POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE KRIVINOG PRAVA

1.POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE KRIVINOG PRAVA

Pojam krivinog pravaKrivino pravo je deo pravnog sistema ija je osnovna funkcija zatita drutva od

Kriminaliteta. Da bi se navedena funkcija ostvarila, krivinim pravom se odreuje:a) koja ljudska ponaanja predstavljaju krivina dela;

b) koje krivine sankcije i pod kojim uslovima se mogu primenjivati prema uiniocima

k.dela.

Prema tome, krivino pravo predstavlja skup zakonskih propisa o:

krivinim delima i krivinim sankcijama kojima se odreena ponaanja odreuju kao k.dela

i za njihove izvrioce predviaju kazne i druge krivine sankcije koje im se uz ispunjenje

odreenih uslova mogu izrei.

IZVORI KRIVINOG PRAVA

1. Pojam i podela izvora krivinog prava

Formalni izvori to su oni zakonski propisi koji sadre krivinopravne norme.

Materijalni izvori to su oni drutveni odnosi koji bitno oznaavaju jedno drutvo, njegov drutveno-politiki i ekonomski sistem, njegovu tradiciju i kulturu, sistem moralnih i drugih vrednosti na kome se dato drutvo temelji i koje razvija i titi.Izvori krivinog prava po svom karakteru se dele i na:

a) meunarodne i unutranje; b) neposredne i posredne ili dopunske.

Prema tome izvori krivinog prava su:

a) zakon; b) podzakonski propisi; c) meunarodni ugovori i meunarodno pravo;

d) sudska praksa; e) teorija krivinog prava; i f) obiajno pravo.

VAENJE KRIVINOG ZAKONA

Vaenje krivinog zakona znai da je on na snazi i da ga organi pravosua primenjuju, odnosno da sudovi po njemu sude u krivinim stvarima.

Krivini zakon deluje: a) u odreenom vremenu (vremensko vaenje);

b) na odreenom prostoru (prostorno vaenje); i c) u odnosu prema odreenim licima

(vaenje k.z. prema odreenim licima).

2.Vremensko vaenje krivinog zakona

Da bi poeo da vai svaki zakon treba da bude proglaen (publikovan, obnarodovan).

Poetak vaenja jednog zakona je dan ili momenat njegovog stupanja na snagu, to moe biti eksplicitno odreeno u samom zakonu ili se primenjuju opta pravila o stupanju zakona na snagu.Vreme od objavljivanja zakona u slubenom glasilu pa do njegovog stupanja na snagu moe biti krae ili due. Krivini zakon vai do dana stupanja na snagu novog zakona koji ga izriito ili preutno ukida.

Prostorno vaenje krivinog zakona

Svaki zakon vai na teritoriji drave koja ga je donela.

Prema tome, i krivini zakon jedne drave primenjuje se na krivina dela izvrena na njenoj teritoriji.

Meutim, drava moe imati interesa da vaenje krivinog zakona u odreenim sluajevima protegne i izvan granica njene teritorije, odnosno i na k.dela koja su izvrena u inostranstvu.

Pojam krivinog dela

a) protivpravno delo kojim se povreuju ili ugroavaju zatiene vrednosti;

b) koje je drutveno opasno delo; c) koje je u zakonu odreeno kao k.delo; i

d) za koje je propisana krivina sankcija. Osnovno elementi opteg pojma k.dela su:

1) delo oveka (radnja oveka sa prouzrokovanom posledicom), 2) drutvena opasnost dela; 3) protivpravnost;4) odreenost k.dela u zakonu; i 5) vinost uinioca dela.

Radnja je : voljno ponaanje oveka ili voljni telesni pokret koji dovodi do neke promene u spoljnem svetu.

Neinjenje se odreuje kao voljno proputanje preduzimanja odreene radnje ili voljno nespreavanje posledice u spoljnom svetu.

Prema tome, k.delo se ostvaruje voljnom radnjom oveka koja moe biti izraena u formi:

a) injenja (aktivna radnja);

b) neinjenja (proputanje dunog injenja).

injenje predstavlja voljni telesni pokret ili delovanje oveka koje je svesno ili voljno preduzeto, a k.dela izvrena ovakvim aktivnim delovanjem oveka su: k.dela injenja ili komisivni delikti (npr. pucanje iz vatrenog oruja u nameri da se neko lii ivota).

Neinjenje predstavlja voljno proputanje telesnog pokreta, npr. proputanje dunosti uzdravanja dece (k.d. zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica).

Protivpravnost dela : Protivpravnost podrazumeva protivnost ponaanja nekoj pravnoj normi koja predvia zabranu neke radnje (prohibitivne pravne norme) ili nareuje izvrenje neke radnje (imperativna norma).Dakle, neko ponaanje je protivpravno ako je u suprotnosti sa nekim pravnim propisom.Protivpravnost je iri pojam od odreenosti dela u zakonu, jer neto moe biti protivpravno a da nije odreeno kao k.delo.

Bie krivinog dela Bie krivinog dela podrazumeva skup posebnih elemenata koji predstavljaju obavezna obeleja jednog k.dela.Ta obeleja koja ine jedno posebno krivino delo koja ga odvajaju od svih drugih k.dela, navode se u dispoziciji krivinopravne odredbe.

Mesto izvrsenja krivicnog dela - k.delo je jedan nedeljiv dogaaj i kao celina se dogaa svuda gde se odvijao proces izvrenja dela.Zato je logino to se kao mesto izvrenja uzima svako mesto: a) kako mesto preduzimanja radnje; b) tako i mesto gde je posledica potpuno ili delimino nastupila; c) ili je prema umiljaju uinioca trebala da nastupi.Opsti osnovi iskljucenja protivpravnosti krivicnog dela : Ljudska ponaanja koja su inkriminisana, tj. odreena u zakonu kao k.dela, uglavnom su protivpravna.Meutim, prema KZ RS postoje tri opta osnova iskljuenja protivpravnosti: 1) neznatna drutvena opasnost; 2) nuna odbrana i 3) krajnja nuda.

3.Vreme izvrenja k.dela : je vreme kada je uinilac radio ili je bio duan raditi.Vreme nastupanje posledice je prema tome irelevantno.

Za pokuaj k.dela relevantno je vreme preduzete radnje.

Kod k.dela neinjenja bitno je vreme kada je uinilac propustio radnju koju je bio duan preduzeti.

Vreme izvrsenja krivicnog dela Odreivanje vremena izvrenja k.dela neophodno je radi reavanja nekoliko krivinpravnih pitanja, kao to je: a) vremensko vaenje i primena krivinog zakona; b) odreivanje poetka toka zastarelosti;c) neuraunljivost i krivina odgovornost, s obzirom da se one utvruju prema psihikom stanju i psihikim odnosima u vreme izvrenja k.dela; d) uzrast lica odnosno njihov krivinopravni status (dete, maloletnik, mlae punoletno lice) itd. Kazna se nece izvrsiti ako je krivican postupak uradjen u vrijeme ne vazenja krivicnog zakona koji nije odredjen po zakonu i koji nije u procesu , a kazna ce se izvrsiti i sudska presuda ce se izvrsiti po onom krivicnom zakonu koji je u to vrijemebio vazeci . 4.Nuna odbrana : postoji ne samo onda kada se napad odbija od sebe ve i od nekog drugog (tzv. nuna pomo).

Opte je prihvaeno da nuna odbrana ima dva elementa:

a) napad i b) odbranuNuna odbrana je pravno ureeno pravo oveka na samoodbranu. Nuna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da se od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni ili neposredno predstojei protivpravni napad.

Krajnja nuda : kao i nuna odbrana, iskljuujepostojanje protivpravnosti, tj. predstavlja opti osnov za iskljuenje postojanja k.dela.

Prema zakonskoj definiciji, krajnja nuda postoji kada je delo uinjeno radi toga da uinilac otkloni od sebe ili drugog istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nain nije mogla otkloniti, a pri tom uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo. Elementi krajnje nuzde su: a) opasnost; ib) otklanjanje opasnosti.PRIPREMNE RADNJE I POKUSAJ KRIVICNOG DELA : U krivinopravnoj literaturi ralikuju se tri stadijuma u izvrenju krivinog dela: 1) donoenje odluke da se izvri krivino delo; 2) pripremne radnje za izvrenje k.dela; 3) izvrenje krivinog dela.Preduzetom radnjom izvrenja uinilac moe da ostvari zabranjenu posledicu (svreno k.delo) ili da ne ostvari zabranjenu.

7,OSNOVNA NACELA KRIVICNOG PRAVAU (zakonitosti) : Krivino pravo se bazira na odreenim naelima koja predstavljaju opteprihvaene i univerzalne tekovine u savremenom krivinom pravu. ) Nacelo zakonitostiTo je osnovno naelo u krivinom pravu koje podrazumeva da se graanima garantuje da mogu biti sueni i osueni samo za ono ponaanje koje je zakonom bilo predvieno kao k.delo, pre nego to je uinjeno. U krivinom pravu se zahteva da se ovo naelo primenjuje bezuslovno i bez izuzetaka.Nacelo krivice subjektivne i individualne (line) krivine odgovornostiOvo naelo podrazumeva subjektivnu i individualnu, moralnu odgovornost za izvreno krivino delo.Krivina odgovornost je zasnovana na krivici uinioca koja predstavlja osnov i meru kazne u savremenom krivinom pravu i krivica predstavlja jedan od najznaajnijih osnova legitimnosti krivinog prava. : , ; , . , . : ., . .

, . : , , , .

: . , , . : . . , . , .

. . . , . .

10. , . , , .

, . .

, . : .

. . , . . , , , , . , . .

, , .

- , . . , , .

, , , . , .

, . . . .

, .. . . ,. .

. .

. . .

, . . , , . , , .

. : , .

. , , .

, : , .