANIH PROMENA

1. CILJ I NAELA STEAJNOG POSTUPKA

Definicijom steajnog postupka datom u lanu 1. Zakona o steaju definisano je da su bankrotstvo i reorganizacija vidovi steaja, a potom su date jasne definicije oba pojma .

Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine steajnog dunika, odnosno steajnog dunika kao pravnog lica, dok se

pod reorganizacijom podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem duniko poverilakih odnosa, statusnim

promenama dunika ili na drugi nain predvien planom.

Ve u navedenoj definiciji reorganizacije u kojoj je u odnosu na Zakon o

steajnom postupku dodat deo po kome se predvia da je reorganizacija

redefinisanje duniko poverilakog odnosa odnosno statusne promene dunika

ili drugi nain kao nain izmirenja obaveza predvien planom, ukazuje da je, ne

samo pojanjena ve sutinski drugaije definisan pojam, odnosno dejstvo usvajanja plana reorganizacije na sam postupak steaja, to je detaljno razraeno i u celom Zakonu o steaju.

Prethodni Zakon je ostavljao dilemu da li se steaj okonava usvajanjem plana

reorganizacije ili tek njegovim sprovoenjem zbog naina na koji je definisan

steaj, a pre svega zbog same definicije reorganizacije kao vida steaja, koja

podrazumeva namirenje poverilaca na nain i pod uslovima odreenim planom

reorganizacije.

Sadanji dodatak, odnosno deo norme koji govori da plan predstavlja

redefinisanje samog naina namirenja steajanih poverilaca, ukazuje da se ve

usvajanjem redefinisanog naina namirenja zapravo okonava steajni postupak obustavom, odnosno da se isti obustavlja pre sprovoenja plana reorganizacije.

Definisanje cilja steajnog postupka je potpuna novina Zakona.

Tako je lanom 2 Zakona o steaju navedeno da je cilj najpovoljnije kolektivno namirenje steajnih poverilaca, ostvarenjem najvee mogue vrednosti steajnog dunika odnosno njegove imovine. Raniji Zakon o steajnom postupku nije imao definisan cilj, pa je bilo problema u njegovom tumaenju.

Jasno opredeljenje i definisanje cilja steajnog postupka, je izuzetno vano, jer

se eventualno, nejasne norme u tom sluaju mogu pravilno protumaiti

primenom ciljnog metoda tumaenja.

Isti znaaj imaju i naela steajnog postupka koja su takoe definisana Zakonom o steaju, iako ih raniji Zakon nije sadrao.

Sama naela inae nisu nova u odnosu na naela koja je sutinski potovao

Zakon o steajnom postupku, ali su sada jasno definisana i time je omogueno

da se pri tumaenju nejasnih odredaba na njih pozove. Kao naela steajnog

postupka definisana su

1. naelo zatite steajnih poverilaca,

2. naelo jednakog tretmana i ravnopravnosti

3. naelo ekonominosti,

4. naelo sudskog sprovoenja postupka,

5. naelo imperativnosti i prekluzivnosti,

6. naelo hitnosti,

7. naelo dvostepenosti,

8. naelo javnosti i informisanosti.

Svako od ovih naela posebno je Zakonom definisano na nain koji jasno

precizira sutinu navedenog naela.

Naelo zatite steajnih poverilaca definisano je kao naelo kojim steaj omoguava kolektivno i srazmerno namirenje steajnih poverilaca u skladu sa

Zakonom.

Naelo jednakog tretmana i ravnopravnosti definisano je odredbom da steaj obezbeuje jednak tretman i ravnopravnost poverilaca u skladu sa

njihovim statusom ureenim Zakonom, odnosno poverilaca iz iste klase u

postupku reorganizacije i poverilaca u okviru istog isplatnog reda u sluaju

bankrotstva.

Naelo ekonominosti je definisano kroz odredbe da se steajni postupak sprovodi, tako da omogui ostvarenje najvee mogue vrednosti

imovine steajnog dunika i najveeg mogueg stepena namirenja poverilaca u

najkraem moguem vremenu i sa to manje trokova.

Naelo sudskog sprovoenja postupka definisano je kroz odredbu da se steajni postupak sprovodi po slubenoj dunosti, a to se odnosi na fazu

postupka posle otvaranja steajnog postupka, a ne na sam inicijalni akt.

Naelo imperativnosti i prekluzivnosti definisano je kroz odredbu da je steajni postupak regulisan ovim zakonom putem imperativnih normi i uz shodnu

primenu odredaba zakona kojim se ureuje parnini postupak, ako samim

Zakonom o steaju nije drugaije odreeno, kao i da su propisani rokovi

prekluzivni, ako sam Zakon ne predvia drugaije.

Naelo hitnosti je naelo koje karakterie ceo steajni postupak i to je jo jednom naglaeno kroz normu st. 2 lana 8 Zakona, kojom se definie da je

steajni postupak hitan i da u njemu nije dozvoljen zastoj ili prekid.

Naelo dvostepenosti definisano je kroz normu lana 9 Zakona o steaju, kojom je uvedeno pravilo da je steajni postupak dvostepen, osim ako je

Zakonom iskljuen pravni lek. Navedena norma nije suprotna ustavnom principu

dvostepenosti, jer je posebna alba, kao redovni pravni lek iskljuena samo za

reenja kojima se upravlja postupkom, a to je i shodna primena Zakona o

parninom postupku. O albi po novom Zakonu uvek odluuje drugostepeni sud -

sada Privredni apelacioni sud, jer steajno vee koje je imalo apelacionu

nadlenost u nekim sluajevima, vie nije predvieno kao steajni organ. Na

navedeni nain su otklonjene i primedbe da se dvostepenost ne sme sprovoditi u

okviru istog suda.

Naelo javnosti i informisanosti kao posebno naelo definisano je prvi put u ovom zakonu, kroz izriitu normu lana 10 kojom je propisano da je steajni

postupak javan i da svi uesnici u steajnom postupku imaju pravo na

blagovremen uvid i podatke potrebne za sprovoenje postupka, osim podataka

koji predstavljaju poslovnu i slubenu tajnu, a o emu odluuje steajni sudija

zakljukom. Sud je takoe duan da kopije svih oglasa, reenja i akata istog

dana kada su doneti dostavi odgovarjuem registru, koji je duan da ih odmah

objavi na svojoj internet stranici ili da ih na drugi odgovarajui nain uini

dostupnim javnosti.

Postupanje i donoenje odluka u steajnom postupku vri se na osnovu uvida u

sve raspoloive informacije to ukazuje na transparentnost samog postupka.

Navoenjem cilja steajnog postupka i nabrajanje i definisanje naela steajnog

postupka znaajno se poboljava kvalitet Zakona, ali ne samo teoretski ve pre

svega u praktinoj primeni istog, jer se sve norme istog Zakona tumae u skladu

sa ciljem i proklamovanim optim naelima Zakona. Time ceo Zakon postaje

jasniji i laka je njegova primena, a to svakako vodi i u ujednaenijem

tumaenju i primeni samog propisa.

2. STEAJNI RAZLOZI

Zakonom o steaju, steajni razlozi su neto drugaije definisani u odnosu na Zakon o steajnom postupku.

Tako je pre svega u lanu 11 Zakona o steaju predvieno da se steajni

postupak otvara samo u sluaju kada se utvrdi postojanje nekog od Zakonom

predvienih steajnih razloga, to je reilo dosadanju dilemu da li su steajni

razlozi, po Zakonu o steajnom postupku, bili propisani kao kumulativni ili je bilo

(kako je to praksa i tumaila) dovoljno da bude ispunjen jedan od njih, pa da se

nad pravnim licem pokrene postupak steaja.

Zakon propisuje da se radi o razlozima koji nisu kumulativno odreeni.

Steajni razlozi prema novom Zakonu su:

1. trajnija nesposobnost plaanja,

2. pretea nesposobnost plaanja,

3. prezaduenost i

4. nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije ili ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit nain.

Trajnija nesposobnost plaanja postoji, ako steajni dunik;

o ne moe odgovoriti svojim novanim obavezama u roku od 45 dana od dospelosti obaveze ili

o potpuno obustavio sva plaanja u periodu od 30 dana neprekidno.

Neophodno je naglasiti da se u prvoj situaciji u kojoj se pretpostavlja da je

steajni dunik nesposoban za plaanje po Zakonu o steajnom postupku bilo

predvieno da dunik ne odgovara svojim obavezama u roku od 45 dana, to je

u praksi i dovelo do tumaenja da se ne mora raditi samo o novanim

obavezama, ve i o drugim nenovanim obavezama, odnosno obavezama na

odreeno injenje. Novi Zakon, meutim, samo neizmirenje novanih obaveza u

roku od 45 dana definie kao dokaz o postojanju trajnije nesposobnosti, koja je

steajni razlog to automatski znai iskljuenje svake mogunosti da se i

neispunjenje nenovanih obaveza definie kao steajni razlog. To znai, da e

poverilac koji je poverilac nenovane obaveze prema steajnom duniku pre

svega morati da trai ispunjenje navedene obaveze, odnosno da kroz poseban

postupak regulie posledice njenog neispunjenja, pa tek potom definie svoja

novana potraivanja nastala kao posledica dunikovog neispunjenja, to e na

kraju usloviti, (ako dunik ne ispuni te novane obaveze) ispunjenje navedenog

steajnog razloga.

Pretea nesposobnost plaanja koja po Zakonu o steajnom postupku takoe postoji kao jedan od steajnih razloga, sada je definisana

injenicom da steajni dunik uini verovatnim da svoje ve postojee

novane obaveze nee moi da ispuni po dospeu.

Sama norma ukazuje da se radi o steajnom razlogu zbog koga samo steajni

dunik moe podneti predlog za pokretanje sopstvenog steaja to je i ranije bio

nain tumaenja veoma sline norme kojom je definisana pretea nesposobnost

plaanja kao steajni razlog.

Prezaduenost. : Steajni dunik je prema Zakonu o steaju prezaduen, ako je njegova imovina manja od njegovih obaveza i to se moe smatrati

potpuno novim steajnim razlogom koji do sada nije bio izriito propisan

kao razlog za pokretanje postupka steaja, niti za utvrivanje

nesposobnosti za plaanje.

Posebno je naglaeno da se drutvo lica ne smatra prezaduenim, ako ima bar

jednog od ortaka, odnosno komplementara, koji je fiziko lice, zbog naina

kojima se u navedenoj situaciji, regulie odgovornost ovih fizikih lica prema

Zakonu o privrednim drutvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004), odnosno zbog injenice da su oni odgovorni svom svojom imovinom, pa se stoga bez

obzira to imovina samog privrednog ortakog, odnosno komanditnog drutva

nije vea od njegovih obaveza, (ve je naprotiv manja), ne moe automatski

smatrati i da je isti prezaduen, jer se za izvrenje obaveza odgovara i imovinom

ortaka, odnosno komplementara koji su fizika lica.

N epostupanje po usvojenom planu reorganizacije ili postupanje suprotno planu reorganizacije na nain kojim se bitno ugroava sprovoenje istog kao i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit nain.je potpuno nov steajni razlog, koga Zakon o steajnom postupku nije poznavao

Navedeni novi steajni razlog uveden je kao direktna posledica injenice da se

po novom Zakonu steaj okonava odmah po usvajanju plana, te da nema vie

mogunosti da se kao posledica nepostupanja po istom, donese mera u skladu

sa planom niti proglasi bankrotstvo.

Pretpostavka trajnije nesposobnosti za plaanja, uvedena je i u sluaju kad je

predlog za pokretanje steajnog postupka podneo poverilac koji u sudskom ili

poreskom izvrnom postupku sprovedenom u Republici Srbiji, nije mogao

namiriti svoje novano potraivanje, bilo kojim sredstvom izvrenja. Na navedeni

nain reena je i dilema iz Zakona o steajnom postupku, da li poverilac koji

pokree steajni postupak zbog neuspelog postupka izvrenja, mora dokazati da

je pokuao da namiri svoja novana potraivanja svim moguim i po Zakonu o

izvrnom postupku propisanim i dozvoljenim sredstvima izvrenja ili je dovoljno

da dokae da je pokuao samo jednim i to bilo kojim od njih da bi postojala

pretpostavka postojanja steajnog razloga.

Sada je predvieno da pretpostavka postojanja steajnog razloga nastupa, ve kada poverilac nije uspeo da se namiri jednim i to bilo kojim sredstvom izvrenja.

3. POSEBNI SLUAJEVI U KOJIMA SE STEAJNI POSTUPAK OBUSTAVLJA ILI ZAKLJUUJE

Posebno poglavlje kojima se reguliu sluajevi u kojima se steajni postupak ne

sprovodi, iako je ispunjen steajni razlog, ve se isti obustavlja i zakljuuje

definisani su lanom 13 Zakona o steaju i pri navedenoj definiciji otklonjene su

sve nejasnoe, nedostaci i kontradiktornosti koje je u sebi sadrao raniji lan 4

Zakona o steajnom postupku.

Steajni postupak se obustavlja u sluaju kada postoji samo jedan poverilac .

Ovo ukazuje da e po isteku sada prekluzivnog roka za prijave potraivanja i

ukoliko se u navedenom roku javi samo jedan poverilac, postupak steaja koji je

otvoren zbog postojanja steajnog razloga biti obustavljen, a ne kako je to u

lanu 4 stav 1 Zakona o steajnom postupku, ranije navedeno, zakljuen.

Poverilac steajnog dunika e u toj situaciji u kojoj steajni postupak bude

obustavljen moi da se namiri sprovoenjem postupka izvrenja prema pravnom

licu, kao izvrnom duniku i to u onoj meri u kojoj celokupna imovina njegovog

dunika bude omoguavala. Razlog obustave steaja je u injenici da u situaciji u

kojoj postoji samo jedan poverilac, nema potrebe niti razloga da se sprovodi

postupak steaja kao postupak kolektivnog namirenja, jer se jedan poverilac

uvek moe namiriti i u postupku pojedinanog namirenja odnosno u postupku

prinudnog izvrenja. U toj e situaciji celokupna imovina steajnog dunika posluiti namirenju tog jednog poverioca, pa e se on i namiriti u iznosu koju mu vrednost navedene imovine u postupku izvrenja bude omoguila, primenom Zakonom dozvoljenih sredstava izvrenja i po pravilima Zakona o izvrnom postupku.

Steajni postupak se zakljuuje im se utvrdi da je imovina steajnog dunika manja od trokova steajnog postupka ili da je imovina steajnog dunika neznatne vrednosti .

Navedena norma ima za cilj da definie postupanje u opisanoj situaciji, te da

ukae da je takvo utvrenje mogue u razliitim fazama, a ne samo odmah pri

samom pokretanju steajnog postupka, odnosno donoenju reenja o otvaranju

istog. Bez obzira, kada do navedene spoznaje doe, sud je odmah duan da

steajni postupak zakljui, umanjujui time trokove steajnog postupka s

obzirom da se isti i nee moi da namire iz imovine steajnog dunika koja je

manje vrednosti od samih trokova ili je oigledno neznatne vrednosti.

Pored navedenog da bi se reila dilema ta sa eventualnom naknadno

pronaenom imovinom i u takvim situacijama, te da bi se predupredila mogua

zloupotreba takve situacije u kojoj bi se namerno prikrio deo imovine steajnog

dunika, a potom po zakljuenju steaja iz razloga male vrednosti imovine i

brisanju steajnog dunika iz registra privrednih subjekata, pojavila novo

pronaena imovina koja bi se potom prenela na osnivae ili vlasnike kapitala

steajnog duniika.

U sluaju kada do zakljuenja steaja zbog nedovoljne imovine za pokrie trokova steajnog postupka ili zbog neznatne imovine steajnog dunika ipak preostane imovina steajnog dunika, steajni sudija reenjem o zakljuenju steajnog postupka nalae upravniku da unovi takvu imovinu i ostvarenim sredstvima pokrije nastale trokove, a eventualni viak sredstava uplati u budet Republike Srbije.

Ova norma je uvedena da bi se reila dilema ta sa eventualnom naknadno

pronaenom imovinom i u takvim situacijama, te da bi se predupredila mogua

zloupotreba takve situacije u kojoj bi se namerno prikrio deo imovine steajnog

dunika, a potom po zakljuenju steaja iz razloga male vrednosti imovine i

brisanju steajnog dunika iz registra privrednih subjekata, pojavila novo

pronaena imovina koja bi se potom prenela na osnivae ili vlasnike kapitala

steajnog duniika.

Stavom 4 lana 13. definisano je meutim da se na zahtev poverilaca ili

steajnog dunika ipak moe i u navedenoj situaciji u kojoj je imovina prema

prvim informacijama nedovoljna za pokrie trokova steajnog postupka,

sprovesti steajni postupak ukoliko sam poverilac predujmi trokove steaja, odnosno ukoliko sam poverilac kao podnosilac predloga u skladu sa nalogom steajnog sudije poloi sredstva neophodna za pokrie steajnog

postupka, odnosno predujmi oekivane trokove.

Na navedeni nain jasnije su definisani posebni sluajevi pokretanja steajnog

postupka u situaciji u kojoj postoji jedan poverilac ili u situaciji u kojoj je imovina

samog steajnog dunika nedovoljna za pokrie trokova steaja, a nova

zakonska reenja znaajno su pribliena i nainu na koji je praksa do sada

postupala bar u pogledu sutinskih posledica prouzrokovanih u opisanoj situaciji.

4. NADLENOST I ORGANI STEAJNOG POSTUPKA

U pogledu stvarne nadlenosti suda za sprovoenje steajnog postupka i mesne

nadlenosti suda koji sprovodi isti novi Zakon ne donosi znaajne promene u

odnosu na do sada vaei Zakon o steajnom postupku. Jedina novina je uvoenje norme prema kojoj steajni postupak nad steajnim dunikom koji nema sedite u Republici Srbiji sprovodi sud na ijem podruju je sedite glavnih interesa steajnog dunika, ako su za to ispunjeni uslovi predvieni ovim Zakonom, to ukazuje na detaljnije regulisanje odredaba o steaju sa inostranim elementom i ugradnju navedenih odredaba u tekst celog

Zakona.

5. ORGANI STEAJNOG POSTUPKA

Jedna od najznaajnijih promena koja je sistemski ugraena u ceo Zakon je ukidanje steajnog vea , kao jednog od znaajnih organa steaja prema Zakonu o steajnom postupku.

Organi steajnog postupka su (l. 17. Zakona):

1. steajni sudija,

2. steajni upravnik,

3. skuptina poverilaca i

4. odbor poverilaca,

ime je oigledno steajno vee kao organ steajnog postupka ukinuto.

Ukidanje steajnog vea, prati automatski i itav niz drugih promena koje su

morale biti unete u Zakon, kao to je drugaije definisanje delokruga nadlenosti

steajnih organa i sistema pravnih lekova, jer prema Zakonu o steajnom

postupku, steajno vee u jednom delu svoje nadlenosti ima i apelacionu

nadlenost, odnosno nadlenost za odluivanje po pravnim lekovima.

Kako u Zakonu o steaju, steajno vee kao organ vie ne postoji, to je morao

biti znaajno promenjen i sistem pravnih lekova i to tako to je na zakljuak

steajnog sudije iskljueno pravo na pravni lek, jer se po definiciji radi o aktu kojim se nalae sprovoenje odreenih radnji, a to u sutini znai upravlja

postupkom.

O svim albama protiv reenja steajnog sudije uvek odluuje sud vieg stepena.

Time je otklonjena jedna od osnovnih zamerki data od strane stranih analitiara

Zakona o steajnom postupku, da se dvostepenost u nekim situacijama u kojima

steajno vee ima apelacionu nadlenost, iscrpljuje u okviru istoga suda, a to

nije standard dvostepenosti prema zakonodavstvu Evropske Unije. Sada e

stoga, po pravnim lekovima odnosno po albama kao jedinom pravnom leku na

reenja, uvek odluivati sud vieg stepena, to ispunjava standarde

dvostepenosti, jer je sud vieg stepena kao apelacioni uvek odvojen od suda koji

vodi steajni postupak.

Da se u navedenoj situaciji i zbog takvog naina regulisanja, steajni postupak

ne bi znaajno produio, a sud vieg stepena zatrpao velikim brojem apelacionih

predmeta, to bi automatski znaajno produilo steaj i uinilo nedelotvornim taj

pravni lek, iskljuena je mogunost pravnog leka na zakljuak, dok je za donoenje odluke po pravnom leku protiv reenja Viem sudu, predvien rok od 30 dana,

Oekivanja su da e se na navedeni nain brzo i efikasno reavati po pravnim

lekovima, te da reavanje po istima nee znaajno usporiti sam postupak

steaja.

U pogledu drugih steajnih organa usledile su promene u delokrugu nadlenosti i

iste su takoe uslovljene ukidanjem steajnog vea kao jednog od steajnih

organa. '

Steajni sudija utvruje postojanje steajnih razloga i donosi odluku reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka i reenje o otvaranju steajnog postupka nad steajnim dunikom.

Ranije je to bilo u nadlenosti steajnog vea.

Pri podeli poslova koje je neophodno obaviti da bi se jedan steaj okonao,

znaajno je izmenjen delokrug nadlenosti odbora poverilaca i steajnog sudije

kao i samog steajnog upravnika.

Znaajno je promenjen i poloaj steajnog upravnika, kao i naina regulisanja

njegovog statusa.

Promena Statusa naina imenovanja i razreenja, uslova za dobijanje i obnavljanje licence kao i definisanje obaveza i odgovornosti steajnog upravnika, jedna je od najznaajnijih novina Zakona.

Zakonom je predvieno da steajni upravnik svoju dunost moe vriti kao preduzetnik ili kao lan ortakog drutva koje je registrovano za obavljanje navedene delatnosti, a sa odloenom primenom od 1.1.2012 odredbe koja mu

zabranjuje da bude u radnom odnosu, osim kod preduzetnika ili u ortakom

drutvu koje obavlja poslove steajnog upravnika.

Pravni poloaj steajnog upravnika nije menjan.

Znaajna novina je definisanje da on ima status slubenog lica u smislu odredaba Krivinog zakonika u vrenju svojih dunosti. Time je on znaajno zatien od fizikih napada kojih je u praksi bilo.

Da bi se otklonile znaajne i mnogobrojne primedbe na nain na koji je

vren izbor steajnih upravnika pri imenovanju steajnih upravnika predvieno je da se po pravilu steajni upravnik bira sa liste aktivnih upravnika za podruje nadlenog suda metodom sluajnog odabira, i uz mogunost izuzetka kada je steajni sudija zbog specifine delatnosti koju steajni dunik obavlja, sloenosti sluaja, specifinog iskustva

steajnog upravnika ili iz drugih opravdanih razloga, steajni sudija

ovlaen da uz obrazloenje imenuje steajnog upravnika direktnim

odabirom sa liste aktivnih steajnih upravnika, iako on metodom sluajnog

odabira ne bi bio na redu.

Jasno su definisana lanom 21 Zakona o steaju ogranienja u imenovanju

steajnog upravnika.

Uveden je steajni nadzor

Steajni nadzor nad radom steajnog upravnika vri ovlaena organizacija, a

po pravilima kojima se ureuje opti upravni postupak. Regulisane su i mere koje

ova organizacija moe izrei ukoliko u postupku nadzora utvrdi povrede i

propuste, a koje mogu biti od opomene, kao najblae, do oduzimanja licence,

kao najotrije mere.

Razreenje

Razreenje steajnih upravnika definisano je odredbama lana 32 Zakona o

steaju prema kojem steajnog upravnika razreava steajni sudija po slubenoj

dunosti ili na predlog upravnog odbora, ako utvrdi da su ispunjeni zakonski

razlozi kao to su: neispunjavanje obaveza, nepotovanje rokova, pristrasno

postupanje, nepreduzimanje radnji unovenja imovine u roku od jedne godine od

ispitnog roita, ako steajni upravnik nije osigurao imovinu ili nije traio

saglasnost odbora poverilaca ili nije postupio u skladu sa datom. Postupak

razreenja takoe je detaljno propisan.

Uvedena je mogunost da na predlog odbora poverilaca steajni sudija razrei

steajnog upravnika i imenuje drugog kako nisu ispunjeni navedeni zakonski

uslovi, ali je za to neophodno da to zahteva najmanje tri etvrtine lanova odbora

poverilaca.

Licenca

Novim Zakonom je znaajno drugaije, preciznije i detaljnije propisano kako se

stie licenca za obavljanje poslova steajnog upravnika, ta su aktivini, a ta

neaktivni upravnici i kako se obnavlja dobijena licenca, kao i mogunosti

oduzimanja iste.

Tako je definisano da steajni upravnik moe obnoviti licencu, ako ispunjava uslove za izdavanje licence i ako je u poslednje dve godine obavljao poslove steajnog upravnika ili druge strune poslove vezane za steajni postupak, uz mogunost da priloi dokaz da je bio polaznik najmanje tri struna seminara godinje na temu sprovoenja steajnog postupka koje organizuje ili priznaje Agencija za licenciranje steajnih upravnika, ukoliko sam nije obavljao poslove

steajnog upravnika, a eli da obnovi vaenje licence.

Sledei uslov za obnavljanje licence je da je poslove koje je obavljao u periodu vaenja licence obavljao savesno u skladu sa Zakonom i Nacionalnim standardima za upravljanje steajnom masom i Kodeksom etike i da je izmirio

obaveze po osnovu naknade za obnavljanje licenci kao i da je izmirio sve

obaveze po osnovu eventualno izreenih novanih kazni.

Novinu predstavlja i uvoenje obaveznog osiguranja steajnih upravnika koji su aktivni, i koji su duni da zakljue sa drutvom za osiguranje, ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti sa osiguranom sumom u iznosu od najmanje od 30.000 u dinarskoj protivvrednosti na dan zakljuenja ugovora .

Predvieno je pored navedenog obaveznog osiguranja i mogunost zakljuenja

dopunskog osiguranja koje moe zahtevati odbor poverilaca u sluajevima steaja velikih vrednosti, a premija dopunskog osiguranja predstavlja troak

steajne mase za razliku od premije obaveznog osiguranja koja predstavlja lini

izdatak samog upravnika. Navedeno novo zakonsko reenje kojim se uvodi

obavezno osiguranje steajnog upravnika od profesionalne greke kao i

mogunost njegovog dopunskog osiguranja u skladu je sa zakonima razvijenih

zemalja, a istovremeno je i najbolje sredstvo i najbolji nain za otklanjanje

opasnosti da poverioci zbog greke steajnog upravnika budu oteeni, jer je

praksa pokazala da njegova uspostavljena odgovornost svom linom imovinom,

kakva je bila predviena Zakonom o steajnom postupku nije dovoljna za

obezbeenje poverilaca, jer gotovo redovno steajni upravnik i nije imao ili nije

prikazivao da ima imovinu vee vrednosti.

Izvetavanje steajnih upravnika je takoe regulisano obavezom podnoenja tromesenih pisanih izvetaja o toku steajnog postupka i stanju steajne mase steajnom sudiji i odboru poverilaca,

Do novog Zakona to su bili meseni izvetaji. Zbog posebnih situacija u kojima

bi navedeni tromeseni period mogao biti neodgovarajui odnosno posledice

neizvetavanja u navedenom periodu postale bi neotklonive, uvedena je i

mogunost da poverioci ili sam sud zahtevaju da se podnose vanredni izvetaji i

u kraim vremenskim periodima od strane steajnog upravnika, u kom sluaju je

on duan da takav zahtev i potuje.

6. PROMENE U PROCESNIM ODREDBAMA

Ukazana promena steajnih organa, odnosno ukidanje steajnog vea koje je

delimino imalo apelacionu nadlenost kao i potrebe sutinske dvostepenosti

zbog kontrole rada prvostepenih organa, uz stalnu potrebu brzog i efikasnog

postupka uslovili su odreene promene u procesnim odredbama kojima su

definisani pravni lekovi kao i procesnim odredbama kojim je definisano izuzee i

iskljuenje sudije i redosled namirenja.

Tako je definisano da se u steajnom postupku donose reenja i zakljuci, te da se protiv reenja moe izjaviti alba sudu vieg stepena, a to je od 1.1.2010. godine Privredni apelacioni sud (preko prvostepenog suda) u roku od 8 dana, ako zakonom nije drugaije odreeno.

Prvostepenom sudu je meutim data i mogunost da sam razmotri podnetu albu i ukoliko uoi da je ista osnovana preinai svoje reenje to je zakonsko reenje koje postoji u Zakonu o izvrnom postupku, u pogledu

ovlaenja prvostepenog suda za postupanje po albi na reenje o izvrenju na

osnovu izvrne isprave. Ovakva mogunost data je da bi se ubrzao postupak i u

situaciji u kojoj prvostepeni sud sam uoi da je alba osnovana, odnosno da je

napravio propuste u svom radu, te da navedeno otkloni ukidanjem oalbenog

reenja.

Ovakva mogunost iskljuena je izriitom zakonskom odredbom, kod reenja o otvaranju steajnog postupka; kod reenja o potvrivanju i usvajanju plana reorganizacije i reenja o zakljuenju steajnog postupka. To su reenja koja su kljuna za sam tok steajnog postupka u kojima u sluaju

albe prvostepeni sud ne moe vriti preispitivanje pravilnosti svoje odluke i istu

menjati preinaenjem, ve odluku po albi moe doneti iskljuivo drugostepeni

sud, po sprovedenom postupku po albi.

Znaajno je ukazati takoe da u sluaju da prvostepeni sud po albi preinai

svoju odluku u skladu sa novim ovlaenjima koja ima prema Zakonu o steaju,

na takvo reenje, kao pravni lek mogua je i dozvoljena alba sudu vieg

stepena koji e u navedenoj situaciji preispitati pravilnost takvog odluivanja

prvostepenog suda.

Na zakljuak kojim se izdaje nalog slubenom licu, organu koji sprovodi steajni postupak ili treem licu za izvrenje pojedinih radnji, nije dozvoljen pravni lek, a ukoliko isti sadri oiglednu tehniku ili slovnu greku steajni sudija na zahtev steajnog upravnika ili poverioca bez odlaganja donosi

zakljuak o ispravci kojom istu moe otkloniti. Na navedeni nain otklonjena je

opasnost neopravdanog odugovlaenja steajnog postupka, ali je potovana i

potreba da se odreeni nedostaci u postupanju otklone. Znaajno je takoe uoiti

da je predviena mogunost da poverioci upute primedbe na rad steajnog

upravnika, te da o istima reava steajni sudija.

Posebnu novinu u Zakonu predstavljaju odredbe kojima se regulie sluaj zloupotrebe zahteva za izuzee i iskljuenje.

Unoenje ovih odredaba uslovljeno je znaajnim zloupotrebama kojima je

donoenje odreenih odluka u steaju odlagano, stalnim podnoenjem zahteva

za izuzee i iskljuenje sudije i predsednika sudova koji su u zahtevima za

izuzee i o iskljuenju sudije trebali da odlue. Da bi se spreila ovakva

zloupotreba prava i da bi se onemoguilo ovakvo neopravdano odugovlaenje

postupka odredbama lana 44 novog Zakona o steaju predvieno je da se zloupotrebom prava na podnoenje zahteva za izuzee i iskljuenje u cilju odugovlaenja postupka smatra podnoenjem jednog ili vie zahteva za izuzee odnosno iskljuenje:

u roku od tri dana pre zakazanog roita ili na samom roitu ili

zahtev za izuzee ili iskljuenje kojim su obuhvaene sve sudije koje bi u

sudu u kome se postupak vodi mogle postupati kao i

istovremeni zahtev za izuzee i iskljuenje postupajueg sudije i

predsednika suda.

I podnoenjem zahteva za delegaciju drugog suda pod uslovima iz istog lana smatra se zloupotrebom prava, a kao sankcija za zloupotrebe prava predvien je odbaaj predloga - zahteva kojima se navedena zloupotreba vri.

Time nije suena mogunost da stranke trae iskljuenje i izuzee postupajueg

sudije ili predsednika suda, ali je otklonjena mogunost da to urade samo u cilju

zloupotrebe prava odnosno u trenutku u kojem se time direktno uslovljava

odlaganje postupanja navedenih organa to direktno utie na produenje samog

steajnog postupka.

7. REDOSLED NAMIRENJA

lan 54 Zakona na znaajno razliit nain od naina na koji je Zakon o

steajnom postupku regulisao redosled namirenja poverilaca, regulie navedeno,

izuzetno znaajno pitanje. Zakonom o steajnom postupku, trokovi steajnog

postupka su bili definisani kao trokovi prvog isplatnog reda.

Prema Zakonu o steaju, trokovi steajnog postupka namiruju se prioritetno iz steajne mase, odnosno pre svih isplatnih redova , a tek po njihovom punom namirenju pristupa se namirenju obaveza steajne mase. Po namirenju obaveza steajne mase pristupa se namirenju steajnih poverilaca.

Definisano je da se steajni poverioci u zavisnosti od njihovih potraivanja

svrstavaju u isplatne redove i da se steajni poverioci nieg isplatnog reda mogu

namiriti, tek poto se namire poverioci vieg isplatnog reda. Navedeno je kao

princip vailo i prema Zakonu o steajnom postupku, ali nije bilo posebno

naglaeno samom zakonskom normom. Steajni poverioci istog isplatnog reda

namiruju se srazmerno visini njihovih potraivanja.

Zakon o steaju propisuje tri isplatna reda:

- U prvi isplatni red spadaju:

- neisplaene neto zarade zaposlenih i bivih zaposlenih sa kamatom od dana

dospea do dana otvaranja steajnog postupka u iznosu minimalnih zarada za

poslednjih godinu dana pre otvaranja steajnog postupka i

- neisplaeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za

poslednjih dve godine pre otvaranja steaja ija osnovica i obraun ini iznos

minimalne zarade.

Prema iznetom prvi isplatni red definisan je gotovo jednako kao drugi isplatni red

po Zakonu o steajnom postupku, s tim to je uz zaposlene, u skladu sa

tumaenjem sudske prakse, i potraivanje navedenog isplatnog reda i neto

zarade bivih zaposlenih kod steajnog dunika u godini koja je prethodila

otvaranju postupka steaja, a tome je dodata i kamata od dana dospea do dana

otvaranja steajnog postupka na iznos minimalnih zarada za poslednjih godinu

dana, jer se radi o sporednom potraivanju, vezanom za navedene zarade, a to je novina u odnosu na raniji nain definisanja potraivanja tog isplatnog reda.

- U drugi isplatni red prema Zakonu o steaju spadaju potraivanja po osnovu javnih prihoda dospelih u poslednjih tri meseca pre otvaranja steajnog

postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih to

odgovara ranijem treem isplatnom redu prema Zakonu o steajnom postupku.

- U trei isplatni red spadaju potraivanja svih ostalih steajnih poverilaca to odgovara ranijem etvrtom isplatnom redu prema Zakonu o steajnom postupku.

Imajui u vidu izneto u pogledu redosleda namirenja moe se uoiti da su isplatni

redovi relativno slini ranijim isplatnim redovima, s tim to se prioritetno i van svih

isplatnih redova naplauju trokovi steajnog postupka, a potom trokovi

steajne mase, a tek potom pristupa izmirenju poverilaca po isplatnim redovima.

Jedna od izuzetno vanih novina je odredba kojom je predvieno da potraivanje steajnih poverilaca, koji su se pre otvaranja steajnog postupka saglasili da budu namireni tek nakon punog namirenja potraivanja jednog ili vie steajnih poverilaca, mogu biti namireni tek nakon punog namirenja treeg isplatnog reda sa pripadajuim kamatama.

Redosled njihovog namirenja odredie se u skladu sa uslovima takve

saglasnosti. Navedena norma ukazuje na mogunost steajnih poverilaca da

unapred sami za sebe predvide poziciju koja je u pogledu mogunosti namirenja

nepovoljnija od one koja bi im po samom statusu pripadala, odnosno sami

poverioci se pre pokretanja steajnog postupka mogu saglasiti da se namire tek

po punom namirenju poverilaca, svih isplatnih redova sa kamatama i tada e se

takva njihova volja potovati, pa e oni i biti namireni mimo onog redosleda koji bi

im po zakonu pripadao odnosno tek po punom namirenju poverilaca treeg

isplatnog reda sa svim pripadajuim kamatama. Ovakva mogunost do sada nije

postojala, odnosno Zakon o steajnom postupku je nije predviao, a sada je

uvedena samo kao mogunost u situaciji kada sami steajni poverioci pre

otvaranja steajnog postupka postignu saglasnost da se namire na navedeni

nain. Navedeno predstavlja sutinski odustupanje od pravila o nainu

namirenja, ali po volji i uz saglasnost poverioca koji time dobija loiju poziciju

odnosno biva namiren tek kasnije u odnosu na mesto koje bi mu po zakonu

pripalo.

8. TROKOVI STEAJNOG POSTUPKA

Posebno je znaajno naglasiti da je novi Zakon o steaju predvideo smanjenje

trokova na ime predujma za pokretanje steajnog postupka, tako to je isti sveo

samo na trokove oglasa, angaovanja steajnog upravnika i trokove

neophodne za obezbeenje imovine. Ostala je obaveza predlagaa da u

odreenom roku od dana dobijanja naloga od strane suda uplati navedeni

predujam na ime trokova steajnog postupka ije pokretanje trai, ali je njegova

pozicija znatno poboljana, jer uplaeni predujam prema odredbama Zakona predstavlja troak steajnog postupka i shodno iznetom prioritetno se pre svih isplatnih redova isplauje vraa poveriocu koji je inicirao pokretanje steajnog postupka podnoenjem predloga.

9. IZLUNI POVERILAC

Kod definisanja pojma izlunog poverioca nisu izvrene promene u odnosu na

Zakon o steajnom postupku, ali je pri definisanju njegovog poloaja i prava

dolo do znaajnih pojanjenja i preciziranja, s obzirom da je sudska praksa

imala velikih problema u primeni normi kojima je regulisan poloaj izlunog

poverioca prema Zakonu o steajnom postupku.

lanom 52 Zakona se uz definiciju izlunog poverioca kao lica koje na osnovu svog stvarnog ili linog prava ima pravo da trai da se odreena stvar izdvoji iz steajne mase, naglaava da izluni poverilac nije steajni poverilac, te da njegova stvar ne ulazi u steajnu masu.

Ako steajni dunik neovlaeno otui stvar u toku steajnog postupka izluni poverilac se namiruje prioritetno, pre svih isplatnih redova, odnosno kao poverilac steajne mase, a ne kao steajni poverilac.

Prema lanu 37 stav 4 Zakona o steajnom postupku, ako steajni dunik

neovlaeno otui stvar u toku steajnog postupka izluni poverilac ima pravo da

kao steajni poverilac trai namirenje iznosa koji odgovara trinoj vrednosti

otuene stvari.

Navedeno je znaajno drugaije u odnosu na raniji nain regulisanja poloaja

izlunog poverioca, prema kome je u sluaju da steajni dunik neovlaeno

otuio stvar, izluni poverilac imao pravo da kao steajni poverilac trai

srazmerno namirenje iznosa koji odgovara trinoj vrednosti stvari, a to znai kao

poverilac etvrtog isplatnog reda. Sada izluni poverilac kome je neovlaeno

stvar otuena ima znatno povoljniji poloaj, jer se prioritetno namiruje pre svih

isplatnih redova, odmah po namirenju trokova steajnog postupka, kao obaveza

steajne mase i to u visini pune trine vrednosti njegove stvari koja je

neovlaeno prodata.

U definisanju poloaja izlunog poverioca i nainu ostvarenja njegovih prava nisu

nastupile znaajnije promene, osim to je i uneto da izluni poverilac moe podneti zahtev za izluenje do momenta prodaje imovine koja je predmet njegovog zahteva, a ukoliko to uini kasnije on svoja prava moe ostvariti samo u drugim sudskim postupcima i u skladu sa Zakonom. Sutinski ovakvo reenje vailo je i po Zakonu o steajnom postupku, iako nije bilo tako izriite

norme u pogledu istog, pa je u sudskoj praksi zbog injenica da izluni poverilac

nosilac stvarnih prava, bilo razliitih tumaenja i postupanja u sluaju da je izluni

zahtev podnet po prodaji stvari na koje se isti odnosi. Sada je ta dilema reena

izriitom zakonskom normom, prema kojoj u toj situaciji izluni poverilac nee moi od treeg lica kupca stvari, koji je kao savestan stvar kupio u toku steajnog postupka, da zahteva da mu stvar vrati, ve e samo moi svoja prava da ostvari u drugim postupcima. To se naravno odnosi iskljuivo na savesno tree lice, dok je u ovoj situaciji u kojoj bi sam kupac bio nesavestan,

odnosno u kojoj je on kupio stvar znajui da kupuje od nevlasnika sam izluni

poverilac mogao povratiti i vlasnitvo nad svojom stvari. U toj situaciji kupac bi

postao poverilac steajne mase sa zahtevom da mu se naknadi cena koju je na

ime vrednosti stvari dao steajnom duniku odnosno koja je ula u steajnu

masu.

10. KOMPENZACIJA U STEAJU

Zakon mogunost kompenzacije vraa u steajni postupak, ali drugaije

regulisan u odnosu na Zakon o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji koji je

poznavao obaveznu zakonsku kompenzaciju.

Prema Zakonu o steaju, kompenzacija vie nije nikada obaveza i zakonska, ali je mogua, s tim to je mogunost kompenzacije znatno suena i jasno zakonom definisana na odreene situacije. Nain na koji je novi Zakon predvideo mogunost kompenzacije, zapravo

predstavlja korekciju irokih mogunosti kompenzacije definisanih

Zakonom o obligacionim odnosima i usklaivanje sa principima steajnog

postupka.

Tako je sada prema Zakonu mogue izvriti preboj potraivanja u steajnom postupku, ako je pravo na preboj steeno pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka. U takvoj situaciji otvaranje steajnog postupka nije od uticaja na postojanje navedenog prava na preboj

potraivanja, ali poverilac koji eli svoje potraivanje da prebije mora dati izjavu o

preboju uz prijavu potraivanja i to do isteka roka za podnoenje prijave, jer e

istekom roka za podnoenje iste izgubiti pravo na prebijanje svog potraivanja sa

potraivanjem steajnog dunika.

Posebno je regulisana mogunost kompenzacije u sluaju prava i obaveza iz jednog ili vie finansijskih ugovora u kojima je jedna strana steajni dunik, a koji su zakljueni na osnovu okvirnih ugovora u periodu pre podnoenja

predloga za steaj.

Izriito su meutim lanom 83 Zakona definisani i sluajevi u kojima prebijanje

nije doputeno i time je znatno ograniena zakonska mogunost prebijanja

definisana Zakonom o obligaiconim odnosima, odnosno ista usklaena

specifinim uslovima steajnog postupka.

Prebijanje nije doputeno:

1. ako je steajni poverilac potraivanje stekao u poslednjih est meseci pre

dana podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, a steajni

poverilac je znao ili je morao znati da je dunik nesposoban za plaanje ili

prezaduen;

2. ako su se uslovi za prebijanje stekli pravnim poslom ili drugom pravnom

radnjom koja se moe pobijati.

Kao izuzetak definisano je da e se i u opisanim situacijama prebijanje moi da izvri, odnosno da je isto doputeno, ako je u pitanju potraivanje koje je

steeno u vezi sa ispunjenjen neizvrenih ugovora, ili potraivanje kome je

vraeno pravno dejstvo uspenim pobijanjem pravnog posla ili druge pravne

radnje steajnog dunika, jer bi inae navedeni poverioci bili neosnovano

kanjeni, odnosno i u situaciji u kojoj bi dobili parnice za pobijanje pravnih radnji

steajnog dunika, oni vie ne bi mogli da ostvare svoje pravo na preboj, to bi

znailo da su u teoj poziciji od drugih poverilaca.

11. KONVERZIJA POTRAIVANJA

U pogledu potraivanja poverilaca takoe je znaajno ukazati da je Zakon sada,

za razliku od Zakona o steajnom postupku, potpuno jasno definisao kako e se

izvriti obraun potraivanja steajnog poverioca koje je u stranoj valuti, tako to

je naveo da e se potraivanje u stranoj valuti obraunati u dinarskoj protivvrednosti prema zvaninom kursu dinara koji utvruje Narodna banka Srbije na dan otvaranja steajnog postupka. Ovo je i do sada bila praksa sudova, ali sada je izriitom zakonskom normom isto propisano.

Zakonom o steajnom postupku lanom 68 stav 3 je definisano da se

potraivanja u stranoj valuti unose u steajnu masu, ali se obraunavaju u

dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu dinara koji je utvrdila Narodna

banka Srbije na dan pokretanja steajnog postupka, to je tumaeno kao norma

kojom se definie nain postupanja i obrauna potraivanja steajnog dunika

prema svojim dunicima i nain obrauna visine takvog potraivanja pri

njegovom unoenju u steajnu masu.

Nain regulisanja konverzije nenovanih potraivanja steajnog dunika novim

Zakonom nije promenjen.

12. PRAVO PREE KUPOVINE

Definisanje prava pree kupovine izriitim zakonskim normama takoe je novina

u Zakonu. Sudska praksa je ukazala na potrebu da se jasnije definie status

nosioca prava pree kupovine u steajnoj postupku i stoga kao potreba za

reenjem navedene situacije dolo je do zakonskog preciziranja navedenih

prava.

lanom 75 Zakona je predvieno da se otvaranjem steajnog postupka gase ranije steena prava pree kupovine u pogledu imovine steajnog dunika.

Ako je nosilac prava pree kupovine za takvo pravo izvrio odreenu prestaciju

steajnom duniku on moe vrednost takve prestacije potraivati kao steajni

poverilac, a ako se steajni postupak obustavi usled usvajanja plana

reorganizacije, a imovina koja je bila predmet prava pree kupovine nije prodata,

pravo pree kupovine se ponovo uspostavlja. Navedene norme omoguavaju da

se sprovedu odredbe o prodaji imovine steajnog dunika u skladu sa

odredbama Zakona o steaju, bez ikakvih ogranienja, uslovljenih pravima pree

kupovine treih lica u pogledu imovine samog steajnog dunika.

Zakonska norma meutim ukazuje i na nain i pravni put obeteenja lica koje je

izvrilo odreenu prestaciju kao nosioca prava pree kupovine, kao i na

mogunost da u sluaju usvajanja plana reorganizacije navedeno pravo bude

vraeno, odnosno ponovo uspostavljeno njegovom nosiocu, jer je jedna od

novina Zakona i drugaije regulisanje dejstva usvajanja plana reorganizacije na

obustavu steajnog postupka.

13. KAMATE

Zakon o steajnom postupku je nedovoljno jasno definisao pravo poverilaca na

kamate na svoja potraivanja u toku trajanja steajnog postupka. Sada se

regulie lan 85 Zakona o steaju da se kamata po otvaranju steajnog postupka

obraunava po propisima po kojima se regulie stopa zakonske zatezne kamate

iz obligaiconih odnosa i uplauje poveriocima svih isplatnih redova srazmerno, i

to samo ukoliko po naplati svih isplatnih redova doe do potpunog namirenja svih

poverilaca, i steajni sudija potom odobri obraunavanje i isplatu iste. To je i

ranije bio princip za naplatu kamate na neobezbeena potraivanja.

Shodno iznetom sada je izriito regulisano da za neobezbeena potraivanja otvaranjem steaja prestaje da se obraunava ugovorna zatezna kamata. Ista e biti obraunata po stopama u visini zakonskih zateznih kamata, tj. kamata za obligacione odnose kada i ako se njeno obraunavanje i naplata odobrava od strane steajnog sudije i tek po potpunom namirenju svih poverilaca, odnosno ukoliko za to preostanu sredstva.

Na obezbeena potraivanja kao i prema Zakonu o steajnom postupku

obraunava se ugovorena i zatezna kamata, ali samo do visine realizovane

vrednosti imovine koja slui za obezbeenje potraivanja, to je i prema Zakonu

o steajnom postupku bio princip i nain obrauna kamata na obezbeena

potraivanja.

14. ZASTARELOST

Uticaj steajnog postupka na zastarelost potraivanja neto je drugaije definisan

odredbama Zakona, u odnosu na odredbe Zakona o steajnom postupku.

Prema odredbama Zakona o steajnom postupku prijavljivanjem potraivanja

prekida se zastarelost potraivanja koje postoji prema steajnom duniku i to je

isto reenje koje sadri i odredba lana 86 stav 1 Zakona o steaju.

Prema Zakonu o steajnom postupku zastarelost potraivanja steajnog dunika

prema njegovom duniku bila je prekidana danom pokretanja steajnog

postupka, uz normu da ista ne tee ni godinu dana od dana pokretanja steajnog

postupka,

Zakonom je predvieno da zastarelost potraivanja steajnog dunika prema njegovim dunicima zastaje danom pokretanja steajnog postupka i ne tee godinu dana od dana otvaranja steajnog postupka.

Iako je na prvi pogled razlika samo u jednoj rei, odnosno u definiciji da li

postupak steaja dovodi do prekida ili do zastoja zastarelosti potraivanja ipak je

razlika znaajna, jer su posledice prekida i zastoja zastarelosti sasvim drugaije,

prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima.

15. PROCESNO PRAVNE POSLEDICE OTVARANJA STEAJNOG POSTUPKA

Iako sutinski nije dolo do drugaijeg regulisanja pravnih posledica otvaranja

steajnog postupka u odnosu na nain na koji su one regulisane Zakonom o

steajnom postupku, lan 88 i 89 kao i lan 90 Zakona o steaju, znatno

detaljnije definiu posledice pokretanja steajnog postupka na parnice i druge

postupke kao i njihov dalji tok.

Tako je lanom 88 predvieno da u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka steaja dolazi do prekida svih sudskih postupaka koji se vode u odnosu na steajnog dunika i na njegovu imovinu. U trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka steaja prekidaju se i svi

upravni postupci pokrenuti na zahtev steajnog dunika kao i upravni postupci

koji za predmet imaju utvrivanje novane obaveze steajnog dunika.

Nain i uslovi za nastavak postupka definisani su lanom 89 Zakona o steaju, kojim je predvieno da se sudski postupak u kome je steajni dunik tuilac nastavlja kada steajni upravnik obavesti sud pred kojim se vodi postupak, da je preuzeo postupak, a upravni postupak pokrenut na zahtev steajnog dunika, nastavlja se kada steajni upravnik obavesti nadleni organ

da je preuzeo postupak.

Upravni i poreski postupak koji za predmet ima utvrivanje novane obaveze

steajnog dunika ne nastavlja se, a nadleni organ duan je da podnese prijavu

potraivanja u skladu sa odredbama Zakona o steaju, prema izriitoj odredbi

lana 89 stav 3 Zakona.

lan 90 definie nastavak parninog postupka i uslove za nastavak parninog

postupka tako to predvia da tuilac kao steajni ili razluni poverilac mora podneti blagovremenu i urednu prijavu potraivanja, i ako je na ispitnom roitu steajni upravnik navedenu prijavu potraivanja osporio i tuilac kao

steajni ili razluni poverilac zakljukom steajnog sudije bude upuen na

nastavak prekinutog postupka radi utvrivanja osporenog potraivanja, i ako je

tuilac kao steajni i razluni poverilac predloio nastavak postupka u roku od 8

dana od dana prijema zakljuka steajnog sudije iz take 3 istog lana.

Navedeno ukazuje da e postojanje procesne pretpostavke za nastavak

navedenog postupka postojati samo, ako je navedeno potraivanje

blagovremeno prijavljeno, (a pri tom treba imati u vidu da je sada rok za prijave

potraivanja prekluzivan, te da se po proteku roka gubi pravo na prijavljivanje),

da je isto potraivanje po prijavi osporeno od strane steajnog upravnika i da je

poverilac upuen na parnicu radi utvrivanja osporenog potraivanja, kao i da

istu parnicu mora pokrenuti ili traiti njen nastavak u roku od 8 dana od prijema

zakljuka steajnog sudije, to ukazuje da se prekluzivni rok za pokretanje parnice sada primenjuje i za nastavak ve ranije zapoete parnice do ijeg prekida je dolo zbog nastupanja pravnih posledica pokretanja, odnosno otvaranja steajnog postupka nad tuenim.

Postupanje parninog suda definisano je lanom 91 kojim je predvieno da

ukoliko nisu ispunjeni svi uslovi iz lana 90 istog Zakona, parnini sud reenjem odbacuje predlog za nastavak prekinutog postupka, a ukoliko jesu parnini sud reenjem protiv koga nije dozvoljena posebna alba odreuje nastavak i u tom sluaju, ukoliko je parnica voena pred sudom opte nadlenosti donosi reenje kojim se oglaava stvarno nenadlenim i predmet

ustupa stvarno i mesno nadlenom trgovinskom sudu, a ukoliko je voen pred

Trgovinskim sudom odnosno od 1.1.2010. godine Privrednim sudom, kod koga

se ne vodi steajni postupak nad tuenim, reenjem o mesnoj nenadlenosti

predmet ustupa sudu koji vodi steajni postupak nad tuenim.

Naglaeno je takoe da u predlogu za nastavak postupka tuilac, tubu mora

preinaiti opredeljenjem zahteva za utvrenje umesto obavezujueg zahteva, po

kome se ranije vodila navedena parnica, te da ukoliko to ne uradi sud ima

ovlaenja da u nastavku postupka odbaci tubu kao nedozvoljenu.

16. ZABRANA IZVRENJA I NAMIRENJA

Zabrana izvrenja na imovini steajnog dunika koja je definisana lanom 73

Zakona o steajnom postupku predviena je i lanom 93 Zakona, s tim to je

izuzetak napravljen u pogledu obaveza koje se odnose na obaveze steajne

mase, a to je norma odgovarajua ranijem izuzetku koji se odnosi na trokove

postupka u odnosu na koje je takoe moglo da se sprovede prinudno izvrenje.

Prema Zakonu o steajnom postupku bilo je definisano da se postupci izvrenja

koji su u toku prekidaju.

Zakonom o steaju predvieno da se postupci izvrenja koji su u toku obustavljaju.

Mogunost donoenja mera obezbeenja kao i njihovog ukidanja takoe je

predviena citiranim lanom 93 u stavu 3 kojim je definisano da je u sluaju

izricanja mera zabrane izvrenja i namirenja iz lana 62 stav 2 istog Zakona ili u

sluaju zabrane izvrenja i namirenja iz stava 1 istog lana steajni dunik,

odnosno steajni upravnik duan da obezbedi adekvatnu zatitu imovine na

nain koji e osigurati da vrednosti i stanje imovine ostanu nepromenjeni.

Steajni sudija na pismeni zahtev razlunog poverioca moe da donese odluku o ukidanju ili uslovljavanju mera obezbeenja iz lana 62 stav 2 taka 4 ili zabrane izvrenja i namirenja iz stava 1 istog lana, ako:

1. steajni dunik ili upravnik nisu na adekvatan nain zatitili imovinu koja je

predmet razlunog prava tako da je njena fizika bezbednost izloena

riziku ili

2. imovina se smanjuje a nema druge mogunosti da se obezbede

primerene i efikasne zatita od smanjenja vrednosti imovine ili

3. vrednost predmetne imovine manja od ukupnog iznosa obezbeenih

potraivanja tog poverioca, a predmetna imovina nije od kljunog znaaja

za reorganizaciju.

O navedenom zahtevu odluuje steajni sudija u roku od 20 dana od dana

prijema zahteva. Ako steajni sudija u navedenom roku ne odlui o zahtevu

smatra se da je zabrana izvrenja privremeno ukinuta, u odnosu na podnosioca

zahteva u onoj meri u kojoj je ukidanje neophodno, zbog ostvarivanja prava

razlunog poverioca na imovinu koja je predmet obezbeenja njegove imovine u

skladu sa Zakonom.

Zakonom su pobrojane i mere koje steajni sudija moe da donese na predlog razlunog poverioca i radi njegovog obezbeenja i to su:

1. isplata redovnih novanih nadoknada razlunom poveriocu, iji je iznos

jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine ili nadoknada za stvarne ili

predviene gubitke;

2. zamena imovine ili odreivanje dodatne obezbeene imovine dovoljne

da nadoknadi smanjenje vrednosti ili gubitak;

3. podela prihoda ili dela prihoda dobijenih korienjem imovine koja je

predmet obezbeenog potraivanja razlunom poveriocu, do visine njegovog

obezbeenog potraivanja ili predaje sredstava dobijenih otuenjem ove

imovine, ako je imovinu otuio steajni dunik pre ili tokom prethodnog steajnog

postupka;

4. popravka, odravanje, osiguranje ili mere posebnog obezbeenja i

uvanja imovine;

5. druge zatitne mere ili druge vrste nadoknade za koje steajni sudija

smatra da e zatititi vrednost imovine razlunog poverioca.

Ovo je neto drugaiji sveobuhvatniji nain na koji je definisano dejstvo steaja

na mogunost izvrenja i namirenja i cilj mu je otklanjanje svih do sada

postojeih dilema u sudskoj praksi oko tumaenja navedenih normi.

17. FINANSIJSKI LIZING

Neto je drugaije regulisano i pitanje finansijskog lizinga, odnosno prava

davaoca finansijskog lizinga u sluaju steaja primaoca lizinga i prava primaoca

lizinga u sluaju steaja davaoca finansijskog lizinga.

Pre svega uz pravo davaoca lizinga da u sluaju steaja nad primaocem lizinga

ostvari odvojeno namirenje kao i pored definisanja prava prioriteta navedenog

lica na predmetu lizinga na identian nain na koji je isti definisan u Zakonu o

steajnom postupku, Zakon o steaju napominjanje da se zabrana izvrenja i

namirenja shodno primenjuje i na ostvarenje prava davaoca lizinga.

Ipak se posebno naglaava da obaveze steajnog dunika prema davaocu lizinga koje dospevaju nakon otvaranja steajnog postupka predstavljaju obaveze steajne mase, to je zakonski nain reavanja mnogih praktinih problema. Naime, neretko steajni dunik, sve do odluke o bankrotstvu ili do eventualnog glasanja o predloenom planu reorganizacije eli da zadri predmet

finansijskog lizinga da bi omoguio da u sluaju usvajanja plana reorganizacije i

dalje vri svoju delatnost uz pomo navedenog predmeta, i stoga je davaocu

lizinga i omogueno da zahtev za povraaj predmeta lizinga podnese tek u toj

fazi. Upravo stoga je neophodno i predvideti da je plaanje lizing naknada od

trenutka otvaranja steajnog postupka obaveza steajne mase koja se prioritetno

plaa, a mogua je ak i njena prinudna naplata. Davaocu lizinga dato je pravo

da zahteva ukidanje ili izmenu mera obezbeenja, kao i primenu mera zatite

koje su definisane lanom 93 stav 5 i 6 Zakona.

Za sluaj bankrotstva, predvieno je kao i u Zakonu o steajnom postupku pravo davaoca lizinga da predmet lizinga izlui iz steajne mase, odnosno

obaveza steajnog upravnika da mu na zahtev preda predmet lizinga u zakonski

opredeljenom i relativno kratkom roku od 30 dana od podnoenja zahteva za

predaju predmeta lizinga. Izuzetno na predlog steajnog upravnika i uz

saglasnost odbora poverilaca steajni sudija moe odrediti i da se davaocu

lizinga na njegov zahtev za predaju stvari izvri isplata pune cene iste. Ukoliko se

meutim ta isplata ne izvri u roku od 30 dana od donoenja odluke o

bankrotstvu davalac lizinga ima prava da zahteva povraaj dravine i izvrenje

na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno Zakonom o finansijskom

lizingu.

U pogledu odredaba kojima je u takvoj situaciji regulisan poloaj davaoca lizinga

prema Zakonu o steajnom postupku neophodno je uoiti da je prema Zakonu o

steajnom postupku davalac lizinga imao pravo da zahteva povraaj dravine i

izvrenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom, odnosno zakonom, u

sluaju da mu predmet lizinga nije predat u roku od 30 dana od dana podnoenja

zahteva za predaju istog, u sluaju bankrotstva steajnog dunika.

Zakonom je uvedena mogunost steajnog dunika da davaocu lizinga umesto predaje stvari izvri isplatu pune cene predmeta lizinga.

U sluaju reorganizacije, steajni upravnik ima obavezu da obavesti davaoca lizinga u roku od 8 dana od dana prijema zahteva o svojoj nameri i potrebi da

dalje nastavi da koristi predmet lizinga, a ako to ne uini ili ne plati naknadu za

korienje predmeta lizinga davalac lizinga ima prava da zahteva povraaj

dravine i izvrenje na predmetu lizinga, odnosno da zahteva da mu se stvar

vrati.

18. TROKOVI STEAJNOG POSTUPKA I OBAVEZA STEAJNE MASE

Jako je vano ukazati da je novim Zakonom izvrena podela izdataka na trokove steajnog postupka i na obaveze steajne mase

Trokovi steajnog postupka su:

1. sudski trokovi postupka sprovoenja steaja, nagrada

2. naknada trokova steajnom upravniku i to kako privremenom, tako

i steajnom upravniku imenovanom po otvaranju steajnog

postupka,

3. drugi izdaci za koje Zakon predvia da se namiruju kao trokovi.

Obaveze steajne mase predstavljaju:

1. obaveze koje su prouzrokovane radnjama steajnog upravnika ili

upravljanjem unovenjem i deobom steajne mase, ako isti ne predstavljaju

trokove steajnog postupka,

2. obaveze iz dvostrano teretnih ugovora, ako se njihovo ispunjenje

trai za steajnu masu ili usledi nakon otvaranja postupka steaja;

3. obaveze nastale neosnovanim obogaenjem steajne mase, kao

i

4. obaveze prema zaposlenima i drugim angaovanim licima u

steajnom postupku koje su nastale i nastaju nakon otvaranja postupka steaja i

traju sve do njegovog zakljuenja, odnosno obustave,

5. obaveze nastale u prethodnom postupku.

19. PRIJAVE POTRAIVANJA

Zakon o steaju uneo je promene u nainu utvrivanja potraivanja steajnih

poverilaca u odnosu na Zakon o steajnom postupku i to upravo u onim delovima

u kojima je praksa pokazala da su reenja iz Zakona o steajnom postupku

nedelotvorna, odnosno da dovode do odugovlaenja postupka ili znatnog

oteanja istog. Tako je i prema Zakonu o steaju, ostala obaveza steajnih

poverilaca da svoja potraivanja prijave u steaju svog dunika i u pogledu same

obaveze prijavljivanja i sadrine prijave nije dolo do znaajnijih promena.

Znaajna promena meutim uinjena je u pogledu odreivanja roka u kome se

prijava podnosi, kao i pravne prirode roka za podnoenje prijave. Prema Zakonu

o steajnom postupku prijava se mogla podneti u roku koji je odredio sud, a koji

je bio do 60 dana. Navedeni rok nije bio prekluzivan, pa su poverioci mogli

podneti prijave i kasnije, a prema sudskoj praksi je to iako izriito zakonom nije

bilo propisano, tumaeno tako da su se prijave mogle podneti sve do

sainjavanja nacrta glavne deobe, odnosno ak i uz prigovor na navedeni nacrt.

U toj situaciji kada bi poverilac podneo prijavu po proteku roka koji je odredio sud

ista prijava nije bila odbacivana kao neblagovremena, ve je samo po nalogu

suda takav poverilac bio duan da snosi trokove naknadnog ispitnog roita i to

tako to e ih predujmiti, a tek ukoliko ne bi isplatio odmerene trokove

naknadnog ispitnog roita na kome bi bilo ispitano i potraivanje po njegovoj

prijavi, takva prijava bi bila odbaena od strane steajnih organa kao

neblagovremena.

Ukoliko bi meutim poverilac predujmio navedene trokove sve do isteka roka

za prigovor na nacrt o glavnoj deobi, pa ak i uz prigovor na nacrt, mogao je

podneti prijavu koja je u toj situaciji, po prijemu predujma trokova ispitnog

roita sud bio duan da razmatra, a to je znatno oteavalo i osporavalo sam

tok postupka, jer je bila dovoljna jedna takva zakasnela prijava, pa da ceo

postupak sprovoenja bankrotstva bude znatno usporen i otean zbog obaveze

naknadnog ispitivanja iste.

Upravo stoga pristupilo se novom reenju prema kome rok za prijavu potraivanja odreuje sud i to steajni sudija svojim reenjem.

Prijave se mogu podneti i po proteku navedenog roka odreenog od strane steajnog sudije u konkretnom steaju, ali najdue do isteka roka od 120 dana od dana objave oglasa u Slubenom glasniku. Sve prijave koje su podnete po isteku roka od 120 dana odmah se odbacuju kao neblagovremene.

Prijave koje su podnete u periodu posle isteka roka koji je reenjem odredio

steajni sudija, ali pre isteka prekluzivnog roka od 120 dana razmatraju se

ukoliko sam podnosilac prijave steajni poverilac, predujmi trokove odravanja

dopunskog roita za ispitivanje tog potraivanja. Ukoliko on to meutim ne uini

u roku koji mu je odredio sud i u iznosu koji mu je sud na ime predujma naloio

da uplati, prijava e takoe biti odbaena.

Stoga bi se sada moglo rei da postoje dva roka za podnoenje prijave, jedan je

rok za podnoenje prijave koji odreuje steajni sudija i koji zavisi od samog

konkretnog steaja, to znai projektovanog broja poverilaca i potrebe konkretnog

steaja, a drugi je prekluzivni rok od 120 dana posle koga poverioci gube pravo

na podnoenje prijave, pa im stoga iste bivaju odbaene, kao neblagovremene.

Ovakvo zakonsko reenje predstavlja balans odnosno izmeu prekluzivnog roka

od 60 dana koji je bio regulisan Zakonom o prinudnom poravnanju steaju i

likvidaciji (koji je znaajno ograniavao poverioce) i potpuno neopredeljenog roka

za podnoenje naknadnih prijava potraivanja po Zakonu o steajnom postupku,

pa stoga predstavlja pravu meru zatite svakog konkretnog poverioca, ali na

nain koji ne ograniava i ne oteuje i druge poverioce koji takoe svoja prava

ostvaruju u istom steajnom postupku.

Stoga bi se moglo zakljuiti da e prijave potraivanja biti odmah odbaene, ako su podnete po proteku roka od 120 dana od dana objavljivanja oglasa kojim se otvara steajni postupak nad konkretnim steajnim dunikom u Slubenom glasniku, a u situaciji u kojoj su podnete po proteku roka koji je odredio steajni sudija, ali u okviru roka od 120 dana, iste e biti odbaene

samo ukoliko u naknadno ostavljenom sudskom roku podnosilac prijave steajni poverilac ne izvri usplatu predujma trokova odravanja dopunskog ispitnog roita, koje je sutinski sam prouzrokovao potrebom odvojenog i naknadnog ispitivanja njegove kasnije podnete prijave.

20. POSTUPAK UTVRIVANJA LISTE POTRAIVANJA

Neto je drugaije definisan i sam postupak utvrivanja potraivanja kao i

sainjavanja liste potraivanja u odnosu na Zakon o steajnom postupku.

Obaveza izjanjavanja steajnog upravnika o potraivanju po svakoj prijavi i to

tako to e steajni upravnik utvrditi osnovanost, obim i isplatni red svakog

potraivanja i o tome sainiti listu priznatih i osporenih potraivanja u roku od 40

dana dana isteka roka odreenog od strane steajnog sudije za podnoenje

prijave potraivanja, ostala je nepromenjena u odnosu na Zakon o steajnom

postupku.

I Zakon o steaju kao i Zakon o steajnom postupku poznaje mogunost

da se, ukoliko je potraivanje po odreenoj prijavi osporeno, ponovnim

pregledom prijave i dokumentacije koju poseduje steajni poverilac, promeni

izjava steajnog upravnika i na taj nain ispravi lista priznatih potraivanja.

Konana lista svih prijavljenih potraivanja sainjava se na ispitnom roitu kao i

prema Zakonu o steajnom postupku.

21. MEDIJACIJA

U skladu sa svetskim trendovima u kojima se pokuava sporazumno i

vansudsko reenje sporova i u steaj je uvedena mogunost medijacije, radi

utvrivanja osporenih potraivanja prema steajnom duniku.

lanom 115 Zakona predvieno je da poverilac osporenog potraivanja, odnosno steajni upravnik uz saglasnost odbora poverilaca moe predloiti reavanje spornog odnosa putem medijacije u skladu sa

Zakonom kojim se regulie postupak medijacije. Ukoliko do zakljuenja ispitnog

roita postoji saglasnost steajnog upravnika i odbora poverilaca, odnosno

poverioca osporenog potraivanja o reenju spornog potraivanja putem

medijacije steajni sudija e sporno potraivanje izdvojiti iz liste potraivanja.

Postupak medijacije traje 30 dana od dana zakljuenja ispitnog roita (to je u skladu sa odredbama Zakona o parninom postupku) i u tom roku je steajni upravnik duan da obavesti sudiju o rezultatima sprovedenog

postupka medijacije. Ipak je ostavljena mogunost da se u sluaju potrebe i u

opravdanim situacijama navedeni rok produi i do 60 dana od dana zakljuenja ispitnog roita, to je takoe u skladu i sa drugim procesnim zakonima.

Poverilac ije je potraivanje bude utvreno u postupku medijacije, ima prava da

trai da se uvrsti u listu utvrenih potraivanja odnosno da se izvri njena izmena

unoenjem njegovog potraivanja. Poverilac kome meutim ni postupak

medijacije ne bude pomogao da se njegovo potraivanje utvrdi, zadrava status

poverioca osporenog potraivanja, koji mora pokrenuti parnicu radi utvrenja

istog.

Evidentno je da je Zakon o steaju prihvatio savremene tendencije pokuaja

mirnog i vansudskog reavanja spornih situacija koje su posebno u

komercijalnim stvarima, kakve su gotovo redovni sporovi vezani povodom

steaja privrednih drutava, najbolji nain za reenje navedene situacije svakako

i u pogledu samog ishoda, odnosno kreativnosti reenja, u pogledu trokova

postupka koji su znatno nii od eventualnih parninih trokova i u pogledu brzine

reavanja navedene sporne situacije, (medijacijom se znatno bre reava od

reenja koje bi usledilo kroz parnini postupak). S obzirom da medijacija

podrazumeva meusobna poputanja obe strane steajni upravnik mora imati

saglasnost odbora poverilaca za postupak medijacije povodom spornog

potraivanja i to mu i daje ovlaenje da zakljui odreeni sporazum u medijaciji,

odnosno da na taj nain okona sporni odnos izmeu steajnog dunika i

poverioca.

22. UKIDANJE ARBITRANOG REAVANJA

Treba primetiti da je prema Zakonu o steajnom postupku na zakljuak

listi utvrenih i osporenih potraivanja bilo mogue podneti prigovor steajnom

veu u roku od 5 dana. Pored prigovora steajnom veu bilo je mogue podneti i

predlog za arbitrano reavanje spora u roku od 8 dana, odnosno u istom roku u

kome se i pokretao parnini postupak za utvrenje spornog potraivanja.

Istovremeni tok svih navedenih rokova (prema izriitim odredbama istog Zakona

su svi tekli od dana od kada je poverilac osporenog potraivanja primio zakljuak

kojim mu se isto osporava) donelo je mnogo problema i razliitih tumaenja u

praksi pa su povodom toga zauzeti i mnogi stavovi sudske prakse kroz odgovore

odeljenja Vieg trgovinskog suda a koji su imali zajedniki cilj da na pravian

nain reguliu pitanje prekluzivnog roka za pokretanje parnice za utvrenje

osporenog potraivanja kojim se poveriocu ne bi istovremeno onemoguilo i

preduzimanje drugih zakonom predvienih pravnih sredstava, odnosno

podnoenjem predloga za arbitrano reavanje sporova i podnoenje prigovora

steajnom veu na zakljuak o osporenom potraivanju.

Mogunost predloga za arbitrano reavanje sporova na navedeni nain doneo

je jako mnogo problema zbog naina na koji je defi