KONTROLING TROŠKOVA

Kontroling troškovaKontroling troškovaKontroling troškovaKontroling troškova(Upravljanje troškovima)(Upravljanje troškovima)( p j j )( p j j )

Doc dr Mile StanišićDoc dr Mile StanišićDoc. dr Mile StanišićDoc. dr Mile Stanišić

Ciljеvi učеnjаj j

Nakog ovoga poglavlja trebali biste biti sposobni darazumete i komentarišete sledeće kategorije:

1. Značaj upravljanja troškovima2. Obračun i analiza troškova3. Troškovne centre4. Profitne centre5 N i šk5. Nosioce troškova6. Klasifikaciju troškova7 Kalkulaciju graničnih troškova7. Kalkulaciju graničnih troškova

Definicija troškovaDefinicija troškova

Prva definicijaUpravljanje troškovima je jedna od najbitnijih oblastid l j k t l O bl t j bitdelovanja kontrolera. Ovu oblast je veoma bitnorazmatrati kako prilikom uvođenja novih prodajnihprograma, tako i prilikom prodaje već postojećih.p g , p p j p jTroškovi se mogu definisati na više načina. „Funkcijetroškova su statičke teorijske konstrukcije kojepokazuju koliki (minimalni) troškovi odgovarajupokazuju koliki (minimalni) troškovi odgovarajualternativnim nivoima proizvodnje i kako troškovivariraju s variranjem tog nivoa"

Definisanje troškovaDefinisanje troškova

Druga definicijaPo drugoj definiciji „pod pojmom troškova

d j t š d ti d k ijipodrazumevaju se utrošene vrednosti u reprodukcijikoji se utvrđuju kao proizvod utroška faktoraproizvodnje i njihovih cena po jedinici utroška".p j j p jU obe definicije radi se o proizvodnoj firmi ali se istedefinicije mogu primeniti i na uslužnu delatnost.

Značaj troškovaZnačaj troškova

U savremenim uslovima poslovanja troškovi su faktor odp jpresudnog značaja za poslovanje, opstanak i razvojpreduzeća. Budući da su troškovi relativno zanemarenaekonomska kategorija u pogledu uticaja koji imaju na poslovniekonomska kategorija u pogledu uticaja koji imaju na poslovniuspeh preduzeća, trebalo bi istaći da troškovi predstavljajustimulans i faktor presudnog uticaja na poslovni uspeh

d ć l litičk i j d ć S kpreduzeća, poslovnu političku i razvoj preduzeća. Svakosistematizovanje i klasifikovanje troškova, koje se javlja uekonomskoj teoriji i poslovnoj praksi, ima svoje opravdanje ij j p j p j p jznačaj, te stoga može biti od koristi pri proučavanju, praćenjui analiziranju troškova. Različite podele omogućuju da seshvati suština troškova njihov značaj za donošenjeshvati, suština troškova, njihov značaj za donošenjeracionalnih poslovnih odluka, te time i njihov uticaj na poslovniuspeh preduzeća.

Uticaj troškova na dobitUticaj troškova na dobit

D bit j d fi i i i t škDobit je definisana visinom troškova.Prihodi – Rashodi = Dobit

Prihodi Rashodi Dobit Povećanje iliPrihodi Rashodi Dobit Povećanje ili smanjenje dobiti

500.000 300.000 200.000

Povećanje prihoda za 10%

550.000 300.000 250.000 + 25%

Smanjenje troškova za 10%

500.000 270.000 230.000 + 15%

Ako menadžment želi povećanje dobiti za 10%, tada mora ili povećati prihode za 4% ili smanjiti troškove za 6%.


Kada preduzeće ima vrlo malo manevarskog prostorakod određivanja prodajnih cena, njihova koncentracijausmerena je na smanjenje troškova da bi se ostvarilaj j jciljna dobit.

Loše upravljanje troškovima može rezultirati smanjenjemvrednosti preduzeća. Primer slučaja proizvodnjepiva....Uvedeni su jeftini sastojci za proizvodnju piva(1970), čime je pao kvalitet piva, onda je pala i prodaja, a(1970), čime je pao kvalitet piva, onda je pala i prodaja, ana kraju i cena koja je dovela do pada vednosti akcija sa69 dolara na 5 dolara (1981). (Kompanija SchilitzBrewing)Brewing)


Nasuprot tezanju troškova imamo upravljanjeNasuprot tezanju troškova imamo upravljanjetroškovima, tj. nasuprot “rezačima troškova” nalaze se“upravljači troškovima”, odnosno menadžment kojik i i i d l k ž išlj šk i ikontinuirano i dalekosežno promišlja o troškovima injihovu smanjenju koje neće biti isključivo na štetuzaposlenih ili kvaliteta proizvoda ili usluga.p p g

Oni troškove posmatraju kao izvesticiju, kroz

COST-BENEFIT pristup.COST BENEFIT pristup.

Da bi se troškovima moglo upravljati, potrebno ih jeprikupiti, klasifikovati, evidentirati i na kraju analizirati.

Menadžment želi odgovore naMenadžment želi odgovore na sledeća pitanja:

K liki t i t šk i i d j t ih i d ili• Koliki su stvarni troškovi proizvodnje gotovih proizvoda ilitroškovi nabavke gotove robe i šta utiče na njihovu visinu?

• Šta menadžment može učiniti kako bi navedene troškovesmanjio, pod uslovom da kvalitet proizvoda ili robe ostaneisti?

• Kakve troškove generišu sektori koji nisu direktno povezani sKakve troškove generišu sektori koji nisu direktno povezani sproizvodnjim, odnosno nabavkom robe?

• Kako uspostaviti kontrolu nad svim troškovima i utvrditiodgo orne osobeodgovorne osobe.

• Kako motivisati zaposlene da bi svako od njih u delokrugulične odgovornosti uticao na smanjenje troškova?

• Utiče li i koliko organizaciona struktura na neracionalnotrošenje?

Razvrstavanje troškova i jnjihova kategorizacija

Da bi se pravilno upravljalo troškovima potrebno ih jepravilno razvrstati po vrstama i dodeliti proizvodima,p p p ,uslugama, robi ili centrima odgovornosti.

Vrste troškovaVrste troškova

U literaturi se susreću brojne podele troškova u kojima su troškovij jgrupisani s različitih aspekata. Različita grupisanja troškova motivisana supo pravilu svrhom kojoj treba da služe određene grupacije. Postoje:1. Prirodne vrste troškova2. Ekonomski i neekonomski troškovi3. Direktni i indirektni troškovi4. Troškovi po mestima i nosiocima5. Ukalkulisani, realizovani i naplaćeni troškovi6. Stvarni, planski i standardni troškovi7. Apsorbovani, preapsorbovani i neapsorbovani troškovi8. Kratkoročni i dugoročni troškovi9. Troškovi koji se mogu kontrolisati i troškovi izvan kontrole10. Troškovi proizvodnje i troškovi prometa11. Fiksni, varijabilni i polufiksni troškovi12. Ostale podele i grupacije troškova

Prirodne vrste troškovaPrirodne vrste troškova

P d l t šk jih i t tPodela troškova po njihovim vrstama smatra seprirodnom ili osnovnom podelom troškova. Ovakvompodelom se omogućuje utvrđivanje za koju su svrhunačinjeni odreneni troškovi, odnosno za koju vrstupotreba su nastali.Osnovne ili prirodne grupe (vrste) troškova su:Osnovne ili prirodne grupe (vrste) troškova su:• troškovi materijala• troškovi stalnih sredstava – amortizacijatroškovi stalnih sredstava amortizacija• troškovi rada – ukalkulisani lični dohodci• kalkulativni doprinosi društvenoj zajednici• troškovi usluga

Prirodne vrste troškovaPrirodne vrste troškova

U troškove materijala spada vrednost utrošenog materijala,nabavljene energije, utrošenog goriva i maziva, sitnog inventara,ambalaže, kao i vrednost drugih vrsta materijala.U troškove stalnih sredstava spada amortizacija odnosno vrednosniizraz utroška stalnih sredstava.U troškove rada spadaju predviđene naknade za rad radnika, zajednosa doprinosima iz ličnog dohotka.Kalkulativni doprinosi društvenoj zajednici predstavljaju troškovekamata na kredite za stalna sredstva, kamate na kredite za obrtna

d čl i k i d i č i d ž ji i lsredstva, članarine komorama i drugim stručnim udruženjima i sl.U troškove usluga spadaju izdaci za popravke koje su obavile drugeorganizacije i lica, izdaci za transportne usluge, troškovi platnog

t t i t šk i št ki t l f ki i t l f ki t šk iprometa, putni troškovi, poštanski, telegrafski i telefonski troškovi,troškovi osiguranja, izdaci za reklamu i propagandu i sl.

Vrste troškovaVrste troškova

Pema promeni aktivnosti• Fiksni i• Varijabilni

P d li iPrema podeli na nosioce• Direktni i• Indirektni• Indirektni

Fiksni troškoviFiksni troškovi

Fiksnim troškovima nazivamo one troškove koji uukupnom iznosu ostaju isti nezavisno od promene obimaproizvodnje Oni ostaju isti čak i kada je proizvodnjaproizvodnje. Oni ostaju isti čak i kada je proizvodnjamaksimalno povećana, a i u slučaju kada nemaproizvodnje. Fiksni troškovi su uslovljeni postojanjem

d ć d j šć d b ljpreduzeća, odnosno njegovom spremnošću da obavljaodređenu proizvodnju. U fiksne troškove spadaju troškovistalnih sredstava (opreme, zemljišta…), izdaci zazakupninu, troškovi osiguranja, troškovi istraživanja irazvoja, lični dohoci rukovodećeg i drugog osoblja itd.

Fiksni troškoviFiksni troškovi

Fiksni troškovi su oni čija visina u određenomvremenskom periodu ostaje ista i ne zavisi od promeneaktivnosti Fiksni troškovi se menjaju po jediniciaktivnosti. Fiksni troškovi se menjaju po jediniciproizvoda sa promenom nivoa aktivnosti, odnosnozavise od promene obima proizvodnje.

Varijabilni troškoviVarijabilni troškovi

Varijabilni su oni troškovi koji u njihovoj ukupnostivariraju pre svega s promenom obima proizvodnje. Ti set šk i ć j ć j i j jtroškovi povećavaju s povećanjem i smanjuju sasmanjenjem obima proizvodnje. Znači, varijabilnitroškovi su jednaki nuli, ako nema proizvodnje. Uj , p jvarijabilne troškove spadaju troškovi materijala, rada naproizvodnji i dr.


T i ij bil i i l i ili di kt i t šk i d iTermin varijabilni, marginalni ili direktni troškovi odnosise na cenu proizvodnje. Tu se misli na troškovematerijala i radne snage.U slučaju trgovinske firme to je nabavna cena prodajnogartikla.Z i d fi t j k bi ij l t bZa proizvodnu firmu to je kombinacija ulaza potrebnogmaterijala za proizvodnju određenog proizvoda u skladusa recepturom i vremenom potrebnim za izradu istog pogplanu proizvodnje.


V ij bil i t šk i il j j liVarijabilni troškovi se, po pravilu, menjaju linearno,zavisno od promene nivoa proizvodnje. Ali to nije uvektako. Varijabilni troškovi mogu se menjati i nelinearno ito progresivno nelinearno i degresivno nelinearno. Utom slučaju primenjuje se koncept graničnih troškova.

Trošak koji zavisi od dinamike proizvodnje i prodajeoznačen je kao proporcionalni trošak, ali u njegovojj j g jstrukturi nalazi se i granični trošak. Granični trošak(engl. marginal costs) je dodatni trošak jedne jedinicedodatnog proizvodadodatnog proizvoda.

Uvrđivanje fiksnog troškaUvrđivanje fiksnog troška

Da bi smo utvrdili radi li se o fiksnom ili varijabilnomtrošku treba postaviti sledeće pitanja. Da li se menjat š k d i d ili d k liči ? Aktrošak u odnosu na proizvedenu ili prodanu količinu? Akoje odgovor pozitivan, tada se radi o varijabilnom trošku,ako je odgovor negativan, radi se o fiksnom trošku.j g g ,

Utvrđivanje fiksnog troškaUtvrđivanje fiksnog troška

Princip ekonomije obima utiče na fiksni trošak pojedinici proizvoda. Povećanjem obima proizvodnje

j j fik i t šk i j di i i i dsmanjuju se fiksni troškovi po jedinici proizvoda.

Primer grejanje i amortizacija proizvodne hale Ovo jePrimer, grejanje i amortizacija proizvodne hale. Ovo jetipičan indirektni trošak.

Direktni i indirektnitroškovi

Podela troškova na direktne i indirektne izvršava seprema mogućnosti uključenja u cenu koštanjaprema mogućnosti uključenja u cenu koštanja.

Direktni troškoviDirektni troškovi

Direktni troškovi (pojedinačni ili neposredni troškovi)su neposredno obuhvaćeni cenom koštanja pojedinihsu neposredno obuhvaćeni cenom koštanja pojedinihproizvoda. Mogu direktno da se razvrstavaju poproizvodima odnosno uslugama.

Primer: troškovi materijala izrade

Uvrđivanje direktnog troškaUvrđivanje direktnog troška

Da bi se utvrdilo da li je neki trošak direktan ili indirektanmože se postaviti sledeće pitanje: da li je moguće ii l ti titi t š k d d đ i d iliisplativo pratiti trošak do određenog proizvoda iliaktivnosti, odnosno nosioca troškova? Ako je odgovorpozitivan, tada se radi o direktnom trošku. U suprotnom top , pje indirektan trošak kojeg treba pomoću određenog ključadistribuirati na njegove nosioce.

Indirektni troškoviIndirektni troškovi

Indirektni troškovi (opšti ili režijski troškovi) se nemogu neposredno razgraničavati na pojedineproizvode i usluge pri njihovom nastajanju To suproizvode i usluge pri njihovom nastajanju. To suzajednički troškovi jednog mesta, pogona, faze ili suzajednički za celo preduzeće. Oni se za nosioce

j d t d b ih klj č l k ijvezuju posredno putem odabranih ključeva alokacije(npr. časovi izrade), pa se stoga zovu indirektnitroškovi.Primer: troškovi ostalog materijala, goriva i energije,amortizacija, tr.održavanja, tr.osiguranja...

Troškovi po mestima i nosiocimanosiocima

Mesto troškova je organizaciona jedinica ili njen deo uokviru preduzeća za koji se vrši obračun i alokacijatroškova U praksi se vrši razvrstavanje troškova potroškova. U praksi se vrši razvrstavanje troškova posektorima, grupama radnih mesta, pogonima, odeljenjimai sl.Troškovi koji su jednom razvrstani po mestima, kasnije serazgraničavaju po proizvodima i uslugama odnosnonosiocima troškova Nosilac troškova je proizvod ilinosiocima troškova. Nosilac troškova je proizvod iliusluga namenjena tržištu.

Ukalkulisani, realizovanii naplaćeni troškovii naplaćeni troškovi

Troškovi dobijaju karakter ukalkulisanih troškova odmah nakonTroškovi dobijaju karakter ukalkulisanih troškova odmah nakonnjihovog nastajanja, odnosno evidentiranja u knjigovodstvupreduzeća. Suma ukalkulisanih troškova ukazuje koliko jek l šk d i d liči iukupno nastalo troškova u odrenenom periodu po različitim

osnovama. Iznos ukalkulisanih troškova delimično je sadržan unedovršenoj proizvodnji, delimično u zalihama proizvoda,j p j , p ,delimično u iznosu prodatih proizvoda koji su već naplaćeni odkupaca.Troško i sadržani reali o anoj proi odnji ob h ataj samoTroškovi sadržani u realizovanoj proizvodnji obuhvataju samoone troškove koji sačinjavaju cenu koštanja prodatih proizvoda.Troškovi sadržani u naplaćenoj realizaciji jesu deop j j jukalkulisanih troškova i to onaj koji je inkorporiran uproizvodima ne samo prodatim, već i naplaćenim.

Stvarni, planski i standardni troškovi

Stvarni troškovi su izraz istinih stvarno nastalih trošenja u jednom perioduStvarni troškovi su izraz istinih, stvarno nastalih trošenja u jednom periodu.Dobijaju se u knjigovodstvu na kraju odrenenog obračunskog perioda.Planski troškovi su predviđeni troškovi za određeni period (najčešće godinudana) Kao osnova za predviđanje ovih troškova mogu poslužiti stvarnidana). Kao osnova za predviđanje ovih troškova mogu poslužiti stvarnitroškovi prošlih perioda, ali isto tako i predviđanja o kretanju troškova uperiodu na koji se oni odnose. U odsustvu standardnih troškova planskitroškovi pokazuju koliko će iznositi troškovi odnosno koliko će normalnotroškovi pokazuju koliko će iznositi troškovi, odnosno koliko će normalnoiznositi stvarni troškovi, ako se ostvare uslovi na osnovu kojih su onipredviđeni. Planski troškovi su veoma pogodno sredstvo kontrole stvarnihtroškova. Razlike koje se javljaju izmenu planskih i stvarnih troškova,j j j j p ,tretiraju se kao odstupanje od normale.Standardni troškovi su takođe unapred utvrđeni troškovi. Bitna odlika je tošto se oni utvrđuju na bazi svestrane naučne studije (naučnih metoda,j j ( ,naučnih predviđanja). I oni predstavljaju najtačnije merilo postignuteekonomičnosti.

Načini obračuna troškova

Postoji više načina obračuna troškova, npr. prema važećojtržišnoj ceni (kod trgovinskih firmi, na primer). Poznata je

d j d j dbij j b fik i iprodajna cena, pa se od nje odbijaju nabavna cena, fiksni ivarijabilni troškovi. Dobijena razlika je dobitak ili gubitak.

Osnovni vidovi obračuna troškova su:• Obračun troškova po vrstama• Obračun troškova po mestima nastanka troškova• Obračun troškova po nosiocima troškova

Troškovi po mestu nastanka


Prvi korak pri osmišljavanju mesta troška jesteorganizaciona šema preduzeća. Najmanje po jedno mestot šk t lj j ki d fi k ji j dtroška ustanovljeno je za svaki deo firme koji je odgovoranza neku aktivnost. Sledeće pitanje je kako troškovnomesto može biti jasno procenjeno u skladu s aktivnostimaj p jkoje se tu sprovode, odnosno da li ispravno reprezentujudogađaje u tom centru. Ako to nije slučaj, onda jeneophodna podela na još nekoliko mesta troškova Uneophodna podela na još nekoliko mesta troškova. Usuprotnom nema uzročno-posledične veze izmeđunastalih troškova i usluge koja je urađena.


Nadalje, obračun troškova je najbitniji element efektivnogkontrolinga. Obračun troškova po mestu nastanka je jedand l ih d l dž t t škod glavnih delova menadžmenta troškova.

Obračun troškova po mestu nastanka služi za planiranje ikontrolu kao osnova za kalkulaciju troškova poreza ikontrolu, kao osnova za kalkulaciju troškova poreza idoprinosa i kao osnovica za obračun troškova proizvodnjekod proizvodnih preduzeća. Time se dobija odgovor napitanje gde nastaju troškovi ili se može očekivati dapitanje gde nastaju troškovi ili se može očekivati danastanu. Mesta troška uvedena su u skladu sa zadacimakoji treba da budu ostvareni.

Pregled tipičnih troškovaPregled tipičnih troškova

• Materijalni troškovi, troškovi prometa, eksterne usluge

• Opravke, instalacije• Potrošni materijal, PTT

troškovi i sig• Troškovi zaposlenih (lični

dohoci)

troškovi i si.• Troškovi uprave• Osiguranje

• Troškovi zakupa• Troškovi energije

Troškovi voznog parka

g j• Ostali troškovi poslovanja• Neutralni troškovi

• Troškovi voznog parka• Troškovi reklame• Troškovi pakovanj a

• Troškovi kamata• Porezi

Troškovi pakovanj a• Amortizacija

Karakteristični troškovi

Materijalni troškovi su karakteristični za proizvodno preduzeće, dok je za trgovinsko preduzeće to Trošak

t l ž t ž biti T š k k t ihprometa, a za uslužno to može biti Trošak eksternih usluga.

Primer: Obračun uspeha poPrimer: Obračun uspeha po mesecima

Ako analiziramo poslovanje preduzeća u januaru ifebruaru obično sa aspekta prihoda januar se smatrafebruaru, obično, sa aspekta prihoda, januar se smatra"slabim" mesecom, a februar "jakim".

R.B. OPIS JANUAR FEBRUAR UKUPNO DINARA

1. Prihod 1.000.000 2.000.000 3.000.000

2. Troškovi 1.200.000 1.200.000 2.400.000

3. Uspeh (1-2) -200.000 800.000 600.000

Lociranje troškovnih mestaLociranje troškovnih mesta

Efikasna kontrola poslovnog procesa preduzeća moguća jep g p p g jjedino kada se definišu i razgraniče troškovna mesta poprincipu da se svakom zaposlenom predoči koliki je njegovudeo u uspešnosti preduzeća za šta ga je potrebno adekvatnoudeo u uspešnosti preduzeća, za šta ga je potrebno adekvatnomotivisati, s jedne strane, i s druge, jasno definisati troškovnamesta za čiju realizaciju je odgovoran. Kada npr. pravimo

k lk li j ših i d t b j dosnovu za kalkulisanje cene naših proizvoda, potrebno je daznamo koji se troškovi proizvoda ili usluga obuhvataju uukupnom iznosu, a koje je potrebno na neki drugi načinp j j p gprikazati. Pri tom nije dovoljno obuhvatiti samo troškove koji sudirektno u vezi s konkretnim proizvodima. Potrebno je pridodatii određene troškove (npr troškove zajedničkog upravljanja) kojii određene troškove (npr. troškove zajedničkog upravljanja) kojinisu u direktnoj vezi s proizvodom, prema određenom ključupodeliti ih na proizvode.


Kada se radi o početnoj fazi uspostavljanja troškovnihmesta, potrebno je prvo odgovoriti na pitanje: koja troškovnamesta su nam neophodna da bi se moglo uspešno upravljatimesta su nam neophodna da bi se moglo uspešno upravljatipreduzećem? Najvažniji kriterijum prilikom defnisanjatroškovnih mesta jeste jasno razgraničenje odgovornosti. To

či d t šk t t b d b d t k d fi i dznači da troškovno mesto treba da bude tako definisano daomogući da rukovodilac, kao i izvršni referent, budu upoznatisa zadacima koji se od njih očekuju, jer se na osnovu jasnodefinisanih ciljeva kasnije pristupa planiranju ciljanihtroškova, kao i konstantnom praćenju ostvarenja.


Troškovno mesto se upoređuje sa ostvarenim prihodom radiutvrđivanja rezultata troškovnog mesta. Definisanjetroškovnih mesta je specifično za svako preduzeće Kodtroškovnih mesta je specifično za svako preduzeće. Kodproizvodnih i trgovinskih preduzeća se troškovna mestamogu definisati kako je to dato u narednim tabelama.

Rukovodstvo (uprava) proizvodnog preduzeća

Proizvodnja Završna obrada Prodaja Režijaj j j

Rukovodstvo (uprava) trgovinskog preduzeća

Nabavka Magacin Marketing Prodaja Režija

Razgraničenje troškovnih mestaRazgraničenje troškovnih mesta

Treba odrediti koje troškove je potrebno direktno vezati zaodređeni proizvod ili uslugu i obračunavati, a koje je

t b j d ički b h titi t šk i t N jb ljpotrebno zajednički obuhvatiti troškovnim mestom. Najboljeje početi od šire liste mogućih troškovnih mesta, tako da seobuhvate svi troškovi koji nastaju u poslovanju preduzeća.j j p j pZatim se raspoređuju na određene troškovne pozicije, takose mogu popunjavati kao pojedinačni ili ukupni troškoviodređene troškovne pozicijeodređene troškovne pozicije.U narednoj tabeli dat je jedan okvirni predlog za formiranjetroškovnih pozicija preduzeća.

Direktni i indirektni troškoviZajednički troškovi

• Lični dohoci• Troškovi zakupa

Direktni troškovi

Zajednički troškovi

• Materijalni troškovi

• Troškovi energije• Troškovi putovanja• Troškovi reklame

Direktni troškovi

• Trgovačka roba • Spoljne usluge

Troškovi reklame• Troškovi pakovanja• Amortizacija• Održavanje instalacije• Održavanje, instalacije• Troškovi potrošnog

materijala• Zajednički troškovi uprave• Troškovi osiguranja• Ostali troškoviOsta t oš o• Kamate• Porezi

Razgraničenje troškovnih mestaRazgraničenje troškovnih mesta

U odnosu na navedene troškove prva predložena troškovnaU odnosu na navedene troškove, prva predložena troškovnapozicija materijalni troškovi, trgovačka roba i eksterne uslugedirektno je povezana s proizvodom ili uslugom. To su

j di č i šk i k j i lj ih čpojedinačni troškovi koje se na osnovu ispostavljenih računaplaćaju dobavljačima.Sve ostale vrste troškova (troškovi plata zakupa itd ) najpreSve ostale vrste troškova (troškovi plata, zakupa itd.) najpresu zajednički troškovi. Kod ovih troškova nije odmah jasnokoliki je njihov uticaj (udeo) u konkretnim proizvodima ilisl gama Neke od o ih troško a je na osno isk st auslugama. Neke od ovih troškova je na osnovu iskustva

moguće učiniti pojedinačnim troškom. Troškovi ličnihdohodaka su u osnovi zajednički troškovi, zato što se, unormalnim okolnostima, obračunavaju jednom mesečnonezavisno od proizvoda ili usluge.

Kategorije troškovnih mestaKategorije troškovnih mesta

Troškovno mesto možemo definisati po jednoj od sledećihkategorija: troškovni centar, profitni centar ili servisni centar.U sledećoj tabeli dat je kratak opis pojedinih vrsta troškovnihj j p p jmesta.

TROŠKOVNI CENTAR PROFITNI CENTAR SERVISNI CENTAR

Prouzrokuju uglavnom troškove.

Prouzrokuju troškove i ostvaruju rezultate.

Prouzrokuju uglavnom troškove, pružaju usluge drugim troškovnim mestimamestima

Njime se upravlja na osnovu ostvarenih troškova

Upravljanje je na osnovu praćenja ostvarenja uspeha

Upravljanje na osnovu internog ostv. poslovnog rezultatatroškova uspeha rezultata

Troškovni centarTroškovni centar

Pod troškovnim centrom podrazumevamo troškovno mestokoje uglavnom prouzrokuje troškove i nema sopstvenogostvarenja. Najčešće se izražava kroz planirani budžet zaj j pnaredni obračunski period. Tako npr. tim formule 1 planirabroj potrebnih mehaničara za sledeću takmičarsku sezonu ina osnovu toga predlaže plan troškova za određeni brojna osnovu toga predlaže plan troškova za određeni brojmehaničara. Obično se ovaj plan pravi na osnovu ostvarenjaiz prethodnog obračunskog perioda. U zadnje vreme vodi seračuna o budućim planovima, koji podrazumevaju planiranepromene (redukcija troškova, rast prihoda itd.).


Plan se u tom kontekstu posmatra kao sredstvo za praćenjeostvarenja zacrtanih ciljeva. Na kraju obračunskog periodasledi poslovna analiza ostvarenja što znači da se prvosledi poslovna analiza ostvarenja, što znači da se prvoanalizira da li je plan ostvaren ili ne. Na taj se način planiranitroškovi posmatraju po vrstama i upoređuju sa ostvarenimt šk i t k d j j d t id ti k jitroškovima, tako da je jednostavno videti o kojim seodstupanjima radi. U narednoj tabeli dat je prikaz planiranihtroškova jednog troškovnog centra za mesec januar. Takođeje dat i pregled odstupanja od plana.

Troškovi troškovnog centraTroškovi troškovnog centraTroškovni centar: Odeljenje kalkulacija, mesec JANUARJANUAR

R.B. O P I S Plan Ostvarenje Odstupanje1 Troško i ličnih dohodaka (br to) 57 200 56 000 1 2001. Troškovi ličnih dohodaka (bruto) 57.200 56.000 -1.2002. Troškovi zakupa 2.000 2.000 03. Troškovi energije 200 200 04. Troškovi voznog parka 600 500 -100g p5. Troškovi putovanja 1.000 800 -2006. Troškovi reklame 0 0 07. Troškovi pakovanja 0 0 08 Amortizacija 2 000 2 000 08. Amortizacija 2.000 2.000 09. Održavanje 0 0 010. Troškovi potrošnog materijala 3.950 4.400 45011. Troškovi pravnog zastupanja 0 0 012. Troškovi osiguranja 0 0 013. Ostali poslovni troškovi 2.500 2.200 30014. Troškovi kamata 0 0 015 Porezi 1 000 1 000 015. Porezi 1.000 1.000 016. Suma .stvarnih troškova (2 do 15) 13.250 13.700 45017. Suma primarnih troškova (1 + 16) 70.450 69.700 -750


Iz ostvarenja troškova za januar uočljivo je da je ono za 750j j j j jnovčanih jedinica manje od planiranog. Posle te konstatacijesledi teško pitanje. Da li su rukovodioci troškovnog centradobro poslovali? Ili je plan postavljen preambiciozno? Što jedobro poslovali? Ili je plan postavljen preambiciozno? Što jeplan realnije postavljen, jednostavnije će biti i sagledavanjeostvarenog rezultata troškovnog centra. Analizom

j di č ih i ij t k đ d biti i iji d ipojedinačnih pozicija mogu se takođe dobiti precizniji podaci.Analiza odstupanja služi uglavnom za praćenje uspešnostijednog troškovnog centra i rukovodećih osoba u tom centru.j g gDa bi se realnije sagledalo poslovanje troškovnog centrapotrebno je sagledati poslovanje i ostalih troškovnih centara.Pošto je takva analiza izvan kompetencija rukovodilacaPošto je takva analiza izvan kompetencija rukovodilacapojedinačnih troškovnih centara, potrebno je napraviti analizu isvih ostalih centara.

Profitni centarProfitni centar

Troškovna mesta koja ostvaruju sopstveni prihod nazivamoprofitnim centrima. U praksi se njima ne upravlja kaotroškovnim centrima. Radi se o posebnim odeljenjimap j j(sektorima) sa jasno definisanim obavezama saradnika, kojise definišu kao nosioci troškova. U profitnom centru sabirajuse svi prihodi koje su zaposleni u tim centrima ostvarilise svi prihodi koje su zaposleni u tim centrima ostvarilirealizacijom proizvoda ili usluga. Ova se ostvarenjaopterećuju s direktnim troškovima proizvoda ili usluga.Dodatno se obračunavaju troškovi ličnih dohodaka i stvarnitroškovi profitnog centra, kao kod troškovnih centara. Unarednoj tabeli dat je jedan skraćeni pregled troškovaj j j p gprofitnog centra.

Troškovi profitnog centraTroškovi profitnog centraProfitni centar: Troškovno mesto 21 (000)

Ukupni prihod profitnog centra 100.000

- Direktno obračunati troškovi proizvoda (pojedinačni troškovi) 55.000

- Lični dohoci 15.500- ................... 500

- Troškovi zakupa 700- Troškovi energije 500

250- ............... 250- Troškovi kamata 350- Porezi 10.000- ..................... 200

Uspešnost profitnog centra ne ocenjuje se samo putem planiranog

..................... 200Suma stvarnih troškova 83.000

= Uspeh profitnog centra 17.000

Uspešnost profitnog centra ne ocenjuje se samo putem planiranogostvarenja troškova, nego i na osnovu ostvarenja poslovnog rezultata injegovog udela u delu poslovnog rezultata celog preduzeća.

Servisni centarServisni centar

Jedan međustepen između troškovnog i profitnog centra suservisni centri. Ovde se radi o troškovnim mestima kojauglavnom ne ostvaruju prihod od eksternih korisnikauglavnom ne ostvaruju prihod od eksternih korisnika.Njihovi primaoci usluga su interni korisnici, npr. odeljenjekonstrukcije kao servisni centar može biti angažovano nai di t h ičkih l d j i kt D biizradi tehničkih planova za prodajni sektor. Da bi seuspešno rukovodilo servisnim centrom, njihova ostvarenjarezultata potrebno je sagledati i obračunavati na osnovuusluga koje pružaju pojedinim troškovnim mestima. Tajobračun možemo nazvati obračun internog ostvarenja.

Obračun ostvarenja između jtroškovnih mesta

Interni obračun poslovnog rezultata moguće je sagledati na dva različitanačina. Moguće je ukupne troškove primaoca usluga (troškovnih mesta)direktno obračunavati ili se obračun izvršenih usluga može izvršiti pointernom obračunskom cenovniku U tom slučaju moguće je opteretitiinternom obračunskom cenovniku. U tom slučaju moguće je opteretititroškovno mesto s više ili s manje troškova nego što je to realno.Po prvoj metodi sakupljaju se sva interna ostvarenja i obračunavaju potzv ceni koštanja tako što se ukupni troškovi svih troškovnih mestatzv. ceni koštanja tako što se ukupni troškovi svih troškovnih mestarasporede proporcionalno na pojedinačna troškovna mesta:

CENA KOŠTANJA = UKUPNI TROŠKOVI: UKUPNI PRIHOD

Po drugoj metodi postoji jedna usvojena obračunska cena za svakupojedinačno izvršenu uslugu. Tako je moguće, da se ako su cene internih

ž l l ć d k t ih dl či d b ti k t ipružalaca usluga veće od eksternih, odlučimo da se obratimo eksternimpružaocima usluga.

Podela troškovnih mesta po pproizvodima

Veoma važan zadatak obračuna troškova po troškovnimmestima jeste podela troškovnih mesta na proizvode ili

l T j t b l d ti j di č t šk k jiusluge. Tu je potrebno sagledati pojedinačne troškove kojisu direktno povezani s pojedinim proizvodima ili uslugama.Za ostale troškove potrebno je napraviti obračunski ključ,p j p j ,po kome treba što realnije sagledati troškove koji pripadajuproizvodima i uslugama. Jedino će takvim sagledavanjembiti moguće evidentiranje svih stvarnih troškovabiti moguće evidentiranje svih stvarnih troškova.

Podela troškovnih mesta po pproizvodima

Postavlja se pitanje kako napraviti pravi obračunski ključ.Pravi je jedino onaj po kome se što realnije obuhvatajuk i t šk i k ji i d đ i i d iliukupni troškovi koji su u vezi s određenim proizvodom ili

uslugom. Iz tog razloga potrebno je tačno locirati vrstetroškova koje npr. odeljenje kalkulacija treba da uzme uj p j j jobzir. Često se dešava da je teško razgraničiti pojedinačneod ukupnih troškova, tako da ni ključ koji se na taj načinkoristi kao pomoćno sredstvo nije uvek pouzdan Podelakoristi kao pomoćno sredstvo nije uvek pouzdan. Podelazajedničkih troškova po jednom ključu uvek jeproblematična. Kada se oni ostvaruju u jednom

l t i t d j d l tih t škrelevantnom iznosu, tada je preraspodela tih troškova napojedinačne proizvode i usluge komplikovana.

Obračun uspeha po proizvodimaObračun uspeha po proizvodima

Preduzeće može da proizvodi više vrsta proizvoda, kojiimaju različitu prođu na tržištu, tržišnu cenu, potražnju.P i di žd i j ličit k št j jProizvodi, možda imaju različitu cenu koštanja, jer sunapravljeni od materijala različitog kvaliteta. Za preduzećeje važno da zna cenu koštanja svakog pojedinačnogj j g p j gproizvoda, njegovu tržišnu cenu, obim prodaje, kako bi onomoglo da maksimizira ukupani profit preduzeća, forsirajućiproizvode koji imaju najveći uspehproizvode koji imaju najveći uspeh.


Prilikom obračuna zajedničkih troškova kao i uspehapojedinih proizvoda najčešće se koristi procentualnoč šć t i d ( 20%) k j i d jiučešće tog proizvoda (npr. 20%) u ukupnoj proizvodnji

odnosno ukupnom uspehu preduzeća.

Obračun dobiti po proizvoduObračun dobiti po proizvoduRB Obračun dobiti za 1.000 komada hleba € za 1.000 kom.

1. Prihod 240,001. Prihod 240,002. Pojedinačni trošak materijala 18,303. Zajednički materijalni tr. (20% u struk. mat. tr.) 3,664 Troškovi izrade (0 51 € x 100 minuta/60) 85 004. Troškovi izrade (0,51 € x 100 minuta/60) 85,005. Međuzbir troškova proizvodnje (2+3+4) 106,966. Troškovi prodaje (80% tr. proizvodnje) 85,577 Troškovi upravljanja (20% tr proizvodnje) 21 397. Troškovi upravljanja (20% tr. proizvodnje) 21,398. Međuzbir dodatnih troškova (6+7) 106,969. Ukupni troškovi za 1.000 kom. hleba 213,9210 Dobit za 1 000 kom hleba (1 9) 26 08

U prikazanom primeru tržišta cena hleba po komadu je 0,24 €, u kom

10. Dobit za 1.000 kom. hleba (1-9) 26,0811. Dobit po komadu 0,03

p p p j , ,slučaju preduzeću po odbitku svih troškova ostaje 0,03 € po komaduproizvoda, odnosno jednom hlebu.


Za izradu ovako pregledne tabele obračuna uspeha poproizvodu potrebno je uložiti puno truda, ali ako se poslujena tržištu gde postoji velika konkurencija, istu takvuobračunsku šemu potrebno je uraditi za svaki proizvod. Nataj način stvaraju se preduslovi za uspešno rukovođenjetaj način stvaraju se preduslovi za uspešno rukovođenjepreduzećem.


Treba napomenuti sledeće, pre nego što se donese odlukada se proizvod koji ne donosi planiranu dobit isključi izproizvodnog programa potrebno je analizirati:p g p g p j• postoje li drugi proizvodi koje je moguće prodavati uz taj

proizvod,• da li se radi o proizvodu kojim iskorišćavamo proizvodni

kapacitet za proizvodnju drugog proizvoda na kome seostvaruje veća zarada,ostvaruje veća zarada,

• da li će ostali proizvodi moći da podnesu zajedničketroškove koji se odnose na proizvodnju onog koji sei klj č j i i disključuje iz proizvodnog programa.


Kada proizvođač duže vreme prodaje svoje proizvode ispodplanirane dobiti, može doneti odluku da pojedine proizvodeisključi iz proizvodnog programa i da se opredeli samo zaisključi iz proizvodnog programa i da se opredeli samo zaproizvodnju onih kojima ostvaruje planirani dobitak.Međutim, pre jedne tako drastične odluke potrebno je

iti d t lj li i k j t b d i đ dlnapraviti detaljnu analizu, iz koje treba da proizađe predlogo mogućim smanjenjima zajedničkih troškova.

Uspeh profitnog centraUspeh profitnog centra

Profitni centar je jasno razgraničeno polje odgovornostiProfitni centar je jasno razgraničeno polje odgovornosti(obično jedno odeljenje), kod kog se ostvaruje eksterniprihod, kao što nastaju i određeni troškovi. Rukovodilac

fi d j i j jprofitnog centra odgovoran je za ostvarivanje njegovoguspeha. Iz tog razloga potrebno je da on i njegovi saradnicipo mogućnosti budu stimulisani po osnovu ostvarenjap g p jfinansijskih rezultata profitnog centra. Profitni centri mogubiti podeljeni po proizvodnim grupama, ili da buduorganizovani po grupama klijenata Uspeh jednog profitnogorganizovani po grupama klijenata. Uspeh jednog profitnogcentra usko je povezan s realizacijom svih proizvoda iliusluga koje on prodaje ili usluga koje pruža. Zato je

t b t šk i ih d d i d ili lpotrebno troškove i prihode od proizvoda ili uslugaposlovnog centra obuhvatiti prilikom obračuna uspeha.

Obračun uspeha jednog profitnog centra uslužnog preduzećaR.B. Profitni centar 10 €

1. Prihod 36.0002. Spoljna usluga 2.5003 Honorar spikera 3 0003. Honorar spikera 3.0004. Privremeno zaposleni 6.0005. L. D. radnika 13.5006. Međuzbir pojedinačnih troškova (2 do 5) 25.0007 L D (6 49% b 6) 1 6237. L. D. uprave (6,49% r.b. 6) 1.6238. Troškovi zakupa (0,65%) 1629. Troškovi voznog parka (0,39%) 9710. Direktno sagledani troškovi putovanja 10011. Ostali zajednički troškovi putovanja (0,22%) 5512. Direktno sagledani troškovi reklame 50013. Troškovi reklame (3,25%) 81314. Amortizacija (0,36%) 90j ( )15. Opravke/održavanje (0,03%) 816. Ostali troškovi poslovanja (0,65%) 16217. Troškovi kamata (0,13%) 3218. Porez (1,04%) od prihoda 26018. Porez (1,04%) od prihoda 26019. Međuzbir zajedničkog troška (7 do 19) 3.90220. Ukupni troškovi (6 + 19) 28.90221. Uspeh Profitnog centra (1-20) 7.098

Sagledavanje uspeha svih g j pposlovnih centara preduzeća

Kada se primenjuje obračun uspeha proizvoda (npr.obračun uspeha profitnog centra za sve njegoveproizvode) onda se ima izgrađen sistem pomoću kog jeproizvode), onda se ima izgrađen sistem pomoću kog jemoguće sagledati ukupan zbir uspeha svih profitnih centarau preduzeću, kao i obračunati uspeh celog preduzeća.

Redovnim korišćenjem obračuna uspeha profitnih centaramoguće je dobiti brzu i jasno sagledanu situacijucelok pnog pred eća Kasnije je mog će ići d bljcelokupnog preduzeća. Kasnije je moguće ići u dubljuanalizu i postizati razna poboljšanja, koja će doprinetiboljem sagledavanju pojedinih segmenata preduzeća.

ABC metoda alokacije i obračuna ABC metoda alokacije i obračuna troškovatroškovatroškovatroškova

ABC metoda alokacije troškova

ABC metoda je razvijena kao alternativna metodologija odstrane Robina Kupera i Roberta Kaplana u hardvardskojP l j šk li 1988 di t k jih i t ži jPoslovnoj školi 1988. godine , tokom njihovog istraživanjaproblematike alokacije troškova proizvoda u prerađivačkojindustriji, ali se može primeniti i na uslužno-trgovinskuj , p gdelatnost preduzeća. Osnovna ideja kod postavljanjateorije bila je da se po tradicionalnoj metodi obračunatroškova proizvodni troškovi predstavljaju na iskrivljentroškova proizvodni troškovi predstavljaju na iskrivljennačin. Postoje troškovi koji su nastali iz proizvodnihaktivnosti preduzeća, a da se pri tom ne vodi računa o

đi j i tihraspoređivanju istih.

ABC metod obračuna troškova

Obračun troškova po aktivnostima (ABC metodologija)predviđa raspoređivanje indirektnih troškova na logičannačin na korisnike troškova koristeći uzročno-posledičnoprezonovanje.a) Prvo, ABC povezuje izvorne troškove s aktivnostima

k j b i j l d j t š ilikoje se baziraju na sagledavanju utrošenog napora ilimaterijala za proizvodnju određenog proizvoda.

b) ABC zatim definiše aktivnosti koje su izazvale troškoveb) ABC zatim definiše aktivnosti koje su izazvale troškoveda bi rasporedila indirektne troškove aktivnosti naobjekte troškova kao što su proizvodi ili usluge.

Izvor: Conkins, A., Stratton, B., ABC Managers Primar, str. 12., Duncombe, W., Costanalysis and ABC, str. 15.


Osnovni koraci pri implementaciji metode obračuna troškova po aktivnostima po istim autorima bili bi:1) Procene kojima se povezuju izvori i aktivnosti,2) Identifikacija glavnih aktivnosti u troškovnim centrima sa

onima u glavnom knjigovodstvuonima u glavnom knjigovodstvu,3) Određivanje objekata troškova (proizvod ili usluga),4) Razvoj metoda koje olakšavaju da se utvrdi uticaj4) Razvoj metoda koje olakšavaju da se utvrdi uticaj

pojedine aktivnosti na cenu koštanja finalnog proizvoda,5) Kombinacija direktnih i indirektnih troškova.

Komparacija vrsta troškova

Izvor: Veselin Perović, Kontroling, Rodacomm, Novi Sad, 2007., strana 193.


Karakteristika tradicionalnog obračuna troškova je ta da jeproizvod centar zbivanja. Prilikom alokacije direktnihtroškova to je moguće uraditi s većom sigurnošću ali jetroškova to je moguće uraditi s većom sigurnošću, ali jekod alokacije indirektnih troškova to mnogo teže uraditi.Tako se pri obračunu indirektnih troškova obično koristi

j i ti j tih t šk k i dprocenjeni uticaj tih troškova na ukupnu cenu proizvoda.Kod ABC metode aktivnost je ključ po kojem se vršialokacija, odnosno, od toga koliko je komplikovan proizvodzavisiće aktivnosti koje su s njim povezane. Ovde se radi oimplementaciji metoda koje će omogućiti da se izbegnenepreciznost pri alokaciji indirektnih troškova koja jenepreciznost pri alokaciji indirektnih troškova, koja jeprisutna kod tradicionalnog obračuna troškova.

Koristi od implementacije ABCKoristi od implementacije ABC metode

Korišćenje i razvoj metoda za obračun troškova poaktivnostima doprineće realnijem sagledavanjupojedinačnih troškova pojedinog proizvoda, a samimtime može pomoći pri odluci šta proizvoditi. ABCmetoda omogućava da se to vidi i dovodi u vezumetoda omogućava da se to vidi i dovodi u vezuaktivnosti kao što je na primer produktivnost.Zahvaljujući tome menadžmentu je olakšano da izvršireformisanje upravljačkih aktivnosti kao što sureformisanje upravljačkih aktivnosti kao što sureinženjering i benčmarking.

Identifikacija međuzavisnosti uIdentifikacija međuzavisnosti u aktivnostima

Identifikacija aktivnosti može se obaviti merenjempotrebnog vremena za završetak jedne aktivnosti, zatimodređivanjem nivoa novododate vrednosti - koliko jevažna ta aktivnost za cenu koštanja finalnog proizvoda.Ako smanjimo cenu kakav ćemo efekat postići? ZatimAko smanjimo cenu, kakav ćemo efekat postići? Zatimna primer produktivnost - upoređujemo trošak aktivnosti,s obimom aktivnosti (izračunavamo trošak ukupneaktivnosti uključujući i pregovore posle kojih suaktivnosti uključujući i pregovore posle kojih supotpisani ugovori).

Benčmarking

To je upoređivanje aktivnosti koje preduzimajukonkurenti. Glavne aktivnosti koje se pri tom upoređujusu potrebno vreme za proizvodnju sličnog proizvodakao i produktivnost koja se postiže.

Primena ABC metode

Hornigem predlaže da se uvođenje ABC sistema obaviu četiri koraka:1 Odrediti troškove aktivnosti resursa i troškove koji se1. Odrediti troškove aktivnosti resursa i troškove koji se

na njih odnose,2. Razvijati metodologiju koja će se odnositi na

sagledavanje procesa tako da obuhvati tokaktivnosti, resursa, kao i njihovu međuzavisnost,

3 Prikupljati relevantne podatke uzimajući u obzir3. Prikupljati relevantne podatke, uzimajući u obzirtroškove kao fizički tok trošenja po jedinici, kao injihovu međuzavisnost,

4. Kalkulacija (izračunavanje) novodobijene informacijena bazi aktivnosti.

Primena ABC metode

ABC metoda treba da da odgovore na nekoliko pitanja:a) Koji je posao obavljen?) j j p jb) Ko je obavio taj posao?c) Koliko je trajalo obavljanje posla?d) Ko će imati koristi od tih ušteda?

Primena ABC metode

Može se reći da je svrha analize troškova i prikazivanjatroškova prema aktivnostima da tačno i ispravno procenione koji pripadaju različitim proizvodima ili uslugama kojeone koji pripadaju različitim proizvodima ili uslugama kojespadaju u domen poslovne aktivnosti određenog preduzeća.Proces razvoja jednog ABC sistema je spor i zahteva

t i f ij d ih i k đ j Glpovratnu informaciju od svih nivoa rukovođenja. Glavneinformacije koje se na taj način sakupljaju jesu one koje seodnose na aktivnosti ili se mogu povezati s aktivnostima.Finalni proizvod koji se dobija na taj način jeste informacijao pojedinačnim troškovima proizvoda ili usluge, kao i razvojalata kojima će se utvrditi granična cena po kojoj se isplatialata kojima će se utvrditi granična cena po kojoj se isplatiprodavati određeni proizvod ili nuditi uslugu.

KalkulacijaKalkulacija graničnihgraničnih troškovatroškova

KalkulacijaKalkulacija graničnihgraničnihtroškovatroškova



PlaniranjePlaniranje dobitidobiti u Break evenu Break evenPlaniranjePlaniranje dobitidobiti u Break even u Break even dijagramudijagramu

Break-even dijagram troškovaBreak even dijagram troškova

Break-even dijagram troškovaBreak even dijagram troškova

Kratkoročni obračun poslovnihKratkoročni obračun poslovnihrezultata

Kratkoročni obračun poslovnih rezultata je jedan odnajvažnijih upravljačkih instrumenata za menadžment

d ćpreduzeća.Razvoj ovog instrumenta kontrolinga omogućava boljesagledavanje uspeha preduzećasagledavanje uspeha preduzeća.

Break even analiza

Break even analiza

Break even analiza

Analiza ostvarenja plana poslovne bankeu hiljadama dinara

POZICIJA TROŠKOVA Ostvarenje Plan za Оstvarenje Ostvaren Оstvarenje Ostvareno Plan za % % Indeksu 2003. godini

2004. godinu

u periodujanuar-

novembar2004.

godine

o u novembru 2004.

u periodu januar-

decembar 2004.

godine

u decembru

2004.

decembar 2004.

ostvarenja od plana za

2004.

ostvarenja od plana za decembar

ostvarenjeI-XII 2004/ I-

XII 2003

1 2 3 4 5 6 7 8 9 9PRIHODIPRIHODIPrihodi od kamata ukupno

2,763,799 1,777,061 2,272,409 223,520 2,817,014 544,605 130,282 158.52 418.02 101.93

- pravna lica 1,820,009 896,941 1,359,822 123,578 1,817,275 457,454 50,621 202.61 903.67 99.85- javni sektor 78,579 40,000 4,098 1,559 4,234 136 3,333 10.58 4.09 5.39- gradjani 651,951 799,000 714,896 70,804 776,221 61,325 72,901 97.15 84.12 119.06- ostalo 213,260 41,120 193,594 27,579 219,284 25,690 3,427 533.28 749.72 102.82Naknade i provizije 1,564,111 1,389,280 1,152,983 96,864 1,288,215 135,232 119,825 92.73 112.86 82.36Ostali prihodi 1,789,093 35,000 454,684 19,633 14,195,656 13,740,972 2,917 40,559.02 471,119.03 793.46Neto prihodi od kursnih razlika

68,861 - 1,892,558 83,078 2,653,116 760,558 - 3,852.85

UKUPAN PRIHOD 6,185,864 3,201,341 5,772,634 423,095 20,954,001 15,181,367 253,024 654.54 5,999.97 338.74

TROŠKOVITROŠKOVITroškovi po osnovu kamata - ukupno

682,345 708,701 650,956 64,690 1,110,569 459,613 63,945 156.70 718.76 162.76

- pravna lica 110,282 290,432 124,649 15,571 138,820 14,171 29,978 47.80 47.27 125.88- javni sektor 31,151 12,250 29,902 2,785 33,578 3,676 1,021 274.11 360.11 107.79- gradjani 256,721 230,231 212,503 22,016 286,534 74,031 20,034 124.46 369.52 111.61- оstalo 284,191 175,788 283,902 24,318 651,637 367,735 12,912 370.69 2,848.07 229.30оstalo 284,191 175,788 283,902 24,318 651,637 367,735 12,912 370.69 2,848.07 229.30Naknade i provizije 188,547 124,000 131,204 9,204 152,313 21,109 10,140 122.83 208.18 80.78Administrativni troškovi ukupno

1,241,061 1,041,869 1,149,639 102,817 1,292,504 142,866 74,669 124.06 191.33 104.15

- zarade za zaposlene 788,505 656,331 768,067 68,675 864,464 96,397 45,052 131.71 213.97 109.63- оstalo 452,556 385,538 381,572 34,142 428,041 46,469 29,617 111.02 156.90 94.58Otpremnine 95,719 102,804 - - 60,128 60,128 102,804 58.49 58.49 62.82Ostali troškovi 1,827,748 1,218,147 1,145,707 119,043 9,823,921 8,678,214 95,845 806.46 9,054.46 537.49Rezervisanja za rizična i sumnjiva potraživanja

2,000,444 4,094,196 3,439,842 -5,258 14,633,255 11,193,413 454,228 357.41 2,464.27 731.50

UKUPNI TROŠKOVI 6,035,864 7,289,717 6,517,348 290,496 27,072,690 20,555,343 801,631 371.38 2,564.19 448.53Dobit 150,000 -4,088,376 -744,713 132,599 -6,118,689 -5,373,976 -548,607

Pitanja za proveru znanja nakon j jpređenog poglavlja

1. Koja je uloga troškova u poslovanju?2. Kako se sve mogu klasifikovati troškovi?3. Šta su troškovni centri i kako se utvrđuju?4. Šta su profitni centri i kako se utvrđuju?5. Koje su specifičnosti direktnih i indirektnih troškova?6. Koje su specifičnosti fiksnih i varijabilnih troškova?7. Opišite opšte troškove proizvodnje i «ključeve» za njihovu raspodelu.8. Kako se raspoređuju troškovi iz neproizvodnih u proizvodna odeljenja?9. Analizrirajte tačku pokrića, planiranje troškova, količine proizvodnje i njihov uticaj

na dobit.10.Koji su troškovi značajni za donošenje odluka i merenje uspešnosti poslovanja?11.Kako se može uspostaviti uspešan program za smanjenje troškova i kako se

klj či i i l i?mogu u proces uključiti svi zaposleni?12.Šta menadžment može da učini u vezi sa smanjenjem troškova?

87

Documents

KONTROLING TROŠKOVA