Univerzitet Union

Fakultet za poslovno industrijski menadzment

Beograd

Комуницирање у пословној средини

Ментор : Студент:

Prof. Dr Загорчић Владимир

2013.

1

Садржај:

Дефиниција комуникације .......................................................................................... 3

Организацијско комуницирање................................................................................... 4

Модели говорног комуницирања ............................................................................... 4

Интерперсонално комуницирање .............................................................................. 5

Савремено пословно комуницирање ......................................................................... 15

Закључак ...................................................................................................................... 17

Литература .................................................................................................................. 18

2

Увод:

Дефиниција комуникације

Комуницирање се често дефинише као размена информација, симболички, организованих као поруке, између два (од којих један може бити замишљен фиктиван), или више, и неограниченог броја субјеката, непосредно или посредством медија, у одређеном социјално-политичком амбијенту и са одређеним ефиктима.

Харолд Ласвел комуникацију види ако процес перманентне размене информација, односно: смисао комуникације је садржан у размени порука, чије су финкције упозорење, савет, информација, убеђивање, изражавање мишљења и уживање.

Комуникација се може дефинисати и преко средстава која користи, према томе разликују се:

- Форма, а то је начина на који се нешто саопштава

- Медијум, односно средство комуникације која комбинује различите форме.

- Медији ту се мисли на технолошка средства масовне комуникације као што су штампа, радио, телевизија, интернет.

Друштвене науке комуникацији прилазе из специфичног угла. Под комуницирањем се подразумева свеукупност односа између припадника друштва, а та веза испољава се у три равни:

као психосоцијалне, материјалне, и масовне комуникације.

3

Организацијско комуницирање

Под организацијско комуницирањем се подразумева изучивање реклама, односа с јавношћу, пословног комуницирања, као и анализе структуре и начина функционисања, односно организације комуникационих мрежа и система. Организацијско комуницирање је блиско схватању културе по проф. Цветановић се састоји из: пословног морала, пословног понашања, и изгледа, пословног комуницирања и односа с јавношћу. Под пословним комуницирањем сматра само усмени или писмени контакт између пословних партнера, али пословно комуницирање може бити мач са две оштрице, уколико је остварено на прави, односно зналачки начин, оно ће бити корисно и делотворно, а са друге стране, погрешно изведено комуницирање се може изродити у његову супротност, нарочито измедју учесника који који припадају различитим културним круговима.

Стручњаци сматрају да је пословно комуницирање посебна врста масовног или интерперсоналног комуницирања који се спроводи у циљу обављана послвоних активности при чему се оно може оствривати у ужем смислу Исиро, што значи да ови аутори пословну комуникацију деле на масовну и интерперсоналну. Ефекти псловног комуницирања се огледају у ефектима самог посла а могу се изразити преко остварене добити, постигнуторг пословног угледа, освојених нових тржишта и др.

Модели говорног комуницирања

Према Берловом1 моделу у успешној комуникацији способност извора и примаоца морају се у знатној мери подударати јер ће у супротном комуникацији, а самим тим и њен циљ бити промашени, односно недостигнути.

Брет Бредли код говорног типа комуникације препознаје шест карактеристика, динамичност, трајност, сложеност, неповратност, неследственост и непоновљивост.

- Динамичност комуникације се састоји из већег броја акција које изазивају различите ефекте, а који заузврат дају различите резултате.

- Комуникација је трајна. Раземевање света почиње рађењем и траје до смрти. За то време се комуницира са другима и зато овај процес нема ни почетка ни краја, јер траје и после директне комуникације.

- Комуникација је сложена јер се не састоји само из стимуланса-одговора. Иако је почетни напор у процесу комуникације лак, постизање комуникације је тешко. Доказ за то је проблем преношења идеја.

1 др К.Богдан Спознајмо пословно комунициранје, Љубљана 2006. 40.стр

4

- Неповратности се исказју просто тиме што се комуникација не може вратити назад кад се једном пошаље порука и кад се прими, ефекат који је остварила постаје фактор за даље поруке.

- Комуникација је неследствена јер њени елементи нису нужно ни у каквом следу или поретку. Могу се појавити у било ком следу или насумично. Позиције на шеми се стално мењају.

- Непоновљивост комуникације огледа се у томе што су учесници променљиви и процес се не може понављати, јер мењају значење свим каснијим актима комуникације.

ИНТЕРПЕРСОНАЛНО КОМУНИЦИРАЊЕ

Комуницирање у пословној средини се, логично остварује преко интерперсоналног комуницирања које је најраспорстрањенији и елементарни облик друштвеног комуницирања. Његово основно својство је реципрочност размене порука измедју две или више особа, непосредним или посредним путем. Елементарности и распрострањеност интерперсоналног комуницирања проистичу из самог карактера човека, схваћеног као социјаног бића. Јер се не комуницира због самог комуницирања већ да би се постигао одредђени циљ.

Поставља се и питање шта то покреће људе на комуникацију, а Шушњић2 наводи на то следеће три претпоставке: онтолошка, глосеолошка и аксиолошка.

- Онтолошка полази од тога да је човек несавршен, и да му је потребан други да би га употпунио.

- Гносеолошка претпоставка истиче човеково трагање за истином о себи која је увек непотпуна

- Аксиолошки претпоставка полази од тога да је у сржи интерперсоналног комуницирања жеља да се кроз разговор створи нова вредност. Јер се само путем разговора може доћи до истине (једне од вредности).

Динамички фактори интерперсоналног комуницирања

Што се тиче динамичких фактора интерперсоналног комуницирања у првом реду треба истаћи повратну везу (фидбек). Од осталих динамичких фактора треба истаћи

1. субјекте комуницирања;

2. интеракцијске услове остваривања реципрочности улога;

3. циљеве размене прокука;

4. комуникативну компетентност учесника комуникације;

Не требамо испустити из вида и циљеве размене порука јер је интерперсонално кумуницирања веома сврховито, оличено кроз рационално постављен циљ, али исто тако не би требало испустити из

2 Култура комуникације, Др М. Вуковић, Ниш 2006. стр 54.

5

вида ни мотивацоно динамички аспекат интерперсоналног комуницирања који је одређен ментално-психичком структуром личности. Због тога се може говорити о неуочљиве процесу интерперсоналне комуникације познатим као персуазивни процес. Његова суштина је у настојању да се разменом порука делује на мишљење, осећање и чула саговорника, али и себе самог. Персуазивним процесом се настији, посебно, деловати на ставове у смислу њиховог: (1) потврђивања, (2) корекције или (3) мењања.

Комуникативан компетентност је одређена низом човекових способности као што су на пример: препознавање фидбека и артикулисање позитивног одговора, способност епатије са другима способност да се други слушају, саморепрезентативност, пажљиво посматрање себе и других, као и коришћење вербалних и невербалних знакова.

Статички фактори интерперсоналног комуницирања

Овде се ради у првом реду, о утицајима на интерперсонално комуницирања који потичу од различитих облика друштвене свести (обичаја, морала, религије, итд), од припадништва макросоцијалним групама (нацији, раси, слоју, итд) и од различитог социјалног статуса ( пола, старости образовања)

Интерперсонално комуницирање се одбије у примани групама, породица је несумњиво, миље у оквиру којег се преноси и усваја језик. Примарни контакти остварени у породици, одржавају се на касније интерперсоналне контакте у другим примарним групама. Могуће је говорити о шест типова примарног груписања људи и то3:

1. породица као примарна група;

2. пригодне групе;

3. ктарктичке групе;

4. групе за игру;

5. групе за олучивање;

6. акцијске групе;

Интерпесонално комуницирање се одвје и изван примарних група, на пример са незнанцима, при томе природа успостављених односа или односа који се успостављају одредјује форму интерперсоналног комуницирања и оно може бити: (1) спонтатно (2) увежбано (3) планско. Спонтаност потиче из човекове сталне изложености комуникационим подстицајима и темељи се на рационалности. Увежбано комуницирање представља размену порука које су резултат процеса дуготрање социјализације и стечених комуникационих рефлекса. Планско интерперсонално комуницирање се манифестује преко деловања човека као рационалног бића које у интеракцијски однос ступа са унапред одредњеим циљем.

3 Култура комуникације, Др М. Вуковић, Ниш 2006. стр 56.

6

Облици интерперсоналног комуницирања

Интерперсонално комуицирање се може развити према ситуацији у којој се она одвија. Зорица Томић (2003, 64)4 препознаје пет облика интерперсоналне комуникације, а то су:

- Формална или неформална, разлика измедју прорачунатог на једној страни и спонтаног коришћења комуникацијских вештина на другој страни.

- Јавана или приватна, разлика у погледу коришћења контекста комуникације, на пример при комуникацији на јавном месту избегава се коришћење невербалних знакова и показивање емоција

- Дистанцирани или интимна, разлика у квалитету односа и веза измедју учесника комуникације; дистанцирана комуникација значи, по правилу, већи степен формализма у говору или наступу, док интимна комуникација сведочи о чвршћим односима медју људима.

- Ритуална или отворена, разлика у могућности предвидјања употребе одредјеног комуникацијског кода.

- Функционанла или експресиван, разлика у квалитету и сврховитој употрби језика.

Препреке у интерперсоналној комуникацији

У интерперсоналној комуникацији појављују се различите препреке или баријере које смањују њену ефикативност и ефикасност. Све баријере се деле на три група проблема, на:

- Механичке баријере блокирају комуникацију у физичком смислу (бука или оштећење техничког помагала)

- Сематичке баријере се односе на проблем непрецизне употребе речи, а до ње долази због неразумевања значаја неке речи, или неспособности да се на одговарајући начин саопшти одредјена порука.

- Психолошке баријере, као начешће присутне у пракси обликују како садржај онога што се саопштава.

У интерперсоналној комуникацији у пословној средини долази до следећих баријера:

- Филтрирање (оно може бити намерна манипулација информацијама како би оне изгледале привлачиније за примаоца)

- Емоције (односно расположења примаоца, утичу на то како ће се примљена порука протумачити.

- Претрпаност инфорамцијама (је све иражајније, менаџера после вишедневног одсуства може да очекује и преко 1000 нових проука)

4 Култура комуникације, Др М. Вуковић, Ниш 2006. стр 58.

7

- Дефанзивност (настаје из осећања угрожености смањује могућност да се постигне медјусобно споразумевање)

- Језик и национална култура (неке земље придају велики значај индивидуалности, док друге негују традицију колективизма, па ни интерперсонална комуникација није свуда иста.

Превазилажење баријера

Као најажније мере, које менаџери предузимају у превазилажењу баријера ИТИЦ се: Коришћење фидбека, поједностављање језика, активно слушање, контролисање емоција, и посматрање невербалних знакова.

Типачан начин коришћења фидбека је постављање питања "да ли сте разумели шта сам вам рекао" одговор који се не би стастојао од само једне речи обично да био би добар фидбек.

Многи људи су лоши слушаоци јер просечни човек може да изговори 125-200 речи у минути а може да схвати и од 400 речи у минуту а та разлика оставља доста времена за лутање ума.5 Један од начина да се побољша активно слушање је стављање себе у позицију пошиљаоца, а ту су наравно и активно гледање у очи говорника, постављање питања, без пречестих прекиданаја говорника, потврдинм климањем главе и адекватним изразом лица, парафразирањме и др

5 др К.Богдан Спознајмо пословно комунициранје, Љубљана 2006. 47.стр

8

Методе интерперсоналне пословне комуникације 

Интерперсонална пословна комуникација се остварује применом различитих метода комуникације медју којима је и "лицем у лице" комуникација телефоном, формалним презентацијама, меморандумима, поштом, електронском поштом, аудио и видео тракама, телеконференције и видеоконференције идр. Поставаља се питање коју методу одабати. Клапмпит предлаже дванаест критеријума од значаја за избор метода. Одлука о избору неког метода зависи од потребе пошиљаоца, карактеристика поруке, карактеристика канала и потребе примаоца. Тако на пример, ако је потребно да се комуницира са неким радником о променама које су уведене у његовом послу, разговором "лицем у лице" остварио би се већи учинак него што би се постигло слањем меморандумаИнтерперсонална комуникација и преговори Преговори су најзахтевнији облик пословног комуницирања. Код преговарања долазе до изражаја сва знања и вештине комуникација. Преговарање се састоји од елемената преговарања као што су Моћ убедјивања, тражење алтернативних могућности. При томе се углавном наводе четири преговарачке технике:

- Преговори на силу брзи су и ефикасни али и неквалитетни 

- Компромисни преговори су без правила, често непријатни и дуготрајни 

- Такмичарски преговори протичу по правилима која прихватају сви учесници

 - Вин-вин преговора сви учесници покушавају да остваре већу корист за обе стране.

Превазилажење баријера у пословној комуникацији психолог Мирослава Дјуришић препознаје пет психолошких профила од значаја за кмуникацију а то су:

 - Параноична особа (њене одлике су сумњичавост и неповерење)

 - Депресивна особа (особине су безвољност, потиштеност, успореност у говору и кретању а понекад и запуштеност)

 - Егоцентрични особа (особине арогантност, разметљивост, театралност и потреба за уважавањем)

 - Анксиозна особа (ове особе не подносе неизвесност и било какав ризик па их карактерише несигурност, неодлучност и несамосталност) 

- Агесивна особа (често присутан психолошки порфил манифестује се преко пасивних облика агресивних понашања - конфузност, заборавност, закашњавање и др).

Комуницирање у радној средини Комуницирање у пословној средини је сложен динамички систем, може да остварује своје основне циљеве (производња добара или пружање услуге) захваљујући процесима комуницирања унутар саме организације и измедју групе и окружења. Процес комуницирања омогућава управљање свим активностима организације у жељеном правцу, односно одредјује понашање и прималаца и комуникатроа да делују ка остваривању заједничких циљева. 

Према садржају могуће је разликовати три категорије комуницирања6: 

1. комуникације у вези са обављањем текућих послова и задатака,

2. комуникцаије о општим питањима рада и организације рада групе, 

3. комуникације које су израз социјално-емоционалних потреба чланова групе.

6 др К.Богдан Спознајмо пословно комунициранје, Љубљана 2006. 43. стр

9

 Комуницирање у групи одвија се у оквиру комуникационе структуре. Један од важнијих аспеката ове структуре су комуникационе мреже, у којима се долази до сазнања о томе са киме чланови групе опште непосредно при остваривању задатака и уопште током боравка у групи. Типови комуникације у групи Према ливите могуће је разликовати четири типа ових мразева у малој групи од 5 чланова. 

1. Кружна комуникациона мрежа или круг где сваки члан групе непосредно комуницира само са по два суседна члана 

2. Ланчана комуникациона мрежа или ланац где један од чланова заузима централни положај па само он може непосредно да комуницира са два суседна члана. 

3. Мрежа у облику слова Y где један од чланова групе може да комуницира са три суседна члана, а остали само са по једним чланом групе или са два члана групе 

4. Комуникациона мрежа у виду тачка где само један члан који је у центру комуницира непосредно са свим члановима групе док сви остали чланови немају уопште могућност непосредне комуникације.

Односи привлачења, моћи и зависности у групи

Поставља се питање који су кохезиони фактори који држе грпу на окупу и одржавају добру интерперсоналну комуникацује? Постоје различити одговори на то питање али највећу пажњу побудјују следећи фактори:

1. сличност у ставовима (утиче на медјусобно привлачење чланова групе);

2. оцена личности члана (неке људе привлаче личности других људи које они доживљавају као допуну своје);

3. фактор близине (људи се држе у групи све дотле док у њеном оквиру остварују највећу добит;

Постоје на основу односа измедју водје групе и осталих чланова групе три релације

- Аутократски (наређења иду од вође ка члановима)

- Демократски (постоји узајамна комуникација између вође и чланова, као и измђу чланова међусобно)

- Лесе-фер (вођа више није вођа у правом смислу речи већ је у позицији као и сваки члан групе.)

Комуникација у групи се најчешће истражује преко одредјења степена учествовања члана групе. Интеракција у групи се испитује преко социограма. Социограми по правилу показују да се дискусија у групи концетришу на једну или две особе, док остали чланови групе остају по страни.

10

Комуникација у организацији

Комуникација се може остварити на непосредан начин. Али је у организацијама комункационе мрежа увек посредна и има хијерархијски карактер. Десентрализовани типови комуникационе мреже су у организацијама присутни само у њеним појединим деловима. У циљу веће успешности комуникације, број кмоуникационих преносних места своди се на најмању могућу меру.

Вертикалан и хоризонтална комуникација у организацији

Општи правци комуникације у организацији су

1. вертикални и

2. хоризонтални правац.

Вертикална комуникација тече од руководећих људи према периферним деловима организације, где се извршавају послови. Хоризонтална комуникација је комуникација медју особама једнаких по статусу у једној радној јединици. Исто важи и за комуницирање особа једнаких статуса а запослених у различитим организацијама. Ово је најраспрострањенији вид комуницирања код већине чланова организације који се реализује како током рада тако иу периоду одмора. Садржај хоризонталног комуницирања може бити разнолик, понекад тај садржај представља и претињу за руководеће структуре. Никола Рот нуди опис најважнијих садржаја хоризонталног комуницирања.

- Садржај може да буде пружање и сарађивање у извршавању текућих задатака

- Друга врста хоризонталних комуникација је комуникација медју роководиоцима и члановима разних јединица а истог статусног нивоа, потребно ради координације активности организације.

- Веома важна врста хоризонталних комуникација јесу комуникације којима се остварују лични, социјални и емоционални односи медју члановима организације.

- Може се појавити као садржај хоризонталних комуникација и договарање дела чланова организације ради остваривања одредјених циљева који могу бити општи и посебни.

11

Комуникационе мреже у организацији

Менаџери се одлучују за одредјени тип комуникационе мреже у зависности од циља који се жели остварити. Ефективност комуникације се може процењивати узимањем у обзир четири критеријума: (1) брзине,

(2) тачности

(3) вероватноће појављивљивања лидера и

(4) важности задовољства чланова.

Па уколико би се инсистирало на задовољењу чланова онда би најбоља мрежа била она која укључује све канале комуникације. Уколико је важно да тим има јаког лидера користиће се мрежа у облику "точка", а ако је тачност најважнија онда се користи мрежа у облику "ланаца".

Вербална комуникација

Пословни разговор има формалну структуру која се састоји из пет фаза:

1. Започињање разговора

2. Информисање

3. Аргументисање

4. Неутралисање приговора

5. Доношење одлука

Ове фазе не одвијају се по строгом хронолошком реду, а понекад поједине фазе, попут аргументисања, изостају уколико се не располаже погодном аргументацијом. При томе не постоје оштре границе измедју 2., 3. и 4. фазе. Најважнија је последња фаза у којој се досноси одлука, тако да су у ствари одлуци подредјене све предходне фазе.

Циљ прве фазе је стварање коректног односа према саговорнику. А то подразумева

(1) успостављање контакта са саговрницима

(2) стварање пријатне атмосфере за разговор

(3) привлачење пажње

(4) побуђивање интереса за разговор, као и

(5) предузимање иницијативе у разговору када је то потребно.

12

Информисање представља процес измедју нас и нашег партнера у коме се трудимо да остваримо повољну информациону базу за нас за следећу фазу разговора - аргументисање.

Аргументисањем се мења потпуно или делимично став и мишљење партнера, односно припрема терен за извлачење јасних и концизних закључака.

Неутралисање има за циљ постизање уверљивости и постојаности изилагања, Отлањање сумњи и сагледавање мотива отпроа и става партнера.

Доношење одлуке је најважнија фаза јер њом отпочиње остваривање циљева који су постављени.

Типови презантативних кодова

Током еволуције код људи су створени извесни покрети тела, "говор тела" Аргаљ, Бергун и Герара су описали различите кодове који се а то су:

Статички знаци (Удаљеност тела, Међусобни положај, Став тела, Телесни контакт)

Динамички знаци (Израз лица, Кретање, Контакти очима)

Телесни додир или хаптички начин

Додир је једна од сасвим примитивних начина за преношење важних порка о односу.

Хаптички код наглашава значај додира као комуникационог средства. Код људи могуће је разликовати седам примарних додира:

1. додир позитивног ефекта њиме се жели изразити подршка, разумевање, укључивање, љубавни или сексуални интерес

2. игралчки додири настају из потребе да се олакша ситуација кроз неку игру

3. контролисани додири се користе да се усмери понашање и да се задобије нечија пажња

4. ритуални додири су рутински попут стиска руку

5. хибридни додири представљају комбинацију позитивног ефекта и ритуалног додира

6. задати и

7. случајни су ради задатка а не зарад комуникације

13

Блискост, проксемички или просторни код

Проксемички код се може сагледати у аналогији са блискошћу. Јер, колико нека особа прилази другој толико јој је блиска. Положај који заузима саговорник при позиву на радни састанак открива такодје степен блискости измедју них а то је приказано и сликом7.

Међусобни положај тела особе Б за радним столом: А - руководилац, Б1 - пријатељски

Б2 - сараднички, Б3 - такмичарско-Одранска, Б4 - успутни, Б5 - Независни.

Изглед

Постоји Спољни и физички излгледа, Спољи изглед се оноси на одећу урендо облачења или запуштеност, боја косе и шминка (код жена). Каже се да одел о не чини човака али много говори о њему и чини га привлачнијим. Постоји и унутрашњи изглед који се односи н специфичне психичке особине те личности. Физички изглед има итекако велики значај код стварања првог утиска о некој особи. Познато је да су људи склони стварању стереотипних представа о другим људима на основу њиховог изгледа, облачења и понашања у јаваности. Физичком изгледу треба посветити доста пажње код сваког јавног наступа. Кад слушаоци запазе говорника, они се усредсредјују на његово лице, очи, и можда руке - неких 10% тела јер су други делови покривени одећом, косом, брадом. Важност физичког изгледа састоји се од два фактора:

1. елегантности и

2. уредности.

7 др К.Богдан Спознајмо пословно комунициранје, Љубљана 2006. 46.стр

14

Кинетичан или мимичан код

Кинетичан код се најчешће односи на значење које се невербланим комуницирањем преноси преко покрета. Сваку особу карактерише њен сопстевеи кинетички модел. Емоционално стање особе се може открити преко различитих покрета. Уобичајно је да се у оквиру кинетичког кода аналитички раздвајају следеће катаегорије8:

1. гримасе лица (преношење разних порука покретима мишића лица)

2. гестови (преношење порука покретима руку, главе, ногу, или читавог тела)

3. положај (преношење порука преко начина на који се седи, стоји, лежи и тд.)

4. покрети ока (преношење порука преко покрета ока);

САВРЕМЕНО ПОСЛОВНО КОМУНИЦИРАЊЕ

Комуницирање је процес који тече измедју два простора на којима се налазе извор лии пошиљалац и корисник информација или прималац, док су средства комуницирања - средства информисања (штампа, радио, телевизија, интернет), уметнист (књижевност, сликарство, музика), научна литература, цифре, симболи и друго. Пословно комуницирање значи истовремено давање и примање послоних информација ради постизања одредјених пословних циљева и конкретних резултата. Предузећа у којима постоји слободна и несметана комуникација доживљавају се од стране запослнеих као дом, па је у вези с тим и њихово залагање максимално. Пословно комуницирање постаје покретач, генератор и координатор свих пословних активности и представља скуп свих привредних и пословних активности субјеката и фирме у целини. У савременом пословном свету усмено / писмено општење, као и остали савремени модерни облици општења, делују, боље, дуготрајније и имају позитивну повратну везу (фидбек) ако су реализовани на зналачки начин. Добра комуникација уз адекватно мотивисање запослених, обезбедјује доношење добрих одлука и њихову успешну реализацију. Менаџери су задужени за оргаизацију посла и за усмеравање запослених у предузећу, с тим у вези, њихова улога у процесу комуницирања постаје веома значајна. Управо је њихов задатак да уоче значај добре комуникације унутар организационе шеме предузећа и да на то указују свим запосленима. Култура пословног комуницирања постаје наша стварност. Треба имати у виду да свако правило у приватном понашању има свој директни еквивалет при пословном опходјењу. Сваки промишљени напор, сваки озбиљан човеков корак у животу има своје почетне циљеве, своју сврху. Ти циљеви нису статичке природе, већ се они кроз стални рад и током времена, некад мање а некад више мењају, прилагодјавају новоствореним условима, ситуацијама и стеченим знањима и искуствима. Знање и искуство су потребни елементи, али да би били оперативно употребљиви, неопходна је перманентна комуникација и оствареност према новимм предлозима и идејама.Комуникација у пословној средини код нас Ниво комуникационих вештина код нас је још увек је забрињавајуце низак. Медутим, није у питању само пословна комуникација, вец комуникација уопште. Пословна политика многих наших компанија не предвидја постојање комуникационе стратегије, јер не препознаје њену функцију. Они који одлучују још увек не виде у којој мери добар ПР програм може унапредити пословање, обезбедити боље тржишно место, вецу продају, стабилније партнере, способније дистрибутере и најбоље службенике. Није без разлога Бил Гејтс изјавио: "Када би ми остао само 1 $ потрошио бих га на ПР!" Култури говора у излагању није

8 . Невербална комуникација; 6.2., 6.2.1., 6.2.2., 6.2.3.15

се у нашим образованим институцијама посвећивала довљна пажња до пре неколико година, када се овом питању окрећу истраживачи, писци уџбеника, медији, предавачи9. Полазило се од става да квалитет разговора спада искључиво у домен индивидуалних способности сваког појединца али неоправдано. Савремена пракса доказује супротно. Објављују се бројне публикације и практични приручници, раде се тестови, постоје курсеви, или се ова област изучава на факултетима, упућујући младе људе у тајне и финесе технике водјења пословног разговора било писменог или усменог, као и понашања. У малом броју предузећа, најчешће умладим савременим предузећима, мења се пословна клима, ас тим у вези долази и до промена послнве културе. Циљ запослених је да своје задатке реализују што боље, и мајући у виду да од њихове успешности, у шта спадају послвона култура икомуникативност, зависи квалтиети обављеног посла. Интересатно је и запажање да се током 2001. године комуникативност у конкурсима јавља само спорадично, и то претежно у листу "Политика", да би током 2002. године била истицана у већем броју конкурса, без обзира на то да ли су конкурс објавиле стране или домаће фирме.

9 . Драгана Радојчић, конкуре од „читуље“ до „рекламе“, Етнографски институт САНУ Београд16

Закључак:

Комуницирање у пословавњу је од изузетног значаја за пословање компанија, било на који вид комуникације да се ослонимо морамо бити јако добри у томе, јер често од вештине самих преговарача зависи да ли ће посао бити уговорен или не.

Пословна комуникација код нас јос није на довољном нивоу и морамо је канстантно развијати, требало би повести рачуна о школовању кадра за комуницирање.

17

Литература:

1. Др Милован Вуковић, Увод у култура комуникације, Технички факултет у Бору универзитет у Нишу, Децембар 2006.

Следеће теме:

1. Поглавље 1. Увод у културу комуникације; 1.1, 1.4.1,

2. Поглавље 2. Модели комуникације

3. Поглавље 3. Облици комуникације; 3.2, 3.2.1., 3.2.2., 3.2.3., 3.2.4., 3.2.5., 3.2.6., 3.2.7.

4. Поглавље 4. Психосоцијални аспекти комуникације; 4.3., 4.6., 4.6.1., 4.6.1.1., 4.6.2., 4.6.2.1, 4.6.2.1., 4.5.2.2., 4.6.2.3., 4.6.2.2. 4.

5. Поглавље 5. Вербална интерперсонална комуникација; 5.4.

6. Погљавља 6. Невербална комуникација; 6.2., 6.2.1., 6.2.2., 6.2.3., 6.2.4., 6.2.5., 6.2.5.1, 6.2.5.2, 6.2.5.3, 6.2.5.4., 6.2.7.

2. Драгана Радојчић, конкуре од „читуље“ до „рекламе“, Етнографски институт САНУ Београд

Уз допуну из књиге „Комуникационе технологије“ dr Zorana Nikolica 2005. kruševac

18