KUD SE DEDOŠE Vlasi Tihomira Djordjevica

7/25/2019 KUD SE DEDOE Vlasi Tihomira Djordjevica

1/239

AutorSlavoljub Gacovi

Recenzentidr Ljiljana GavriloviEtnografski institut SANU

dr Mladena PreliEtnografski institut SANU

Prof. dr edomor upiFakultet politikih nauka Beograd

Izdava

Nacionalni savet vlake nacionalne manjine Bor

Za izdavaaivoslav Lazi

Glavni i odgovorni urednikIvica Glii

Lektor i korektordr Ljubia RajkoviKoeljac

Kompjuterska pripremaSlavoljub Gacovi

KoriceZoran Pejovi

tampaigoja tampa

Tira500 primeraka

Sva prava na objavljivanje ove knjige zadrava autorprema odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima


2/239

Slavoljub Gacovi

KUD SE DEDOERUMUNI TIHOMIRA OREVIA

Kritiki osvrt na knjigu Tihomira R. orevia Istina upogledu Rumuna u Srbiji i na njen pogovor prireivaa

Radomira D. Rakia Tihomir R. orevii Vlasi

Bor2008


3/239

Savijte svaku reenicu po deset puta preko kolena,stanite na svaku recelom teinom, ispitajte njenu

'nosivost', jer od tih kratkih rei i slabih reenica

treba da bude sagraen most koji e nepogreno i

neprimetno preneti itaoca preko ponora besmisla i

nesvesti u zemlju ivota i stvarnosti...

(Iz teksta Beleke za pisca, Sabrana dela IveAndria, Istorija i legenda, knj. 12, Beograd, 1981)

UVODNO IZLAGANJE

Boru je 2004. godine objavljeno drugo dopunjeno izdanjeoveeg lanka dr Tihomira R. orevia Kroz nae Rumune putopisne beleke, i to dvojezino: na srpskom i rumunskom

jeziku, u ediciji Zaboravljeni Rumuni. Izdava je nevladinaorganizacija Drutvo za kulturu Vlaha-Rumuna severoistone SrbijeAriadnae filum. Knjigu kao prireivai potpisuju Marian Tudor iVladica Rokanovi, a odtampana je uz finansijsku pomo

Rumunske vlade Departmana za Rumune van Rumunije.Ova knjiga predstavlja preuzeto srpsko izdanje objavljeno uSrpskom knjievnom glasniku 1906. godine u Beogradu i rumunskoizdanje objavljeno u antologiji tekstova o Rumunima istone SrbijeRomnii din Timoc I 1943. godine u Bukuretu, u prevodu K.Konstantea. Osim napomene o intervencijama u novom izdanju, naalost, nedostaju i te kako potrebni komentari, predgovor i pogovoroveka iz struke, a ne samo prireivaa.

U jesen 2004. godine etnolog mr Radomir D. Rakiobjavljuje ulistuBelenica1prikaz navedenog izdanja, naslovivi ga ZaboravljeniRumuni? s nadnaslovom Mali ogled i podnaslovom Povodomdopunjenog reprint-izdanja sa prevodom na rumunski putopisa

Tihomira R. oreviaKroz nae Rumune. U ovom prikazu znaaj

1 R. D. Raki, Zaboravljeni Rumuni?, Belenica, Narodna biblioteka, Bor, br.11, god. 6 (jesen-zima 2004), 32-37.

U


4/239

Slavoljub Gacovi4

teksta akademika Tihomira R. orevia objavljenog 1906. godinetendenciozno se umanjuje.

Povodom iznetih zakljuaka mr Radomira D. Rakia u listuBelenicaniko nije reagovao, iako je izazvao izvesno negodovanje ukrugovima vlake ili rumunske nacionalne manjine. Osnaen svojimmalim ogledom i utanjem onih koji se u njegovom lankutretiraju iskljuivo kao vlaka etnika kategorija, nikako kaorumunska nacionalna manjina, Radomir Raki je otiao korak dalje.Da bi itaocima izneo svoju istinu radi potenog i svestranogobavetavanja (str. 8), priredio je lanak2 akademika Tihomira R.orevia svojevremeno objavljen samo za potrebe srpske delegacijena Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine. Raki navedenilanak objavljuje u izdanju Narodne biblioteke u Boru u knjizi podnaslovom Istina u pogledu Rumuna u Srbiji, sa pridodatimpodnaslovom Prava istina o zaboravljenim Rumunima u Srbiji udelu etnologa dr Tihomira R. orevia i pogovorom Tihomir R.orevii Vlasi (Etno-politikoloki ogled).

U svom nenaslovljenom predgovoru i u pogovoru RakizameraTihomiru oreviu to u svojim lancima i studijama govori oRumunima severoistone Srbije, a ne o Vlasima, koji su po njegovom

miljenju jednostavno silom prilika povlaeni Srbi (str. 52).Na ovaj nain Raki je naveo na naknadna razmatranja tekstaTihomira orevia iz 1919. godine. elimo da naglasimo daoreviev lanak iz 1919. godine nikad nije u celini preveden safrancuskog ili engleskog jezika, kako za ivota samog autora tako niza ezdesetpetgodina nakon njegove smrti. To nisu uinili ni mnogopozvaniji etnolozi Srbije, upravo da ne bi bio upotrebljen zadnevnopolitike potrebe.

Nakon svega to je preduzeo mr Radomir D. Raki, njegovasupruga Vera Stanisavljevi-Raki, etnolog (iza njenog imena jedopisano u zagradi Beograd, da bismo valjda znali da tekst ne dolaziiz provincije), objavljuje lanak Aktuelno i vek kasnije... Nadnaslov

ovog teksta Jedna sasvim drugaija knjiga o tzv. rumunstvu Vlaha ipodnaslov Tihomir R. orevi, Istina u pogledu Rumuna u Srbiji,preveo, priredio s komentarima i napisao pogovor Tihomir R.

2The Truth concerning the Rumanes in Serbia(Paris, 1919) ili La Verit sur lesRoumains de Serbie (Paris, 1919).


5/239

Kud se dedoe Rumuni Tihomira R. orevia 5

orevi i Vlasi mr Radomir D. Raki, Narodna biblioteka, Bor,20063. Ovim tekstom ona naveliko hvali nauna dostignua dokojih je doao njen suprug.

Svoju ivotnu karijeru posvetio sam prouavanju Vlaha ili,svejedno, Rumuna istone Srbije, kojima i sm etniki pripadam.Bavei se Vlasima ili Rumunima stekao sam drugaija saznanja onjima. Uiniu izvestan napor da pokaem tzv. aktuelnost i istinitostorevievog lanka i Rakievog zakasnelog etno-politikolokogogleda

4sasvim drugaijom knjigom da parafraziram etnologa Veru

Stanisavljevi-Raki o takozvanom srpstvu Vlaha ili Rumunaistone Srbije.

Mislio sam da bi bilo lepo da knjigu ponudim istom izdavau, tj.Narodnoj biblioteci u Boru pa sam povodom toga, u konsultaciji sadirektorom Vesnom Teovi, dostavio joj Sie publikacije u kojem

je iznet kratak opis onoga to e u publikaciji biti prezentovanojavnosti (Prilog IV). Sie publikacije smo zajedno potpisali 07. 03.2007. godine. Na molbu direktora Vesne Teovi, naknadnodostavljam i prvu polovinu svoje knjige Kud se dedoe RumuniTihomira orevia Izdavakom odboru Narodne biblioteke Bor.Izdavaki odbor na sastanku od 14. maja 2007. godine donosi sledeu

odluku: Ovom prilikom Vas obavetavamo da nismo u mogu

nostida objavimo Vau knjigu i pritom navodi sledei razlog: Kaoizdavaimamo obaveze prema izdanju na koje je Vaa knjiga reakcija,te bi bilo neprofesionalno i neozbiljno da budemo izdavapublikacijekoja e, sudei po sieu i prvoj polovini knjige koju ste nam dostavili,biti neka vrsta utuka. Ovu odluku u ime Izdavakog odbora Narodnebiblioteke Bor potpisuje predsednik Odbora, knjievnik MilenMilivojevi(Prilog V).

Da li je knjiga koja se nudi itaocima vrsta utuka iliargumentovano potkrepljena istina o Vlasima ili Rumunima u Srbiji,prosudie itaoci i nauna javnost, a mi je svakako preporuujemokako onima u struci tako i onima koji bi iz znatielje da neto vie

saznaju o Vlasima ili Rumunima u Srbiji.

3V. Stanisavljevi-Raki,Aktuelno i vek kasnije...Belenica, Narodna biblioteka,Bor, br. 15, god. 8 (leto-zima 2004), 66-68.

4 Etnolog Vera Stanisavljevi-Raki u pohvalama gde velia preduzetniki duhsvoga supruga, mr Radomira D. Rakia, iznosi da je to etno-politiki ogled.


6/239

Slavoljub Gacovi6

Knjiga Kud se dedoe Rumuni Tihomira orevia osimUvodnog izlaganja ima jo dva poglavlja: Kritiki osvrt na lanakTihomira orevia Istina u pogledu Rumuna u Srbiji, u kojemiznosim argumente kojima opovrgavam orevieve postavkeiznesene pre svega samo za potrebe srpske delegacije na Mirovnojkonferenciji u Parizu 1919. godine, i Kritiki osvrt na Rakievpogovor Tihomir R. orevi i Vlasi, u kojem ukazujem naneopravdanost i neutemeljenost Rakievog izlaganja. Nakonnavedenih poglavlja slede Zakljuna razmatranja, ee korieniizvori i litertura, PriloziiRecenzije.


7/239

KRITIKI OSVRT NA LANAK TIHOMIRA R.OREVIA

ISTINA U POGLEDURUMUNA U SRBIJI

ihomir R. orevi je roen 1868. godine u Knjaevcu, apotie iz ugledne familije Kamerovci, s podruja StarogVlaha, iz zapadne Srbije. Detinjstvo je proveo meu

Rumunima u selu Brestovcu kod Bora, gde je njegov otac kaosvetenik jedno vreme drao parohiju i gde mu se rodio sin Vladimir,muzikolog. kolovao se u Aleksincu, Niu i Beogradu, gde je naistorijsko-filolokom odseku Velike kole diplomirao 1891. godine.Radio je kao nastavnik u Aleksinakoj gimnaziji i Uiteljskoj koli,gde pokree, ureuje i izdaje o sopstvenom troku prvi etnoloko-

folkloristiki asopis Karadi. Ubrzo, ve1902. godine, doktorirao jeu Minhenu sa tezom Cigani u Kraljevini Srbiji. Postao je lanmeunarodnog udruenja Cigansko ueno drutvo (Gypsy LoreSociety) u Londonu i bio je jedan od prvih, visokocenjenihciganologa u svetu, pre svega zahvaljujui poznavanju vlakogciganskog govora.5Odmah posle sticanja doktorske titule, ponudio jeSrpskoj kraljevskoj akademiji da mu rukopis Cigani, prilog potpunom

prouavanju naroda Kraljevine Srbije objavi na srpskom jeziku.Akademija ga je odbila,6 pa je zato ovu svoju studiju morao daobjavljuje u vie lanaka u vie tadanjih publikacija.7

5

S. Kneevi, Profesor etnologije, Tihomir R. orevi i njegovo prouavanjemedicinskih prilika u prolosti, GEI XLIV, Beograd, 1995, 265.6 N. Ljubinkovi, ivot i delo Tihomira R. orevia, Na narodni ivot 4,

Beograd, 1984, 287.7Die Zigeuner in Serbien, Ethnologische Firschungen von Tih. R. Gjorgjevi, I

Teil, Budapest, 1903; Tih. R. orevi, Obiaji u Cigana Kraljevine Srbije,Godinjica Nikole upia, knj. XXII; Ibid, O Ciganima uopte i o nihovom doseljenju

T


8/239

Slavoljub Gacovi8

U kapitalnom delu Na narodni ivot, osim Ciganima,8Tihomirorevi je dosta stranica posvetio i ostalim narodima koji ive naBalkanu, pre svega Arbanasima,9 zatim Jermenima,10 erkezima,11Turcima12i drugima.

Znaajnije orevievo usmerenje je prouavanje problematikerumunskog folklora u Kraljevini Srbiji. Pre nego to je i sm poeopisati o Rumunima u Srbiji, preveo je 1902. godine sa francuskoglanak L. ajneana, a zatim se upoznao sa lankom F. Kanica,13koji,na alost, jo uvek nije dostupan itaocima na srpskom jeziku, pa gaovde donosimo u celosti (Prilog I). Poznavao je i dela G. Vajganda,14E. Pikota,15 F. Kanica16 i drugih koji su se bavili Vlasima, odnosnoRumunima i Aromunima Balkanskog poluostrva.

lanak F. Kanica kao i lanci drugih autora koji su bili dostupnioreviu, bili su svakako odluujui u njegovim namerama da ceokolski odmor 1905. godine provede u Rumuniji radi upoznavanjarumunskog jezika, istorije i knjievnosti, kako bi se posle toga saboljim uspehom mogao odati prouavanju Rumuna Kraljevine Srbije itime uiniti jo jedan prilog upoznavanju nesrpskog stanovnitva nae

na Balkansko Poluostrvo i u Srbiju, Srpski knjievni glasnik, 16. III 1904; Ibid,

Fizike i duevne osobine Cigana Kralj. Srbije, Srpski Knjievni Glasnik, 1. IX 1904.itd.

8Tako T. oreviu svojim delima naziva Rome.9Bibliografske jedinice pod brojem 189, 190, 343, 345, 346, 468, 521, 580, 584,

594, 640, 641, 644, 647, 648. Uporediti Spisak tampanih radova Tihomira R.orevia, Bilten Instituta za prouavanje folklora 3, Sarajevo, 1955, 183-196 (=Bilten).

10T. orevi,Jermenska kolonija u Beogradu, Prilozi VII (1927).11T. orevi, erkezi u naoj zemlji, Glasnik Skopskog naunog drutva (1927).12Bilten, br. 59, 77, 102, 651, 533, 330, 336, 337.13F. Kanitz, Serbien, Historischethnographische Reise, Studien aus der Jahre

1859-1868, Leipzig, 1904.14 G. Weigand, Vlacho-Meglen, Leipzig, 1892; G. Weigand, Die Aromunen-

Ethnographisch-philologisch-hystoriche Untersuchungen ueber das Volk der

sogenannten Makedoromanen oder Cinzacer, Leipzig, 1894-1895; G. Weigand,Ethnographie von Makedonien, Leipzig, 1924, itd.15 . Picot, Chants populaires des roumains de Serbie, Paris, 1889 (Recueil de

textes et de traductions publi par les professeurs de l'cole des langues orientalesvivantes).

16 F. Kanitz, Donau-bulgarien und der Balkan aus den Jahren 1866-1879, t. I,Wien, 1882.


9/239

Kud se dedoe Rumuni Tihomiraorevia 9

zemlje.17Poto mu se elja usled objektivnih okolnosti nije ispunila,krenuo je orevi sa kolegom Dragutinom D. Marjanoviem,profesorom Uiteljske kole u Aleksincu, 20. juna 1905. godinesredinom onih krajeva Srbije u kojima iveRumuni, koje mi obinije

zovemo Vlasima.18 Kao plod ovog putovanja nastale su njegoveputopisne beleke naslovljene Kroz nae Rumune,objavljene najpre uSrpskom knjievnom glasniku (knj. XVI), a zatim i u posebnojpublikaciji ve 1906. godine. U njima on iznosi svoje utiske,razmiljanja i zakljuke.

Nakon objavljivanja putopisnih beleki, orevi nastavlja radna toj problematici i pie lanke,Dve rumunske knjige o Rumunima u

Bosni i Hercegovini (1907) i Iz ivota naroda rumunskog (1908).Zatim, prikazuje radove drugih autora o Rumunima u Makedoniji iEpiru (1910), daje rumunsku bibliografiju (1911), bavi se likomAleksandra Makedonskog u rumunskoj literaturi (1911), pie lanak

Dositej Obradovi i Rumuni (1916), itd. sve do lankaJedan primerdoseljavanja Rumuna u Srbiju (1941). Svim ovim lancima je, premasvojoj idejnoj koncepciji da proui nesrpsko stanovnitvo naihkrajeva, dotakao jedno od veoma osetljivih pitanja u ono vreme,koje, na alost, i danas traje.

* * *Kako prema Rumuniji nije bilo istorijskih graninih linija koje bi

se mogle koristiti kao osnov za novo povlaenje granica 1919. godine,formirana je Istorijsko-etnografska sekcija, koja je zasedala 4. oktobrau Parizu 1919. godine. Na predlog Jovana Cvijia, u njenom radu jeuestvovao i Tihomir orevi.19

17T. R. orevi, Kroz nae Rumune putopisne beleke, Beograd, 1906, 3-4 (=T. R. orevi, Kroz nae Rumune).

18Ibid, 3-4.19

Istorijsko-etnografska sekcija je, na predlog Jovana Cvijia, donela odluku da seizradi memoar za sve budue jugoslovenske zemlje, koji bi imao dva dela: opti iposebni. Opti deo poveren je: Vojinoviu, Beliu i Cvijiu, aposebni deo poveren je:Tresi-Paviiu Istra, Trst i Gorica; Vojinoviu Rijeka; Cvijiu Granice ukarstu; Zeremskom, Radonjiu i Stanojeviu Banat, Baka i Baranja; Beliu,Markoviu i oreviu opluk; Zeremskom, Makoveku i oreviu Statistikanaeg stanovnitva, koje nee ui u sastav Kraljevine SHS.


10/239


11/239


pritisla i bugarska delegacija u vezi s Dobrudom, koju je Rumunijatraila od Bugarske u zamenu za Makedonske Aromune.

Memorandum Rumuna u Srbiji dr Atanasija Popovia je biorazlog zbog ega je orevinapisao svoj lanak objavljen najpre nafrancuskomIstina o Rumunima Srbije (La Verit sur les Roumains deSerbie), a zatim na engleskomIstina u pogledu Rumuna u Srbiji(TheTruth concerning the Rumanes in Serbia). lanak je posluio i JovanuCvijiu da pred Teritorijalnom komisijom istupi sa strunim inaunim dokazima22 kada je, na pitanje Andrea Tardijea (AndrTardieu) o Rumunima u Srbiji, izneo teoriju da je to grupa srpskogporekla a rumunske kulture, odnosno nekadanji potomci Srba, koji suse posle osloboenja Srbije od Turaka vratili u ovu zemlju.23

Razmotriemo sada izbliza navedeni lanak o Rumunima uSrbiji, koji je po dubokom ubeenju orevia pisan nauno inepristrasno.

U jednom od podnaslova Zato su Rumuni naseljavali Srbijuorevi, pored ostalog, iznosi sledee: Drevni rimski kolonizatori,kojih je nekada bilo u velikom broju na itavom Balkanskompoluostrvu, potpuno su nestali iz Srbije jo u XV veku, bez ikakvogtraga, tako da nema nikakve veze izmeu njih i sadanjih Rumuna u

Srbiji. Sa mnogim ovde iznesenim orevievim konstatacijama sene moemo sloiti. Najpre s onom da su drevni rimski kolonizatori...potpuno nestali iz Srbije jo u XV veku, jer su oni nestali, ako neranije, a ono u vreme doseljavanja Slovena poetkom VII veka. Zatim,makar i da su nestali pre etrnaest vekova, nije istina da su nestalibez ikakvog traga, jer tragova drevnih rimskih kolonista na tludananje Srbije ima u izobilju, posebno materijalnih, kao npr.imperijalne palate iz vremena tetrarhije, Felix Romuliana kodZajeara, Mediana kod Nia, arkamen (palata Maksimijana Daje)kod Negotina, kao i mnoga druga rimska utvrenja i gradovi,Sirmium, Viminacium, Timacum Minus, Diana, Naissus... Ona sluena ast i ponos Srbiji, a jo u orevievo vreme bila su spomenuta,

22M. ukanovi, Tihomir orevina Konferenciji mira u Parizu 1919. godine priolog bibliografiji, GEI SANU, XXIX (1980), 52.

23Ibid, 52.


12/239

Slavoljub Gacovi12

recimo u delu Marsiglia,24 Dragaevia,25 J. Mikovia,26Domaevskog,27 F. Kanica,28 K. Jireeka29 i drugih. To da nemanikakve veze izmeu njih (rimskih kolonista nap. S.G.) i sadanjihRumuna u Srbiji opet je neistina, jer je, ako nita drugo, veza izmeunjih rumunski jezik, kojim i danas govore Rumuni u istonoj Srbiji,30akoji je dobrim delom nastao na temeljima vulgarnolatinskog jezika,31o emu postoji obilje literature32 i mnotvo latinskih i vizantij-skih/romanijskih izvora, od kojih emo navesti nekoliko.

24 Aloysio Ferd. Com. Marsigli, Danubius pannonico-mysicus observationibusgeographicis, astronomicis, hydrographicis historicis, phisicis perlustratus I, II,Hagae-Amstelodami, MDCCXXVI.

25 , - , XLV (1877).

26. , lj,4 (1887).

27 Domaszewski, ArchaeologischEpigraphische Mittheilungen aus sterreich Ungarn. XIII (1889).

28 F. Kanitz, Rmische Studien in Serbian, Denksehriften der Phil. - hist. Kl.Akademie d. Wissenschaften philolog. - hist. Cl. XLI, Wien, 1892.

29 C. J. Jireek, Die handelsstrassen und Bergewerke von Serbien und Bosnienwahrend des mittelalters: Historisch-geographische Studien, Abhandlungen derkonigl. bohm. Gesellschaft der Wissenschaften. VI. Folge, 10 Band Classe fur

Philosophie, Geschichte und Philologie, Nr. 2, Prag, 1879.30 A. Rosetti, Istoria limbi romne de la origine pn n sec. al XVIII-lea,

Bucureti, 1978; Ibid, Histoire de la langue roumaine des origines au XVIIe sicle,Cluj-Napoca, 2002; H. Mihescu,La romanit dans le sud-est de l'Europe, Bucureti,1993; O. Denunsianu, Histoire de la langue roumaine (I Les origines, II Leseizime sicle), Bucureti, 1997. i drugi.

31 Vulgarnolatinski se naziva jo i Spttein, latin tardif, latino tardo, latinonotarile, das latin, basso latino, latn arromanzado, latinum circa romanum, latinocirca romanum i rustica romana ligua. E. Lfstedt,Late Latin, Oslo, 1959.

32 I. Fischer, Latina dunrean, Introducere n istoria limbii romne, Bucureti,Editura tiinific i enciclopedic, 1985; A. Philippide, Originea romnilor, I (Cespun izvoarele istorice, Iai, 1925), II (Ce spun limbile romni albanez, Iai,1928); H. Mihescu, Limba latin n provinciile dunrene ale imperiului Roman,Bucuret, 1960, 47: Latina literar n-a fost deci dect o parte a latinei vorbite

(prevod: Knjievni latinski bio je dakle samo deo govornoga latiniteta), 49: 'Latinapopular' a fost ... limba comun a Romei, limba vie, limba nereglamentat inecatalogat de gramatici, limba de conversaie a maselor largi populare (prevod:'Narodni latinitet' bio je ... zajedniki jezik Rima, iv jezik to ga gramatiari nisuispravljali ni katalogizirali, saobraajni jezik irokih narodnih masa), 49: ... nrealitate latina clasica fost numai o parte, o 'selecie' a limbei vorbite (prevod: ... ustvari, klasini latinitet je bio samo deo, 'izbor' govornoga jezika) ili 49: Limba


13/239


Arhiepiskop Ioan de Sultanyeh nakon opisa Srbije (Servia) iRusije (Russi) svoje delo Notitia Orbis iz 1404. godine zavravareima, da je ... bila dobra zemlja Vulgaria ili Bulgaria, koja je sadaupropaena od Turaka (Vulgaria sive Bulgaria et fuit bona patria,est modo devastata per Turcos)i da graani Vulgarije, tj. Bulgarije ...imaju jezik blizak latinskom (habent linguam propriam et quasilatinam) ili da Vulgari govore vulgarni romanski jezik (Ideovocantur Vulgari a lingua Vulgarica romana) i da sami zato hvaliuse(be) da su bili Rimljani i oito je da su zbog jezika istoga poreklakao Rimljani(Ipsi ideo jactant se esse Romanos et patet in linguamquia ipsi locuntur quasi Romani).33 Ioan oigledno govori oBugarskoj, zemlji koja se prostirala do Velike Morave u dananjojSrbiji, i o Vlasima i njihovom jeziku u Bugarskoj, koji su jo 1185/86.godine na elu sa braom Petrom i Asenom, i mlaim Kalojanom,digli ustanak protiv Vizantije/Romanije i uz pomoBugara i Kumanaformirali Vlako-Bugarsko ili Drugo bugarsko carstvo.

U vezi s jezikom Vlaha zanimljivo je da 1426. godine Rinaldodegli Albizzi, ambasciatore Florentino presso la corte del RedUngheria, belei mnoge narode iz Schiavonie, odnosno sacelokupnog slovenskog prostora istone Evrope, koji ive u oblinjim

oblastima, a meu njima i Vlahe, koji imaju jezik Rimljana(Vallachi habent quasi Romanam linguam)34.O jeziku romanskog stanovnitva u oblasti ranije rimske

provincije Dacia Ripensis, koji se nazivaju Valachi, svedoi i veomazanimljiv deo apela italijanskog humaniste i sekretara papske kurijeFlavia Bionda (1392-1463), koji je poslat mnogim krunisanim

slasic a fost deci numai un aspect al limbii latine n genere(prevod: Klasini jezikje bio dakle samo jedan aspekt latinskoga jezika uopte), itd.

33 . Papacostea, Un cltor n rile romne la nceputul veacului al XV-lea,Studii, XVIII (1965), 1, p. 173: Ultra ad aquilonem est Vulgaria sive Bulgaria et fuitbona patria, est modo devastata per Turcos. Ipsi habent linguam propriam et quasilatinam et, ut fertur, ipsi exiverunt de Romanis, quia cum quidam imperator Romanus

obtinuisset illas terras, scilicet Macediniam, quaedam societas Romanorum videntesbonam patriam, recipientes uxores, remanserunt ibidem. Ideo vocantur Vulgari alingua Vulgarica romana. Ipsi ideo jactant se esse Romanos et patet in linguam quiaipsi locuntur quasi Romani; et in spiritualibus sequerentur Latinos et (non) Grecos,nisi quia Grecos habent confines et cito convertuntur ad nos ut probavimus.

34 V. Macuscev, Monumenta historica Slavorum meridionalium vicinorumquepopulorum e tabulariis et bibliothecis Italicis, I/1, Varsaviae, 1847, 530.


14/239

Slavoljub Gacovi14

glavama Evrope u oi pada Konstantinopolisa 1452/53. godine.Insistirajui na formiranju antiotomanske koalicije, u apelu se, poredostalog, pominje: i oblast Dunava, kojoj su susedi Pribreni Daaniili Vlasi, koji, kako se pria, istiu s ponosom da su rimskoga porekla(Et qui e regione Danubio item adiacenti Ripenses Daci, sive Valachi,originem, quam ad decus prae se ferunt praedicantque Romanam).Flavio Biondo za Vlahe bive provincijeDacia Ripensis, tj. dananjegprostora istone Srbije, kae da se slue loom, prostom gramatikomkoja podsea na latinsku (quae vulgari communique gentis suae moredicunt, rusticam male grammaticam redoleant latinitatem).35 Nadrugom mestu, Flavio Biondo nabraja narode koji uz pomo saZapada mogu ratovati na Balkanu protivu Muhameda (MaumettusOttomanus), a meu njima su: Epiroani, Makedonci, GrciPeloponeani, Mezijci Dakije Ripensis (= sa planine Hemus... a sadase zovu Vlasi36), kako se sami meu sobom imenuju, Albanci,Sloveni, Bosanci, Grci Moreje, i stanovnici Srbije, Bugarske i

Romani, koji su po krvi vlakoga roda37.Episkop iz Modrue (Modrussa) u Dalmaciji, Nicolaus

Machinensis, pie deloDe bellum Gothorum,u kojem istie romanitetVlaha: Vlasi donose kao argument njihovog porekla injenicu da...

govore od postanka narodni jezik, naime latinski, iju upotrebu nisu

35 Al. Marcu, Riflessi di storia rumena in opere italiane dei secoli XIV e XV,Ephemeris Dacoromana, I (1923) (=Al. Marcu,Riflessi), 362-363: Et qui e regioneDanubio item adiacenti Ripenses Daci, sive Valachi, originem, quam ad decus prae seferunt praedicantque Romanam, loquela ostendunt, quos catholice christianos Romanquotannis et Apostolorum lumina invisentes, aliquando gavisi sumus ita loquentesaudiri, ut, quae vulgari communique gentis suae more dicunt, rusticam malegrammaticam redoleant latinitatem.

36 Nicetae Choniatae, Historia, recensuit I. Bekker, Bonn, 1835, p. 482, u:Izvoarele istoriei Romniei III: Scriitori bizantini (sec. XI-XIV), Bucureti, 1975, 255

(=Izvoarele istoriei Romniei III).37 Al. Marcu, Riflessi, 363; . Brsnescu, Contiina latinitii la romni nlumina unui valoros document (sec. XV), Analele tiinifice ale Universitii Al. I.Cuza, Filozofie, Economice, Justifice, XII (1966), 85-91: Epirotas MacedonasPeloponnenses Graecos Moesos Ripenses et, ut nostris utar nostrae aetatis vocabulis,Albanenses Sclavones Bosnenses Graecos More incolae et Serviae Bulgaros acRomano ortos sanguine Ulachos.


15/239


odmah zanemarili; i kada se susreu s tuincima, koji pokuavaju darazgovaraju (s njima), pitaju (ih) ako znaju da govore romana.38

Antonio Bonfini kae: Hvalili su se ... uvanjem svognenaetog jezika iako su bili pritisnuti talasom varvara, aFrancesco della Valle, Jan Laski, Giovanandrea Gromo i GsparHltai potvrdili su u XVI veku da se svi Vlasi smatraju romanima,povodom toga to oni na njihovom jeziku sebe nazivaju romanii akoneko pita zna li neko da govori na njihovom vlakom jeziku, oni kauna ovaj nain, stii rominesti, odnosno zna li da govori naromanskom jeziku, iz razloga to se njihov jezik iskvario.39 Dvaitalijanska anonimna putnika XVI veka zabeleila su zanimljiveimpresije o jeziku i poreklu Vlaha: Ovaj narod, iako je grkeveroispovesti, ipak je prijatelj romanskoga imena, koliko zbogiskvarenog jezika latinskog toliko i zbog miljenja koje imaju da

potiu od Romana i romanskim imenom se meusobno nazivaju.Pored toga smatraju uvredom naziv Vlah i ne vole da budu nazvanidrugom reju osim Romani.40

Prvi italijanski humanista koji istie rimsko poreklo rumunskognaroda je Poggio Bracciolini (1380-1459), koji u svom delu

Disceptationes convivales, napisanom 1451. godine, kae: U gornjoj

Sarmatiji doseljenici su od Trajana (rimskog imperatora prim S.G.) ibudui su odavna naputeni, oni su sada, jo usred svih varvara,mnogo zadrali latinski govor... Imenuju oi, prst, ruku, hleb, i mnogota drugo reima koje sauvae od Latina... i nastavlja latinski poobiaju govore.41

Laonikos Halkokondiles (oko 1423 oko 1490) jedan je odnajpoznatijih vizantijskih istoriara XV veka, koji u svom delu

Istorijska izlaganja (!B@*g4>4H 4FJ@D4@


16/239


17/239


Morave u Srbiji do Cibrice u Bugarskoj, kao to su: Aldanes(}!8*" Aldinac, Arsatza (}!DF"J.") > Rsovac, Arsena(}!DFgKalna, Kandilar (5V idaik, Novae> Nova,Ratiaria>

Arar, Almus > Lom, Bononia (prarumunsko Budnia > stbug.*bdn) > Vidin, Florentiniana (M8TDg Florentin,Bratzista (%DVJ.4FJ" < Brai sta) > Brain, Setlotes(GJ8@JgH < vulgarnolat. Sicultae > Sglat) > Zlot, Timiana(I4:\"


18/239


19/239


Samo je oblast dananjeg Branieva za neko vreme pripadala(1291/92) Srbiji kojom je vladao ugarski vazal kralj Dragutin, bratkralja Milutina, a Vidinsku despotovinu je nepunih godinu dana(1368) anektirao rumunski vojvoda Vlajku (Vladislav I, 1364-1377)prilikom njegove pomoi u oslobaanju Sracimira iz ropstva Ugarskekraljevine. Osim teritorija srednjovekovnog Branieva i Petrukeoblasti, nikada oblast timokog sliva nije bila sastavni deo starogsrpskog carstva, dakle, ni u vreme Duana Silnog (1331-1355).

Ni najvea ekspanzija drave Nemanjia ili Despota StefanaLazarevia nije zahvatila timoki sliv, a ni gornje Poniavlje pakako drugaije objasniti udnu koncentraciju izoglosa koje razdvajajuistonu i zapadnu granu Junih Slovena nego izvesnim etnikimklinom u kojem je ivelo kako kae holandski slavista N. van Vejk(van Wijk) rumunsko stanovnitvo.46 Na prostoru Timok Osogovo ara, odnosno na podruju prizrensko-timoke dijalekatskegrupe u Srbiji, belograiko-breznikih govora u Bugarskoj isevernomakedonskih govora u Makedoniji, nalazimo odavno vezabeleene toponime koje navodi akademik Pavle Ivi: Berbatovo,

Bukurovac, Buum, Valuni,47Korbevac, Marini,Merdelat, Svrljig,Surdulica, Tumba, Depa48i mnoga druga rumunskog (...) porekla,49

koji, po reima akademika Aleksandra Lome, nesumnjivo dokazujunekadanje brojno prisustvo Rumuna u ovim predelima.50Po PavluIviu, na primer u sofijskom kraju, znatan je deo rumunskogelementa u toponimiji olien u imenima kao Banaiz, Baniora, Bov,

46 N. van Wijk, Taalkundige en historiese gegevens betreffende de ondstebetrekkingen tussen Serven en Bulgaren, Amsterdam, 1923, u: SaoptenjimaKraljevske Akademije nauka, Literarna sekcija, vol. 55, seria A, nr 3; MathiasFriedwagner, Uber die Sprache und Heimat der Rumanen in ihrer Fruhzeit, u:Sonderabdruck aus Zeitschrift fur Romanische Philologie, vol. LIV, fasc. 6, Halle,1934, 693 i d.; P. Ivi, Srpski narod i njegov jezik, Beograd, 1986, 26 (= P. Ivi,Srpski narod).

47

Treba Valni.48TrebaDep.49P. Ivi, Srpski narod, 29-30.50 A. Loma, Jezika prolost jugoistone Srbije u svetlu toponomastike, Govori

Prizrensko-timoke oblasti i susednih dijalekata (Zbornik radova sa naunog skupaNika Banja, juna 1992), Ni, 1994, 110 (= A. Loma, Jezika prolost jugoistoneSrbije).


20/239

Slavoljub Gacovi20

Vakarel, Gavnos, Pasarel, Ursul itd.51Kada govori o deavanjima naovom prostoru, Pavle Ivi iznosi: Ako je tano sve to smo ovdepretpostavili misli na rumunski i albanski klin izmeu zapadne iistone grupe Junih Slovena na prostoru Timok Osogovo ara docniji razvoj je morao kombinovati dva-tri procesa: postepenuemigraciju rumunskog i albanskog ivlja iz prostora o kojem je re,prodiranje u taj prostor slovenskih naseljenika, i to onih zapadnegrane, i asimilaciju ostataka zateenog stanovnitva (s izuzetkom delaRumuna u severoistonoj Srbiji i dela Albanaca u metohijskojoblasti).52Ovde nije mesto da podrobno razmatramo sloen problemetnogeneze i prvobitne postojbine Albanaca i Rumuna. Uprkosautohtonizmu koji uporno zastupaju njihove nacionalne nauke, dobardeo nepristrasnih istraivaa sa strane kae A. Loma sklon je dapretke jednih i drugih u vremenu od kraja antikog doba do okohiljadite godine trai u planinama dananje istone Srbije i zapadneBugarske, odakle bi se onda, prema toj hipotezi, Rumuni bili iselili nasever, preko Dunava, u staru Dakiju, a Albanci na zapad, u juno

jadransko primorje.53U zoni razdvajanja o kojoj govorimo, a u prilogstarosedelakim romanizovanim precima Rumuna, Aleksandar Lomaukazuje na prelaz u t koji je, osim u srpskom i bugarskom jeziku

zabeleen i u rumunskom, to moe biti u vezi sa nekadanjompostojbinom Rumuna izmeu Srba i Bugara.54 U vezi s tim je joMutafiev55 zakljuio da centre gde su se zadrali romanizovaniTraani vidi u oblasti Ibra i Lima, odnosno u oblastima dananje

jugozapadne Srbije i Hercegovine, a njihove potomke je nazvaoVlasima, koji su se, po njegovom miljenju, rasprostirali du Morave iTimoka sve do transilvanskih Karpata. Sa ovim se u osnovi slaem, uzdopunu koju predlae i Tibor ivkovi,56 da centri okupljanjaromanizovanog stanovnitva nisu mogli biti oko Lima i Ibra, veseveroistono odatle u pravcu srednjovekovnog Rasa i Nia, i istono

51P. Ivi, Srpski narod, 29-30.52

Ibid, 28.53A. Loma, Neki slavistiki aspekti srpske etnogeneze, Zbornik Matice srpske zaslavistiku 43 (1993), 110 (= A. Loma,Neki slavistiki aspekti).

54A. Loma,Neki slavistiki aspekti, 111.55. ,(681-1323), , 1986, 95.56 T. ivkovi, Sloveni i Romeji, Beograd, Istorijski institut SANU, Posebna

izdanja, knj. 33, 2000 (= T. ivkovi, Sloveni), 128-129, nap. 404.


21/239


22/239

Slavoljub Gacovi22

svedoanstvu autora, na temeljima Svetske geografije (OTD@(D"n\"@6@L:g


23/239


24/239

Slavoljub Gacovi24

ali je bio savladan, pa su u borbi s Ugrima poginula dva kumanskakneza i tri bugarska kneza.70Po svemu sudei Kumana (= Peenega),Bugara, Slovena i Vlahaje u vreme dolaska Ugara krajem IX i u prvojpolovini X veka bilo i s ove i s one strane Dunava, odnosno i uPanoniji, tj. Banatu, i u timokoj zoni.

Pored navedenog kneza u banatskoj ravnici, Anonimus pominjejo jednog kneza Vlaha (ducem Blacorum),71po imenu neki GelouVlah (Gelou quidam Blacus).72 Kneevstvo Geloua smeteno je useverozapadnom Ardealu i naseljeno je Rumunima i Slovenima(Blasii et Sclaui). Iz ovog veoma vanog Anonimusovog podatkarazabiremo dve stvari; prvo da se ovo Gelouovo kneevstvo niim nevezuje za Bugare, a drugo da i severno od Dunava, u Ardealu, iveVlasi, odnosno Rumuni izmeani sa Slovenima.

U delu Stretegikon, koje je napisaokatakalon Kekaumenos 1078.godine, dobili smo potvrdu o nespornoj vezi Rimljana i njihovihpotomaka Vlaha tokom XI veka u sledeoj reenici: Vlaki narod(#8VPT


25/239


26/239

Slavoljub Gacovi26

A"D\FJD4@4B`8g4H":XPD4%L*\


27/239


28/239


29/239


30/239


31/239


Petrovca na Mlavi, ija je crkva, jedinstvena u nas, posveena sv.Jakovu i sv. Petru, imamo lanak Branke Kneevi, relativno skorijegdatuma109u kojem ni pomena nema o srpskim vladarima, ali je zatoobraen lapidarni natpis ispisan dvojezino, najpre irilikimpismenima srpske redakcije (imcais//nais/ve/tagod/ou/haazlado sin babougov postavih si b/o/`i hram pamtap/o/s/to/lakovaipetravlt/o/:::k0end/ikti/n 0), aispod njega isti sadraj ponovljen na jermenskom jeziku nastao 1218,

odnosno 667. godine po jermenskom kalendaru (Sl. 2. Jermenski

natpis).110Dakle, ovaj natpis je nastao u vreme pre formiranja Srpskearhiepiskopije (1219/20)111i svakako u vreme kada je ujak bugarskogacara Kalojana, Boril (1207-1218), uzurpacijom postao gospodar((X(@


32/239

Slavoljub Gacovi32

polovine XIII veka, o emu pie A. Stransky,112 V. Lazarev,113 S.Dufrenne,114V. J. uri115i drugi.

to se tie manastiraManastirice, u lanku B. Kneevi,116kojaje i o njemu pisala, nema pomena o srpskim vladarima, ali zato uknjizi Spomenica Timoke eparhije pie da je za ovaj manastirvezano imeRadul-bega, onoga koji je poznat kao ktitor Lapuanskecrkve, jer se, po navodima M. . Milievia, na vratima u oltarumoglo do skora proitati...: Radlbeg,117 a po tvrenju sadapokojnog igumana Filareta Petrovia sve dragocenosti i stvari odistorijske vrednosti, iz Manastirice prenesene su u Rumuniju, i nalazese u Bukurekom muzeju, to je navodno video svojim oimasvetenik iz Jabukovca, kad je iao da vidi krunisanje kraljaRumunskog.118 Vreme podizanja manastira Vratne je takoeneizvesno, kao i ime njegovog osnivaa, ali sigurno znamo da jedrugu polovinu podigao 1415. godine arban, vojvoda od Sturza izBukureta.119 Natpis o ovom doziivanju, pisan belom bojom upriprati crkve na zapadnom zidu, prepisao je 1856. godine u jednomSlubeniku na listu 163 ondanji stareina Genadije (ivko uri)iz Grgurevaca u Sremu.120Zanimljivo je rei da se u ovom manastirunaao antimis, ispisan irilinim pismenima na rumunskom jeziku,

koji je poslao episkop Inokentije iz Rimnike episkopije 1722,odnosno 7230. godine od osnivanja sveta, koji glasi: a~6stdmn6z66sky antjmis pr6kar6l6 s svr{a6 dmn6z6ska ~fr d6 sn6 sfi(n)cita tain: sa sfi(n)cit k darl d6

112A. Strnsk,Remarques sur la peinture du Moyen-Age en Bulgarie, en Grce eten Albanie, Actes du IVe Congrs international des tudes byzantines, Sofia, 1936,38-40.

113 V. Lazarev, Storia della pittura bizantina, Torino, 1967 (= . . ,, I-II, , 1947-48), 291.

114S. Dufrenne, Une icne bizantine Melnik en Bulgarie, Byzantion, XXXVIII(1968), 18.

115V. J. uri, Vizantijske freske u Jugoslaviji, Beograd, 1974, 184-185.116

B. Kneevi, Manastir Manastirica predanje i istorija, Saoptenja, XVII(1985), 161-165.117 Spomenica Timoke eparhije 1834-1934, Sremski Karlovci, 1934, 51 (=

Spomenica Timoke eparhije).118Ibid, 50.119Ibid, 33.120Ibid, 33-34.


33/239


vic fktorl dh: {i sa bl()goslovit pr()n mnabitol d6 dmn6z6 6pjskopl l rimnikli krkink6nti7: zsl.121 Iz novije istorije ovog manastira valja istai, daga je 1837. godine obnovioJon Tajkulica, koji je doao iz Rumunije,na ijoj se nadgrobnoj ploi mogu proitati jo samo rei: 'rabyBo`i on'.122 Dakle, moe se rei da je istorija ovog manastiratokom vie vekova bila tesno povezana sa donatorima i ktitorima izVlake, odnosno dananje Rumunije. Na stranu to to je orevi

izostavio poznate manastire u Crnoj Reci kod Boljevca, kao to suLozica,123 Krepievac124 i Lapunja, iji su ktitori125 bili vojvodeugrovlakih zemalja, Radul I, Radul IV Veliki (Radul cel Mare, 1495-1508) sa suprugom Katalinom (Ctlina), njegov ujak veliki parkalabGeorgina (Gergina, castellanus castri de Poynar)126 sa suprugomZojom i knez Bogoje sa suprugom Marom, stareina Vlaha Crnorekenahije, o ijem troku je ivopisana episkopska crkva manastiraLapunje. O svemu tome govori i ktitorski natpis: + izvol6ni6mca i posp6{6ni6m s()na i svr{6ni6m s(v6)tago d(ou)ha isi s(v6)ti hram sv6tago arhi6rarha i ~d(o)tvorca nikoli.szida ga i`6 v h(ri)s(ta) b(o)ga bl(agov6rni) ih(ri)stolbivi g(osp)d(i)n ann radl vo6voda 0 i

g(ospo)d(i)n vs6i zemli ougrovlahiskoi 0 i v6liki 0 parkalab

121Antimis se danas nalazi u vlasnitvu rumunske crkve u selu Malajnica kodNegotina.

122Spomenica Timoke eparhije, 35.123Ibid,123; . -, 15-16 ,

, 1975, 82-83 (timar 147).124 J. Kovaevi, Srednjovekovna nonja balkanskih Slovena, Posebna izdanja

SAN, CCXV, Istorijski institut, 4, Beograd, 1953, 77, sl. 42. Ovde valja naglasiti da jekapa koju nosi Zoa u Krepievcu skoro identina kapi kerke upana Brajana safresaka u hramu Bela Crkva Karanska iz 30-tih godina XIV veka; D. Bojani,Fragmenti zbirnog popisa vidinskog sandaka iz 1466. godine, Fragmenti jednogzbirnog i jednog opirnog popisa vidinskog sandaka iz druge polovine XV veka,

Istorijski institut, Poseban otisak iz Micellanea 2 (1973), 5-77; B. Kneevi, Delovizbirnog popisa Vidinskog sandaka iz 466. godine, Istorijski institut, Graa, 28,Meovita graa (Miscellanea), 15 (1986), 11-12.

125B. Kneevi, Ktitori Lapunje, Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske 7(1971), 40, nap. 9

126I. Bogdan,Documente privitoare la relaiile rii Romneti cu Braovuli cuara Ungureascn sec. XVi XVI,Bucureti, 1905, 354.


34/239

Slavoljub Gacovi34

`pan g6rgina pri igmn rmonah glasi0v lt(o)0z00 i poi(sa) s6 pri igm6n 6rmonah 6dor0trdom ipodvihom() raba b(o)`iega knezabogo i gospo`d go mar i~d() ih v lt(o) 0 z 0 krg s()lnc 0 0 lni 0 i 0ind(i)ktn() 0 gi pahto 0 v 0 t6m6l 0 a 0 m()s()caktobra0 ks0 dn(Sl. 3. Natpis Radula IV).127

Sl. 3. Natpis Radula IV VelikogManastir Lapunja kod Krivog Vira 1501. godine

Tihomir orevi nas u svom tekstu obavetava da su naprostoru istone Srbije bili i vani srpski rudnici, koji se jo uvek sponosom pominju u narodnim pesmama, a jasno je da se na osnovustihova ispevanih u narodnim pesmama ne moe pisati istorija. Ponarodnim pesmama npr. o Kraljeviu Marku, koje su ispevane naskoro svim jezicima Balkana, moe se govoriti kao o velikom junaku,ali nam istorijska vrela, na alost, govore da je on bio samo turskivazal koji je poginuo na Rovinama u borbi na strani Turaka protivuhrianske vojske koju je predvodio vlaki vojvoda Mira Stariji(Mircea cel Btrn, 1386-1418).128Uspomena na srpske rudnike, kaeorevi, sauvana je u lokalnoj topografiji (Rudna Glava, Zlatovo,

127M. Stanojevi,Nekoliko natpisa i zapisa u manastiru Krepievcu i Lopuanskojcrkvi, Nastavnik, 15, Beograd 1904, 409-412; G. Bal, O biseric a lui Radul-cel-Mare n Serbia la Lopunia, Buletinul Comisiunii Monumentelor Istorice, anul IV,Bucureti, 1911, 194-199, fig. 14 (ktitorski natpis); . Bokovi, Srednjovekovni spo-menici severoistone Srbije, Starinar, Nova serija, I (1950), 206-207

128I. Negoiu,Mircea cel Btrn, Bucureti, 1965.


35/239


36/239

Slavoljub Gacovi36

Buum133, Buumet, Valni, Surdul, Surdulica, Makatica, to

nesumnjivo dokazuje nekadanje brojno prisustvo Rumuna u ovimpredelima, ali ne daje osnove da se ono hronoloki opredeli; veina tihimena nije zabeleena pre ranog turskog doba (kraj XV-XVI v.), a unjihovom obliku nema crta koje bi odavale duboku starinu nastanka islavizacije, tako da ona sama za sebe ne moraju predstavljati supstratu odnosu na tamonje slovenske govore i svedoanstvo o rumunskojpradomovini, nego se mogu uzeti i za pozniji adstrat, za toponoma-stike tragove nomadskih Vlaha iz punog srednjeg veka, kakvih ima idrugde po srpskim krajevima...134 Ukoliko bi se ova sumnja oadstratu koju iznosi A. Loma dokazala, onda se moe rei da su Vlasi,koji su na podruje timoke zone doli sa juga Srbije, Makedonije iBugarske, krajem XIV i tokom XV-XVI veka i koji se pominju uturskim popisnim defterima, bili jo uvek Aromuni, tj. jo se nisuslovenizovali, i da su svakako morali govoriti aromunski. Ukoliko bise sumnja o adstratu A. Lome opovrgla, onda bi se moglo rei danavedeni toponimi/oronimi potiu iz supstrata koji ukazuje napradomovinu Rumuna, koji su do kraja XIV veka ve obitavali naprostorima istone i jugoistone Srbije. Dakle, navedeni toponi-mi/oronimi ukazuju na rumunsko stanovnitvo timoke zone, bilo da

su substrati bilo da su adstrati, odnosno bilo da su nastali pre dolaskaSlovena ili u vreme punog srednjeg veka kada su na ovimprostorima iveli u zajednici sa slovenskim stanovnitvom.

Pogledajmo izbliza npr. navedeni oronim Midor (Midur,Mindur;135 Midur;136 Minur137), koji predstavlja najvii vrh Stareplanine (Hemus). Njegov naziv je svakako romanskoga porekla ipotie iz duboke starine, pa se o njemu kao adstratu ne moe govoriti.

133P. Skok, Etimologijski rjenik hrvatskog ili srpskoga jezikaI, Zagreb, 1971 (=P. Skok, Etimologijski rjenik), 226 (Bum).

134A. Loma,Jezika prolost, 110.135M. . Milievi, Kraljevina Srbija, Beograd, 1884, 167.136

A. Sobolev, Sprachatlas stserbiens und Westbulgariens III, Marburg an derLahn (Habilitationsschrift), 1995, 223.137 Rjenik hrvatskoga ili srpskoga jezika, sv. 28 (micati 1. mjesto),

Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb, 1909, 716: Panimi pie,da se tako zove brdo u Srbiji izmeu Pirota i iprovca (na karti Meda). . Danii.Vidi Benur, Miur. Vidi ovde i Minure, f. pl. zaselak u Bosni u okrujusarajevskom.


37/239


U Oglednoj svesci budueg Etimolokog renika srpskog jezika(ERSJ) akademik Pavle Ivi iznosi da je ovaj oronim verovatnoromanskoga porekla, od *M9r


38/239

Slavoljub Gacovi38

Kao najbolji dokaz da su Rumuni, naseljavajui se useveroistonu Srbiju, tu zatekli Srbe, orevinavodi i nazive reka,meu kojima: Poreka Reka, Crna Reka, Krivovirski Timok, Pek,od kojih, odmah da kaemo, dva hidronima, Krivovirski Timoki Pek,nisu slovenskoga porekla. Njih jo Ptolemej i Plinije pominju u svojimGeografijama, kao i to da je u dolini reke Pek (Pincum)bilo smetenopleme Pikenza, a u dolini reke Timok (Timacus) pleme Timaha.143Slovenski pridev krivovirski u nazivu Krivovirski Timok skorijeg jedatuma, jer se naselje (ojkonim) Krivi Vir pominje tek u drugojpolovini XVI veka u turskim popisnim defterima.

Dakle, obrnuta je slika od one koju je Tihomir oreviprikazao 1919, a koju zduno podrava Radomir D. Raki 2006.godine. Pouzdana istorijska svedoanstva dokazuju da je enklavaromanizovanog starosedelakog stanovnitva svakako postojala naprostoru istone i jugoistone Srbije (Timok Osogovo ara) inakon doseljavanja Slovena poetkom VII veka na Balkanskopoluostrvo, to se moe zakljuiti i na osnovu mnogih naziva reka(hidronimi = potamonimi), koji ubedljivo svedoe o vievekovnomkontinuitetu romanskog stanovnitva na navedenom prostoru: Dunav< Danuvius, Sava < Savus, Drava < Dravus, Pek < Pincus, Timok

Documents

KUD SE DEDOŠE Vlasi Tihomira Djordjevica