PRIRUNIK

KOMENTAR NOVOG ZAKONA O STEAJU "Sl. glasnik RS", br. 104/2009Autor: Gordana Ajnpiler-Popovi

Sadraj

UVODNI DEOREZULTATI PRIMENE ZAKONA O STEAJNOM POSTUPKUDuina trajanja steajnog postupka Trokovi steajnog postupka Stepen namirenja poverilaca Analiza duine trajanja postupka kao pokazatelja efikasnosti

I DEONOVINE I PRIMENA NOVOG ZAKONA O STEAJUPREGLED NOVIH REENJA U ZAKONU O STEAJU POJEDINANI PREGLED DEFINISANIH PROMENA1. CILJ I NAELA STEAJNOG POSTUPKA 2. STEAJNI RAZLOZI 3. POSEBNI SLUAJEVI U KOJIMA SE STEAJNI POSTUPAK OBUSTAVLJA ILI ZAKLJUUJE 4. NADLENOST I ORGANI STEAJNOG POSTUPKA 5. ORGANI STEAJNOG POSTUPKA 6. PROMENE U PROCESNIM ODREDBAMA 7. REDOSLED NAMIRENJA 8. TROKOVI STEAJNOG POSTUPKA 9. IZLUNI POVERILAC 10. KOMPENZACIJA U STEAJU 11. KONVERZIJA POTRAIVANJA

12. PRAVO PREE KUPOVINE 13. KAMATE 14. ZASTARELOST 15. PROCESNO PRAVNE POSLEDICE OTVARANJA STEAJNOG POSTUPKA 16. ZABRANA IZVRENJA I NAMIRENJA 17. FINANSIJSKI LIZING 18. TROKOVI STEAJNOG POSTUPKA I OBAVEZA STEAJNE MASE 19. PRIJAVE POTRAIVANJA 20. POSTUPAK UTVRIVANJA LISTE POTRAIVANJA 21. MEDIJACIJA 22. UKIDANJE ARBITRANOG REAVANJA 23. UKIDANJE PRIGOVORA NA ZAKLJUAK O OSPORENOM POTRAIVANJU 24. PREKLUZIVNI ROK ZA TUBU 25. POVERILAC POTRAIVANJA PO IZVRNOJ ISPRAVI 26 POBIJANJE PRAVNIH RADNJI STEAJNOG DUNIKA . 27. UNOVENJE I DEOBA STEAJNE MASE 28. PRODAJA STEAJNOG DUNIKA KAO PRAVNOG LICA 29. ALBA NA REENJE O GLAVNOJ DEOBI 30. GLAVNA DEOBA 31. VIAK DEOBNE MASE 32. ZAKLJUENJE STEAJA 33. NAKNADNA DEOBA 34. POSTUPAK U SLUAJU DUGOTRAJNE NESPOSOBNOSTI

II DEONOVINE U ZAKONU O STEAJU U POGLEDU REORGANIZACIJESPROVOENJE REORGANIZACIJE MERE ZA REALIZACIJU PLANA REORGANIZACIJE POSTUPAK PO PLANU REORGANIZACIJE ROK ZA PODNOENJE PLANA REORGANIZACIJE POSEBAN TRETMAN POVEZANIH LICA

PRAVNE POSLEDICE POTVRIVANJA PLANA DEJSTVO USVAJANJA PLANA REORGANIZACIJE NA STEAJ, PRIORITET KLASA POVERILACA I NAMIRENJE PREKO NOMINALNOG IZNOSA POTRAIVANJA PRAVO POVERILACA NA INFORMISANJE IZVRENJE PLANA REORGANIZACIJE NEPOSTUPANJE PO USVOJENOM PLANU I PREVARAN I NEZAKONIT PLAN KAO STEAJNI RAZLOG PODNOENJE UNAPRED PRIPREMLJENOG PLANA REORGANIZACIJE PRETHODNI POSTUPAK ZA UTVRIVANJE USLOVA ZA POKRETANJE STEAJNOG POSTUPKA UNAPRED PRIPREMLJENOG PLANA GLASANJE I USVAJANJE

MEUNARODNI STEAJ

UVODNI DEOREZULTATI PRIMENE ZAKONA O STEAJNOM POSTUPKU Zakon o steajnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004 i 85/2005 - dr. zakon) koji je stupio na snagu 23.2.2005. godine regulisao je steajni postupak bitno drugaije od Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji ("Sl. list SFRJ", br. 84/89 i "Sl. list SRJ", br. 37/93 i 28/96). Ovaj novi nain regulisanja postupka steaja dao je svoje rezultate koji su se po analizi izvrenoj posle njegove etvorogodinje primene pre svega ogledali u znaajnom skraenju vremena trajanja postupka steaja. Period njegove primene pokazao je meutim i znaajne propuste u nainu regulisanja ove materije i stvorio potrebu za razmiljanjem o izmenama Zakona o steajnom postupku. Po sagledavanju potrebe za izmenama vaeeg Zakona o steajnom postupku, izvrena je pre svega detaljna analiza svih efekata koje je on dao, kao i analiza potrebe promena, da bi se potom iste mogle sistematizovati i izvriti. U analizi

efekata koji je postigao navedeni zakon polo se od pokazatelja efikasnosti steajnog postupka, kao to su stepen namirenja poverilaca, trokovi steajnog postupka i duina trajanja samog postupka. Duina trajanja steajnog postupka Uporednom analizom navedenih pokazatelja koji ukazuju na efikasnost steajnog postupka pokazalo se da steajni postupak po usvajanju Zakona o steajnom postupku, odnosno u postupcima koji su voeni po ovom zakonu, ne traje due od steajnih postupaka u mnogim zemljama u okruenju, iako je u poreenju sa najrazvijenim zemljama kao to je Nemaka, trajanje postupka jo uvek dvostruko due. Tako je duina trajanja postupka steaja u Srbiji je 2,7 godina to je krae, u odnosu na Hrvatsku, Rumuniju i Bugarsku u kojoj je trajanje postupka 3,1 do 3,3 godine, ali je vie nego duplo due od Nemake u kojoj je duina trajanja postupka steaja 1,2 godine. Trokovi steajnog postupka

Trokovi steajnog postupka kao pokazatelj su u paralelnoj analizi ukazali da u Srbiji trokovi uestvuju sa izuzetno velikim procentom angaovanja steajne mase, jer se kreu do 23% dok se u drugim zemljama kreu izmeu 9 i 15, a u Nemakoj ak i 8 %. Takoe uoeno je da u Srbiji steajevi sa manjom steajnom masom imaju vee trokove i obrnuto, naravno posmatrano proporcionalno, te da tako steajevi sa manjom steajnom masom zapravo i slue samo za namirenje trokova postupka, uz minimalno namirenje poverilaca. Stepen namirenja poverilaca Kao najznaajniji faktor, odnosno pokazatelj efikasnosti steajnog postupka posmatran je stepen namirenja poverilaca.

U Srbiji je stepen namirenja najmanji u celom regionu, jer se u Republici Srbiji kroz steajni postupak poverioci naplate samo sa proseno 25 % procenata svojih potraivanja, dok u razvijenim zemljama navedena stopa namirenja ide ak i do 52,2 % - u Nemakoj. Zemlje u okruenju takoe nemaju veliku stopu namirenja poverilaca, od 32% Bugarska do 29% Rumunija, ali je ona ipak znatno vea od stepena namirenja u Srbiji. Ovaj nizak stepen namirenja oigledna je posledica injenice da se steajni postupak pokree prekasno, te stoga u trenutku njegovog pokretanja nema dovoljno sredstava za znaajnije namirenje poverilaca. Iako je u svetu oigledna tendencija pokretanja steajnog postupka na predlog steajnog dunika, radi njegovog odlaska sa privrednog trita, u situaciji kada nije u stanju da namiri svoja potraivanja, kod nas se steajni postupak i dalje kao i ranije izbegava na sve mogue naine i pokuava se odloiti, pa stoga na kraju doe do toga da se pokrene tek onda kada vie nema sredstava. Upravo zato je i stopa namirenja poverilaca izuzetno niska. Stoga se nizak stepen namirenja usled kasnog pokretanja postupka steaja moe tumaiti i kroz odsustvo motivacije poverilaca da pokrenu steajni postupak, kao i zbog odsustva motivacije samog dunika da to sam uini. Poverioci odlau pokretanje steajnog postupka, izmeu ostalog imajui u vidu i vrlo visoke trokove steaja, veoma veliki predujam koji moraju uplatiti na ime trokova da bi se steaj sproveo, injenicu da navedeni predujam nee biti vraen odmah po pokretanju postupka iz steajne mase, ve tek u okviru namirenja poverilaca prvog isplatnog reda, kao i injenicu da je veoma mnogo steajeva kod nas u kojima zapravo nema imovine, pa samo podnoenje predloga za pokretanje steaja i uplata predujma, ne dovodi do namirenja samog predlagaa, ve predstavlja umanjenje njihove imovine, odnosno troak. Sami steajni dunici, odnosno u toj fazi privredni subjekti koji imaju odreenih problema sa izmirivanjem svojih obaveza, ne ele da pokrenu steajni postupak, imajui u vidu da je sam izvrni postupak neefikasan, te da e stoga veoma dugo

moi da izbegavaju namirenje svojih poverilaca kroz postupak izvrenja, u kom periodu smatraju da e doi do promene uslova na tritu, a moda i do njihovog oporavka. Analiza duine trajanja postupka kao pokazatelja efikasnosti Analiza duine trajanja postupka kao pokazatelja efikasnosti ukazala je da duini trajanja postupka doprinose: - nedovoljno jasno definisan sistem pravnih lekova, - neaktivnost poverilaca, - injenice da se postupci ne okonavaju do okonanja parnica za utvrenje osporenih potraivanja, - neefikasnost izvrenja sudskih odluka i naloga, - injenica da steajni postupci ostaju otvoreni sve do okonanja sprovoenja plana reorganizacije, a vreme trajanja reorganizacije zakonom nije bilo ogranieno. - nereeni imovinsko pravni odnosi, - nedovoljan nadzor nad radom steajnih upravnika, - probijanje rokova za preduzimanje radnji i drugi razlozi pokazali su se kao elementi koji utiu na duinu trajanja steajnog postupka, naravno neopravdano je produavajui. Iako je injenica da se duina trajanja postupka primenom Zakona o steajnom postupku znatno skratila, ipak se to smatra nedovoljnim, jer je i dalje neopravdano duga i vodi znaajnom smanjenju steajne mase, a ne iskljuivo namirenju poverilaca iz steajne mase. Naprotiv, sami trokovi steajnog postupka neretko do te mere opterete steajnu masu da direktno utiu

na nemogunost namirenja poverilaca ili znaajno smanjenje navedenih mogunosti namirenja. Kroz veoma ozbiljnu analizu dosadanje prakse u primeni Zakona o steajnom postupku od trenutka kada je stupio na snagu i efekata koje je primena ovog zakona prouzrokovala, struna grupa je pre svega uoila koje kljune promene je potrebno izvriti i na koji nain, da bi se poboljao postojei zakonski tekst, i da bi se analizirani elementi uinili boljim i delotvornijim. Sama injenica da je Zakon o steajnom postupku znatno poboljao efikasnost postupaka u odnosu na postupke koji su voeni prema Zakonu o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji, ukazivala je da se moda ne mora usvajati novi zakon, ve da e moi da se u okviru postojeeg zakona izvre odreene izmene koje su od strane radne grupe definisane kao izmene koje reavaju probleme uoene u praksi, unaprede postojea reenja i izvri pravno tehniko preciziranje nejasnih odredaba. Trenutak - period u kome je pisan predlog, takoe uslovio je unoenje novih reenja koja predstavljaju posledicu svetske finansijske krize i imaju za cilj da se pokua ublaiti njeno dejstvo u naoj zemlji.

I DEO

NOVINE I PRIMENA NOVOG ZAKONA O STEAJU Primena novog Zakona o steaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, u daljem tekstu: Zakon, osim u delovima teksta gde je potrebno navesti pun naziv radi jasnoe prikaza, prim. Red.)) regulisana je prelaznim i zavrnim odredbama lanovi 207. do 212. Za sve steajne postupke koji su u toku, na

dan poetka primene novog Zakona predvieno je da se nastave i okonaju po propisima koji su vaili do dana poetka primene Zakona. Izuzetak su: lanovi 22. do 26. Zakona kojima se regulie imenovanje steajnih upravnika u steaju dunika i drutvenih preduzea, izdavanje licenci za obavljanje poslova steajnog upravnika, uslovi za obnavljanje i oduzimanje licenci, imenik steajnih upravnika i struni nadzor nad radom istih, odredbe lana 29. i 30. kojima je regulisana obaveza izvetavanja steajnog upravnika i obavezno osiguranje koje je duan da obezbedi steajni upravnik, i odredbe lana 157. stav 5. Zakona koje reguliu sprovoenje mera predvienih planom reorganizacije, koji se primenjuju i na steajeve koji su u toku na dan poetka primene novog zakona. Odredbe kojima je regulisan posebni postupak nad pravnim licima koja su dugotrajno nesposobna za plaanje, u periodu do 31.12.2010. godine primenjivae se na pravna lica koja su plaanje obustavila u neprekidnom trajanju od tri godine, a prema izriitoj odredbi od 01.01.2010. godine (primedba autora verovatno se radi o tehnikoj greci, pri oznaavanju godine 2010. umesto 2011.), pa do 31.12.2011. primenjivae se na pravna lica koja su plaanja obustavila u trajanju od dve godine. Cilj navedene prelazne i zavrne odredbe je da se sukcesivno iz privrednog ambijenta eliminiu prvo privredni subjekti koji su najdue insolventni (tri godine), potom u narednom periodu oni koji su insolventni dve godine, a

potom u daljem toku poev od 01.01.2012. redovno vri kontrola i primena citiranih odredaba na privredne subjekte koji su insolventni godinu dana. Na navedeni nain e se spreiti naglo, istovremeno podnoenje velikog broja predloga to bi sudove onemoguilo da brzo i efikasno postupaju po istima. Zakon je stupio na snagu 23.decembra 2009. godine, a poinje da se primenjuje 23.januara 2010. godine uz odloenu primenu odredaba lana 25. stav 3. koji se odnosi na imenik steajnih upravnika i lana 30. kojim je regulisano obavezno osiguranje steajnih upravnika, ija primena poinje 01.jula 2010. godine, kao i odredbe lana 25. stav 4. kojima su regulisani uslovi za upis lica u imenik aktivnih steajnih upravnika koji se odnose na radni odnos istih, ija primena poinje 01.januara 2012. godine. Izuzetak je predvien i za primenu odredaba o posebnom postupku u sluaju dugotrajne nesposobnosti koje se primenjuju poev od 90 dana od dana stupanja na snagu novog Zakona, odnosno 23. aprila 2010. godine. Danom poetka primene Zakona o steaju prestaje da vai Zakon o steajnom postupku (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 84/2004 i 85/2005) uz naznaku da e se isti primenjivati na postupke steajeva koji su u toku na dan poetka primene novog zakona, do njihovog okonanja. PREGLED NOVIH REENJA U ZAKONU O STEAJU Novi Zakon o steaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009) donosi niz novina radi efikasnije primene u praksi: Definisan cilj i naela steajnog postupka. Uvedeni su dodatni steajni razlozi uz ranije nabrojane a ranije nabrojani i postojei su neto redefinisani i pojanjeni.

U pogledu steajnih organa, najznaajnija novina je ukidanje steajnog vea, kao steajnog organa, to je uslovilo i itav niz drugih promena u samom definisanju postupka. Usled ukidanja steajnog vea, kao steajnog organa izmenjen je i sistem pravnih lekova, jer sada o svim albama na reenje odluuje drugostepeni sud, a do sada je bila i znaajna apelaciona nadlenost steajnog vea. Drugaije definisan postupak po albi (predvia se u odreenim sluajevima i ovlaenjima steajnog sudije da ukine ili izmeni oalbeno reenje). Spreena zloupotreba izuzee i iskljuenje. Spreena mogunost zloupotrebe zahteva za delegaciju drugog suda. U Zakonu je precizirana i uloga Agencije za licenciranje steajnih upravnika koja ranijim Zakonom nije bila dovoljno jasno definisana, a to je i u praksi stvaralo velike probleme. Jasno regulisana mogunosti prebijanja potraivanja. Izluni poveriocima kao nosiocima stvarnih prava je poboljan i ojaan status. Detaljnije su regulisane procesno pravne posledice otvaranja steaja. Regulisane su mere obezbeenja ouvanja imovine u sluaju zabrane izvrenja. Detaljno je definisan uticaj steaja na finansijski lizing. Detaljnije i neto promenjeno je regulisan postupak utvrivanja potraivanja:

uvoenjem prekluzivnog roka za prijavu

preciznijim definisanjem postupka ispitivanja prava izlunih poverilaca preciziranjem postupka po prijavi potraivanja po izvrnoj ispravi uvoenjem mogunosti medijacije ukidanjem prigovora na zakljuak o potraivanju naglaavanjem obaveze potovanja pravnosnanih odluka Najznaajnije promene u regulisanju redosleda namirenja su:

uvoenje prioritetnog namirenja trokova steaja, pre svih ispitnih redova uvoenje termina i regulisanje namirenja trokova steajne mase uvoenje mogunosti sporazumnog namirenja, posle svih drugih poverilaca

regulisanje prioriteta isplata vlasniku prodate stvari smanjenje trokova predujma detaljnije regulisana konverzija dugovanja i potraivanja regulisano pravo pree kupovine preciznije i jasnije definisano pravo na kamatu u toku steaja drugaije regulisan uticaj steaja na zastarelost promenjeni rokovi kod pobijanja pravnih radnji steajnog dunika Znaajne promene u odnosu na unovenja i deobu imovine su:

1. detaljnije regulisanje unovenja i deoba imovine 2. detaljnije regulisanje prodaje steajnog dunika kao pravnog licaboljao o

zatita prava razlunih poverilaca mogunost odreivanja mera radi zatite interesa razlunih poverilaca

o

primena odredaba o zatiti konkurencije

o o

regulisan je status imovine koja nije procenjivana pri prodaji regulisan je pravni subjektivitet steajne mase

3. detaljnije i jasnije regulisana naknadna deoba Promene koje se odnose na steajne upravnike:o

regulisan je nain izbora steajnog upravnika metodom sluajnog izbora

o o

steajnom upravniku je Zakonom priznat status slubenog lica uvedena i regulisana mogunost odstupanja od metoda sluajnog izbora

o o o o o o o o o

drugaije su definisana ogranienja u imenovanju drugaije su definisani uslovi za dobijanje licence definisanje uslova za obnavljanje i oduzimanje licence ustanovljena pravila voenja imenika steajnih upravnika uveden je struni nadzor nad radom steajnog upravnika i mere definisane su mere koje se pri nadzoru mogu izrei obaveza izvetavanja definisana na period od tri meseca propisano obavezno osiguranje steajnog upravnika drugaije su regulisani uslovi za razreenje steajnog upravnika Posebno znaajna novina je uvoenje posebnog postupka u sluaju dugotrajne nesposobnosti za plaanje, kome je cilj da se na veoma brz, efikasan i jednostavan nain iz privrednog ivota eliminiu trajnije insolventni subjekti. Kako steaj preduzetnika kod nas nije zaiveo, iako je bio definisan Zakonom o steajnom postupku, to se zakonodavac odluio da u novom steajnom Zakonu vie ne regulie posebno navedenu materiju.

Steajevi male vrednosti definisani u Zakonu o steajnom postupku takoe su u praksi prouzrokovali mnogo problema to je i uslovilo da se od njih i odustane, posebno u situaciji u kojoj je steajno vee ve ukinuto kao organ steaja, to je bila i jedna od karakteristika steajeva male vrednosti. Stoga ni steajevi male vrednosti kao posebna vrsta steaja vie ne postoje, odnosno nisu regulisana u novom Zakonu. Promene u odredbama kojima se regulie reorganizacija: 1. izvreno je definisanje uslova za reogranizaciju 2. izmenjena obavezna sadrina plana, u pogledu: - klasa poverilaca i kriterijuma za njihovo formiranje - uvoenje lica koje e pratiti sprovoenje plana - uvoenje obaveze procene namirenja u sluaju bankrotstva i reorganizacije - skraenje perioda na koji se dostavlja finansijski izvetaj - obavezno ukazivanje da se obaveze redukuju u skladu sa planom i kada plan nije izvren u celosti. 3. ogranienja roka reorganizacije 4. uvoenje mogunosti kontrole procenta kapitala preduzetog konverzijom duga 5. poseban tretman povezanih lica 6. drugaijeg regulisanja glasanja o vie planova 7. dejstva usvojenog plana na steaj 8. uvedena je obaveza informisanja o sprovoenju plana

9. uvedena mogunost podnoenja unapred pripremljenog plana reogranizacije

POJEDINANI PREGLED DEFINISANIH PROMENA 1. CILJ I NAELA STEAJNOG POSTUPKA

Definicijom steajnog postupka datom u lanu 1. Zakona o steaju definisano je da su bankrotstvo i reorganizacija vidovi steaja, a potom su date jasne definicije oba pojma.

Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine steajnog dunika, odnosno steajnog dunika kao pravnog lica, dok se pod reorganizacijom podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem duniko poverilakih odnosa, statusnim promenama dunika ili na drugi nain predvien planom. Ve u navedenoj definiciji reorganizacije u kojoj je u odnosu na Zakon o steajnom postupku dodat deo po kome se predvia da je reorganizacija redefinisanje duniko poverilakog odnosa odnosno statusne promene dunika ili drugi nain kao nain izmirenja obaveza predvien planom, ukazuje da je, ne samo pojanjena ve sutinski drugaije definisan pojam, odnosno dejstvo usvajanja plana reorganizacije na sam postupak steaja, to je detaljno razraeno i u celom Zakonu o steaju. Prethodni Zakon je ostavljao dilemu da li se steaj okonava usvajanjem plana reorganizacije ili tek njegovim sprovoenjem zbog naina na koji je definisan steaj, a pre svega zbog same definicije reorganizacije kao vida steaja, koja podrazumeva namirenje poverilaca na nain i pod uslovima odreenim planom reorganizacije.

Sadanji dodatak, odnosno deo norme koji govori da plan predstavlja redefinisanje samog naina namirenja steajanih poverilaca, ukazuje da se ve usvajanjem redefinisanog naina namirenja zapravo okonava steajni postupak obustavom, odnosno da se isti obustavlja pre sprovoenja plana reorganizacije. Definisanje cilja steajnog postupka je potpuna novina Zakona.

Tako je lanom 2 Zakona o steaju navedeno da je cilj najpovoljnije kolektivno namirenje steajnih poverilaca, ostvarenjem najvee mogue vrednosti steajnog dunika odnosno njegove imovine. Raniji Zakon o steajnom postupku nije imao definisan cilj, pa je bilo problema u njegovom tumaenju. Jasno opredeljenje i definisanje cilja steajnog postupka, je izuzetno vano, jer se eventualno, nejasne norme u tom sluaju mogu pravilno protumaiti primenom ciljnog metoda tumaenja.

Isti znaaj imaju i naela steajnog postupka koja su takoe definisana Zakonom o steaju, iako ih raniji Zakon nije sadrao.

Sama naela inae nisu nova u odnosu na naela koja je sutinski potovao Zakon o steajnom postupku, ali su sada jasno definisana i time je omogueno da se pri tumaenju nejasnih odredaba na njih pozove. Kao naela steajnog postupka definisana su 1. naelo zatite steajnih poverilaca, 2. naelo jednakog tretmana i ravnopravnosti 3. naelo ekonominosti, 4. naelo sudskog sprovoenja postupka, 5. naelo imperativnosti i prekluzivnosti, 6. naelo hitnosti, 7. naelo dvostepenosti,

8. naelo javnosti i informisanosti. Svako od ovih naela posebno je Zakonom definisano na nain koji jasno precizira sutinu navedenog naela. Naelo zatite steajnih poverilaca definisano je kao naelo kojim steaj omoguava kolektivno i srazmerno namirenje steajnih poverilaca u skladu sa Zakonom. Naelo jednakog tretmana i ravnopravnosti definisano je odredbom da steaj obezbeuje jednak tretman i ravnopravnost poverilaca u skladu sa njihovim statusom ureenim Zakonom, odnosno poverilaca iz iste klase u postupku reorganizacije i poverilaca u okviru istog isplatnog reda u sluaju bankrotstva. Naelo ekonominosti je definisano kroz odredbe da se steajni postupak sprovodi, tako da omogui ostvarenje najvee mogue vrednosti imovine steajnog dunika i najveeg mogueg stepena namirenja poverilaca u najkraem moguem vremenu i sa to manje trokova. Naelo sudskog sprovoenja postupka definisano je kroz odredbu da se steajni postupak sprovodi po slubenoj dunosti, a to se odnosi na fazu postupka posle otvaranja steajnog postupka, a ne na sam inicijalni akt. Naelo imperativnosti i prekluzivnosti definisano je kroz odredbu da je steajni postupak regulisan ovim zakonom putem imperativnih normi i uz shodnu primenu odredaba zakona kojim se ureuje parnini postupak, ako samim Zakonom o steaju nije drugaije odreeno, kao i da su propisani rokovi prekluzivni, ako sam Zakon ne predvia drugaije. Naelo hitnosti je naelo koje karakterie ceo steajni postupak i to je jo jednom naglaeno kroz normu st. 2 lana 8 Zakona, kojom se definie da je steajni postupak hitan i da u njemu nije dozvoljen zastoj ili prekid.

Naelo dvostepenosti definisano je kroz normu lana 9 Zakona o steaju, kojom je uvedeno pravilo da je steajni postupak dvostepen, osim ako je Zakonom iskljuen pravni lek. Navedena norma nije suprotna ustavnom principu dvostepenosti, jer je posebna alba, kao redovni pravni lek iskljuena samo za reenja kojima se upravlja postupkom, a to je i shodna primena Zakona o parninom postupku. O albi po novom Zakonu uvek odluuje drugostepeni sud sada Privredni apelacioni sud, jer steajno vee koje je imalo apelacionu nadlenost u nekim sluajevima, vie nije predvieno kao steajni organ. Na navedeni nain su otklonjene i primedbe da se dvostepenost ne sme sprovoditi u okviru istog suda. Naelo javnosti i informisanosti kao posebno naelo definisano je prvi put u ovom zakonu, kroz izriitu normu lana 10 kojom je propisano da je steajni postupak javan i da svi uesnici u steajnom postupku imaju pravo na blagovremen uvid i podatke potrebne za sprovoenje postupka, osim podataka koji predstavljaju poslovnu i slubenu tajnu, a o emu odluuje steajni sudija zakljukom. Sud je takoe duan da kopije svih oglasa, reenja i akata istog dana kada su doneti dostavi odgovarjuem registru, koji je duan da ih odmah objavi na svojoj internet stranici ili da ih na drugi odgovarajui nain uini dostupnim javnosti. Postupanje i donoenje odluka u steajnom postupku vri se na osnovu uvida u sve raspoloive informacije to ukazuje na transparentnost samog postupka. Navoenjem cilja steajnog postupka i nabrajanje i definisanje naela steajnog postupka znaajno se poboljava kvalitet Zakona, ali ne samo teoretski ve pre svega u praktinoj primeni istog, jer se sve norme istog Zakona tumae u skladu sa ciljem i proklamovanim optim naelima Zakona. Time ceo Zakon postaje jasniji i laka je njegova primena, a to svakako vodi i u ujednaenijem tumaenju i primeni samog propisa. 2. STEAJNI RAZLOZI

Zakonom o steaju, steajni razlozi su neto drugaije definisani u odnosu na Zakon o steajnom postupku. Tako je pre svega u lanu 11 Zakona o steaju predvieno da se steajni postupak otvara samo u sluaju kada se utvrdi postojanje nekog od Zakonom predvienih steajnih razloga, to je reilo dosadanju dilemu da li su steajni razlozi, po Zakonu o steajnom postupku, bili propisani kao kumulativni ili je bilo (kako je to praksa i tumaila) dovoljno da bude ispunjen jedan od njih, pa da se nad pravnim licem pokrene postupak steaja. Zakon propisuje da se radi o razlozima koji nisu kumulativno odreeni. Steajni razlozi prema novom Zakonu su: 1. trajnija nesposobnost plaanja, 2. pretea nesposobnost plaanja, 3. prezaduenost i 4. nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije ili ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit nain.

Trajnija nesposobnost plaanja postoji, ako steajni dunik;o

ne moe odgovoriti svojim novanim obavezama u roku od 45 dana od dospelosti obaveze ili

o

potpuno obustavio sva plaanja u periodu od 30 dana neprekidno.

Neophodno je naglasiti da se u prvoj situaciji u kojoj se pretpostavlja da je steajni dunik nesposoban za plaanje po Zakonu o steajnom postupku bilo predvieno da dunik ne odgovara svojim obavezama u roku od 45 dana, to je u praksi i dovelo do tumaenja da se ne mora raditi samo o novanim obavezama, ve i o drugim nenovanim obavezama, odnosno obavezama na

odreeno injenje. Novi Zakon, meutim, samo neizmirenje novanih obaveza u roku od 45 dana definie kao dokaz o postojanju trajnije nesposobnosti, koja je steajni razlog to automatski znai iskljuenje svake mogunosti da se i neispunjenje nenovanih obaveza definie kao steajni razlog. To znai, da e poverilac koji je poverilac nenovane obaveze prema steajnom duniku pre svega morati da trai ispunjenje navedene obaveze, odnosno da kroz poseban postupak regulie posledice njenog neispunjenja, pa tek potom definie svoja novana potraivanja nastala kao posledica dunikovog neispunjenja, to e na kraju usloviti, (ako dunik ne ispuni te novane obaveze) ispunjenje navedenog steajnog razloga.

Pretea nesposobnost plaanja koja po Zakonu o steajnom postupku takoe postoji kao jedan od steajnih razloga, sada je definisana injenicom da steajni dunik uini verovatnim da svoje ve postojee novane obaveze nee moi da ispuni po dospeu.

Sama norma ukazuje da se radi o steajnom razlogu zbog koga samo steajni dunik moe podneti predlog za pokretanje sopstvenog steaja to je i ranije bio nain tumaenja veoma sline norme kojom je definisana pretea nesposobnost plaanja kao steajni razlog.

Prezaduenost.: Steajni dunik je prema Zakonu o steaju prezaduen, ako je njegova imovina manja od njegovih obaveza i to se moe smatrati potpuno novim steajnim razlogom koji do sada nije bio izriito propisan kao razlog za pokretanje postupka steaja, niti za utvrivanje nesposobnosti za plaanje.

Posebno je naglaeno da se drutvo lica ne smatra prezaduenim, ako ima bar jednog od ortaka, odnosno komplementara, koji je fiziko lice, zbog naina kojima se u navedenoj situaciji, regulie odgovornost ovih fizikih lica prema Zakonu o privrednim drutvima ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004), odnosno zbog injenice da su oni odgovorni svom svojom imovinom, pa se stoga bez

obzira to imovina samog privrednog ortakog, odnosno komanditnog drutva nije vea od njegovih obaveza, (ve je naprotiv manja), ne moe automatski smatrati i da je isti prezaduen, jer se za izvrenje obaveza odgovara i imovinom ortaka, odnosno komplementara koji su fizika lica.

Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije ili postupanje suprotno planu reorganizacije na nain kojim se bitno ugroava sprovoenje istog kao i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit nain.je potpuno nov steajni razlog, koga Zakon o steajnom postupku nije poznavao

Navedeni novi steajni razlog uveden je kao direktna posledica injenice da se po novom Zakonu steaj okonava odmah po usvajanju plana, te da nema vie mogunosti da se kao posledica nepostupanja po istom, donese mera u skladu sa planom niti proglasi bankrotstvo. Pretpostavka trajnije nesposobnosti za plaanja, uvedena je i u sluaju kad je predlog za pokretanje steajnog postupka podneo poverilac koji u sudskom ili poreskom izvrnom postupku sprovedenom u Republici Srbiji, nije mogao namiriti svoje novano potraivanje, bilo kojim sredstvom izvrenja. Na navedeni nain reena je i dilema iz Zakona o steajnom postupku, da li poverilac koji pokree steajni postupak zbog neuspelog postupka izvrenja, mora dokazati da je pokuao da namiri svoja novana potraivanja svim moguim i po Zakonu o izvrnom postupku propisanim i dozvoljenim sredstvima izvrenja ili je dovoljno da dokae da je pokuao samo jednim i to bilo kojim od njih da bi postojala pretpostavka postojanja steajnog razloga. Sada je predvieno da pretpostavka postojanja steajnog razloga nastupa, ve kada poverilac nije uspeo da se namiri jednim i to bilo kojim sredstvom izvrenja. 3. POSEBNI SLUAJEVI U KOJIMA SE STEAJNI POSTUPAK OBUSTAVLJA ILI ZAKLJUUJE

Posebno poglavlje kojima se reguliu sluajevi u kojima se steajni postupak ne sprovodi, iako je ispunjen steajni razlog, ve se isti obustavlja i zakljuuje definisani su lanom 13 Zakona o steaju i pri navedenoj definiciji otklonjene su sve nejasnoe, nedostaci i kontradiktornosti koje je u sebi sadrao raniji lan 4 Zakona o steajnom postupku. Steajni postupak se obustavlja u sluaju kada postoji samo jedan poverilac. Ovo ukazuje da e po isteku sada prekluzivnog roka za prijave potraivanja i ukoliko se u navedenom roku javi samo jedan poverilac, postupak steaja koji je otvoren zbog postojanja steajnog razloga biti obustavljen, a ne kako je to u lanu 4 stav 1 Zakona o steajnom postupku, ranije navedeno, zakljuen. Poverilac steajnog dunika e u toj situaciji u kojoj steajni postupak bude obustavljen moi da se namiri sprovoenjem postupka izvrenja prema pravnom licu, kao izvrnom duniku i to u onoj meri u kojoj celokupna imovina njegovog dunika bude omoguavala. Razlog obustave steaja je u injenici da u situaciji u kojoj postoji samo jedan poverilac, nema potrebe niti razloga da se sprovodi postupak steaja kao postupak kolektivnog namirenja, jer se jedan poverilac uvek moe namiriti i u postupku pojedinanog namirenja odnosno u postupku prinudnog izvrenja. U toj e situaciji celokupna imovina steajnog dunika posluiti namirenju tog jednog poverioca, pa e se on i namiriti u iznosu koju mu vrednost navedene imovine u postupku izvrenja bude omoguila, primenom Zakonom dozvoljenih sredstava izvrenja i po pravilima Zakona o izvrnom postupku. Steajni postupak se zakljuuje im se utvrdi da je imovina steajnog dunika manja od trokova steajnog postupka ili da je imovina steajnog dunika neznatne vrednosti. Navedena norma ima za cilj da definie postupanje u opisanoj situaciji, te da ukae da je takvo utvrenje mogue u razliitim fazama, a ne samo odmah pri

samom pokretanju steajnog postupka, odnosno donoenju reenja o otvaranju istog. Bez obzira, kada do navedene spoznaje doe, sud je odmah duan da steajni postupak zakljui, umanjujui time trokove steajnog postupka s obzirom da se isti i nee moi da namire iz imovine steajnog dunika koja je manje vrednosti od samih trokova ili je oigledno neznatne vrednosti. Pored navedenog da bi se reila dilema ta sa eventualnom naknadno pronaenom imovinom i u takvim situacijama, te da bi se predupredila mogua zloupotreba takve situacije u kojoj bi se namerno prikrio deo imovine steajnog dunika, a potom po zakljuenju steaja iz razloga male vrednosti imovine i brisanju steajnog dunika iz registra privrednih subjekata, pojavila novo pronaena imovina koja bi se potom prenela na osnivae ili vlasnike kapitala steajnog duniika. U sluaju kada do zakljuenja steaja zbog nedovoljne imovine za pokrie trokova steajnog postupka ili zbog neznatne imovine steajnog dunika ipak preostane imovina steajnog dunika, steajni sudija reenjem o zakljuenju steajnog postupka nalae upravniku da unovi takvu imovinu i ostvarenim sredstvima pokrije nastale trokove, a eventualni viak sredstava uplati u budet Republike Srbije. Ova norma je uvedena da bi se reila dilema ta sa eventualnom naknadno pronaenom imovinom i u takvim situacijama, te da bi se predupredila mogua zloupotreba takve situacije u kojoj bi se namerno prikrio deo imovine steajnog dunika, a potom po zakljuenju steaja iz razloga male vrednosti imovine i brisanju steajnog dunika iz registra privrednih subjekata, pojavila novo pronaena imovina koja bi se potom prenela na osnivae ili vlasnike kapitala steajnog duniika. Stavom 4 lana 13. definisano je meutim da se na zahtev poverilaca ili steajnog dunika ipak moe i u navedenoj situaciji u kojoj je imovina prema

prvim informacijama nedovoljna za pokrie trokova steajnog postupka, sprovesti steajni postupak ukoliko sam poverilac predujmi trokove steaja, odnosno ukoliko sam poverilac kao podnosilac predloga u skladu sa nalogom steajnog sudije poloi sredstva neophodna za pokrie steajnog postupka, odnosno predujmi oekivane trokove. Na navedeni nain jasnije su definisani posebni sluajevi pokretanja steajnog postupka u situaciji u kojoj postoji jedan poverilac ili u situaciji u kojoj je imovina samog steajnog dunika nedovoljna za pokrie trokova steaja, a nova zakonska reenja znaajno su pribliena i nainu na koji je praksa do sada postupala bar u pogledu sutinskih posledica prouzrokovanih u opisanoj situaciji. 4. NADLENOST I ORGANI STEAJNOG POSTUPKA U pogledu stvarne nadlenosti suda za sprovoenje steajnog postupka i mesne nadlenosti suda koji sprovodi isti novi Zakon ne donosi znaajne promene u odnosu na do sada vaei Zakon o steajnom postupku. Jedina novina je uvoenje norme prema kojoj steajni postupak nad steajnim dunikom koji nema sedite u Republici Srbiji sprovodi sud na ijem podruju je sedite glavnih interesa steajnog dunika, ako su za to ispunjeni uslovi predvieni ovim Zakonom, to ukazuje na detaljnije regulisanje odredaba o steaju sa inostranim elementom i ugradnju navedenih odredaba u tekst celog Zakona. 5. ORGANI STEAJNOG POSTUPKA Jedna od najznaajnijih promena koja je sistemski ugraena u ceo Zakon je ukidanje steajnog vea, kao jednog od znaajnih organa steaja prema Zakonu o steajnom postupku. Organi steajnog postupka su (l. 17. Zakona): 1. steajni sudija,

2. steajni upravnik, 3. skuptina poverilaca i 4. odbor poverilaca, ime je oigledno steajno vee kao organ steajnog postupka ukinuto. Ukidanje steajnog vea, prati automatski i itav niz drugih promena koje su morale biti unete u Zakon, kao to je drugaije definisanje delokruga nadlenosti steajnih organa i sistema pravnih lekova, jer prema Zakonu o steajnom postupku, steajno vee u jednom delu svoje nadlenosti ima i apelacionu nadlenost, odnosno nadlenost za odluivanje po pravnim lekovima. Kako u Zakonu o steaju, steajno vee kao organ vie ne postoji, to je morao biti znaajno promenjen i sistem pravnih lekova i to tako to je na zakljuak steajnog sudije iskljueno pravo na pravni lek, jer se po definiciji radi o aktu kojim se nalae sprovoenje odreenih radnji, a to u sutini znai upravlja postupkom. O svim albama protiv reenja steajnog sudije uvek odluuje sud vieg stepena. Time je otklonjena jedna od osnovnih zamerki data od strane stranih analitiara Zakona o steajnom postupku, da se dvostepenost u nekim situacijama u kojima steajno vee ima apelacionu nadlenost, iscrpljuje u okviru istoga suda, a to nije standard dvostepenosti prema zakonodavstvu Evropske Unije. Sada e stoga, po pravnim lekovima odnosno po albama kao jedinom pravnom leku na reenja, uvek odluivati sud vieg stepena, to ispunjava standarde dvostepenosti, jer je sud vieg stepena kao apelacioni uvek odvojen od suda koji vodi steajni postupak. Da se u navedenoj situaciji i zbog takvog naina regulisanja, steajni postupak ne bi znaajno produio, a sud vieg stepena zatrpao velikim brojem apelacionih

predmeta, to bi automatski znaajno produilo steaj i uinilo nedelotvornim taj pravni lek, iskljuena je mogunost pravnog leka na zakljuak, dok je za donoenje odluke po pravnom leku protiv reenja Viem sudu, predvien rok od 30 dana, Oekivanja su da e se na navedeni nain brzo i efikasno reavati po pravnim lekovima, te da reavanje po istima nee znaajno usporiti sam postupak steaja. U pogledu drugih steajnih organa usledile su promene u delokrugu nadlenosti i iste su takoe uslovljene ukidanjem steajnog vea kao jednog od steajnih organa. ' Steajni sudija utvruje postojanje steajnih razloga i donosi odluku reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka i reenje o otvaranju steajnog postupka nad steajnim dunikom. Ranije je to bilo u nadlenosti steajnog vea. Pri podeli poslova koje je neophodno obaviti da bi se jedan steaj okonao, znaajno je izmenjen delokrug nadlenosti odbora poverilaca i steajnog sudije kao i samog steajnog upravnika. Znaajno je promenjen i poloaj steajnog upravnika, kao i naina regulisanja njegovog statusa. Promena Statusa naina imenovanja i razreenja, uslova za dobijanje i obnavljanje licence kao i definisanje obaveza i odgovornosti steajnog upravnika, jedna je od najznaajnijih novina Zakona. Zakonom je predvieno da steajni upravnik svoju dunost moe vriti kao preduzetnik ili kao lan ortakog drutva koje je registrovano za obavljanje navedene delatnosti, a sa odloenom primenom od 1.1.2012 odredbe koja mu

zabranjuje da bude u radnom odnosu, osim kod preduzetnika ili u ortakom drutvu koje obavlja poslove steajnog upravnika. Pravni poloaj steajnog upravnika nije menjan. Znaajna novina je definisanje da on ima status slubenog lica u smislu odredaba Krivinog zakonika u vrenju svojih dunosti. Time je on znaajno zatien od fizikih napada kojih je u praksi bilo. Da bi se otklonile znaajne i mnogobrojne primedbe na nain na koji je vren izbor steajnih upravnika pri imenovanju steajnih upravnika predvieno je da se po pravilu steajni upravnik bira sa liste aktivnih upravnika za podruje nadlenog suda metodom sluajnog odabira, i uz mogunost izuzetka kada je steajni sudija zbog specifine delatnosti koju steajni dunik obavlja, sloenosti sluaja, specifinog iskustva steajnog upravnika ili iz drugih opravdanih razloga, steajni sudija ovlaen da uz obrazloenje imenuje steajnog upravnika direktnim odabirom sa liste aktivnih steajnih upravnika, iako on metodom sluajnog odabira ne bi bio na redu. Jasno su definisana lanom 21 Zakona o steaju ogranienja u imenovanju steajnog upravnika. Uveden je steajni nadzor

Steajni nadzor nad radom steajnog upravnika vri ovlaena organizacija, a po pravilima kojima se ureuje opti upravni postupak. Regulisane su i mere koje ova organizacija moe izrei ukoliko u postupku nadzora utvrdi povrede i propuste, a koje mogu biti od opomene, kao najblae, do oduzimanja licence, kao najotrije mere. Razreenje

Razreenje steajnih upravnika definisano je odredbama lana 32 Zakona o steaju prema kojem steajnog upravnika razreava steajni sudija po slubenoj dunosti ili na predlog upravnog odbora, ako utvrdi da su ispunjeni zakonski razlozi kao to su: neispunjavanje obaveza, nepotovanje rokova, pristrasno postupanje, nepreduzimanje radnji unovenja imovine u roku od jedne godine od ispitnog roita, ako steajni upravnik nije osigurao imovinu ili nije traio saglasnost odbora poverilaca ili nije postupio u skladu sa datom. Postupak razreenja takoe je detaljno propisan. Uvedena je mogunost da na predlog odbora poverilaca steajni sudija razrei steajnog upravnika i imenuje drugog kako nisu ispunjeni navedeni zakonski uslovi, ali je za to neophodno da to zahteva najmanje tri etvrtine lanova odbora poverilaca. Licenca

Novim Zakonom je znaajno drugaije, preciznije i detaljnije propisano kako se stie licenca za obavljanje poslova steajnog upravnika, ta su aktivini, a ta neaktivni upravnici i kako se obnavlja dobijena licenca, kao i mogunosti oduzimanja iste. Tako je definisano da steajni upravnik moe obnoviti licencu, ako ispunjava uslove za izdavanje licence i ako je u poslednje dve godine obavljao poslove steajnog upravnika ili druge strune poslove vezane za steajni postupak, uz mogunost da priloi dokaz da je bio polaznik najmanje tri struna seminara godinje na temu sprovoenja steajnog postupka koje organizuje ili priznaje Agencija za licenciranje steajnih upravnika, ukoliko sam nije obavljao poslove steajnog upravnika, a eli da obnovi vaenje licence. Sledei uslov za obnavljanje licence je da je poslove koje je obavljao u periodu vaenja licence obavljao savesno u skladu sa Zakonom i Nacionalnim standardima za upravljanje steajnom masom i Kodeksom etike i da je izmirio

obaveze po osnovu naknade za obnavljanje licenci kao i da je izmirio sve obaveze po osnovu eventualno izreenih novanih kazni. Novinu predstavlja i uvoenje obaveznog osiguranja steajnih upravnika koji su aktivni, i koji su duni da zakljue sa drutvom za osiguranje, ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti sa osiguranom sumom u iznosu od najmanje od 30.000 u dinarskoj protivvrednosti na dan zakljuenja ugovora. Predvieno je pored navedenog obaveznog osiguranja i mogunost zakljuenja dopunskog osiguranja koje moe zahtevati odbor poverilaca u sluajevima steaja velikih vrednosti, a premija dopunskog osiguranja predstavlja troak steajne mase za razliku od premije obaveznog osiguranja koja predstavlja lini izdatak samog upravnika. Navedeno novo zakonsko reenje kojim se uvodi obavezno osiguranje steajnog upravnika od profesionalne greke kao i mogunost njegovog dopunskog osiguranja u skladu je sa zakonima razvijenih zemalja, a istovremeno je i najbolje sredstvo i najbolji nain za otklanjanje opasnosti da poverioci zbog greke steajnog upravnika budu oteeni, jer je praksa pokazala da njegova uspostavljena odgovornost svom linom imovinom, kakva je bila predviena Zakonom o steajnom postupku nije dovoljna za obezbeenje poverilaca, jer gotovo redovno steajni upravnik i nije imao ili nije prikazivao da ima imovinu vee vrednosti. Izvetavanje steajnih upravnika je takoe regulisano obavezom podnoenja tromesenih pisanih izvetaja o toku steajnog postupka i stanju steajne mase steajnom sudiji i odboru poverilaca, Do novog Zakona to su bili meseni izvetaji. Zbog posebnih situacija u kojima bi navedeni tromeseni period mogao biti neodgovarajui odnosno posledice neizvetavanja u navedenom periodu postale bi neotklonive, uvedena je i mogunost da poverioci ili sam sud zahtevaju da se podnose vanredni izvetaji i

u kraim vremenskim periodima od strane steajnog upravnika, u kom sluaju je on duan da takav zahtev i potuje. 6. PROMENE U PROCESNIM ODREDBAMA Ukazana promena steajnih organa, odnosno ukidanje steajnog vea koje je delimino imalo apelacionu nadlenost kao i potrebe sutinske dvostepenosti zbog kontrole rada prvostepenih organa, uz stalnu potrebu brzog i efikasnog postupka uslovili su odreene promene u procesnim odredbama kojima su definisani pravni lekovi kao i procesnim odredbama kojim je definisano izuzee i iskljuenje sudije i redosled namirenja. Tako je definisano da se u steajnom postupku donose reenja i zakljuci, te da se protiv reenja moe izjaviti alba sudu vieg stepena, a to je od 1.1.2010. godine Privredni apelacioni sud (preko prvostepenog suda) u roku od 8 dana, ako zakonom nije drugaije odreeno. Prvostepenom sudu je meutim data i mogunost da sam razmotri podnetu albu i ukoliko uoi da je ista osnovana preinai svoje reenje to je zakonsko reenje koje postoji u Zakonu o izvrnom postupku, u pogledu ovlaenja prvostepenog suda za postupanje po albi na reenje o izvrenju na osnovu izvrne isprave. Ovakva mogunost data je da bi se ubrzao postupak i u situaciji u kojoj prvostepeni sud sam uoi da je alba osnovana, odnosno da je napravio propuste u svom radu, te da navedeno otkloni ukidanjem oalbenog reenja. Ovakva mogunost iskljuena je izriitom zakonskom odredbom, kod reenja o otvaranju steajnog postupka; kod reenja o potvrivanju i usvajanju plana reorganizacije i reenja o zakljuenju steajnog postupka. To su reenja koja su kljuna za sam tok steajnog postupka u kojima u sluaju albe prvostepeni sud ne moe vriti preispitivanje pravilnosti svoje odluke i istu

menjati preinaenjem, ve odluku po albi moe doneti iskljuivo drugostepeni sud, po sprovedenom postupku po albi. Znaajno je ukazati takoe da u sluaju da prvostepeni sud po albi preinai svoju odluku u skladu sa novim ovlaenjima koja ima prema Zakonu o steaju, na takvo reenje, kao pravni lek mogua je i dozvoljena alba sudu vieg stepena koji e u navedenoj situaciji preispitati pravilnost takvog odluivanja prvostepenog suda. Na zakljuak kojim se izdaje nalog slubenom licu, organu koji sprovodi steajni postupak ili treem licu za izvrenje pojedinih radnji, nije dozvoljen pravni lek, a ukoliko isti sadri oiglednu tehniku ili slovnu greku steajni sudija na zahtev steajnog upravnika ili poverioca bez odlaganja donosi zakljuak o ispravci kojom istu moe otkloniti. Na navedeni nain otklonjena je opasnost neopravdanog odugovlaenja steajnog postupka, ali je potovana i potreba da se odreeni nedostaci u postupanju otklone. Znaajno je takoe uoiti da je predviena mogunost da poverioci upute primedbe na rad steajnog upravnika, te da o istima reava steajni sudija. Posebnu novinu u Zakonu predstavljaju odredbe kojima se regulie sluaj zloupotrebe zahteva za izuzee i iskljuenje. Unoenje ovih odredaba uslovljeno je znaajnim zloupotrebama kojima je donoenje odreenih odluka u steaju odlagano, stalnim podnoenjem zahteva za izuzee i iskljuenje sudije i predsednika sudova koji su u zahtevima za izuzee i o iskljuenju sudije trebali da odlue. Da bi se spreila ovakva zloupotreba prava i da bi se onemoguilo ovakvo neopravdano odugovlaenje postupka odredbama lana 44 novog Zakona o steaju predvieno je da se zloupotrebom prava na podnoenje zahteva za izuzee i iskljuenje u cilju odugovlaenja postupka smatra podnoenjem jednog ili vie zahteva za izuzee odnosno iskljuenje:

u roku od tri dana pre zakazanog roita ili na samom roitu ili

zahtev za izuzee ili iskljuenje kojim su obuhvaene sve sudije koje bi u sudu u kome se postupak vodi mogle postupati kao i

istovremeni zahtev za izuzee i iskljuenje postupajueg sudije i predsednika suda.

I podnoenjem zahteva za delegaciju drugog suda pod uslovima iz istog lana smatra se zloupotrebom prava, a kao sankcija za zloupotrebe prava predvien je odbaaj predloga - zahteva kojima se navedena zloupotreba vri. Time nije suena mogunost da stranke trae iskljuenje i izuzee postupajueg sudije ili predsednika suda, ali je otklonjena mogunost da to urade samo u cilju zloupotrebe prava odnosno u trenutku u kojem se time direktno uslovljava odlaganje postupanja navedenih organa to direktno utie na produenje samog steajnog postupka. 7. REDOSLED NAMIRENJA lan 54 Zakona na znaajno razliit nain od naina na koji je Zakon o steajnom postupku regulisao redosled namirenja poverilaca, regulie navedeno, izuzetno znaajno pitanje. Zakonom o steajnom postupku, trokovi steajnog postupka su bili definisani kao trokovi prvog isplatnog reda. Prema Zakonu o steaju, trokovi steajnog postupka namiruju se prioritetno iz steajne mase, odnosno pre svih isplatnih redova, a tek po njihovom punom namirenju pristupa se namirenju obaveza steajne mase. Po namirenju obaveza steajne mase pristupa se namirenju steajnih poverilaca. Definisano je da se steajni poverioci u zavisnosti od njihovih potraivanja svrstavaju u isplatne redove i da se steajni poverioci nieg isplatnog reda mogu namiriti, tek poto se namire poverioci vieg isplatnog reda. Navedeno je kao princip vailo i prema Zakonu o steajnom postupku, ali nije bilo posebno naglaeno samom zakonskom normom. Steajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraivanja.

Zakon o steaju propisuje tri isplatna reda: - U prvi isplatni red spadaju: - neisplaene neto zarade zaposlenih i bivih zaposlenih sa kamatom od dana dospea do dana otvaranja steajnog postupka u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja steajnog postupka i - neisplaeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednjih dve godine pre otvaranja steaja ija osnovica i obraun ini iznos minimalne zarade. Prema iznetom prvi isplatni red definisan je gotovo jednako kao drugi isplatni red po Zakonu o steajnom postupku, s tim to je uz zaposlene, u skladu sa tumaenjem sudske prakse, i potraivanje navedenog isplatnog reda i neto zarade bivih zaposlenih kod steajnog dunika u godini koja je prethodila otvaranju postupka steaja, a tome je dodata i kamata od dana dospea do dana otvaranja steajnog postupka na iznos minimalnih zarada za poslednjih godinu dana, jer se radi o sporednom potraivanju, vezanom za navedene zarade, a to je novina u odnosu na raniji nain definisanja potraivanja tog isplatnog reda. - U drugi isplatni red prema Zakonu o steaju spadaju potraivanja po osnovu javnih prihoda dospelih u poslednjih tri meseca pre otvaranja steajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih to odgovara ranijem treem isplatnom redu prema Zakonu o steajnom postupku. - U trei isplatni red spadaju potraivanja svih ostalih steajnih poverilaca to odgovara ranijem etvrtom isplatnom redu prema Zakonu o steajnom postupku. Imajui u vidu izneto u pogledu redosleda namirenja moe se uoiti da su isplatni redovi relativno slini ranijim isplatnim redovima, s tim to se prioritetno i van svih

isplatnih redova naplauju trokovi steajnog postupka, a potom trokovi steajne mase, a tek potom pristupa izmirenju poverilaca po isplatnim redovima. Jedna od izuzetno vanih novina je odredba kojom je predvieno da potraivanje steajnih poverilaca, koji su se pre otvaranja steajnog postupka saglasili da budu namireni tek nakon punog namirenja potraivanja jednog ili vie steajnih poverilaca, mogu biti namireni tek nakon punog namirenja treeg isplatnog reda sa pripadajuim kamatama. Redosled njihovog namirenja odredie se u skladu sa uslovima takve saglasnosti. Navedena norma ukazuje na mogunost steajnih poverilaca da unapred sami za sebe predvide poziciju koja je u pogledu mogunosti namirenja nepovoljnija od one koja bi im po samom statusu pripadala, odnosno sami poverioci se pre pokretanja steajnog postupka mogu saglasiti da se namire tek po punom namirenju poverilaca, svih isplatnih redova sa kamatama i tada e se takva njihova volja potovati, pa e oni i biti namireni mimo onog redosleda koji bi im po zakonu pripadao odnosno tek po punom namirenju poverilaca treeg isplatnog reda sa svim pripadajuim kamatama. Ovakva mogunost do sada nije postojala, odnosno Zakon o steajnom postupku je nije predviao, a sada je uvedena samo kao mogunost u situaciji kada sami steajni poverioci pre otvaranja steajnog postupka postignu saglasnost da se namire na navedeni nain. Navedeno predstavlja sutinski odustupanje od pravila o nainu namirenja, ali po volji i uz saglasnost poverioca koji time dobija loiju poziciju odnosno biva namiren tek kasnije u odnosu na mesto koje bi mu po zakonu pripalo. 8. TROKOVI STEAJNOG POSTUPKA Posebno je znaajno naglasiti da je novi Zakon o steaju predvideo smanjenje trokova na ime predujma za pokretanje steajnog postupka, tako to je isti sveo samo na trokove oglasa, angaovanja steajnog upravnika i trokove neophodne za obezbeenje imovine. Ostala je obaveza predlagaa da u

odreenom roku od dana dobijanja naloga od strane suda uplati navedeni predujam na ime trokova steajnog postupka ije pokretanje trai, ali je njegova pozicija znatno poboljana, jer uplaeni predujam prema odredbama Zakona predstavlja troak steajnog postupka i shodno iznetom prioritetno se pre svih isplatnih redova isplauje vraa poveriocu koji je inicirao pokretanje steajnog postupka podnoenjem predloga. 9. IZLUNI POVERILAC Kod definisanja pojma izlunog poverioca nisu izvrene promene u odnosu na Zakon o steajnom postupku, ali je pri definisanju njegovog poloaja i prava dolo do znaajnih pojanjenja i preciziranja, s obzirom da je sudska praksa imala velikih problema u primeni normi kojima je regulisan poloaj izlunog poverioca prema Zakonu o steajnom postupku. lanom 52 Zakona se uz definiciju izlunog poverioca kao lica koje na osnovu svog stvarnog ili linog prava ima pravo da trai da se odreena stvar izdvoji iz steajne mase, naglaava da izluni poverilac nije steajni poverilac, te da njegova stvar ne ulazi u steajnu masu. Ako steajni dunik neovlaeno otui stvar u toku steajnog postupka izluni poverilac se namiruje prioritetno, pre svih isplatnih redova, odnosno kao poverilac steajne mase, a ne kao steajni poverilac. Prema lanu 37 stav 4 Zakona o steajnom postupku, ako steajni dunik neovlaeno otui stvar u toku steajnog postupka izluni poverilac ima pravo da kao steajni poverilac trai namirenje iznosa koji odgovara trinoj vrednosti otuene stvari. Navedeno je znaajno drugaije u odnosu na raniji nain regulisanja poloaja izlunog poverioca, prema kome je u sluaju da steajni dunik neovlaeno otuio stvar, izluni poverilac imao pravo da kao steajni poverilac trai

srazmerno namirenje iznosa koji odgovara trinoj vrednosti stvari, a to znai kao poverilac etvrtog isplatnog reda. Sada izluni poverilac kome je neovlaeno stvar otuena ima znatno povoljniji poloaj, jer se prioritetno namiruje pre svih isplatnih redova, odmah po namirenju trokova steajnog postupka, kao obaveza steajne mase i to u visini pune trine vrednosti njegove stvari koja je neovlaeno prodata. U definisanju poloaja izlunog poverioca i nainu ostvarenja njegovih prava nisu nastupile znaajnije promene, osim to je i uneto da izluni poverilac moe podneti zahtev za izluenje do momenta prodaje imovine koja je predmet njegovog zahteva, a ukoliko to uini kasnije on svoja prava moe ostvariti samo u drugim sudskim postupcima i u skladu sa Zakonom. Sutinski ovakvo reenje vailo je i po Zakonu o steajnom postupku, iako nije bilo tako izriite norme u pogledu istog, pa je u sudskoj praksi zbog injenica da izluni poverilac nosilac stvarnih prava, bilo razliitih tumaenja i postupanja u sluaju da je izluni zahtev podnet po prodaji stvari na koje se isti odnosi. Sada je ta dilema reena izriitom zakonskom normom, prema kojoj u toj situaciji izluni poverilac nee moi od treeg lica kupca stvari, koji je kao savestan stvar kupio u toku steajnog postupka, da zahteva da mu stvar vrati, ve e samo moi svoja prava da ostvari u drugim postupcima. To se naravno odnosi iskljuivo na savesno tree lice, dok je u ovoj situaciji u kojoj bi sam kupac bio nesavestan, odnosno u kojoj je on kupio stvar znajui da kupuje od nevlasnika sam izluni poverilac mogao povratiti i vlasnitvo nad svojom stvari. U toj situaciji kupac bi postao poverilac steajne mase sa zahtevom da mu se naknadi cena koju je na ime vrednosti stvari dao steajnom duniku odnosno koja je ula u steajnu masu. 10. KOMPENZACIJA U STEAJU Zakon mogunost kompenzacije vraa u steajni postupak, ali drugaije regulisan u odnosu na Zakon o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji koji je poznavao obaveznu zakonsku kompenzaciju.

Prema Zakonu o steaju, kompenzacija vie nije nikada obaveza i zakonska, ali je mogua, s tim to je mogunost kompenzacije znatno suena i jasno zakonom definisana na odreene situacije. Nain na koji je novi Zakon predvideo mogunost kompenzacije, zapravo predstavlja korekciju irokih mogunosti kompenzacije definisanih Zakonom o obligacionim odnosima i usklaivanje sa principima steajnog postupka.

Tako je sada prema Zakonu mogue izvriti preboj potraivanja u steajnom postupku, ako je pravo na preboj steeno pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka. U takvoj situaciji otvaranje steajnog postupka nije od uticaja na postojanje navedenog prava na preboj potraivanja, ali poverilac koji eli svoje potraivanje da prebije mora dati izjavu o preboju uz prijavu potraivanja i to do isteka roka za podnoenje prijave, jer e istekom roka za podnoenje iste izgubiti pravo na prebijanje svog potraivanja sa potraivanjem steajnog dunika. Posebno je regulisana mogunost kompenzacije u sluaju prava i obaveza iz jednog ili vie finansijskih ugovora u kojima je jedna strana steajni dunik, a koji su zakljueni na osnovu okvirnih ugovora u periodu pre podnoenja predloga za steaj. Izriito su meutim lanom 83 Zakona definisani i sluajevi u kojima prebijanje nije doputeno i time je znatno ograniena zakonska mogunost prebijanja definisana Zakonom o obligaiconim odnosima, odnosno ista usklaena specifinim uslovima steajnog postupka. Prebijanje nije doputeno:

1. ako je steajni poverilac potraivanje stekao u poslednjih est meseci pre dana podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, a steajni poverilac je znao ili je morao znati da je dunik nesposoban za plaanje ili prezaduen;

2. ako su se uslovi za prebijanje stekli pravnim poslom ili drugom pravnom radnjom koja se moe pobijati. Kao izuzetak definisano je da e se i u opisanim situacijama prebijanje moi da izvri, odnosno da je isto doputeno, ako je u pitanju potraivanje koje je steeno u vezi sa ispunjenjen neizvrenih ugovora, ili potraivanje kome je vraeno pravno dejstvo uspenim pobijanjem pravnog posla ili druge pravne radnje steajnog dunika, jer bi inae navedeni poverioci bili neosnovano kanjeni, odnosno i u situaciji u kojoj bi dobili parnice za pobijanje pravnih radnji steajnog dunika, oni vie ne bi mogli da ostvare svoje pravo na preboj, to bi znailo da su u teoj poziciji od drugih poverilaca. 11. KONVERZIJA POTRAIVANJA U pogledu potraivanja poverilaca takoe je znaajno ukazati da je Zakon sada, za razliku od Zakona o steajnom postupku, potpuno jasno definisao kako e se izvriti obraun potraivanja steajnog poverioca koje je u stranoj valuti, tako to je naveo da e se potraivanje u stranoj valuti obraunati u dinarskoj protivvrednosti prema zvaninom kursu dinara koji utvruje Narodna banka Srbije na dan otvaranja steajnog postupka. Ovo je i do sada bila praksa sudova, ali sada je izriitom zakonskom normom isto propisano. Zakonom o steajnom postupku lanom 68 stav 3 je definisano da se potraivanja u stranoj valuti unose u steajnu masu, ali se obraunavaju u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu dinara koji je utvrdila Narodna banka Srbije na dan pokretanja steajnog postupka, to je tumaeno kao norma kojom se definie nain postupanja i obrauna potraivanja steajnog dunika prema svojim dunicima i nain obrauna visine takvog potraivanja pri njegovom unoenju u steajnu masu. Nain regulisanja konverzije nenovanih potraivanja steajnog dunika novim Zakonom nije promenjen.

12. PRAVO PREE KUPOVINE Definisanje prava pree kupovine izriitim zakonskim normama takoe je novina u Zakonu. Sudska praksa je ukazala na potrebu da se jasnije definie status nosioca prava pree kupovine u steajnoj postupku i stoga kao potreba za reenjem navedene situacije dolo je do zakonskog preciziranja navedenih prava. lanom 75 Zakona je predvieno da se otvaranjem steajnog postupka gase ranije steena prava pree kupovine u pogledu imovine steajnog dunika. Ako je nosilac prava pree kupovine za takvo pravo izvrio odreenu prestaciju steajnom duniku on moe vrednost takve prestacije potraivati kao steajni poverilac, a ako se steajni postupak obustavi usled usvajanja plana reorganizacije, a imovina koja je bila predmet prava pree kupovine nije prodata, pravo pree kupovine se ponovo uspostavlja. Navedene norme omoguavaju da se sprovedu odredbe o prodaji imovine steajnog dunika u skladu sa odredbama Zakona o steaju, bez ikakvih ogranienja, uslovljenih pravima pree kupovine treih lica u pogledu imovine samog steajnog dunika. Zakonska norma meutim ukazuje i na nain i pravni put obeteenja lica koje je izvrilo odreenu prestaciju kao nosioca prava pree kupovine, kao i na mogunost da u sluaju usvajanja plana reorganizacije navedeno pravo bude vraeno, odnosno ponovo uspostavljeno njegovom nosiocu, jer je jedna od novina Zakona i drugaije regulisanje dejstva usvajanja plana reorganizacije na obustavu steajnog postupka. 13. KAMATE Zakon o steajnom postupku je nedovoljno jasno definisao pravo poverilaca na kamate na svoja potraivanja u toku trajanja steajnog postupka. Sada se regulie lan 85 Zakona o steaju da se kamata po otvaranju steajnog postupka obraunava po propisima po kojima se regulie stopa zakonske zatezne kamate

iz obligaiconih odnosa i uplauje poveriocima svih isplatnih redova srazmerno, i to samo ukoliko po naplati svih isplatnih redova doe do potpunog namirenja svih poverilaca, i steajni sudija potom odobri obraunavanje i isplatu iste. To je i ranije bio princip za naplatu kamate na neobezbeena potraivanja. Shodno iznetom sada je izriito regulisano da za neobezbeena potraivanja otvaranjem steaja prestaje da se obraunava ugovorna zatezna kamata. Ista e biti obraunata po stopama u visini zakonskih zateznih kamata, tj. kamata za obligacione odnose kada i ako se njeno obraunavanje i naplata odobrava od strane steajnog sudije i tek po potpunom namirenju svih poverilaca, odnosno ukoliko za to preostanu sredstva. Na obezbeena potraivanja kao i prema Zakonu o steajnom postupku obraunava se ugovorena i zatezna kamata, ali samo do visine realizovane vrednosti imovine koja slui za obezbeenje potraivanja, to je i prema Zakonu o steajnom postupku bio princip i nain obrauna kamata na obezbeena potraivanja. 14. ZASTARELOST Uticaj steajnog postupka na zastarelost potraivanja neto je drugaije definisan odredbama Zakona, u odnosu na odredbe Zakona o steajnom postupku. Prema odredbama Zakona o steajnom postupku prijavljivanjem potraivanja prekida se zastarelost potraivanja koje postoji prema steajnom duniku i to je isto reenje koje sadri i odredba lana 86 stav 1 Zakona o steaju. Prema Zakonu o steajnom postupku zastarelost potraivanja steajnog dunika prema njegovom duniku bila je prekidana danom pokretanja steajnog postupka, uz normu da ista ne tee ni godinu dana od dana pokretanja steajnog postupka,

Zakonom je predvieno da zastarelost potraivanja steajnog dunika prema njegovim dunicima zastaje danom pokretanja steajnog postupka i ne tee godinu dana od dana otvaranja steajnog postupka.

Iako je na prvi pogled razlika samo u jednoj rei, odnosno u definiciji da li postupak steaja dovodi do prekida ili do zastoja zastarelosti potraivanja ipak je razlika znaajna, jer su posledice prekida i zastoja zastarelosti sasvim drugaije, prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima. 15. PROCESNO PRAVNE POSLEDICE OTVARANJA STEAJNOG POSTUPKA Iako sutinski nije dolo do drugaijeg regulisanja pravnih posledica otvaranja steajnog postupka u odnosu na nain na koji su one regulisane Zakonom o steajnom postupku, lan 88 i 89 kao i lan 90 Zakona o steaju, znatno detaljnije definiu posledice pokretanja steajnog postupka na parnice i druge postupke kao i njihov dalji tok. Tako je lanom 88 predvieno da u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka steaja dolazi do prekida svih sudskih postupaka koji se vode u odnosu na steajnog dunika i na njegovu imovinu. U trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka steaja prekidaju se i svi upravni postupci pokrenuti na zahtev steajnog dunika kao i upravni postupci koji za predmet imaju utvrivanje novane obaveze steajnog dunika. Nain i uslovi za nastavak postupka definisani su lanom 89 Zakona o steaju, kojim je predvieno da se sudski postupak u kome je steajni dunik tuilac nastavlja kada steajni upravnik obavesti sud pred kojim se vodi postupak, da je preuzeo postupak, a upravni postupak pokrenut na zahtev steajnog dunika, nastavlja se kada steajni upravnik obavesti nadleni organ da je preuzeo postupak.

Upravni i poreski postupak koji za predmet ima utvrivanje novane obaveze steajnog dunika ne nastavlja se, a nadleni organ duan je da podnese prijavu potraivanja u skladu sa odredbama Zakona o steaju, prema izriitoj odredbi lana 89 stav 3 Zakona. lan 90 definie nastavak parninog postupka i uslove za nastavak parninog postupka tako to predvia da tuilac kao steajni ili razluni poverilac mora podneti blagovremenu i urednu prijavu potraivanja, i ako je na ispitnom roitu steajni upravnik navedenu prijavu potraivanja osporio i tuilac kao steajni ili razluni poverilac zakljukom steajnog sudije bude upuen na nastavak prekinutog postupka radi utvrivanja osporenog potraivanja, i ako je tuilac kao steajni i razluni poverilac predloio nastavak postupka u roku od 8 dana od dana prijema zakljuka steajnog sudije iz take 3 istog lana. Navedeno ukazuje da e postojanje procesne pretpostavke za nastavak navedenog postupka postojati samo, ako je navedeno potraivanje blagovremeno prijavljeno, (a pri tom treba imati u vidu da je sada rok za prijave potraivanja prekluzivan, te da se po proteku roka gubi pravo na prijavljivanje), da je isto potraivanje po prijavi osporeno od strane steajnog upravnika i da je poverilac upuen na parnicu radi utvrivanja osporenog potraivanja, kao i da istu parnicu mora pokrenuti ili traiti njen nastavak u roku od 8 dana od prijema zakljuka steajnog sudije, to ukazuje da se prekluzivni rok za pokretanje parnice sada primenjuje i za nastavak ve ranije zapoete parnice do ijeg prekida je dolo zbog nastupanja pravnih posledica pokretanja, odnosno otvaranja steajnog postupka nad tuenim. Postupanje parninog suda definisano je lanom 91 kojim je predvieno da ukoliko nisu ispunjeni svi uslovi iz lana 90 istog Zakona, parnini sud reenjem odbacuje predlog za nastavak prekinutog postupka, a ukoliko jesu parnini sud reenjem protiv koga nije dozvoljena posebna alba odreuje nastavak i u tom sluaju, ukoliko je parnica voena pred sudom opte nadlenosti donosi reenje kojim se oglaava stvarno nenadlenim i predmet

ustupa stvarno i mesno nadlenom trgovinskom sudu, a ukoliko je voen pred Trgovinskim sudom odnosno od 1.1.2010. godine Privrednim sudom, kod koga se ne vodi steajni postupak nad tuenim, reenjem o mesnoj nenadlenosti predmet ustupa sudu koji vodi steajni postupak nad tuenim. Naglaeno je takoe da u predlogu za nastavak postupka tuilac, tubu mora preinaiti opredeljenjem zahteva za utvrenje umesto obavezujueg zahteva, po kome se ranije vodila navedena parnica, te da ukoliko to ne uradi sud ima ovlaenja da u nastavku postupka odbaci tubu kao nedozvoljenu. 16. ZABRANA IZVRENJA I NAMIRENJA Zabrana izvrenja na imovini steajnog dunika koja je definisana lanom 73 Zakona o steajnom postupku predviena je i lanom 93 Zakona, s tim to je izuzetak napravljen u pogledu obaveza koje se odnose na obaveze steajne mase, a to je norma odgovarajua ranijem izuzetku koji se odnosi na trokove postupka u odnosu na koje je takoe moglo da se sprovede prinudno izvrenje. Prema Zakonu o steajnom postupku bilo je definisano da se postupci izvrenja koji su u toku prekidaju. Zakonom o steaju predvieno da se postupci izvrenja koji su u toku obustavljaju. Mogunost donoenja mera obezbeenja kao i njihovog ukidanja takoe je predviena citiranim lanom 93 u stavu 3 kojim je definisano da je u sluaju izricanja mera zabrane izvrenja i namirenja iz lana 62 stav 2 istog Zakona ili u sluaju zabrane izvrenja i namirenja iz stava 1 istog lana steajni dunik, odnosno steajni upravnik duan da obezbedi adekvatnu zatitu imovine na nain koji e osigurati da vrednosti i stanje imovine ostanu nepromenjeni. Steajni sudija na pismeni zahtev razlunog poverioca moe da donese odluku o ukidanju ili uslovljavanju mera obezbeenja iz lana 62 stav 2 taka 4 ili zabrane izvrenja i namirenja iz stava 1 istog lana, ako:

1. steajni dunik ili upravnik nisu na adekvatan nain zatitili imovinu koja je predmet razlunog prava tako da je njena fizika bezbednost izloena riziku ili 2. imovina se smanjuje a nema druge mogunosti da se obezbede primerene i efikasne zatita od smanjenja vrednosti imovine ili 3. vrednost predmetne imovine manja od ukupnog iznosa obezbeenih potraivanja tog poverioca, a predmetna imovina nije od kljunog znaaja za reorganizaciju. O navedenom zahtevu odluuje steajni sudija u roku od 20 dana od dana prijema zahteva. Ako steajni sudija u navedenom roku ne odlui o zahtevu smatra se da je zabrana izvrenja privremeno ukinuta, u odnosu na podnosioca zahteva u onoj meri u kojoj je ukidanje neophodno, zbog ostvarivanja prava razlunog poverioca na imovinu koja je predmet obezbeenja njegove imovine u skladu sa Zakonom. Zakonom su pobrojane i mere koje steajni sudija moe da donese na predlog razlunog poverioca i radi njegovog obezbeenja i to su: 1. isplata redovnih novanih nadoknada razlunom poveriocu, iji je iznos jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine ili nadoknada za stvarne ili predviene gubitke; 2. zamena imovine ili odreivanje dodatne obezbeene imovine dovoljne da nadoknadi smanjenje vrednosti ili gubitak; 3. podela prihoda ili dela prihoda dobijenih korienjem imovine koja je predmet obezbeenog potraivanja razlunom poveriocu, do visine njegovog obezbeenog potraivanja ili predaje sredstava dobijenih otuenjem ove imovine, ako je imovinu otuio steajni dunik pre ili tokom prethodnog steajnog postupka;

4. popravka, odravanje, osiguranje ili mere posebnog obezbeenja i uvanja imovine; 5. druge zatitne mere ili druge vrste nadoknade za koje steajni sudija smatra da e zatititi vrednost imovine razlunog poverioca. Ovo je neto drugaiji sveobuhvatniji nain na koji je definisano dejstvo steaja na mogunost izvrenja i namirenja i cilj mu je otklanjanje svih do sada postojeih dilema u sudskoj praksi oko tumaenja navedenih normi. 17. FINANSIJSKI LIZING Neto je drugaije regulisano i pitanje finansijskog lizinga, odnosno prava davaoca finansijskog lizinga u sluaju steaja primaoca lizinga i prava primaoca lizinga u sluaju steaja davaoca finansijskog lizinga. Pre svega uz pravo davaoca lizinga da u sluaju steaja nad primaocem lizinga ostvari odvojeno namirenje kao i pored definisanja prava prioriteta navedenog lica na predmetu lizinga na identian nain na koji je isti definisan u Zakonu o steajnom postupku, Zakon o steaju napominjanje da se zabrana izvrenja i namirenja shodno primenjuje i na ostvarenje prava davaoca lizinga. Ipak se posebno naglaava da obaveze steajnog dunika prema davaocu lizinga koje dospevaju nakon otvaranja steajnog postupka predstavljaju obaveze steajne mase, to je zakonski nain reavanja mnogih praktinih problema. Naime, neretko steajni dunik, sve do odluke o bankrotstvu ili do eventualnog glasanja o predloenom planu reorganizacije eli da zadri predmet finansijskog lizinga da bi omoguio da u sluaju usvajanja plana reorganizacije i dalje vri svoju delatnost uz pomo navedenog predmeta, i stoga je davaocu lizinga i omogueno da zahtev za povraaj predmeta lizinga podnese tek u toj fazi. Upravo stoga je neophodno i predvideti da je plaanje lizing naknada od trenutka otvaranja steajnog postupka obaveza steajne mase koja se prioritetno plaa, a mogua je ak i njena prinudna naplata. Davaocu lizinga dato je pravo

da zahteva ukidanje ili izmenu mera obezbeenja, kao i primenu mera zatite koje su definisane lanom 93 stav 5 i 6 Zakona. Za sluaj bankrotstva, predvieno je kao i u Zakonu o steajnom postupku pravo davaoca lizinga da predmet lizinga izlui iz steajne mase, odnosno obaveza steajnog upravnika da mu na zahtev preda predmet lizinga u zakonski opredeljenom i relativno kratkom roku od 30 dana od podnoenja zahteva za predaju predmeta lizinga. Izuzetno na predlog steajnog upravnika i uz saglasnost odbora poverilaca steajni sudija moe odrediti i da se davaocu lizinga na njegov zahtev za predaju stvari izvri isplata pune cene iste. Ukoliko se meutim ta isplata ne izvri u roku od 30 dana od donoenja odluke o bankrotstvu davalac lizinga ima prava da zahteva povraaj dravine i izvrenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno Zakonom o finansijskom lizingu. U pogledu odredaba kojima je u takvoj situaciji regulisan poloaj davaoca lizinga prema Zakonu o steajnom postupku neophodno je uoiti da je prema Zakonu o steajnom postupku davalac lizinga imao pravo da zahteva povraaj dravine i izvrenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom, odnosno zakonom, u sluaju da mu predmet lizinga nije predat u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva za predaju istog, u sluaju bankrotstva steajnog dunika. Zakonom je uvedena mogunost steajnog dunika da davaocu lizinga umesto predaje stvari izvri isplatu pune cene predmeta lizinga. U sluaju reorganizacije, steajni upravnik ima obavezu da obavesti davaoca lizinga u roku od 8 dana od dana prijema zahteva o svojoj nameri i potrebi da dalje nastavi da koristi predmet lizinga, a ako to ne uini ili ne plati naknadu za korienje predmeta lizinga davalac lizinga ima prava da zahteva povraaj dravine i izvrenje na predmetu lizinga, odnosno da zahteva da mu se stvar vrati.

18. TROKOVI STEAJNOG POSTUPKA I OBAVEZA STEAJNE MASE Jako je vano ukazati da je novim Zakonom izvrena podela izdataka na trokove steajnog postupka i na obaveze steajne mase Trokovi steajnog postupka su: 1. sudski trokovi postupka sprovoenja steaja, nagrada 2. naknada trokova steajnom upravniku i to kako privremenom, tako i steajnom upravniku imenovanom po otvaranju steajnog postupka, 3. drugi izdaci za koje Zakon predvia da se namiruju kao trokovi. Obaveze steajne mase predstavljaju: 1. obaveze koje su prouzrokovane radnjama steajnog upravnika ili upravljanjem unovenjem i deobom steajne mase, ako isti ne predstavljaju trokove steajnog postupka, 2. obaveze iz dvostrano teretnih ugovora, ako se njihovo ispunjenje trai za steajnu masu ili usledi nakon otvaranja postupka steaja; 3. obaveze nastale neosnovanim obogaenjem steajne mase, kao i 4. obaveze prema zaposlenima i drugim angaovanim licima u steajnom postupku koje su nastale i nastaju nakon otvaranja postupka steaja i traju sve do njegovog zakljuenja, odnosno obustave, 5. obaveze nastale u prethodnom postupku. 19. PRIJAVE POTRAIVANJA Zakon o steaju uneo je promene u nainu utvrivanja potraivanja steajnih poverilaca u odnosu na Zakon o steajnom postupku i to upravo u onim delovima

u kojima je praksa pokazala da su reenja iz Zakona o steajnom postupku nedelotvorna, odnosno da dovode do odugovlaenja postupka ili znatnog oteanja istog. Tako je i prema Zakonu o steaju, ostala obaveza steajnih poverilaca da svoja potraivanja prijave u steaju svog dunika i u pogledu same obaveze prijavljivanja i sadrine prijave nije dolo do znaajnijih promena. Znaajna promena meutim uinjena je u pogledu odreivanja roka u kome se prijava podnosi, kao i pravne prirode roka za podnoenje prijave. Prema Zakonu o steajnom postupku prijava se mogla podneti u roku koji je odredio sud, a koji je bio do 60 dana. Navedeni rok nije bio prekluzivan, pa su poverioci mogli podneti prijave i kasnije, a prema sudskoj praksi je to iako izriito zakonom nije bilo propisano, tumaeno tako da su se prijave mogle podneti sve do sainjavanja nacrta glavne deobe, odnosno ak i uz prigovor na navedeni nacrt. U toj situaciji kada bi poverilac podneo prijavu po proteku roka koji je odredio sud ista prijava nije bila odbacivana kao neblagovremena, ve je samo po nalogu suda takav poverilac bio duan da snosi trokove naknadnog ispitnog roita i to tako to e ih predujmiti, a tek ukoliko ne bi isplatio odmerene trokove naknadnog ispitnog roita na kome bi bilo ispitano i potraivanje po njegovoj prijavi, takva prijava bi bila odbaena od strane steajnih organa kao neblagovremena. Ukoliko bi meutim poverilac predujmio navedene trokove sve do isteka roka za prigovor na nacrt o glavnoj deobi, pa ak i uz prigovor na nacrt, mogao je podneti prijavu koja je u toj situaciji, po prijemu predujma trokova ispitnog roita sud bio duan da razmatra, a to je znatno oteavalo i osporavalo sam tok postupka, jer je bila dovoljna jedna takva zakasnela prijava, pa da ceo postupak sprovoenja bankrotstva bude znatno usporen i otean zbog obaveze naknadnog ispitivanja iste. Upravo stoga pristupilo se novom reenju prema kome rok za prijavu potraivanja odreuje sud i to steajni sudija svojim reenjem.

Prijave se mogu podneti i po proteku navedenog roka odreenog od strane steajnog sudije u konkretnom steaju, ali najdue do isteka roka od 120 dana od dana objave oglasa u Slubenom glasniku. Sve prijave koje su podnete po isteku roka od 120 dana odmah se odbacuju kao neblagovremene.

Prijave koje su podnete u periodu posle isteka roka koji je reenjem odredio steajni sudija, ali pre isteka prekluzivnog roka od 120 dana razmatraju se ukoliko sam podnosilac prijave steajni poverilac, predujmi trokove odravanja dopunskog roita za ispitivanje tog potraivanja. Ukoliko on to meutim ne uini u roku koji mu je odredio sud i u iznosu koji mu je sud na ime predujma naloio da uplati, prijava e takoe biti odbaena. Stoga bi se sada moglo rei da postoje dva roka za podnoenje prijave, jedan je rok za podnoenje prijave koji odreuje steajni sudija i koji zavisi od samog konkretnog steaja, to znai projektovanog broja poverilaca i potrebe konkretnog steaja, a drugi je prekluzivni rok od 120 dana posle koga poverioci gube pravo na podnoenje prijave, pa im stoga iste bivaju odbaene, kao neblagovremene. Ovakvo zakonsko reenje predstavlja balans odnosno izmeu prekluzivnog roka od 60 dana koji je bio regulisan Zakonom o prinudnom poravnanju steaju i likvidaciji (koji je znaajno ograniavao poverioce) i potpuno neopredeljenog roka za podnoenje naknadnih prijava potraivanja po Zakonu o steajnom postupku, pa stoga predstavlja pravu meru zatite svakog konkretnog poverioca, ali na nain koji ne ograniava i ne oteuje i druge poverioce koji takoe svoja prava ostvaruju u istom steajnom postupku. Stoga bi se moglo zakljuiti da e prijave potraivanja biti odmah odbaene, ako su podnete po proteku roka od 120 dana od dana objavljivanja oglasa kojim se otvara steajni postupak nad konkretnim steajnim dunikom u Slubenom glasniku, a u situaciji u kojoj su podnete po proteku roka koji je odredio steajni sudija, ali u okviru roka od 120 dana, iste e biti odbaene

samo ukoliko u naknadno ostavljenom sudskom roku podnosilac prijave steajni poverilac ne izvri usplatu predujma trokova odravanja dopunskog ispitnog roita, koje je sutinski sam prouzrokovao potrebom odvojenog i naknadnog ispitivanja njegove kasnije podnete prijave. 20. POSTUPAK UTVRIVANJA LISTE POTRAIVANJA Neto je drugaije definisan i sam postupak utvrivanja potraivanja kao i sainjavanja liste potraivanja u odnosu na Zakon o steajnom postupku. Obaveza izjanjavanja steajnog upravnika o potraivanju po svakoj prijavi i to tako to e steajni upravnik utvrditi osnovanost, obim i isplatni red svakog potraivanja i o tome sainiti listu priznatih i osporenih potraivanja u roku od 40 dana dana isteka roka odreenog od strane steajnog sudije za podnoenje prijave potraivanja, ostala je nepromenjena u odnosu na Zakon o steajnom postupku. I Zakon o steaju kao i Zakon o steajnom postupku poznaje mogunost da se, ukoliko je potraivanje po odreenoj prijavi osporeno, ponovnim pregledom prijave i dokumentacije koju poseduje steajni poverilac, promeni izjava steajnog upravnika i na taj nain ispravi lista priznatih potraivanja. Konana lista svih prijavljenih potraivanja sainjava se na ispitnom roitu kao i prema Zakonu o steajnom postupku. 21. MEDIJACIJA U skladu sa svetskim trendovima u kojima se pokuava sporazumno i vansudsko reenje sporova i u steaj je uvedena mogunost medijacije, radi utvrivanja osporenih potraivanja prema steajnom duniku. lanom 115 Zakona predvieno je da poverilac osporenog potraivanja, odnosno steajni upravnik uz saglasnost odbora poverilaca moe predloiti reavanje spornog odnosa putem medijacije u skladu sa

Zakonom kojim se regulie postupak medijacije. Ukoliko do zakljuenja ispitnog roita postoji saglasnost steajnog upravnika i odbora poverilaca, odnosno poverioca osporenog potraivanja o reenju spornog potraivanja putem medijacije steajni sudija e sporno potraivanje izdvojiti iz liste potraivanja. Postupak medijacije traje 30 dana od dana zakljuenja ispitnog roita (to je u skladu sa odredbama Zakona o parninom postupku) i u tom roku je steajni upravnik duan da obavesti sudiju o rezultatima sprovedenog postupka medijacije. Ipak je ostavljena mogunost da se u sluaju potrebe i u opravdanim situacijama navedeni rok produi i do 60 dana od dana zakljuenja ispitnog roita, to je takoe u skladu i sa drugim procesnim zakonima. Poverilac ije je potraivanje bude utvreno u postupku medijacije, ima prava da trai da se uvrsti u listu utvrenih potraivanja odnosno da se izvri njena izmena unoenjem njegovog potraivanja. Poverilac kome meutim ni postupak medijacije ne bude pomogao da se njegovo potraivanje utvrdi, zadrava status poverioca osporenog potraivanja, koji mora pokrenuti parnicu radi utvrenja istog. Evidentno je da je Zakon o steaju prihvatio savremene tendencije pokuaja mirnog i vansudskog reavanja spornih situacija koje su posebno u komercijalnim stvarima, kakve su gotovo redovni sporovi vezani povodom steaja privrednih drutava, najbolji nain za reenje navedene situacije svakako i u pogledu samog ishoda, odnosno kreativnosti reenja, u pogledu trokova postupka koji su znatno nii od eventualnih parninih trokova i u pogledu brzine reavanja navedene sporne situacije, (medijacijom se znatno bre reava od reenja koje bi usledilo kroz parnini postupak). S obzirom da medijacija podrazumeva meusobna poputanja obe strane steajni upravnik mora imati saglasnost odbora poverilaca za postupak medijacije povodom spornog potraivanja i to mu i daje ovlaenje da zakljui odreeni sporazum u medijaciji,

odnosno da na taj nain okona sporni odnos izmeu steajnog dunika i poverioca. 22. UKIDANJE ARBITRANOG REAVANJA Treba primetiti da je prema Zakonu o steajnom postupku na zakljuak listi utvrenih i osporenih potraivanja bilo mogue podneti prigovor steajnom veu u roku od 5 dana. Pored prigovora steajnom veu bilo je mogue podneti i predlog za arbitrano reavanje spora u roku od 8 dana, odnosno u istom roku u kome se i pokretao parnini postupak za utvrenje spornog potraivanja. Istovremeni tok svih navedenih rokova (prema izriitim odredbama istog Zakona su svi tekli od dana od kada je poverilac osporenog potraivanja primio zakljuak kojim mu se isto osporava) donelo je mnogo problema i razliitih tumaenja u praksi pa su povodom toga zauzeti i mnogi stavovi sudske prakse kroz odgovore odeljenja Vieg trgovinskog suda a koji su imali zajedniki cilj da na pravian nain reguliu pitanje prekluzivnog roka za pokretanje parnice za utvrenje osporenog potraivanja kojim se poveriocu ne bi istovremeno onemoguilo i preduzimanje drugih zakonom predvienih pravnih sredstava, odnosno podnoenjem predloga za arbitrano reavanje sporova i podnoenje prigovora steajnom veu na zakljuak o osporenom potraivanju. Mogunost predloga za arbitrano reavanje sporova na navedeni nain doneo je jako mnogo problema zbog naina na koji je definisan taj postupak kao postupak u kome je steajni sudija kao arbitar, odnosno arbitrano vee odluivalo o spornom potraivanju u postupku koji je voen prema odredbama Zakona o parninom postupku. Stoga je taj postupak trajao dugo ukljuujui i albeni postupak koji je prema odredbama Zakona o parninom postupku, takoe predvien, a pri tom su u praksi neki sudovi smatrali da se radi o postupku koje je potrebno voditi u okviru steajnog postupka, dok su drugi navedeno arbitrano reavanje vrili kroz parnice koje je samo kao postupajui sudija, sudio steajni sudija. Tako razliita praksa dovela je do velikih problema i

ocena praktiara je bila da je ova mogunost arbitranog reavanja sporova donela vie tete nego koristi, pa se zato od takvog reenja odustalo. Nasuprot tome novi Zakon o steaju donosi mogunost medijacije to je znatno bolje, jer je ceo postupak medijacije regulisan drugim propisima i stoga je potpuno jasno kako ga treba voditi. Ovlaenja su sasvim drugaija i mogunost sporazumevanja i usklaivanja meusobnih interesa, kao i mogunost poputanja radi postizanja brzog sporazumnog reenja je mnogo vea. 23. UKIDANJE PRIGOVORA NA ZAKLJUAK O OSPORENOM POTRAIVANJU Na zakljuak o listi potraivanja prema novom Zakonu vie nije mogue podnositi prigovor kao pravni lek, jer steajnog vea kome je navedeni prigovor bio upuivan vie nema kao steajnog organa, a optim procesnim odredbama definisano je i da se na zakljuak ne moe podnositi pravni lek. To ne predstavlja nikakvo oteenje poverilaca ili smanjenje mogunosti zatite njihovih prava, zato to se i inae navedeni prigovor steajnom veu mogao odnositi samo na primedbe koje su uinjene u samom postupku donoenja zakljuka, kao i na ime greke u samom zakljuku, a to je sada mogue zahtevom za ispravku samog zakljuka. Steajno vee se po prigovoru nije moglo uputati u ocenu, da li je steajni upravnik osnovano osporio odreeno potraivanje, ve je njegova osnovanost morala biti reenja kroz parnicu na koju je zakljukom i upuen poverilac ije je potraivanje osporeno. Stoga izostankom prigovora poveriocima osporenih potraivanja nisu ni smanjena ni uskraena prava, niti je na bilo koji nain umanjen stepen njegove zatite. Postupak je meutim ubrzan i prilagoen novom sistemu pravnih lekova i ukidanju steajnog vea kao steajnog organa. 24. PREKLUZIVNI ROK ZA TUBU

Po prijemu zakljuka kojim se osporava njegovo potraivanje poverilac je duan da radi utvrenja istog po uputu koji navedeni zakljuak sadri pokrene parnicu u roku od 8 dana od prijema zakljuka. Ako se odlui za medijaciju, navedeni rok tee od dana isteka roka za medijaciju, jer je to mogunost predviena novim Zakonom. Vano je ukazati da navedeni prekluzivni rok za pokretanje tube, sada vai i za podnoenje zahteva za nastavak parnice koje su u vreme pokretanja steaja bile u toku, kod kojih je nastupao prekid postupka. Zakonom je takoe izriito propisano pod kojim uslovima i na koji nain se postupak koji je prekinut nastavlja, to takoe znaajno pojanjava dosadanja zakonska reenja. Zakonom je takoe definisana i obaveza steajnog suda da pri glavnoj deobi potuje pravnosnane odluke o osporenim potraivanjima uz posebno naglaavanje da odluke donete po vanrednim pravnim lekovima nemaju dejstvo prema poveriocima u pogledu isplata primljenih na osnovu reenja o glavnoj deobi u skladu sa Zakonom. 25. POVERILAC POTRAIVANJA PO IZVRNOJ ISPRAVI Problemi u praksi u pogledu potraivanja koja su prijavljena po osnovu izvrne isprave koju je posedovao steajni poverilac, kao i injenica da je u toku postupak ispitivanja ustavnosti odgovarajue odredbe Zakona o steajnom postupku, uslovili su potrebu da se posebno regulie situacija u kojoj steajni poverilac prijavljuje potraivanje na osnovu izvrne isprave. Tako je odredbama lana 113 stav 3 Zakona, normirano iz kojih se samo razloga takvo potraivanje moe osporiti od strane steajnog upravnika. Tako je predvieno da se potraivanje prijavljeno na osnovu izvrne isprave moe osporiti ako je: 1. izvrna isprava ukinuta, ponitena, preinaena ili stavljena van snage,

2. potraivanje prestalo na osnovu injenice koje su nastupile nakon izvrnosti, 3. protekao rok u kome se po zakonu moe traiti izvrenje i 4. potraivanje nije prelo na steajnog poverioca, odnosno, ako obaveza nije prela na steajnog dunika, ili 5. izvrna isprava takva da bi radnja njenog izvrenja mogla biti predmet pobijanja u skladu sa istim Zakonom. Za razliku od Zakona o steajnom postupku Zakon o steaju je posebno predvideo postupak u kome se osporena potraivanja prijavljena po osnovu izvrne isprave, tako to je definisao da u toj situaciji steajni sudija zakljukom na parnicu upuuje steajnog upravnika ili poverioca koji je osporio potraivanje koje je prijavljeno po osnovu izvrne isprave. Na navedeni nain otklonjen je jo jedan od velikih propusta Zakona o steajnom postupku. 26. POBIJANJE PRAVNIH RADNJI STEAJNOG DUNIKA U poglavlju pobijanja pravnih radnji steajnog dunika izvrene su (u odnosu na Zakon o steajnom postupku) izmene samo u pogledu rokova za pobijanje pravnih radnji i to produenjem istih, zbog primedaba da su navedeni rokovi prekratki, te da time onemoguavaju pravilnu i sutinsku zatitu poverilaca kroz institut pobijanja pravnih radnji. 1. Tako se kod uobiajenog namirenja moe pobijati pravni posao ili druga pravna radnja preduzeta u poslednjih 6 meseci pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, a prema Zakonu o steajnom postupku pobijanju je bila podlona samo radnja, odnosno posao preduzet u poslednja 3 meseca pre podnoenja predloga. 2. Poslovi neuobiajenog namirenja ili pravne radnje mogu se pobijati samo ako su preduzete u poslednjih 12 meseci pre podnoenja predloga za

pokretanje steajnog postupka, a prema Zakonu o steajnom postupku, taj rok je bio 6 meseci pre podnoenja predloga. 3. Ako je usledilo neposredno oteenje steajnih poverilaca, pobijanje pravnih radnji moe se vriti samo ako su iste preduzete u poslednjih 6 meseci pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, dok je prema Zakonu o steajnom postupku taj rok bio 3 meseca. 4. U sluaju da je preduzeta pravna radnja ili zakljuen pravni posao kojim se namerno oteuju poverioci, nije dolo do promene roka u odnosu na Zakon o steajnom postupku i isti je sada mogue pobijati, ako je preduzet u poslednjih 5 godina pre podnoenja predloga za steaj. 5. Poslovi i radnje bez naknade ili uz neznatnu naknadu mogu se prema novom Zakonu o steaju pobijati ako su preduzeti u poslednjih 5 godina pre podnoenja predloga, dok je po Zakonu o seajnom postupku taj rok bio 2 godine. Potrebno je naglasiti i da svi drugi uslovi koji su bili potrebni za pobijanje odreenih poslova i radnji prema Zakonu o steajnom postupku nisu menjani u novom Zakonu. Novinu takoe predstavlja norma po kojoj pravni posao ili radnja uobiajenog odnosno neuobiajenog namirenja ne moe biti predmet pobijanja, ako: o je steajni dunik istovremeno ili u kratkom periodu pre ili posle njenog izvrenja primio jednaku vrednost u vidu trokova naknade, o kao ni poslovi i radnje uobiajenog ili neuobiajenog namirenja kojima se poverioci neposredno oteuju, ako je takva radnja preduzeta odnosno posao zakljuen: 1. pre podnoenja predloga za steaj

2. na osnovu okvirnog ugovora iz lana 82 stav 3 Zakona. 3. u skladu sa uobiajenom poslovnom praksom, za izvravanje takvih ugovora. Vano je naglasiti da su svi navedeni uslovi u kumulativnom odnosu da se samo u slu