KOKOSMO11 / 2 018 | I Z D A N J E B R . 9 | N A Š N A J T I R A Ž N I J I M A G A Z I N U A U S T R I J I | W W W. K O S M O . AT

Öste

rrei

chis

che

Post

AG.

MZ

09Z0

3799

0 M

KAD MUŠKARACPOSTANE ŽENAJelena Kleinschnitz i Sarah-Michelle Fuchs pričaju o svojoj fizičkoj i psihičkoj transformaciji u ženu

TRANSSEKSUALNOST

MOJA SUDBINA

+ + + COVER STORY: MOBING + + +Škole kao izvor straha i psihičke torture

Sretni roditelji uprkos invaliditetu

INTERVJUMadame Nina:

majka bečkih bordela

KO I Z D A N J E B R . 9 8

GOURMETKrofna. Mekane, mirisne, male loptice posute šećerom – svi ih vole, od Austrije do Balkana, a reč je preukusnim krofnama!

42

#zusammenhaltenGemeinsam unterwegs sein braucht Respekt und Rücksichtnahme. Denn wir sitzen alle im selben Zug.

020823T3 WL Zusammenhalten Fussball 200x280 KOSMO ET 8.11.2018 iWC.indd 1 31.10.18 15:40

RAZONODAMarame. Stara i raznolika tradicija nošenja marama na glavi usko je vezana za kulture različitih podneblja. Predstav­ljamo Vam njihovu simboliku.

STARSPuff mama. Poslednja prava majka bečkih bordela, poreklom iz Hrvatske u ekskluzivnom intervjuu!

42

STARS

REPORTAŽA

COVER

One su žene rođene u telu muškarca, a njihov put transformacije nije bio nimalo lak.

28 U pogrešnom telu

Stara poslovica: „Od kolevke pa do groba, najlepše je đačko doba” ne važi za sve školarce. Mnogi od njih su žrtve svakodnevnog psihičkog zlostav-ljanja od strane svojih vršnjaka.

32 Noćna mora najmlađih

Njegov novi album je pravi pokazatelj da dobre zvezde nikad ne prolaze!

44 Legenda pop scene:

Massimo Savić

ZDRAVLJEZglobovi. Neprijatni bolovi i umanjena nepokretljivost mogu ukazivati na ozbiljne hronične probleme. Sprečite uzroke na vreme!

40

ENTERTAINMENTMystery Hunt. Budite i Vi deo najpoznatije igrice rešavanja misterije na svetu, od sada dostupne u Umetničko­istorijskom muzeju (KHM).

38

BUSINESSLUKOIL. Direktor LUKOIL­a za Austriju govori o jednoj od najvećih naftnih kompanija i o svom životu.

16

KARIJERACross. KOSMO Vam pred­stavlja pravu oazu opojnih mirisa i ukusa u kojoj možete uživati u svako doba dana sa prijateljima.

22

SPORTStene. Predstavljamo Vam nekoliko najboljih bečkih hala za penjanje po stenama, koje će Vas na zabavan način ugrejati tokom jeseni i zime.

58

Ponekad najveće nasreće mogu da donesu najbolje stvari u životu, samo ako smo dovoljno hrabri i uporni da prevaziđemo prepreke koje one sa sobom nose. Naši sagovornici su pravi primer pobede života i ljubavi!

24 Invalidnost kao prednost

STARSDo gole kože. KOSMO Vam otkriva koje zvezde naše estrade imaju najeksplicitnije porno slike i snimke koje su izbile u javnost.

KOSMO 03

REPORTAŽA

48

Foto

s: iS

tock

phot

o, B

oris

Rist

ić, A

mel

Top

čagi

ć, zV

g.

56

MOJE PRAVOGIS. Sve informacije o tome koje troškove GIS obuh­vata, zašto ga plaćamo i koji se pravni problemi kriju iza njega. Dajemo Vam odgovore.

12 AUTO-MOTOPriprema. Zimsko doba iziskuje posebno održavanje Vaših četvorotočkaša. Pripremite sve što Vam je neophodno uz naše savete!

60

#zusammenhaltenGemeinsam unterwegs sein braucht Respekt und Rücksichtnahme. Denn wir sitzen alle im selben Zug.

020823T3 WL Zusammenhalten Fussball 200x280 KOSMO ET 8.11.2018 iWC.indd 1 31.10.18 15:40

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

KOSMO04„Ju, što je škola zgodna, stvara strah i samoću...”

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

TRANSRODNOST. „Da li je dječak ili djevojčica?”, obično je prvo pitanje koje čuju budu-ći roditelji kad objave vijest o dolasku novog člana porodice. „Ja sam djevojčica” i „Ja sam dječak” jedna je od prvih stvari koje naučimo o sebi tokom odrastanja. Međutim, šta se dešava sa onom djecom za koju mislimo da su određenog pola, a ona nam tokom odrastanja kažu drugačije? KOSMO Vam otkriva kako bi naši sugrađani reagovali na to.

Dijete ostaje dijete nebitno kako odluči da živi svoj život, a ljubav prema djetetu se ne mi­jenja zbog toga. Za mene, kao i za druge roditelje, bi naravno u početku bilo teško shvatiti i pri­hvatiti da moja kćerka postaje odjednom sin ili obrnuto.

Za mene bi to bio jako veliki šok. Prvi korak bi bio ozbiljan razgovor sa mojim djetetom kako bih pokušala saznati šta je razlog za takvu odluku. A posle toga bih čak potražila pomoć psihologa jer za mene takva razmišljanja nisu normalna.

Jelica Filipović (45),farmaceutski tehničar

Ne bi mi bilo drago na počet­ku. Ali ako je to stvarno želja mog djeteta, ja nemam pravo da se bunim. Za moje dijete ću uvijek biti tu, bez obzira kojeg je pola. Osim toga, vrijeme čini čuda. Moje razmišljanje o toj temi bi se sigurno promijenilo.

Kako biste reagovali

Marina Čelarević (22),student prevođenja

Prvo bih razgovarao sa djete­tom da vidim da li je ozbilj­no po ovom pitanju pa bih potražio pomoć stručnjaka koji bi mu pomogao na ovom putu. Takva promjena nije lako prihvatljiva ni za jednog roditelja, ali bih ga podržao.

Danijel Topić (19),student ekonomije

Predrag Stanković (26),mehaničar

Prije nego što se dijete rodi po­stavlja se pitanje kojeg pola će biti. Ali to je nebitno. Najbit­nije je da je dijete živo i zdravo. Ako moje dijete odluči da pro­mijeni pol, sigurno ima dobre razloge za tu odluku i imaće moju podršku jer je moje.

Nikolina Vasilić (21),savjetnik u radničkoj komori

U svakom slučaju se nikad ne bih odrekla svog deteta, već bih zajedno sa njim tražila mogu­ća rešenja i podržala bih ga na putu transformacije ukoliko to želi. Ni u jednom momen­tu odricanje deteta i negiranje situacije ne bi dolazilo u obzir.

Jelena Todorović (26), arhitekta

da Vaše dijete promijeni pol?

S obzirom na to da danas do­nekle vlada i trend promene pola, prvo bih proverila da li je moje dete zaista transrodno ili je neka faza u pitanju. Ukoliko bih primetila da se zaista radi o „grešci prirode” podržala bih ga u procesu promene pola.

Irena Todorović (24), biolog

Koliko sam upućena, u ova­kvim situacijama je prvo obavezno psihološko saveto­vanje i razgovori sa psihija­trom. Krenula bih sa svojim detetom odatle kako bismo bili sigurni da smo našli naj­bolje rešenje za njega.

Sandra Nikolić (26), psihoterapeut

KOSMO 05

Foto

s: Jo

vana

Vas

ilić

R

edak

tion:

Jova

na V

asili

ć

„Prije 30 godina sam napustio rodnu grudu. U Austriji sam sa suprugom izveo troje djece na pravi put, iako sam cijeli život na točkovima. Radnim danima pu-

tujem po Austriji, ponekad i u druge države. Vikendom i praznicima posjećujem

svoje rodno mjesto, a umor nakon toliko pređenih kilometara uvijek zamijeni

čežnja za rodnim domom“, rekao nam je Nenad Stanković, profesionalni vozač kamiona koji

je porijeklom iz Ugljevika, Republika Srpska.Priče migranata u Beču čitajte na: www.facebook.com/KOSMOMagazin Fo

to: J

ovan

a Vas

ilić

R

edak

tion:

Jova

na V

asili

ć

KOSMO06

Foto

: Jov

ana V

asili

ć

Red

aktio

n: Jo

vana

Vas

ilić

Hvala na Vašem doprinosu!Vi i mnogi drugi držite našu zemlju u razvoju. Zbog toga zaslužujete poštene uslove na poslu i veliko poštovanje. Mi se zalažemo za Vas i vaša prava.

Jer, pravda mora biti.

Renate AnderlAK Präsidentin

Wir halten Österreicham Laufen.

KOSMO08

Srpska državljanka — novčano oštetila migrante

Ženska osoba srpskog porije­kla, čiji je identitet nepoznat javnosti, godinama je nudila pravnu pomoć osobama sa Balkana tj. migrantima pri­likom dolaska u Austriju. Za usluge je naplaćivala od 3000 do 9000 evra. Naime, 56­go­dišnjakinja nakon isplate nije pomagala svojim klijentima,

a ovom vrstom prevare se bavi još od 2010. godine. Austrij­ski državni organi su pronašli 31 osobu koja je izigrana od strane ove srpkinje. Fo

tos:

zVg,

iSto

ckph

oto,

KO

SMO

Zlatan Ibrahimović — švedski fudbalerZlatan Ibrahimović se neočeki­vano pojavio u šou Ellen DeGe­neres noseći dres svog sadašnjeg tima Los Angeles Galaxy. Naime, on je iznenadio mlade fudbalere tima „Divlje svinje” sa Tajlanda koji su u junu ove godine tokom izleta ostali zarobljeni 17 dana u pećini. Razgovarajući sa djecom o njihovoj tragediji moderatorka Ellen DeGeneres upitala ih je da li poznaju Zlatana. Nakon toga Zlatan je ušao u studio. Tom prilikom švedski fudbaler je izjavio da su ova djeca veoma hrabra, sa jakim timskim duhom i velikom količinom strpljenja i vjere. Za njega su oni najbolji tim na svijetu.

JUNAK LUZER

SVE I S VAŠTA

869

Foto

s: zV

g, iS

tock

phot

o, K

OSM

O

titula i akademskih zvanja postoji u Austriji. Svaka osoba ima pravo da na-vede svoju uz ime i prezime, ali to nije zakonom propisano. (Izvor: noe.gv.at)

BROJ MJESECA

izjavila je Ulli Sima, državna savjetnica za životnu sredinu, povodom nedavnog napada rotvajalera na jednogodišnju bebu, čime su se izazvale burne reakcije jav-nosti i vlasti. Ona smatra da je želja svih građana sigurna životna zajednica ljudi i pasa, a pitanje bezbjednosti sa sobom nosi pravila koja moraju da se poštuju.

„Zajedništvo funkcioniše samo ako svi poštujemo pravila igre“,

CITAT MJESECA

Amerikanac James Allison sa Univerzi-teta Teksas i Japanac Tasuku Honjo sa Kjoto univerziteta dobili su Nobelovu nagradu za za liječenje raka.

Njihova otkrića su prekretnica u borbi protiv raka jer su pokazali da različite stra­tegije za sprečavanje „kočnica” u imunom sistemu mogu biti korištene za liječenje raka. Novi princip za liječenje se sastoji od stimulisanja urođene sposobnosti imunog sistema da napadne ćelije tumora. Allison je izučavao kako proteini funkcionišu kao kočnice u imunom sistemu i uvidio da po­stoji mogućnost da se spriječe te kočnice i time oslobode imune ćelije. Honjo je para­lelno otkrio protein na imunim ćelijama i posle pažljivog ispitivanja njegove funkcije otkrio da on funkcioniše i kao kočnica koja spriječava napad na ćelije tumora.

NOBELOVA NAGRADA:Borba protiv raka

KOSMO 09

PRAVO PRIJATELJSTVO:

Posjeta srpskog Ministra spoljnih poslo-

va, Ivice Dačića, austrijskom vice kance-

laru Heinz Christianu Srtacheu privukla

je ogromnu pažnju medija zbog aktuelnih

tema o kojima su njih dvojica razgovarali

iza zatvorenih vrata. Na konferenciji za

novinare, koja je uslijedila potom, obojica

su potvrdila bliske veze Austrije i Srbije,

kao i apsolutnu podršku kada je riječ o

ekonomskim i političkim odnosima.

INTERNET PRETRAŽIVAČ:Intelligence X

KUĆNI LJUBIMCI: Starateljstvo

Peter Kleissner je osnovao novi internetski pretra-živač koji pretražuje na „tamnoj” strani interneta.

Ovaj alat ima pristup platformama sa podacima koje ne stoje na raspolaganju široj javnosti. Inspiracija za ovaj projekat je pretraživač XKeyscore američke Naci­onalne bezbjedonosne agencije (NSA). Intelligence X koristi softver koji zadire dublje u takozvani darknet. Uz besplatnu osnovnu verziju možete provjeriti da li su Vaši lični podaci na darknetu, a profesio­nalna verzija košta 99 eura mjesečno.

Prema novom zakonu kalifornijskog guvernera kućni ljubimci će se smatra-ti zajedničkom imovinom supružnika koji se razvode.

U Kaliforniji će od 1. januara 2019. godi­ne psi, mačke i ostali kućni ljubimci biti tretirani na isti način kao i kada se odlu­čuje ko će imati pravo na starateljstvo nad djecom u slučaju razvoda partnera. Sudije

će prilikom razmatranja kome će pripasti kućni ljubimac odlučivati i na osnovu toga ko hrani ljubimca, ko ga vodi u šetnju i kod veterinara, kao i ko ga čuva.

INTEGRACIJA

Foto

s: zV

g.

INTEGRACIJA

unutrašnjih poslovaNoviteti u Ministarstvu

Ministar unutrašnjih po-slova, Herbert Kickl, uvodi novi odjel za migracione poslove (Fremdenwesen) od januara 2019. godine. Novi odjel se posvećuje oblastima od azilantskih pitanja do porodičnog na-knadnog doseljenja, do-djeljivanja državljanstava i RWR-kartica.

Azilantska pitanja, protje­rivanje tj. vraćanje u do­movinu, dodjeljivanje dr­žavljanstva, RWR­kartice, porodično naknadno dose­ljavanje i policija za strane državljane su oblasti iz sek­cije III (pravo) koja je pod vođstvom dugogodišnjeg šefa Matthiasa Vogla. Ova područja sa dodatnom tač­kom „zaštita granica” su os­nova za otvaranje odjela za migracione poslove. Odjel ne zahtijeva zapošljavanje novog osoblja jer će se ve­ćina zaposlenih prebaciti iz drugih sektora koji se bave ovim temama. Glavni cilj za rekonstrukciju je povezi­vanje resursa i takozvanog know­how­a iz oblasti mi­gracije. Odjel za migracione poslove će obuhvatati i pro­vjeru zahtjeva za azil, zbri­njavanje izbjeglica, dozvolu

stalnog boravišta, spajanje porodica i sarađivaće sa dr­žavnim uredom za migraci­ju i azil. Nakon migracione krize iz 2015. godine mini­star unutrašnjih poslova želi nove promjene kako bi se izbjegao gubitak povjerenja u državne institucije kao i kako bi se povratio red na državnom nivou.

Novi sistem zaštiteHerbert Kickl, ministar unu­trašnjih poslova, je zajedno sa Inger Stojberg, danskom ministarkom za migraciju i integraciju, i Paul Collierom, profesorom ekonomije i dr­žavnih poslova na Univerzi­tetu Oxford predstavio novu zajedničku viziju za bolji i pošteniji zaštitni sistem u glo­balizovanom svijetu. Sistem se sastoji od sledećih sedam tačaka:

1. Pomoći najslabijimaNeophodan je sistem koji pomaže slabijima, a ne daje prednost onima koji su u mo­gućnosti da sebi priušte odla­zak na dugo putovanje.

2. Stvoriti perspektive u zemljama porijeklaPotrebno je obezbijediti nove perspektive u regionima pori­

jekla i podržati zemlje prvog kontakta za migrante, na pri­mjer kroz poboljšanje eko­nomskih mogućnosti i uslova za život, kako za izbjeglice, tako i za lokalne zajednice.

3. Spriječiti umiranje na Jadranskom moruNeophodno je ojačati kapaci­tete državnih ustanova za azi­lantska i migraciona pitanja duž migrantske rute kako bi se spriječilo gubljenje živo­ta i tragedije na Jadranskom moru.

4. Uništiti poslovni model trgovaca ljudimaPoslovni model krijumčara i trgovaca ljudima treba uni­štiti i osnovati pravni okvir na Jadranskom moru za mjere traženja i spasavanja koji se bazira na konvenciji pomor­skog prava. Ovim načinom bi se spriječilo da misije spa­savanja na moru nenamjerno postanu alat krimjučara lju­dima.

5. Efikasnije upravljanje spoljnim granicama EUPeti cilj je efikasniji menadž­ment spoljnih granica Evrop­ske unije kao i osiguravanje odlaska svih osoba koje se ilegalno nalaze unutar grani­

KOSMO10

ca Evropske unije. Rješenje je takozvani direktan proces posmatranja kritičnih mjesta spoljnih granica Evropske unije.

6. Solidarnost država člani-ca Evropske unije i ŠengenaSve države članice Evropske unije i Šengena trebalo bi da pokažu solidarnost i pored kriznih situacija. Solidarnost obuhvata mjere u regionima porijekla, duž migrantske rute, na spoljnim granicama kao i pri ulasku u Evropsku uniju.

7. Bezbjedno i legalno preseljenjeNeophodno je obezbijediti sigurne i legalne načine za preseljenje osoba kojima je potrebna zaštita, onog tre­nutka kada se ilegalna migra­cija smanji.

U skladu sa ovim, neophodno je da se trenutna dešavanja pri­lagode osnovnim principima Ženevske izbjegličke konvenci­je iz 1951. godine, a to je zaštita onih kojima je ona potrebna i to što je moguće bliže njihovim državama porijekla. Izbjeglice imaju pravo na zaštitu i dosto­janstvo, ali nemaju pravo na neograničenu migraciju.

Dnevne novine Die Presse i ORF sva-ke godine biraju Austrijanca godine koji je u oblastima nauke, ekonomije i humanitarnosti ostvario značajan doprinos. Ove godine je nominova-no 36 osoba među kojima samo dvije osobe imaju migrantsko porijeklo.

Glasanje za izbor Austrijanca ili Au­strijanke godine je završeno petog oktobra, a proglašenje pobjednika je zakazano za 23. oktobar. Iako su među nominovanima samo dvije osobe sa migrantskim porijeklom, u Austriji živi preko 1.970.300 osoba sa drugim državljanstvom ili osoba čija su oba roditelja rođena u inostranstvu. Udio migranata iznosi 22,8 odsto, a u Beču čak 43,9 odsto. Austrija oficijalno nije doseljenička država, ali kako bi izgle­dala struktura stanovnika bez stranih radnika, doseljavanja izbjeglica ili imi­gracija unutar Evropske unije? Odgo­vor je jednostavan − broj stanovnika bi

se znatno smanjio. Postavlja se i pitanje da li je jedina funkcija migranata da smanji starosni prosjek u Austriji. Au­strijski parlament broji 183 poslanika od kojih samo njih šest ima migrant­sko porijeklo. Udio osoba sa migrant­Fo

tos:

zVg.

U Austriji živi ukupno 1.970.300 osoba sa migratnskim porijeklom, a u Parla-mentu ih ima samo 6 od ukupno 183.

Migranti u izboruza „Austrijanca godine”

MIGRANTIOve godine su nomi-novana samo dva migranta.

skim porijeklom na višim političkim nivoima je nizak u odnosu na udio mi­granata u austrijskoj populaciji. Prema tome, može se zaključiti da su migranti u politici retki izuzeci.

Rasističke zamjerke u slučaju Mesut Özil su izazvale u Njemačkoj novu de­

batu. Preko hiljadu osoba sa migrant­skim porijeklom je na društvenim mrežama sa hash tagom (oznakom) #MeTwo podijelilo svoja iskustva sa svakodnevnom diskriminacijom. Ovaj hashtag je izmislio aktivista Ali Can i kroz nekoliko dana je postao pojam koji se najviše širi po društvenim mre­žama. Mnogobrojne slavne ličnosti i političari su učestvovali u ovoj debati. Njemački ministar za spoljne poslove Heiko Maas je burno reagovao i izjavio da je veoma bolno i iznenađujuće koli­ko žrtava diskriminacije je progovorilo na ovu temu.

Ipak, reakcija političara u Austriji izo­staje iako se ovaj hashtag koristi i kod nas. Dosta migranata je na društvenim mrežama pisalo o njihovim iskustvima i susretanjima sa diskriminacijom u školi ili na radnom mjestu. Da li se u ovom slučaju političari igraju žmurke? Zašto se ovakvi problemi guraju pod tepih? Ako se vratimo na izbor za Au­strijanca ili Austrijanku godine, može­mo se sami zapitati da li je nezamislivo pronaći nekoliko talentovanih osoba sa migrantskim porijeklom koje pono­sno možemo predstaviti javnosti kao državljane Austrije. Osobe sa stranim imenima, drugi način odijevanja, ra­zličite tradicije i običaji, religije i boja kože se mogu učiniti vidljivim, a to je prvi korak u pravom smjeru.

Die beste Heizung für Ihren KLEINGARTEN!

Shop-Süd:SC17 Hubatschstraße 3, 2345 Brunn am Gebirge gegenüber SCS/IKEA Vösendorf

Shop-Nord: Rudolf Hausner Gasse 3,

1220 Wien01 - 890 36 28

www.heatness.at

*Gilt auf den gesamten Einkauf bis 30.9.2017.. Druckfehler vorbeha

lten.

ONL

INE & IN ALLEN SHOPS

bis 30. September!*-20%

ZUR ERÖFF-NUNG

SHOP-LINZ

WIEN SÜD:Hubatschstraße 3 2345 Brunn am Gebirge

WIEN NORD: Rudolf Hausner Gasse 3 1220 Wien

LINZ: Im UNO Shopping Im Bäckerfeld 1 4060 Leonding

GRAZ:Im Center WestWeblinger Gürtel 258054 Graz

*Popust važi na celokupnu kupovinu do 30.11.2018. Heatness ne snosni odgovornost za

štam

parsk

e gre

ške.

PO

VODO

M OTVARANJA FILIJALE U GRAC

U

do 30. novembra!*

-20%U SVIM PRODAVNICAMA

& ONLINE

www.heatness.at Tel.: 01–890 36 28

Toplina za Vaš dom – kako u Austriji, tako i na Balkanu.

MI GOVORIMO VAŠ JEZIK!

heatness_inserat_kosmo_nov_2018 BKS.indd 1 06.11.18 13:18

vropski sud pravde je već 2016. godine doneo jasnu odluku: pretplata za radio

i televiziju se ne oporezuje. Upr­kos tome, GIS i dalje oporezuje pretplatu za austrijski javni servis – ORF. Da se porez dodatno opo­rezuje predstavlja jedinstven slučaj u Evropi, te stoga želimo da povra­timo taj novac i to retrogradno za poslednjih pet godina. Radi se o 300 miliona evra koje ORF treba da vrati svojim korisnicima. GIS pret­platnici se za povraćaj novca mogu prijaviti na našoj internet stranici: www.advofin.at/gis. Dovoljno je da prilikom registracije ostavite svoje ime, imejl adresu kao i kopiju lične isprave. AdvoFin preuzima sve troš­kove kolektivne tužbe i procesa na sebe. U slučaju dobijenog sudskog procesa, AdvoFin uzima 27% od dijene sume na ime pokrivanja sud­skih troškova i preuzimanja rizika. Drugim rečima – u slučaju povraćaja 100 evra za načinjenu novčanu štetu, koja u proseku toliko iznosi, kori­sniku se vraćaju 73 evra. Korisnici koji traže povraćaj novca nemaju nikakv rizik niti trošak. Radujemo se da se samo u oktobru 30.000 GIS korisnika priključilo našoj kolek­tivnoj tužbi. AdvoFin je najveća advokatska kancelarija u Austriji za kolektivne tužbe, koja već 17 godina uspešno posluje na austrijskom trži­štu i štiti interese konzumenata. Do sada je 24.000 klijenata koristilo naše usluge, a oko 260 miliona evra smo uspeli da povratimo za njih u razli­čitim procesima. Informišite se o nama na: www.advofin.at

AdvoFin Prozessfinanzierung AG Lothringerstraße 14, 1030 WienPhone: +43 (1) 262221­0Fax: +43 (1) 262221­999E­mail: office@advofin.at

Mag. Stefan BOHAR, Član upravnog

odbora, AdvoFin Prozessfinanzierung

AG

KOMENTAR

Povratite novacod GIS pretplate!

E

MOJE PRAVO

Foto

s: iS

tock

phot

o, K

atha

rina W

isata

12 KOSMO

Porez na GIS pretplatu: moramo li ga plaćati?

tj. uređaj koji može primati, kako TV, tako i radio signale, obavezni ste da ga prijavite GIS­u. Drugim rečima: svaki televizor i radio predstavlja uređaj koji ima prijemnik, te je samim tim njegova prijava GIS­u zakonski obavezna, bez obzira na to koliko često taj uređaj koristite i koje pro­grame slušate.

Posedovanje televizora, TV­kablova, satelitske televizje, kompjutera i tableta sa DVB­ulazom ili TV karticom ili radio karticom, kao i radio uređaja i ostale elektronike sa frenkvencij­skom modulacijom (FM) mora biti prijavljeno GIS­u. Nezavi­sno od toga koliki broj uređaja posedujete, plaćate porez samo za jedan prijemnik. Ukoliko, pak, imate više nekretnina sa prijemnicima, morate za svaku nekretninu da platite pretplatu.

Novo: povraćaj dela pretplate?U oktobru 2018. je došlo do interesantnih novina kada je GIS pretplata u pitanju.

U okviru kolektivne tužbe advokatska kancelari ja AdvoFin, austrijska najveća kancelarija za kolektivne tužbe, počela je sa procesom zatraživanja povraćaja novca za GIS pretplatnike. Jurisdik­cijom Evropskog suda pravde u sličnom slučaju sa češkim javnim ser visom (Český

rozhlas, odluka C11/15), pretplata za TV i radio pri­jem se ne oporezuje! Jer, kada je reč o pretplatničkim taksama, ne postoji mome­nat dobrovoljne razmene usluge za novac. Troškovi pretplate se ne baziraju na ugovoru između davaoca

Ni oko jednog austrijskog državnog servisa se ne stvaraju toliki nesporazumi kao oko GIS-a, firme koja za austrijski javni servis oporezuje pret-platu za radio i televiziju. Zbog toga Vam objašnjavamo koje sve troškove možete očekivati od GIS-a, zašto ga plaćate i kakve nas promene oko njego-vog plaćanja mogu očekivati.

Šta je GIS?GIS (Gebühren Info Service GmbH) je od 1998. godine zadužen za upravljanje pret­platama za radio i televiziju u Austriji. Njegov rad obuhvata doprinose i obračune za emi­tovanje radijskih i televizijskih programa i njihovo prosleđi­vanje ORF­u, pokrajinama i državi. Zbog toga je u skladu sa Zakonom o radiodifuznim tak­sama i u tom pogledu spada pod odluke Ministarstva finansija.

Koji sve uređaji treba da se prijave i plate?Odlukom Upravnog suda od 30.6.2015, ukoliko posedu­jete uređaj sa prijemnikom

OBAVEZAprijave svih uređaja sa radio ili TV prijemnikom

Foto

s: iS

tock

phot

o, K

atha

rina W

isata

usluge i korisnika. Isto tako ne postoji direktan odnos između usluge i protivusluge. Zbog odsustva ta dva nave­dena uslova je oporezivanje GIS pretplate protivzako­nito i protivreči evropskoj direktivi o PDV sistemu. Polazeći iz ovog pr vnog okvira, oporezivanje radio i

TV pretplate je, kako u Češ­koj, tako i u svim ostalim zemljama EU protivzakonito. Samo se Austrija još uvek ne pridržava odluke Evropskog suda pravde niti pomenutih direktiva. GIS i dalje obraču­nava svim korisnicima 10%

poreza na njihovu mesečnu pretplatu, što godišnje iznosi skoro 20 evra po korisniku.

Nema izuzetka za AustrijuORF je u prošlosti uvek pronalazio argumente za oporezivanje GIS pretplate u kontekstu pristupanja EU.

Međutim ovaj argument nema značenje jer je u suprotnosti sa odlukom Evropskog suda pravde, koji je doneo jasnu odluku po pitanju plaćanja poreza za TV i radio pret­platu. Iz gore navedenih razloga, ne postoji nijedan

ispunjen uslov kako bi se pretplata oporezivala. Naplata poreza na pretplatu je više nego protivzakonita, a samim tim kolektivna tužba ima više nego dobre izglede!

Šta će biti dalje sa GIS-om?Sve više glasova se sakuplja za ukidanje GIS­a. Često se čuje da je pretplata koja se opore­zuje u 21. veku nedopustiva. Austrijanci su do 8. oktobra ove godine mogli da daju svoj glas za ukidanje GIS usluga. Peticijom su korisnici zahte­vali ukidanje svih GIS usluga, kao i iskorišćavanje politič­kog uticaja na ORF. Inicijator peticije bila je Hrišćanska partija Austrije (CPÖ). Sa 320.239 glasova pratija je obezbedila peticiji dospeće u parlament. Nacionalni savet

će treći put u istoriji Druge republike odlučivati o peticiji u vezi sa austrijskim javnim servisom. U kom smeru će se razvijati debata u Savetu, teško je oceniti. No, jedno je sigurno – ORF i GIS očekuju duge neprospavane noći zbog pokrenute kolektivne tužbe. Do 3.3 miliona korisnika se može priključiti tužbi, a svaki od njih može dobiti do 100 evra nazad, što znači ukupno 300 miliona evra!

Oporezivanje GIS pretplate je protiv zakona EU — svi pretplatnici mogu tražiti povraćaj novca!

EU SUD:TV i radio pretplata se ne može oporezivati!

KOSMO 13

GIS U BROJEVIMA

€ 206,52

€ 20,64

€ 4,32

€ 13,92

€ 5,76

€ 64,80

Nadoknada za program

Radio pretplata

Subvencionisanje umetnostiPokrajinski porez

• Radio i TV pretplata, subvencionisanje umetnosti: ide u državni budžet.• Pokrajinski porez: uzimaju pokrajine (visina poreza se razlikuje po pokrajinama).• Nadoknada za program: uzima u ORF.• PDV: taksa koja se obračunava na nadoknadu za program (osnova kolektivne tužbe).

PDV

TV pretplata

Iz čega se sastoji GIS pretplata i o čemu se radi u kolektivnoj tužbi (primer u Beču)?

Izvor: AdvoFin, Grafik: KOSMO

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

Foto

s: PV

A

R ehabilitacija nakon teške bolesti pred-stavlja najvažniji

korak ka ponovnom ospo-sobljavanju za poslovni svet i vraćanju na radno mesto. Naš program omogućava neophodan trening i kur-seve, kako bi se osobe na rehabilitaciji što pre opora-vile i vratile neometano na posao. PVA omogućava više od 100.000 procesa rehabi-litacije na godišnjem nivou

od čega se 30.000 procesa sprovodi u 17 objekata Zavoda. Tim specijalista koji se sastoji od doktora, tera-peuta i ostalog medicinskog osoblja za negu podržavaju pacijente na njihovom putu ka ozdravljenju.

Međutim, nije svaki vid rehabilitacije pogodan za svakog čoveka. Način rehabilitacije umnogome zavisi od posla kojim će se

pacijent baviti nakon opo-ravka. U većini slučajeva je reč o poslovima koje je pacijent obavljao pre bole-sti. Postoje velike razlike u tome da li je pacijent bra-var, instalater, kuvar, moler, automehaničar ili nastavnik jer svaki ovaj posao iziskuje različite pokrete tela. Da bi jedan moler npr. okrečio plafon, mora jako često podizati glavu i savijati vrat prema gore. Instalater ili automehaničar moraju navijati šrafove na teško pristupačnim mestima, a kuvar pravi mnogo okre-taja tokokm rada. „Čak i u okviru jedne branše postoje različite vrste poslova i aktivnosti. Tako npr. zava-

rivanje iznad nivoa glave često spada u posao bra-vara, kao i obijanje vrata. Zbog toga je vrlo važno da se svaki posao pojedi-načno posmatra“, rekao je Dr. Martin Skoumal.

Isto tako je važno da pro-ces rehabilitacije bude u skladu sa poslom koji pacijent obavlja. Iz tih razloga je PVA osmislio i razvio RehaJET® program. Naziv programa se sastoji od skraćenice za: Reha-bilitacija u poslu, radnoj sposobnosti i sudelovanju (Rehabilitiation in Job, Erwerbsfähigkeit und Teil-habe). Po prvi put se u okviru ovog programa spa-

Nije uvek jednostavno vratiti se na radno mesto nakon teške bolesti. Zavod za penziono osiguranje (PVA) podr-žava Vas na tom putu zahvaljujući novom programu RehaJET®, koji kombinuje medicinsku rehabilitaciju sa poslovnom. Individualno savetovanje i pružanje pomoći su najvažniji delovi ovog programa.

Povratak na posaopomoću rehabilitacije

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

jaju medicinska i poslovna rehabilitacija. „Deo je našeg posla da osposobimo ljude da što duže mogu obavljati svoje poslove. Rehabilitacija nakon teške bolesti igra u tome ključnu ulogu. Sa RehaJET® pro-gramom, koji je trenutno u fazi ispitivanja, postav-ljamo nove granice u ovoj oblasti“, izjavio je direktor Zavoda, Manfred Anderle.

RehaJET® se sastoji iz dve faze. Prva faza, koja se odvija u objektima Zavoda, sastoji se iz nekoliko dodat-nih kurseva. Već u toj fazi su sadržani aspekti koji su usko vezani za posao i radno mesto, kako bi se

pomoću rehabilitacije

indetifikovali i prevazišli mogući problemi. Osim toga obrađuju se teme poput ishrane, pravilnog kretanja, pravne osnove socijalnog osiguranja, a nude se i psihološke obuke. Druga faza RehaJETa® nastupa onda, kada prva faza nije bila dovoljna. U njoj dolazi do detaljne dalje analize toga, koje mere je neophodno preduzeti za ponovno osposobljava-nje za rad. Za sada je ova faza dostupna samo onim pacijentima koji imaju problem sa aparatom za kretanje i oslonac, kao i sa perifernim nervnim sistemom. Trenutno su tri od 17 objekata Zavoda opremljeni za ovaj vid

rehabilitacije, a to su Bad Hofgastein u Gröbmingu i Centar za ambulantnu rehabilitaciju u Grazu. U te svrhe su napravljeni tzv. Workparks® u kojima mogu da se vežbaju i treniraju svakodnevni pokreti, neop-hodni za obavljanje posla.

Rehabilitacija je sve osim wellness programa. Tre-ninzi traju svaki dan od tri do četiri sata. Na kraju rehabilitacije sledi simula-cija čitavog radnog dana. Produktivnost i sposob-nost pokreta se testira, kako na početku, tako i na kraju programa, da bi se pratio napredak tokom šestonedeljnog boravka na rehabilitaciji. I nakon

rehabilitacije je neop-hodno dalje vežbanje. Samo na taj način paci-jent može uspešno da se vrati na radno mesto. „Bez sopstvene motivacije pro-gram nema efekta”, jasno zaključuje glavni doktor Skoumal.

U prvim mesecima programa RehaJET® uče-stvovalo je 120 pacijenata. U narednim mesecima i godinama će se program konstantno posmatrati i evaluirati. „Prva iskustva su ohrabrujuća. Mnogi su zainteresovani za program, a učesnici rado obavljaju ogromnu količinu zadataka i treninga”, završava glavni doktor Skoumal.

16 KOSMO

„Želimo doprinijeti„Želimo doprinijetidruštvu”

Č im smo ušli u austrijski ured LUKO­IL­a u neposrednoj blizini bečkog Schwarzenbergplatza, iza vrata sa

simpatičnim osmijehom nas pozdravljaju dvije dame. No, to nije jedino što smo od­mah primijetili po ulasku u ured najveće ruske naftne kompanije: u bečkoj centrali jedne od najvećih kompanija svijeta (Fro­bes, 98. mjesto, 2017) glavni jezik komu­nikacije u je ruski.

Isti jezik je u tinejdžerskim danima počeo učiti rođeni Bečanin Robert Gulla, koji je danas poslovođa LUKOIL Holding GmbH u Austriji. S nama je Gulla razgovarao o svojoj ruskoj pustolovini, golemim investi­

INTERVJU. Ruska naftna kompanija LUKOIL diljem svi-jeta pojačava svoj socijalni angažman. Robert Gulla, po-slovođa austrijske poslovni-ce, govori o različitim aktiv-nostima ovog koncerna.

Fotografije: Christopher GlanzlPiše: Petar Rosandić

BUS INESS

cijama kompanije u Austriji, ali i o različitim socijalnim aktivnostima LUKOL­a i njega osobno.

KOSMO: Kako je došlo do Vašeg interesa za ruski jezik? Je li postojala neka veza s Rusijom u Vašoj obitelji?Gulla: Ne, nije bilo nikakve poveznice. Moja obitelj je odavdje i ja sam rođeni Bečanin. Kada je u mojoj školi Schottengymnasium došao trenutak da biram između nastave staro­grčkog, ruskog ili francuskog, ruski mi se činio najzanimljivijim jezikom. „Sovjet­ska unija, to ti je zatvorena zemlja, od toga nikada ništa nećeš imati”, govorili su mi tada mnogi i pitali me zašto sam baš ruski izabrao.

No, đačka razmjena i boravak u jednoj obi­telji u Moksvi samo su dodatno ojačali moje simpatije za Rusiju.

I kako je onda protekao Vaš put do LUKOIL-a? Nakon studija radio sam u jednoj advokat­skoj kancelariji u Beču koja je tada imala mnogo ruskih klijenata. Jednog dana došla je ponuda LUKOIL­a. Otad zaista svaki dan pričam ruski (smijeh).

S izgradnjom tvornice u bečkom Lobauu i povećanjem kapitala na 6,2 milijarde eura (2017), LUKOIL se jasno izjasnio za Austriju kao zemlju vrijednu investicija.

Prije današnjeg termina s Vama zamolio sam srpsku kolegicu da mi pošalje neko­liko informacija. Neke stvari sam znao, ali ne sve. U Srbiji podupiremo mnoštvo kulturnih manifestacija poput „Beograd­skih dana”, internacionalni film­festival „FEST”, ali i kultni dječji magazin „Poli­tikin zabavnik”. Školu za djecu s posebnim potrebama u Zemunu već godinama pomažemo novčano, a u Hrvatskoj imamo nekoliko sličnih sponzoringa. Tako smo školu u Vukovaru opskrbili novim kompjuterima i stipendijama, a novčano podupiremo i „Centar za mir i toleranciju”. Također pomažemo pro­jektima orijentiranim ka mladima poput „Mirnog mora” ili projekta „Calmsea” koji okuplja djecu iz socijalno ugroženih obi­telji iz Hrvatske, Austrije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije.

Vi ste kao privatna osoba s vlastitim novcem 2014. osnovali udruženje „Springboard” koje pomaže mladima

s teškom socijalnom pozadinom. Kako je došlo do toga?Mi smo u udruženju „Verein Wirtschaft für Integration” upoznali mnogo mladih ljudi koji su trebali pomoć. Tada se rodila ideja da to institucionaliziramo i mogli smo računati na podršku gradskih orga­nizacija poput Integrationshausa i drugih partnera. Mi pokušavamo nekomplicirano i praktično pomoći, te pronaći adekvatno rješenje za svaki individualni slučaj. Tu može biti riječ o tečaju njemačkog jezika vrijednom 200 eura ili o cijeloj obuci za bolničara hitne pomoći, vrijednoj 2.000

eura. U prosjeku godišnje osiguramo 30 do 40 praksi, 10 stalnih zaposlenja, 10 mjesta za zanat i 20 stipendija.

Među onima koji traže Vašu pomoć na tržištu rada su i izbjeglice. Koliko Vam je bitna pomoć izbjeglicama? Ako ima pozitivno rješenje za azil i može kod nas dulje vrijeme ostati, u interesu svih je da osobu što prije integriramo u društvo. Moje iskustvo je da velika većina izbjeglica želi raditi i svoj život financirati svojim radom.

500 TONACO2 LUKOIL štedi u Beču zahvaljujući novom pristaništu.

KOSMO 17

Istovremeno je Vaša kompanija i socijalno angažirana. Kako je došlo do toga? Vrlo smo ponosni da u Austriji već više od dvadeset godina imamo stabilno i sigurno okružje za naše internacionalne aktivnosti. Uz to mi bismo, pokraj investicija i radnih mjesta koje stvaramo, htjeli doprinijeti i samom društvu. Već 2015. službeno smo se kao globalna kompanija obvezali na „Susta­inable Development Goals” (deklaracija o održivome razvoju) Ujedinjenih Nacija. U njemu je sadržano 17 ciljeva, među ostalima pristup obrazovanju, ravnopra­vost spolova, suzbijanje diskriminacije, siromaštva, itd. U to se ne uklapa samo izgradnja solarnog pogona i pristaništa u LUKOIL­ovoj tvornici u Lobauu, pomoću kojeg uštedimo 500 tona CO2 godišnje, nego i naš socijalni angažman.

Što konkretno činite u Austriji? LUKOIL je primjerice glavni sponzor projekta „Social City Wien”, velike plat­forme za društvenu i socijalnu inovaciju. Isto takao podržavamo već godinama natječaj za učenike i učenice „Sag’s multi”, koji njih treba potaknuti u tome da budu ponosni na svoj maternji jezik. Interesno polje naših aktivnosti su i mladi sa spe­cijalnim potrebama, neovisno o tome je li riječ o Jugend am Werku ili o Klubu hendikepiranih ljudi i njihovih prijate­lja, s kojim jako dobro surađujemo. Na sveučilištu Montan u Leobenu također dijelimo stipendije.

Koliko imate uvida u sve ono što LUKOIL u tom smjeru poduzima i na Balkanu?

„Ruski jezik me je kao tinejdžera naj-više zanimao. Zato sam ga i izabrao”, prisjeća se Gulla.

Robert Gulla je 2014. privatnim novcem osnovao i udruženje za pomoć mla-dima na tržištu rada.

KOSMO18

STANOVANJE

TEHNOLOGIJA. Smart Home je komforan,

bezbjedan, štedljiv i ekološki način stano-

vanja. Upravljajte uređajima u domu gla-

sovnim komandama, pokretima ruku ili

putem mobilnog telefona!

Budućnost stanovanja– smart home

Piše: Jovana Vasilić

Smart home je nova generacija kućne automatizacije i označava domaćin­stvo koje uz pomoć savremene teh­

nologije omogućava djelimičnu ili potpu­nu automatsku kontrolu različitih sistema kao na primjer rasvjete, električnih kućnih uređaja, bezbjedonosnih sistema i drugih. Smart home sadrži električne uređaje koji su povezani međusobno, a mi možemo da upravljamo njima preko kompjutera, tele­fona ili upravljačke konzole. Razvoj tehno­logije je takođe omogućio upravljanje bez posebnih aplikacija tj. uz pomoć glasovnih komandi ili pokreta ruku. Prva domaćin­stva sa povezanim uređajima i centralnim upravljanjem su postojala već ’70­tih godi­na, ali vjetar u leđa automatizaciji su dala dva velika tehnološka napretka, naime ra­zvoj dvosmjernih signala kao što su Wifi i Bluetooth, i razvoj pametnih telefona ili tableta koji služe kao daljinski upravljači.

Regulisanje grijanjaUšteda energije i odgovarajuća sobna tem­peratura su glavni zadaci sistema za grijanje.

Takozvani pametni termostati na zidovima i radijatorima koji odgovaraju svim nači­nama grijanja mogu da se kontrolišu preko mobilnog telefona i kada ste na putu. Proi­zvođač Tado iz Minhena koristi takozvanu Geofencing tehnologiju, koja se zasniva na sistemu automatskog gašenja termostata ukoliko niko nije kod kuće i na sistemu postepenog zagrijavanja ukoliko se neko od ukućana približi domaćinstvu. Strategija konkurentskog proizvođača Netatmo zahti­jeva detaljnu analizu karakteristika grijanja na osnovu kućnih navika kao na primjer u kojoj prostoriji se grijanje stalno smanjuje ili pojačava. Nakon analize, termostati auto­matski sačuvaju podešavanja koja mogu da se promijene ručno ili preko aplikacije. Kori­štenjem takozvanih pametnih termostata možete da uštedite i do 30%, a sa razvojem glasovnih asistenata kao što su Apple Siri ili Amazon Alexa možete čak i putem glasovne komande da regulišete sobnu temperaturu. Pametni termostati zahtijevaju mijenjanje baterije nakon godinu dana.

Pametni uređaji za nadzorPonuda uređaja za bezbjednost i nadzor domaćinstava je velika i obuhvata signali­zatore otvaranja vrata ili prozora, kamere za videonadzor, senzore pokreta, detektore za požar i druge. Bezbjedonosne elemente možete da ugradite po sopstvenoj želji u Vaš dom, a postoje i kompletni sigunorosni sistemi za kuću kao na primjer iSmartA­larm, myFox i Egardia. Postoji i takozvani All­In­One Canary uređaj koji je sastavljen od kamere za nadzor, senzora za pokret i mjerača vlažnosti vazduha i upozarava na pojavljivanje plijesni ili lopova. Kamere za videonadzor šalju slike i snimke u visokoj rezoluciji na Vaše mobilne telefone, a postoji i aplikacija prepoznavanja lica – Netatmo Welcome – koja Vas obaviještava koji članovi porodice se nalaze u kući. Neke kamere za nadzor memorišu podatke na Vašem vre­menski ograničenom profilu, a to zahtijeva mjesečno plaćanje. Postoje i interesantni uređaji kao što je senzor pritiska koji kon­troliše da li ste ustali iz kreveta. Ukoliko

Foto

s: iS

tock

phot

os

niste ustali na vrijeme, alarm će se oglasiti na Vašem mobilnom telefonu.

Komfornost i kvalitet životaPametni kućni uređaji obavljaju poslove gotovo samostalno, a potrebno je samo izdati komandu putem mobilnog telefona. Veš mašinu možete uključiti sa radnog mje­sta, a veš će biti spreman za sušenje kada se vratite kući. Takozvani usisivači roboti će za Vas usisati cijeli dom samo pritiskom jednog dugmeta dok Vi sjedite u kafiću ili idete u kupovinu. Siemens, Bosch i Urgesteinen su proizveli frižidere sa ugrađenim kamerama, pa tako i na putu možete da napravite spisak za kupovinu. Pametni automati za kafu će Vam skuvati kafu po Vašoj želji prije nego što se probudite, a LED sijalice od proizvođača Philips i Osram će u ranim jutarnjim satima da priguše svjetlost i prirede Vam pravi izla­zak Sunca u zatvorenoj prostoriji.

Osvjetljenje sa bežičnim lampamaSvjetlost utiče na naš ritam života i ras­položenje. Osim već spomenutih sijalica

za buđenje, postoje lampe i sijalice koje iz spektra od 16 miliona boja biraju za Vaše prostorije odgovarajuću svjetlost. Sijalice i lampe su bežično povezane, a mjenjanje boja je moguće preko aplikacije ili prekidača na zidu. Ukoliko Vašu LED sijalicu povežete sa siguronosnim sistemom za kuću, možete da ih koristite da otjerate provalnike jer u tom slučaju u Vašoj kući sija crveno svjetlo.

Multimedija i smart homeBluetooth zvučnici i kućni bioskopi se mogu pronaći u svakom domaćinstvu, ali ukoliko ih povežete međusobno i sa ostalim pamet­nim uređajima možete da utičete na različite scenarije. Na primjer ako uključite kućni bioskop i televizor, svjetla se automatski prigušuju. Ulaskom u kupatilo sistem auto­matski pušta muziku za meditaciju ili vijesti na radiju. Naveče možete preko aplikacije da pustite Vašu omiljenu playlistu koja će se čuti u svim ili određenim prostorijama u kući. Svaki smart home ima sopstveni server na kojem možete sačuvati i dijeliti podatke sa svim ukućanima.

Foto

s: iS

tock

phot

os

Die Digitalisierung betrifft nicht nur in einem zunehmenden Maße unsere Arbeitsplätze, sondern auch immer öfter unsere eigenen vier Wände. Und wir alle können von einem digital vernetzten, also smarten Zuhause profitieren, einfach weil es den Lebensalltag komfortabler und einfacher gestaltet. Daher beteiligt sich das Bundesministerium für Verkehr, Innovation und Technologie (BMVIT) im Rahmen seiner Förderinitiative „IKT der Zukunft“ an zwei Programmen, die das Leben der Bürger in ihrem Zuhause so optimal wie möglich unterstützen

soll: das europäische Forschungs- und Entwicklungsprogramm „AAL“ (Active and Assisted Living) und das nationale Programm „benefit“. Dank der automatisierten, technologischen Assistenzsysteme, deren Entwicklung „AAL“ und „benefit“ vorantreiben, werden künftig alle Hausgeräte miteinander vernetzt und zentral gesteuert sein. Ein Herd, der nicht ausgeschaltet wurde, ein Wasserhahn, der noch läuft, oder eine Kühlschranktür, die offen steht – all das wird künftig im smart home automatisch erledigt.

Zuhause in der Zukunft, dank smart homeDas BMVIT fördert technologische Innovationen in der Wohnumgebung

Entg

eltl

iche

Ein

scha

ltun

g

2018-10-29_Advertorial_KOSMO_Smarthome_200x140.indd 1 29.10.2018 14:41:23

KOSMO20

DONJA AUSTR IJA

Foto

s: iS

tock

phot

os, w

ww.

noe.g

v.at.

Stopa od 38 odsto nezaposlenih je glavni razlog za razvi-janje pionirskog projekta, koji će smanjiti nezaposlenost.

Novi projekti, centri za obuku i treninge, kao i povećanje broja policajaca u pokrajini su nove zajedničke mjere.

Radnici stručne oblasti pomažu učenicima bez obzira na društveno porijeklo, pol, talente, maternji jezik i invalidnosti.

Weinviertel je prvi region u kome je pokrenuta zajed-nička inicijativa za dugo-trajno nezaposlene osobe.

Pokrajina Donja Austrija i biro za zapošljavanje Donje Austri­je zajedničkim snagama zapo­činju projekat „Perspektiva za nezaposlene 55+” koji za cilj ima pružanje podrške svim du­gotrajno nezaposlenim osoba­ma preko 55 godina prilikom ponovnog pristupanja rad­

Predsjednica Donje Austrije i ministar unutrašnjih poslova su 22. oktobra potpisali novu bezbjedonosnu smjernicu koja obuhvata sedam tačaka.

Dogovor između pokrajine Donje Austrije i Ministarstva za unutrašnje poslove obuhva­ta sedam tačaka među kojima je dodatno osoblje, novi centri za bezbjedonosne i akcione treninge, kao i investicije za građevinske projekte i opremu.

Savezno prosvjetno vijeće Donje Austrije je osnovalo novu stručnu oblast u ško-lama koja se bavi pitanjima uključivanja, različitosti i specijalne pedagogije.

Početkom školske 2018/2019 godine dužnosti centara za uključenje i specijalnu pedago­giju su reorganizovane, a nova stručna oblast za uključivanje, različitost i specijalnu pedago­giju (Fachbereich für Inklusion,

Projekat: zaposlenjeza generacije 55+

Bezbjedonosna direktiva Donje Austrije

Nova stručnaoblast u školama

nom odnosu na tržištu rada. Težište projekta je postavljeno u opštini Gänserndorf. Save­zni savjetnik za tržište rada, Martin Eichtinger smatra da je glavni cilj davanje poticaja za zaposlenje osoba starijih od 55 godina s visokom školskom kvalifikacijom kako bi se sma­njila stopa nezaposlenosti ove starosne grupe u Weinviertelu. Sve informacije su dostupne u birou za zapošljavanje navede­ne opštine. Direktor biroa za

Johanna Mikl­ Leitner izjavila je da je pitanje bezbjednosti glavna briga ne samo građana Donje Austrije nego i njenih političara. Zajednička direkti­va će se pobrinuti da dovoljan broj policajaca bude dostupan u pokrajini i obuhvata nove bezbjedonosne projekte. Mini­star unutrašnjih poslova smatra da su saradnja i povezanost iz­među saveza i njenih pokrajina uporište za bezbjednost države. Neophodno je obezbijediti

Diversität und Sonderpäda­gogik) u Donjoj Austriji broji 21 novog radnika koji će biti zadužen za obavljanje dužnosti u pet regija obrazovanja. Glav­ni zadatak nove stručne oblasti je pružanje podrške i pomoći učenicima. Savezna savjetni­ca za obrazovanje, Christiane Teschl­Hofmeister i direktor za obrazovanje, Johann Heu­ras ističu da u novoj stručnoj oblasti neće biti mjesta diskri­minaciji i da društveno porije­

zapošljavanje Donje Austrije, Sven Hergovich ističe predno­sti ovog projekta za preduzeća i nezaposlene. Naime, u okvi­ru ustupanja radnih mjesta u svrhu opšte društvene koristi

najpovoljnije uslove za rad svim policajcima kako bi i u buduć­nosti izvršavali svoju dužnost na najvišem mogućem nivou. Prema tome, jedna od mjera za 2019. godinu je povećanje oso­

klo, pol, sposobnosti i talenti, migrantsko porijeklo, maternji jezik i invalidnost ne igraju ni­kakvu ulogu prilikom pružanja pomoći učenicima. Područje rada obuhvata sve sfere specijal­

omogućuje se pogođenima u ovom regionu ponovno stu­panje u radni odnos. Opština Gänserndorf je poslednjih ne­koliko godina zabilježila znat­no poboljšanje na tržištu rada.

blja u pokrajinskoj policiji zbog rastućih svakodnevnih izazo­va u oblastima kriminaliteta, migracije i digitalizacije. Osim toga, planira se otvaranje novih centara za akcione treninge.

ne pedagogije kao i promociju jezika i talenta. Dužnost svih radnika je da imaju u vidu sve mjere kako bi koordinacija i ad­ministrativna organizacija bile na vrhunskom nivou.

TEILEN macht Sinn

Durch Teilen wird Suppe zur Suppe mit Sinn – und von der fließt 1 Euro an die Wiener Tafel. Mit 1 Euro versorgt die Wiener Tafel bis zu 10 Bedürftige mit guten Lebensmitteln, die andernfalls entsorgt würden. Suppe mit Sinn: jetzt in vielen Wiener Lokalen – suppemitsinn.at

Mit freundlicher Unterstützung von

WT_SMS_18041_AZ_200x280_Kosmo_RZ.indd 1 23.10.18 19:28

22 KOSMO

KARIJERA

Cross — uživanjeu srcu Beča

Č uje se tiho zveckanje escajga u mirnoj, sun­cem okupanoj ulici. Pri­

mamljiv miris sveže pripre­mljene hrane širi se sve više. Vreme je ručka – omiljenog dela dana za sve biznismene i političare koji rade u okolini jer upravo u Cross restoranu svakodnevno mogu uživati u ogromnoj raznovrsnosti sve­že i kvalitetne hrane. Otvoren 2017. godine, Cross danas nudi jelovnike za svačiji ukus.„Imam mno g o sta ln ih gostiju. Pretežno su to poli­tičari koji rade u Gradskoj većnici ili u Parlamentu”, otkriva nam vlasnik resto­rana, Alexander Mitrović.

SAVRŠEN SPOJ. U potrazi za jedinstvenim mestom u Beču, koje spaja više kultura i gde dan ljubi veče, pronašli smo Cross re-storan — pravu oazu mira i druženja i omi-ljeno mesto, kako lokalaca, tako i turista.

Piše: Dušica Pavlović

Mladi Austrijanac srpskog porekla godinama je radio u šou­biznisu, pre nego što se odlučio da okrene novi list u svojoj karijeri. „Otac i ja smo radili za najveću muzičku produkciju u Srbiji tj. za 'Grand Produkciju', za koju moj otac i dalje radi. Gastro­nomija je donekle srodna poslovima, koje sam ranije obavljao. Zbog toga, a i zbog želje da probam nešto novo u životu, odlučio sam se na ovaj korak. Cross mi je prvi lokal i, iskreno rečeno, pred­stavljao mi je veliki izazov u postavljanju baze u gastro­nomiji. Ipak, dosta toga se može naučiti u ovom poslu,

što mi posebno stvara radost jer volim da otkrivam nove stvari i da se usavršavam.”

Uživanje za sva čulaDa mladi gastronom zaista ima talenta, pokazuju ne samo bogat jelovnik i karta pića, već i prijatan ambijent: „Ovde je kao u dnevnoj sobi gde dugo možete da sedite i uživate, a uz laganu muziku opuštanje je zagarantovano”, pokazuje nam vlasnik svoj restoran. Ne samo topao ambijent, već i izvrsna jela upotpunjuju apsolutni uži­tak. Cross tokom čitave nedelje nudi široku paletu sveže pripremljene hrane u koju obavezno spadaju vegetarijanska jela, jela sa svinjskim, pilećim i gove­đim mesom, a raznovrsne salate i burgeri predstavljaju neizostavan deo kuhinje. „Za mene je najvažnije da svojim gostima mogu da ponudim raznovrsnu i bogatu kuhi­

nju. Kada više ljudi dođe u restoran i svi žele različitu vrstu hrane, onda je izuzetno važno da svako može da iza­bere kvalitetan obrok po svom ukusu”, naglašava naš sagovornik koji tokom dana proda od 40 do 50 obroka za vreme ručka. Tokom našeg razgovora konobar je više puta iznosio najrazličitija mirisna jela. Cross je ubed­ljivo pokazao svoj kvalitet, a vlasnikove reči možemo samo da potvrdimo.„Izbor jela za ručak sastav­ljam svake nedelje zajedno sa svojim kuvarom. Sve namir­nice su sveže. Uskoro ćemo napraviti i novi jelovnik koji volim da menjam svakih šest meseci, kako bi moji gosti mogli redovno da uživaju u najrazličitijim jelima. Sada

Alexander Mitrović: „Tru-dim se da mojim gostima na jednom mestu ponudim širok spektar ukusa.”

Foto

s: C

ross

, Duš

ica P

avlo

vić

planiramo da uvedemo još više modernih jela, ali ćemo svakako zadržati i tradicio­nalna austrijska.”Obožavaoci kafe u Crossu mogu da uživaju u Julius Meinl zrnu visokog kvali­teta, koje širi svoj opojan miris već pri samom otva­ranju pakovanja. Sveža zrna se svaki dan melju u samom restoranu. Karta pića ne zao­staje za jelovnikom po svojoj raznovrsnosti. I ljubitelji vina su ovde dobrodošli jer Cross služi različite sorte vina iz svih delova Austrije.

Lokal za sve prilike„Glavni deo mog posla nosi ručak, kada dolaze zaposleni iz okolnih zgrada, a naveče je ovaj lokal specijalizovan za ljude sa Balkana”, smeje se Alexander. Cross pored hrane i pića za svačiji ukus nudi i odličnu atmosferu, koja je idealna za opušteno večernje

druženje nakon posla. Osim toga, od novembra svakog vikenda goste očekuje živa muzika sa internacionalnim repertoarom. Međutim, ni to nije sve! Talentovani gastronom planira da otvori i štandove sa punčom i greja­licama kao savršen odgovor predstojećoj hladnoj zimi.I dok uživamo u prelepoj bašti i ukusnoj limunadi, jedan od zadovoljnih stalnih gostiju i uvaženih političara, Konstantin Dobrilović , navodi nam razloge zbog kojih je Cross njegov omi­ljen restoran: „Meni, kao stalnom gostu, je izuzetno drago da je jedan Austrija­nac srpskog porekla upravo na ovom mestu otvorio restoran. To se već godi­nama nije dogodilo. Cross kao „krst”zaista spaja razli­čite strane - crvene, plave, crne... Svi dolaze ovde na ručak, uživaju u preukusnim

Za svačiji ukus u bilo koje doba dana: Ne samo topao ambijent, već i izvrsna jela upotpunjuju apsolutni užitak.

jelima i opuštenoj atmosferi i ostavljaju politiku sa strane. Uveče lokal nudi mogućnost za jedno prijatno, društveno veče. Osim toga posebno bih istakao dezert, koji je odličan! Moja preporuka je definitivno Terra Fredda sa maskarpone sirom.”U restoranu gosti imaju

mogućnost da organizuju različite proslave do 50 osoba i da biraju različite forme jelovnika i kejteringa.

KontaktCross ViennaStadiongasse 5, 1010Telefon: 43 664 3807806vienna.cross-restaurant.com

LnM_200x140+3.indd 2 08.10.18 10:44

REPOR TAŽA

KOSMO24

Minus i minusMinus i minusPiše: Vera Marjanović

daju PLUSK od njih je sve bilo različito: sve-

tovi iz kojih potiču, snovi koje su sanjali, životni pravci u kojima su

se kretali. Da nije bilo nesreća koje su doživeli, sigurno se nikad ne bi sreli, ni razumeli, ne bi se zavoleli. Ali, život je neverovatan scenarista, pa ponekad od nezamislivog stvori bajku.

Mila — o svojoj nesreći:„Nastradala sam 10. juna 2014. Bila sam na službenom putu prema Srbiji, kad mi je u Hrvatskoj u pregrejanom automobilu tokom vožnje pao pritisak,

ŽIVOTNA BORBA. Ovo je priča bez patetike, o sreći nastaloj iz dve nesreće, o dva životna pada i zajedničkom podizanju. Ovo je priča o borbi i pobedi nad sudbinom, o svakodnevnim iskušenjima i ljubavi.

pa sam udarila u bankinu auto-puta. Sećam se da mi je iz auta sa BiH regi-starskim tablicama pritrčao čovek, koji je na rukama imao plave rukavice. Rekao mi je da je medicinski radnik. Kad sam ga zamolila da mi pomogne da izađem iz kola, rekao je da me radije ne bi pomerao dok ne dođe hitna pomoć, koju je već pozvao. Tražila sam makar malo vode, ali on je odgovorio da zbog mogućeg unutrašnjeg krvarenja ne bi trebalo da pijem. Kako bi me makar malo rashladio, na noge mi je stavio f lašu sa hladnom vodom. Međutim,

kad sam mu rekla da uopšte ne osećam hladnoću, po izrazu njegovog lica videla sam da to nije dobro. Već tada mi je bilo jasno da moja povreda nije bezazlena. Prvo su me odvezli u bolnicu u Slavon-skom Brodu, a onda za Zagreb, gde mi je urađena operacija. Tu mi je u posetu došao momak sa kojim sam bila u vezi i rekao da mu je sve to previše teško za podneti. Jednostavno, otišao je. Jako me je zabolelo jer sam se zapitala kako to izgledam, kakav će mi život biti i kako će drugi ljudi to podnositi, ne samo privatno, nego i profesionalno. Ipak, shvatila sam da je tako bolje jer bih mu postala teret, a naročito bih se osećala loše kad bih primetila da je neko sa mnom iz sažaljenja. Dve nedelje kasnije su me prebacili u Graz, gde sam u bolnici provela još dve nedelje. Nakon svega toga, na rehabilitaciji sam provela osam meseci.”

Fotografije: Amel Topčagić

25KOSMO

Minus i minusdaju PLUS

Mila — lična karta: „Ja sam Mila Glišo-vić. Imam 36 godina, potičem iz Pančeva u Srbiji. Udata sam za Mladena i imamo osmomesečnu ćerkicu Vasiliju. U Beogradu sam završila Filozofski fakultet, a potom i političke nauke. Na tromesečnu praksu na bečkoj Diplomatskoj akademiji došla sam 2010. godine preko Fonda dr. Zoran Đinđić. Aplicirala sam za njihov program master studija, dobila mesto i stipendju, a kasnije i posao. Imala sam velike planove. Želja mi je bila da ostanem u diplomatiji, ali sam zaključila da ima još puno interesantni-jih stvari, pa sam počela da radim u oblasti energetske efikasnosti i održivog razvoja, što mi se jako svidelo. Privatno, želela sam da ostanem u Austriji. Dopao mi se ovdašnji jednostavni život, koji omogućava stvaranje porodice u sasvim ugodnom okruženju.”

da podignem novčić sa stola. To je fina motorika koju ja više nemam, a potrebna mi je. Nakon rehabilitacije nisam padala u očaj jer sam znala da je dug proces opo-ravka i da se čuda ne dešavaju preko noći, a ja sam strpljiva i uporna. Vratila sam se u firmu u kojoj sam bila zaposlena pre nesreće. Radila sam od kuće, a kolege su mi mnogo pomogle. Inače, ljudi su se prema meni ponašali sasvim normalno, bez ustezanja i zadrške. Iako sam mislila da će možda biti odbojnosti i ustezanja, ponekad su bili strogi, kritički nastrojeni prema mom radu, ali defintivno mi nisu povlađivali.U početku je kod mene bila mama, ali je zbog vize i svog zdravstvenog stanja morala ubrzo da se vrati. Plan je bio da nađem pomoć u kući i dok sam razmi-šljala odakle da krenem, otišla sam u Ribarsku banju kod Kruševca, a tamo me je doktorka odmah upoznala sa Mladenom. Bilo je tu i drugih mladih pacijenata u kolicima, čak i težih sluča-jeva od mog, a meni se dopalo Mlađino razumevanje za sve nas i njegova upor-

nost kod vežbanja. Baš je bio vredan pa je imao i najviše uspeha u oporavku.”

Mladen — o rehabilitaciji:„U Ribarsku banju stigao sam u koli-cima, a želeo sam da ustanem iz njih po svaku cenu. Znao sam da to mogu, pa sam vežbao svakog dana, čak i više od propisanog i uspeo sam da ponovo sta-nem na noge. Nisam nikad bio od onih koji se žale na sudbinu, a shvatio sam da na to apsolutno nemam pravo kad sam upoznao Milu i druge mlade ljude koji su bili u kolicima. Kad nas je doktorka upoznala, bio sam na putu oporavka, koristio sam samo štap, a levu ruku još nisam mogao da pokrećem, pa sam je držao na torbici prebačenoj preko prsa, kako ona to ne bi primetila. Danas mi je ta ruka malo usporenija od desne.”

Mila — o rađanju ljubavi:„U Mlađu se bilo lako zaljubiti, ali nisam bila napadna i navalentna, kad je pokaziva-

NESREĆANeke stvari po-staju nam mnogo brže jasne.

činjenice da mi je leva strana tela ostala sasvim nepokretna. Lečenje sam nasta-vio u Beogradu na VMA, a gledajući teške sudbine drugih ljudi, odlučio sam da ću biti uporan, da ću proći sve moguće rehabilitacije, kako bih povra-tio zdravlje.”

Mila — o rehabilitaciji:„Spoznaja da više neću hodati dolazila je postepeno. Kad se desi nesreća, svima je

prvenstvena preokupacija da čovek preživi, a onda na red dolazi stabilizovanje vitalnih funkcija, tako da je stajanje na noge i hoda-nje jako daleka tema. Kad bolje razmislim, meni je i nakon udesa bilo jasno da neću hodati, ali u trenutku kad se istina saopšti paci-jentu, to prestaje da bude toliko važno. Na kraju krajeva, mobilnost može da se ostvari veoma jedno-stavno, što se po meni vidi, a kad bih imala funkciju ruku, kakvu sam imala pre udesa, ne bih uopšte razmišljala o hodanju. Na rehabilitaciji su me naučili da u okviru svojih

mogućnosti budem samostalna. Naučili su me da koristim ruke na način za koji nisam znala da je moguć: mogu da se šminkam, da čupam obrve, da se obučem i svučem i td. Prvi put sam se oblačila sat i po vremena, a ceo jedan dan sam učila

Mladen — o svojoj bolesti:„Tog maja 2015. preko dana sam bio izložen velikim fizičkim naporima na šumskim radovima, a dobar deo noći sam provodio sa društvom, pa sam bio neispavan i poprilično iscrpljen. A onda je đavo došao po svoje. Tog jutra sam normalno radio do časa kad sam osetio jaki bol na desnoj strani glave. Popio sam malo vode, očekujući da će mi biti bolje, međutim, pao sam, ne osećajući

više noge. Odveli su me u dom zdrav-lja, pa u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici, zatim u Kragujevac. Rečeno mi je da sam doživeo težak moždani udar, a imao sam samo 25 godina. Bio sam u stanju šoka zbog dijagnoze, ali i zbog

Rehabilitacija: „Naučili su me da koristim ruke na način za koji nisam znala da je moguć.”

Mladen — lična karta:„Ja sam Mladen Gli-šović. Imam 28 godina, a dolazim iz Leposavića na Kosovu i Metohiji. U braku sam sa Milom i imamo ćerkicu Vasiliju. Po zanimanju sam laboratorijski tehničar, a fakultet sam napustio nakon dve godine studija. Naše mesto je malo, svako svakoga zna. Živeo sam kao većina mojih vršnjaka, provodeći slobodno vreme u kafićima i na sportskim terenima. Nisam razmišljao o odlasku iz Leposavića, iako bih možda u centralnoj Srbiji imao više šansi za dinamičniji i uspešniji poslovni i privatni život. Potičem iz velike familije, u kojoj se podrazumeva međusobna solidarnost i priskakanje u pomoć, kad god je to potrebno. Tako sam i ja uvek reagovao kad su moji ujaci, koji takođe žive u Leposaviću, radili u šumi na seči drva.”

nje osećanja u pitanju. On je bio džentlmen i prvi je to uradio. Međutim, poslednje veče u Ribarskoj banji je obeležio neočekivani događaj. Dogovorili smo se da se vidimo na kratko, da se pozdravimo i brzo vratimo u svoje sobe jer je Mladen ujutro putovao. Taman što smo izašli napolje, iako nije bilo većeg nevremena, grom je udario u trafo-stanicu, prekidajući dotok struje u celoj banji. S obzirom na težinu kvara i opštu pometnju koja je nastala, a i na činjenicu da liftovi nisu radili, osoblje nas je zamolilo da sačekamo napolju dok oni ne zbrinu teže pacijente. Tako smo, umesto kratkog opraštanja, proveli skoro celu noć gledajući u zvezde iznad banje i dogovarajući se o eventualnoj zajedničkoj budućnosti. Vrlo iskreno sam mu rekla da bi trebalo da dođe u Beč i da vidi kako izgleda svakodnevni život sa mnom, a konačne odluke ćemo donositi kasnije.”

Mladen — o rađanju ljubavi:„Sa njom sam vodio razgovore do duboko u noć. Kad čovek doživi nesreću, neke stvari mu postaju mnogo brže jasnije. Tako je i sa osećanjima. Vrlo brzo sam ih postao svestan, kad je

REPOR TAŽA

KOSMO26

Mila Glišović: „Dok moja beba nije počela da sedi, imala sam veliki strah kad je držim jer mi je bila premalena i nežna.”

Mila u pitanju. Znao sam da je želim pored sebe i za sebe. Dogovor je bio da dođem u Beč, da okusimo zajednički život i iskušenja koja on sa sobom nosi. Moja familija je još uvek bila u stanju šoka zbog mog moždanog udara i svega što sam prošao, pa su bili zbunjeni kad sam im saopštio da krećem za Beč, u

susret novom životu sa ženom koju volim. Majka mi je savetovala da ne žurim, ali ja nisam želeo kočnice.”

Mila — o zajednič-kom životu:„ D o š a o j e k r a j e m oktobra, a moji brižni prijatelji, u želji da me zaštite, u početku su se plašili da je u pitanju neki interes sa njegove strane. Međutim, kad su ga upoznali, sum-nje su nestale. Negde u novembru smo odlučili da se venčamo. Kako se u Magistratu dugo čeka na termin, u ambasadi Srbije u Bratislavi smo imali lepo i svečano ven-čanje. Mlađina familija, koja je otvorena, srdačna i iskrena, divno me je pri-hvatila. Ja sam jedinica, a on ima mlađeg brata, koji se nedavno oženio i ima takođe ćerkicu. Nisam primetila da se pravi razlika između snaja i naših porodica.

Prošle godine smo u Leposaviću imali i crkveno venčanje. Želja da imamo dete bila je normalna, a moja trudnoća je prošla u okvirima očekivanog, osim što sam dobila trombozu. Dok moja beba nije počela da sedi, imala sam veliki strah kad je držim jer mi je bila premalena i nežna. Bio mi je težak taj osećaj kad prvih meseci nisam smela da priđem svom detetu. Biti u kolicima i

biti tetraplegičar, što je moja dijagnoza, zahteva puno razmišljanja i planiranja svakog pokreta, svake i najmanje akcije, kako bi se život pojednostavio. Mogu ja ponešto da skuvam i da uradim u kući, ako to baš ne zahteva finu motoriku. Za mene više nema mehaničkih radnji, koje su se nekad podrazumevale. Doduše, primećujem da neke stvari radim brže i uspešnije, pa verujem da ću i dalje napredovati.”

Mladen — o zajedničkom životu:„Meni su njena kolica manje važna od svega drugog što čini njenu ličnost. Kad gledam koliko je hrabra, znam da će sve biti dobro. U početku sam se plašio novog moždanog udara, bila je to prava panika. Međutim, uz njenu snagu i moja hrabrost je rasla. U prvo vreme sa

PRIRUČNIKza vlasnike hotela i kuća da grade bezbarijera.

„Ranije nisam ništa radio u kući, ali danas me čini srećnim nova podela uloga i život sa suprugom i ćerkom.”

Mila Glišović: „Dok moja beba nije počela da sedi, imala sam veliki strah kad je držim jer mi je bila premalena i nežna.”

Mila: „U Mlađu se bilo lako zaljubiti, ali nisam bila napadna i navalentna...”

Mladen: „Postao sam svestan osećanja, znao sam da je želim pored sebe i za sebe...”

nama je bila Milina mama, a oko nje su radile medicinske sestre. Posmatrao sam sve sa strane, a onda sam predložio da ja to preuzmem. Nije mi teško da bilo šta uradim oko Mile. Podižem je iz kreveta, smeštam je u kolica, zajedno obavljamo jutarnju toaletu i sve druge aktivnosti. Za nas je sve to prirodno. Organizovali smo život baš po svojoj meri, zajedno radeći i podižući naše dete. Ranije nikad nisam kuvao, ali uz Miline instrukcije sam otkrio talenat za kulinarstvo, pa su domaći specijaliteti koje pripremam odlični. Zapravo, ranije nisam ništa radio u kući jer to mama bratu i meni nije dozvoljavala. Međutim, danas me čini srećnim nova podela uloga i život u kojem mi je dobro sa suprugom i ćerkom. Sve ono što se nama desilo jeste

bilo strašno do momenta kad smo se upoznali. Uostalom, minus i minus daju plus, a u našem slučaju nesreća i nesreća su stvorile sreću.”

Mila — o karijeri:„Kad smo 2016. rešili da malo putu-jemo, nakon Srbije smo otišli u Crnu Goru i Grčku. Uz pripreme i pakovanje, bavili smo se traženjem hotela prilago-đenih mom neometanom boravku u kolicima. Svi su tvrdili da nema bari-

jera, ali su nas po pravilu dočekivali problemi. Kad je sve to video, Mladen mi je rekao da bismo moje kolege i ja, s obzirom na sve projekte koje smo radili, mogli da zgrade, hotele i sta-nove počnemo prilagođavati ljudima sa posebnim potrebama. Ne radi se tu samo o ljudima koji su u kolicima, nego i o onima koji ne vide, ne čuju, koriste različita pomagala, stari su ili imaju dete. U sobama se ne mogu sme-

stiti dečja kolica, a uz moja, to postaje nemoguća misija. Ideju sam izložila kolegama, a onda smo osnovali nevladinu organizaciju, gde radimo na promociji i edukaciji, pored održivosti, pošto je to sve jedan paket kad se zgrada stavlja pod krov. Nije dovoljno da kuća bude samo lepa i da štedi energiju, ona mora i da živi sa ljudima koji su unutra. Pored dela vezanog za energiju, trenutno radim na priručniku za vlasnike hotela ili kuća,

u kojem ću ih upoznati koje sve norme treba da poznaju i na koji način da im pristupe, kako bi sve bilo bez barijera. Kolege, građevinski inženjeri, rade svoj deo posla, a ja, logično, mnogo više znam o praktičnom delu, pa kom-binujemo naš rad. Sreća je što Mladen radi sa nama, pa mi je velika pomoć kad treba nešto da se napiše, demonstrira i uradi brzo. Inače, polagala sam vozački ispit i naš auto je prilagođen meni. Odlično sam se snalazila po gradu, ali na auto-putu se pojavio strah, ruke su mi drhtale. Dogo-vor je da još radim na sebi pre nego što ponovo sednem za volan na auto-putu. Mlađa je u međuvremenu položio dva kursa nemačkog jezika, a nastaviće kad naša Vasilija pođe u vrtić. Sreća u nesreći je što sam imala povredu na radu, što je u Austriji jako dobro pokriveno i rešeno. Za pristojan život imam podršku od države, a sve što zaradimo, dobro nam je došlo. Iskreno, ja sam srećna. Nakon povrede vratne kičme, nisam mogla da koristim ruke. Međutim, funkcija im je dosta dobro vraćena, pa mogu da se igram sa mojom devojčicom, mogu da je pridržim, da grlim nju i njenog divnog tatu. Zar je to malo?

27KOSMO

Mila: „Biti u kolicima i biti tetraplegičar zahteva razmišlja-nje i planiranja pokreta, kako bi se život pojednostavio.”

DIE ÖSTERREICHISCHE JUSTIZSTRAFVOLLZUG

Ein sicherer Job mit guten VerdienstmöglichkeitenEine abwechslungsreiche Tätigkeit mit hohen AnforderungenEin wichtiger Dienst für die Gesellschaft

Justizwache. Jetzt bewerben: www.justiz.gv.at/justizwache-onlinebewerbung

Rođen u pogrešnomtelu

REPOR TAŽA

KOSMO28

Piše: Manuel Bahrer

TRANSRODNOST. Da pripadnici transsek-sualne zajednice nisu istog kroja i da je ona zapravo raznolika kao i svi ostali ljudi, pokazuje primer dveju trans-žena totalno različitog profila, ali iste sudbi-ne: Jelena i Sarah.

Z b o g n e v i d i l j i vo s t i ove zajednice postoji bezbroj predrasuda

i pogrešnih informacija o transrodnim osobama u narodu. Takođe, malo njih zna tačan broj ove zajednice, kao i probleme sa kojima se suočavaju u svakodevnom životu. Neke internacionalne statistike kažu da je jedan do tri od sto svetskog stanovniš-tva transseksualan. Da li je taj broj tačan ili ne, teško je odrediti jer se transrodne osobe najviše kreću u svojim krugovima jer se ne osećaju prihvaćenim od strane većin-skog društva ili zbog straha od deklarisanja sebe kao transseksualno osobu unu-tar porodice, društva ili na poslu.

Jaz između rodnog i biološkog polaNa početku ove priče je veoma važno istaći da su transvesti-tizam i transseksualnost dva totalno različita pojma jer se prvi odnosi na osobe koje nose odeću suprotnog pola, nezavi-sno od seksualnog opredeljenja ili biološkog pola. Iako pojam

transseksualnost sadrži reč seksualnost, pogođene osobe zapravo nemaju uopšte pro-blem sa svojim seksualnim opredeljenjem, već osećaju jaz između biološkog pola i rod-nog identiteta koji su izgradili tokom odrastanja. U većini slučajeva takozvane cis većine, pojedinci formiraju svoj rodni identitet u skladu sa polom u kojem su rođeni. Drugačiji je slučaj kod transrodnih osoba, koje se osećaju rođenim u pogrešnom telu. „Mora da se razlikuje između citoge-ničnog, tj. genetskog pola i rodnog identiteta. Što se tiče genetike, muškarci će ostati uvek muškarci iako se odluče

za operacije za promenu pola. Isto važi, naravno, i za žene.Ko se kako oseća i definiše, to je već individualna stvar, zbog čega je toliko važno razlikovati između biološkog i rodnog identiteta”, objasnili su nam stručnjaci iz saveto-vališta Transgender Team Austria. Zapravo, postoje tri pojma kojima se opisuje ovaj fenomen: medicinska reč transseksualnost prevedena je

29KOSMO

dokumenta. Ova promena ličnog stanja u knjizi rođenih je zapravo nužna jer može doći i do poteškoća kod osi-guranja, na poslu i na drugim mestima ukoliko se pol osobe ne poklapa sa navedenim u ličnim dokumentima.

Životne pričeKako je biti transseksualna osoba u Austriji, kako se odvi-jao proces njihove promene pola i sa kojim izazovima se

danas suočavaju, ispričale su nam dve žene različitog profila iz Beča: Jelena Kleinschnitz poreklom iz Srbije, koja radi u filijali velikog lanca drogerije i Sarah-Michelle Fuchs, koja ima svoju psihoterapeutsku ordinaciju.

Jelena Kleinschnitz„Iako se razlikujem od većine, mnogo toga je i kod mene išlo uobičajenim tokom. U onom trenutku života kada se naše telo razvija, dakle u periodu puberteta, ja sam svoje iden-tifikovala kao pogrešno. Još u šestoj godini igrajući se sa

POL:Nije samo bi-ološki termin, već i socijalna kategorija.

provera zdravstvenog stanja. Tek posle ova tri pozitivna atesta, transrodna osoba sme da započne hormonsku i psihoterapiju. „Troškove za psihoterapiju delimično snosi osiguranje, gde postoji, kao i u brojnim oblastima u austrijskom zdravstvenom sistemu, premalo mesta za vršenje medicinskih usluga preko osiguranja. Što se tera-pije hormona tiče, troškove za nju, osim naknade za recept, u potpunosti pokriva osigu-ranje. Isto važi i za operaciju izuzev dnevnice u bolnici”, objasnio nam je Transgender Team. Takođe, postoji trend za operacije u inostranstvu i u transseksualnoj zajednici. Nemali broj odlazi u susedne ili čak u azijske države, kako bi dostigli željeni izgled. Jedan od svetskih hotspotova je u svakom slučaju Thailand, gde određeni dodatni estet-ski poduhvati koštaju znatno manje.

Promena pola u dokumentimaMeđutim, put ka željenom polu se ne završava psihičkim i fizičkim terapijama. Postoji još jedan nivo, na kojem transseksualne osobe moraju da promene svoj pol, a to je zakonski nivo. U Austriji se taj zakonski proces zove promena ličnog stanja (Per-sonenstandsänderung) kojom se zakonski oficijalno priznaje pol jedne osobe i time dobija mogućnost za izdavanje svih

iz engleskog krajem ’70-tih godina u skoro pa sve svetske jezike, međutim, nije se tada uzelo u obzir da reč sex na engleskom ima više značenja (pol, rod, seks, itd). Zatim su sledili pojomovi trans­identitetski koji se koristi u psihologiji i transrodnost koja je korišćena u socijalno-druš-tvenim naukama.

Tri medicinskaveštačenjaOperativne promene pola se pojavljuju po prvi put 1906. godine u stručnoj medicin-skoj literaturi. Podrazumeva se da je medicina u više od sto godina veoma napredovala i

da danas postoji niz moguć-nosti kako bi se operativnim merama osoba približila rod-nom identitetu. Međutim, pre nego što jedna osoba uop-šte sme da započne terapiju potrebna je konkretna i jasna dijagnoza. Isto važi i za svaku operaciju. U Austriji se za to moraju dobiti tri različita medicinska veštačenja: jedno od psihoterapeuta, drugo od psihijatra, a treće je obična

U Austriji osiguranje pokriva veliki broj troškova medicinskih tretmana vezanih za promenu pola.

Statistike pokazuju da je jedan do tri od sto stanovništva sveta transeksualan. No ovaj broj nije konačan.

Samoubistvo trans-ženeJelena iz Beča

Ova vest nije samo šokirala LGBTQ-zajednicu,

već mnoge van njenih grani-ca. Jelena (rođena kao Niko-la Perić) je došla kao izbeglica zajedno sa porodicom u Au-striju. 2013. je krunisana za misicu na najvećem klabingu za balkansku LGBTQ-zajed-nicu u Austriji, zvani Balcan Can. Nakon dodele nagrade Jelena je rekla u intervjuu:

„Najvažnije u životu su lju-bav i sloboda. Pustite svi da žive, kako to žele, to je bitno za dušu i srce.” Ona nikad nije volela da se deklariše ženom ili muškarcem, već da bude pri-hvaćena kao transrodna oso-ba. U februaru 2018. odlučila je da sama sebi oduzme život. Iako je važila za velikog bor-ca, ipak nije mogla da izađe na kraj sa pritiskom od strane porodice i društva vezanim za njen pol. Odbacivanja su joj oduzela volju za životom...

TUŽNA SUDBINA

Foto

s: iS

tock

phot

o, B

oris

Rist

ić, z

Vg.

bakinim cipelama, napravila sam prve korake ka tome da postanem žena. Uništavajući visoke štikle, osetila sam se kao Doroti koja otkriva ne zemlju, već čitav Svet čuda. Kako god zvučalo, bila je to olakšavajuća okolnost. Moja baka je svetska žena, otvorena i obaveštena pa sam u njenom zagrljaju lakše prigrlila i sop-stveni krst ženske duše u muškom telu. Jedan od prvih primera iz mog detinjstva na svoja kolebanja u vezi sa sop-stvenim telom je komentar koji sam dobila od kasirke u prodavnici. U to vreme sam imala desetak godina, a pri kupovini u prodavnici kasirka mi je rekla „devojčice,

izvoli kusur”. Za mene, koja sam u to vreme uveliko ose-ćala devojčicu u sebi, to je bio pravi znak sa neba i stvar koje se i danas prisećam sa rado-šću. Moj problem se rešavao dugotrajnim procesom, tj. hormonskom terapijom, koja je zahtevala i redovne psiho-loške tretmane. Nije to samo fizička već sveobuhvatna psihofizička transformacija. Proces promene je bolan i naporan. Iako nije bilo lako, grešku prirode ispravila je medicina i moja upornost i izdržljivost. U tom čudnom procesu, najtežii deo preu-zela je moja majka koja se tada borila sa karcinomom.

i integracije. Mnogi od njih nisu zainterovani za Austriju i ovdašnje običaje. Vidi se da je došlo do stvaranja paralel-nih društava. Velike su greške napravljene već pri njihovom doseljavanju, mada moram da

Ona je prva kojoj sam rekla sve o sopstvenoj samospo-znaji. Takođe, neizmernu ljubav i podršku pružao mi je moj pokojni brat, koji nije mario za prekor drugih. Bol zbog njegovog gubitka je živ kao i sećanje na njegovu bezuslovnu ljubav i podršku. Što se tiče operacija: što ti Bog ne da, doktor ti daje. Od korekcije nosa ili grudi preko vađenja rebara sve do struganja kostiju ili operacije glasnih žica. Neko radi po dva do tri puta jednu te istu stvar. Svako onoliko radi, koliko mu budžet dozvoljava. Na početku procesa, sećam se vrlo dobro, došlo je do češće diskriminacije i doba-civanja. Ali ima i primera iz skorijeg vremena: Radim u drogeriji u Beču i bila sam toga dana na kasi. Taj posao već radim 12 godina, koliko dugo sam i žena, i ovako nešto mi se još nije desilo. Majka i ćerka, iz kojih sočno vrišti AMS Wien, vidno su nezainteresovane, totalno u fazonu da je kupac car i pune kompleksa nižih vrednosti. Stavile su korpu na traku

i nakon ukucavanja, ja im kazem iznos računa, a ćerka će na to: ’To je onaj muška-rac iz srpskih novina’. Majka odgovori kao iz topa i to na veoma lošem nemačkom: ’To je ONO’. Naravno da sam se nasmešila i poželela lep dan i pravila se kao da ne razu-mem srpski. Ostali kupci su stali u moju odbranu. Među-tim, dešavalo se da su poneki ljudi prišli mojoj šefici i direk-tno pitali za mene. A ona je uvek uz mene i podržava me u svemu. Ne želim sad da napravim nikakvu političku kampanju, ali sam mišljenja da sadašnja vlast ima pravo što se tiče nemačkog jezika

REPOR TAŽA

KOSMO30

priznam da ima i onih koji su morali non-stop da rade i da se bore za opstanak, zbog čega nije ostalo vremena za dalja školovanja. Smatram da dis-kriminacija ne polazi od samih Austrijanaca, već od

Austrija & Balkan: „Ni ja, ni meni slične prijateljice nismo imale nika-kve ozbiljne probleme.”

„Svima sa istim izazovima mogu reći da sam dobila više, no što sam smela da sanjam.”

IZGLED„Što ti Bog nije dao, daju ti poslelekari.”

stranaca koji nisu uspeli da se integrišu i da prihvate pravila društva. Može seljak iz sela, ali ne može selo iz seljaka...Ni ja, ni meni slične prijateljice nismo imale nikakve ozbiljne probleme, ni u Austriji, ni na Balkanu. A razlog tome je što smo se uklopile u sredinu i što živimo životima obič-nih devojaka. Važno je da si pristojan i da se postaviš na pravi način i onda će te ljudi prihvatiti. Iako je Srbija jedna od prvih evropskih zemalja u kojima je promena pola dozvo-ljena, danas postoji zakonski problem kada je promena imena u pitanju, a neki lekovi koji su deo procesa promene pola nisu na spisku dozvo-ljene medikacije. Da je Srbija

tolerantna kada muškarac postaje žena, pokazuje i moje učešće na fashion weekovima dizajnera i mog dobrog druga Darka Kostića. A svima koji se suočavaju sa istim izazo-vima mogu reći da sam dobila mnogo više nego što sam smela da sanjam. Savetujem svim transrodnim osobama da što pre započnu proces transfor-macije jer se lakše menjaš dok još nisi razvijen, a i uspešnija je promena. Moja bitka da posta-nem žena trajala je 10 godina i zato danas ne dozvoljavam bilo kome u mom društvu da ponizi i uvredi ne samo mene, već bilo koga. Ne obazirem se na mišljenje drugih, živim svoj život kako ja hoću i da mi je stalo do tuđih pogleda na svet, ne bih danas bila gde zapravo jesam.”

Sarah-Michelle Fuchs„Već kao tinejdžer sam znala da nešto nije u skladu. Prvi put sam čula za transseksual-nost iz magazina Bravo 1986. kada je izašla serija članaka sa naslovom ’Transseksualnost

za konačni korak, operativnu promenu pola, sam se odlučila dve godine kasnije. Jednom rečju mogu da kažem da živim mnogo svesnije. Živim u skladnom i srećnom braku sa svojim mužem i ne moram više da krijem svoju femininu stranu. Moj muž je od samog početka znao za mene i nikad mu to nije smetalo.”

– gore muško, dole žensko.’ Treba uzeti u obzir da je to bilo pre 32 godine. Tekst je bio o jednoj ženi iz Linza i čitajući ga, shvatila sam da ja zapravo nisam glupa niti čudna, nego da se mnogo štošta od onoga što sam sama osećala ili doži-vela zapravo poklapa s tekstom. Sredinom ili krajem ’80-tih godina i bez interneta je bilo skoro pa nemoguće doći do informacija o transseksual-nosti. Da se obratim nekoj instituciji ili savetovalištu nije došlo u obzir. Tada sam imala samo 13 godina. Tokom puber-teta sam često oblačila žensku garderobu, a to se nastavilo i kasnije. 2003. godine sam konačno odlučila da treba nešto da se desi i započela sa

psihoterapijom. Tada je medi-cina imala stav da treba sve to da se leči terapijom. Nepo-sredno posle toga, u mojim 20-tim godinama, sam se podlegla i medicinskim pregle-dima. Početkom 2000. godine sam se odlučila da želim da napravim taj korak i preduzela sve potrebne mere. Promena mog pola je trajala ukupno dve godine. Tokom svog obra-zovanja za psihoterapeutkinju sam ja zapravo započela i svoju terapiju, zbog čega me je bilo i strah da će to uticati na moju karijeru. Ti strahovi su bili nepotrebni jer je moj profesor i terapeut rekao da je samo čekao kad ću to konačno javno izgo-voriti. Trajalo je otprilike pola godine dok nisam informisala svoju porodicu i prijatelje. To deklarisanje je bilo pro-praćeno psihoterapijom i svi ostali medicinski koraci su bili već planirani. Malo je reći da sam se plašila razgovora s porodicom o tome. Međutim, njihova reakcija je bila više nego sjajna i totalna suprotnost od toga, što sam očekivala. Moja

majka je na primer rekla: ’Oduvek sam želela ćerku’. Naravno da sam imala nega-tivnih iskustava na poslu ili u svakodnvenom životu. Kad bih morala da podvučem crtu, moram reći da je isto toliko bilo pozitivnih koliko i nega-tivnih reakcija. Iako sam 2003. već počela sa ne-medicinskim koracima ka životu kao žena,

Austrija & Balkan: „Ni ja, ni meni slične prijateljice nismo imale nika-kve ozbiljne probleme.”

„U pubertetu sam često oblačila žensku garderobu. 2003. godine sam konačno odlučila da treba nešto da se desi”, rekla je Sarah.

31KOSMO

„Živim u srećnom braku sa svojim mužem i ne moram više da sakrijem svoju femininu stranu”

WE L

OVE\

TBW

A

Wir halten Österreich am Laufen.Soviel Einsatz von Österreichs Arbeitnehmerinnen und Arbeitnehmern verdient gerechte Bedingungen und volle Anerkennung. Gerechtigkeit muss sein.

Tortura. Mobing u škola-ma predstavlja problem koji je rasprostranjen po celom svetu. Najkritičniji slučajevi zabeleženi su u S.A.D-u, a na ovu pojavu ni Austrija nije imuna.

32

COVER

Ko se boji Piše: Dušica Pavlovićše: Dušica Pavlović

KOSMO

škole još?

KOSMO 33

Foto

: iS

tock

phot

o, D

ušic

a Pav

lovi

ćškole još?

Imala sam sedam godina. Pošto nije bilo nikoga ko bi mogao da se stara o meni kada nije bilo

škole, majka me je vodila sa sobom na kurs nemačkog jezika. Kao redovan učesnik na kursu, naučila sam tečno da čitam i da pišem. Onda je došao septembar – drugi razred. Nosila sam školski paket u obliku sladoleda u kornetu koji je sadržao užinu, slatkiše i grickalice. Slušala sam glas moje tadašnje direktorice i samo sam čekala da nas pusti u naše učionice. Međutim, osećaj istaknutosti nikada nije nestao. Bila sam drugačija od ostalih i svi učenici su bili svesni toga. Mogla sam da čitam tečno i brzo bez grešaka. Ja se nikada nisam ose-ćala jedinstvenom jer nisam videla nešto posebno u takvom umeću. Još ako tome dodate činjenicu da pišem levom rukom, dobijate pravu retkost. No, mislila sam da je takva neobičnost prihvatljiva. Nisam mogla biti dalje od istine nego tad! Zadirkivali su me uglavnom dečaci, ali ni devojčice nisu bile baš prijateljski nastrojene. Imala sam najbolju drugaricu i još mi je u sećanju ostalo da sam rekla da ću da se udam za nju i domara škole. I dalje se smejem toj uspo-meni. Mnogi su me osuđivali, ali ko ne priča gluposti u malim godinama? I ko je savršen? Niko! Neću da ulazim previše u detalje, ali nisam imala sreću ni sa nastavnicom. Dala mi je opomenu zbog mog rukopisa. Nikada se nisam branila i nisam se trudila.

I da, plakala sam za svaku sitnicu, bukvalno, ali opet, niko nije savršen. Onda je došao kraj osnovne škole i početak nečeg većeg i težeg. Možda ću imati više sreće u gimnaziji, pomislila sam u sebi. Ali ne! Opet nisam imala sreće. I delimično je moja naivnost kriva za to. Poverila sam tajne pogrešnim

osobama, slagana i osramoćena od dečaka u koga sam mislila da sam bila zaljubljena, ne više zadirkivana, nego maltretirana i polako bila upoznata sa prvim sirovim osećanjima – usamljenost, tuga, osećaj bezvrednosti. Sastojci za recept pod imenom depresija. Onda su došli i lažni prijatelji. Znali su da kažu prave stvari, tačnije šta sam htela da čujem, a ne šta je trebalo da čujem. Uče-nici su se podsmevali na moj račun, pravili podvale i nisu me shvatali ozbiljno. Bila sam za njih samo šala. Šala koja godinama nije zastarevala. Onda su, naravno, usledili tračevi. To nisu bile bezazlene šale i laži. To su bile odvratne neistine, u koje su ljudi verovali. Retko se dešavalo da me neko pita da li je sve to što pričaju istina. Čak i kad im kažem da nije, i dalje mi nisu verovali. Jednostavno nije im bilo bitno da li je istina ili ne. Samo su hteli jedan pravi razlog da me mrze i osuđuju. U šestom razredu, kada smo otišli nedelju dana na skijanje, ponela sam dnevnik sa sobom da pišem o mojim danima tamo. Oduvek sam verovala da

treba zabeležiti dobre dane kako bi se bolje upamtili. Jednoga dana neko je ukrao moj dnevnik i pročitao većinu stvari koje sam napisala. Da kažem da sam bila povređena, nije dovoljno da opiše bol koji sam osećala. Sramota, uvređenost, poniženost – sve je bilo tu. Radoznalost? Nije izgovor. Prošle su

Tamara: „Glavni korak u borbi protiv mobinga je bio da shvatim da sam vredna i da to što ljudi govore mene ne definiše kao osobu.”

ŠKOLEmoraju biti obučene za prepoznavanje i spreča-vanje mobinga!

Mesto pomoći: organizacija „Rat auf Draht” glavno je saveto-valište u Austriji za decu i omladinu koje im je dostupno 24/7.

COVER

KOSMO34

godine i počela sam da shvatam neke stvari, koje pre nisam razumela. Konačno sam videla svetlo na kraju tunela onda, kada sam mislila da je situacija bezizlazna. Prvi zraci tog svetla bili su pravi prijatelji. Našla sam ljude kojima sam mogla da verujem i koji su mogli sve da mi povere. Zbog njih sam konačno, posle puno vremena, bila srećna. Više sam se radovala školi i mogla sam bolje da učim. Počela sam prvo da branim moje prijateljice od zadirkivanja razmaženih, bezobraznih i nezrelih ljudi, a onda sam počela da branim sebe. Našla sam opet moju snagu i dobila više samopouzdanja.” Ovo je samo delić priče 16-godišnje Tamare, koja je veliki deo svog obrazovanja pro-vela boreći se sa vršnjacima koji su imali potrebu da ponižavaju druge učenike u svom okruženju. Istražujući uzroke i uče-stalost verbalnog maltetiranja vršnjaka u školama u Austriji, zamolili smo Tamaru da nam detaljnije ispriča svoju situaciju: „Na početku je sve bilo na nivou dečjeg zadirki-

izbori s njim: „Počela sam da ignorišem šta ljudi misle o meni. Glavni korak u borbi pro-tiv mobinga je bio da shvatim da sam vredna i da to što ljudi govore mene ne definiše kao osobu. Oni ne znaju ništa o meni, prema tome to ne treba da me dotiče. Činjenica da ja znam ko sam i kakva sam, bila je moja najveća motivacija da krenem da se branim. Od tada svaki put kad bi meni neko nešto

rekao, ja bih odgovorila istom merom. Kada su ljudi shvatili da me njihove reči više ne pogađaju i da nemaju efekta, prestali su da me zadirkuju. Danas nema više ljudi koji me maltretiraju. Čitava ova situacija je imala i pozitivnu stranu, a to je da shvatim ko su mi pravi prijatelji. Svo to vreme imala sam par prijatelja koji me nikad nisu napustili, pa čak ni kad mi je bilo njateže. Danas takvo prijateljstvo još više cenim. Oni su me mnogo naučili o drugarstvu i o tome da svaku situaciju treba da sagledam iz više uglova.” Tamara se uspešno izborila sa teškom situacijom u kojoj se nalazila, ali je put do izlaza iz začaranog kruga mobinga bio dug i naporan: „Verbalno zlostavljanje je ostavilo posledice na mene. Počela sam

Forme mobinga:- Fizički mobing: obuhvata forme ponašanja koje za cilj imaju fizičku povredu žrtve poput udaranja, gaženja, guranja itd.- Verbalni mobing: pod verbalni mobing spa-daju verbalni napadi kao npr. psovanje, pretnje, podli komentari, ismejavanje itd.- Indirektni mobing: u centru indirektnog mobinga se nalazi želja za narušavanjem druš-tvenih odnosa i osećaja društvene pripadnosti širenjem laži i tračeva, ogovaranjem itd.- Seksistički mobing: ovaj vid mobinga obu-hvata verbalne uvrede, predrasude, uvredljive komentare, podsticanje predrasuda i aluzije koje su vezane za pol osobe, a koje utvrđuju odre-đene norme dodeljivanja „uloga” u društvu i time narušavaju princip ravnopravnosti. (Opšta uredba, broj predmeta 15.510/60-Präs.3/95)

PROČITAJTE JOŠ

RODITELJImoraju imati sluha za svoju decu i pokušati objektivno sagledati situaciju!

vanja – upirali bi prstom iz daljine i smejali bi se. Tada to nisam mnogo primala k srcu, ali mi ipak nije bilo svejedno, jer, valjda, niko ne očekuje zadirki-vanje u tim godinama. Zbog toga sam par puta u takvim situacijama bila malo zbunjena – previše smo bili mali da bih to ozbiljno shvatala pa sam se u par navrata čak i smejala kada deca krenu da me zadirkuju. Jednom prilikom sam ih pitala zašto me mrze i šta sam ja njima učinila da bi me tako ogova-rali. Nažalost, nikada nisam dobila odgovor na to pitanje.” Kao i svako dete, i Tamara je potražila pomoć starijih osoba u svom okruženju kada je shvatila da konstantnim zadirkivanjima neće uskoro doći kraj. „Pre nego što sam sama aktivno krenula da se branim, par puta sam razgovarala sa svojim roditeljima. Oni u početku nisu shva-tili ozbiljno čitavu situaciju jer nisu imali predstavu da je toliko loša. Ni ja sad, iz ove perspektive, ne mislim da je situacija bila strašna. Jesam imala problema, ali mislim da deci u tim godinama određene situacije mnogo teže padaju. S obzirom na to da moja porodica nije shvatala čitavu ozbiljnost situ-acije, prestala sam da im pričam jer nisam videla poentu u tome kada me ne razumeju”, objašnjava nam Tamara. Na pitanje da li se obratila školskom psihologu ili nastavni-cima u školi kada je videla da roditelji ne shvataju u kojoj meri je pogođena, Tamara kaže da je i te kako uzela pomoć škole u obzir, no da taj korak isto ne predstavlja najbolje rešenje: „Dobila sam reputaciju tužibabe razreda. Kada sam pričala sa svo-jom razrednom starešinom, ona je odmah opomenula decu koja su me verbalno zlo-stavljala. To je urodilo plodom, ali, nažalost, jako kratko.” Tamara iz svog iskustva smatra da nastavnici ne shvataju problem mobinga dovoljno ozbiljno jer misle da deca u tim godinama preuveličavaju stvari. Naravno, oni hoće da pomognu, ali teško to mogu uči-niti ukoliko nisu svesni celokupne situacije. „Nakon izvesnog vremena sam otišla i kod školskog psihologa da se posavetujem kako da se nosim sa verbalnim zlostavljanjem. Čak sam jednom i sela da porazgovaram sa osobama koje su me konstantno zadirkivale, ali nije mi pomoglo. Ne želim da kažem da psiholozi i nastavnici ne žele ili ne mogu da pomognu, ali njihove metode nemaju uvek efekta”, zaključuje Tamara. Shvatajući da je sama sa problemom, Tamara je odlučila da prauzme stvar u svoje ruke i da se sama

Max Lalouschek je od 2011. godine zaposlen kao savetnik za socijalna i životna pitanja u austrijskom najvećem savetovalištu.

Mesto pomoći: organizacija „Rat auf Draht” glavno je saveto-valište u Austriji za decu i omladinu koje im je dostupno 24/7.

KOSMO 35

u jednom momentu sama u sebe da sum-njam jer sam mislila: zbog čega bi ljudi govorili nešto o meni, ako to nije istina? Osećala sam se bezvredno. Najgore je što sam u tom problemu bila nekako sama. Imala sam, doduše, prijatelje, ali mislim da bi mi pomoć porodice više pomogla. Ovako, bila sam sama sa tim problemom i samo sam trpela i trpela. Saveti poput: ’nemoj da obraćaš pažnju na te budale’ nisu mnogo pomogli jer je lakše to reći nego primeniti. Smatram da nijedan čovek nije u potpunosti imun na druge ljude. Reči nekada nisu dovoljne i potrebno je uraditi nešto konkretno kako bi se situacija poboljšala.”A šta se zaista radi po tom pitanju u Austriji i koliko je austrijsko društvo svesno problema mobinga u školama? Da bismo došli do ovih i drugih odgovora, razgovarali smo sa dvojicom eksperta. „Razlozi za mobing su raznoliki, na primer: iživljavanje nad drugima,

demonstracija moći, podizanje sopstve-nog autoriteta u grupi, dosada, zabava, osveta i, između ostalog, frustracija koja može biti prouzrokovana time da sam nasilnik doživljava mobing. Osim toga, u školama mobing može proizaći iz ideološke diskriminacije - manjine su često zlostavljane kao npr. homoseksualci, biseksualne i transrodne, transseksualne osobe (pripadnici LGBT grupe) i drugi. Đaci migrantskog porekla su često dis-kriminisani zbog njihovog izgovora na nemačkom jeziku, drugačijeg izgleda i samog porekla. Neretko mobing

VIRTUELNI MOBING. „Danas svaki razred ima svoj grupni chat na WhatsApp-u, te se stoga mobing nastavlja čak i kada deca nisu u školi pa i vikendima”, upozo-rava Lalouschek iz „Rat auf Draht”.

poprima tzv. polnu dimenziju, a to znači da se uvrede i pogrdni nazivi vezuju za određeni pol osobe ili njeno ponašanje. Na taj način se produbljuju stereotipi, a koriste se reči poput 'kurva', 'pičkica' itd”, objašnjava nam Mag. Jürgen Bell iz ode-ljenja za školsku psihologiju i savetovanje Školskog pokrajinskog saveta grada Beča. „Čak i oni koji zlostavljaju drugu decu u školi su sami, zapravo, žrtve nasilja, te to nasilje u drugoj formi prenose u školu. Često se dešava da mober (osoba koja vrši mobing) doživljava neki vid nasilja u svojoj porodici pa kroz iživljavanje nad drugom decom u školi traži način da se izbori sa svojim problemom. Generalno treba postaviti pitanje: odakle dolazi ta potreba da jedno dete drugu decu učini manje vrednima?”, nadovezuje se Max Lalouschek, savetnik za socijalna pitanja zaposlen u jednoj od najvećih institucija za zaštitu dece i omladine – „Rat auf Draht”. „Mobing je svakodnevna i vrlo česta tema u Austriji. Često nam se jav-ljaju školarci i traže pomoć jer ne znaju kome drugom da se obrate. Postoje stu-dije koje pokazuju da se mobing javlja u skoro svakom razredu u osnovnoj školi, što zapravo i nije neobično. Ako uzmemo u obzir da u jednom razredu sedi od 20 do 30 učenika, onda je za očekivati da će se u toj količini raznolikosti javljati problemi u komunikaciji i da će se dogoditi i neke neprijatne situacije. Nije nenormalno da je mobing redovna pojava, ali je izu-zetno važno da škole to prepoznaju i da znaju adekvatno da odgovore na takvu situaciju”, dodaje Lalouschek. Danas se razvila i jedna posebna vrsta mobinga, koja stvara dodatni problem, a reč je o virtuelnom zlostavljanju putem društve-nih mreža. „Mobing je oduvek postojao, ali s vremenom se primećuje tendencija povećanja mobinga putem društvenih mreža. Moramo imati u vidu da pre neko-liko godina aplikacije poput WhatsApp-a Fo

tos:

Duš

ica P

avlo

vić,

iSto

ckph

oto

Tamara: „Kroz čitavu ovu situ-aciju naučila sam još više da cenim iskrene prijatelje koji me nikad nisu napustili.”

Forme mobinga:

Odlike mobingaNije svaki vid konflikta mobing. Ukoliko su sledeći kriterijumi ispunjeni, onda se radi o mobingu:- Namerno povređivanje: mobing je agresivno i nasilno ponašanje jedne ili više osoba prema jednoj ili više osoba sa namerom da se ona/one povrede.- Ponavljanje: maltretiranje sa namerom povređivanja se odigrava sistematski, redovno i traje duži vremenski period.- Neravnomerni raspored snaga: snaga između mobera i žrtve, bilo fizička ili psihička, nije rav-nopravna i žrtva je ta koja je slabija.- Bespomoćnost: pogođeni učenici se osećaju bespomoćnim u ovim situacijama (Olweus, 1996: Spröber, Schlottke & Hautzinger, 2008; Alsaker, 2004; Wachs et al., 2016).

PROČITAJTE JOŠ

nisu igrale nikakvu ulogu u našim živo-tima. Danas svaki razred ima svoj grupni chat na WhatsApp-u, te se stoga mobing nastavlja čak i kada deca nisu u školi pa i vikendima”, upozorava Lalouschek.

Mere: škola i roditeljiKako deca najveći deo dana provode u školi, upravo je ona mesto na kojem se mobing naj-češće odigrava. Upravo iz tog razloga su škole u prvoj liniji odgovorne za identifikaciju i sprečavanje mobinga. „Škola nosi odgovor-nost za zaštitu učenika u njoj! Zbog toga su neophodna jasna pravila koja regulišu zajed-nički rad i boravak. Ta pravila moraju biti jasna čitavoj školskoj zajednici (roditeljima, učenicima, nastavnicima, pedagozima itd.) i svi ih moraju poštovati. Pogotovo u sluča-jevima kada ih neko prekrši, važno je da se sprovode. Reakcija nastavnika na agresiju među decom je od ključnog značaja: oni su uzori deci i moraju im davati jasne signale u slučaju neprimerenog ponašanja. Zbog toga učitelji moraju biti obazrivi kada se obraćaju deci u konfliktim situacijama jer samo jedna neprimerena šala na račun

posledice na pogođenu osobu. Može prouzrokovati ekstremne probleme sa samopouzdanjem i osećajem sopstvene vrednosti, kao i mnogobrojne strahove i posledice koje čak ne možemo ni predvi-deti. U izuzetno teškoj situaciji se nalaze deca koja imaju problema kod kuće pa na sve to dođe još i mobing. Onda se kod

njih stvara osećaj da nigde ne pripadaju i da su sama na svetu. Kada kažemo da je mobing opasan, ne mislimo samo na direktnu izloženost fizičkom zlostavlja-nju, već na psihičke posledice koje se iza njega kriju, a koje ne možemo predvideti”, upozorava Lalouschek.

PoslediceKao što je već pomenuto, mobing može imati bezbroj negativnih posledica na žrtvu. „U teškim slučajevima mobinga deca mogu pokazivati potrebu za samo-povređivanjem. Takođe može nastupiti osećaj bezizlazne usamljenosti. U najgorem slučaju se razvija suicidno ponašanje. Dete ima osećaj apsolutne bezvrednosti sopstvene ličnosti i ne vidi motiv za daljim životom jer je kon-stantno izloženo strahu ili pretnjama”, napominje Lalouschek. Osim toga mobing može narušiti učenje, napredak i društvene odnose čitavog razreda. Zbog toga je izuzetno važno da se preventiva mobinga i intervencija usmere ka svim

COVER

KOSMO36

Foto

s: zV

g., i

Stoc

kpho

to

nekog deteta od strane nastavnika umno-gome može pogoršati situaciju u razredu. Isto tako, ukoliko se nastavnik jasno postavi u odbranu žrtve, situacija će se smiriti jer mober ne mora više da se ’bori’ samo protiv drugog đaka, već i protiv nastavnika. Stu-dije (Salmivalli, 1999; Schäfer et al., 2004)

pokazuju stabilnost zauzimanja određene pozicije. Drugim rečima, ukoliko se dete koje je žrtva mobinga prebaci u drugi razred ili školu, ono ostaje u toj ulozi. Iz tog razloga su mere za rešavanje konfliktnih situacija koje dovode do mobinga izuzetno neop-hodne kako bi se on iskorenio. Te mere iziskuju jasnu postavku nastavnika prema takvim situacijama i zajedničko rešava-nje problema”, nastavlja Mag. Bell. Osim nastavnika, roditelji moraju stvoriti sluh za moguće probleme kod svoje dece i poku-šati da sagledaju situaciju koliko je moguće objektivno. Kada primete da se njihovo dete povuklo u sebe i da ne želi ići u školu, roditelji često misle da se radi o čistoj lenjo-

Mag. Bell iz odeljenja za školsku psi-hologiju pokrajinskog Školskog saveta.

ŽRTVE ne smeju da ćute i trpe problem, već treba da traže rešenje i pomoć!

Mag. Bell: „Ukoliko se dete koje je žrtva mobinga prebaci u drugi razred ili školu, ono ostaje u toj ulozi.”

sti, a zapravo njihovo dete živi u strahu od škole. „Roditelji treba dobro da slušaju svoje dete, da sačuvaju smirenost i objektivnost i da pokažu razumevanje za situaciju. Dete ne treba pritiskati pitanjima, već mu treba stvo-riti prostor da samo priča. Veoma pomaže kada deca zapisuju događanja u školi. Rodi-telji treba što pre da kontaktiraju školu i/ili roditelje mobera pa čak i školskog psihologa ukoliko primete problem”, kaže Mag. Bell.

Mobing ili svađa? Često se postavlja pitanje da li su zadir-kivana deca sama kriva što dozvoljavaju da ih drugi verbalno zlostavljaju. Možda neprimetno, ali namerno provociraju mobere ili su jednostavno preosetljivi i ne znaju izaći na kraj sa svađama i uvredama, koje svako dete u određenoj formi doživ-ljava. „U osnovi nijedna žrtva mobinga nije sama kriva za tu situaciju i svako se može naći u toj ulozi. Prema opisima žrtava mobinga, možemo razlikovati dva tipa: pasivne žrtve (fizički slabije od ostale dece, plašljive, nesigurne i osetljive) i žrtve koje svojim ponašanjem provoci-raju druge i stvaraju prostor za mobing. Takve žrtve su u većini slučajeva hiperak-tivne, lako razdražljive i vole da budu u centru pažnje. Ironičnim komentarima

i nestručnom kritikom nastavnici mogu od deteta napraviti laku žrtvu mobinga. Učenici onda rado koriste takve situa-cije da dodatno nerviraju pogođeno dete i da ispituju dalje granice. Ukoliko dete onda u toj situaciji pokaže ’interesantno’ ponašanje, vrlo brzo se može razviti siste-matski mobing”, objašnjava nam Mag. Bell. „Kako bismo razlikovali mobing od obične svađe, moramo se vratiti na samo značenje tog pojma. Mobing podra-zumeva vid zlostavljanja, koji se odvija tokom neodređenog vremenskog perioda tj. kontinuirano i sistematski. Ukoliko je to slučaj, onda se radi o mobingu. Mobing je opasna pojava jer može ostaviti ozbiljne

Virtuelni mobingVirtuelni mobing: podrazumeva određeni obrazac ponašanja koji se ponavlja, a ispoljava ga pojedinac ili grupa ljudi tokom dužeg perioda putem digitalnih medija i sadrži uvredljive i agresivne poruke kako bi prouzokovale štetu. Time virtuelni mobing predstavlja premeštanje agresivnog ponašanja u virtuelni kontekst koji se odlikuje sledećim karakteristikama: sveprisutnost agresivnog ponašanja (vremensko i prostorno), mogućnost dopiranja do široke ciljne grupe, anonimnost mobera, sigurnost od izbegavanja sankcija, smanjena mogućnost za odgovor žrtve i njenu kontrolu situacije (Slonje & Smith , 2008; Dooley, Pyzalski & Cross, 2009; Katzer, 2013). Skoro sva deca koja vrše virtuelni mobing ili su žrtve istog, deo su i tradicionalnih oblika mobinga (Gradinger, Strohmeier & Spiel, 2009, 2010, 2012; Strohmeier, Gradinger, Schabmann & Spiel, 2012).

PROČITAJTE JOŠ

Kada primete da se nji-hovo dete povuklo u sebe i da ne želi ići u školu, roditelji često misle da se radi o lenjosti, dok dete živi u strahu od škole.

Ministarstvo obrazovanja, nauke i istraživanja izdalo je ove godine brošuru o sprečavanju mobinga „Mobbing an Schulen” za roditelje, učenike i nastavnike.

Foto

s: zV

g., i

Stoc

kpho

to

članovima zajednice, a ne samo ka mobe-rima i žrtvama”, naglašava Mag. Bell.

Mere: žrtveNajopasniji osećaj koje žrtve mobinga mogu razviti je osećaj usamljenosti i osećaj da nemaju nijednog prijatelja. U takvim situacijama je važno da znaju da se u bilo kom momentu mogu obratiti oso-

bama od poverenja, školskim psiholozima ili savetovalištima, kao što je npr. „Rat auf Draht”. Raspitali smo se šta se dešava kada školarac nazove „Rat auf Draht” za pomoć: „Kada nam se neko obrati prvo zajedno sa tom osobom pričamo o čita-voj situaciji. Postoji razlika između toga da li su pojedinci samo zlostavljani ili veća grupa dece, kao i između toga da li je mober jedan ili ih ima više. Zato je na početku važno prići svakoj situaciji indi-vidualno. U sledećem koraku je važno proveriti da li dete u svom okruženju ima osobu od poverenja kojoj se može obratiti. Često imamo utisak da nakon prvog razgovora deci vratimo perspektivu. Pojedina deca se javljaju više puta pa nas samim tim i informišu o napretku situ-acije, što je zaista korisno. Kada postoji spremnost kod deteta da se izbori protiv mobinga, čak i sam razgovor sa nama ima efekat ogromnog rasterećenja jer se detetu

vraća osećaj da nije samo na svetu i da ima svoje sigurno mesto. Kroz razgovor uvek pokušavamo da stvorimo deci osećaj sigurnosti i snage i da im stvorimo svest o tome da ih ozbiljno shvatamo i da imamo sluha za njihove probleme. Traženje pomoći je korak koji dosta može moti-visati dete i dovesti ga do drugog koraka, a to je razgovor sa psihologom ili rodite-ljima. Mi motivišemo mlade da razmisle o mogućim rešenjima koja za njih dolaze u obzir i da ta rešenja iskoriste. Takođe, zajedno sa detetom možemo nazvati savetovališta kojima se mogu obratiti za pomoć. Pre toga, naravno, razgovaramo sa njima o mogućim rešenjima koja bi za njih bila najbolja. U svakom slučaju je izu-zetno važno da deca shvate da se mobing vrlo često dešava i da ona nisu kriva za situaciju. Ne smeju trpeti u sebi tuđa mal-tetiranja, već treba uvek da pokušaju da se izbore sa tim”, zaključuje Lalouschek.

SICHERES WOHNEN Jetzt Förderung sichern!SICHERES WOHNEN

etzt Förderung sichern!etzt Förderung sichern!etzt Förderung sichern!SICHERES WOHNEN Jetzt Förderung sichern!Das Land Niederösterreich unterstützt Ihre Sicherheit. Mit der Förderung für Sicherheitseingangstüren und Alarmanlagen.

Mehr Informationen unter www.noe-wohnbau.at oder bei der NÖ WOHNBAU-HOTLINE >> 02742/22133.

En

tge

ltli

che

Ein

sch

alt

un

g d

es

La

nd

es

Nie

de

röst

err

eic

h

JetztOnline-Antrag einreichen!

www.noe-wohnbau.at/sichereswohnen

ENTER TA INMENT

KOSMOKOSMO38

Piše: Dušica Pavlović

Mystery Hunt —ucenje, kultura,

zabavaZABAVA. Desetog oktobra u Umetničko-istorijskom mu-zeju (KHM) su se otvorila vrata jednog novog sveta punog misterije. Od sada svi možemo biti heroji u najpoznatijoj igri rešavanja zagonetki na svetu!

Foto

s: V

icto

r Riv,

Phi

lipp

Lipi

arsk

i

van antički svet – od Egipta, preko Grčke do Rima. Igrica Vam daje mogućnost da učite istoriju na jedan zabavan i kreati-van način”, objašnjava nam diplomirani programer koncepta, koji se obrazovao na Kraljevskoj danskoj akademiji umetnosti i godinama radio u različitim industrijama, među kojima je bila i reklamna industrija.

Jedan izvanredan čovek je zaslužan za to, što su građani Beča dobili jedinstvenu priliku da budu glavni akteri igrice

rešavanja zagonetki i misterija tj. igrice koja je inspirisana Da Vinčijevim kodom. KOSMO je ekskluzivno razgovarao sa osnivačem Mystery Makersa – jednog od najvećih preduzeća za pravljene igrica u Evropi – Mads Lindom o neobičnom svetu takozvanog Mystery Hunt-a®.Mystery Hunt® je stoprocentni analo-gni produkt u formi kutije čiji su glavni delovi visokokvalitetne koverte sa antič-kim dizajnom. Koverte sadrže razne zadatke koje ne zahtevaju samo intelekt,

Mads Lind: „Bavim se onim čime sam se zapravo uvek, još kao dete, i bavio.”

već i društvene kompetencije kao i grupne aktivnosti. Igrica je posebno pogodna za aktivnosti team-buildinga sa kulturološ-kim komponentama, kao i za doživljavanje neponovljivog iskustva sa članovima poro-dice ili prijateljima. Igrica je zamišljena za ljude od 15 godina i za grupe od četvoro i više ljudi. Mads Lind nam otkriva kako je sve počelo: „Firmu sam osnovao pre osam godina. Do danas smo uspeli da implementiramo igricu na četiri lokacije u Kopenhagenu (Zamak Kronborg, Tvrđava u Kopenhagenu, Zamak Christiansborg, i Kraljevski vrtovi), kao i na jednoj u Beču tj. u Umetničko-istorijskom muzeju. Na proleće planiramo otvaranje u još jednoj kulturnoj ustanovi od velikog značaja za ovaj grad”, govori nam osnivač. Jedan od najvažnijih aspekata prilikom osmišljavanja igrice je svakako lokacija jer ona određuje njen sadržaj, tok i izgled. „U našim igri-cama mesto igra centralnu ulogu kako bismo mu dali tu fantastičnu notu koja će učiniti da se igrači zaista osete kao da su se otisnuli u drugi svet. Mi kreiramo taj misteriozni kontekst Da Vinčijevog koda, u kojem slobodno možete da se krećete kroz muzej i tražite znakove i kodove! Mystery Hunt® je deo stalne postavke u KHM-u, u kojem posetioci mogu utonuti u predi-

ucenje, kultura, zabava

Od igrice za decu do velikog biznisa

Ideja za pokretanje i razvoj ovog genijalno sveta igrica

„Enterbrainmenta” nastala je pre mnogo

godina. „Kada sam imao osam

godina, moj otac je za

m e n e

p r a v i o ig r ice ovog

tipa. Kad god bih ih rešio, dobio bih

nagradu. To mi je pričinja-valo veliko zadovoljstvo, zato što

sam u isto vreme imao veliki izazov ispred sebe i bio nagrađivan. Igrice smo

pretežno igrali u Kraljevskim vrtovima u čijoj blizini sam odrastao. Danas smo na tom mestu uspeli da razvijemo ogroman biznis, na šta sam jako ponosan. Moju prvu pravu igricu rešavanja misterije sam napravio za moje prijatelje kao svadbeni poklon. Bilo je to za njih jedno nezabo-ravno putovanje kroz staru Grčku i Egipat. Tokom igrice sam im pričao priče o životu. Kasnije sam iz radoznalosti postavio igricu na internet za prodaju i , iskreno, nisam očekivao da će se išta desiti. Među-tim, na moje veliko iznenađenje, igrica se dopala velikom broju ljudi i svi su hteli da je kupe. U tom momentu sam bio stalno zaposlen, tako da sam igrice rešavanja misterije radio isključivo iz hobija. Kreira-nje igrice je toliko vremena iziskivalo, da sam jedva uspevao da se posvetim svom primarnom poslu. Onda sam 2012. godine napravio dogo-vor sam sa sobom – ukoliko osvojim Creative Business Cup Danske za najboljeg danskog preduzetnika, onda ću odustati od svog posla i osnovati sopstvenu firmu. Imao sam ogromnu sreću što sam

Igrica daje igračima jedinstvenu priliku da dodirnu stvari oko sebe i podele ih sa drugima.

osvojio prvo mesto na tom takmičenju i mogao da osnujem svoju firmu. Danas ona broji 40 zaposlenih, koji se bave ovim ludim igricama. (smeh) Sada poslujemo i u inostranstvu. Ove godine, tačno pre četiri meseca smo dobili prvu nagradu za najbolje kulturno iskustvo Kopenha-gena. Ono zbog čega me je ova nagrada posebno obradovala je činjenica, da mnogi misle da je naš posao detinjast i da nema ništa ozbiljno u pravljenju igrica. Ovom nagradom smo uspeli da pokažemo svetu da to nije tačno i da je ovaj posao itekako ozbiljan. Mnogi od nas u ovoj branši pokušavaju da ih ljudi ozbiljnije shvate. Naša konkurencija u takmičenju za najbo-

lje kulturno iskustvo Kopenhagena su bili Festival opere, Festival pozorišta,

Festival dokumentarnog filma i jedno udruženje klasične umetnosti. Činjenica da smo takvu konkurenciju pobedili pokazuje koliko je igrica rešavanja miste-rije važna za upoznavanje i doživljavanje jedne kulture. Toliko, da je postala njen nerazdvojan deo.”

Briljantan timDanas se iza svake igrice kriju visoko obrazovani ljudi. Na razvijanju jedne igrice rade istoričari, psiholozi, bivši

detektivi, inženjeri, kritičari, arhitekte, grafički dizajneri i mnogi drugi. Kako nema mesta greškama, svaku igricu lično testiraju jedni na drugima i svojim rukama pakuju zadatke u koverte. „U mom timu rade čak i vojna lica, kako bi sve bilo voj-nički precizno jer se nijedna greška, pa ni najmanja, ne sme dogoditi. Svaka igrica sadrži ogromnu količinu sadržaja da bi je i najbanalnija greška mogla ugroziti. Zbog toga nam treba apsolutna vojna pre-ciznost, kako bismo bili sigurni da negde

nismo omanuli. Znam da zvuči suludo da akademski obrazovani ljudi sa završe-nim petogodišnjim obrazovanjem pakuju koverte, ali samo tako možemo sprečiti moguće greške. Sve se tri puta proverava i pakuje ručno”, naglašava naš sagovornik.

Jedinstven doživljajTokom igranja ne uživate samo u samom činu igre, već spoznajete sebe, Vaše prijate-lje, kolege i svet. „Igranje je prvi i osnovni način komunikacije svakog čoveka i upravo to čini naše igrice toliko moćnim i efektivnim. Kada smo deca i dok još ne govorimo, umemo da se igramo i na taj način izražavamo naše misli i osećanja. Tokom igranja ljudi postaju pristupačniji. I to je ono što nam svima treba! Treba nam nešto analogno jer previše vremena provo-dimo skrivajući se iza digitalnih ekrana. Tehnologija je divna, ali za ljudsku interak-

ciju, posebno na ovakvim kulturnim mestima, ona je pogubna. Bez tehnolo-gije imamo mogućnost da osetimo jednu potpuno drugačiju dinamiku, u okviru koje imamo priliku

da zaista dodirnemo stvari i da ih pode-limo sa drugim ljudima iz naše grupe.Mnogi nam se nakon ovakvog iskustva zahvaljuju što smo im pružili dva sata bez mobilnih telefona.”

KOSMO 39

DOŽIVLJAJLjudi dolaze kao poznanici da se igraju, a izlaze kao najveći prijatelji.

Uz ovu igricu ljudi ne uče samo istoriju, već bolje mogu spoznati sebe, svoje prijatelje i svet.

ruke. Između rotatorne man-žetne i koštane pločice na vrhu ramena nalazi se sluzna kesica koja tokom pokretljivosti ruke omogućava nesmetano kliženje rotatorne manžetne. U slučaju povrede ili oboljenja, javlja se intenzivni bol.Akutna povreda se najčešće dešava prilikom podizanja tereta iznad visine ramena (diza-nje tegova) ili padom na rame, a praćena je jakim i oštrim bolom koji se spušta prema laktu. Usled bola i mišićnog spazma pokreti su ograničeni, a podi-zanje ruke iznad nivoa ramena je sasvim onemogućeno.Hronična povreda je posljedica bavljenja sportovima i zanima-njima koja zahtijevaju stalno ponavljanje pokreta podizanja ruku iznad ramena uz određeni otpor (dizanje tegova, tenis, farbanje). To je degenerativni proces koji tokom dužeg peri-

KOSMO40

ZDRAVLJE

Foto

s: iS

tock

phot

os

G otovo da ne postoji osoba koja barem jednom nije osjetila bolove u zglo-

bovima koji, da podsjetimo, formiraju vezu između kostiju. S obzirom da pružaju podršku i pomoć u kretanju, bilo kakvo oštećenje zglobova, izazvano bolešću ili povredom, može ozbiljno ometati kretanje i uzrokovati jaki bol, kao i dugo-ročne posljedice. Bolovi u zglobovima postaju posebno intezivni i neprijatni početkom zime jer hladnoća pojačava probleme kod osoba koje pate od degenerativnog reumatizma (artroze). Nji-hove najčešće tegobe su bolovi u velikim nosećim zglobo-vima: koljena, kukovi, skočni zglobovi, ali i u vratnom i sla-binskom dijelu kičme. Kaže se da ovi bolovi imaju mehanički karakter, tj. da se prije svega javljaju pri kretanju ili savijanju.

Međutim, povećana vlažnost vazduha čini težima tegobe kod pacijenata sa zapaljenskim reumatskim bolestima (artri-tis). Kod njih su bolovi najjači ujutro, prije nego što ustanu, a tokom dana, kada se zglobovi aktiviraju, bol polako prolazi.

Važno!Razvoj mnogih reumatskih bolesti, prije svega artritisa, ne možemo spriječiti. Među-tim, nastanku degenerativnog reumatizma (artroze) dopri-nose prekomjerna tjelesna težina, slabost muskulature, nepravilno držanje, rad u prinudnom položaju, kao i prekomjerno opterećenje i

povrede zglobova. Zbog toga se artroze nosećih zglobova često javljaju kod gojaznih i fizički neaktivnih osoba. Ljudi koji na radnom mjestu dugo sjede ili rade u pognutom položaju, češće pate od spondiloze (dege-nerativni reumatizam kičme).

Vodeći računa o tjelesnoj težini, zdravom načinu života i redov-nim fizičkim aktivnostima, značajno možemo smanjiti vjerovatnoću razvoja artroze. Nažalost, ne možemo zane-mariti činjenicu da i starenje dovodi do propadanja hrska-vice koja oblaže zglobove, što je ključni razlog nastanka artroze.

Najčešće povrede zglobova:

RameU zglobu ramena, najsloženi-jem u ljudskom tijelu, postoji veliki broj struktura (ligame-nata, tetiva i mišića) koji su međusobno u kontaktu i funk-cionalno utiču jedni na druge. Rotatorna manžetna ramena predstavlja snop tetiva četiri mišića rotatora, koji obavijaju glavu nadlakatne kosti i omo-gućavaju podizanje i rotaciju

Piše: Vera Marjanović

Zglobovi Zglobovi sve češće bole

UPALE I POVREDE. Neprijatni bolovi i umanjena pokretljivost često ukazu-ju na hronične probleme, što otežava i usporava liječenje.

Povećana vlažnost vazduha pogoršava tegobe sa zapaljenskim reumatskim bolestima (artritis).

oda razara i slabi tkivo tetive, tako da i naglo podizanje ruke može dovesti do njenog pucanja. 

KukPatološka stanja kuka vezana su i za povećanje sportskih aktivnosti: kod mlađih je u pitanju povećanje takmičar-skih zahtjeva, dok kod starije populacije raste potreba za sportskim i drugim fizičkim aktivnostima. Prelomi kuka kod starijih ljudi su relativno česti, nastaju najčešće pri padu, a rješavaju se operativ-nim putem. Prelomi kuka kod mlađe populacije najče-šće nastaju u saobraćajnim nesrećama, rjeđe pri padu sa visine. Najčešće se liječenje odvija u operacionim salama, istim modalitetaima kao i kod starijih ljudi – sintezom prelomljenih djelova kosti ili ugradnjom vještačkog kuka.Povrede kuka kod sporti-sta nisu česte kao kod koljena, ali se ipak dešavaju. Poseban značaj u okviru ove patologije daje se tzv. uklještenju, stanju koje se opisuje kao „škljocajući kuk” zbog zvuka koji se javlja, a praćeno je bolom i djelimič-nim ograničenjem pokreta u

kuku. Liječenje je operativno, a najčešće se obavlja artroskop-ski, kroz male rezove na koži, što omogućava brz oporavak.

KoljenoOvo je jedan od najkomplek-snijih zglobova u ljudskom

tijelu, preko kojeg se prenosi kompletna tjelesna težina. Njegova stabilnost je od izu-zetnog značaja, kako bi se izbjegle eventualne poteškoće sa balansom, hodanjem i odr-žavanjem uspravnog položaja. Česta povreda ovog zgloba zove se „skakačko koljeno“. Uzrokovana je prekomjer-nim korišćenjem tetive koja se nalazi neposredno ispod čašice koljena i stvara upalu i bol. Ova povreda je česta u

sportovima u kojima se dosta skače, poput odbojke. R u p t u r a m e n i s k u s a je jed na od najče š ć i h povreda koljena. Meniskus je hrskavičava formacija zgloba koljena, a ima ih ukupno dva: unutrašnji (medijalni) i spoljašnji (lateralni). Meni-skusi u zglobu koljena djeluju poput jastuka koji amortizuju pokrete, mogu pući poprečno, horizontalno, uzdužno, koso, ali i kao kombinacija  svega navedenog. Za nastanak povrede dovoljno je samo uvrtanje koljena, ili ponavlja-jući pokret čučnja, što se često dešava tokom sportskih, ali i običnih dnevnih aktivnosti.Degenerativne promjene na zglobu koljena doprinose učestalosti ovih povreda. Rup-tura meniskusa manifestuje se pojavom bola u koljenu, koji nije stalan, zatim otokom, koji može i izostati. Međutim, pokreti se ne mogu obavljati u punom obimu, čuje se puc-ketanje i kliktanje u zglobu. Najefikasnija metoda liječenja je hirurška, tzv. artroskopija, koja uz fizikalnu rehabilita-ciju pacijentima garantuje oporavak.Fo

tos:

iSto

ckph

otos

Starenje dovodi do propa-danja hrskavice koja oblaže zglobove, što je ključni razlog nastanka artroza.

MENISKUS hrskavičava formacija zgloba koljena Pogodeni zglobovi

U većini slučajeva glavni uzrok problema leži u istrošenosti hrskavice u zglobovima, poz-natijoj i kao osteoartritis, koji može pogoditi bilo koji zglob. Posebno su pogođeni kukovi i kolena, jer su ovi zglobovi takođe veoma opterećeni. Izne-nada, svakodnevne aktivnosti kao što su vezivanje cipela ili penjanje stepenicama, postaju izazov.

Reagujte odmahMasti ili gelovi protiv bolo-va se koriste za krtakoročno ublažavanje simptoma. Iako utiču na pogođene delove, oni ne rešavaju uzrok problema, koji je prisutan direktno u zglo-bu. Ovo zahteva prave hran-ljive sastojke koji potpomažu izgradnju strukture hrskavice i podmazuju unutrašnji spoj zgloba.

Studije pokazuju da korišćenje supstanci koje učestvuju u izgradnji hrska-vice mogu doprineti uspora-vanju degradacijskih procesa u zglobovima i olakšavanju simptoma.Pored toga, važna je i redovna vežba - u slučaju nedovoljnog kretanja povećava se rizik od daljeg razvijanja osteoartritisa.

Potrebno je strpljenjeProces regeneracije zahteva strpljenje. Potrebno je vreme da se razvije puni potencijal mikronutrijenata. Oni koji su strpljivi, biće nagrađeni vidlji-vim rezultatima!

Pravi izborPrilikom odabira pravog proiz-voda, postoje neke stvari koje treba imati na umu - naime proizvod:

• sadrži najvažnije hranljive sastojke kao što su glukozamin, hondroitin, hijaluronska kiselina, kolagen i biološki sumpor,• ne sadrži skrivene supstance,• dobro se toleriše i stoga se može uzimati nekoliko meseci.

Upravo ove prednosti Dr. Böhm® Gelenks kompleksa su razlog da je ovaj proizvod pos-tao broj 1 u borbi protiv pro-blema sa zglobovima. *

Prirodno lecenjeproblema sa zglobovima

Dr. Böhm® Gelenks complex: Dijetetski proizvod za posebne medicinske svrhe. Za dijetetski tretman dege-nerativnih oboljenja zglobova. *Proizvodi za zdravo funkcionisanje zglobova, prodaja u apotekama prema IMS podacima Österreich OTC Offtake CalYR/12/2017

Niste jedini kada je rec o problemima sa zglobovima! Svaki peti covek se suocava sa ovim komplikacijama. Ono što je na pocetku samo pucketajuci zvuk, kasnije, u naprednoj fazi, dovodi do bolova prilikom svakog pokreta.

Dr. Böhm® Gelenks complex

TEGOBA SAZGLOBOVIMA

Broj

1 kod*

PZN 3335801 (60 Stk.)PZN 3440159 (120 Stk.)

Za Vašeg farmaceuta

Medicinske vesti

20181015_Gelenke_Kosmo_100x280_WIW_LA_v3.indd 1 16.10.18 11:25

KOSMO42

i on meni”

K ad je prošle godine izdala knjigu „Madame Nina sve zna – memoari bečke kraljice noćnih klubova”, ro-

đena Karlovčanka Nina Janoušek debelo je uzdrmala Austriju. Nekadašnja vlasnica kultnog noćnog kluba „Ninas Bar”, u koji su u 35 godina postojanja dolazili i gosti poput pjevača Falca, ali i američkog glum-ca Charlie Sheena, odlučila je u obliku knjige progovoriti o elitnoj prostituciji u centru Beča. I dok je knjiga odmah postala glavni bestse-ller u knjižarama diljem zemlje, u jet-setu se odmah počelo šuškati o kojem li je gospo-dinu u kojem poglavlju knjige Nina pisala. Iako smo već prošle godine putem glasno-govornika bečkih bordela, Petera Laskarisa, pokušali doći do Nine, ona nam je nažalost više puta zbog zdravstvenih problema sa srcem otkazivala termine. Prošle godine imala je i drugi srčani udar. No, čuvarica tajni austrijske elitne prostitucije i njen pri-jatelj Peter Laskaris, tek nedavno pušten iz zatvora, održali su unatoč svemu ipak svoju riječ – prošli mjesec nam se Nina javila za intervju s KOSMOM. Jasno je da ovu ekskluzivu nismo htjeli držati dugo u ladicama redakcije…

KOSMO: Vi ste kultna ličnost u beč-koj red-light sceni, a „Ninas Bar” bio je okupljalište bogatih i moćnih, željnih seksa za novac. Što je „kraljica noći“, kako su Vas zvali, radila prije ulaska u bečku red-light scenu? Kako ste uopće završili u Beču?

„Zvezdaši i dinamovcisu ludili za

Piše: Petar Rosandić

EKSKLUZIVNO. Madame Ninu, Bečanku podrijetlom iz Hrvat-ske, mnogi smatraju „zadnjom pravom majkom bordela u Europi”. Ekskluzivno za nas Nina (69) govori o njenom čuve-nome baru, prostitutkama i tajnama bečkog jet-seta.

Foto

s: Pr

ivat

arch

iv vo

n M

adam

e Nin

a und

Pet

er L

aska

ris

mojim curama”

STARSSTARS

muzike. Njima sam cure slala u hotelsku posjetu, to se nije odvijalo u baru.

Pripadnici kojih politič-kih stranaka su najčešće uzimali usluge Vaših djevojaka? Najviše ih je dolazilo iz crne stranke (ÖVP), a odmah zatim iz plave (FPÖ). Tu i tamo je bio neki socijaldemo-krat koji me zvao zbog cura, ali iz ÖVP-a ih je bilo definitivno najviše.

Možete li nam otkriti je li tu bilo i nekih pjevača, političara ili glumaca iz bivše Jugoslavije? Dolazili su iz jugoslavenske ambasade često diplomati, poslovni ljudi koji su ovdje živjeli, ali i pjevači koji su gostovali u Beču. Ja ustvari moram naše muškarce posebno pohvaliti jer su – neovisno o naciji – uvi-jek bili pravi kavaliri i džentlmeni. Najluđe

su noći bile one kad su nam došli igrači Dinama, a jedne druge godine igrači Zvezde. Baš su bili zgodni dečki, mladi, nasmijani, pravi zafrkanti, napaljeni kao zečevi kad bi ugledali moje ljepotice… I što je je: znali su se ponašati, a opet štosno zabavljati da su i djevojke imale dobar provod. U tim momentima sam bila ponosna što sam iz istog podneblja kao i oni.

Kakav je bio vaš odnos s djevojkama? Neću Vas lagati. Bila sam stroga, znao se red, znala se čistoća i znala se kultura. Sve su one bile obučene kao u Playboy klubu u New Yorku s manšetama i mašnicama na vratu. Ali, ako je sve „štimalo” – nije bilo problema, voljela sam ih i cure su mi povjeravale svoje probleme, brige…

„Cure sam oblačila kao playboy zečice iz New Yorka”, ističe Nina.

„Moje cure bile su prekrasne, zgodne i pametne. S mnogima sam i danas u kontaktu”, kaže Nina.

Legendarni pjevač Falco volio je provoditi noći u Nininome baru. „Jednom je, doduše, pretjerao.Imao je nakon toga zabranu dola-ska, ali brzo smo se mi pomirili. Nije on mogao bez nas, a ni mi bez njega”, kaže Nina o Falcu.

„Što se tiče politike, najviše klijenata sam imala iz ÖVP-a, a zatim iz FPÖ-a”, otkriva čuvena Madame Nina.

KOSMO 43

Zvučite kao da niste sretni s današnjom scenom? Mi smo imali jednu dostojanstvenu i glamuroznu seks-kulturu. Sve je bilo sa stilom, kao što rekoh. Danas je to sve jeftinije, usluge su jeftinije, cure jedva znaju riječ engleskog, dolaze većinom isključivo s istoka Europe, a prostitu-cija se radi gotovo fabrički, industrijski. Nema Vam tu šmeka.

Kako sada, sa 68 godina – suočeni s teškom bolešću – gledate na Vaš buran, većim dijelom noćni život? Bilo mi je prelijepo i drago mi je da sam bila dio toga, s tim curama, u ovom gradu, i s tom divnom publikom koja je dola-zila. Mnoge tajne nosim sa sobom – prije ili kasnije – u grob, ali nema razloga za zabrinutost: Madame Nina sve zna, ali neće nikom ništa otkriti. Fo

tos:

Priv

atar

chiv

von

Mad

ame N

ina u

nd P

eter

Las

karis

Madame Nina: Ja sam iz Karlovca, dje-vojačko prezime mi je Kukić. Maturirala sam u Zagrebu, gdje sam i počela studirati na Pedagoškoj akademiji. Ali nakon što su me s Pedagoške akademije poslali u selo na praksu, gdje bih trebala provesti četiri godine, odustala sam od toga. Selo nije bilo za mene, ja sam tad već furala gradsku, zagre-bačku priču. Onda sam završila u posjeti bake u Americi. Oni su imali već plan da me udaju s jednim bogatim momkom, ali ni on, ni Amerika mi se nisu sviđali. Preko prijateljice sam sa 21 godinom dobila poziv da dođem u Beč. Odmah sam se zaljubila u grad, arhitekturu, finoću, kulturu… Pronašla sam se tu. Magičan je ovo grad.

Kako je krenula Vaša bečka priča? Niste odmah otvorili bordel, zar ne? Počela sam raditi u jednom noćnom klubu u koji su dolazili fina gospoda, počevši od advokata pa do doktora. Tamo sam upo-znala bečki jet-set, a i zarađivala da mogu

od nečega živjeti. Znanje engleskog mi je na početku mnogo pomoglo. Nešto kasnije upoznala sam mog muža Baldura koji mi je poklonio prvo restoran, a onda kasnije moj vlastiti bar - „Ninas Bar“. Takav bar se više nikada neće ponoviti u bečkom red-lightu, nažalost…

Zašto?Pa, naprosto, bila su su to druga vremena, naročito zlatne devedesete godine. Sve je bilo gospodski, sa stilom i šarmom, a i odnos prema ženama je bio pun poštova-nja u mom baru. I cure i klijenti su imali vrlo blizak odnos sa mnom. Čuvala sam tajne, ispunjavala specijalne želje i mnogi su imali povjerenje u mene, od zastupnika u parlamentu do najvećih zvijezda šlager-

KOSMO44

i on meni”„Moja publika

je posebna”Piše: Dušica Pavlović

MASSIMO. 35 godina od pr-vog albuma, njegov sjaj ne jenjava, a svaka pjesma na novom CD-u predstavlja ne-ponovljivu simfoniju. Pronaš-li smo ga na putu do beskra-ja, jer on je umjetnik, koji je zauvijek usidren u naručju, ne samo hrvatske, već i regi-onalne pop glazbe.

Foto

s: zV

g.

STARSSTARS

dobar poticaj. Mistificirali smo ono što se događa u Londonu, Amsterdamu, New Yorku, ne shvaćajući da su mnogi iz tih krajeva rado dolazili u Zagreb jer je naša scena bila jako vibrirajuća. Zbog te žudnje da nešto postignemo, da zvuk koji snimimo bude na nivou na kojem su bili strani bendovi, što je bilo vrlo teško postići jer smo bili limitirani opremom, to je bilo predivno jedno vrijeme buđenja i stvaranja. Danas mislim da jednostavno postoji previše izbora i sve nam je toliko nadohvat ruke, a opet toliko daleko, tako da kao da nam se korporativni kapitalizam ruga iz izloga u lice.

Kad smo kod Doriana Graya, da li je ime proizašlo iz želje za vječitom mladosti, koja Vas ni dan danas nije u potpunosti napustila? Kada smo bend nazvali Dorian Grey, to je bilo vrijeme kada se od novoga vala tra-žilo još nešto više, ne samo rudimentalno buđenje kreativnosti u Zagrebu i buntovni tekstovi koji govore o modernom životu ’80-ih, nego bilo je vrijeme kada smo morali, po meni, otići stepenicu više. ’Ajmo sada biti deo novoga vala, ali netko ko zna muzici-rati i nije tu iz larpurlatizma, nego idemo probati podići ljestvicu. To je bio pokušaj. E, sada da li smo uspjeli ili ne, to će pokazati vrijeme. Međutim, u prvo vrijeme ljudi su mislili da smo mi definitivno gej orijenti-rani, radi zaljubljenosti slikara ka Dorijanu. Tako da je to bila prva zabuna. Čak i kada se pogleda omot „Sjaj u tami”, vidi se jedan jako bliski kontakt između mene i Terze. Mi i jesmo to koristili u PR smislu, ali ne svjesno. Mario Krištofić i Sanja Baharah, fotografi i dizajneri omota, bili su ti koji su govorili: „Neka, ’ajmo ubaciti tu enigmu, neka se ljudi pitaju što je iza nas.” U principu, kada je Terza predložio da se zovemo Dorian Grey, ja sam rekao, dobro, ’ajmo onda koristiti taj kontrast koji postoji u knjizi, ’ajmo onda to nekako pretočiti u glazbu, ’ajmo ako, recimo, radimo na pjesmi koja ima vrlo tvrd, vrlo kakofoničan aranžman, na to stavit lijepi glas. Bavili smo se kontrastima.

Dobitnik ste čak 10 Porinovih nagrada, što je rijetko za jednog umjetnika. Kako se Vi nosite sa tolikim nagradama?Jako sam ponosan što kolege znaju glasati

„Mistificirali smo ono što se događa u Lon-donu, Amsterdamu, New Yorku, ne shvaćajući da je naša scena bila jako vibrirajuća.”

„Moraš se dovesti u jednu radnu atmosferu. U toj atmos-feri se onda i dogode neke stvari. Ne pada sve sa neba.”

SPOZNAJAo tome što su ljubav i obitelj izvukla ga je iz negativne faze.

KOSMO 45

KOSMO: Od Istre, preko Italije i Austra-lije do Zagreba – kako biste Vi opisali Vaš životni put, odrastanje i sazrijevanje u velikog umjetnika? Što ste naučili u sva-koj od ovih zemalja i što svaka od njih za Vas predstavlja?Massimo: Kao mlad dosta sam putovao i to je ostavilo traga na meni i učinilo me osobom kakva sam danas. To se ne može poreći. Kako bi djetetu bilo naporno šetati Afrikom, domovinom Tarzana ili ići u lov sa mojim tetkom Giannijem na klokane na Blue Mountain pored Sydneya?Već tada je život u Australiji bio drugačiji. Kada sam tamo išao u osnovnu školu, vrata

škole i vrata učionice bila su potpuno otvo-rena. Mogao sam, već tada, ići u školu sa svojim psom. Jednom prilikom, čak se sje-ćam, da je u razred ušetala roda. Tako da je moje djetinjstvo bilo osuđeno na neke vrlo jake slike koje su me, kasnije, definitivno formirale. Morate znati da sam u djetinj-stvu, a posebno u vrijeme kad smo živjeli u Napulju, bio okružen ženama – mamom, bakom, tetama – pa se tu prilično isticao moj djed Giovanni. Od njega sam naučio puno o odijevanju. On je govorio: „Dragi unuče, mi nemamo dovoljno novca da ti kupujemo smeće” i vodio me kod najkva-litetnijih krojača kako bi mi uzeli mjere i napravili savršeno odijelo za moj uzrast.

Koliko se pop-rock kultura na Bal-kanu promijenila od vremena

Doriana Gray-a do danas? Koje su promjene pozitivne, a koje

negativne?Činjenica je da je inter-

net promijenio način distribucije glazbe, pa i konzumacije glazbe, ali

teško mi je procijeniti kome je teže, mladim glazbenicima nekad ili danas. Danas je nastao toliki šum u tom prostoru da je jako teško probiti se i doći do izražaja . Mi smo tada žudili za nečim i to je bio jako

je posebna”

za mene kao za vokalistu. Nadam se da ću konto definitivno podebljati jer mislim da je interpretacija vrlo, vrlo važna stvar u umjet-ničkom stvaranju. Bez obzira jesi li ili nisi autor pjesme, moraš dati svoj maksimum, moraš do kraja odraditi ulogu u koju si uba-čen. Priznanja podižu očekivanja i publike i struke pa sam sebi konstantno podižeš letvicu, a koju ti je onda sve teže dostići.

Koje momente iz Vaše karijere (album, singl, koncert) biste izdvojili kao najza-služnije za Vaš uspjeh u karijeri?Najponosniji sam na svaki novi dan sa mojim bendom. Na svaki novi dan sa svim suradnicima koji su zaslužni za moj uspjeh.

Vjerujte mi, istina je kada ljudi kažu da je talent 10 %, a 90 % je rad. U mom slučaju je to stvarno tako, s time da je rad podijeljen na mnogo ljudi i svi se trude da ne skrenem sa tog puta predanosti prema umjetnosti.Fo

tos:

zVg.

KOSMO46

Nakon više od tri desetljeća postojanja na glazbenoj sceni, Vaša popularnost ne opada i svako vrijeme Vam donosi nove fanove. Što je, po Vašem mišljenju, pre-sudno za to?Glazbena kultura u nas je jako, jako nisko pala. Mi možemo sve proglasiti umjetnošću. Ali ako umjetnost vole mase, onda to nije umjetnost. Ne može biti. Muzeji nemaju izložbe na stadionima. Nikako se ne poređu-jem sa tim tipom umjetničkog kvaliteta, ali s obzirom na to kakvu glazbu radim, koja je oduvijek bila beskompromisna i posvećena umjetnost, moram biti sretan sa pozicijom koju imam.A kako nastaje ta umjetnost? Neki put se dogodi da se kompletna pjesma desi i ako se dovoljno brzo primiš gitare, možda ćeš uspjeti to zapamtiti i zapisati. A inače najčešće se događa kada se svira. Ja

sviram gitaru svaki dan sat-dva i kada prčkaš po gitari, u situaciji si. To je kao kada pisac želi napisati knjigu, ali ne sedi pored svoje pisaće mašine, kompjutera. Moraš se dove-sti u jednu radnu atmosferu i kada si u toj atmosferi, onda se i dogode neke stvari. Ne pada sve sa neba. Mora se raditi.

Od „ludog” dečka ’80-ih godina do obi-teljskog čovjeka. Koji je to momenat u životu jednog muškarca koji ga oblikuje i promjeni mu tok i da li ste tih godina, kada ste se družili sa Baby Doll, mogli sebe zamisliti u stabilnom braku?Kada ste mladi imate potrebu isprobavati svoje limite. Tražite se i ta potraga može završiti ovako ili onako. Imao sam sreću da je u moj život ušla Eni, potom je tu došla i moja kćer Mirna. Ljubav, kao i spoznaja o tome što je obitelj i što sve treba kako bi ista opstala bili su moj motiv da nega-tivnu fazu ostavim iza sebe.

Pored glazbene, oprobali ste se i u glumačkoj karijeri u seriji „Naša mala klinika”. Kako ste se osjećali u ulozi glumca?Uporedo sa bendom Dorian Grey radio sam u Kugla glumištu, poznatom alternativnom teatru,

tada najavan-g a r d n i j o j grupi u biv-šoj državi. Pošto smo imali probe u istom prostoru, legendarni Induš je zamolio mene i Terzu da igramo u predstavi „Neprigušeni titraj”. A sada sam s Anđelkom Jurkasom glumio u posljednjem dijelu njegove trilogije, koja će se tek prikazivati. I jasno da se vidi da inkliniram glumi. S Đurom sam u „Našoj maloj klinici” glu-mio jednu od najtežih uloga a to je uloga anđela. Jer anđeo je biće, barem prema Mark Twainu, da se ne referiram na Bibliju, koje nit je dobro, nit je loše. Oni nisu ni negativni ni pozitivni jer oni ne poznaju ni dobro ni zlo i to je vrlo teško glumiti. Volio bih glumiti kriminalca ili svodnika.

Bili ste član žirija na X-factoru i RTL-ovim Zvijezdama. Da li su takve emisije doista dobra prilika za mlade talentovane ljude ili je sve samo jedan veliki marketing? Moguće je na takvom showu ili uz njegovu pomoć doći do svog prostora. Mislim da ja ne bih odabrao takav put, ali činjenica je da u današnje vrijeme na taj način puno lakše možete doći do ’svojih 5 minuta’.

Kako biste Vi opisali Vaš novi album koji je izašao 2018? Što je na njemu posebno?Dugo smo radili na albumu „Sada” i čini mi se, barem takve reakcije dobivam, da je publika zadovoljna, a što je najvažnije, i ja sam. Album je poseban jer su ga radila tri producenta i neki novi autori s kojima još nisam surađivao. Što se tiče pjesme koja je publici naj-bolje sjela, teško je pronaći odgovor. Na albumu je 14 pjesama i mislim da su moji obožavatelji podijeljeni na 14 vrsta ljudi, dakle, za svaku od njih sam dobio reakciju da mu je baš 'ta' najdraža. Ipak, moram priznati da ljudi posebno dobro reagiraju na pjesmu „Nisam spreman” Sergeja Ćetkovića. Nedavno smo ju uvrstili na repertoar nastupa uživo i reakcije su odlične.

UMJETNOST„Ako ju vole mase, onda to nije umjet-nost. Ne može biti.”

STARSSTARS

Ne ostavljaj me tu: „Netko će u njoj prepo-znati tragičnu ljubavnu situaciju, a ja vidim jednu puno tragičniju: problem iseljavanja mladih iz Hrvatske.”

Pored ljubavnih tema u Vašim pjesmama, koje teme su još bitne za Vas?Nije nužno nekome, poput mene, vezivati svoju glazbenu priču isključivo uz ljubav. U slučaju popularne glazbe, koji je fenomen sam po sebi, u 98 posto slučajeva su tekstovi bazirani na nekoj takozvanoj ljubavnoj situ-aciji. Tako da ja, prema tome, nisam nikakav izuzetak koji je odlučio jahati na krilima lju-bavi. Ipak, trudim se da pjesme koje pjevam imaju dublje značenje. Evo, baš posljednji singl „Ne ostavljaj me tu”. Netko će u njemu prepoznati tragičnu ljubavnu situaciju, a ja vidim jednu puno tragičniju. Meni se više čini kao kritika sadašnjeg velikog problema Hrvatske – iseljavanja mladih i odlaska u inozemstvo.

Vaš stil je uvijek bio vrlo markantan. Ko najviše utiče na njega?Kao što sam već u intervjuu spomenuo moj djed je bio taj koji je postavio‚ osnovne postavke mog poimanja stila. S druge strane ja sam djelomično ’color blind’ i ponekad upravo taj moj manjak percepcije boja ispadne baš prednost.

Kako se spremate za Vaše koncerte? Imate li neki ritual?Shvatim kao ritual samo oblačenje pred kon-cert. Imam osjećaj da je sve to što stavljam na sebe kao neki oklop koji će me štititi od negativne energije. Imam neki takav osjećaj jer moram sebe dovesti u to jedno specifično transcedentalno stanje koje se zove interpre-tacija. Jer ja sam transmiter emocija, a ljudi su ti koji primaju i ta je uloga jako važna. A uzbuđenje koje osjećam je tu jer nije lako biti u centru pažnje nekoliko tisuća ljudi. Svi gledaju u tebe i to je jedan ogroman usi-savač ljudske energije i treba se znati tome oduprijeti.

Poznato je da ste i dalje tremaroš pred koncerte unatoč bogatoj

karijeri. Kako sa time izlazite na kraj?

Da znam kako to rije-šiti, spasio bih se.

Obično mi suprug a

Eni da riječ ohrabrenja ili dečki iz benda. I ništa, duboko udahnem i dam sve od sebe.

Imate vrlo razvijenu neverbalnu komuni-kaciju sa publikom na koncertima. Kako se uspjevate tako dobro povezati sa njom?Prvo morate znati da sam ja svojih pokreta apsolutno nesvjestan. A pogotovo kada sam na pozornici i okružen glazbom. I onda se nešto dogodi. Publika prepozna iskrenu emociju.

Koja vrsta publike Vama najviše odgovara?Moja je publika posebna, zaista, to je jedna sasvim drugačija vrsta ljudi. I ja ih volim sve, baš zato što su tako posebni. I nije važno zašto su došli, volim ih jer su došli i jer sa mnom dijele nešto prekrasno.

Mnogi veliki glasovi bivše Jugoslavije su nakon njenog raspada odbili da drže koncerte u susjednim državama. To nije bio slučaj sa Vama... Kako komentirate to?Svatko bira svoj put, svatko donosi svoje odluke. Mi smo se odlučili na regionalnu, pa evo i širu priču i nismo pogriješili. Reak-cije na moju glazbu su divne, posvuda, to je predivno.

Poznato je da su Vam nastupi u Mostaru jedni od omiljenih. Zbog čega je Mostar toliko poseban?Mostar i ja imamo jednu tajnu vezu. Jednom prilikom sam tamo nastupao, a opasno me načela upala glasnica. Spas je stigao iz njiho-vog Doma zdravlja gdje su mi dali injekciju.

Koncert je bio fantastičan i unatoč lošem zdravstvenom stanju, pamtim ga samo po lijepom. Za to, hvala mostarskoj publici.

Nastupate po cijeloj našoj regiji, a koja mjesta su Vama omiljena za privatna puto-vanja i odmor?Ako nisam u svom omiljenom kvartu u Zagrebu, onda sam u Zadru kod supruge i njezine obitelji. Nije to neka lokalpatriotska odluka, već ja imam toliko malo slobodnog vremena da svaki trenutak provedem s obi-telji. Da imam više vremena sigurno bih više putovao.

Što radite kada se ne bavite glazbom?Netko će reći da živim jako dosadan privatan život. Ali to je istina. Odmaram, pogledam dobar film ili pročitam knjigu. Uživam sa suprugom ili kćeri. Prošećem našeg psa Manga koji mi pomaže da i fizički i psihički ostanem u ravnoteži.

„Jer ja sam transmiter emocija, a ljudi su ti koji primaju i ta je uloga jako važna. Publika uvijek prepozna iskrenu emociju.”

KOSMO 47

KOSMO48

STARSSTARS

Foto

s: zV

g.

Piše: Manuel Bahrer

Seks skandaliSeks skandalina BalkanuSVE ZA PR. Tako glasi moto brojnih svetskih zvez-

da, a zašto bi za njima zaostajala i naša estrada.

U doba mobilnih telefona sve više golišavih foto-

grafija i snimaka dospeva u javnost, a na konzer-

vativnom Balkanu to izaziva pravi haos.

Nekadašnji učesnik u rijalitiju pri-

vlačio je veliku pažnju medija, ne

samo zbog burne ljubavi sa pevači-

com Katarinom Grujić, već i zbog

fotografija na kojima ponosno

pokazuje svoju muškost. 2015.

godine raskinuli su Bori i Kata-

rina, a danas radi kao stomatolog,

a ponekad i kao maneken.

Boris Stamenkovic

Jugoslovenska „loto devojka” mamila je uzdahe muškaraca od njenog prvog pojavljivanja, a danas, u svojoj šestoj dece-niji, bezbroj muškaraca ludi za ovom lepom plavušom. Sigurno su za to zaduženi i njeni privatni snimci, od kojih ima čak dva, na kojima pokazuje kako se radi najbolja fizička aktivnost.

Suzana Mancic

Foto

s: zV

g.

na BalkanuVeć na početku njene karijere, lepa hrvat-

ska pevačica je podigla veliku prašinu oko

obnaženih fotografija, a vrhunac je dostigla

sa privatnim snimkom u kojem vodi lju-

bav sa njenim tadašnjim dečkom Milanom

Lučićem. Iako je čak išla na sud zbog ovog

snimka i dan danas, s vremena na vreme,

izlaze njene golišave slike. Da li je sve to zai-

sta ogromna slučajnost, draga Seve?

Pre tri godine procurele su fotogra-fije gole Dare Bubamare u javnost, a šokirana pevačica se u početku pravdala da nisu bile namenjene lju-bavniku, već mužu. Objasnila je da i njen suprug njoj šalje slične foto-grafije. No, sve se to ispostavilo kao laž, jer se bračni par neposredno nakon skandala razvodio, a Dara je priznala sve.

Poznatom srpskom voditelju je ukraden snimak sa telefona, nakon čega se isti pojavio u medijima. Na njemu se vide Vlada i njegova bivša devojka Marija Šarčević u vreloj akciji. Voditelj kaže da mu je to sve jako teško palo, kako zbog porodice, tako i zbog posla te da je, čak, nakon skandala pobegao u Ame-riku dok se ne smiri situacija.

Vlada Stanojevic

Dara Bubamara

Severina

KOSMO 49

© E

VN

, Sm

ileu

s -

foto

lia.c

om

Wir feiern40 Jahre Anti-Atom

Am 5. November 1978 wurde über die Inbetriebnahme des AKWs in Zwentendorf abgestimmt — 50,5 % waren dagegen

» Gewinnspiel » Zeitzeugenberichte » Geschichte der Abstimmung

auf www.enu.at/40jahre-atomfrei

Simm City

SCENA

Aleksandar Vučković je rođen 1993. godine u Švaj-carskoj, porijeklom je iz sela Crnjelovo kod Bijeljine, a već šest godina živi u našem glavnom gradu i otkriva nam da je muzika nešto što ga stalno prati u životu i da kroz nju izražava svoja osjećanja.

KOSMO: Odakle ta ljubav za harmonikom i šta zahtjeva sviranje ovog muzičkog instrumenta?Aleksandar Vučković: Pošto potičem iz muzičke poro-dice, muzika je dio mog života još od ranog djetinj-stva, tačnije od dvanaeste godine se družim sa harmonikom. Sviranje harmonike zahtjeva dosta odricanja, dosta truda, rada i vre-mena. Harmoniku vježbam svaki dan minimalno četiri sata ili dok mi ovdje u Beču komšije ne zvone na vrata. Ranije za takmičenja, a danas za jav-ne nastupe na raznim televizijskim emisijama i koncertima vježbam i po deset sati dnevno. Za moj prvi CD imao sam veliku odgovornost pa sam spremao kompozicije osam

mjeseci svaki dan, da bi sedam urednika PGP RTS-a odobrilo

izdanje.

Reci nam nešto više o prvom albumu, kao i o tvojim budućim planovima?„Hajd' u kolo” je naziv mog prvog CD-a u izdanju PGP- RTS-a. Na CD-u se nalazi osam kompozicija koje sam lično konponovao, a saradnja sa PGP RTS-om je počela u maju 2016. godine kada sam upoznao dugogodišnjeg člana Narodnog orkestra i Narodnog ansambla RTS-a violinistu Dobricu Vasića. Sa njim sam počeo da radim aranžmane za svoje kompozi-cije. U toku je priprema novih kompozicija koje planiram da izdam u jesen 2019. godine. Pored

narodnih kola sa balkanskim motivima, novi CD planiram da obogatim kompo-

zicijama koje će biti za širi auditorijum.

Kada i zašto si odlučio da se preselis u Beč? Da li si ovdje nastavio da ideš na časove harmonike? Od malih nogu sam volio velike izazove pa sam tako po završetku srednje škole 2012. godine u Bijeljini odlučio da se upišem na Pravni fakultet u Beču. Sa velikom podrškom od strane mojih roditelja preselio sam se u Beč. Prvi susret sa harmonikom i prvi časovi počeli su 2005.

godine, kada sam imao samo 12 godina, kod profesora narodne balkanske muzike Rado-

slava Rada Projovića. Nakon dvije godine studiranja prava na Bečkom univerzi-

tetu, 2014. godine sam se upisao na Franz Schubert konzervatorij za muziku, smjer harmonika.

Koji ti je najdraži momenat ili svirka u

tvojoj karijeri? Gdje i kada te možemo čuti?

Ima ih više ali jedna od meni dražih svirki je svadba Filipa Živojinovića

i Aleksandre Prijović, kada smo dobili poziv od Lepe Brene i Bobe Živojinovića. Izdvojio bih i svirku i druženje sa Šabanom Šaulićem. On je čak u jednoj od emisija „Pinkove Zvezde” spomenuo naš orkestar. Veoma drag mi je i nastup u Žikinoj šarenici, gdje sam odsvirao Ži-kino kolo za odlazak Žike Šarenice sa televizije RTS. Zajedno sa mojim orkestrom sviram sva-kog vikenda u prestižnom restoranu „Semen-dria” u 16. okrugu u Beču, a pored toga sviram

i na privatnim slavljima u Austriji, BiH, Hrvatskoj i Srbiji.

1. 2.

3.

faceNAŠEfaceface

Foto

s: zV

g.

Piše: Jovana Vasilić

Fotografija: Jovana Vasilić

Harmonika - kraljica muzike

4.

BalkanOrchestra

20:3017.11.2018.

noameričkih regija. Članovi benda su pjevačica Sandra Sangiao (Španija), klarinista Robindro Nikolić (Španija), harmonikaš Mattia Schirosa (Italija), basista Ivan Kova-čević (Srbija), gitarista Julien Chanal (Francuska) i bubnjar Stelios Togias (Grčka). Izdali su nekoliko albuma, a njihova verzija izvođenja pjesme „Đe-lem, Đelem” na YouTube-u broji preko deset miliona pre-gleda. Nakon mnogobrojnih tura u čak 21 zemlji, virtuozni muzičari su se dodatno inspi-risali balkanskom muzičkom

tradicijom. Za pjevačicu San-dru Sangiao balkanska mu-zika predstavlja jedan čitav splet muzičkih tradicija, koje

su proizašle iz multietničkih kultura bez obzira na geograf-ske granice. Više informacija na: www.oeticket.com.

KOSMO50

Barcelona Gipsy Balkan Or-chestra je španski bend osno-van 2012. godine u Barseloni. Kroz muziku benda se proži-maju uticaji romske, džez i Klezmer muzike, a njihove kompozicije istražuju zvuko-ve istočnoevropskih i sjever-

Foto

s: zV

g.

Foto

s: zV

g.

Harmonika - kraljica muzike

10.11.2018. Pyramide Vösendorf21:00

Ceca & Ðani —spektakl godine

dvorani koja može da primi oko 4000 ljudi. Tako svakog novembra, nekoliko hilja-da Cecinih obožavatelja iz svih delova Austrije ne pro-pušta priliku za uživanjem u spektaklu godine! Nakon 25 godina Cecinog aktiv-nog postojanja na muzičkoj sceni, može se očekivati da će ovaj koncert predstavljati svojevrsnu retrospektivu nje-nih najvećih hitova, kojima popularnost ne opada već godinama, a slušaju ih gene-racije i generacije. Za to što se Ceca svake godine rado vraća na bečku scenu zaslužni su vrhunski ogranizatori, za koje sama diva folk i narodne

Već nekoliko godina za-redom jedna od najvećih zvezda našeg regiona, Sve-tlana Ceca Ražnatović, tra-dicionalno održava koncert u austrijskoj prestonici. I ove godine, tačnije 10. no-vembra, svojim nastupom će obradovati mnogobrojnu pu-bliku u kongresnom centru Pyramide u Vösendorfu na-domak Beča. Ovo je koncert koji svake godine garanatuje muziku na najkvalitetnijem nivou i zabavu za pamćenje! Da je ovo jedna od najvećih i najposećenijih muzičkih ma-nifestacija za našu dijasporu u Austriji pokazuje i činjeni-ca da se održava u velelepnoj

NAGRADNA IGRA

muzike kaže da je pravo zado-voljstvo i osveženje raditi sa takvim profesionalcima koji ne prave propuste i koji svake godine organizuju sve bolju i bolju zabavu! A ovaj put, sve ljubitelje folk muzike očekuje posebno iznenađenje – pored Cece goste će obradovati i njen kolega Đani, još jedna velika zvezda balkanske etra-de poznat po hitovima poput „Sve mi tvoje nedostaje”, „Ti me nikad i nisi volela”, „Nema

me”, „Ja slobodan ona never-na” i mnogim drugim. Ovaj muzički spektakl, koji svake godine uživa sve veću popu-larnost, ne smete propustiti! Organizatori i mnogobrojni sponzori su se pobrinuli da svim fanovima obezbede uži-vanje na najvišem nivou! Sve informacije o koncertu, kao i rezervaciju karata možete dobiti tj. izvršiti na: +43 664 9911 3740. Dođite i budite deo nazaboravne noći!

FRIEDRICHSHAFEN >SKOPJE (MAZEDONIEN)TUZLA (BOSNIEN-HERZEGOWINA)

*Preis für einfachen Flug einschließlich Steuern, Bearbeitungs- und anderer Pflichtgebühren sowie eines Handgepäckstücks (max: 40 x 30 x 20 cm). Für Rollkoffer und jedes Aufgabegepäckstück werden zusätzliche Gebühren erhoben. Dieser Preis gilt nur für Buchungen über wizzair.com und die WIZZ Mobile App. Die Anzahl der Sitzplätze zu den angegebenen Preisen ist begrenzt.

€AB 19.99*

VHS-FestsaalLängefeldgasse20:00

17.11.2018.

52 KOSMO

KULTURA

Foto

s: zV

g.

Knjige

Lancunom preko glave Olja RunjićBuybook, Sarajevo 2018.

Šta bude s ljubavi kada najdraže osobe zauvijek odu s ovoga svijeta? Autorka, osjeća-jem bliska svojti pjesnika zaraže-

nih smrću, nema iluziju da će naći utješan odgovor na suštinska pitanja o životu. Njezine pjesme Vas uzimaju svojom gustinom, ulazite u tuđi život, virite u delikatne pore privatnosti, i pri tome vam nije nelagodno.

SelidbaMiljenko JergovićFraktura, Zagreb 2018.

Autor u stanu svog odrasta-nja prebire po d o k u m e n t i -ma, knjigama, materijalnim i nematerijal-nim ostacima i

po povijesti jedne kuferaške obitelji. Predmeti i dokumenti, novčanik, partijska knjižica, češagija, djedovi pokušaji autobiografije pripovijedaju priču ne samo jedne obitelji već i jed-noga grada, djetinjstva i odrastanja.

Laguna, Beo-grad 2018.

Plava gospođa i Jedno dopi-sivanje su prvi romani u istoriji naše književno-sti koji se bave

temom ženske preljube. Spomenuti romani su prvi štampani u formi knjige koji tematizuju žensku preljubu i zahvaljujući tome govore o pome-nutim problemima kao što su ženska seksualnost i uzoran građanski brak.

Nove ljubaviMilica Janković, Julka Hlapec Ðorđević

KOSMO Vam poklanja 2x2 karte na www.kosmo.at, rubrika — Gewinnspiele!

KOSMO Vam poklanja 1x2 karte na www.kosmo.at, rubrika — Gewinnspiele!

Prezentacija knjige koja opisuje feno-men i značenje turbo folka na Balkanu.

„Zvuk rata”, „porno-nacionalizam”, „turbo-fašizam”, „sirene srpskog nacionalizma”... Postoji mnogo još mnogo prideva koji se koriste da bi se opisao turbo folk. Uprkos tome je ovaj muzički pravac bio itekako popu-laran, ne samo u Srbiji, već i u drugim državama bivše Jugoslavije. Turbo folk nije bio samo muzički pravac, nego i čitava jedna kultura. Tokom rata u Jugoslaviji on je popunjavao rupe koje su nastajale raspadom države u šou-industriji. Trijumf turbo folka samtrao se gubitkom otvorenog društva i pop kulture Jugoslavije. I dok se jedna država borila protiv njega, druga ga je podržavala.

Drama „Revizor”, N. V. Gogolja, bez sumnje spada među najpoznatije i najbolje društvene komedije; bavi se ljud-skim naravima i negativnim pojavama, ali je i komedija karaktera i situacije, jer moralna iskrivljenost, naopake društvene vrijednosti, licemerje i beskičmenjaštvo su vječni. Gogolj: „U Revizoru sam nakanio skupiti na jednu hrpu sve ružno u Rusiji koje sam tada poznavao, sve nepravde koje se čine na onim mjestima i u onim pri-likama u kojima se od čovjeka traži najviše pravednosti i u isti mah svemu se narugati”. Radnja se događa u dalekoj provinciji u kojoj vladaju nered i korupcija.

Revizor —komedija

Dr. Agoljub Mićko Ljubičić novi je lik glumca i satiričara Dragoljuba Ljubičića koji kroz svojevrsni seminar-kabare o seksualnom (ne)zadovoljstvu odgovara na večita pita-nja poput ovog: kolika je verovatnoća da žena preko trideset pronađe dobrog i slobodnog muškarca, a da ga ne preotme drugoj? Bernhard Ludvig, po čijem je tekstu nastala predstava „One stvari”, austrijski je stand up komičar, psiholog i psihoterapeut, a ova predstava, seminar, monodrama, kabare, predavanje, prezentacija, seansa i terapija, ako vas ne nasmeje, bar će vam pružiti saznanje šta je „flomasterbacija’’.

Turbofolk kao muzika raspada

One stvari −Dr Agoljub Mićko

2.12.2018. Akzent Theater19:00

NAGRADNA IGRA

NAGRADNA IGRA

Café Au 19:3030.11.2018.

Foto

s: zV

g.

KOSMO 53

Phantastische Tierwesen

Aufbruch zum Mond

Žanr: fantazija, avanturaGlumci: Eddie Redmayne, Katherine Waterston, Dan Fogler, Alison SudolRežija: David YatesNa repertoaru od: 14.11.2018.

U novom nastavku Fantastič-nih zveri, pratimo Newt Sca-mandera i Albusa Dumbledora u nastojanjima da stanu na kraj mračnom čarobnjaku Gellert

Grindelwaldu. U knjizi Harry Potter und die Heiligtümer des Todes čitaoci su mogli saznati da su Albus i Gellert nekad bili vrlo bliski, pre nego što su po-stali najgori neprijatelji. Radnja ovog nastavka je puno dina-mičnija. Uz sjajan scenario i re-žiju, ono što dodatno pojačava doživljaj filma je kostimografija i scenografija. Osjećaj magije je gotovo stvaran.

Bioskop – najnoviji blockbusteri

APPBitmoji besplatna

Bitmoji Vam dozvoljava da napravite svo-je lične stikere, po sopstve-

nom liku i šaljete ih bilo kome, u bilo kojoj aplikaciji. Možete skinuti aplikaciju i ulogovati se putem mej-la. Sve što je potrebno da unesete je datum rođenja, ime, prezime, mejl adresu i lozinku koju želite da kori-stite. Nakon toga možete pristupiti kreiranju ličnog avatara.

BTCnews besplatna

BTC news je aplikacija koja Vam donosi najnovije vi-jesti, analize

i mišljenja u svetu Bitcoina, kao i drugih kriptovaluta na dnevnom nivou. Takođe, tu su informacije i o finansijama, kao i tabele i grafici koji prikazuju rast i pad. Ukoliko ste za-uzeti da prolazite kroz sve vijesti, tu su istaknute trending news, kao i vi-jesti sa najviše komentara i reakcija.

Harry Potter: Hogwarts Mysterybesplatna

Igrači će moći da kreiraju

avatare – studente Hogwartsa po svom ukusu, koji će moći da prisu-stvuju časovima, uče magične triko-ve i stvaraju prijateljstva ili rivalstva sa drugim igračima. Kako je cijela igrica bazirana na pričama iz knjige, studenti će takođe birati i kuće koji-ma će pripadati. Nivoi igrice će vero-vatno biti podijeljeni na semestre u Hogwartsu i kako se ide dalje, tako će i zadaci biti teži. Takođe, biće i duela sa drugim studentima.

Igrica

WindowsŽanr: krimi, drama, trilerGlumci: Neeson, Viola Davis, Colin FarrellRežija: Steve McQueenNa repertoaru od: 22.11.2018.Ocena: 4

Od Oskarom nagrađenog reditelja Steve McQue-ena (Zwölf Jahre Sklave) i koscenaristkinje i autorke bestselera Gillian Flynn (Das perfekte Opfer), stiže nam žestok i savremen triler smješten u pozadini krimi-nala, strasti, i korupcije. Ovaj film je baziran na kratkim serijama koje se od 1983. godine prikazuju na malim ekranima u Ujedinjenom

Kraljevstvu. Film Widows (Tödliche Witwen) je priča o četiri žene koje nemaju ništa zajedničko, osim dugova koje su naslijedile zbog kri-minalnih aktivnosti njihovih muževa. Nakon što četiri naoružana lopova nastradaju prilikom neuspjelog pokušaja pljačke, njihove žene stupaju na scenu kako bi isplatile dug od dva miliona dolara. U savremenom Čikagu, u doba previranja, nastaju tenzije kada Veronika (oskarovka Viola Davis), Alis (Elizabeth Debicki), Linda (Michelle Rodriguez) i Bel (Cynthia Erivo) preuzmu sudbinu u svoje ruke i skuju zavjeru kako bi izgradile budućnost pod njihovim uslovima. Premijera filma je održana

Pogledali smo za vas - novo na repertoaru

8. septembra na internacio-nalnom filmskom festivalu u Torontu, a ovaj krimi triler je 10. oktobra otvorio filmski festival u Londonu. Film je smješten na listu 20 najbo-ljih filmova 2018. godine od strane filmskog kritičara Nick Schagera. Osim toga, Widows je nominovan za People´s Choice Award na filmskom festivalu u Torontu.

Žanr: drama, biografski, istorijski Glumci: Ryan Gosling, Claire FoyRežija: Damien ChazelleNa repertoaru od: 8.11.2018.

Ova biografska drama ispričaće nam priču o velikom žrtvova-nju i cijeni koja je morala biti plaćena u jednoj od najopasni-jih misija ikada. Svemirski pro-

gram SAD-a tokom Hladnog rata ima jasan cilj, a to je da pre SSSR-a pošalje ljude na Mjesec. Zbog svog iskustva kao pilot i inženjer, Neil Armstrong po-staje prvi izbor NASA-e, zajed-no sa Edward Higgins White-om i Buzz Aldrinom. Ispričana iz Armstrongove perspektive, ova drama tematizuje mnogo-brojne konflikte i odricanja sa kojima se ovaj pilot susretao.

horoscope.pdf 2 11.08.17 12:00

HOROSKOP

Foto

s: zV

g.

Ana Ivanović6.11.1987, BeogradAna je bivša srpska teniserka i nekadašnji broj je-

dan na WTA listi, na kojoj se zadržala 12 sedmica.

U karijeri je osvojila 15 WTA turnira, uključujući

i jedan Grand Slam turnir Roland-Garros 2008.

godine. U pojedinačnom takmičenju pobedila

je 480, a izgubila 225 puta. Učestvovala je na

Letnjim olimpijskim igrama u Londonu i bila

je finalistkinja Hopman kupa 2013. zajedno sa

Novakom Đokovićem. Ivanovićeva je nacionalni

ambasador UNICEF-a za Srbiju i nosilac Ordena

Karađorđeve zvezde trećeg reda. U decembru

2016. godine se povukla iz profesionalnog tenisa,

a te iste godine se udala za nemačkog fudbalera

Bastiana Schweinsteigera.

Horoskop poznatih

ŠKORPIJA: Ovaj znak uvek zna tačno šta hoće u životu i veoma je iskren, ali često kaže i ono što ne bi želeo. Škorpije su odvažne, hra-bre, veoma nežne i pažljive i vole da se brinu o drugima. One ne odstupaju

od svojih principa, ma šta da se desi. Škorpije umeju da budu preosetljive, često vide nepravdu tamo gde je zapravo nema i svađalice su. Ovaj znak je konstruktivan,

razuman, neustrašiv, pozitivan i obožava da pobeđuje. Svaki izazov za škorpiju iznosi iz nje ono najbolje, a osim

toga ima velike šanse da dobije novac kroz nasledstvo.Snaga: strastvenost, snalažljivost, hrabrostSlabost: ljubomora, nepoverljivost, tajanstvenostOmiljena boja: intenzivne crvena, crna i zelenaZnakmeseca

Mesečnihoroskophoroskop

54 KOSMO

horoscope.pdf 2 11.08.17 12:00

KOSMO 55

Foto

s: zV

g.

Ovan (21.3 - 20.4)Iskoristite ovaj period za valorizaciju po-slovnih planova i dogovora, kao i za reali-

zaciju dogovorenih promena. Posle sredine meseca dobijate povoljne vesti i podršku iz ino-

stranstva. Još niste spremni za emotivno vezivanje, plašite se krajnjeg ishoda i smišljate brojne izgovore. Obratite pažnju na glavobolje ukoliko se pojave, kao i bolove u vratu i kičmi. KOSMO SAVET: Ne žurite!

Bik (21.4 - 20.5)Većinu poslovnih ciljeva možete da ostva-rite zahvaljujući dobroj proceni i uspešnoj saradnji, prema tome proširite svoje po-slovne kontakte. Period je izuzetno povoljan za ugovaranje poslova sa stranim firmama. Mladi i slobod-ni pripadnici znaka maštaju o novoj ljubavnoj romansi. Udahnite svež vazduh i ojačajte imunitet. KOSMO SAVET: Sačuvajte prisebnost i promišljenost!

Blizanci (21.5 - 21.6)Očekuju Vas značajna poboljšanja u finansijskom smislu kao adekvatna nagrada za Vaše ukupno za-

laganje. Budite fleksibilni i ne dozvolite da preva-gnu nepovoljni aspekti. Ukoliko ste slobodni, bićete

u prilici da ostvarite brojne emotivne kontakte ali i novu vezu. Ukoliko ste u vezi, izbegavajte sukobe i rasprave sa partnerom. KOSMO SAVET: Ne dopustite da nervoza uzme danak!

Rak (22.6 - 22.7)Potrudite se da svoju glad za uspehom podre-dite poslovnom trendu koji obećava praktične ili materijalne razultate. Za one koji traže posao je najpametnije da iznesu samo istinite podatke iako Vam oni ne izgledaju impresivno. Emotivne dileme je mo-guće razrešiti, ali uz dodatno strpljenje i vreme. Ako ste mladi ili slobodni, zvezde su Vam naklonjene za ljubavne romanse. KOSMO SAVET: Samo opušteno i strpljeno!

Lav (23.7 - 23.8)Efikasnost u poslovnim kontaktima predstav-lja Vaš glavni adut, a na nove mogućnosti uka-

zaće Vam neko koga već poznajete. Pre dono-šenja važnih odluka posavetujte se i sa članovima

porodice. Svi koji su u nekoj dilemi vezanoj za svoj trenutni od-nos biće na ivici da naprave promenu, ali na kraju neće biti si-gurni šta su zapravo hteli. Budite oprezni u saobraćaju. Moguće virusne infekcije. KOSMO SAVET: Savetujte se sa bližnjima!

Devica (24.8 - 23.9)Pred Vama je faza poslovnog uspona, u dužem trajanju. Očekujte pozitivne re-zulatate u poslovima koji podrazumevaju određeni stepen rizika ili napredovanje na po-slu. Ako ste u braku ili u dužoj vezi, tokom ovog perioda bićete uglavnom fokusirani na dom i porodično gnezdo. KOSMO SAVET: Vedro raspoloženje i osmeh su Vaši aduti.

Jarac (22.12 - 20.1)Ovaj izuzetno pozitivan period donosi Vam sjajnu priliku za ubrzanim napredovanjem, ali budite oprezni, jer Vaši uspesi izazivaju podozrenje okoline, pa je moguće da neko po-kuša da Vas kompromituje. Počinjete da iskazuje-te potrebu za emotivnom pažnjom i trudite se da poboljšate kvalitet odnosa sa partnerom. Čuvajte se povreda zglobova donjih ekstremiteta. KOSMO SAVET: Budite oprezni!

Vodolija (21.1 - 19.2)Najbolje je da se tokom ovog perioda pri-mirite i radite po ustaljenim normama. Sve poslovne aktivnosti koje sada započnete ima-

će dugoročni karakter. Uporno pokušavate da ostvarite ravnotežu između svojih misli i osećanja, ali to Vam baš ne polazi za rukom bez prisustva voljene osobe. Ukoliko ste slobodni obratite pažnju na osobe koje su sve vreme u Va-šoj okolini. KOSMO SAVET: Ne ulazite u sukobe!

Ribe (20.2 - 20.3)Vaša sposobnost dobrog zapažanja, kao i vešti-na brzog prilagođavanja u novim uslovima biće dobro nagrađene. U novembru je pravo vreme za realizaciju planova i prihvatanje ozbiljnih poslova. Osećate emo-tivnu nesigurnost ili sputanost. Ako tragate za ozbiljnom, stabil-nom vezom i harmoničnim odnosima, sačekajte bolje aspekte. KOSMO SAVET: Ne zalećite se u svojim procenama!

Vaga (24.9 - 23.10)Naučite da podvučete jasnu crtu i odvoji-te posao od ostatka života. Potrebno je da završite posao koji će Vam doneti odre-

đene povlastice i dugoročniji efekat, ali ne-mojte žuriti. Dobra volja, nežnost ili pažnja, predstavljaju najbolji odgovor na zajedničke dileme. Uživajte u neoba-veznom druženju, prihvatite samo ono što Vam odgovara. KOSMO SAVET: Sačuvajte samokontrolu!

Skorpija (24.10 - 22.11)Došlo je i Vaših pet minuta koji Vam daju volju i elan za postavljanjem nekih novih poslovnih ciljeva, ali budite spremni na odre-đenu dozu rizika i izbegavajte bilo kakve poslovne eksperi-mente koji prevazilaze Vaše dosadašnje znanje ili praktič-no iskustvo. U novembru dolazi do pročišćenja odnosa, a veza postaje jača. Budite oprezni u saobraćaju! KOSMO SAVET: Izbegavajte reakcije u afektu!

Strelac (23.11 - 21.12)Nemojte dozvoliti da Vas uznemiravaju neka sporedna dešavanja, važno je da svu pažnju

usredsredite na svoje ciljeve ali i da budete spremni na različite vidove promena. U nared-

nom periodu će biti naglašene emotivne potrebe kao i želja za posedovanjem. Sve ovo dovodi do ljubomore i sklonosti sukobima! KOSMO SAVET: Budite fleksibilniji!

Moda saSrednjeg istoka

RAZONODA

56 KOSMO

Na Arapskom poluostrvu, gdje je pre više od 1400 godina nastao Islam, zbog suve klime stanovnici su bili primorani da stalno nose široke i duge odore, a sa velikom tankom maramom su štitili glave. Odore i marame su služile kao mali šatori koji su ih štitili od vrućine i suvog vazduha. Prema tome, pokrivanje tijela na Arapskom poluostrvu ima dugu tradiciju iza sebe.

Piše

: Jov

ana V

asili

ć

Fot

os: i

Stoc

kpho

tos

M oje ime je Fatima. Imam 20 godina. Od malena su me zanimali zakoni i pravda. Sve

sam to našla na pravnom fakultetu i uspješno sam završavala drugu godi-nu studija, prije nego što će objaviti rat u mojoj državi koji će rascijepiti sve što volim; moju domovinu na dva dijela i moju porodicu, na mrtve i žive. Bila sam prinuđena bježati, ne osvrćući se iza sebe jer jedino tako sam mogla sačuvati život. Po dolasku u jedan evropski grad, prije nego što će me slikati za izbjegličku vizu i pokazati mi prstom u ćošak sobe u kojem ću boraviti, rekli su mi da se skinem. Da skinem svoj nikab, svoja vjerovanja sa sebe, da se ogolim pred svima, čak i pred muš-karcima i da tako hodam gradom u kojem ni sama sebe ne poznajem. I prije nego što sam stigla prigrliti novi život, strgnuli su sa mene moje običaje i vjerovanja kazujući mi da kršim njihova pravila. I pristala sam na to, gutajući knedlu od bola. Pri-stala sam jer su me na ulici gledali kao na mafijaša, teroristu, nekog ko će iste sekunde aktivirati eksploziv-nu napravu i nisam glupa, znam da nisam dobrodošla, ali prilagodit ću se njihovom životu, moleći Boga da ne računa ovo kao izdaju. A nisam izdala nikoga, samo sam se pokorila šutke. Pokorila sam se ljudima koji mi ne dopuštaju da budem ono što jesam dok oko mene šetaju polugole djevojke, razderanih hlača i sa min-đušama u jezicima; niz ulicu prolaze muškarci u ženskoj odjeći, sa ružiča-stim perikama i visokim štiklama. A ja budala, želim da me ovakvi ljudi prihvate. Samo mi oprostite što sam došla u vašu zemlju, ali nisam imala kuda, jer pod kišom metaka samo tražiš siguran zaklon. I želim samo ovo da vam poručim: ako smo zaista u životu svi jednaki i u ovom gradu u slobodi jednaki, onda učinite tu jednakost slobodnu svima.

Hazim HADŽIĆ

Hazimovo pero

Fatimino pismo

HidžabHidžab znači pokrivanje ili veo i odnosi se na žensku musli-mansku odoru koja pokriva sve osim lica, šaka i stopala. Hidžab je odraz skromnosti, čistoće i poštovanja žene. On štitu ženu od zla i oslobađa je od požudnih muških pogleda jer pažnju muškaraca usmjerava na njeno lice. Prema učenjima muslimanskih žena ugoda njihove lijepote je rezervisana samo za supruge.

NikabOva marama ima samo prorez za oči. Noseći nikab, žene obično pokriju drugom odjećom sve osim ruku, a one žene koje žele da sakriju i oči i ruke, najčešće uz nikab nose naočare i rukavice. Nikab je uobičajen za Arapsko poluostrvo i Pakistan, a nose ga žene koje su udate za vehabije ili koje su se vratile sa školovanja iz muslimanskih zemalja.

BurkaOvaj veo predstavlja najzatvoreniji veo jer je žena pod njim sasvim pokrivena. Burka je iz jednog dijela i potpuno prekriva lice i tijelo, a ima samo usku mrežicu u predijelu očiju kroz koju može da gleda. Pogled žena je ograničen, prema tome predstavlja opasnost prilikom kretanja. Burka je tradicionalna odora Paštuna, dominantne etničke zajednice u Avganistanu, a rijetko se može vidjeti u Bosni i Hercegovini.

Al-AmiraAl-Amira se sastoji od tijesne kape od pamuka ili poliestera i marame koja se nosi preko te kape. Marama pada preko ramena i pokriva grudi. Ovaj veo se nosi u Tunisu, Egiptu, Turskoj, Iraku i Libanu.

ŠajlaU regionu Persijskog zaliva se nosi šajla, dugačka pravougaona marama koja se omo-tava oko glave, pričvršćuje ukosnicama ili uvlači u odjeću i tako prebacuje preko ramena. Šajla izgleda kao šal koji se obavija oko lica i pada preko ramena.

HimarHimar je dugački veo koji pada do struka i potpuno prekriva glavu, vrat i ramena, dok je lice sasvim otkriveno.

Uređuje: Dušica PavlovićIlustruje: Filip Andronik

Srednjeg istoka

Piše

: Jov

ana V

asili

ć

Fot

os: i

Stoc

kpho

tos

KOSMO58

SPOR T

Hale za Hale zapenjanje

Piše: Dušica Pavlović

STENE. Kada je penjanje po stenama u pitanju,

Beč nudi bezbroj mogućnosti, a veliki broj stena

u širokim halama pruža najbolje uslove za razvi-

janje svih mišića u telu.

ÖTK KletterhalleOva hala pripada Austrijskom klubu turista i važi za najveću halu u Wien Cityju. Centralno smeštena, u samom srcu grada, nudi mogućnost penjanja na četiri nivoa.

Radno vreme:Ponedeljkom od 10.30 do 22 časaUtorkom, sredom, četvrtkom i petkom od 9 do 22 časaSubotom, nedeljom i praznicima od 23 do 22 časaCene:pet sati – 7,90 evratri sata – 6,90 evraAdresa:Bäckerstraße 16, 1010Internet:www.oetk.at/kletterhalle

ÖGV Kletterzentrum

Hala za penjanje Alpskog, planinskog saveza nalazi se

u Josefstadtu i jedna je među omiljenim zbog svojih

pristupačnih cena i odličnog kvaliteta usluga, kao i zbog

centralne lokacije.

Radno vreme:

Od januara do juna i od septembra do decembra: od

ponedeljka do petka, od 10 do 22 časa

Jul i avgust: od ponedeljka do petka, od 10 do 19 časova.

Cene:

5,50 evra po satu

Adresa:

Lerchenfelder Straße 28, 1080

Internet:

www.gebirgsverein.at

Kletterhalle WienOva hala za penjanje spada u najveće i najomiljenije hale u čitavoj Austriji. Pored stena za penjanje u zatvorenom i na otvorenom, posetioce očekuju i Cupwand, Slackline Parcours i Highline za hrabre.

Radno vreme:Svaki dan od 9 do 23 časa. Cene:Odrasli (dnevna karta) – 13 evraAdresa:Erzherzog-Karl-Straße 108, 1220Internet:www.kletterhallewien.at

Foto

s: iS

tock

phot

os

Foto

s: iS

tock

phot

os

AUTO -MOTO

KOSMO60

savjetasavjetaPiše: Petar Rosandić

za zimu55

SPREMNI ZA SNIJEG. Dobra priprema au-

tomobila ključan je faktor u izbjegavanju

negativnih iznenađenja i neugodnosti tije-

kom zimske vožnje. Mi smo za vas pripre-

mili nekoliko savjeta.

GUMEZimske gume su u Austriji obavezne od 15. oktobra do

15. aprila. Obavezna zimska oprema uključuje četiri gume s najmanje četiri milimetara profila. Zbog

svoje važnosti, nikada nije loše uložiti i koji euro više u kupnju zimskih guma.

Ako ste pronašli pravu zimsku gumu ili vadite postojeću iz garaže ili

podruma, svakakao provjerite njihov tlak. Padom tempe-

ratura dolazi i do pada tlaka u gumama, pa

je bitno nadopu-niti razliku u

zraku.

VOŽNJA ZIMI: Samo polako…U zimskim uvjetima tijekom vožnje bitno je biti oprezan,

sačuvati kontrolu nad Vašim vozilom te izbjegavati nagle manevre. Baš kao i s kočnicom i s papučicom za gas,

i s volanom budite „nježni”: držite ga što mekše i budite oprezni. Naročito po snijegu je presudna

pažljivost, ali i da sva skretanja i manevre odrađujete sporije i s dozom osjećanja.

Ne zaboravite na paljenje svjetala: ona Vas u mračnim zimskim

danima čine vidljivima za druge vozače.

„Langsam, aber sicher!”

AKUMULATORNiske temperature smanjuju kapacitet akumulatora pa dok

ljeti radi bez poteškoća, zimi je situacija znatno drugačija: materijali u motoru se stišću, tekućine postaju gušće, a

akumulator – posebice starter – moraju savladati znatno veći napor nego tijekom toplih mjeseci.

Preporučujemo da akumulator prije zime vratite u što bolje stanje i to nadopu-

njivanjem prije zime. Također, ne zaboravite provjeriti spojeve

na polovima akumulatora. Njihova čistoća tako-

đer je bitna.

DOBRI BRISAČI + PRANJE STAKLA

Kvalitetni brisači najbolji su temelj da ćete na sjedištu vozača imati dobar pregled prometa. Osim stanja

brisača, bitna je i tekućina za pranje stakla. U najboljem slučaju ona koja brzo očisti sta-

klo od nečistoća, odnosno ne ostavlja iza sebe nečistoće i masne tragove.

Budući da je zimi koristite više nego ljeti, nije na odmet

u prtljažniku imati odmah nekoliko

litara tekućine.

ANTIFRIZOn je tijekom zime poput melema za motor: riječ je,

naravno, o rashladnoj tekućini poznatijoj pod nazi-vom „antifriz”. Antifriz grije auto, pa je stoga još

važnije da se ta tekućina ne zamrzne. Jer, ako dođe do njenog zaleđenja, novonastali

led može dovesti i do štete na motoru. Izaberite dobru antifriz tekućinu,

otpornu na smrzavanje i na onim najnižim tempera-

turama. Ona će zaštiti motor Vašeg auta

od smrzavanja i korozije.

KOSMO 61

KOSMO62

IMPRESSUM

Medieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH | Herausgeber und Geschäftsführer: Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) | Co-Herausgeber und Chefredakteur: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Verkaufsleitung: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Anzeigenverkauf: Jasmin Džajić (jasmin.dzajic@kosmo.at), | Kontakt für Mediaagenturen: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Marketing, Produktion, Vertrieb: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Vera Marjanović (vera.marjanovic@kosmo.at), Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at), Petar Rosandić, MA (petar.rosandic@kosmo.at), Jovana Vasilić, BA BA | Kolumnisten: Hazim Hadžić | Lektorat: Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at), Petar Rosandić, MA (petar.rosandic@kosmo.at), Jovana Vasilić, BA BA | Art Director und Grafik: Jelena Cvetković Šarkanović, univ.dipl.inž.obl.tekst. in oblač. | Illustrationen: Filip Andronik | Fotografen: Cross, Christopher Glanzl, Peter Laskaris, Philipp Lipiarski, Madame Nina, Dušica Pavlović, Boris Ristić, Victor Riv, Amel Topčagić | Fotoredaktion: Grafische Abteilung | Cover-Foto: iStockphoto | Druck: NP Druck Gesellschaft m.b.H. Auflage: 120.000 Stück Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at | KOSMO – das aufla-genstärkste Ethnomagazin in Österreich | Verlags- und Redaktionsadresse: Donau Business Center, Handelskai 388/741, A-1020 Wien | Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0 | Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 | office@kosmo.at | www.kosmo.at

Web-Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Mag.a Adisa Begić (adisa.begic@kosmo.at), Mariana Lukić, Bakk. phil. (mariana.lukic@kosmo.at)

Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt die An-zeigenpreisliste laut Mediadaten 2017. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine Ver-wertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinnspielen erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Änderungen und Irrtümer vorbehalten. Die Gewinner werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Mit der Teilnahme an einem Gewinnspiel o.ä. erklären Sie sich mit der Speicherung und Verarbeitung der von Ihnen bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihre Produkte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Diese Daten können für Marketingzwecke verwendet und an Dritte weitergegeben werden. Sie können Ihre Zustimmung jederzeit widerrufen.

KOSMO.at u oktobru

Kosovo stvarasopstvenu vojskuNakon deset godina od jednostranog proglašenja nezavisne države Kosovo, vlada ove samoproglašene zemlje načinila je prve ko-rake ka stvaranju sopstvene vojske. Republika Srbija je upozorila na neizvesne po-sledice.

Izdvojeni komentari usera:Leontina Pajkić: Ein Bür-gerkrieg steht in Mazedo-nien vor der Tür, die Kroa-ten in BiH wollen auch die Unabhängigkeit und da ist RS ja gleich dabei. Damit sind Bosnien, Serbien, Kro-

Robovlasništvo i dalje postoji u Hrvatskoj

Zastrašujuće slike Rasima Ćufurovića iz Velike Kladu-še izazvale su burnu reakciju javnosti. Ovaj 37-godišnjak je duže od godinu dana pro-veo u ropstvu gde je, između ostalog, doživeo silovanje.

Izdvojen komentari usera:Leonard Leo: Unvorstellbar wie es Menschen ohne Herzen gibt! Und das hat nichts mit der Herkunft zu tun, bevor alle wie-der versuchen, das andere Land

Poštovani čitaoci,KOSMO je otvoren za sve Vaše reakcije, prijedloge i pi-tanja. Podijelite s nama svoje komentare na: Zeitschrift KOSMOHandelskai 388Büro Top Nr. 7411020 Wien, na e-mail: info@kosmo.at

atien, Albanien, Kosovo und Mazedonien im Krieg. Und wie die Situation in Montene-gro ist, sie auch. Eines sage ich Euch – Gewinner gibt es nicht.

Shpejtim Gjeka: Ihr Träu-mer, ihr werdet niemals mehr Kosovo erobern und sagt nicht, Kosovo gehöre euch. Kosovo hat niemals euch gehört, ihr habt es nur besetzt gehabt. Ko-sovo war und bleibt albanisch-illyrisches Territorium.

Besnik Ga: Diese Armee, welche jetzt offiziell entstehen soll, besteht bereits seit 1998, die UÇK wurde in TMK später FSK transformiert.

schlecht zu machen! Furchtbare Dinge passieren in allen Län-dern!

Valbona Shala: Diese Leute gehören eingesperrt und gefoltert!

°Hyundai garancija na 5 godina za nove automobile bez ograničenja kilometraže važi samo za ona vozila, koja su krajnjim korisnicima prodata od strane ovlašćenog Hyundai distributera sa sedištem u Evropskom ekonomskom prostoru ili u Švajcarskoj. Detalje i uslove garancije za nova vozila Hyundaia možete pronaći u garantnoj tj. servisnoj knjižici vozila. Petogodišnja garancija za nova vozila ne važi za modele Starex, H-1 i H350. *Cena uključuje € 1.500,- bonusa (Vorteilsbonus), € 1.500,- bonusa za zamenu vozila (Eintauschbonus – bonus važi za zamenu vozila koja su minimum šest meseci bila registrovana na ime kupca) i € 1.500,- bonusa za finansiranje (Finanzierungsbonus). U slučaju kupovine na lizing uključene su tri godine ili 90.000 pređenih kilometara gratis servisa. Bonus za finansiranje u slučaju lizinga važi preko Denzel Leasing GmbH. Kupovna cena € 35.490,–, mesečna rata € 354,90, na 36 meseci, € 7.098,- učešće, € 19.910,93 preostala vrednost, 30.000 km godišnje, troškovi transakcije € 218,62, troškovi obrade € 354,90, obavezna naknada € 354,90, taksa za proveru boniteta € 90,-, efektivna kamatna stopa 6,59 %, varijabilna aktivna kamatna stopa 4,90 %, ukupan iznos lizinga € 29.101,80, ukupan iznos € 40.093,95. Svi iznosi uključujući NoVA i PDV akcija/cena kod svih Hyundai partnera koji učestvuju u ponudi važi dokle traju zalihe tj. do opozivanja i uključuje učešće proizvođača i dilera. Simbol slika. Zadržava se pravo na greške u rečenicama i štampanju. CO2: 151 - 165 g/km, potrošnja: 5,7 l - 6,3 l dizel/100 km (trenutni podaci, septembar 2018).

Vredno. Kao i Vaše vreme.

Uz lizing gratis servis do tri godine (90.000 km)!

Novi Hyundai Santa Fe.I Vi i Vaše vreme ste najvredniji – zato obezbedite sebi više prostora! Elegantni unutrašnji prostor sačinjen od prefinjenih materijala pruža Vam digitalnu opremu, najmoderniji sistem povezivanja kao i naprednu tehnologiju. Dopustite da Vas obraduje niz sistema za asistiranje, kao što je upozorenje za putnike na zadnjem sedištu ili pomoć za bezbedan izlazak iz vozila! Isto tako oduševiće Vas i Head-up Display, sistem kamera od 360° prostora, navigacioni sistem, kao i Apple PlayTM i Android AutoTM. Zaista impresivno! Treba Vam za posao ili (veliku) porodicu? Sa 5 ili 7 sedišta? Vi određujete i otkrivate vrednost koja odgovara Vašem vremenu.

Uz lizing već od € 35.490,-*. Više informacija na: www.probefahren-hyundai.at/santafe

KOSMO_200x280_KRO.indd 1 05.11.18 17:32