Fakultet za menadment Vase Stajia 6 Novi sad
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA LOGISTIKA NA PRIMERU PREDUZEA RUMEKON
d.o.o.
Profesor: Nenad Markovi Tihomir 66/06-1
Student:
Ivezi
Sadraj 1. Uvod .1.1.
Naziv i sedite firme ....
1.2. Delatnost firme i planovi razvoja.. 1.3. Organizaciona
struktura ................................. 1.4. Grubi finansijski
pokazatelji... 1.5. Broj zaposlenih i kvalifikaciona struktura.. 2.
Opis uoenih problema 2.1. Postojei nain rada sa osvrtom na budue
probleme.. 2.2. Konkretni problemi iz logistike.............. 3.
Analiza problema 3.1. Kako bi zaposleni reili problem. 3.2. Kako se
prema literaturi preporuuje reavanje problema. 3.3. Predlog reenja
problema studenta. 3.4. Prednosti i mane reenja uoenog problema 4.
Zakljuak 4.1. Rezime rada ... 4.2. Kratak prikaz reenja. 5.
Literatura .
1. UvodLogistika predstavlja proces planiranja, sprovoenja i
kontrole: odravanja, skladitenja, transporta, informacija i prodaje
sa ciljem njihovog poboljanja. Primena logistike datira duboko u
prolosti jo od vremena pojave prvobitnog organiziovane proizvodnje.
Centar za izuavanje transporta u sastavu uvenog MP dao je odgovor
da je logistika upravljenje tokovima materijala, informacija novca
i ideja putem usklaivanja procesa u lancima snabdevanja i putem
strategijskog dodavanja vednosti u pogledu mesta, vremena i
pakovanja. Pri tome se precizira da izvorno znaenje pojma logistika
upuuje na tri osnovne operacije koje uveavaju vrednost (cenu)
dobara.To su operacija promene mesta koja povlai trokove
transporta,operacija savladavanja vremena koju prate trokovi
skladitenja i operacija poruivanja prema kojoj se roba pakuje u
eljene koliine. Medjutim, logistika je danas mnogo vie od toga. Ona
predstavlja znanje o tome kada, ta i u kojoj koliini proizvesti,
kao i kome i na koji nain to ponuditi, i na kraju kojom brzinom i
uz koji kvalitet isporuiti proizvod. U ovom radu analiziraemo
poslovanje preduzea Rumekon d.o.o. iz navedenih aspekata.
1.1. Naziv
i sedite firme
Drutvo sa ogranienom ogovornou Rumekon, Veljka Dugoevia 14,
Ruma.
1.2. Delatnost firme i planovi razvojaDelatnost preduzea je
delatnost je metalno preraivaka industrija sa ifrom 28750 i
programom proizvodnje: - Eko program / kontejneri raeni po DIN
standardima/ - Kip program / izrada sanduka sa poluasijama za
kamione kipere/ - Metalna galanterija /izrada proizvoda za potrebe
domainstva/ - Sitos program /izrada paleta i paletnih nastavaka/ -
Metalna konstrukcija /izrada elinih hala, tezgi,/ Usluna obrada
lima
-PUNI
PRES
KONTEJNERI
Savremeni nain sakupljanja otpadnog papira, kartona, pet
ambalae, plastike, smea i sl. uz velike utede kako u transportu,
tako i u koliini tradicionalnih posuda za smee. Velika primena u
trnicama, bolnicama, trgovinskim centrima, hotelima, benzinskim
pumpama, naplatnim rampama, carini, industriji i sl.
- RECIKLANA STANICA-
Savremeni nain sakupljanja otpadnog papira, kartona, pet
ambalae, plastike, smea i sl. uz velike utede kako u transportu,
tako i u koliini tradicionalnih posuda za smee. Velika primena u
trnicama, bolnicama, trgovinskim centrima, hotelima, benzinskim
pumpama, naplatnim rampama, carini, industriji i sl.
- REGALNA SKLADITA
Regali su montano-demontanog tipa tako da su prilagodivi svim
vrstama prostorija. U iste se mogu skladititi sve vrste roba i
prilagodivi su raznovrsnoj ambalai.Skladita se izrauju i kao
samonosiva i takoe kompjuterizovana kao jedno od najoptimalnijih
reenja.
Tipovi skladita
-Visokoregalna -Niskoregalna -Samonosiva -Kombinovana -Prolazna
-Protona -Sa podestom -Paletna -Polina -Konzolna
-PROGRAM
PALETA
Izrauju se u vie varijanti, a sve u zavisnosti od njihove
namene, kao palete za: -klaninu industriju -hladnjae -voarsku
industriju -drvnu industriju -metalsku industriju...
Izrauju se u vidu kompaktnih paleta, demontanih, ulonih,
paletnih nastavaka i evro box paleta...
-Palete za livaki pesak
-R O L O K O N T E J N E R I-
Rolo kontejneri su nali veliku primenu u prevozu raznih
materijala kako u industriji tako i u komunalnim i ostalim uslunim
delatnostima.
Skoro dve treine rasutog tereta se prevozi ovom vrstom
kontejnera u razvijenim zemljama. Naroito su pogodni za sakupljanje
otpada na mestima gde je oteano isto initi standardnim sredstvima.
Mogu se koristiti kao mobilne deponije i isto tako za prihvat
otpada u reciklanim fabrikama.Izrauju se u vie varijanti u
zavisnosti od namene.Standardne zvedbe su od 12,5, 20, i 32 kubika,
a po potrebi se rade i specijalne izvedbe
-P R E T O V A R N A
S T A N I C A-
Da bi se reili gradskih i seoskih deponija smea koja ire smrad i
zarazu, potrebno je umesto njih izgraditi pretovarne stanice koje
na malom prostoru, sa relativno malim brojem ljudi reavaju problem.
Sastoje se od istovarne rampe, vage za merenje otpada, prese za
sabijanje otpada u kontejnere i rolo pres kontejnera za
odnoenje
smea do postrojenja za reciklau. Pretovarne stanice su u
zavisnosti od broja stanovnika gradova razliitog kapaciteta.
1.3. Organizaciona strukturaDirektor
Struni kolegijum Finansijskokomercijalno odeljenje Odeljenj e
izrada proizvod a Finansij e Komercijala
Tehniki direktor Odeljenj e priprem e proizvod a
Preduzeem presedava struni kolegijum koji je direktno odgovoran
direktoru. Strunikolegijum upravlja radom tehnikog i
finansijskokomercijalnog odeljenja. Tehniko odeljenje vodi tehniki
direktor koji upravlja pripremom proizvoda i izradom proizvoda.
Finansijsko-
komercijalno odeljenje ine dve osobe od kojih jedna radi sve
finansije a druga svu komercijalu. Ove osobe su jednako rangirane
po uticaju i odgovornosti. Komunikacija se obavlja pratei
hijerarhiju strukturu.
1.4. Grubi finansijski pokazateljiU sledeoj tabeli nalazi se
grub prikaz bilansa uspeha za 2005. i 2006. godinu u hiljadama
dinara:
1.5. Broj zaposlenih i kvalifikaciona strukturaOd 20 koji su
stalno zaposleni, 18 su metalske struke i 2 ekonomska tehniara,
odnosno: 1 diplomirani mainski inenjer 1 mainski inenjer 5 mainskih
tehniara 4 VK majstora 6 KV majstora 2 PK radnika 2 SSS radnika u
komercijali i knjigovodstvu
2. Opis uoenih problema2.1. Postojei nain rada sa osvrtom na
budue problemeNakon likvidacije drutvenog preduzeca Pobeda iz Novog
Sada sa pogonom u Rumi, kada je bez posla ostalo vie od 300
radnika, najvie
metalske struke, Dragan Stupar kao tehniki direktor se odluuje
na privatnu inicijativu u metalskom poslu. Firmu Rumekon je osnovao
1997, kao porodinu zanatsku radnju sa skromnim proizvodnouslunim
programom u obradi limova seenje, savijanje, a potom pravljenju
metalske galanterije, sudova itd..) i to u statusu radnje isprva sa
fiksalnim razrezom, a potom kao vee radnje jer je promet preao
limit od 2 miliona dinara, koliki je bio limit u ovom statusu.
Budui da je Rumekon mlado preduzee koje ide uzlaznim putem, teko je
odrediti neke vee probleme. Njegovi zaposleni su mahom ljudi
srednjih godina koji imaju iskustvo u oblasti u kojoj rade. Jedna
treina proizvodnje se izvozi na inostrano trite, medjutim,
zaposleni smatraju da obim prodaje moe biti mnogo vei, pogotovo na
domaem tritu.
2.2. Konkretni problemi iz logistikeProblemi koji su uoeni tokom
izrade ovog rada mogu se podeliti u nekoliko grupa:
Loa komunikacija Nedovoljan kontakt sa tritem Neposedovanje
sopstvenog transporta Loe obavljanje pediterskih poslova
3. Analiza problema3.1. Kako bi zaposleni reili problemZaposleni
nisu motivisani u dovoljnoj meri da bi sami predlagali reenje
problema. Oni smatraju da treba pojaati marketinku funkciju u
preduzeu i okrenuti se domaem tritu, ali nemaju ideju na koji nain
bi se to moglo konkretno uraditi.
3.2. Kako se prema reavanje problema
literaturi
preporuuje
Pre svega, trebamo se okrenuti trinoj nabavnoj politici kako
bismo proizvodnju i distribuciju doveli u sklad. Osnovni elementi
trino orijentisane nabavne politike su: - optimalni ciljevi
nabavke; - sistemsko sakupljanje, obrada i prezentiranje
relevantnih informacija sa trita sa koga se planira nabavka; -
instrumenti politike nabavke materijalaPodaci koji se odnose na
preduzee
Ciljevi nabavke
Trite sa svojim karakteristikam a Relevantne trine informacije
Instrumenti nabavne politike
Definisanje ciljeva odnosno njihov izbor ima veliki uticaj na
finansijskoekonomske parametre itavog preduzea. Iz ovog razloga
ciljevi u sektoru nabavke moraju se koordinirati sa ciljevima
ostalih delova preduzea. Ova koordinacija podrazumava opte
usaglaavanje ciljeva to znai da i optimalni ciljevi nabavke treba
da se prilagode ciljevima preduzea. Kao, najvaniji strateki cilj
preduzea figurira obezbeenje opte sigurnosti u ouvanju svih bitnih
potencijala uspeha. Shodno ovome, osnovni zadatak nabavne logistike
je stvaranje uslova u sektoru nabavke da se pomenuti strateki cilj
preduzea dostigne i sauva. Iz ovoga proizilazi da je glavni cilj
nabavne logistike, pre svega obezbeenje sigurnog snabdevanja
izvedeni ciljevi nabavke su: poveanje potencijala dobavljaa,
poboljanje informacionog i upravljakog sistema nabavne logistike,
smanjenje zavisnosti od isporuioca i obezbeenje veeg kvaliteta
nabavke.
Donoenje odluka, iz kojih prizilazi definisanje nabavne
strategije kao i politika nabavke temelji se na informacijama. Da
bi se definisala najcelishodnija trina politika nabavke neohodne su
informacije o tritu sa koga se vri nabavka to jasno ukazuje da se
do njih moe doi jedino putem istraivanja trita Istraivanje trita se
sastoji od sistematizovanih i metodoloki razraenih aktivnosti, iji
je cilj dobijanje, obrada i prezentiranje informacija u skladu sa
potrebama preduzea. Istraivanje trita je viefazni proces. U prvoj
fazi se definie koje su informacije potrebne. U narednom koraku
sledi analiza mogunosti dobijanja informacija ukljuujui i
utvrivanje izvora koji su spremni odnosno koji ele da ih daju. U
treoj fazi se prikupljaju neophodne informacije, a u etvrtoj fazi
prezentiraju. Prikupljanje i obraene informacije obino se koriste
dvojako: za prognoze i kao podloga za donoenje odluka o nabavci
materijala. Najznaajnije informacije za istraivanje trita sa koga
se vri nabavka materijala i komponenti su: podaci koji se odnose na
proizvode (razvoj novih proizvoda, mogunosti supstitucije,
tehnologija izrade); podaci o snabdevanju trita (uee na tritu,
lokacija snabdevaa, tehnoloka opremljenost, fleksibilnost,
pouzdanost, struktura kapitala, likvidnost itd.); podaci o ponudi
(vrsta i koliina ponude, cena, vreme isporuke, dravni uticaj,
regionalna raspodela ponuaa); opti ekonomski parametri ukljuujui i
prikaz po delatnostima (stopa ekonomskog rasta, poslovanje, obim
porudbina, konjuktura, sezonske oscilacije, kretanje linih
dohodaka); konkurencija na tritu (volumen potranje, navike kupaca,
ekonomska situacija); tokovi nabavke materijala (tendencije u
trgovini i kod posrednika i dr.); pravna ogranienja (posebno u
odnosu na inostranstvo).
Na slici 14, dat je prikaz kriterijuma za izbor relevantnih
proizvodnih faktora, koji imaju dominantan znaaj u istraivanju
trita.
Sutinski posmatrano, proces nabavke materijala zapoinje samom
pojavom potrebe za odreenim materijalima u preduzeu. Da bi se
nastala potreba za materijalom i komponentama obezbedila, preko
nabavne funkcije na tritu se pronalaze potencijalni isporuioci, a
iz skupa vie isporuioca bira se onaj koji sa aspekta interesa
preduzea moe na najbolji nain da zadovolji iskazanu potrebu.
Neophodno je istai da donoenje odluke pretpostavlja da postoji
mogunost izbora izmeu vie alternativa, a cilj istraivanja trita je
da pronae adekvatne alternative. Pri sprovoenju ove aktivnosti mogu
da se pojave odreene tekoe, ali pozitivna iskustva ukazuju da zbog
velikog potencijala uteda ovu fazu treba okonati tek onda: kada ne
postoji mogunost pronalaenja novih izvora nabavke, kada dalje
traenje ne obezbeuje dodatnu korist kao i u sluaju kada nema vie
vremena za sprovoenje ove akcije. Odluujui uticaj na uspeh
aktivnosti vezanih za nabavku ima informaciona baza, koja stoji na
raspolaganju nabavljau, odnosno kupcu. Opte informacije o
isporuiocima kao to su: imid (Brend), finansijske i tehnike
mogunosti (obezbeuju se sprovoenjem posebnih anketa), sagledavanje
njihovog uea na tritu i dr. Od posebnog znaaja su podaci iz ankete
o strukturi trokova isporuioca i njegovoj spremnosti za saradnju za
konkretno ponuen obim isporuka. Svi prikupljeni podaci treba da
budu takvi da omoguavaju izbor isporuioca kroz operacionalizaciju
relevantnih kriterijuma. Oteavajua okolnost je da kriterijumi u
veini sluajeva nisu meusobno nezavisni, njih naprotiv karakterie
meusobna konfliktnost i odreena meuzavisnost. Kako svi kriterijumi
nemaju isti znaaj tj. teinu, neophodno je na pogodan nain izvriti
njihovo vrednovanje u cilju njihovog uporeivanja. Na kvalitet
odluke o izboru isporuioca poseban uticaj ima broj i vrsta
odabranih kriterijuma. Cena i uslovi plaanja, vreme isporuke i
kvalitet proizvoda kod kupovine najznaajnijih materijala ili
velikih porudbina ne mora da budu jedini kriterijumi. Informacije o
uslovima isporuke, pouzdanost isporuke, kapacitet isporuke, vrsta
pakovanja, veliina
pakovanja, geografska udaljenost, referenc lista takoe treba da
budu uzete u obzir pri donoenju odluke o izboru isporuioca. Na
kvalitet odluke o izboru isporuioca poseban uticaj ima broj i vrsta
odabranih kriterijuma. Cena i uslovi plaanja, vreme isporuke i
kvalitet proizvoda kod kupovine najznaajnijih materijala ili
velikih porudbina ne mora da budu jedini kriterijumi. Informacije o
uslovima isporuke, pouzdanost isporuke, kapacitet isporuke, vrsta
pakovanja, veliina pakovanja, geografska udaljenost, referenc lista
takoe treba da budu uzete u obzir pri donoenju odluke o izboru
isporuioca. Na kvalitet odluke o izboru isporuioca poseban uticaj
ima broj i vrsta odabranih kriterijuma. Cena i uslovi plaanja,
vreme isporuke i kvalitet proizvoda kod kupovine najznaajnijih
materijala ili velikih porudbina ne mora da budu jedini
kriterijumi. Informacije o uslovima isporuke, pouzdanost isporuke,
kapacitet isporuke, vrsta pakovanja, veliina pakovanja, geografska
udaljenost, referenc lista takoe treba da budu uzete u obzir pri
donoenju odluke o izboru isporuioca. Ovo je veoma bitno u sluaju
poslovanja firme Rumekon d.o.o. jer se deava da esto imaju problema
sa kanjenjem isporuke, zatim problema sa carinom i sl. Pravilnim
izborom ovih elemenata poslovanje Rumekona moe se dovesti na
zavidan nivo, budui da firma nema pravu konkurenciju na domaem
tritu.
3.3. Predlog reenja problema studentaNavedeni problemi mogli bi
se reiti uvodjenjem novih funkcija u preduzee procesom
reininjeringa. Postojeu hijerarhiju treba razraditi tako to e se u
finansijsko komercijanlom sektoru komercijalista osloboditi ostalih
poslova koji bi bili preneti na asistenta. Pod ostalimposlovima
mislimo na pediciju, nabavku materijala, obezbedjivanje promotivnih
aktivnosti i sl. Takodje, potrebno je razbiti hijerarhiju u
komunikacionom sistemu. Budui da je ovo malo preduzee komunikacija
moe biti decentralizovanija, a sama uprava bi trebala da ima vie
kontakta sa radnicima na njihovim radnim mestima.
Direktor
Struni kolegijum
Tehniki direktorOdeljenje pripreme proizvod a Odeljenje izrade
proizvod a
Finansijskokomercijalno odeljenje
Finansij e
Komercijala Komercija lista
Asistent
Asistent komercijale bio bi zaduen i za istraivanje trita i
predlaganje marketinkih akcija.
3.4. Prednosti problema
i
mane
reenja
uoenog
Uvodjenjem predloenog reenja moglo bi se znatno promeniti
poslovanje preduzea. Pravilnom analizom trita dolo bi se do
zakljuka kada, kako i koju vrstu proizvoda treba praviti i kome je
i na koji nain ponuditi. Budui da je preduzee ve konkurentno
kvalitetom i cenom proizvoda trebalo bi unaprediti distribuciju.
Budui da preduzee nema sopstveni prevoz, izuzetno je bitno izabrati
pouzdane saradnike, takodje, jedna osoba u preduzeu mora biti
zaduena za funkciju nabavke i isporuke proizvoda. Sa pojaanjem
komunikacije, zadovoljstvo samih radnika i njihova strunost, kao i
motivisanost za davanjem predloga za reenje problema sa kojima se
sreu. Sa druge strane, ukoliko novouvedene funkcije ne pripadnu
osobama koje su strune za to i ako se ne napravi ispravna raspodela
poslova i
odgovornosti postoji opasnost da se zadri postojee stanje sa vie
radnika koje nee funkcionisati.
4. Zakljuak4.1. Rezime radaDrutvo sa ogranienom ogovornou
Rumekon, Veljka Dugoevia 14, Ruma, bavi se metalno preraivakim
poslovima sa ifrom 28750 i programom proizvodnje: - Eko program /
kontejneri raeni po DIN standardima/ - Kip program / izrada sanduka
sa poluasijama za kamione kipere/ - Metalna galanterija /izrada
proizvoda za potrebe domainstva/ - Sitos program /izrada paleta i
paletnih nastavaka/ - Metalna konstrukcija /izrada elinih hala,
tezgi,/ -Usluna obrada lima Preduzee je 100% u privatnom vlasnitvu
i predstavlja porodini biznis koji se uspeno razvio i preduzee
posluje relativno dobro (sa dobitkom) s tim da se bilans uspeha
smanjuje iz godine u godinu.
Trenutnu konkurenciju sa istom kategorijom i kvalitetom
proizvoda na domaem tritu Rumekon nema. Medjutim, mogua je
konkurencija iz hrvatske, kao i konkurencija preduzea koja prave
sline proizvode od tvrde nerdjajue plastike. Preduzee ima 20
zapolsenih koji su organizovani na sledei nain: Preduzeem presedava
struni kolegijum koji je direktno odgovoran direktoru.
Strunikolegijum upravlja radom tehnikog i finansijskokomercijalnog
odeljenja. Tehniko odeljenje vodi tehniki direktor koji upravlja
pripremom proizvoda i izradom proizvoda. Finansijsko-
komercijalno odeljenje ine dve osobe od kojih jedna radi sve
finansije a druga svu komercijalu. Firmu Rumekon je osnovna 1997,
kao porodina zanatsja radnja sa skromnim proizvodno-uslunim
programom u obradi limova, da bi se razvila u drutvo sa ogranienom
odgovornou i izvoznim segmentom od jedne treine proizvodnje.
4.2. Kratak prikaz reenjaPredloeno reenje podrazumeva
preorijentaciju poslovanja na trino orijentisane nabavne politike u
kojima treba definisati sledee elemente: - optimalni ciljevi
nabavke; - sistemsko sakupljanje, obrada i prezentiranje
relevantnih informacija sa trita sa koga se planira nabavka; -
instrumenti politike nabavke materijala Takodje, treba uvesti neke
funkcije u preduzee i pojaati sistem komunikacije:
Direktor
Struni kolegijum
Tehniki direktorOdeljenje pripreme proizvod a Odeljenje izrade
proizvod a
Finansijskokomercijalno odeljenje
Finansij e
Komercijala Komercija lista
Asistent
Komunikacija se obavlja pratei hijerarhiju strukturu. Promene u
strukturi koje bi trebalo uvesti podrazumevaju pojaavanje
finansijske funkcije u smislu razdvajanja komercijale, pedicije i
marketinga, kao i pojaavanja sistema neformalne komunikacije.
Funkcija asistenta u komercijali treba da predstavlja direktnu
podrku pediciji i marketing funkciji, to bi se uz pravilan izbor
saradnika u pediciji viestruko pozitivno odrazilo na poslovanje
preduzea
5. Literatura1.
Nenad Markovi, Poslovna logistika, Cekom, 2006. Novi Sad
2.Dokumentacija firme Rumekon. d.o.o.3. 4. 5. 6.
. http://www.rumekon.co.yu/index.php
http://www.logistika-info.net/
http://www.ef.uni-lj.si/studij/r3p2/vpsIzredni/ponudba_un.pdf
http://www.student-info.net/index.php/ef/forum/ID/38798/Poslovnalogistika
