Komparacija Komparacija lobanje zecalobanje zecakroz evolucijukroz evoluciju

Grupa: VM1Grupa: VM1//33

BaraBaraččkov Ignjatkov IgnjatFazekaFazekašš SabolSabolččČČorba orba ČČabaaba

Profesor: UProfesor: Uššććebrka Gordanaebrka GordanaAsistent: StojanoviAsistent: Stojanovićć SlobodanSlobodan

ZaZaššto smo izabrali ovu temuto smo izabrali ovu temu??

Na početku našeg obrazovanja, kada nam je profesorica saopštila šta su nam obaveze i kakve zadatke ćemo imati tokom ovog semestra, baš nam se dopala ova ideja o zajedničkom radu. Ali, tada još nismo znali kakvu temu ćemo izabrati i kako će sve ispasti na kraju. Međutim, kako je vreme prolazilo, pala nam je na pamet ideja da napravimo komparativnu anatomiju konja, govečeta i zeca. Ali ova ideja, to jest tema, nije bila baš tako laka kaošto smo mislili, jer smo imali puno prepreka na našem putu ka cilju. Svako je dobio svoj deo posla. Prvi plan je bio da će svako od nas predstavljati jednu lobanju, kao sto smo i bili nabavili pet lobanja. Nažalost, prvo se lobanja jagnjeta prokuvala, a pre nekoliko dana smo saznali da je lobanja od srndaćanestala iz kabineta. Tako je nas trojici ostalo da radimo lobanju zeca, a devojkama lobanju konja i govečeta. Označili smo osnovne delove lobanja sa četkicama i bojama i markerima radi lakše prezentacije i tako ponovili neke od stvari koje smo naučili na ovom fakultetu.

Pre oko 5 miliona godina nastao je Pre oko 5 miliona godina nastao je Nuralagus Nuralagus rexrex, kasnije nazvan , kasnije nazvan kralj zekralj zeččevaeva. Te. Težžio je oko io je oko 12 kg. Bio je 6 puta ve12 kg. Bio je 6 puta većći od danai od današšnjeg njeg modernog evropskog zeca. Njegova skeletna modernog evropskog zeca. Njegova skeletna struktura pokazuje da nije bio vestruktura pokazuje da nije bio veššt u t u skokovima, nije imao pojaskokovima, nije imao pojaččan osean oseććaj mirisa i aj mirisa i nonoććnu viziju kao moderni zec. Velinu viziju kao moderni zec. Veliččina mu je ina mu je pomagala da se suprotstavi predatorima i pomagala da se suprotstavi predatorima i jedini prejedini prežživi tokom evolucije zeivi tokom evolucije zeččeva u trajanju eva u trajanju od 40od 40 miliona godina miliona godina. M. Međutimeđutim, zbog, zbogžživota na ostrvu, njegovo telo je biloivota na ostrvu, njegovo telo je biloprimorano da se smanjuje, kako bi seprimorano da se smanjuje, kako bi seprehranio zbog manjka hraneprehranio zbog manjka hrane..

Evolucija zeca Evolucija zeca -- Nuralagus rex Nuralagus rex --

-- KKomparacija omparacija kostiju kostiju ekstremiteta kroz ekstremiteta kroz vreme vreme

NeNeššto o modernom to o modernom zecuzecu

LeporidaeLeporidae predstavlja familiju zepredstavlja familiju zeččevaeva,, kunikunićća, odnosno, malih do sisara a, odnosno, malih do sisara srednje velisrednje veliččine prilagođenih za brzo kretanjeine prilagođenih za brzo kretanje.. NeNeššto između zeto između zeččeva i Pikasa.eva i Pikasa.Oni imaju duge zadnje nogeOni imaju duge zadnje noge sa 4 prsta i obe su krasa 4 prsta i obe su kraćće od prednjih nogu koje e od prednjih nogu koje imaju po 5 prstiju. Na tabanima su dlakavi da bi se poboljsalo pimaju po 5 prstiju. Na tabanima su dlakavi da bi se poboljsalo prijanjanje i rijanjanje i imaju jake kandimaju jake kandžže.e. VeliVeliččine su od ine su od 2020 do do 5050 cmcm i i žžive od 4 do 8 godina. Glavni ive od 4 do 8 godina. Glavni neprijatelji su im lisice, zmije i velike ptice.neprijatelji su im lisice, zmije i velike ptice. LeporidaeLeporidae familija je takođe familija je takođe prepoznatljiva po izuprepoznatljiva po izužženim uenim uššima i takvi zeima i takvi zeččevi imaju izvandredan sluh. evi imaju izvandredan sluh. Njihove oNjihove očči su velike i mnogo bolje vide i snalaze se po mraku. Nastanjujui su velike i mnogo bolje vide i snalaze se po mraku. Nastanjujuššume, livade, moume, livade, moččvare i pustinje. vare i pustinje. ŽŽive u grupama. Postoji 28 vrsta zeive u grupama. Postoji 28 vrsta zeččeva, a eva, a najprepoznatljiviji je Evropski zec, pa zatim Vulkanski, Pigmejsnajprepoznatljiviji je Evropski zec, pa zatim Vulkanski, Pigmejski, ki, Romerolagus diaziRomerolagus diazi, Amami.., Amami..

Zbog mekog nepca i malog grkljana, zec mora da Zbog mekog nepca i malog grkljana, zec mora da napravi predah dok jede. Zenapravi predah dok jede. Zeččevi imaju dva kompleta evi imaju dva kompleta zuba sekutizuba sekutićća koji su jedan do drugog. Na ovaj naa koji su jedan do drugog. Na ovaj naččin se in se mogu razlikovati od glodara, s kojima su mogu razlikovati od glodara, s kojima su ččesto esto pomepomeššani. Imaju duge uani. Imaju duge uššii koje mogu biti i do 10 cm, koje mogu biti i do 10 cm, verovatno zbog adaptacije za otkrivanje predatora. Divlji verovatno zbog adaptacije za otkrivanje predatora. Divlji zezeččevi se ne razlikuju mnogo u telesnim proporcijama i evi se ne razlikuju mnogo u telesnim proporcijama i stavu, ali imaju jajastija tela. Krzno im je dugo i meko, stavu, ali imaju jajastija tela. Krzno im je dugo i meko, sivih, braon ili belih boja najsivih, braon ili belih boja najččeeššćće. e.

ZeZeččevi i kunievi i kunićći se i se ččesto razlikuju od esto razlikuju od vrste Pikas po duvrste Pikas po dužžini repova i uini repova i uššiju. iju. DuDužžina repa u familiji ina repa u familiji LeporidaeLeporidae se se krekrećće od 1,5 do 12 cm.e od 1,5 do 12 cm. ZeZeččevi i kunievi i kunićći i se odlikuju njihovim produse odlikuju njihovim produžženim enim zadnjim ekstremitetima i uzadnjim ekstremitetima i uššima ima ššto to mogu dostimogu dostićći i do 17 cm. Pikas vrsta i i do 17 cm. Pikas vrsta imaju kratke, okrugle uimaju kratke, okrugle uššii..

ŠŠto se tito se tičče varenja, cekum zeca je e varenja, cekum zeca je ogroman i zajedno sa debelim crevom ogroman i zajedno sa debelim crevom ččini 40 % digestivnog trakta. ini 40 % digestivnog trakta. Jedinstvena muskulatura cekuma Jedinstvena muskulatura cekuma omoguomoguććava crevni trakt da razdvoji ava crevni trakt da razdvoji vlaknaste materijale od ostatka vlaknaste materijale od ostatka materijala.materijala.

Izgled lobanje iz svih uglovaIzgled lobanje iz svih uglova

Najistaknutiji deo je Najistaknutiji deo je os nasale os nasale tj.tj. nosna kostnosna kost. . Orbita je velika, a pored nje je istaknut otvor Orbita je velika, a pored nje je istaknut otvor supraorbitale. supraorbitale. SluSluššni mehurini mehurićći su mali. Vilica i i su mali. Vilica i anatomija zuba su veoma slianatomija zuba su veoma sliččni istim kod glodara. ni istim kod glodara. Imaju zaobljen profil. PotiljaImaju zaobljen profil. Potiljaččna kost je takođe na kost je takođe istaknuta.istaknuta.

Delovi kostiju zecaDelovi kostiju zeca

ŽŽELI VAMELI VAM

VM1/VM1/33

KOMPARACIJA KOMPARACIJA LOBANJLOBANJEE KRAVKRAVEEKROZ EVOLUCIJUKROZ EVOLUCIJU

• Mentor: prof.Gordana Ušćebrka• Asistent Slobodan Stojanović

Tea GardaševićVM1/3

priprema prezentacije komrativne anatomije kosti glave krave kroz evolucijupriprema prezentacije komrativne anatomije kosti glave krave kroz evoluciju

•• Smatra se da su sva domaSmatra se da su sva domaćća goveda a goveda evoluirala od tzv. divljeg evropskog evoluirala od tzv. divljeg evropskog goveda ( goveda ( Bos Primigenius Bos Primigenius ) koje je ) koje je

istrebljeno 1827.godine.istrebljeno 1827.godine.

•• Takodje, sTakodje, smatra se da su se prvi primerci matra se da su se prvi primerci ove vrste pojavili na prostoru danaove vrste pojavili na prostoru današšnje nje Indije Indije pre oko dva miliona godina, odakle pre oko dva miliona godina, odakle su migrirali u druge delovesu migrirali u druge delove AzijeAzije, na, naSrednji IstokSrednji Istok, a u , a u Evropu Evropu su stigli presu stigli pre250 000 godina. Ina250 000 godina. Inačče, u svetu su e, u svetu su postojale tri podvrste postojale tri podvrste divljeg goveda divljeg goveda koje koje su naseljavale razlisu naseljavale različčite prostore:ite prostore:

•• Bos primigenius namadicusBos primigenius namadicus --naseljavao prostorenaseljavao prostore Indije.Indije.

•• Bos primigenius primigeniusBos primigenius primigenius --naseljavao prostore venaseljavao prostore veććeg dela eg dela Evrope, Evrope, oossiim najsevernije oblasti m najsevernije oblasti (sever(sever Skandinavskog poluostrvaSkandinavskog poluostrva) )

•• Bos primigenius mauretanicusBos primigenius mauretanicus --nastanjen u najsevernijem delunastanjen u najsevernijem delu AfrikeAfrike.

Bos primigeniusBos primigenius

1862.godina1862.godina

1900.godina1900.godina

•• NSL NSL -- Os nasaleOs nasale•• MX MX -- Os maxillareOs maxillare•• LC LC -- Os lacrimaleOs lacrimale•• ZGO ZGO -- Os zygomaticumOs zygomaticum•• FN FN -- Os frontaleOs frontale•• HC HC –– Proc. CornualisProc. Cornualis

•• Izgled lobanje kraveIzgled lobanje krave

Komparacija lobanje konjakroz evoluciju

Komparacija lobanje konjakroz evoluciju

Student: Mina Ignjatović

grupa: VM1/3

Student: Mina Ignjatović

grupa: VM1/3

Poljoprivredni fakultet, Novi SadDepartman za Veterinarsku medicinu

Poljoprivredni fakultet, Novi SadDepartman za Veterinarsku medicinu

Decembar 2012.Profesor: Ušćebrka GordanaAsistent: StojanovićSlobodan

Profesor: Ušćebrka GordanaAsistent: StojanovićSlobodan

EvolucijaEvolucija

Konj je evoluirao iz malog Konj je evoluirao iz malog ššumskoumsko--dnevnog bidnevnog biććaa EohippusaEohippusa u veliko, u veliko, dugonogo i graciozno bidugonogo i graciozno biććee, , EquusaEquusa. O. On se vremenom prilagođavao n se vremenom prilagođavao svom okrusvom okružženju, pa je tako menjao enju, pa je tako menjao i i veliveliččinu, formirao kopita, ojainu, formirao kopita, ojaččaoaomimiššiićće i vilicue i vilicu i bri bržže tre trččao ne bi li pobegao od neprijatelja i pronaao ne bi li pobegao od neprijatelja i pronaššao ao hranu. hranu.

Eohippus (Hyracotherium)

- konj praskozorja -

Eohippus se pojavio još pre oko 60 miliona godina. Bio je veličine lisice (35-37cm) i težak samo 5 kg. Smatra se praocem svih kopitara i papkara. Na svakoj nozi imao je 4 prsta, koji su mu pomagali u ravnoteži zbog težine tela. Hranio se lišćem što se može zaključiti na osnovu njegovih zuba kojih je bilo 44. Krunice na zubima su bile spuštene i prilagođene za žvakanje lišća. Premolarni zubi su bili trouglasti i veoma mali u odnosu na molarne.

Eohippus se pojavio još pre oko 60 miliona godina. Bio je veličine lisice (35-37cm) i težak samo 5 kg. Smatra se praocem svih kopitara i papkara. Na svakoj nozi imao je 4 prsta, koji su mu pomagali u ravnoteži zbog težine tela. Hranio se lišćem što se može zaključiti na osnovu njegovih zuba kojih je bilo 44. Krunice na zubima su bile spuštene i prilagođene za žvakanje lišća. Premolarni zubi su bili trouglasti i veoma mali u odnosu na molarne.

Mesohippus

Mesohippus je nastao 20 miliona godina posle Eohippusa. Poreklom je od Orohippusa. Visok 45 cm sa savršenijim zubalom. Kroz evoluciju, jedan prst se izgubio te je Mesohippus bio prvi konj sa tri prsta na svakoj nozi. Veličinom je potsećao psa, ali izgledom posve na konja. Lobanja je polako počinjala da se izdužuje i povećava sa sve izraženijom jamicom. Oči su se zaokruglile i nastao je veći razmak među njima. Moždana hemisfera se uvećala. Hranio se sa grančica lišća i voća, a nisko krunisani zubi su sada sadržali jednu prazninu iza prednjih zuba, zbog čega više potseća na savremenog konja.

Mesohippus je nastao 20 miliona godina posle Eohippusa. Poreklom je od Orohippusa. Visok 45 cm sa savršenijim zubalom. Kroz evoluciju, jedan prst se izgubio te je Mesohippus bio prvi konj sa tri prsta na svakoj nozi. Veličinom je potsećao psa, ali izgledom posve na konja. Lobanja je polako počinjala da se izdužuje i povećava sa sve izraženijom jamicom. Oči su se zaokruglile i nastao je veći razmak među njima. Moždana hemisfera se uvećala. Hranio se sa grančica lišća i voća, a nisko krunisani zubi su sada sadržali jednu prazninu iza prednjih zuba, zbog čega više potseća na savremenog konja.

Miohippus

Miohippus je nastao 10 miliona godina posle Mesohippusa. Lobanja je nastavila da se izdužuje. Porastao je na visinu od 60 cm. Bio je jedan od najuspešnijih praistorijskih konja tercijalnog perioda. Ovaj rod je zastupao skoro 10 različitih vrsta sve do Severne Amerike. Bio je malo veći od Mesohippusa i njemu je i najsličniji. Imao je tri prsta, ali je gazio samo jednim, središnjim. Sa druga dva je dodirivao tlo samo kad je trčao.

Miohippus je nastao 10 miliona godina posle Mesohippusa. Lobanja je nastavila da se izdužuje. Porastao je na visinu od 60 cm. Bio je jedan od najuspešnijih praistorijskih konja tercijalnog perioda. Ovaj rod je zastupao skoro 10 različitih vrsta sve do Severne Amerike. Bio je malo veći od Mesohippusa i njemu je i najsličniji. Imao je tri prsta, ali je gazio samo jednim, središnjim. Sa druga dva je dodirivao tlo samo kad je trčao.

Merychippus

Nastao je 10 miliona godina kasnije od Parahippusa (što je nešto između Miohippusa i Merychippusa). Porastao je čak do 90 cm. I ovaj konj je imao tri prsta, ali su bočni prsti sve više počeli da se povlače. Zbog visine je postao teži i snažniji, te je to i razlog zbog oslanjanja skoro svom težinom na srednji prst. Postao je srazmerniji, noge su se izdužile, kao i lobanja. Zubi su postavljeni višlje i gleđ je jača što je omogućilo žvakanje čvršće hrane i život na pašnjacima.

Nastao je 10 miliona godina kasnije od Parahippusa (što je nešto između Miohippusa i Merychippusa). Porastao je čak do 90 cm. I ovaj konj je imao tri prsta, ali su bočni prsti sve više počeli da se povlače. Zbog visine je postao teži i snažniji, te je to i razlog zbog oslanjanja skoro svom težinom na srednji prst. Postao je srazmerniji, noge su se izdužile, kao i lobanja. Zubi su postavljeni višlje i gleđ je jača što je omogućilo žvakanje čvršće hrane i život na pašnjacima.

Pliohippus

Nastao je pre 6 miliona godina. Visine 122 cm. Bočni prsti su vremenom potpuno zakržali i više nisu bili u funkciji te se oslanjao na jedan prst. Lobanja je posve ličila na lobanju današnjeg konja. Rupa kod orbite bila je povezana sa nozdrvama. Udubljenje na lobanji je postalo veće i dublje. Postao je brži i proširio se na Južnu Ameriku, Aziju, Evropu i Afriku. Zubi su mu viši i složeniji, što ukazuje na veću zavisnost od ispaše i potrage za hranom. Smatra se da je živeo na otvorenim ravnicama.

Nastao je pre 6 miliona godina. Visine 122 cm. Bočni prsti su vremenom potpuno zakržali i više nisu bili u funkciji te se oslanjao na jedan prst. Lobanja je posve ličila na lobanju današnjeg konja. Rupa kod orbite bila je povezana sa nozdrvama. Udubljenje na lobanji je postalo veće i dublje. Postao je brži i proširio se na Južnu Ameriku, Aziju, Evropu i Afriku. Zubi su mu viši i složeniji, što ukazuje na veću zavisnost od ispaše i potrage za hranom. Smatra se da je živeo na otvorenim ravnicama.

Pre milion godina nastao je Equus caballus,današnji moderni konj. Vodi poreklo od evropskog divljeg konja (Equus Przewalskii Silvaticus), tj. šumskog konja koji je živeo na severu Evrope i od evroazijskog divljeg konja (Equus Przewaskii Poliakov). U Americi su divlji konji bili skoro potpuno potpuno istrebljeni, jer su tada ljude privlačili samo kao hrana. Przevalski konj je jedini za koga se veruje da je preživeo u modernom dobu, divljini Mongolije šezdesetih godina prošlog veka. Danas se može videti samo u zoološkim vrtovima i nacionalnim parkovima. Kako je evolucija proces koji traje, tako se konj i dan danas menja, mada ne toliko pod uticajem prirodnih sila koliko pod uticajem čovekove volje i hira. Danas u svetu postoji oko 80 rasa konja raznih veličina, boja i građe, baš zbog toga.

Pre milion godina nastao je Equus caballus,današnji moderni konj. Vodi poreklo od evropskog divljeg konja (Equus Przewalskii Silvaticus), tj. šumskog konja koji je živeo na severu Evrope i od evroazijskog divljeg konja (Equus Przewaskii Poliakov). U Americi su divlji konji bili skoro potpuno potpuno istrebljeni, jer su tada ljude privlačili samo kao hrana. Przevalski konj je jedini za koga se veruje da je preživeo u modernom dobu, divljini Mongolije šezdesetih godina prošlog veka. Danas se može videti samo u zoološkim vrtovima i nacionalnim parkovima. Kako je evolucija proces koji traje, tako se konj i dan danas menja, mada ne toliko pod uticajem prirodnih sila koliko pod uticajem čovekove volje i hira. Danas u svetu postoji oko 80 rasa konja raznih veličina, boja i građe, baš zbog toga.

Equus caballus- današnji konj -

Komparacija Mesohippusa i Miohippusa- Najveće promene desile

su se u razvijanju iz Miohippusa u

Merychippusa. Dužina lobanje je drastična, kao i

visina samog konja.

- Izvršio se razvitak prstiju, tj. prelazak sa tri prsta na oslanjanje na srednji. Jamica na lobanji je bivala više udubljena. Tada su se i zubi najviše izmenili i ojačali.

Evolucija konja