1

Ellen G. White

KOMENTARI BIBLIJSKIH TEKSTOVA

Naslov originala: COMMENTS ON THE BIBLE AT SET

FORTH IN THE WRITINGS OF ELLEN G. WHITE

Prevod: Branko Bosanac

Digitalizacija: Dragoslav Kresac

2

Predgovor

U preko 4.000 ĉlanaka - odabranih za ovu priliku iz poznatih adventistiĉkih ĉasopisa kao što su: Rewiev and Herald (Pregled i Glasnik) i drugi, iz raznih pamfleta, kao i iz dosijea koji sadrţe saĉuvane govore, neobjavljene rukopise i originalna pisma E. G. White; ĉesto nailazimo na blistave dragulje koja na zadivljujući naĉin osvetljavaju neki biblijski stih, opširnije prikazuju pojedine vaţne dogaĊaje zabeleţene u analima Svetih spisa, i tako proširuju našu spoznaju o osnovnoj biblijskoj istini. Ova knjiga moţe stoga da posluţi kao novi pristup ili pak prihvatljivija primena da pomenuti dragulji zablistaju i pred okom onih ĉitalaca koji ih na drugi naĉin nikada ne bi ugledali.

OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA ZA NASLOVE CITIRANIH DELA АUСR – Protokol Australijske unije ВЕ - Еhо Biblije (ĉasopis) ВТS - Biblijska vaspitna škola (ĉasopis) СhЕ - Hrišćansko vaspitanje (ĉasopis) СТВН - Hrišćanska umerenost i biblijska higijena GСВ – Bilten generalne konferencije GН – Dobro zdravlje (ĉasopis) НR – Zdravstveni reformator (ĉasopis) НS - Kratki zapisi iz istorije ASD (Poglavlja E.G.White) Ibid. – Ukazuje na isto delo citirano u prethodnom ĉlanku Letter – Pisma E.G.White LР – Kratki zapisi iz ţivota apostola Pavla МS – Neobjavljeni rukopisi E.G.White NL – Listići dnevnika E.G.White (serija brošur) РUR – Protokol pacifiĉke unije RН – Adventni Pregled i Subotni Glasnik (ĉasopis poznat po skraćenom nazivu Pregled i Glasnik – Rewiev and Herald) SpT serija A – Posebna svedoĉanstva iz serije A (više svezaka) SрТ serija B - Posebna svedoĉanstva iz serije B (više svezaka) SТ – Znaci vremena (ĉasopis) ISР – Duh proroštva (sveske 1-4) ISG – Duhovni darovi (sveske 1-4) SW – Uputstva za rad subotne škole (ĉasopis) YI – Uputstva i saveti mladima

3

Traţite u knjizi Gospodnjoj i ĉitajte, ništa od ovoga neće izostati i nijedno neće biti bez drugoga; jer što kaţem, on je zapovjedio, i duh će

ih njegov sabrati. (Isaija 34:16)

Jer zapovijest po zapovijest, zapovijest po zapovijest, pravilo po pravilo, pravilo po pravilo, ovdje malo, ondje malo davaše se (Isaija

28:10)

Da bi se znao na zemlji put tvoj, po svima narodima spasenje tvoje. (Psalam 67:2)

„PREMALO JE PAŢNJE POKLONJENO BIBLIJI, I GOSPOD LJUDIMA I ŢENAMA DAJE MANJU

SVETLOST DA BI IH VODILA U SVE BLISTAVIJU SPOZNAJU“ (RH 20.januar 1903)

4

KOMENTARI BIBLIJSKIH TEKSTOVA

TOM 1

PRVA KNJIGA MOJSIJEVA DRUGA KNJIGA MOJSIJEVA TREĆA KNJIGA MOJSIJEVA

ĈETVRTA KNJIGA MOJSIJEVA PETA KNJIGA MOJSIJEVA

5

PRVA KNJIGA MOJSIJEVA (POSTANJE)

Poglavlje 1

1-3. (Ps. 33:6,9). Riznica sredstava. – Bog je samo govorio, i Njegovom reĉju stvarana su Njegova dela u prirodnom svetu. Boţje stvaranje predstavlja samo riznicu stvorenih sredstava spremnih da ih On trenutno moţe upotrebiti na svoju radost i zadovoljstvo (Letter 131, 1897) {1BC 1081.1}

26. (Efes. 3:15). Velika porodica. - Beskrajna ljubav – o kako je zaista velika! Bog je stvorio svet da bi proširio svemirsko blaţenstvo neba. Ţeleo je da proširi porodicu razumom obdarenih bića (MS 78, 1901). {1BC 1081.2}

27. Novi i poseban poredak. - Celo nebo se u dubokom interesovanju radovalo stvaranju našeg sveta i ĉoveka. Ljudska bića predstavljala su jedan novi poseban poredak (u svemiru). Oni su bili stvoreni „po obliĉju Boţijemu―, i Tvorĉeva je namera bila da oni nasele zemlju (RH 11. feb. 1902). {1BC 1081.3}

29. (Ps. 104,14). Plod u našim rukama. - Sam Gospod je prilikom stvaranja dao ţivot drvetu i vinovoj lozi. Njegova Reĉ moţe da uveća ili pak umanji plodove zemlje. Kad bi ljudi otvorili svoje srce i um da shvate povezanost koja postoji izmeĊu prirode i Boga prirode, ĉulo bi se verno priznavanje Tvorĉeve sile.

Kad bi Bog povukao svoju ţivotvornu silu sve u prirodi bi izumrlo. Sva Njegova stvorena dela zavise od Njega. Svim ţivotnim namirnicama i produktima prirode On daje ţivotvorno svojstvo. Voćna stabla krcata obiljem plodova treba da smatramo Boţjim darom upravo tako kao da je sam On te plodove stavio u naše ruke (MS 114, 1899). {1BC 1081.4}

Poglavlje 2 2. (2.Mojs. 2:8-11). Sedam bukvalno shvaćenih dana. - Sedmiĉni ciklus od sedam bukvalno shvaćenih dana, šest radnih i jedan za odmor, koji se kroz biblijsku istoriju odrţao sve do naših dana, ima svoje pereklo u veliko] ĉinjenici o prvoj sedmici (3 SG 99). {1BC 1081.5} 7. (1.Kor. 3:9; Dela 17:28). Ĉovek pod Boţjim nadzorom. - Ĉovekov fiziĉki organizam je pod Boţjim nadzorom, ali ne kao neki ĉasovnik koji se navije i onda mora da radi sam. Neprekidni rad srca, puls, disanje, koje takoĊe nikad ne prestaje, i ceo organizam nalaze se pod stalnim Boţjim nadzorom. „Vi ste Boţja njiva (gazdinstvo), Boţja graĊevina― (I Kor. 3:9). Zahvaljujući Bogu mi ţivimo miĉemo se i postojimo. Svaki otkucaj srca, svaki dah, svaki i najmanji pokret predstavlja inspiraciju Onoga koji je udahnuo još u Adamove nozdrve dah ţivota - inspiraciju uvek prisutnog Boga, Velikog JA SAM (RH 8. Nov. 1898). {1BC 1081.6} (2.Petr. 1-4). Uĉesnici u Boţjoj prirodi. - Gospod je ĉoveka stvorio od zemljinog praha. On je Adama uĉinio uĉesnikom svog ţivota, svoje boţanske prirode.

Zadahnuo ga je dahom Svemogućega i ĉovek je postao ţivo biće. Adam je bio savršenog oblika - snaţan, lepo graĊen, nevin – nosio je obliĉje svoga Tvorca (MS 102, 1903). {1BC 1081.7}

Fiziĉka snaga dugo oĉuvana. - Ĉovek je iz ruku svoga Tvorca izašao savršenog telesnog sastava i divnog oblika. Ĉinjenica da već gotovo šest hiljada godina odoleva sve teţim udarcima bolesti i prestupa, predstavlja najubedljiviji dokaz o snazi i izdrţljivosti kojom je u poĉetku bio obdaren. (CTBH 7) {1BC 1082.1}

8. Adam krunisani vladar Edema. - Adam je bio krunisani vladar Edema. Njemu je bila data vlast nad svim ţivim stvorenjima koja je Bog stvorio. Adama i Evu ]e Gospod blagoslovio darom razuma, darom koji nije dat ni jednom drugom stvorenju. On je Adama uĉinio zakonitim

6

vladarom nad svim delima svojih ruku. Ĉovek, stvoren po Boţjem obliĉju, mogao je da posmatra veliĉanstvena dela Boţja u svetu prirode, i bio je u stanju da o njima duboko razmišlja i da ih ceni (RH 24. feb. 1874). {1BC 1082.2}

15. Edem, nebo u minijaturi. – Adam je predmete za duboko razmišljanje i maštanje o delima Boţjim imao u Edemu, koji je predstavljao nebo u minijaturi. Bog je ĉoveka sazdao ne samo da posmatra Njegova veliĉanstvena dela; zato mu je dao ne samo srce i um za maštanje, nego isto tako i ruke za rad. Kad bi se ĉovekova sreća sastojala u tome da ništa ne radi, onda Tvorac Adamu ne bi namenio i rad. Ĉovek je i u radu nalazio sreću, isto tako kao i u dubokom poboţnom razmišljanju (RH 24. febr. 1874). {1BC 1082.3}

16,17. (1.Mojs. 1:26; Is. 43:6-7). - Bog je ĉoveka stvorio na slavu sebi, da bi ljudski rod, pošto bude okušan i proveren, mogao da se pridruţi nebesnoj porodici. Boţja namera je bila da ljudskim bićima, ako se pokaţu poslušna svakoj Njegovoj reĉi, proširi naseljavanje neba. Adam je bio stavljen na probu da bi se videlo: da li će biti poslušan kao anĊeli koji su ostali odani Bogu, ili pak neposlušan. Da se odrţao na ispitu, njegove pouke potomstvu bile bi samo vernost i odanost Bogu. Njegov um i misli bili bi kao i misli Boţje. On bi bio, kao „Boţ|a njiva, Boţja graĊevina― (1.Kor. 3:9), bio bi od Njega nauĉen. Njegov karakter bio bi oblikovan prema karakteru Boţjem. (Letter 91, 1900). {1BC 1082.4}

17. (Jovan 8:44; 1.Mojs. 3:4). Klica smrti: delo sotonino. Klicu smrti u ljudski organizam Hristos nikada nije uneo. Tu klicu usadio je sotona kad je naveo Adama da jede plod sa drveta „od znanja dobra i zla―, što je predstavljalo neposlušnost prema Bogu. (MS, 1899). {1BC 1082.5}

(Otk. 13:8). Smrtna kazna nije primenjena odmah. – Adam je, na nesreću, poslušao reĉi kušaĉa i, popustivši njegovim došaptavanjima, pao u greh. Zašto smrtna kazna u njegovom sluĉaju nije bila primenjena odmah? Zato što se našao otkup. Boţji jedinorodni Sin je dobrovoljno pristao da uzme na sebe ĉovekov greh i da svojim ispaštanjem iskupi ljudski rod. Da je uĉinjeni greh na neki naĉin mogao biti oprošten onda to ispaštanje ne bi bilo potrebno. Da je Bog oprostio Adamov greh bez ikakvog ispaštanja, greh bi postao besmrtan i beskonaĉno bi se nastavljao s drskošću koju ništa više ne bi moglo zadrţati (RH 23. april 1901). {1BC 1082.6}

Poglavlje 3 1-6. Sve dublje padanje u greh. - Da je ljudski rod prestao da pada sve dublje posle Adamovog izgnanstva iz Edema, stanje sveta bi danas u fiziĉkom, mentalnom i moralnom pogledu bilo daleko povoljnije. Ali, dok ljudi osuĊuju Adamov pad koji nam je doneo neizrecive patnje i nesreću, oni se ne pokoravaju izriĉitim Boţjim zabranama isto kao i Adam, iako u njegovom primeru imaju opomenu da ne prestupaju Boţji zakon, kao što je to on uĉinio. Kamo sreće da se ĉovekovo poniranje u greh zaustavilo sa Adamovim prestupom, ali pad je stalno postajao sve dublji i dublji. Ljudi neće da izvuku pouku iz Adamovog iskustva. Popuštajući apetitu i strastima, oni direktno prestupaju Boţji zakon, a u isto vreme nastavljaju da oplakuju Adamov prestup kojim je greh došao na svet. {1BC 1082.7} Od dana Adamovih ljudski pad je u svakom pogledu stalno bivao sve dublji, svaki novi pad je bio veći od prethodnog. Bog nije stvorio svet tako lišen zdravlja, lepote i moralne snage kakav on danas izgleda. Strašne i svakovrsne bolesti koje pogaĊaju ljudski rod sve su više u porastu. To nije u skladu sa Boţjim naroĉitim proviĊenjem, već u direktnoj suprotnosti sa Njegovom voljom. To dolazi zato što ĉovek zanemaru|e upravo ona sredstva koja su Bogom odreĊena da ga štite od strahote postojećih zala. (RH 4. Mart 1875). {1BC 1082.8} 1. Sotona koristi razna oruĊa. - U Edemu sotona je kao svoje oruĊe iskoristio zmiju. Danas on koristi ĉlanove ljudske porodice trudeći se svim mogućim lukavstvima i obmanama da podigne prepreke na putu pravedniĉkom kojim treba da idu iskupljenici Gospodnji. (Letter 91, 1900). {1BC 1083.1} 5. Sotonina propaganda se ne menja. Bog ne traţi naše mišljenje niti pita ĉemu bismo dali pravo prvenstva. On zna da ljudska bića ne znaju šta budućnost donosi svakog trenutka, i zato naše oĉi treba da budu upravljene na Njega, a ne na ovozemaljska preimućstva i dobiti

7

koje istiĉe sotona. Sotona nam došaptava da ćemo se, ako poslušamo njega, uzdići do velikih visina saznanja. „Vi ćete postati kao bogovi―, govorio je on Evi, „ako budete jeli plod sa drveta koje je Bog zabranio―. Proba na koju su bili stavljeni Adam i Eva bila je laka, ali se oni nisu odrţali. Nisu ostali poslušni Bogu, i njihov prestup je otvorio brane poplavi zla koja je preplavila naš svet. (MS 50, 1895). {1BC 1083.2} 6. Najblaţa proba. - Sa kako dubokim interesovanjem je ceo svemir budno pratio sukob koji je imao da odluĉi budući poloţaj Adama i Eve! Kako su paţljivo anĊeli slušali reĉi sotone, kao zaĉetnika greha, kad je svoje ideje stavio iznad zapovesti Boţjih i svojim varljivim zakljuĉcima obezvreĊivao zakon Boţji! Kako su zabrinuto oĉekivali da vide hoće li sveti par biti prevaren od prepredenog kušaĉa i savladan negovim lukavstvom! Oni su se pitali: Zar će sveti par svoju ljubav i veru u Oca i Sina preneti na sotonu? Zar će oni njegove laţi zaista prihvatiti kao istinu? Znali su da se oni mogu uzdrţati da ne uzmu zabranjeni plod i da ostanu poslušni Boţjoj pozitivnoj zabrani, ali i da mogu prekršiti izriĉitu zapovest svoga Tvorca. {1BC 1083.3} Njima je bila data najblaţa proba koja se uopšte mogla zahtevati, jer nisu imali nikakve potrebe da jedu zabranjeno voće. Bili su snabdeveni svim što je srce moglo da zaţeli (BE 24. jul 1899). {1BC 1083.4} Steĉeno samo saznanje o grehu i njegovim posledicama. - Da Adam i Eva nisu okusili rod sa zabranjenog drveta, Gospod bi im pruţio saznanje na kojem se ne nalazi prokletstvo greha - saznanje koje bi im donelo veĉnu radost. Jedino saznanje koje su stekli neposlušnošću bilo je saznanje o grehu i njegovim posledicama (AUCR 1. mart 1904). {1BC 1083.5}

Adamov pad neobjašnjiv. - U ĉemu se sastojala snaga iskušenja i napastovanja izvršenog na Adama, usled ĉega je došlo do njegovog pada? To nije bilo prebivanje u grehu, jer je Bog Adama stvorio prema svom karakteru, ĉistog i ispravnog. U Adamovom srcu u poĉetku nije bilo nikakve osnove za izopaĉenost niti bilo kakvih teţnji ili sklonosti ka zlu. Adam je bio bezgrešan isto tako kao i anĊeli koji se nalaze pred Boţjim prestolom. To je za sad neobjašnjivo, ali mnogo toga što sad ne moţemo shvatiti postaće nam jasno onda kad budemo gledali licem k licu, i kad budemo poznali kao što smo poznati. (I. Kor. 13:12). (Letter 191, 1899). {1BC 1083.6} (Propovednik 1:13-18) - Vekovima ljude njihova radoznalost navodi da teţe za drvetom saznanja; i ĉesto kad misle da su uzabrali plod i otkrili ono što je suštinski najbitnije, oni kao i Solomun u svom istraţivanju - uviĊaju da je sve to skupa taština i ništavilo u poreĊenju sa istinskom naukom o svetosti, nauka koja bi im otvorila vrata grada Boţjeg. Ambicija navodi ljude da teţe za saznanjem takve vrste koje će im doneti slavu, samouzvišenje i nadmoćnost. Tako su i Adam i Eva bili obraĊivani od sotone sve dok ograniĉenje koje im je Bog postavio nije bilo raskinuto, i njihovo vaspitanje poĉelo da se formira pod uticajem uĉitelja laţi da bi stekli saznanje koje im je Bog u svojoj milosti uskratio - saznanje o posledicama prestupa (MS 67, 1898). {1BC 1083.7} Padom prekinut zlatni lanac poslušnosti. - Adam je podlegao iskušenju; i pošto je pitanje greha i njegovih posledica danas tako jasno, mi moţemo da ĉitamo sve od uzroka do posledica i uviĊamo da veliĉina uĉinjenog dela nije ono što saĉinjava greh, nego neposlušnost prema Boţjoj jasno izraţenoj volji što predstavlja stvarno poricanje Boga, nepoštovanje zakona Njegove vladavine... {1BC 1083.8}

Padom naših praroditelja prekinut je zlatni lanac bezuslovne poslušnosti i potĉinjavanja ljudske volje volji Boţjoj. Poslušnost nije više smatrana apsolutnom neophodnošću. Ljudi su se povodili za svojom ubraziljom i mislima srca svojega za ode Gospod - govoreći o stanovnicima prepotopnog sveta - kaţe da su „svagda samo zle―. (1. Mojs. 6:5). (MS 1, 1892). {1BC 1083.9}

Adam je bio pošteĊen iskušenja koliko god je to bilo mogućno. - Plan spasenja je bio tako podešen da Adam kad je bio stavljen na probu nije morao da podlegne, bio je pošteĊen iskušenja koliko god je to bilo mogućno. U trenutku kad je (jelom) bio iskušan, Adam uopšte nije bio gladan. (ST 4. april 1900). {1BC 1084.1}

Ĉovek slobodno biće. - Bog je u svojoj svemoći mogao da zadrţi Adamovu ruku da ne dotakne zabranjeni plod; ali da je On to uĉinio, sotona bi u tome nalazio izgovor za svoje

8

optuţbe podizane protiv Boţje navodne samovolje. Ĉovek ne bi bio slobodno moralno biće, već samo poslušna mašina. (RH 4. Jun 1901). {1BC 1084.2}

Sve ga je podsticalo da ostane odan Bogu. - Sasvim je izvesno da Boţja namera nije bila da ĉovek postane grešnik. On je Adama stvorio nevinog i plemenitog, bez ikakve naklonosti prema zlu. Smestio ga je u prskrasni Edem, gde je bio okruţen svim što ga je podsticalo da ostane poslušan i odan Bogu. Zakon mu je bio dat kao zaštatna ograda. (Ibid). {1BC 1084.3}

7. Smokvino lišće nije moglo da prikrije greh. - Adam i Eva su oboje okusili zabranjeni plod, i tako stekli saznanje do kojeg, da su ostali poslušni Bogu, nikada ne bi došli - tragiĉan doţivljaj neposlušnosti i neodanosti prema Bogu, - Saznanje da su goli. Odeća njihove nevinosti, ogrtaĉ od samog Boga, kojim su do tada bili zaogrnuti - nestao je; i oni su pokušali da tu nebesku odeću zamene zaštitnim pregaĉama koje su spleli od smokvinog lišća. {1BC 1084.4}

To je ogrtaĉ kojim se prestupnici zakona Boţjeg koriste od dana Adamove i Evine neposlušnosti. Oni pletu smokvino lišće da bi pokrili svoju golotinju, prouzrokovanu prestupom. Smokvino lišće predstavlja argumente upotrebljene da se pokrije neposlušnost. Ĉim Gospod paţnju ljudi i ţena skrene na istinu, oni odmah poĉinju da pletu pregaĉe od smokvinog lišća da bi sakrili golotinju duše. Ali se golotinja greha ne moţe sakriti. Svi argumenti koje bi zainteresovani za ovaj uzaludan poduhvat mogli da prikupe pokazaće se potpuno ništavnim (RH 15. novembar 1898). {1BC 1084.5}

10.11. Navukli na sebe haljine neznanja. — Da Adam i Eva nisu ispoljili neposlušnost prema Tvorcu oni bi ostali na putu savršene ispravnosti i poznali bi i razumeli Boga. Ali kad su poslušali glas kušaĉa i zgrešili protiv Boga, sjajne haljine nebeske nevinosti išĉezle su, i lišeni haljina nevinosti oni su navukli na sebe tamne haljine neznanja o Bogu. Blistavo savršena svetlost kojom su dotada bili okruţeni osvetljavala je sve ĉemu bi se oni pribliţili; ali lišeno te nebeske svetlosti, Adamovo potomstvo nije više bilo u stanju da vidi tragove Boţjeg karaktera u Njegovim stvorenim delima (RH 17. Mart 1904). {1BC 1084.6}

15. Adamu je bio poznat prvobitni zakon. - Adam i Eva su od samog stvaranja znali za prvobitni Boţji zakon. On je bio napisan u njihovom srcu i oni su bili upoznati sa zahtevima koji su potom zakonu traţeni od njih. Kad su prestupom zakona Boţjeg izgubili sreću svoje nevinosti i postali grešnici, budućnost palog roda nije više osvetljvao ni jedan zrak nade. Ali se Bog u svojoj milosti saţalio na njih, i Hristos je, - preuzimajući na sebe njihovu krivicu, - stvorio plan za njihovo spasenje. U kletvi izreĉenoj nad zemljom i ĉovekom izraţeno je i obećanje da zahvaljujući Hristu, i za one koji su prestupili Boţji zakon postoji nada i oproštaj. Iako je budućnost bila zastrta mrakom i tminom, sliĉnom mrtvaĉkom pokrovu, ipak je obećanje o Iskupitelju predstavljalo zvezdu nade koja je osvetljavala tamu budućnosti. JevanĊelje o Hristu prvo je bilo negovešteno Adamu. Adam i Eva su u najiskrenijem kajanju oplakivali svoju krivicu. Oni su uzverovali u ovo dragoceno Boţje obećanje i bili su spaseni od najavljene propasti. (RH 29. april 1875). {1BC 1084.7}

Hristos neposredni jemac. - Ĉim se pojavio greh, pojavio se i Spasitelj. Hristos je znao da će morati da strada i pati, ali je ipak postao ĉovekova zamena. Ĉim je Adam zgrešio, Sin Boţji se predstavio kao jemac za pali ljudski rod, sa isto takvom silom da spreĉi presudu izreĉenu nad krivcima kao i kad je poloţio svoj ţivot na krstu Golgote. (RH 12. mart 1901). {1BC 1084.8}

Kontinent neba - Savršenim pokoravanem svakoj reĉi koja izlazi iz usta Boţjih, Hristos je postao Iskupitelj sveta. On je otkupio sramni Adamov pad, a zemlju koja je grehom bila rastavljena od Boga, ponovo kao sastavni kontinent neba pripojio porodici nebeskih tela u svemiru (RH 6. avgust 1894). {1BC 1084.9}

Povezana sa sferom slave – Iako je zemlja kao kontinent *) bila otrgnuta od neba i otuĊena od nebeske zajednice, ona je zahvaljujući Hristovoj ţrtvi ponovo povezena sa sferom slave (RH 24. novembar 1887). {1BC 1085.1}

*)Reĉ „kontinent― je ovde oĉigledno upotrebljena u smislu širem nego što se danas obiĉno upotrebljava. U engleskom, sada zastarelom obiĉaju, reĉ „kontinent― se mogla primeniti na „globus― ili „neko loptasto nebesko telo, sunce ili mesec― (Vidi Oksfordski engleski reĉnik).

9

Zamena u istom trenutku - Ĉim je ĉovek popustio sotoninom kušanju, uĉinivši ono što je Bog rekao da ne ĉini, Hristos Sin Boţji se postavio izmeĊu ţivih i mrtvih, rekavši: „Neka kazna padne na Mene. Ja se stavljam na ĉovekovo mesto, da bi se njemu pruţila još jedna šansa―. (Letter 22. Feb. 13, 1900). {1BC 1085.2}

Hristos svojom nogom zakoraĉuje na Adamov put – Kakve li ljubavi! Kakvog li poniţenja! Car slave se sam ponudio da se spusti do palog ljudskog roda. On je bio spreman da svojom nogom zakoraĉi na Adamov put; da uzme prirodu palog ĉoveka i da stupi u borbu sa jakim neprijateljem koji je nad Adamom pobedonosno likovao; da pobedi sotonu i da na taj naĉin svima koji uzveruju u Njega otvori put za iskupljenje od sramnog Adamovog neuspeha i pada. (RH24. februar 1874). (Iskušenje, ili Hristovo kušanje 15) {1BC 1085.3}

16.17. Izvršenje izreĉene presude zadrţano - Bog se, za izvesno vreme, uzdrţao od definitivnog izvršenja smrtne kazne izreĉene ĉoveku. Sotona je polaskao sebi da će vezu izmeĊu neba i zemlje zauvek prekinuti . Ali je u tome bio u velikoj zabludi i veoma se razoĉarao. Otac je sebe radi predao svet u ruke svog Sina da ga otkupi od kletve prouzrokovane Adamovim sramnim neuspehom i padom u greh. (Iskušenje, ili Hristovo kušanje 17) {1BC 1085.4}

17.18. Prokletstvo je na svemu stvorenom - U celokupnoj prirodi je nastao poremećaj, jer je Bog ovoj zemlji uskratio ostvarenje svoje namere koju je prvobitno za nju imao. Nema mira bezboţnicima, kaţe Gospod. Prokletstvo poĉiva na svemu stvorenom. To se svake godine sve više i sve oĉiglednije oseća. (MS 76a, 1901). {1BC 1085.5}

Prvo prokletstvo nad Adamovim potomstvom i nad ovom zemljom izreĉeno je zbog Adamove neposlušnosti. Drugo prokletstvo usledilo je zbog Kajinovog zloĉina kad je ubio svog brata Avelja. Treće i najstrašnije prokletstvo, kao znak Boţjeg negodovanja, pogodilo je zemlju prilikom potopa. (4SG 121). {1BC 1085.6}

Prokletstvo se na zemlji osećalo sve teţe i teţe. Pre potopa, prvi list koji je pao s drveta i bio pronaĊen na zemlji prouzrokovao je onima koji su se bojali Boga duboku ţalost. Oni su nad tim dugo tugovali kao što mi danas tugujemo nad svojim dragim pokojnicima. U truljenju i raspadanju lista oni su videli oĉevidan znak prokletstva i raspadanja prirode. (Ibid 155). {1BC 1085.7}

(Rimlj. 8:22) - Ĉovekov greh je doneo neizbeţne posledice - raspadenje, deformaciju i smrt. Danas je ceo svet proţet klicama zaraze i raspadanja i pogoĊen smrtnom bolešću. Sve na zemlji uzdiše i tuţi pod teretom stalnih prestupa njenih stanovnika. (Letter 22,13. februar 1900). {1BC 1085.8}

Prokletstvo pritiskuje ne samo zemlju i ĉoveka, nego i ţivotinje i ribe u moru, i pošto je prestup postao gotovo sveopšti biće dopušteno da i prokletstvo postane tako rasprostranjeno i tako duboko kao i sam prestup. (Letter 59, 1898). {1BC 1085.9}

Znaci Boţje neprekidne ljubavi. – Bog je posle Adamovog prestupa mogao da onemogući dalji razvoj svakog pupoljka, svake klice i svakog cveta, mogao je da cvetu oduzme miris tako prijatan za ljudska ĉula. U zemlji ţigosanoj i uprljanoj prokletstvom, u ĉkalju, ĉiĉku, trnju i korovu moţemo proĉitati zakon osude, ali u ljupkim bojama i miomirisu cveća moţemo videti da nas Bog još uvek ljubi, da Njegova milost još nije potpuno uskraćena ovoj zemlji (RH 8. novembar 1898). {1BC 1085.10}

17-19 - Adamu i celokupnom njegovom potomstvu Bog je rekao: „Sa znojem lica svojega ješćeš hljeb―, jer se otada zemlja mora obraĊivati pod smetnjama i neugodnostima nastalim usled prestupa. „Trnje i korov će ti raĊati―. (MS 84, 1897). {1BC 1085.11}

Na zemlji nema mesta gde se ne vidi trag zmije i ne oseća njen smrtonosno otrovni ujed. Cela zemlja se oskvrnila pod stanovnicima svojim. Prokletstvo se širi isto tako intenzivno kao i prestup. (Letter 22, 13. februar 1900). {1BC 1086.1}

18. Spajanje metala sa ţivom ubitaĉno deluje na biljke. - U velikom Gospodnjem vrtu nije bilo nijedne štetne biljke; ali posle prestupa Adama i Eve poĉele su da niĉu i otrovne trave. U paraboli o sejaĉu, Gospodaru se postavlja pitanje: „Nisi li ti dobro sjeme sijao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj?― Gospodar odgovara: „Neprijatelj to uĉini―. Svako seme kukolja i zla posejao je neĉastivi. Svaka štetna biljka njegovo je seme. Svojim dovitljivim metodama

10

amalgamisanja (spajanje metala sa ţivom) on je iskvario zemlju i zarazio je kukoljem. (MS 65, 1899; objavljeno u F.D.Nichol, E. G. White i njeni kritiĉari) {1BC 1086.2}

22-24 (Otkr. 22:2,14). Pravo na drvo ţivota uslovljeno je poslušnošću. - Prestup Boţjih zapovesti iskljuĉio je Adama iz Edemskog vrta. I anĊeli s plamenim maĉem postavleni su da ĉuvaju prilaze drvetu ţivota, da ne bi ĉovek posegao za negovim plodom i okusivši ga postao besmrtni grešnik, ovekoveĉivši na taj naĉin i sam greh. Uzimanje ploda sa tog drveta bilo je uslovljeno drţanjem svih Boţjih zapovesti. Svojim padom u greh, zbog neposlušnosti, Adam je izgubio svako pravo ne samo na ţivotvorni plod sa drveta ţivota, nego i na njegovo lišće koje sluţi za iscelenje narodima. {1BC 1086.3}

Poslušnost kroz Hrista Isusa daje ĉoveku savršeni karakter i pravo na drvo ţivota. Uslovi ponovnog sticanja prava na drvo ţivota jasno su izloţeni u svedoĉanstvu Hristovom upućenom Jovanu: „Blago onima koji tvore zapovijesti Boţje, da im bude vlast na drvo ţivota i da uĊu na vrata u grad―. (Otkr.22:14). (MS 72, 1901). {1BC 1086.4}

24. (Mat. 4:4; Jovan 6:63). Pred Drvetom ţivota koje je nama na dohvatu nema nikakvog plamenog maĉa. – Sveti spisi, - ono osveštano: „Pisano je― – predstavljaju jevanĊelje koje mi treba da propovedamo. Pred tim drvetom ţivota nije postavljen nikakav plameni maĉ. Nema sile koja bi ma kojoj duši mogla da zabrani uzimanje ploda sa tog ţivotnog drveta. U tome moţe da uĉestvuje svako. Svi mogu da jedu i da veĉno ţive. (Letter 20, 1900). {1BC 1086.5}

Poglavlje 4

4. Prinos mora biti pokropljen krvlju. - U svemu što prinosimo Bogu mi treba da izrazimo priznanje jednog velikog Dara; to jedino našu sluţbu moţe uĉiniti prihvatljivom, i Bogu ugodnom. Kad je Avelj prineo prvine od stada, on je time priznao Boga, i to ne samo kao Darodavca ovozemaljskih blagoslova, nego i kao Onog koji nam je dao Spasitelja. Aveljev prinos predstavljao je najodabranije što je mogao dati, jer je bio upravo ono što je Gospod izriĉito zahtevao. Kajin je prineo samo plodove zemlje, i njegov prinos Gospod nije mogao da prihvati. Time nije bila izraţena vera u Hrista. Svaki naš prinos mora biti pokropljen krvlju iskuplenja. Kao otkupljena svojina Sina Boţjeg, mi treba da predamo Gospodu sebe i svoj ţivot. (RH 24. novembar 1896). {1BC 1086.6}

(1.Mojs. 2:17). Ţrtva prinošenih ţivotinja prihvatana kao privremena zamena. - Pali ĉovek, zbog svoje krivice, nije više mogao direktno da izlazi pred Boga sa svojim molitvama; jer je njegovim prestupom boţanskog zakona podignuta neprohodna barijera izmeĊu svetog Boga i prestupnika. Ali je stvoren plan po kojem je smrtna presuda trebalo da padne na Hrista kao ĉovekovu zamenu. Planom spasenja moralo se predvideti prolivanje krvi, jer je smrt neizbeţna posledica ĉovekovog greha. Ţivotinje prinošene na ţrtvu bile su predslika Hristove ţrtve. U zaklanoj ţrtvi ĉovek je imao da gleda privremeno ispunjenje reĉi: „Umrijećeš― (I Mojs. 2:17). (RH 24, novembar 1896). {1BC 1086.7}

6. Bog zapaţa svaki postupak. – Gospod je video da se Kajin gnevi, video je promenu na njegovom licu. To pokazuje kako Gospod zapaţa svaki postupak, svaku nameru i cilj; pa, ĉak i izraz lica. Tako ĉovek, iako ništa nije rekao, izraţava svoje neslaganje sa voljom Boţjom i svoju nespremnost da joj se potĉini... I tebi Gospod isto tako, kad ne uzmogneš da postupiš prema pobudama svog buntovniĉkog srca i svoje neposvećene volje, moţe da postavi pitanje: „Što se srdiš? Što li ti se lice promjeni?― To oĉevidno pokazuje da su takvi, pošto ne mogu da sprovedu planove i namere sotonine, izazvani da ispolje duh sliĉan Kajinovom. (MS 77, 1897). {1BC 1086.8}

8. Do prepirke je moralo doći . - MeĊu dvojicom braće nije bilo sloge i do prepirke i otvorenog sukoba je moralo doći. Avelj nije mogao da odobri Kajinu a da time ne bude kriv za prestup izriĉite Boţje zapovesti. (Letter 16, 1897). {1BC 1086.9}

Kajin je bio ispunjen crnim slutnjama i ludaĉkim besom. – Zaĉetnik neverovanja, gunĊanja i pobune je sam sotona. On je Kajinovo srce ispunio slutnjama i ludaĉkim besom protiv njegovog neduţnog brata i protiv Boga, zato što je Aveljevu ţrtvu Bog primio a njegovu nije. I u nastupu ludaĉkog besa i mrţnje ubio je svoga brata. (RH 3. mart 1874). {1BC 1087.1}

11

15. „Znak na Kajinu.“ - Bog je svakom ĉoveku dao njegov zadatak; i ako se neko od zadatka koji mu je Bog namenio odvrati, da vrši delo sotonino, da skrnavi svoje telo ili navodi druge na greh, delo takvog ĉoveka predstavlja prokletstvo, i na njemu je ljaga - ţig ili znak Kajinov. Slom nesrećne ţrtve koju je upropastio vapiće Bogu, kao i nekada Aveljeva krv. (RH 6. mart 1894). {1BC 1087.2}

Svaki ĉovek, bio on propovednik ili obiĉan ĉlan crkve, koji teţi da vrši nasilje ili da vlada razumom drugih, postaje sotonin agent, vrši njegovo delo, i u oĉima nebeske vasione nosi Kajnov znak ili ţig. (MS 29, 1911). {1BC 1087.3}

25. Sit po uzrastu bio viši i otmeniji od Kajina i Avelja. - Sit je po uzrastu bio viši i otmeniji od Kajina i Avelja, i liĉio je na Adama više nego njegovi ostali sinovi. Sitovi potomci su se odvojili od bezboţnih Kajinovih potomaka. Oni su ĉuvali i na svoje mlaĊe prenosili znanje o Bogu i Njegovoj volji, dok bezboţni kajinovci nisu imali nikakvog poštovanja prema Bogu i Njegovim svetim zapovestima. (3SG 60). {1BC 1087.4}

Poglavlje 5 22-24 Enoh je Boga gledao samo verom. - Da li je Enoh stvarno video Boga na svojoj strani? Samo verom. On je bio svestan da je Gospod tu, i dosledno se i nepokolebljivo drţao naĉela istine. Mi, isto tako, treba da ţivimo jednako po volji Boţjoj. Kad tako budemo ĉinili, naše lice će biti ozareno svetlošću Njegove prisutnosti, i kad se sastanemo jedni sa drugima govorićemo o Njegovoj sili, naglašavajući uvek: Slava Gospodu. (MS 17, 1903). {1BC 1087.5} Hristos stalni saputnik. - I mi moţemo imati ono što je Enoh imao. Moţemo imati Hrista kao svog stalnog saputnika. Enoh je stalno hodio sa Bogom, ţiveći jednako po volji Njegovoj. Kad je bio saletan iskušenjima, on je o tome mogao da razgovara s Bogom. On nije imao ono osveštano „Pisano je― kao što mi danas imamo, ali je imao pravilnu predstavu o svom nebeskom Saputniku. On je Boga uĉinio svojim Savetnikom i bio je prisno povezan sa Isusom; i zato je bio posebno poĉastvovan. Uzet je na nebo ne okusivši smrt. I na kraju će na nebo biti uzeti samo oni koji su na ovoj zemlji odrţavali stalnu vezu sa Bogom. {1BC 1087.6} Oni koji pokazuju da im je ţivot skriven sa Hristom u Bogu prikazivaće Njega uvek u svakom svom ţivotnom postupku. Sebiĉnost i sopstveno ja biće potpuno iskorenjeni. (MS 38, 1879). {1BC 1087.6} Teţio da postane sliĉan boţanskom Uzoru. - Potrudimo se da shvatimo slabosti toliko svojstvene ljudima, u viĊajući da ĉovek pada upravo onda kad o sebi uobraţeno ima visoko mišljene. Onda ćemo biti ispunjeni ţeljom da budemo upravo onakvi kakvi, prema Boţjoj nameri i ţelji, treba da budemo - ĉisti, plemeniti i posvećeni. Bićemo gladni i ţedni pravde Hristove. l jedina ţelja naše duše biće da postanemo sliĉni njemu. {1BC 1087.7} To je bila ţelja koja je ispunjavala Enohovo srce. I mi ĉitamo za nega da je hodio s Bogom, ţiveći jednako po Njegovoj volji. On je prouĉavao karakter Boţji sa odreĊenim ciljem. On nije sam odreĊivao svoj put, niti je pak isticao svoju volju, smatrajući se dovoljno sposobnim da upravlja svojim ţivotom. Teţio je samo da postane sliĉan boţanskom Uzoru. (Letter 169, 1903). {1BC 1087.8} Kako je Enoh hodio sa Bogom. - Dok god se s poverenjem obraćate svom nebeskom Ocu za pomoć u svojoj nevolji i potrebi, On vas neće ostaviti. Nebo je puno blagoslova koje On jedva ĉeka da izlije na one što usrdno mole za pomoć koju samo Gospod moţe dati. Enoh je verom stalno gledao u Isusa, u molitvi se pozivao na Njega, verujući da će se svaka Boţja reĉ zaista ispuniti, tako je ovaj sveti ĉovek stalno hodio sa Bogom. On se ĉvrsto drţao Boga i bio na Njegovoj strani pokoravajući se svakoj Njegovoj reĉi. (MS 111, 1898). {1BC 1087.9} Boravište u ĉistoj atmosferi. - Enoh za sebe nije izabrao boravište meĊu bezboţnicima. Nije se nastanio u Sodomu, misleći da spase Sodom. Smestio se sa svojom porodicom tamo gde je atmosfera bila što je moguće ĉistija. Zatim bi odatle povremeno odlazio meĊu stanovnike sveta, prenoseći im Bogom danu poruku. Svaka poseta koju je uĉinio svetu bila je za njega veoma bolna. Svaki put bi zapazio i shvatio ponešto od gube greha. Objavivši svetu svoju poruku, svaki put je sa sobom u svoje usamljeno i povuĉeno boravište poveo i ponekog od onih koji su primili opomenu. Neki od tih postali su pobednici i kao takvi umrli pre

12

nego što je potop došao na svet. Ali neki, ţiveći tako dugo pod izopaĉenim uticajem greha, nisu mogli da podnose atmosferu pravednosti i ispravnosti. (MS 42, 1900). {1BC 1087.10} 24. Moralna tama nikad nije bila tako gusta. - Enoh je ţiveo jednako po volji Boţjoj, dok o svetu koji ga je okruţivao zapisi svete istorike kaţu: „I Gospod videvši da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli i maštanja srca njihova svagda samo zlo―. Enohovo ispravno ţivljenje bilo je u upadljivoj suprotnosti sa ţivotom bezboţnih koji su ga okruţivali. Njegova poboţnost, njegova neporoĉnost i njegovo nepokolebljivo poštenje bili su rezultat njegovog hoĊenja sa Bogom, dok je bezboţnost ostalih stanovnika sveta bila rezultat njihovog hoĊenja sa obmanjivaĉem roda ljudskog. Nikad do tada nije bilo niti će ikad biti vremena kad će moralna tama biti tako gusta kao što je bila kad je Enoh ţiveo ţivotom besprekorne pravednosti. (MS 43, 1900). {1BC 1088.1} Enoh - prvi prorok. - Enoh je bio prvi prorok na ovom svetu. On je proroĉanski najavio drugi dolazak Hristov na ovaj svet, i dela koja će On tada uĉiniti. Svojim ţivotom bio je uzor hrišćanske doslednosti. Reĉ Boţju u ţigosanju i osudi greha trebalo bi da izgovaraju samo sveta usta. Njegova proroĉanstva ne nalazimo u spisima Starog zaveta. Moţda nikada nećemo naći knjigu koja opisuje Enohova dela, ali apostol Juda, kao Boţji prorok, u Novom zavetu pominje Enohovo delo. (MS 43, 1900). {1BC 1088.2}

Poglavlje 6 2. Saradnjom s Bogom izbeglo bi se bogosluţenje zasnovano na Kajinovom uzoru. - Da su ljudi saraĊivali s Bogom ne bi bilo laţnog bogosluţenja koje se u suštini zasniva na Kajinovom uzoru. Aveljev primer poslušnosti bio bi zasluţeno cenjen i smatran dostojnim podrţavanja. Ljudi su mogli d a izvršavaju Boţju volju. Mogli su da se pokoravaju Njegovom zakonu, i u poslušnosti Njemu našli bi spasenje. Bog i nebeski svemir bi im pomogli da saĉuvaju u sebi boţansko obliĉje i sliĉnost sa Njegovim karakterom. Bila bi oĉuvana njihova dugoveĉnost, i Bog bi sa zadovoljstvom uţivao u delima svojih ruku. (RH 27. Decembar 1898). {1BC 1088.3}

3. (1.Petr. 3:18-21). Bog je govorio preko Matusala, Noja i ostalih patrijaraha. - Bog je stanovnicima pretpotopnog sveta dao sto i dvadeset godina milosti, i za to vreme propovedao im jevanĊelje preko Matusala, Noja i ostalih svojih slugu. Da su poslušali svedoĉenje tih vernih svedoka, da su se pokajali i vratili Bogu, On ih ne bi uništio. (RH 23, april 1901). {1BC 1088.4} Enoh neustrašivo daje odluĉno svedoĉanstvo. - Enoh je stanovnicima prepotopnog sveta, pre njihovog uništenja potopom, neustrašivo objavio odluĉno svedoĉanstvo. (RH 1. novembar 1906). {1BC 1088.5} Glas Noja, Matusala i ostalih ĉuo se. - Bog je odluĉio da potopom oĉisti zemlju, ali je stanovnicima prepotopnog sveta u svojoj dobroti i ljubavi ostavio vreme milosti od sto dvadeset godina. U toku perioda, dok je graĊen kovĉeg spasenьa, glasovi Noja, Matusala i mnogih drugih vernika ĉuli su se u opomenama i preklinjanju, i svaki udarac koji se ĉuo pri graĊenju kovĉega predstavljao je po jednu poruku opomene (RH, 19. septembar 1907). {1BC 1088.6} Neki su uzverovali, a neki se ponovo otpadili. - Sto i dvadeset godina je Noje stanovnicima prepotopnog sveta objavljivao poruku opomene, ali je malo bilo onih koji su se pokajali. Neki od drvodelja koje je on zaposlio u izgradnji kovĉega poverovali su i prihvatili poruku, ali su pomrli pre potopa; dok su se neki od Nojevih obraćenika ponovo otpadili. (MS 65, 1906). {1BC 1088.7} Mnogi od onih koji su uzverovali ostali su verni do kraja i umrli kao pobednici. (MS 35, 1906). {1BC 1088.8} Enohovo iskustvo najubedljivija beseda. – „Ali i za ovake prorokova Enoh, sedmi od Adama, govoreći: gle, ide Gospod s hiljadama svetijeh anĊela svojijeh, da uĉini sud svima, i da pokara sve bezboţnike za sva njihova bezboţna dela kojima bezboţnost ĉiniše, i za sve ruţne rijeĉi njihove koje bezboţni griješnici govoraše na nj.― (Juda 14-15). Besede koje je Enoh odrţao svojim poukama i ţivotom i njegovo vaznesenje u nebo bili su ubedljivi argumenti za sve koji su ţiveli u to vreme. To su bili snaţni argumenti koje su Matusal i Noje ubedljivo mogli

13

da upotrebe dokazujući da pravednici mogu da budu preobraţeni i uzeti u nebo (MS 46, 1895). {1BC 1088.9}

Druţenje sa nevernicima potkopava veru. - Oni koji su uzverovali kad je Noje poĉeo da gradi kovĉeg, izgubili su svoju veru zahvaljujući druţenju sa nevernicima koji su u njima razbudili sve njihove stare strasti za zabavom i raskoši (RH 15. septembar 1904). {1BC 1088.10}

(1.Jovanova 3:8) Hristos u borbi u danima Nojevim. – „Zato se javi Sin Boţji da raskopa djela Ċavolja.― Sam Hristos je bio angaţovan u borbi u danima Nojevim. U porukama opomene, ukora i usrdnih poziva stanovnici prepotopnog sveta ĉuli su Njegov glas. On im je dao vreme milosti i pouke od sto i dvadeset godina u kojima su mogli da se pokaju. Ali su oni radije izabrali sotonine obmane, i zato su morali da izginu u nabujalim talasima potopa (RH, 12 mart 1901). {1BC 1088.11}

4. Velika umetnost, nauka i pronalasci uništeni u potopu. - U potopu su uništeni veći pronalasci umetnosti i ljudske veštine nego što današnji svet moţe i da zamisli. Uništena su umetniĉka dela daleko veća od ovih kojima se današnji umetnici hvalisavo razmeću. (Letter 65, 1898). {1BC 1089.1}

Od koga je ĉovek dobio znanje kojim raspolaţe, i kako on stvara svoje izume? - Od Gospoda, izuĉavanjem sastava i navika raznih vrsta ţivotinjskog sveta. Svaka ţivotinjska vrsta predstavlja poseban udţbenik, i od naĉina kako one upotrebljavaju svoja oruţja, kao što su: kandţe, kljun, rog, ţaoka i sl. ljudi uĉe da prave aparate za svakovrsnu delatnost. Kad bi ljudi samo znali kakve je sve umetnosti i izume svet izgubio, oni ne bi bili tako brbljivi govoreći o takozvanim vekovima mraka u dalekoj prošlosti. Kad bi mogli videti kako je Gospod nekad radio preko ljudskih oruĊa, oni bi sa manje samopouzdanja govorili o prepotopnom svetu. U potopu je, na mnogim podruĉjima ljudskih dostignuća, uništeno daleko više nego što ljudi danas znaju. Posmatrajući tadašnji svet, Gospod je video da je intelekt koji je On dao ĉoveku bio izopaĉen, da su sva njihova maštanja i sve misli njihovog srca svagda samo zle. Bog je tim ljudima dao znanje. On im je dao dragocene i korisne ideje, da bi ostvarili Njegov plan. Ali Gospod je video da su oni koji su prema Njegovoj nameri mogli da imaju mudrost, taktiĉnost i rasuĊivanje, sve te sposobnosti uma iskoristili da slave i uzdiţu sebe. Nezadrţivim talasima potopa On je zbrisao sa lica zemlje taj dugoveĉni rod, i zajedno sa njima i znanje koje su oni koristili samo na zlo. Kad je zemlja posle potopa ponovo naseljena, Gospod je svoju mudrost ljudima poveravao štedljivije, dajući im samo onoliko koliko je bilo neophodno za ostvarivanje Njegovog velikog plana. (Letter 24, 1899). {1BC 1089.2}

Obmane o takozvanom napretku. - Pravo znanje je sa svakom novom generacijom bilo u stalnom opadanju. Bog je beskonaĉan (bez poĉetka i kraja), i prvi ljudi na Zemlji su svoja saznanja primili od tog beskonaĉnog Boga koji je stvorio svet. Znanje onih koji su pouke primali neposredno od beskrajne mudrosti nije moglo biti nepotpuno ili pogrešno. {1BC 1089.3}

Bog je Noju dao podrobna uputstva kako da sagradi ogromnu laĊu za svoje sopstveno spasenje i spasenje svoje porodice. On je isto tako dao uputstva Mosiju kako da naĉini šator od sastanka, i kako da se izvedu svi umetniĉki radovi kojima je svetinja trebalo da bude ukrašena. Ţene su sa izuzetnom oštroumnošću izraĊivale vezove i ukrase od srebra i zlata. Da bi se delo na podizanju šatora i izradi kovĉega i sudova dovršilo, nisu nedostajali ni vešti ljudi koji su znali da rade od ĉistog zlata. {1BC 1089.4}

Bog je Davidu dao uzor ili maketu hrama koji je sagraĊen u vreme Solomunovo. Nikome sem najveštijih ljudi i umetnika nije bilo dopušteno da uĉine bilo šta u planiranju ovih radova. Svaki kamen je, pre no što je donesen na gradilište, bio obraĊen i pripremljen tako da taĉno odgovara svom mestu. I hram je podizan tako da se na gradilištu nije ĉuo nijedan udarac sekire ili ĉekića. GraĊevina je bila takva da joj po lepoti, bogatstvu, veliĉanstvenosti i sjaju na svetu nije bilo ravne. {1BC 1089.5}

Sada postoje mnogi izumi i sve savršenije mašine koje zamenjuju ljudski rad, što ljudi u drevno doba nisu imali. Njima to nije bilo potrebno... {1BC 1089.6}

Što je zemlja duţe pod teretom prokletstva, ĉoveku je sve teţe da je obraĊuje i da je uĉini plodnom. Pošto zemljište tokom vremena postaje sve neplodnije i njegova obrada zahteva dvostruko više truda i napora. Bog je podigao ljude pronalazaĉkih sposobnosti da konstruišu razna oruĊa i mehanizaciju koja olakšavaju obraĊivanje zemlje pritisnute sve teţim

14

prokletstvom. Ali svi ljudski izumi i pronalasci nisu od Boga. Ljudskim umom je u velikoj meri ovladao sotona, i to je ubrzalo nove izume koji su ljude naveli da zaborave na Boga. {1BC 1089.7}

Po snazi intelekta, ljudi koji sada ţive ne mogu se uporeĊivati sa onima iz davne prošlosti. Davno nestalih umetnosti i zanatskih veština bilo je u davnoj prošlosti više nego što današnje generacije imaju. Veštine i umetniĉka dostignuća onih koji danas ţive ne mogu se uporeĊivati sa znanjem onih snaţnih ljudi koji su mogli da doţive skoro hiljadu godina. {1BC 1089.8}

Pre potopa ljudi su ţiveli stotinama godina, a kad bi navršili sto godina još uvek su smatrani mladićima. Ti dugoveĉni ljudi imali su u zdravom telu i zdrav um. Njihova umna i fiziĉka snaga bila je tako velika da se sadašnje oslabljene generacije ne mogu uopšte uporeĊivati s njima. U toku celog ţivota koji je trajao skoro hiljadu godina oni su mogli da stiĉu i usavršavaju svoje znake. Na pozornicu aktivnosti oni su stupali od svoje šezdesete do stote godine ţivota, upravo u godinama u kojima danas i najdugoveĉniji moraju da završe svoje kratkotrajno ţivotno delo, i da odlaze sa pozornice. Oni koji se obmanjuju i hvališu zabludom da svet sada ţivi u vreme pravog napretka i da je ljudski rod vekovima napredovao u pravom znanju nalaze se pod uticajem oca laţi, ĉije je delo od uvek bilo da istinu Boţju pretvara u laţ (4SG 154-156). {1BC 1089.9}

Dţinovski uzrast prepotopnih ljudi. - U prvom vaskrsenju svi ustaju u sveţini i zdravlju besmrtnosti, ali u drugom se na svima vidno zapaţaju tragovi prokletstva. Nepokajani ustaju upravo onakvi kakvi su poloţeni u grob. Oni što su ţiveli pre potopa, ustaju u svom gorostasnom uzrastu, više nego dvostruko veći od ljudi koji sada ţive na zemlji, i srazmerno svojoj visini i razvijeni. Generacije posle potopa bile su sve manje po uzrastu (3SG 84). {1BC 1090.1}

5. Degenerisanje od lakomislenosti do uniţavajućih greha. - Pred nama je istorija prepotopnog sveta i stanovnika Sodoma i Gomora, koji su svojim degenerisanjem od površnosti i lakomislenosti do uniţavajućih greha izazvali gnjev Boţji u najstrašnijem uništenju, da bi oĉistio zemlju od zaraznog uticaja njihovog naĉina ţivljenja. Neĉiste sklonosti i strasti zagospodarile su razumom. Sebiĉnost je postala njihov bog, a znanje o Svemogućem bilo je sebiĉnim popuštanjem izopaĉenim strastima gotovo sasvim izbrisano. (Letter 74, 1896). {1BC 1090.2}

Zloupotreba onoga što je samo po sebi ispravno. - Greh prepotopnih ljudi je u tome što su zloupotrebljavali ono što je samo po sebi bilo ispravno i dozvoljeno. Darove Boţje oni su izopaĉili, koristeći ih sebiĉno u zadovoljavanju svojih telesnih ţelja. Popuštanje apetitu i odavanje niskim strastima potpuno je izopaĉilo njihove misli. Dozvolivši da ih sotona na taj naĉin zavede i potpuno zavlada nad njima, postali su njegovo roblje (MS 24, 1891). {1BC 1090.3}

Iskvareni zbog popuštanja izopaĉenom apetitu. - Stanovnici sveta u Nojevo doba bili su uništeni zato što su se iskvarili popuštanjem izopaĉenom apetitu (ST 2. septembar 1875). {1BC 1090.4}

11. Oboţavanje popustljivosti prema sebi; gajenje zloĉina. - Oni su prosto oboţavali sebiĉno popuštanje svojim prohtevima - jelu, piću i zabavama, - a ukoliko bi ih neko spreĉavao u zadovoljavanju njihovih ţelja i strasti pribegavali su i delima nasilja i zloĉina. {1BC 1090.5}

U danima Nojevim zaprepašćujuća većina se protivila istini, i ljudi su više voleli laţ i lukavo ispredene izmišljotine koje su im se u dušu utkale. Zemlja je bila puna nasilja. Rat, zloĉin, ubistva bili su svakodnevna pojava. Upravo tako će biti i pred drugi Hristov dolazak. (MS 24, 1891). {1BC 1090.6}

12.13 Noje izloţen podsmehu. - Pre uništenja sveta potopom na zemlji je bilo talentovanih ljudi, ljudi koji su posedovali umešnost i znanje. Ali su se oni izopaĉili i u srcu i mislima, jer su u svojim planovima i savetima potpuno ostavili Boga. Bili su mudri da ĉine ono što On nikada nije rekao da ĉine, mudri da ĉine zlo. Gospod je video da bi njihov primer bio štetan i opasan za buduće generacije i stvar je preuzeo u svoje ruke. Sto dvadeset godina ih je milostivo opominjao preko svog vernog sluge Noja. Ali dragoceno vreme milosti i proveravanja koje im je tako milostivo bilo dano oni su proveli u ismejavanju Noja i njegovih opomenama. U zlonamernoj osudi i kritikovanju, prikazivali su ga u najpodrugljivijim karikaturama. Ismejavali su njegovu izuzetnu ozbiljnost i duboku osećajnost u najavljivanju Boţje kazne koja je sigurno

15

morala doći. Pozivali su se na nauku i zakone koji vladaju prirodom. A onda su na raĉun Nojevih reĉi pravili karnevale, nazivajući ga zaluĊenim fanatikom. Boţje strpljenje je konaĉno bilo iscrpljeno, i On je rekao Noju: „Kraj svakome tijelu doĊe preda me, jer napuniše zemlju bezakonja; i evo hoću da ih zatrem sa zemlje―. (I Mojs. 6,13) (MS 29,1890). {1BC 1090.7}

17. (2.Petr. 3:10; Otkr. 14:10). Ugalj i nafta sredstva konaĉnog uništenja. - Ogromna stabla drveća koja je Bog dao da izraste iz zemlje za dobro prepotopnih ljudi, a koja su oni koristili da prave idole i da se izopaĉuju, Bog sada ĉuva u zemljinoj utrobi u obliku uglja i nafte da bi ih kao zapaljiva sredstva upotrebio u konaĉnom uništenju ljudske civilizacije. Kao što je vodu, kao oruţje iz svog arsenala u vreme potopa, izveo iz zemlje da bi uništio prepotopni svet, tako će na kraju (sedme) hiljade godine i vatru izvesti iz zemlje kao oruţje koje tu ĉuva za konaĉno uništenje, i to ne samo generacija nastalih posle potopa, nego i prepotopnog sveta koji je bio uništen vodom. (3SG 87). {1BC 1090.8}

Poglavlje 7 21-23. Odrţao se verom u Hrista. – Hristos je bio taj koji je odrţao Nojev kovĉeg usred

tutnjave i huke nabujalih talasa, zato što su oni koji su bili u kovĉegu verovali da ih samo Njegova sila moţe spasti. (RH 12. mart 1901). {1BC 1091.1}

Poglavlje 8

13. Saĉuvano seme a i neke biljke. - Divno drveće i ukrasno šiblje pokriveno

cvetovima najraskošnijih boja uništeni su u potopu, ali je Noje ipak saĉuvao seme uzevši ga sa sobom u kovĉeg, a neke vrste drveta i ukrasnog šiblja Bog je svojom ĉudesnom silom odrţao u ţivotu za buduća pokolenja. Uskoro posle potopa izgledalo je kao da drveće i biljke niĉu iz samih stena. Bog je u svom proviĊenju rasejao njihovo seme po pukotinama i tu je bilo sigurno zaklonjeno i saĉuvano za buduću ĉovekovu upotrebu (3SG 76). {1BC 1091.2}

Poglavlje 9

6. Bog uzima u zaštitu ljudska prava. - Kako briţljivo Bog uzima u zaštitu ljudska

prava? On je za namerno ubistvo predvideo odgovarajuću kaznu. „Ko prolije krv ĉovjeĉiju, njegovu će krv proliti ĉovjek― (I Mojs. 9:6). Da je ijednom ubici bilo dopušteno da proĊe nekaţnjeno on bi svojim zlim uticajem i svirepim nasiljem nastavio da obara i druge. To bi dovelo do stanja sliĉnog onom koje je postojalo pre potopa. Boţja kazna mora da stigne ubice. On je ĉoveku dao ţivot, i samo On ga moţe i oduzeti, ako taj ţivot postane napast i zapreti opasnošću da ugroţava druge. (MS 126, 1901). {1BC 1091.3}

12. Duga pokazuje Hristovu ljubav koja istoo tako okruţuje ovu zemlju. - Kad ugledamo dugu, taj oĉevidni znak Boţjeg obećanja datog ĉoveku: da bura Njegovog gnjeva nikad više neće opustošiti zemlju vodom, setimo se uvek da tu veliĉanstvenu pojavu posmatraju i oĉi Beskonaĉnoga, i duboko razmišljajmo o tome. AnĊeli se raduju gledajući netremice u taj dragoceni znak ljubavi Boţje prema ĉoveku. Na dugu gleda i Spasitelj sveta, jer je zahvaljujući Njemu ona i postavljana na nebu kao znak Boţjeg obećanja datog ĉoveku. I sam Gospod posmatrajući dugu u oblacima seća se svog veĉnog zaveta sa ljudskim rodom. {1BC 1091.4}

Posle strašnog ispoljavanja Boţjeg gnjeva u uništenju sveta potopom, On je znao da bi svako nagomilavanje oblaka, sevanje munja i grmljavina budilo strah u srcu onih koji su bili spaseni od sveopšteg uništenja, i da bi od svakog nailaska bure i pljuska oni strahovali da na zemlju ponovo dolazi potop. Zato ih je u svojoj ljubavi ohrabrio obećanjem: „Evo znak zavjeta koji postavljam izmeĊu sebe i vas i svake ţive tvari, koja je s vama do vijeka: Metnuo sam dugu svoju u oblake, da bude znak zavjeta izmeĊu mene i zemlje. Pa kad oblake navuĉem na zemlju, vidjeće se duga u oblacima. I opomenuću se zavjeta svojega koji je izmeĊu mene i vas i svake duše ţive u svakom tijelu, i neće više biti od vode potopa da zatre svako tijelo―. (1.Mojs. 9:12-15). {1BC 1091.5}

16

Sa divljenjem punim strahopoštovanja i radosti, posmatrala je Nojeva porodica ovaj znak Boţje milosti kako se proteţe preko celog neba. Duga predstavlja Hristovu ljubav koja obuhvata celu zemlju i dopire do samog nebeskog sveta, povezujući ĉoveka sa Bogom i zemlju sa nebom. {1BC 1091.6}

Gledajući s paţnjom ovu divnu pojavu, mi se moţemo radovati u Gospodu i biti sigurni da se on zaista, posmatrajući ovaj znak svog zaveta, opominje svoje dece na zemlji zbog kojih je i postavljena. Naše nevolje, opasnosti i iskušenja nisu sakriveni od Njega. Moţemo se radovati u nadi, jer je duga Boţjeg zaveta uvek iznad nas. Decu svoje ljubavi i brige On nikada neće zaboraviti. Kako je za um ograniĉenog ĉoveka teško da shvati ĉudnovatu ljubav i neţnost našeg nebeskog Oca, i koliko se On spustio do ĉovekovog rezonovanja kad je rekao: „pa ću je pogledati i opomenuću se vjeĉnog zavjeta―. (RH 26. februar 1880). {1BC 1091.7}

Poglavlje 11

2-9. Ljudi se ponovo vraćaju starom neprijateljstvu. - MeĊutim, kad su ponovo

nasledili zemlju ljudi su se opet vratili svom starom neprijateljstvu prema Bogu i nebu. To neprijateljstvo je, posredstvom veštine i lukavstva obmanutih ljudi koje ih je i navodilo da nastave taj neprirodni rat, neprekidno prenošeno na potomstvo kao neko sveto zaveštanje. (Letter 4, 1896). {1BC 1091.8}

3-7. Savez roĊen iz pobune. - Ovaj savez je bio roĊen iz pobune protiv Boga. Stanovnici doline Senar svoje carstvo osnovali su da bi uzdigli sebe, a ne da bi proslavili Boga. Da su uspeli u svom poduhvatu, oni bi kao moćna sila zagospodarili svetom, prognali pravdu i uveli novu religiju. Svet bi bio potpuno demoralisan. Mešavinom religioznih ideja sa zabludama varljivih teorija, u svetu bi se potpuno zatvorila vrata miru, sreći i bezbednosti. SprovoĊenjem u delo tih varljivih teorija zasnovanih samo na nagaĊanju i pretpostavkama, ljudi bi se potpuno odvratili od vernosti boţanskim uredbama, a Boţji zakon bi bio ignorisan i zaboravljen. Nadahnuti i podsticani od prvog velikog buntovnika, ljudi bi se odluĉno suprotstavili svakom ometanju njihovih planova i njihovih zlih namera. Umesto boţanskih propisa, ljudi bi stvorili zakone koji bi odgovarali ţeljama njihovog sebiĉnog srca, kako bi nesmetano mogli da nastave svojim putem. (RH 10. decembar 1903). {1BC 1092.1}

Poglavlje 12 1. Avram izabran izmeĊu pripadnika idolopokloniĉke generacije. - Posle potopa

ljudi su se ponovo namnoţili na zemlji, ali se isto tako namnoţilo i bezakonje. Idolopoklonstvo je postalo gotovo sveopšte i Gospod je okorele prestupnike konaĉno pustio da nastave svojim zlim putem, dok je izmeĊu potomaka Simove loze izabrao Avrama i uĉinio ga ĉuvarem svog zakona za buduće naraštaje. (MS 65, 1906). {1BC 1092.2}

I porodica Avramovog oca bila je okaljana laţnim bogosluţenjem. - Idolopoklonstvo koje se u to vreme ĉvrsto ukorenilo bilo je u otvorenom sukobu sa sluţenjem pravom Bogu. Ali Avram nije postao idolopoklonik. Iako mu se otac kolebao izmeĊu pravog i laţnog bogosluţenja, i sa svojim znanjem o istini mešao i laţne teorije i idolopokloniĉku praksu, Avram se nije dao time zaluditi. On se nije stideo svoje vere, niti se trudio da prikrije ĉinjenicu da je svoj oslonac našao u Bogu. On „podiţe oltar Gospodu, i prizva ime gospodnje―. (YI 4.mart 1897). {1BC 1092.3}

2.3 (Jovan 8:56; Galatima 3:8). Avram video dolazak Iskupitelja. - Hristos je rekao farisejima, „Avram, otac vaš bio je rad da vidi dan moj; i vidje, i obradova se― (Jovan 8:56). Kako je Avram saznao za dolazak Iskupitelja? Bog mu je dao svetlost u pogledu budućnosti. On je unapred video vreme kad je Spasitelj imao da doĊe na ovu zemlju, da svoje boţanstvo zaodene ljudskom prirodom. Verom je video kako Iskupitelj sveta dolazi na zemlju kao Bog u telu. Video je kako On kao boţanski Zamenik za ĉoveka preuzima na sebe teret celog roda ljudskog. (MS 33, 1911). {1BC 1092.4}

(Efes. 2:8). Drţanje zapovesti pod zavetom uĉinjenim sa Avramom. - Da pod zavetom uĉinjenim sa Avramom nije bilo moguće drţati zapovesti, svaka duša bi bila

17

izgubljena. Zavet uĉinjen sa Avramom je zavet milosti. „A koji ga primiše dade im vlast da budu sinovi Boţiji, koji vjeruju u ime Njegovo. Koji se ne rodiše od krvi, ni od volje tjelesne, ni od volje muţevlje, nego od Boga―. (Jov. 1:12-13). Da li se „Milošću spasavaju― neposlušna deca? Ne, nego oni koji se pokoravaju svim Njegovim zapovestima. Ako bi za nas bilo nemoguće da drţimo Njegove zapovesti, zašto bi On onda drţanje tih zapovesti smatrao dokazom naše ljubavi prema Njemu? (Letter 16, 1892). {1BC 1092.5}

Poglavlje 13

10.11. Lot je otišao u bogatstva, a izašao iz njega bez igde iĉega. — Lot je izabrao zemlju koja je po svom poloţaju i mogućnostima bogaćenja bila zaista privlaĉna, koja je mnogo obećavala. Otišao je u bogatstva svojom voljom, a iz njega izašao bez igde iĉega kao jedinim rezultatom svoga izbora. Od izbora uvek zavisi kakav će biti ishod: bilo da se ljudi stave u poloţaj gde će imati najbolju pomoć ispravnog uticaja, ili da izaberu prolazna ovozemaljska preimućstva. Putevi mnogih vode u Sodom. Svakome od nas je neophodno pomazanje mašću oĉinjom da bismo raspoznali put koji vodi k Bogu. (Letter 109, 1899). {1BC 1092.6}

Lot je bio svestan svoje greške. - Lot je izabrao Sodom za svoj dom zato što je video da tu postoje dobri izgledi za sticanje ovozemaljskih preimućstava. Ali kad se već nastanio tu i obogatio, osvedoĉio se da je uĉinio grešku što nije obratio paţnju na moralno stanje društva u mestu koje je izabrao za svoj dom. (RH 14. novembar 1882). {1BC 1092.7}

Poglavlje 14

18-20. Melhisedek - Hristov predstavnik. – Bog nikada nije ostao bez svojih svedoka na zemlji. Jedno vreme je Melhisedek u otkrivanju nebeske istine i nastojanju da se zakon Boţji ovekoveĉi predstavljao liĉno Gospoda Isusa Hrista. (Letter 190, 1905). {1BC 1092.8}

Preko Melhisedeka, koji je bio sveštenik Boga Svevišnjega, govorio je sam Hristos. Melhisedek nije bio Hristos, ali je predstavljao glas Boţji u svetu i bio Oĉev Predstavnik. Hristos je preko svojih izabranih oruĊa govorio kroz sva pokolenja prošlosti. On je vodio svoj narod i bio svetlost svetu. Kad je Avram bio izabran za predstavnika istine, On ga je izveo iz njegove zemlje i rodbine, uputivši ga da bude potpuno izdvojen. Ţeleo je da njegov ţivot i karakter oblikuje prema svom uzoru i da ga pouĉava u skladu sa svojim planom (RH 18. februar 1890). {1BC 1093.1}

20. (1.Mojs. 28:22; 3.Mojs. 27:30). Desetak nas vraća u dane Adamove. - Sistem davanja desetka doseţe u istorijskoj prošlosti dalje od dana Mojsijevih. Bog je od ljudi zahtevao odreĊene priloge za verske svrhe, i pre nego što je preko Mojsija uveden definitivni sistem desetka i prinosa; to isto tako (kao i druge boţanske institucije) potiĉe ĉak iz dana Adamovih. Povinujući se boţanskim zahtevima u pogledu ţrtava i prinosa oni su pokazivali da cene darove Njegove milosti i blagoslove koje su od Njega primili. To je nastavljano tokom uzastopnih pokoljenja, a to je produţio i Avram kad je svoj desetak dao Melhisedeku, svešteniku Boga Višnjega. Isto ovo naĉelo postojaloje i u danima Jovljevim. (ST 29. april 1875). {1BC 1093.2}

Poglavlje 15 9-11. Neka ništa ne skrnavi vašu sluţbu Bogu. - Budno pazite, kao što je to ĉinio

verni Avram, da crni gavranovi ili bilo koja grabljiva ptica ne bi sletala na vaše ţrtve i prinose koje dajete Bogu. Od svake pomisli o sumnji treba se tako ĉuvati da ova nikada ne bude izgovorena i ne ugleda svetlost dana. Svetlost uvek išĉezava pred reĉima kojima se uzdiţu sile mraka (Letter 7, 1892). {1BC 1093.3}

16. Bog je Amoreje dugo trpeo zbog nekolicine dobrih meĊu njima. - U danima Avramovim Gospod je rekao „gresima Amorejskim još nije došao kraj―. U to vreme On još nije dozvolio da oni budu uništeni. U tom se otkrilo Boţje dugo strpljenje. Amoreji su bili u

18

neprijateljstvu protiv Njegovog zakona; oni nisu verovali u Njega kao u pravog i ţivog Boga; ali je meĊu njima bilo nekoliko dobrih pojedinaca, i zbog te nekolicine, On je dugo imao strpljenja sa svima. Tek posle nekoliko vekova, kad su se Izrailjci iz dugog robovanja u Misiru vratili u zemlju obećanja, Amorejci su „pred sinovima Izrailjevim― bili istrebljeni. Konaĉno su morali da ispropadaju zato što su svojevoljno i uporno nastavljali da odbacuju i gaze Boţji zakon. (RH 12. jul 1906). {1BC 1093.4}

(Propovjednik 8:11-12). Uništenje Amoreja prouzrokovano odbacivanjem svetlosti. - Amoreji su bili davni stanovnici Hanana, a zemlju Hanansku je Gospod obećao Izrailjcima; ali je morao proći dug vremenski interval pre nego što je Njegov narod mogao da zaposedne tu zemlju. Razlog što je taj interval morao da proĊe Gospod je istakao kad je rekao da gresima Amorejskim još nije došao kraj, i njihovo isterivanje i zatiranje ne bi bilo opravdano sve dok ne napune ĉašu svoga bezakonja. Idolopoklonstvo i greh bila su obeleţja njihovog ţivotnog puta, ali teţina njihove krivice nije bila tolika da bi mogli biti predani potpunom uništenju. U svojoj ljubavi i samilosti Bog je uĉinio da ih zraci Njegove svetlosti još jasnije obasjaju; pruţio im je priliku da vide delovanje Njegove ĉudesne sile, tako da za svoje zle puteve nemaju nikakvog izgovora. To je naĉin na koji Gospod postupa sa narodima. U toku perioda odreĊenog za probu i proveravanje On je bio veoma strpljiv prema narodima, stanovnicima izvesnih gradova i pojedincima. Ali kad je postalo potpuno oĉevidno da oni neće da se vrate k Njemu i da imaju ţivot, morali su biti pohoĊeni Njegovim kaznama. Došlo je vreme kad je Amoreje neizbeţno stigla zasluţena kazna, i doći će vreme kad će svi prestupnici Boţjeg zakona spoznati da On niĉim i nikako ne moţe opravdati krivoga. (RH 2. maj 1893). {1BC 1093.5}

Poglavlje 18

19. Ispunjenje postavljenih uslova donosi blagoslov. — kad bi roditelji ispunili

uslove pod kojima im Gospod obećava snagu roditeljskog autoriteta, oni nikad ne bi ostali bez Njegovih blagoslova u svojoj porodici i domaćinstvu (RH 21. maj 1895). {1BC 1093.6}

Poglavlje 19

12-14. Sodomljani prešli granicu Boţje milosti. -Sodomljani su bili potpuno prešli granicu Boţje milosti i zato im pred njihovo uništenje nije više bila data nikakva svetlost. I da su stanovnicima tih gradova u dolini svakom ponaosob upućivane opomene i da im je najupornije naglašavano ono što ih je oĉekivalo, ko bi od njih u to uzverovao? Oni u prihvatanju poruke i priznavanju Boga ne bi bili ništa bolji od Lotovih zetova koji su Boţju poruku ĉuli i s podsmehom je odbacili (MS 19a, 1886). {1BC 1093.7}

16. Lot kao paralizovan. - Lot je bio kao paralizovan veliĉinom nesreće koja samo što se nije sruĉila, bio je preneraţen i prosto ošamućen od bola pri pomisli da mora ostaviti sve što je na zemlji smatrao dragim. (RH 19. novembar 1889). {1BC 1094.1}

Poglavlje 22

1. (Jak. 1:13). Gospod dopušta da naiĊu probe. - Šta su u stvari iskušenja? - To su sredstva pomoću kojih se oni koji tvrde pa su deca Boţja proveravaju i kušaju. Mi ĉitamo da je Bog kušao Avrama, da je kušao sinove Izrailjeve. To znaĉi da je On dopuštao da naiĊu okolnosti koje će prokušati njihovu veru i navesti ih da od Njega oĉekuju pomoć. I danas Bog dopušta da na pripadnike Njegovog naroda naiĊu iskušenja, da bi shvatili da im je On jedini pomoćnik. Ako se oni u svom kušanju pribliţe Njemu u veri i molitvi, On im daje snagu da savladaju iskušenja. Ali ako oni, zanemarujući da se pribliţe Svemoćnom Pomoćniku i popuste neprijatelju biće savladani. Oni se na taj naĉin odvajaju od Boga, i ne pruţaju nikakav dokaz da idu Njegovim putem. (ST 12. Mart 1912). {1BC 1094.2}

2. Ništa nije toliko dragoceno da to ne bismo mogli dati Bogu. - Ovaj ĉin Avramove vere zabeleţen je u Reĉi Boţjoj za naše dobro. To za nas predstavlja veliku pouku o potpunom

19

poverenju u Boţje zahteve , ma kako duboko i bolno oni zasecali u naše srce; a za decu to je pouka o savršenom potĉinjavaju volji svojih roditelja i Bogu. Avramova poslušnost pruţa nam pouku da za nas ništa ne treba da bude toliko dragoceno da to ne bismo mogli dati Bogu (ST 27. januar 1887). {1BC 1094.3}

12. Svaki dar je od Gospoda. - Avramovo kušanje je bilo najteţe koje je ikada došlo na jedno ljudsko biće. Da se tada nije odrţao, on nikada ne bi mogao biti registrovan kao otac vernih. Da je imalo odstupio od Boţje izriĉite zapovesti, svet danas ne bi imao ovakav primer neosporne vere i poslušnosti. Pouka pruţena na ovaj naĉin blista kroz vekove, tako da se i mi moţemo pouĉiti da ništa nije toliko dragoceno da to ne bismo mogli dati Bogu. Kad svaki primljeni dar smatramo Boţjom svojinom koju treba posvetiti u sluţbu Njemu onda sigurno zasluţujemo odobravanje neba. Vratite Gospodu ono što vam je poverio, i biće vam povereno još više. Ako pak svoju imovinu zadrţite samo za sebe, nećete primiti nikakve nagrade u ovom ţivotu i izgubićete nagradu veĉnog ţivota. (YI 6. jun 1901). {1BC 1094.4}

Isak predslika Hristova. - Bog je nameravao da prinošenje Isaka bude predslika ţrtvovanja Njegovog Sina. Isak je bio predslika Sina Boţjeg koji je zaista bio ţrtvovan za grehe sveta. Bog je ţeleo da se Avramu jevanĊelje kao Boţja poruka o spasenju ljudi duboko utisne u dušu; i da bi tu istinu pretvorio u stvarnost i da bi prokušao njegovu veru, On je zatraţio od njega da svog milog jedinca zakolje i prinese na ţrtvu. Svrha svih duševnih patnji koje je Avram morao da izdrţi u toku tog mraĉnog i strašnog kušanja bila je da mu se u dušu dublje utisne predstava o planu iskupljenja roda ljudskog, i da to lakše shvati. (YI 1. mart 1900). {1BC 1094.5}

Poglavlje 25

29-34 (Jevrejima 12:16-17). Pravo prvorodstva izgubilo vrednost i svetost. - Isav je

imao naroĉito jak i teško zadovoljiv prohtev za jelom, i tako dugo se odavao sebiĉnom zadovoljavanju svojih sklonosti da uopšte nije osetio potrebu da se ukloni od iskušenja koje je predstavljala jedna ĉinija jela. On je mislio samo o jelu, i nije uĉinio nikakav naroĉiti napor da svoj apetit ograniĉi, sve dok moć apetita nije savladala sve druge obzire i potpuno ovladala njime, tako da je uobrazio da bi imao velike neugodnosti, pa ĉak da bi i umro ako ne dobije to naroĉito jelo. Što je više mislio o tome, njegova ţelja je postajala sve snaţnija, sve dok sveto pravo prvoroĊenoga u njegovim oĉima nije izgubilo svoju svetost i svaku vrednost. Pa, šta - zakljuĉio je on - ako ga sada prodam, lako ću posle ponovo moći da ga kupim... MeĊutim, kad je kasnije uz velike ţrtve sa svoje strane pokušao da ga ponovo stekne, nije bio u stanju da to uĉini... On je pokajanje traţio briţljivo i sa suzama, ali je sve to bilo uzalud. On je ovaj blagoslov prezreo i zato mu je bio zauvek uskraćen. (RH 27. april 1886). {1BC 1094.6}

Isav predstavnik neumerenih. - Isav je prolazio kroz krizu svog ţivotnog puta, a nije bio ni svestan toga. Postupak koji je otkrio preovlaĊujuće crte njegovog karaktera, on je smatrao tako beznaĉajnim kao da o tome uopšte nije vredno razmišljati. Time je pokazao svoj izbor, pokazao je koliko u stvari ceni ono što je bilo sveto i što je trebalo ĉuvati kao svetinju. Prodao je svoje prvenaštvo za jedno malo popuštanje trenutnoj ţelji, i to je bilo presudno za ceo njegov dalji ţivot. Za Isava je zalogaj hrane bio vaţniji od sluţbe Gospodu (Letter 5, 1877). {1BC 1094.7}

Isav predstavlja one koji ne cene preimućstva koja su im ponuĊena uz neizmernu cenu, i svoje prvenaĉko pravo prodaju da bi zadovoljili apetit, ili za ljubav nekog materijalnog dobitka (Letter 4, 1898). {1BC 1095.1}

Poglavlje 28

12. Oni koji se penju moraju ĉvrsto stajati. Lestve za put u nebo predstavljaju samog Isusa, i Bog nas poziva da se tim lestvama uspinjemo. Ali mi to ne moţemo uĉiniti dok smo opterećeni bremenom ovozemaljskog blaga. Mi sami sebi nanosimo štetu kad svoje ugodnosti i liĉne interese stavljamo ispred dela Boţjeg. U ovozemaljskim posedima i onome što nas svakodnevno okruţuje nema spasenja. Ovozemaljsko bogatstvo ĉoveka ne uzdiţe u oĉima

20

Boţjim, niti će ga On zbog toga smatrati boljim. Ako smo u penjanju pomenutim lestvama stekli pravo iskustvo, nauĉićemo da što se više uspinjemo moramo stalno ostavljati sve više od onoga što nas u tome ometa. Oni koji se penju ovim lestvama moraju na svaku njihovu preĉagu ĉvrsto stati svojom nogom. (ST 1. februar 1899). {1BC 1095.2}

12.13. Hristos je premostio ponor. – Jakov je nameravao da prvenaĉko pravo stekne prevarom, ali se razoĉarao. Tada je došao do zakljuĉka da je izgubio sve: svoju povezanost sa Bogom, svoj dom i sve što mu je u ţivotu bilo drago, i postao razoĉarani izgnanik. Ali šta je Bog uĉinio? Posmatrao ga je u njegovom stanju, video je njegovo razoĉaranje i u njemu zapazio materijal koji bi se ponovo mogao upotrebiti na slavu Boţju. Videvši ga u takvom stanju, prikazao mu je u viziji tajanstvene lestve koje predstavljaju Hrista. Tu je prikazan ĉovek koji je izgubio svaku vezu sa Bogom, i Bog koji s neba gleda na njega i daje pristanak da Hristos premosti ponor nastao pojavom greha. Gledajući u nebo, mogli bismo reći: Ja ĉeznem za nebom, ali kako da do njega stignem? Ne vidim nikakav put. Tako je i Jakov mislio, i zato mu je Bog u viziji pokazao ove lestve. Te lestve predstavljaju Hrista koji je zemlju ponovo povezao s nebom. Tim lestvama ĉovek moţe da se uspinje, jer im je osnova (donji deo) na zemlji a svojom najvišom preĉagom dopiru upravo do neba... {1BC 1095.3}

Stanovnici zemlje, slavite i hvalite Boga. Zašto? zato što je posredstvom Hrista Isusa - koji je svojom ljudskom rukom prigrlio ljudski rod dok se svojom boţanskom rukom drţi Boţjeg prestola - premošćen ponor samim Njegovim telom, i tako je ovaj atomski sićušan svet koji se zbog greha odvojio od nebeske celine i postao kao neko usamljeno ostrvo ponovo vraćen u prvobitni poloţaj, jer je Hristos premostio ponor. (MS 5, 1891). {1BC 1095.4}

Poglavlje 31

50. Lavan je znao da je mnogoţenstvo pogrešno. - Iako je samo svojim lukavstvom naveo Jakova da uzme dve ţene, Lavan je znao da je mnogoţenstvo pogrešno. On je dobro znao da je upravo to izazvalo ljubomoru izmeĊu Lije i Rahilje i navelo ih da još i svoje sluţavke daju Jakovu, što je unelo pometnju u porodiĉne odnose i još više uvećalo nesreću njegovih kćeri. A sada (prilikom konaĉnog rastanka s njima) kad su one otputovale daleko od njega i kad su njihovi interesi bili potpuno odvojeni od njegovih, on je hteo da se pokaţe kako bdije nad njihovom srećom. Dajući Jakovu dve ţene, Lavan je unesrećio ne samo njega nego i sebe i svoje obe kćeri (3SG 126). {1BC 1095.5}

Poglavlje 32

24. Pobeda sigurna kad se sopstveno „ja“ potpuno preda. - Za Jakova stoji

napisano „Bori se s anĊelom, i nadjaĉa― (Osija 12:5). Poniznošću, pokajanjem i potpunim predanjem sopstvenog „ja―, ovaj grešni i zabludeli smrtnik odoleo je Veliĉanstvu neba. Uzdrhtalim rukama svoje vere on se grĉevito drţao Boţjih obećanja, i srce beskrajne ljubavi nije moglo da se ogluši o molbu grešnika... {1BC 1095.6}

Neka niko ne oĉajava misleći da nije moguće zadobiti pobedu. Pobeda je sigurna kad se sopstveno „ja― potĉini i kad se ĉovek potpuno preda Bogu. (MS 2, 1903). {1BC 1095.7}

26. (Mat. 11:12). Znaĉaj odluĉnih napora i vere. - Dok se sopstvenom snagom borio za pobedu, Jakov je bio u strahu i potištenosti. On je nebeskog posetioca pogrešno drţao za neprijatelja i borio se s Njim sve dok mu nije ponestalo snage. Ali kad se milošću Boţjom sabrao, shvatio je da se umesto u rukama neprijatelja, nalazi u zagrljaju beskrajne ljubavi. Video je Boga licem k licu, i gresi su mu bili oprošteni. „Carstvo nebesko na silu se uzima (upornošću), i uporni dobijaju ga silom―. Ta sila obuzima celo srce. Biti dvoliĉan znaĉi biti nepostojan. Delo pripreme zahteva odluĉnost, samoodricanje i posvećene napore. Shvatanje i savest mogu biti ujedinjeni, ali ako i volja nije na delu, doţivećemo neuspeh. Svaka sposobnost i svako osećanje moraju se staviti u dejstvo. Ravnodušnost i nezainteresovanost moraju ustupiti mesto vatrenoj revnosti i usrdnoj molitvi. Samo usrdnošću, odluĉnim naporima i verom u Hristove zasluge moţemo postati pobednici i zadobiti carstvo nebesko. Vreme koje

21

nam preostaje za rad veoma je kratko. Hristos će uskoro doći po drugi put. (YI 24. maj 1900). {1BC 1095.8}

Poglavlje 35

2.3. Jakovljevi napori da otkloni usvojeno zlo. - Jakov se ponizio i od svih ĉlanova

svoje porodice zatraţio je da se ponize i da odloţe svoje ukrase i tuĊe bogove, jer je trebalo da prinese ţrtvu Gospodu, da zatraţi oproštaj za njihove grehe i da se u molitvi zaloţi za njih da ih ne unište okolni narodi. Gospod je prihvatio Jakovljeve napore da ukloni zlo iz svoje porodice i javio mu se. Zatim ga je blagoslovio i obnovio mu dato obećanje, a na narode koji su ga okruţavali pustio svoj strah. (3SG 137). {1BC 1096.1}

Poglavlje 37

4. Josif kao verna ilustracija Hrista. - Josif je bio verna ilustracija Hrista. Hristos je

svojima došao i svoji Ga ne primiše. On je bio odbaĉen i prezren, zato što je svojim ispravnim postupcima i svojim doslednim ţivotom punim samoodricanja bio stalni ukor za one koji su se pravili poboţnim, ali ĉiji je ţivot bio izopaĉen. Josifovo poštenje i moralna ĉestitost bili su ţestoko napadani; i kad ţena koja je pokušala da ga navede na greh nije uspela, njena mrţnja protiv vrline, moralne ĉestitosti i poštenja koje nije mogla da iskvari još više se raspalila, i ona je laţno svedoĉila protiv njega. Nevin budući, stradao je zbog svoje ispravnosti. Zbog svoje moralne ĉestitosti i vrline bio je najsvirepije baĉen u tamnicu. Njegova braća su ga kao roba prodala neprijateljima, i to za neznatnu sumu novca. Tako je Sina Boţjeg Njegovim najogorĉenijim neprijateljima prodao jedan od njegovih uĉenika. Isus je ostao blag, smeran i svet. Ţiveo je ţivotom neuporedivog samoodricanja, dobrote i svetosti. Nije mu se mogla pripisati krivica ni za kakvo zlo. Pa ipak su laţni svedoci bili potkupljeni da svedoĉe protiv Njega. Bio je omrznut zato što je verno ukoravao i osuĊivao greh i izopaĉenost. Josifu su njegova braća pre no što su ga bacili u jamu svukli s njega njegov šareni ogrtaĉ, tako su za Hristovu bešavnu dolamu oni koji su Ga raspinjali na krst bacili kocku. (3SG 174). {1BC 1096.2}

17-20. Josif se instiktivno povukao iz prisustva svoje braće. - Josif je bio rogobatno odgurnut od strane svoje braće. Ispriĉao im je šta mu je otac naloţio, ali mu na to oni ništa nisu odgovorili. Josifa su uznemirili i zabrinuli njihovi ljutiti pogledi. Umesto radosti nastupio je strah, i on se uţasnut instiktivno povukao iz njihovog prisustva. Onda su ga oni uhvatili i nasilno zadrţali. Zajedljivo su ga podsećali na opomene i ukore koje im je upućivao u prošlosti, optuţujući ga da se iznošenjem svojih snova uzdigao iznad njih u oĉevim oĉima, tako da ga je otac zavoleo više nego njih. (3SG 140). {1BC 1096.3}

28-36 Josif donosi blagoslov celom Egiptu. - Svoju prodaju u Egipat Josif je smatrao najteţom nesrećom koja je mogla da ga snaĊe; ali je upravo u tome uvideo potrebu da se pouzda u Gospoda kao nikad do tada dok je bio pod sigurnom zaštitom oĉeve ljubavi. Josif je i u Egiptu imao Boga stalno u svom srcu, i ta ĉinjenica ga je oĉevidno ĉinila vedrim i raspoloţenim i pored sve njegove tuge i ţalosti. Kao što je kovĉeg sa Boţjim zakonom donosio mir i prosperitet Izrailju tako je ovaj Bogo-bojaţljivi mladić doneo blagoslov celom Egiptu. To se ispoljilo na tako vidljiv naĉin da je Petefrije, u ĉijoj kući je on sluţio, sve svoje blagoslove pripisivao svom kupljenom robu, i gledao ga više kao sina nego kao slugu. To je bila Boţja namera da oni koji ljube Njega i poštuju Njegovo ime takoĊe budu poštovani, i da se slava koja se preko njih odaje Bogu odrazi i na njima samima. (YI 11. mart 1897). {1BC 1096.4}

Poglavlje 39

9. Utisci iz ranog detinjstva utvrĊuju dušu. - Utisci koje je Josif primio u ranom detinjstvu predstavljali su za njega snaţnu odbranu u ĉasu ţestokog kušanja, i to ga je navelo da ĉasno usklikne: „Kako bih uĉinio tako grdno zlo i Bogu zgriješio?― Detinjstvo je doba kad se stiĉu najtrajniji i neizbrisivi utisci... {1BC 1096.5}

22

Seme koje Bogo-bojaţljiva majka briţljivo seje u srce mališana od najranijeg detinjstva postaće vremenom stabla pravde koja će u svoje vreme procvetati i doneti plod, a pouke koje Bogo-bojaţljivi otac pruţa reĉju i primerom urodiće, kao i u Josifovom sluĉaju, bogatom ţetvom malo po malo. (GH januara 1880). {1BC 1097.1}

Ĉitava budućnost zavisi od trenutka odluke. - Malo je iskušenja koja su opasnija i sudbonosnija za mladog ĉoveka nego što je odavanje ĉulnim uţivanjima, i nijedno popuštanje se neće pokazati tako pogubno za telo i dušu i za ovaj i za budući ţivot kao što je upravo ovo. Njegovo dobro i sreća za ĉitavu budućnost zavise od trenutka odluke. Josif je svoj pogled u molitvi za pomoć mirno upravio k nebu, brzim pokretom se izvukao iz svog plašta kojim je bio samo ogrnut, ostavivši ga u rukama svog kušaĉa, i dok su mu oĉi - umesto prljavom strašću - bile ozarene ĉvrstom odlukom, uzviknuo je: „Kako bih uĉinio tako grdno zlo, i Bogu zgrešio?― Pobeda je zadobijena; on je pobegao od primamljive ĉarobnice; on je spasen. (Letter 3, 1879). {1BC 1097.2}

9-19. ProviĊenje će sve lukavo smišljene planove neprijatelja okrenuti na dobro. - Usred zamki iskušenja kojima smo svi izloţeni, neophodna nam je snaţna i pouzdana odbrana na koju se moţe osloniti. Mnogi u ovom veku izopaĉenosti imaju tako malo pouzdanja u Boţju milost da u mnogim sluĉajevima njihova odbrana otkazuje pri prvom naletu iskušenja, i oni podleţu njegovoj ţestini. Štit Boţje milosti moţe svakog pojedinca, iako je okruţen najizopaĉenijim uticajima, uĉiniti neosvojivim za sotonina iskušenja. Ĉvrstinom u naĉelu, nepokolebljivim pouzdanjem u Boga, moralnom ĉestitošću i plemenitošću karaktera, iako okruţeni zlom, takvi mogu da blistaju i da njihovo poštenje i vrline niĉim ne budu zaprljani. Iako, kao i Josif u svoje vreme, i stradaju zbog klevete i laţnih optuţbi, ProviĊenje će sve te lukavo smišljenje planove neprijatelja okrenuti na dobro, i Bog će ih u svoje vreme uzdići mnogo više, ma koliko da su bili uniţeni bezboţnom i nepravednom osvetom. (3SG 145.146). {1BC 1097.3}

20. (Plaĉ Jeremijin 3:27; Mat. 23:12). Prividna sreća i napredak zlih: teška proba. - Josif je zbog svoje vernosti i moralne ĉestitosti izgubio javni ugled i slobodu. To je najteţa proba kojoj ĉestiti, nevini i Bogo-bojaţljivi ljudi mogu da budu izloţeni, kad izgleda da porok napreduje dok je vrlina zgaţena i baĉena u prah. Zavodnica je ostala da ţivi u miru i blagostanju kao uzor ispravnosti i ĉestitosti, dok je Josif koji se drţao naĉela i ispravnosti bio potpuno degradiran i okrivljen za najodvratniji zloĉin. Josifova narav je, zahvaljujući njegovoj veri, ostala prijatna a njegova simpatija prema ljudima topla i snaţna, uprkos svih nevolja i iskušenja kroz koje je prolazio. Ima takvih koji kad osete da im je uĉinjena neka nepravda postaju mrzovoljni, neplemeniti, rogobatni i neuĉitivi u svojim reĉima i ponašanju. Ali Josif je bio i ostao hrišćanin. Svu vedrinu svojih hrišćanskih naĉela on je ubrzo uneo i u tamniĉki ţivot, nastojeći da uvek i svugde bude koristan drugima. Interesovao se za nevolje i probleme svojih drugova u tamnici, i ulazio u njihov ţivot. Hrišćanski blag i plemenit, uvek se trudio da bude raspoloţen. Pod takvom disciplinom Bog ga je pripremao za poloţaj velike odgovornosti, ĉasti i opšte korisnosti, i on je bio spreman da uĉi i ljubazno je prihvatao poruke koje mu je Gospod pruţao. Nauĉio je da „nosi jaram za mladosti svoje―. Nauĉio je da je poslušnost prva pouka koju treba savladati. Ponizio se, i Gospod ga je uzdigao do naroĉite ĉasti. (Letter 3, 1879). {1BC 1097.4}

Teškoće su Josifa pripremile za visoki poloţaj u ţivotu. - Uloga koju je Josif odigrao u vezi sa prizorima doţivljenim u mraĉnoj i sumornoj tamnici, bila je ono što ga je na kraju uzdiglo do prosperiteta i ĉasti. Bog je odredio da on prolazeći kroz teška iskušenja, patnje i nevolje stekne iskustvo koje je trebalo da ga pripremi za njegov budući visoki poloţaj u ţivotu. (3SG 146). {1BC 1097.5}

Poglavlje 41

38-40. Tajna odanosti. - Josif je svoju veru uvek nosio sa sobom jer mu je bila u srcu, i u tome je bila tajna njegove nepokolebljive vernosti i odanosti Bogu. (MS 59, 1897). {1BC 1097.6}

23

38. Ljudi na kojima se vidi da odrţavaju neprekidnu vezu sa Bogom. - Svaki onaj ko Hrista primi ţivom verom odrţava neprekidnu zajednicu s Bogom i predstavlja sud za ĉast. On nosi sa sobom atmosferu neba koja je dar Boţje milosti, blago koje se na svetu ne moţe kupiti. Onaj ko je ţivotno povezan sa Bogom moţe biti veoma skromnog porekla i ţivotnog poziva, ali je njegova moralna vrednost dragocena u Boţjim oĉima isto tako kao što je bila vrednost Josifova i Danilova, koje su i neznaboţaĉki carevi priznali kao ljude u kojima je bio Boţji Duh. (MS 54, 1894). {1BC 1097.7}

Poglavlje 42

21. Josifova braća strahuju od ropstva. – Oni (desetorica Jakovljevih starijih sinova) prodali su Josifa Ismailcima kao roba, i sada su strahovali da je Bog odredio da ih stigne zasluţena kazna, da postanu robovi. (3SG 156). {1BC 1098.1}

Poglavlje 45

5. Nestao je teret koji im je godinama tištao dušu. - Jakovljevi sinovi su se duboko ponizili, priznali svoj greh i nepravdu koji su uĉinili Josifu i preklinjali ga, da im oprosti. Iskreno su se radovali što je on još ţiv i što su ga našli; jer su u meĊuvremenu mnogo propatili od griţe savesti i duboke potištenosti u duši zbog svoje strašne svireposti prema njemu. I sada pošto su saznali da ne snose krivicu za njegovu krv, nestao je teret koji im je toliko godina tištao dušu. (3SG 167). {1BC 1098.2}

Poglavlje 49

3.4. (1.Mojs. 39:9). Nestabilan kao voda. - Svugde se mogu sresti oni koji su nepostojani u naĉelu. Takvi ne mogu da se odupru iskušenju. Prema takvima uvek treba preduzimati mere predostroţnosti i okruţavati ih uticajima koji će jaĉati njihovu moralnu snagu, bilo sa koje strane da iskušenje naiĊe i u bilo kom obliku. Ako se odvoje od društva i uticaja onih koji im mogu pomoći i naĊu u društvu nereligioznih, ubrzo će se pokazati da oni nemaju stvarnu podršku odozgo i da se oslanjaju na sopstvenu snagu. Oni su hvaljeni i uzdizani dok im noge stoje na nestalnom pesku. Oni su kao i nekada Ruvim, nestalni kao voda; njima nedostaje unutarnja ĉestitost, i zato se kao i Ruvim nikada neće istaći u vrlini. Ono što je tebi neophodno to je svest o stalnoj zavisnosti od Boga i odluĉnost srca. Budi ĉovek i pokaţi snagu karaktera svugde i na svakom mestu; budi u stanju da - pomoću Hristovom - kaţeš: Ne; „kako bih uĉinio tako grdno zlo i Bogu grešio!― Ta lako popustljiva priroda, zbog koje ĉovek nikad nema snage da se odluĉno usprotivi nekom predlogu koji bi naškodio njegovom moralnom i verskom iskustvu i u Boţjim i u ljudskim oĉima, uvek je više pod kontrolom sotone nego pod kontrolom Duha Boţjeg. Oni koji su popustljive naravi veoma lako bivaju navedeni na zlo, i upravo zbog toga nisu u stanju da ispravno kaţu: Ne; „kako bih uĉinio tako grdno zlo i Bogu zgrešio!― Ako ih pijanice pozovu na ĉašicu, oni bivaju odvedeni kao vo na klanje, i pristaju sa nevernicima koji im se kasnije smeju što su jedva doĉekali da pristanu. U njima nema unutrašnje snage koja bi ih zadrţala. Oni nisu Boga uĉinili svojom uzdanicom, i zato nemaju nekih viših naĉela ni predstave o duţnosti. (Letter 48, 1887). {1BC 1098.3}

24

DRUGA KNJIGA MOJSIJEVA (IZLAZAK)

Poglavlje 1

1. Vidi komentar E.G.White na tekst: 5.Mojs. 1:1. {1BC 1098.4} 8. Greh Egipćana bio je u odbacivanju primljene svetlosti. - Greh Egipćana bio je u

tome što su odbacili svetlost koju im je Bog tako milostivo uputio preko Josifa (YI 15, 1897). {1BC 1098.5}

Poglavlje 2

10. (Jevrejima 11:26-27). Mojsije je izuĉavao Boţje zakone još u Egiptu. Mojsijeva snaga bila je u njegovoj povezanosti sa izvorom svake sile, Gospodom nad vojskama. On se visoko uzdigao iznad svake ovozemaljske pobude, i potpuno se oslonio na Boga. On se osećao detetom Gospodnjim. Iako je sluţbeno bio povezan sa interesima Egipatskog dvora, on je stalno izuĉavao zakone Boţje vladavine, i tako se razvijao u veri. Ta vera je bila za njega od najveće vrednosti. To je bilo duboko ukorenjeno poukama koje je primio u svom najranijem detinjstvu. I svrha kulture koju je sticao u svom ţivotu bila je da ga pripremi za veliko delo osloboĊenja Izrailja iz ropstva. Razmišljao je o tome i stalno je slušao naloge koje mu je Bog davao. Ubivši Egipćanina, uvideo je da je to uĉinio samo zato što nije dobro shvatio Boţji plan, stoga je pobegao iz Egipta i postao pastir. Više nije planirao da uĉini nešto veliko, nego je postao veoma smeran; nestalo je maglovitosti koja je zamagljivala njegov um i on je nauĉio da svoje utoĉište traţi samo u Bogu. (Letter 21a 1893). {1BC 1098.6}

11. (Dela apostolska 7:22). Obrazovan i obuĉen za dvostruko voĊstvo. - Mojsije je bio ĉovek velikog uma. Po Boţjem proviĊenju pruţena mu je prilika da stekne obrazovanje koje ga je osposobilo za veliki zadatak u ţivotu. On je u svakom pogledu bio besprekorno vaspitan kao jedan vojskovoĊa. Kad je na bojnom polju izlazio pred neprijatelje, bio je uspešan; a kad se vraćao iz bitke cela armija ga je u pesmi uzdizala i slavila. Ali uprkos svemu tome, on je stalno imao na umu da preko njega Bog namerava da oslobodi sinove Izrailjeve. (YI 29. januar 1903). {1BC 1099.1}

Poglavlje 3

1. Jotor je bio izabran. - Jotor je bio izabran i izdvojen iz tame neznaboţaĉkog sveta da otkrije naĉela neba. Bog je uvek imao odreĊena ljudska oruĊa, i uvek je pruţao dovoljno oĉevidnih dokaza da su ta oruĊa bila nebom-odreĊena i nebom-poslana (Letter 190, 1905). {1BC 1099.2}

Mojsije radi liĉnog školovanja premešten u samoću. - Bog je Mojsija iz dvorova raskoši i uţivanja, gde je svaka ţelja mogla biti zadovoljena, premestio tamo gde je mogao da stekne više liĉno obrazovanje. Tu je Gospod mogao da opšti sa Mojsijem i vaspitavao ga je na taj naĉin što mu je omogućio da stekne liĉno saznanje o teškoćama, iskušenjima i opasnostima pustinje. (YI 13.decembar 1900). {1BC 1099.3}

2-5. Ţbun u plamenu ţiva stvarnost. – I najpronicljiviji um ostaje zbunjen u pokušaju da objasni boţansku manifestaciju u gorućem ţbunu. To nije bio san, niti pak vizija; to je bila ţiva stvarnost, - nešto što je Mojsije zaista video svojim oĉima. On je ĉuo kako ga iz tog gorućeg ţbuna sam Bog poziva svojim glasom, i pokrio je svoje lice, znajući da stoji u neposrednoj prisutnosti Boga. Bog je progovorio ljudskom biću. Utisak koji je sve ono što je tada video ostavilo na njegov um i odjek glasa koji mu se obratio, Mojsije nikad nije mogao da opiše, ali je taj utisak ostao neizbrisiv. Nebo se spustilo donjega, i on je u najdubljem strahopoštovanju slušao reĉi: „Ja sam Bog oca tvojega, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog

25

Jakovljev.― Kakvog li ĉudesnog i neshvatljivog poniţenja za Boga da napusti svoje nebeske dvorove, i da se liĉno javi Mojsiju, razgovarajući s njim licem k licu „kao što ĉovek razgovara sa prijateljem svojim―. (YI 20. decembar 1900). {1BC 1099.4}

14. Bog vidi budućnost isto tako kao što mi vidimo sadašnjost. - JA SAM znaĉi Onaj koji je veĉno prisutan, bez poĉetka i kraja; prošlost, sadašnjost i budućnost pred Bogom su jednako otkrivene. DogaĊaje iz najudaljenije prošlosti ili pak najdalje budućnosti On vidi upravo tako kao što mi vidimo ono što se oko nas svakodnevno dogaĊa. Mi ne znamo šta nas u budućnosti oĉekuje, a i kad bismo znali to ne bi doprinelo našem veĉnom dobru. Bog nam je pruţio priliku da se veţbamo u veri i da imamo poverenje u velikog JA SAM. (MS 5a, 1895). {1BC 1099.5}

20. Zla koja su pogodila Egipćane znak Boţje svemoćne sile. - Dok su sinovi Izrailjevi bili u egipatskom ropstvu, Gospod se otkrio kao Bog koji je iznad svakog ljudskog autoriteta i svake ljudske veliĉine. Znaci i ĉudesa koja je uĉinio radi svog naroda, pokazuju Njegovu moć nad prirodom i nad najvećima od onih koji su, oboţavajući prirodu, ignorisali silu Onoga koji je stvorio i samu prirodu. {1BC 1099.6}

Bog je pohodio ohole stanovnike Egipta upravo onako kao što će pohoditi stanovnike celog sveta u poslednji dan. (RH 10. jul 1900). {1BC 1099.7}

Poglavlje 4

10. Strahovao da u delo ne unese svoje „ja“. - Kad je Mojsije, posle odreĊenog vremena pripreme i proveravanja, ponovo bio pozvan da ide i da Izrailjce izvede iz ropstva, on više nije bio samopouzdan nego bojaţljiv i spor na jeziku. „Ko sam ja―, naglasioje on, „da idem k faraonu i da izvedem sinove Izrailjeve iz Misira?― U svojoj molbi on se izgovarao da nije spreman da govori. On je, meĊutim, u svoje vreme bio vojskovoĊa egipatske vojske, i sigurno je znao kako treba da govori. Ali on je strahovao da u delo ne unese svoje „ja― (MS 11, 1903). {1BC 1099.8}

21. Odbacivanje svetlosti ĉini srce jo�