KUDA VODI POLITIKA CENA ENERGENATA EPS-~uvar inflacije

10.A

VGU

ST2005

.BRO

J379

GOD

IN

AX

XX

I

NA LICU MESTA

str. 18

str. 08 str. 32

PROF. DR JOVAN RANKOVI]

str. 19

Za{to je EPS ostao bezpolovine kapitala

Najcrwije ugaq

Najcrwije ugaq

U NEDOSTATKU NOVCA ZA POSLOVAWE

Za svetsku struju,svetska i cenaKUDA VODI POLITIKA CENA ENERGENATA

EPS-~uvar inflacije EPS-~uvar inflacije

Jesewi raspletU posledwe vreme poprili~no su se na-

mnoìle spekulacije oko svojinskih prome-na u Elektroprivredi Srbije.

Izvesno je da EPS ne moè vi{e da op-staje kao dràvno (javno) preduze}e, jer je ja-sno, da vlasnik, jednostavno ne uspeva daodoli izazovu da ovaj energetski gigant nekoristi za zauzdavawe otrgnute inflacije,ublaàvawe socijalnnih tenzija i nadasveubirawe politi~kih poena kod gra|ana.Ekonomski sunovrat srpske elektroprivre-de, iz tih razloga, jednostavno, ne bi bilomogu}e zaustaviti - bar u dogledno vreme.

Prema tome iz same elektroprivrede, ukojoj isti~u da nisu protiv svojinskih pro-mena, morala bi da usledi inicijativa o svo-jinskom preusmerewu EPS-a u deoni~arskodru{tvo. Istina je da to nije sada ni malolako izvesti, ali u tu hladnu vodu mora dase u|e. To je jednostavno put, kojim se kre}esvaka ozbiqna elektroprivreda i ne moè-mo mimo wega. Deoni~arskim dru{tvom dr-àva ili vlada ne moè da upravqa na nee-konomski, nedosledan i jednostavno lo{ na-~in. Jer, onom kome se prodaju akcije morada se zagarantuje i dobit, poput primera izna{eg okruèwa. U protivnom jasno je da gu-bitnika niko ne}e da kupi. E, sada je bitnopitawe kako podeliti “akcionarski kola~”.

Izvesno je da kompletan EPS, u stawu ukakvom je sada, nikako ne bi smeo da se gur-ne na trì{nu ledinu, jer bi jednostavnobio ra{~erupan. To da u dràvnim rukamabude zadràn kontrolni paket - najmawe 51odsto akcija (EPS-a u celini), bar u nared-nih nekoliko godina dok se firma ne reorga-nizuje i ne racionalizuje - zvu~i razumno.Ono o ~emu moè sa ekonomistima da se di-skutuje svakako je to da li da se, kao {to seto radi u nekim susednim elektroprivreda-ma, jedan deo, mo`da desetak odsto akcija,podeli zaposlenima, otprilike toliko danekom dràvnom fondu, koji }e obrtati tajnovac, a ostalo, do 49 odsto - na trì{te.Ovo bi bilo u domenu hipotetike, a onda po-~iwu pitawa i dileme.

Po kazivawima nekih na{ih ekonom-skih eksperata, EPS je od 1994. do 2003. go-dine na~inio gubitak od 180 milijardi di-nara i tada je istopqeno oko 48,5 odstoEPS-ovog kapitala! Ovo vrzino kolo se, po-sle kratkog predaha, sada ponovo nastavqa,gotovo u jednako drasti~nom obliku. Drà-va ni slu~ajno nema para za pokrivawe du-bioza EPS-a, koje je sama na~inila. I ko }esada da kupi akcije preduze}a, koje u ova-kvoj situaciji ni slu~ajno ne moè da izne-dri profit. S druge strane za akcijama ita-lijanske elektroprivrede ENEL ovih dana,vlada prava jagma i to pre svega zbog sigur-nosti ulagawa i garantovane godi{we dobi-ti od 5,8 odsto - sa tendencijom daqeg rasta.EPS je, moramo da priznamo, suvi{e daleko

Dragan Obradovi}

od ovakvog poverewa, jer cena garantuje sa-mo enormne gubitke.

Dràva kona~no mora da se odreknesvog ekonomskog despotizma prema elektro-privredi, ne samo zato {to je takva eko-nomska gimnastika i filozofija proteranaiz svih zemaqa u na{em okruèwu, a da negovorimo o normalno ure|enim zemqama,ve} i zato {to se u tu hladnu vodu mora u}ida bi elektroprivreda iza{la na ekonom-ski zdravim nogama. Kako sada da se izvedeto spa{avawe EPS-a iz rupe u koju je gur-nut? Pa na isti na~in na koji je dotle i do-veden. Cenom! Drugih para za to nema. Tekonda moè da se razmi{qa o profitu iprodaji akcija, od ~ega bi mogle da se pri-kupe i pare za gradwu novih objekata uelektroprivredi. To bi sigurno bio dobarpodsticaj i ostaloj srpskoj privredi.

Pore|ewe EPS-a sa nekim preduze}ima“pod dràvnim nadzorom”, odnosno prebaci-vawa da ona donose profit, a EPS ne, potpu-no je besmisleno, ako se pritom odmah ne ka-è da, recimo ÊZ, kilovat-~as prodaje po12, a EPS, do 1. jula, za svega 3,1 evro cent.Nema nikakve sumwe da je prvi korak, ka ra-zumnom prelasku EPS-a u deoni~arsko dru-{tvo - realna cena elektri~ne energije. Ni-kakva socijalna demagogija i populisti~kepri~e na tom poqu, zarad sticawa kratko-ro~nih politi~kih poena, ne piju vi{e vodu.Julsko poskupqewe struje i data obrazlo-èwa, tipi~an su odraz ve} vi|enih retro-gradnih shvatawa i ~iwewa, kada je o elek-troprivredi re~. Kome jo{ nije jasno da je je-dina posledica takvih poteza - daqe uru{a-vawe najzna~ajnijeg srpskog resursa. Ko toradi i u ~ijem interesu?!

Pri~e o racionalizaciji EPS-a i kojeka-kvim ekonomskim katarzama, ~ista su dema-go{ka besmislica, ako se zna da bi EPS is-kazivao ogromne gubitke i da niko u wemu neprima platu?! Prema tome na sve te neshva-tqive poteze, treba ve} jednom staviti ta~-ku. A, 1. oktobra, od kada EPS traì novoposkupqewe struje, kona~no }emo videti ho-}e li da se u|e u tu hladnu vodu i za koji seput vlasnik opredelio: akcionarstvo i pro-fit, ili propast EPS-a. �

Dragan Obradovi}

UVODNIK

1

ILUSTRACIJA: JUGOSLAV VLAHOVI]

O~ekivali smo zna-~ajnije poskupqeweelektri~ne energije

od 1. jula. Me|utim, sada je ja-sno da plan poslovawa na kojije i Vlada Srbije dala sagla-snost ne moè da se ostvari.Poskupqewe elektri~ne ener-gije od 9,5 odsto ostavqa namzna~ajnu finansijsku rupu od2,4 milijarde dinara i sada jesasvim jasno da }e to i}i na{tetu remonta, naglasio je Zo-ran Manasijevi}, zamenik ge-neralnog direktora EPS-a.

6

Da li }e potro{a~izbog kojih EPS mora dauvozi elektri~nu ener-

giju, tu struju pla}ati po doma}im,depresiranim ili po trì{nimrealnim cenama? Da li }e EPS,zbog mawka u kasi, morati da uki-ne popuste na ra~une za utro{enuelektri~nu energiju?

8

AVGUST 2005 kWh BROJ 379

2

GENERALNI DIREKTOR

dr Vladimir \or|evi} DIREKTOR SEKTORA ZA ODNOSE

S JAVNO[]U

Mom~ilo Cebalovi}GLAVNI UREDNIK

Miodrag Filipovi}

REDAKCIJA:

ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA

Dragan Obradovi}NOVINAR

Anka Cvijanovi}REDAKTOR - TEHNI^KI UREDNIK

Jelena Stanojevi}ADRESA REDAKCIJE:

Carice Milice 211000 Beograd

TELEFONI:

011/2627-090, 2627-395FAKS:

011/2024-844E-mail:

[email protected]

[email protected]

Web Site:

www.eps.co.yu

LIKOVNA I GRAFI^KA PRIPREMA:

"Global puls" d.o.o.Beograd

[TAMPA:

[tamparija „Politika” a.d.

Beograd

TIRA@:

15.000 primeraka

PRVI BROJ LISTA ZDRU@ENE

ELEKTROPRIVREDE SRBIJE,

POD NAZIVOM "ZEP", IZA[AO JE IZ [TAMPE

MARTA 1975. GODINE; OD MAJA 1992.

NOSI NAZIV "EPS", OD 6. APRILA 2005. GODINE

LIST IZLAZI POD IMENOM "kWh"

IZDAJE JAVNOPREDUZE]EELEKTROPRIVREDA SRBIJE

Cena struje je od 1.julapove}ana za oko 9,5 od-sto, ba{ kako je naja-

vqivao ministar Mla|an Din-ki}, isti~u}i da bi ve}im pro-centom bila podstaknuta infla-cija. Dakle, EPS i daqe ostaje~uvar inflacije i najpouzdanijisocijalni radnik.

18

EPS }e seuskoro suo-~iti sa trì-

{tem elektri~ne ener-gije i sa sve ve}im iza-zovima na wemu. Da li}e EPS gubqewem mono-polskog poloàja isto-vremeno gubiti i “tlopod nogama” ili }e topredstavqati novi iza-zov da se osvajaju noviprostori, zavisi i odtoga da li }e biti boqiod konkurencije.

26

FO

TO

: @

EQ

KO

SI

NO

BA

D


3

NA[ INTERVJURIÂRD CINK, DIREKTOR EAR-A

Podràvamo reformu energetike u Srbiji RAZGOVOR S POVODOM

CENA UZDRMALA PLANOVE

Remonti trpe, potro{wa rasteKAKO NA]I PARE ZA NESMETANO POSLOVAWE

Za svetsku struju, svetska i cenaFORUMI

EPS ODOLEO IZRAZITOM POVE]AWU POTRO[WE ELEKTRI^NE ENERGIJE

Maksimalno angaòvawe kapacitetaOTKAZANI UGOVORI O ISPORUCI ELEKTRI^NE ENERGIJE STRANIM KUPCIMA

Akumulacije skratile izvozAKTUELNE TEME

ISPLATE POVE]ANIH NAKNADA ZA SMENSKI RAD

Zakon smawuje plate PLANIRAWE RAZVOJA U JUGOISTO^NOJ EVROPI

TE “Kolubara B” na listi prioritetaGORDO POSRTAWE ELEKTROPRIVREDE

Za{to je EPS ostao bez polovine kapitalaKUDA VODI POLITIKA CENA ENERGENATA

ûvari inflacijeOD 15. AVGUSTA NOVI BTO SISTEM NA PK “TAMNAVA - ZAPADNO POQE”

Proizvodwa jalovine za tre}inu ve}aODRÆANO SAVETOVAWE O UVO\EWU SISTEMA UPRAVQAWA KVALITETOM

Razmena iskustva neophodnaO KADROVSKIM PROBLEMIMA EPS-A I EMS-A

@ele stanove i boqe plateUSPOSTAVQAWE FUNKCIJE QUDSKIH RESURSA

Kako da budemo boqi IZDVAJAWE “KOLUBARE METALA” IZ SASTAVA ELEKTROPRIVREDE SRBIJE

Tri mogu}a osniva~a POSTIGNUT DOGOVOR O IZMIREWU ME\USOBNIH DUGOVAWA EPS-A I UNMIK-A

Saradwa se nastavqa NA LICU MESTA

DAN RUDARA

Najcrwi je ugaqPOVRŠINSKI KOPOVI

“POQE D” - NAJVE]I POVR[INSKI KOP U SRBIJI

Ka elektranama svaka druga tonaTERMOELEKTRANE

U TERMOELEKTRANAMA “NIKOLA TESLA”

Remonti na vremeHIDROELEKTRANE

REMONT NA HE “\ERDAP I”

Radovi na tri frontaDISTRIBUCIJE

INICIJATIVA IZ “ELEKTROVOJVODINE” ZA RASPODELU DOBITI

Efikasnost glavni ar{inAKCIJE

ODNOSI S JAVNO[]U U EPS-U

Informativno {areniloDVANAESTORO NAGRA\ENIH LETOVALO U HOTELU “PARK” U BUDVI

Kupawac!EKOLOGIJA

ZA[TITA ÆIVOTNE SREDINE I REMONTI U TENT-U

Zamena elektrofilteraOBNOVQIVI IZBORI

SRBIJA RASPOLAÆE ZNAÂJNIM POTENCIJALOM OBNOVQIVIH IZVORA ENERGIJE

Biomasa potiskuje te~na goriva SVET

EVROPSKA KOMISIJA OBJAVILA ZELENU KWIGU O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI

U{teda od 60 milijardi evra ENEL 4 NAJVE]I PLASMAN AKCIJA U SVETU U 2005

Privatizacija zbog dràvnog duga POQSKA I DAQE ZATOÊNIK TERMOELEKTRANA

Ugaq glavni oslonac PISMO IZ AUSTRALIJE

Pravi ar{in za kapacitet mreè GIGANTSKI RUSKI SISTEM TERMOELEKTRANA PRED MASOVNOM PRIVATIZACIJOM

Sve` kapital za kolosa KULTURA

ZADU@BINE

Kapetan-Mi{ino zdaweZDRAVQE

PROFESOR DR JOVAN HAXI \OKI], UROLOG

Prostata i stidqivostTURIZAM

ÛDNI SU PUTEVI QUDSKI

Prosta tajna uspehaJEZERSKE SLIKE

Lepa lica Peru}ca

SADR@AJ

44

42

43

40

38

36

34

32

30

28

26

24

22

20

18

16

14

13

12

10

08

06

04

46

48

50

52

54

56

57

60

62

64

Posle majskog dogovora u Skopqu predstavnikaEPS-a i UNMIK-a da se “ispeglaju” sva me|usob-na dugovawa i potraìvawa, dogovoreno je da

UNMIK do kraja godine plati EPS-u sve dugove. EPS }e,isto tako, u julu i avgustu UNMIK-u vratiti oko 25 milio-na kilovat-~asova u vi{oj tarifi.

30

Privatizacija ENEL-apo~ela je u oktobru 1999.godine, da bi ove godine,

27. juna na berzi bio ponu|en ~etvr-ti paket akcija ~ime je dràva osta-la vlasnik samo 21,9 odsto preduze-}a. Najnoviji plasman 10 odsto vred-nosti ENEL-a najve}a je svetska po-nuda tog tipa u 2005. godini.

50

EnergetskanezavisnostRusije jedan

je od kamena temeqacabudu}eg razvoja zemqe.Ali, sovjetska eraostavila je dubok trag udepresiranim cenama izastareloj tehnologiji.Kraj 20 i prve godineovog veka, stoga, u zna-ku su velike privatiza-cije i modernizacijeneverovatnog potencija-la termoelektrana.

56

Utoku 2000. i 2001.godine, EU je obez-bedila donacije zahavarijski uvoz

elektri~ne energije. Nijebilo vremena za brzu sana-ciju proizvodnih kapaci-teta. Investirawe uelektrane otpo~elo je2001. godine i danas,posle trogodi{wihinvesticija, one radesa znatno pove}anomproizvodwom i pou-zdano{}u. Donacijekoje je EPS dobio po-sredstvom EAR dosti-ù iznos od 400 mili-ona evra. Postojala je boja-zan oko toga da li }e EPSvaqano utro{iti sredstvaiz donacija i zabrinutost oadekvatnoj osposobqenostiEPS-ovih kadrova da udo-voqe svojim obavezama….. � Kako Vi ocewujete sa-

radwu izme|u EAR-a i EPS-a u ove protekle ~etiri go-dine?

– Na{a pomo} u oblastienergetike Srbije otpo~e-la je havarijskom podr-{kom, kako bi se podmiri-le kriti~ne potrebe, ispo-rukom neophodnih rezer-vnih delova, kako bi se ubr-zala proizvodwa rudnika ielektrana. Zatim smo pre-{li na podr{ku remonatatermoelektrana. Mi podr-àvamo reformu energeti-ke, kao i investicijeEBRD i EIB. U po~etku jebilo odre|enih te{ko}a inesporazuma, ali tokom ove~etiri godine saradwa iz-me|u EPS-a i Evropskeagencije za rekonstrukcijuje bila odli~na.� Ove godine donacije

EAR-a su namewene za{ti-ti ìvotne sredine u bli-

zini objekata EPS-a, alije pa`wa EAR-a okrenuta iunapre|ivawu poslovawaEPS-a. [ta je EAR oceniokao prioritete u narednojgodini?

– Posao koji obavqamo

na za{titi ìvotne sredi-ne treba da re{i najur-gentnije ekolo{ke posle-dice proizvodwe elektri~-ne energije u Obrenovcu iKostolcu. Obezbedi}emosavremene elektrostati~nefiltere u “Kostolcu A”,separator za nauqenu voduu “Kostolcu B” i opremu zazamenu sistema za tran-sport i odlagawe pepela uelektrani “Nikola TeslaB”.

Pored toga, obezbedilismo zna~ajne projekte teh-ni~ke pomo}i, tako {tosmo obezbedili kurseveobuke i za poslovodstvo iza stru~wake EPS-a. Obez-bedili smo donaciju za po-~etak rada Agencije zaenergetsku efikasnost kaoi za konsultanta za defi-nisawe poslova operatoraprenosnog sistema EMS.Na{a uloga je bila, i jeste,da stvara ambijent za pro-mene i reforme u oblastienergetike.� Koji je najva`niji zada-

tak EAR-a u oblasti ener-getike ove godine?

– Mi posmatramo na{

rad ne samo u okviru jednegodine, ve} kao deo proce-sa. Ako pogledamo gde smodanas, jasno je da donacijeza remont elektrana vi{enisu mogu}e. Pre{li smona druga preostala pitawa:

ekolo{ki ~isti pro-jekti koje sam gorespomenuo, i daqinskogrejawe.

Nedavno smo otpo-~eli posao na pripre-mi zna~ajnog projektaod 21 milion evra zamodernizaciju i re-mont sistema daqin-skog grejawa u nizu

srpskih gradova. Ovi rado-vi treba da se zavr{e sle-de}e godine.� Srbija }e uskoro po-

stati deo regionalnog tr-ì{ta energije.Kako vidi-

te daqe integracione pro-cese u sektoru energetikeovog regiona?

– Poveqa Energetske za-jednice, na koju je Srbijadala saglasnost, i koja tre-ba da se uskoro potpi{e,predstavqa veliku {ansuza energetiku Srbije. Ne-davno ura|ena regionalnainvesticiona studija o naj-niìm tro{kovima, koju jefinansirala Evropska ko-misija, pokazala je da su uokviru svakog scenarija bu-du}e potro{we elektri~neenergije u regionu, novielektroenergetski kapaci-

NA[ INTERVJU

4


RIÂRD CINK, DIREKTOR EAR-a:

Podràvamo reformuenergetike u Srbiji� Budu}e regionalno træi{te energije }e integrisati Srbiju ne samo utræi{te Jugoisto~ne Evrope, ve} i u træi{te EU za gas i elektri~nu ener-giju, nagla{ava Ri~ard Cink

Uloga EAR-a je bila, i jeste, da stvara ambijent za

promene i reforme u oblasti energetike u Srbiji

*

*

Donacije EU su zna~ajno

pomogle obnovikapaciteta

EPS-a

Ri~ard Cink:EAR podràva

reforme u energetskomsektoru koje

sprovodi Vlada Srbije

teti veoma ekonomi~ni. Bu-du}e regionalno trì{teenergije }e integrisatiSrbiju ne samo u trì{teJugoisto~ne Evrope, ve} i utrì{te EU za gas i elek-tri~nu energiju, obezbe|uju-}i glavnu potencijalnu ko-rist kako za korisnike, ta-ko i za proizvo|a~e. � Ipak, bilo je problema

u realizaciji izvesnih pro-jekata. Zajedno smo u~iliiz prethodnih gre{aka i iz-begli sli~ne u budu}nosti.Na primer, posle iskustvana revitalizaciji bloka 3TE “Nikola Tesla A”, kojusu vodili stru~waci izEvrope, pristupili smo re-vitalizaciji bloka 5, uzkqu~nu ulogu stru~wakaEPS-a. Va{ komentar?

– Nijedan projekat ovesloènosti nije bez pro-blema, posebno ako se ima uvidu kratak vremenski pe-riod u kome je mogu}e rea-lizovati projekat (izme|uvr{nih zimskih perioda),kao i lo{e stawe agregata 3u odnosu na agregat 5. Kodve}eg dela poslova na agre-gatu 5 imali smo mnogo vi-{e vremena da unapred is-pitamo stawe elektrane, azatim detaqno pripremimotehni~ke specifikacije.To nam je omogu}ilo daustanovimo druga~iji pri-stup pri ugovarawu, boqeprilago|en uslovima re-monta postoje}eg objekta. � Stru~waci u Srbiji su

malo skepti~ni u pogledupomo}i stranih konsulta-

nata. Ne dovode se u pita-we stru~ne kvalifikacijetih konsultanata, ve} is-ti~e ~iwenica da oni nedo-voqno poznaju doma}e po-slovno okruèwe, doma}ezakonodavstvo, doma}eprobleme, EPS-ov sistem,kao i mentalitet onih ko-jima se nude odre|ena re{e-wa za probleme sa kojima sesuo~avaju. Da li postojiopasnost da bistrani konsul-tanti, bez pomo}idoma}ih stru~wa-ka mogli ponuditiprojekte koje je te-{ko realizovati?

– Sve na{e pro-jekte u oblastienergetike inici-rao je EPS i onine bi mogli bitiuspe{no realizovani bezEPS-ove tehni~ke eksper-tize. Me|unarodni konsul-tanti i izvo|a~i radova an-gaòvani su tamo gde je po-trebno wihovo odre|enoznawe. Treba imati na umuda su originalni proizvo-|a~i velikog dela opremetermoelektrana Srbijeinostrane kompanije. Tako-|e, kod remonta agregata A-3 i A-5 u TENT-u, znatandeo radova su izveli izvo-|a~i radova (pod-ugovara-~i) iz Srbije. � Evropska agencija za re-

konstrukciju realizuje od-re|ene projekte u saradwisa Svetskom bankom i ne-kim drugim bankama. Kakavje uticaj ovih banaka na

ekspertize koje pruàEAR?

– Evropska agencija zarekonstrukciju ima bliskusaradwu sa me|unarodnimfinansijskim instituci-jama (EBRD, EIB, Svetskombankom, i KfW) u ciqu pod-sticawa investirawa uenergetiku. Uspe{an pri-mer projekta Tamnava Za-pad, gde je EAR finansi-

rala pripremne radove iobezbedila investicijeEBRD i KfW u iznosu od 67miliona evra u novi rud-nik lignita, ilustruje na-~in na koji na{ rad moèuticati na velike investi-cije.� Sve ~e{}e, kada je re~ o

restrukturisawu EPS-a,banke koje obezbe|uju ovekredite EPS-u, spomiwuwegovu privatizaciju, pr-emda je stav Ministar-stva rudarstva i energeti-ke da privatizacija EPS-anije u ovom trenutku prio-ritet. Da li se radi o ~i-stoj slu~ajnosti ili ne,tek neka nedavno razmewe-na pisma izme|u EAR iEPS-a morala su da dodat-

no obja{wavaju neke slu~aj-ne ili tendenciozne ideje obudu}nosti EPS-a. Naime,EAR je spomenuo razdvajaweproizvodwe energije od di-stribucije, iako Zakon oenergetici ne predvi|a ni-kakvo razdvajawe ova dvasegmenta EPS-a. Dakle, dali su gledi{ta EAR-a nena-merna, ili je EPS ne{topogre{no razumeo? Ukoliko

nije bilo nikakvihgre{aka, da li je EARdobio ovla{}ewe(mandat) da u|e u ovusferu predvi|awa?

– Evropska agenci-ja za rekonstrukcijuje obezbedila znatnutehni~ku pomo} no-vom operatoru siste-ma prenosa, EMS, itrenutno radi na

obezbe|ivawu finansij-skih sredstava za hardver isoftver, kako bi se omogu-}ilo osnivawe i funkcio-nisawe trì{ta elektri~-ne energije. U narednom pe-riodu, razgovara}emo o to-me kako moèmo daqe pomo-}i u ciqu ja~awa energet-skog regulatora i kako dapomognemo rad trì{nogoperatora. U svemu tome,na{ ciq je da podrìmo re-formu energetike Srbije, uskladu sa politikom VladeSrbije, kao i da pomognemou aktivnostima koje su veza-ne za integrisawe u ener-getsku zajednicu Jugoisto~-ne Evrope. �

Mom~ilo Cebalovi}

5


Poveqa Energetske zajednice, na koju je Srbija dala saglasnost,

i koja treba da se uskoro potpi{e, predstavqa veliku{ansu za energetiku Srbije

*

*

Uz pomo} donacija EAR-aotkloniti ekolo{ke

posledice rada TE u Obrenovcu i Kostolcu

O~ekivali smo zna-~ajnije poskupqe-we elektri~neenergije od 1. ju-

la. Me|utim, sada je jasnoda plan poslovawa na kojije i Vlada Srbije dala sa-glasnost ne moè da seostvari. PredstavniciEPS-a, na sastancima sapredstavnicima ~etiriministarstva dali su ne-koliko predloga kako da seobezbede sredstva za oba-vqawe svih planiranih re-monata. Svi predlozi suprakti~no odbijeni, ili suostali bez odgovora. Po-skupqewe elektri~neenergije od 9,5 odsto osta-vqa nam zna~ajnu finan-sijsku rupu od 2,4 milijar-de dinara i sada je sasvimjasno da }e to i}i na {teturemonata.

Ovo je u razgovoru sa no-vinarima lista “kWh” na-glasio Zoran Manasijevi},zamenik generalnog direk-tora EPS-a, dodaju}i da }esada morati da se proveresve investicije i remonti.Time }e se dobiti realniparametri i na osnovu wihpredloìti rebalans pla-na tih aktivnosti. Za sadase, kako je rekao Manasije-vi}, jo{ ne zna u kojoj }e semeri sve to odraziti na po-uzdanost rada proizvodnihkapaciteta i ho}emo lizbog toga, naredne zime,imati odre|enih neprijat-nosti.

- Drugi problem, kojinam je donela nerealna ce-na elektri~ne enrgije jeneo~ekivani porast potro-{we. Ona je u prvoj polovi-ni ove godine ~ak za 4,5 od-

sto ve}a od bilansirane, ajo{ vi{e u odnosu na pro-{logodi{wu potro{wu uovom razdobqu. Ponovo suporeme}eni pariteti cenaenergenata. Sa ovakvom ce-nom struje o~ekujemo daqirast potro{we u drugoj po-lovini godine, a to zna~ida }e nam trebati vi{eelektri~ne energije, po-sebno ugqa, ~ak dodatnih200.000 tona. A, Kostolacne ostvaruje ni sada{wibilans. Za pet meseci ovegodine proizveo je za triodsto mawe ugqa od bilan-sa. Zna~i izvesno je da }etaj porast potro{we mora-ti da se pokrije uvozomelektri~ne energije, {to

}e dodatno opteretiti na{buxet. Dakle, sada{wa ce-ne elektri~ne energijeima vi{e negativnih re-perkusija - kaè Manasi-jevi}.

On se, ovom prilikomosvrnuo i na neke na{e iinostrane analize, kojeukazuju da imamo najniìstepen energetske efika-snosti u Evropi, a to ukazu-je na ~iwenicu da energijune tro{imo, nego da je ra-sipamo. Razni apeli u vezis tim, rekao je Manasije-vi}, ne daju nikakve rezul-tate, a jedini pravi efekatna tom poqu postiè seadekvatnom cenom elek-tri~ne energije. I kod nasbi bilo tako, napomiweManasijevi} i dodaje dapotro{a~i ne bi pla}alive}e ra~une za utro{enuelektri~nu energiju negodo sada, ve} bi je samo ra-cionalnije koristili.

RAZGOVOR S POVODOM

6


CENA UZDRMALA PLANOVE

Remonti trpe, potro{wa raste� Sledi provera svih investicija pa je sigurno da }e fi-nansijska rupa od gotovo tri milijarde dinara i}i na{tetu remonata - rekao je Zoran Manasijevi}, zamenikgeneralnog direktora � Poreme}eni pariteti cenaenergenata uti~u na nagli rast potro{we struje

Broj ispada na{ih elektrana, wihovo trajawe i sve ostalo idaqe nije na zadovoqavaju}em nivou. Vi{e puta sam to pore-dio sa rezultatima TE “Bitoq”. Sa tri bloka imaju jedan ispadgodi{we! Kada smo ih pitali kako, rekli su da se samo dosled-no pridràvaju pravila koja su od nas prepisali. Zna~i onipo{tuju na{a pravila, a mi ne. Zato sledi sveobuhvatna akci-ja da se kod nas sve to pretrese. To je tehni~ki opravdano iimamo mogu}nosti da napredujemo u ovom pogledu - napomiweManasijevi}.

Primer TE "Bitoq"

Zoran Manasijevi}:

moramo da po~nemo

gradwu novogkapaciteta

Ujedna~avawem kvaliteta ugqa bi}e otklowenimnogi problemi

Remonti se, po re~ima za-menika generalnog direk-tora, odvijaju po planu inije bilo nekih bitnijihka{wewa. Po-sebno radujeuspe{no zavr-{en veliki re-mont u RHE “Ba-jina Ba{ta”, jerje to veoma zna-~ajno za sistem.

- Iako su na{ikapaciteti sada u boqojkondiciji, jo{ ima pro-stora za razna poboq{a-wa. I daqe imamo zna~ajanbroj ispada i kvarova. Imatehni~ko-tehnolo{ke, kaoi finansijske nedisci-pline prilikom remonta iteku}eg odràvawa u na-{im preduze}ima. Bilo jei probijawa pojedinihstavki, a nema mesta ni zakakve proboje. Naprotiv:para za tako komotno po-na{awe jednostavno nema.Menaxerima u zavisnimpreduze}ima na raspolaga-wu je pomo} svih direkcijaEPS-a, ali ta pomo} nijetraèna i kori{}ena naadekvatan na~in. Oni sujednostavno dolazili skrupnim problemima, kojiiziskuju dodatna sredstva.To nije oblik saradwe, ko-ji je u interesu cele elek-troprivrede - rekao je Ma-nasijevi}.

Kada je re~ o investici-jama u narednoj godini,na{ sagovornik, kaè da jesada te{ko predvideti za

{ta }e da bude novca. Akoelektroprivreda i daqebude primorana da zbog ne-

kih vi{ih razloga, kao{to je, na primer, dràweinflacije na odre|enomnivou ili bude imala ulo-

gu socijalnogamortizera, ondaje o tome, kako ka-è Manasijevi},zaista nezahvalnogovoriti. Ipak, utehni~kom smisluname}e se potrebada odre|eni inve-

sticioni zahvati buduozbiqno razmotreni i u|uu plan.

- To se pre svega odnosina projekat homogeniza-cije , odnosno ujedna~ava-we kvaliteta ugqa kojidolazi do termoelektra-na. Ti procesi su okon~a-ni ne samo u Nema~koj,nego i u nekim okolnimzemqama. Neravnomer-nost kvaliteta ugqauzrok je i ~estih nesugla-sica rukovodstava predu-ze}a koja se bave proiz-vodwom ugqa i termoe-lektrana. TENT se poseb-no àli da ima problemesa dràwem bloka na teh-ni~kom minimumu, a sveto uti~e i na stawe ma{i-na. Sada su i rukovodstva“Kolubare” i “Kostolca”zainteresovana za homo-genizaciju, jer sazrevashvatawe da je EPS jedin-stven sistem, a svi u~e-stvujemo u stvarawu jed-nog proizvoda i, {to sutro{kovi mawi, boqe jesvima. Ve} sam nekolikoputa isticao da ne morada zna~i da je ne{to {toje recimo najboqe za “Ko-lubaru” ili TENT, najbo-qe za EPS, ali ono {to jenajboqe za EPS, najboqeje i za “Kolubaru” i zaTENT. O~ekujem da }eovaj projekat, na tri kopa,da u|e u investicioniprogram za narednu godi-nu - kaè Manasijevi}.

7

Odliv radne snage i nedovoqan broj radnika na pojedinim poslovima postaje veliki problem EPS-a.

- Za razliku od prethodnog perioda, kada je razvoj energeti-ke bio iskqu~ivo u nadle`nosti dràve, pre svega zbog ogrom-nih ulagawa, sada se spoznalo da razvoj moè da obezbede idrugi. Moè da se kaè da smo u izvesnom smislu imali i sre-}u {to smo kasnili u ovim procesima i mogli da sagledamo gre-{ke drugih elektroprivreda. Otuda i ne razumemo neke savetesa strane da i mi takve gre{ke na~inimo?! Kao uspe{an, èleobih da istaknem slovena~ki model gde je privatizacija u elek-troprivredu u{la sa 20 do 25 odsto, a interese svojih kompa-nija za{titili su putem holdinga i ekskluzivnih prava. Na{aelektroprivreda, trenutno nije zrela za prodaju, treba je sre-diti i podi}i joj cenu. Za nas bi, po mom mi{qewu bilo dobroda stranci do|u ne da bi kupili ne{to od onoga {to imamo, ve}da naprave nove kapacitete. To im sada omogu}uje Zakon o ener-getici. Za nas je to zna~ajno, jer ne bismo morali elektri~nuenergiju da kupujemo sa udaqenih trì{ta. Dakle, pitawe vla-sni{tva nad energetskim resursima moè polako da se otvara,jer nama }e do 2015. godine nedostajati kapacitet snage 800 me-gavata. Zaposleni, dakle ne trebaju da se pla{e od nekakverasprodaje EPS-a, posle ~ega bi ostali bez posla. Ovo je sada-{we stanovi{te poslovodstva i sigurno je da ono ne}e datipodr{ku nikakvim ishitrenim potezima, niti u~estvovati upri~ama o prodaji - naglasio je Manasijevi}.

Protiv ishitrene prodaje EPS-a

Osvr}u}i se na razdvajawe EPS-a i EMS-a, na{ sagovornik jeistakao da i pored toga {to se svi ti qudi me|usobno poznaju,postoje postupci, koji su propisani me|unarodnim kao i na{impravnim aktima, pa zato neki poslovi moraju da se obavqaju sa-mo u okviru EPS-a, a neki samo u EMS-u. Mora da se po{tuje za-kon i ostali propisi i norme, kako se ne bi dovelo u pitaweono {to je glavno, a to je po re~ima Manasijevi}a, stabilnostrada elektroenergetskog sistema. On potom napomiwe da svet-ska iskustva u ovakvim procesima, nisu ba{ ruì~asta i da je~esto dolazilo do “black out”-a (prekida napajawa). U Rusiji jenedavno pet miliona potro{a~a ostalo bez napajawa - {teta jeoko milijardu dolara. Wujork je nedavno, kako kaè na{ sago-vornik, “black out” ko{tao 40 milijardi dolara.

- Sve se to radi zbog liberalizacije i otvarawa trì{ta,ali je ~iwenica da su ~esto dobijani i suprotni efekti odkqu~nog ciqa - da elektroenergetski sistemi budu stabilni,a cene struje niè. Nadamo se da se nama ne}e desiti to {to senedavno de{avalo u Rusiji Italiji, [vajcarskoj, Francuskoj,Engleskoj, a posebno Amerikancima u Kaliforniji. De{ava seprakti~no svuda gde je taj model primewen. Sam proces razdva-wa proizvodwe od sistem operatora u pojedinim dràvama sevrlo sporo odvija: Francuzi to rade ve} {est godina i o~igled-no ne ùre mnogo. Ukrajina i Rusija jasno pokazuju da nemaju na-meru da se odreknu dràvne kontrole nad energetskim sekto-rom. ê{ki ÊZ i francuski EdF, ostali su u dràvnom vla-sni{tvu - kaè Manasijevi}.

Lo{a iskustva


�


8

Da li }e potro{a-~i zbog kojihEPS mora dauvozi struju, tu

struju pla}ati po doma-}im, depresiranim ili potrì{nim,realnim cena-ma?Da li }e EPS, zbogmawka u kasi, morati daukine popuste na ra~uneza utro{enu elektri~nuenergiju? Odgovore na tapitawa mo`da }emo usko-ro saznati.

Izvesno je da }e u kasikompanije zbog prekrajawadatuma i procenta posku-pqewa struje u drugoj po-lovini godine mawkatioko 2,4 milijardi dinara,pa te nepopularne mere,kad se ve} ne dozvoqava vi-{a cena struje, nisu nemo-gu}e. A ukoliko zbog jef-tine struje za sve potro{a-~e, na primer, budu ukinu-ti popusti, bez dosada-{wih olak{ica osta}e165 hiqada materijalnonajugroènijih doma}in-stava. Bez popusta bi osta-li i potro{a~i koji ured-no pla}aju struju i takoostvaruju pravo na peto-p r o c e n t n oumawewe ra-~una.

To su nekaod re{ewauz koje biEPS mogaoda nadome-sti mawak,odnosno sma-wi rashode iprivede kra-ju najva`nije sa liste po-slova planiranih za ovugodinu.

Tro{kovi i obaveze bi,po re~ima Dragojla Ba-

àlca, zamenika general-nog direktora kompanije,mogli da se smawe ako seodloì servisirawe tro-{kova Pariskog klubakoji su ve} dospeli ili }edospeti do isteka godine,kao i regulisawe obavezeprema Naftnoj industri-

ji Srbije pod istim uslo-vima koji vaè i za Pari-ski klub.

Re{ewe bi, tako|e, kaèna{ sagovornik, bilo da

se obezbedi 200 milionadinara iz tranzicionogfonda za isplatu otprem-nina radnicima koji }enapustiti kompaniju. Is-tina, za ve} ispla}ene ot-premnine za ne{to maweod 2.000 radnika bi}e re-fundirano 511 miliona

dinara, ali, ra~unase da }e EPS do kra-ja godine napustitiukupno 2.700 zapo-slenih.

Tako|e, Vlada birebalansom buxeta,navodi Baàlac,mogla da obezbedi1,25 miliona dina-ra kojima bi bile“pokrivene” nakna-

de i tro{kovi radnikajavnih preduze}a sa Koso-va i Metohije.

Suludo je da, zbog sve ve-}e potro{we, pre svega u

KAKO NA]I PARE ZA NESMETANO POSLOVAWE

Za svetsku struju,svetska i cena� U drugoj polovini godine, posle julskog poskupqewa, uz re-dukovawe gotovo svih planova, mawak u kasi EPS-a bi}e oko2,4 milijardi dinara � Buxet, koji se di~i suficitom, morada pomogne kompaniji koja ~uva inflaciju

Suludo je da, zbog sve ve}e potro{we u velikim privatizovanim firmama,

EPS uvozi struju po trì{nim i prodaje je po socijalnim cenama

*

*

Dragojlo Baàlac:

Struja treba da poskupi 1. oktobra

za pet odsto

Tako|e, o~ekuje se i ko-na~an po~etak revitali-zacije {estog agregataHE “\erdap 1”, kao ipriprema za detaqnu re-vitalizaciju bloka A-4 uTENT-u. Zoran Manasi-jevi} nam je rekao da }ese EPS generalno poza-baviti pitawem cevnihsistema na nivou celeelektroprivrede, jer sunam oni najrawivija ta~-ka i naj~e{}i uzrok is-pada blokova. O~ekuje sei oìvqavawe poslovana sanaciji bloka A-1 uTE “Kostolac”, jer jeobavqawe tog posla, kakonavodi na{ sagovornik,vi{estruko zna~ajno. Ta-ko|e, razmotri}e se i mo-gu}nost pove}awa snagena postoje}im agregati-ma u RHE “Bajina Ba-{ta”, a obnovi}e se ipri~a oko petog agrega-ta.

- Odliv radne snage, po-~eo je u elektroprivredida predstavqa velikiproblem: nema nas dovoq-no na mestima na kojimatreba da nas ima. Mora dase popravi finansijskistatus elektroprivrede.Qudi, koji su duè uelektroprivredi kaù danikada nije bilo ovakolo{e u posledwih 30. go-dina. I moram da kaèmda je vrlo va`no da po~neizgradwa nekog novogobjekta, makar i malog,zbog jednog, da tako ka-èm, inèwerskog zado-voqstva, da je napravqenone{to novo. Time se odr-àva verovawe da }e bitiboqe. Zato treba pregle-dati na{e studije i nau~-no istraìva~ke projektei treba odràti u ìvotusve one projekte, kod ko-jih upotrebna vrednostmoè veoma brzo da se is-kaè. Mnogi su, na pri-mer, ve} sada zaintereso-vani za pravqewe malihHE od dva - tri megavata ivreme je da, posle 15 godi-ne, ne{to napravimo. Uplanu je ve} iskori{}a-vawe akumulacija Bovan,]elije i drugih - kaèManasijevi}. �

Dragan Obradovi}

9

velikim privatizovanimfirmama, EPS uvozistruju po trì{nim, aprodaje je po doma}im, ne-realnim cenama i vaè-}em tarifnom sistemu.Dok se nekome uve}avaprofit, EPS-u se beleìsve ve}i gubitak. ZatoEPS sprema predlog pokome bi preduze}a kojimazbog pove}anog obimaproizvodwe zatreba vi{estruje nego {to su pret-hodno ugovorili, dodatnekoli~ine pla}ala bar pouvoznim cenama.

- Ove cene bi iznosile4,5 evro centi za kilovat-sat u skupqoj i 2,4evro centa u jef-tinijoj tarifi,obja{wava Baà-lac i dodaje da bise to odnosilo nasve potro{a~e ko-ji u toku slede}ezime potro{e vi-{e struje nego uprethodnoj.Dakle,uvozna cena zaprekobrojne ki-lovat-sate. To ve} funk-cioni{e u Crnoj Gori.

Ovakav stav EPS-a ne~udi. Potro{wa struje uSrbiji raste. U prvoj po-lovini godine je u odnosuna isti period lane pove-}ana za vi{e od tri odsto.

A uz sada{wu cenu nemo-gu}e je o~ekivati da }e sebilo ko okrenuti racio-nalizaciji potro{weelektri~ne energije.

Do kraja godine bi, do-daje na{ sagovornik, deosredstava, oko 120 milio-na dinara mogao da budeobezbe|en i ukoliko bi sesredstva od prodaje predu-

ze}a, izdvojenih iz sasta-va EPS-a, prenela u kasukompanije. Ve} je, naime,po~eo proces privatiza-cije firmi koje su se osa-mostalile pre dve godine- aleksina~ke “Betower-ke”, “Izgradwe” iz Bajine

Ba{te, obrenova~kog “Sa-va TENT-a”, “\erdap -Usluga” iz Kladova i no-vosadskog “Energosofta”.

Linearno pove}awe ceneelektri~ne energije od1.oktobra uz smawewePDV-a (buxet se ionakohvali suficitom) je tako|epotrebno da bi se pokriodeo vi|enog mawka i da se

obezbede potreb-na sredstva za rea-lizaciju ionakoredukovanih pla-nova EPS-a. Uko-liko, me|utim,Vlada ne prihvatiodluku o jo{ jed-noj ovogodi{wojkorekciji cena,Upravni odborEPS-a, kaè Ba-àlac, ne}e ima-

ti drugog izbora nego dadonese odluku o ukidawusvih sada{wih popusta zapotro{a~e. Me|utim, kakobi i posle toga nedostajalooko 500 miliona dinara,EPS-u bi ostale dve mogu}-nosti - prva, da ve} ugovo-

rene poslove i utvr|enu di-namiku pla}awa ponovopreugovara i pomera i dru-ga, da uzima skupe kredi-te.A uz sve to, vaqa pripre-miti i novac za uvoz nedo-staju}ih koli~ina elek-tri~ne energije.

Re{ewe mora da se na|e.U suprotnom, “scenario”nije te{ko prevideti -sigurnost snabdevawa po-tro{a~a bi}e smawena,uve}a}e se gubici u mre-ì, pora{}e tro{kovielektroenergetskog si-stema zbog rastu}eg uvo-za...Ni redukcije nisu ne-mogu}e.

U ovoj pri~i, naravno,vaqa pomenuti da je EPS isam ve} preduzeo ozbiqnekorake ka pove}awu priho-da, me|u kojima je i pove}a-we stepena naplate. Planje, naime, da svi potro{a-~i koji, zakqu~no sa po-sledwim danom juna, imajudug, uz teku}e obaveze pla-}aju i deo zaostalih ra~u-na, kako bi decembar do~e-kali samo sa dugom po no-vembarskoj fakturi. Du-`nici koji ne prihvateovakav “ritam” pla}awabi}e iskqu~eni, a za{ti-}eni potro{a~i bez odla-gawa utuèni. �

P.M.P.

Zato {to je Zakonom o radu propisano da se zarada za smen-ski rad uve}ava 26 od osnovice, mawak sredstava za izvr{e-we Plana poslovawa novog EPS-a, u periodu juli-decembarove godine, ne}e iznositi 1,9 milijardi dinara, nego 2,4 mili-jarde. Da bi se primenilo novo zakonsko re{ewe, potrebno jeda se za plate obezbedi novih pet stotina miliona dinara ida se za toliko dozvoli prekora~ewe strogo kontrolisane ma-se zarada, ili da se proporcionalno plate umawe svima.

Umesto 1,9, nedostaje 2,4 milijarde

Zbog jevtine struje za sve, mo`da }e se ukinuti popusti za 165.000 najugroènijih doma}instava i 30 odsto redovnih plati{a koji imaju

petoprocetno umawewe ra~una

*

*

Sve ve}a potro{wa struje: no} “pretvorena” u dan

Za sedam meseci 2005. godine,potro{wa elektri~ne ener-gije, u odnosu na predvi|enuelektroenergetskim bilan-

som, pove}ana je za 630 miliona, aprema istom periodu protekle godi-ne za 720 miliona kilovat-~asova.Kako je istakao Zoran Manasijevi},zamenik generalnog direktoraEPS-a, uredno snabdevawe tako po-ve}anog bruto konzuma kvalitetnomelektri~nom energijom obezbe|enoje zahvaquju}i maksimalnom angaò-vawu proizvodnih kapaciteta. Pro-izvodwa elektri~ne energije, nai-me, u periodu januar-jul ve}a je odbilansirane za 1,167 milijardi, a odostvarene u istom periodu 2004. go-dine za 1,5 milijardi kilovat-~aso-va. Za isto vreme u odnosu na bilansproizvodwa ugqa ve}a je za 570.000tona, a otkrivke za 6,3 miliona kub-nih metara. Deponije ugqa u termo-

elektranama u odnosu na bilansira-ne koli~ine mawe su napuwene izme-|u 10 i 13 odsto, dok su akumulacijehidroelektrana, koje iznose oko 90odsto bilansa, za 81 milion kilo-vat-~asova mawe od predvi|enih.Imaju}i u vidu pove}an rad kapaci-teta i pomeren start remonta u ne-kima od wih, Manasijevi} je nagla-

sio da takav ukupan dobar rezultatomogu}ava da se stawe u deponijamaugqa i u akumulacijama do kraja av-gusta vrati na bilansirane koli~i-ne.

Remonti elektroenergetskih i ru-darskih kapaciteta odvijaju se premaplanu. I to posebno odli~no idu ge-neralni remonti, koji se prema pla-nu i uredno finansiraju. Dosta po-slova zavr{eno je i u julu, pa je takou remontu trenutno {est agregata uhidroelektranama, {est blokova utermoelektranama na ugaq i tri blo-ka u termoelektranama-toplanama.U ugqenom delu u remontu su tri si-stema na kopovima “Tamnava-zapadnopoqe”, “Poqe D” i “]irikovac”.Kad je re~ o distributivnim preduze-}ima zavr{eno je ukupno 55 odstopredvi|enih remontnih poslova. �

M. Filipovi}


10

FORUMI

EPS ODOLEO IZRAZITOM POVE]AWU POTRO[WE ELEKTRI^NE ENERGIJE

Maksimalno angaòvawekapaciteta

Upravni odbor EPS-a: Uredno snabdevawe strujom Na sednici Upravnog odbora EPS-a,

odrànoj 4. avgusta (predsedavao prof.dr Jeroslav @ivani}) razmatrani su iprihva}eni izve{taji o elektroenerget-skoj situaciji u proteklih sedam meseci,remontu energetskih kapaciteta kao i iz-ve{taj stru~nog tima za razgrani~eweobaveza izme|u javnih preduze}a EPS i

EMS. Donete su odluke o usvajawu Pro-grama poslovawa JP EPS za period jul -decembar 2005. godine, o pove}awu cenaugqa za industriju i {iroku potro{wu io imenovawu ovla{}enih lica koja oba-vqaju poslove iz delokruga Skup{tinePrivrednog dru{tva “Rudnik Kovin”, kaoi direktora javnih preduze}a Rudarski

basen “Kolubara”, ElektrodistribucijeBeograd i “Limskih hidroelektrana”.^lanovi Upravnog odbora EPS-a upoznatisu, tako|e, sa nalazom i mi{qewem revi-zora o izvr{enoj reviziji finansijskihizve{taja za 2004. godinu i sa regulisa-wem dugovawa EPS-a prema poveriocimaiz Poqske

Upravni odbor EPS-a, na predlog generalnog direktora EPS-a, imenovao je StevanaMili}evi}a za direktora JP Elektrodistribucija Beograd i Ivka [apowi}a za direk-tora JP “Limske hidroelektrane”. Razre{eni su, istovremeno Goran Radovanovi}, do-sada{wi direktor EDB i Milan Bjeli}, dosada{wi v.d. direktora “Limskih HE”.

Za direktora JP RB “Kolubara” imenovan je Dragan S.Tomi}, dosada{wi v.d. direktoraovog JP. Upravni odbor EPS-a doneo je i odluku kojom je ovlastio Milana Jakovqevi}a,pomo}nika direktora za proizvodwu ugqa u Direkciji za proizvodwu energije EPS-a, Gor-dana Tani}a, finansijskog kontrolora delatnosti u Direkciji za ekonomsko-finansijskeposlove EPS-a i Savu Kova~eva, direktora inèweringa u delu preduze}a “Kolubara -Metal” da obavqaju poslove iz delokruga Skup{tine Privrednog dru{tva za podvodnueksploataciju ugqa “Rudnik Kovin”.

Kadrovske promene

Uslovi poslovawapromeweni

zbog nove organizacione celine EPS-a,

cene elektri~neenergije, stope

inflacije, cenesirovina…….

~lanovi Upravnogodbora EPS-a

� U periodu januar-jul proizvodwaelektri~ne energije ve}a od bilan-sirane za 1,167 milijardi, a od ost-varene u istom periodu 2004. goine za1,5 milijardi kilovat-~asova

USVOJEN PROGRAM POSLOVAWA JP EPS- a

Opet gubitak S obzirom na izmewene

pretpostavke na kojima se za-snivao Program poslovawaEPS-a za 2005. godinu, kako udelu koji se odnosi na statu-sne i imovinske promene po-sle starta rada dva nova prav-na subjekta (EPS-a i EMS-a), kao i u pogledu finansij-skih i ekonomskih uslova po-slovawa i procene mogu}no-sti realizacije elektroener-getskog bilansa i programaremonta, ~lanovi Upravnogodbora EPS-a usvojili supredloèno inovirawe togprograma. Taj inoviraniProgram je ustvari noviPlan poslovawa za noviEPS u periodu jul - decembar2005. godine.

Novi usloviposlovawa odjula 2005. go-dine nastalisu usled pro-mene organi-zacione celi-ne EPS-a, ce-ne elektri~neenergije, sto-pe inflacije,cena sirovi-na, reporoma-terijala, goriva, naftnih de-rivata….objasnio je RatkoBogdanovi}, direktor Di-rekcije za ekonomsko-finan-sijske poslove EPS-a. Neiz-vesnost i daqe vlada oko kur-sa deviza, koji je te{ko pred-videti. U strukturi tro{ko-va EPS-a novi momenat je itro{ak na osnovu pla}awaprocewenih usluga prenosaza elektri~nu energiju kojusada EPS ima prema EMS-u.Problem predstavqa i is-plata naknada za smenski ino}ni rad, prema ~lanu 108.Zakona o radu, za koje u sada-{woj situaciji nije mogu}eobezbediti potrebna sred-stva. Krajwi rezultat usvoje-nog programa je negativan -mawak 2,7 milijardi dinara.Zbog toga je Vladi Srbijepredloèno niz mera kakobi se obezbedilo dovoqnonovca za realizaciju svih po-slova iz usvojenog plana.

-Zbog rasta potro{weelektri~ne energije za rea-lizaciju elektroenergetskogbilansa neophodno je da seona uveze, s tim {to je preve-lika razlika izme|u doma}ei uvozne cene (prodaje se po2,4 a uvozi najmawe po 4 cen-ta za kilovat sat)- istakao jeDragojlo Baàlac, zamenikgeneralnog direktora EPS-a. Od Vlade Srbije traìmosaglasnost da cena elektri~-ne energije za kupce koji unarednom periodu pove}ajupotro{wu bude ve}a od odre-|ene po tarifnom sistemu, zaonu koli~inu koju tro{e vi-{e nego prethodne zime. Vla-snik, zna~i, treba da na|e na-

~in da spre~igubitak EPS-a po tom osno-vu, odnosnomehanizam ka-ko da ih sani-ra. Isplatanaknada zasmenski ino}ni rad, zakoju je potreb-no u ovoj godi-ni 800 milio-na dinara, po-

red sredstava kojih nema,stvara i unutra{wi problem. Naime, deo radnika bi potom osnovu dobio izuzetnopove}awe zarada na teretostalih zaposlenih. Baàlacje pomenuo i neke mere kojeEPS predlaè da bi se obez-bedilo nedostaju}ih 2,7 mi-lijarde dinara, kao {to suukidawe popusta od pet odstokupcima koji uredno pla}ajuelektri~nu energiju, utv|i-vawe stope poreza na dodatuvrednost za elektri~nu ener-giju od osam odsto, uz rast ce-na elektri~ne energije od 1.oktobra, kao i da se zbog pro-cewenog maweg prilivasredstava, za najmawe 280 mi-liona dinara mese~no, odu-stane od predloènog ponov-nog uvo|ewa pla}awa TVpretplate preko ra~una zaelektri~nu energiju. �

M. Filipovi}

SINDIKAT RADNIKA EPS-a UPUTIO PISMOUPOZOREWA MINISTRU ENERGETIKE

Traè ugovore

Glavni odbor Sindikataradnika EPS-a uputio je pro-{log meseca pismo ministrurudarstva i energetike Rado-miru M. Naumovu kao posled-wu opomenu i upozorewe da }epreduzeti najradikalnijesindikalne mere ukoliko sehitno ne ispune najva`nijisindikalni zahtevi, koji pro-isti~u iz ranije potpisanihsporazuma sa Vladom Srbije.Pre svega, Sindikat traìpotpisivawe kolektivnih ipojedina~nih ugovora u JPEPS i JP EMS, kao i u svimpreduze}ima koja su izdvojenaiz EPS-a. Sindikat smatrada na taj na~in treba da se za-{tite prava zaposlenih upredstoje}im procesima re-strukturisawa i mogu}e pri-vatizacije.

Tako|e, kako je saop{teno,Sindikat radnika EPS-atraì da se obustave sve ak-tivnosti Vlade RepublikeSrbije koje vode ka prodaji iprivatizaciji objekata dru-{tvenog standarda EPS-a, iz-

gra|enih iz fondova zajed-ni~ke potro{we i zarada za-poslenih. Pri tome se zahtevada se ispo{tuje sporazum kojije Vlada potpisala 1997. godi-ne i kojim su ovi objekti pre-neti na kori{}ewe i upra-vqawe Sindikatu radnikaEPS-a.

Posebno se od Vlade Srbijetraì da realizuje obavezekoje je preuzela sporazumimasa {trajka~kim odborimaEPS-a pro{le i pretpro{legodine, kao i sporazuma kojimje proletos okon~an {trajkzaposlenih u “Primu” i “Geo-radu”

U saop{tewu se nazna~avada su upozorewe potpisalisvi, odnosno 24 predsednikasindikalnih organizacija uEPS-u, preuzev{i tako obave-zu da }e, ako se izneti zahtevine ispune, po~eti pripreme zaorganizovawe {trajka u svo-jim sindikalnim organizaci-jama, odnosno u EPS-u. �

A. C.

Na sastanku u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije,odrànom 1. avgusta, razmatrano je nekoliko pitawa, na ~ijimodgovorima insistira Sindikat EPS-a. S obzirom na razli~itenapise po medijima o sudbini odmarali{ta u EPS-u i najave wi-hove prodaje Sindikat EPS-a je, naime, traìo da im ministar-stvo energetike objasni {ta je od toga ta~no. Posle duè disku-sije, u kojoj su pored predstavnika ministarstva u~estvovali ipredstavnici poslovodstva EPS-a, dogovoreno je da SindikatEPS-a uputi ovom ministarstvu zvani~an dopis u kojem }e po-staviti takvo pitawe, kako bi potom Ministarstvo rudarstva ienergetike moglo da zatraì i zvani~nu informaciju od VladeSrbije o sudbini tih odmarali{ta. Naime, predstavnici mini-starstva energetike su istakli da uop{te nisu upoznati sa timdelom pregovora vo|enih sa MMF-om, pa zbog toga SindikatEPS-a od ovog ministarstva u ovom trenutku i ne moè da dobi-je odgovor na to pitawe.

Razmatran je, tako|e, i problem nastao sa isplatom smenskograda u skladu sa ~lanom 108. Zakona o radu. Ukoliko bi se is-po{tovali tuma~ewe Ministarstva za rad i socijalnu politikuSrbije, uz ~iwenicu da je masa zarada u EPS-u zamrznuta, pri-menom ovog ~lana do{lo bi, zna~i, do umawewa zarada svih za-poslenih u EPS-u. Po{to je postoje}e tuma~ewe ovog ~lana dvo-smisleno i nedovoqno jasno, od ovog ministarstva zatraèno je,stoga, wegovo dodatno tuma~ewe. U vezi sa tim problemom EPSje zatraìo i angaòvawe kabineta premijera Vlade Srbije radiuskla|ivawa saradwe nadle`nih ministarstava u re{avawuovog problema. Neizvesnost oko isplate smenskog rada se, zna-~i, nastavqa.

[ta }e biti sa odmarali{tima EPS-a

Krajwi rezultat usvojenog programa

je negativan - mawak 2,7 milijardi dinara.

Zbog toga vladi Srbije EPS

predloìo vi{e mera

� Traæi se potpisivawe kolektivnih i po-jedina~nih ugovora u JP EPS i JP EMS, kao iu svim preduze}ima izdvojenim iz EPS-a � Ne daju objekte dru{tvenog standarda


12

Da bi se sa~uvalo staweakumulacija i one popuni-le prema planu i spremileza rad kapaciteta tokomzimskog perioda, EPS jebio prinu|en da otkaè ne-koliko ugovora o izvozuelektri~ne energije. - Ovoje dosta teàk period zarad elektroenergetskog si-stema. Jul, avgust i septem-bar su su{ni meseci, a tre-nutno u akumulacijama ima-mo oko 80 miliona kilovat-sati mawe nego {to je pred-vi|eno bilansom, tj. 1.154GWh, a po bilansu je plani-rano 1.234 GWh - kaèMaksim Lukovac, pomo}-nik direktora Direkcijeza trgovinu i distribucijuelektri~ne energije.

Na odluku je uticao i po-datak da je konzum u julu za4,2 odsto ve}i od planompredvi|enog, a to je oko 100miliona kilovat-sati, ta~-nije po bilansu je planira-no 2.356 GWh a ostvareno2.455 GWh. Da li je re~ opove}anoj privrednoj ak-tivnosti ili ve}em kori-{}ewu rashladnih ure|ajatokom leta, te{ko je re}i uovom trenutku, kaè na{sagovornik.

- îwenica je i da je zaprvih {est meseci ove go-dine potro{wa na podru~juSrbije ve}a oko 3,3 odstonego {to je bila u istom pe-riodu pro{le godine. Je-dan od uzroka je i hladnovreme tokom januara, fe-bruara i marta. Podaci go-vore da je potro{wa 2,8 od-sto ve}a od predvi|ene bi-lansom, kada je re~ o prvojpolovini godine, obja{wa-va Lukovac i dodaje da suaran`mani tj. ponude zatendere i ugovori sa~iwe-ni i sklopqeni u maju kadaje hidrolo{ka situacijabila povoqna.

- Po bilansu je predvi|e-no da }e elektroenerget-skom sistemu EPS-a u no-vembru nedostajati 67 mi-liona a u decembru 186 mi-liona kilovat-sati, {to jeukupno 253 miliona. Izvo-zom struje hteli smo da za-radimo kako bismo poslesami sebi mogli da pomog-nemo. U~estvovali smo natenderima u okruèwu, alikako je vreme prolazilostawe na deponijama i aku-mulacijama je bivalo svelo{ije, bili smo prinu|e-ni da od avgusta do novem-

bra odustanemo od posla ko-ji smo dobili na tenderu uiznosu od 140 miliona ki-lovat-sati. Drugi ugovor oizvozu u iznosu od oko 77miliona kilovat-sati, kojismo sklopili za period odjuna do oktobra, bili smo,tako|e, prinu|eni da otka-èmo za septembar i okto-bar. Na sre}u, druga ugovor-na strana je imala razume-vawa za na{e te{ko}e i ni-je traìla da EPS platipenale nego je predloìlada se uradi reprogram istruja isporu~i u aprilu imaju slede}e godine. Natenderu koji je EPS dobiopoloèna je bankarska ga-rancija koja je aktivirana sobzirom da se nismo pojavi-li. [teta je mnogo mawanego da smo izvezli 140 mi-liona kilovat-sati koje bi-smo kasnije u decembru mo-

rali da kupujemo po mnogovi{oj ceni.

Elektroprivreda Srbijepreduzima sve mere da obez-bedi dobro snabdevawe po-tro{a~a elektri~nom ener-gijom najpre iz sopstvenihkapaciteta, pa tek kada tonije mogu}e, re{ewe se na-lazi u uvozu. Kako kaè Lu-kovac, od 1. decembra staweu akumulacijama bi trebaloda bude takvo da pokrijepredvi|eni nedostatak od186 miliona kilovat - sati,a da se eventualno uvezesnaga koja bi EPS-u pomo-gla tokom zimskog perioda.

- Do decembra treba dapopunimo akumulacije iz-nad plana, jer sve to moèsamo da pomogne mawem uvo-zu struje u zimskom periodu- zakqu~uje Lukovac. �

A. ôli}

OTKAZANI UGOVORI O ISPORUCI ELEKTRI^NE ENERGIJE STRANIM KUPCIMA

Akumulacije skratile izvoz� Rast potro{we u julu i nedovoqna popuwenostakumulacija uticali na dono{ewe takve odluke

RHE “Bajina Ba{ta”:

Akumulacije pod bri`nim

nadzorom

[TA JE POKAZALA STUDIJA IAUS O PRESEQEWU MZ VREOCI

Veliko interesovawe za “seobu”Sa Institutom za urbanizam i arhi-

tekturu Srbije (IAUS), EPS je nedavnougovorio Studiju preseqewa MZ Vreoci,kojom je potrebno anketirati gra|ane omodalitetima preseqavawa na novu lo-kaciju i izvr{iti procenu objekata iimovine me{tana, kao i popis grobnihmesta. Posao oko anketirawa gra|anaIAUS je priveo kraju a nastavqaju se ak-tivnosti u vezi sa procenom vrednostiimovine. Nezvani~ni rezultati anketepokazuju veliko interesovawe me{tana -

oko 53 odsto - za individualno preseqe-we doma}instva.

Kako isti~e Miroqub Boòvi}, pomo}-nik direktora RB “Kolubare” za strate{kapitawa, taj izve{taj je podloga za izraduIdejnog projekta sa Studijom opravdanosti,koji radi “Kolubara projekt” i koji }e bitizavr{en do 15.okobra, kada EPS moè do-neti odluku o mogu}em preseqavawu. Re-alno je o~ekivati da Vlada Republike Sr-bije kona~nu odluku donese do kraja novem-bra ove godine. Tek nakon te odluke po~i-

we proces implementacije, koji sadrì nizaktivnosti i obaveza, kako Kolubare, EPS-a, SO Lazarevac, tako i Skup{tine Srbijei skoro svih ministarstava.

Dosada{we aktivnosti se odvijaju pousvojenom planu. Paralelno sa SO Lazare-vac radi se na obezbe|ivawu podloga za ur-banisti~ka re{ewa preseqavawa grobnihmesta, kao i pripreme za preseqewe me-{tana na novu lokaciju.

R.E.


13

Odredba ~lana 108Zakona o radu, ka-ù pravnici, sa-svim je jasna. Wo-

me se propisuje da se zapo-slenom osnovna zarada zano}ni i smenski rad uve}avanajmawe za 26 odsto od osno-vice ukoliko takav rad nijevrednovan pri utvr|ivawuosnovne zarade. To je novinau odnosu na prethodna zakon-ska re{ewa, ali i u odnosuna praksu u gotovosvim javnim preduze-}ima. U Elektropri-vredi Srbije tako|e.

Prema Posebnomkolektivnom ugovo-ru EPS-a, za no}nirad dobija se 45 od-sto vi{e od osnovi-ce, a za smenski radosnovna zarada uve}ava sedva odsto. Svojevremeno, ka-da je ovaj ugovor usvajan, bi-lo je to vrlo visoko vredno-vawe no}nog i smenskog ra-da. Sada je to mawe nego {tonovi zakon daje kao mini-mum. Zakonodavac je, naime,propisao znatno ve}u nadok-nadu za smenski rad, a u na-knadnom tuma~ewu koje je ne-davno dalo Ministarstvorada, zapo{qavawa i soci-jalne politike obja{wenoje da se uve}awa po svimosnovima sabiraju i da pro-cenat uve}ane zarade ne mo-è da bude mawi od zbira

procenata po svakom odosnova uve}awa.

Prema tome, zaposleni ko-ji radi u smenama za sve rad-ne ~asove dobija uve}aweosnovne zarade za 26 odsto ijo{ za no}ni rad plus 26 od-sto. Dakle, za no}ne sate ra-da osnovna zarada uve}ava muse ukupno za 52 odsto. U tose, naravno, ne ura~unavajunadoknade za rad u dane pra-znika i ostale koje tako|e

mogu da uve}aju zaradu.Nije te{ko razumeti da

pove}awe plata sleduje svimsmenskim radnicima, {to,naravno, ne bi bilo lo{ekada bi imalo odakle da seisplati i kada se time ne binapravile disproporcije usistemu raspodele, koje bido neslu}enih granica mo-gle da suprotstave smenskeradnike sa zaposlenima usektorima koji ne rade usmenama, kao {to su slu`beodràvawa, investicionegradwe, planirawa, pravnihili ekonomskih poslova.

[to se isplate ti~e, kako

su rekli u Direkciji za eko-nomsko-finansijske poslo-ve, da bi se postupilo po~lanu 108 Zakona o radu,platni fond EPS-a trebalobi na godi{wem nivou da seuve}a za gotovo milijardudinara. U isto vreme, me|u-tim, na snazi je ograni~eweukupne mase sredstava za za-rade u EPS-u, prema zahtevuMMF-a, koji i ina~e najve-}e primedbe ima na primawa

u javnom sektoru. Da-kle, Dinki}evo mini-starstvo, zbog toga,strogo kontroli{eukupnu masu zarada ine dozvoqava da se onai za paru pove}a. La-lovi}evo je, pak, Zako-nom o radu, nametnulo(i propisalo) uve}awe

plata delu zaposlenih, odno-sno smenskim radnicima.

Ko je u ovoj r{omonijadi~eki}, a ko nakovaw, te{koje re}i. Jedino je jasno ko jeizme|u wih. Zakon se moraprimeniti, a dozvoqena ma-sa za zarade ne moè da seprekora~i. Odgovor na pita-we {ta da se uradi jo{ setraì.

Ako bi se ona nedostaju}amilijarda dinara izdvojilaiz ukupne, organi~ene, masezarada, to bi zna~ilo da bimoralo da se svim zaposle-nima u EPS-u plata umawiza oko {est odsto. Svakako i

smenskim radnicima, kojibi tek potom mogli da dobi-ju ono uve}awe od 26 odsto zarad u smenama. U kona~nom,dakle, wihove zarade za no}-ne sate ne bi se sa sada{wegnivoa uve}ale za 52 odsto,ve} sa umawenog za deo sred-stava koji je potreban za is-platu po novom zakonu.

Neki sindikalisti verujuda je mogu}e da se Zakon o ra-du primeni tako {to bi sesmenskim radnicima dalopropisano uve}awe, a ondada se “peglawem” proporcijaplate uve}aju i svim ostali-ma. [tavi{e, na tome i in-sistiraju. Drugi su realnijii tvrde da su to u postoje}imuslovima samo lepe èqe.

U Centrali SindkataEPS-a sve se stavqa na vagu,ali najvi{e se strahuje odsmawivawa plata, koje bi, ka-ko kaù, izazvalo nezadovoq-stvo velikog dela zaposle-nih. Pri tome podse}aju daograni~avawe rasta zarada uEPS-u ve} uzima danak odla-skom vrsnih stru~waka iz na-{e kompanije, a ukoliko bise dogodilo da smenski rad-nik dobije i dva i po puta ve-}u platu od onog ko ne radi usmenama, kako neki predra-~uni pokazuju da }e biti, mo-rali bi da se preispitaju ivaè}i koeficijenti, odno-sno kriterijumi prema koji-ma su oni utvr|ivani.

U svakom slu~aju, Sindi-kat je pred opasno{}u da muse ~lanstvo podeli po osno-vu razli~itog materijalnoginteresa, na smenske i osta-le radnike. Poslovodstvo,pak, pre svega je pred pro-blemom kako da obezbedisredstva za uve}ane ispate ida pri tom ne izazove kon-frontacije zaposlenih. Ho-}e li i u ovome MMF bitiarbitar? �

A. Cvijanovi}

ISPLATE POVE]ANIH NAKNADA ZA SMENSKI RAD

Zakon smawuje plate� Da bi se primenio ~lan 108 Zakona o radu, platnom fondu EPS-a na godi{wem ni-vou nedostaje milijarda dinara � Ili }e se svima plate smawivati da bi se obezbe-dila ova sredstva, ili }e masa zarada morati da se uve}a

Zakon o raduuve}ao naknadu zasmenski rad,a masa zarada“na ledu”: iz TENT-a

AKTUELNE TEME

EPS je izme|u ~eki}a i nakovwa, izme|u ministarstva koje je

zamrzlo masu zarada i onog koje je uve}alo naknade za smenski rad

14


Regionu jugoi-sto~ne Evrope,ukoliko bi serazvoj proizvod-

nih kapaciteta zajed-ni~ki planirao, do2020. godine bi}e po-trebno novih 11.000 me-gavata umesto15.500, ako pita-we razvoja svakazemqa bude re-{avala sama zasebe. Zna~i, za-jedni~kim pla-nirawem razvojaproizvodnih ka-paciteta i zajed-ni~kim planirawem wi-hovog rada, u periodu od2005. do 2020. godine,u{tedelo bi se sedammilijardi dolara ili 10

odsto potrebnih sred-stava.

Navedena konstataci-ja izneta je nedavno na27. savetovawu JUKOCIGRE, prilikom pre-zentacije Studije per-spektivnog razvoja pro-

izvodnih kapcitetaelektroenergetskih si-stema zemaqa jugoisto~-ne Evrope, a potom je toi u NIN-u ponovila Ka-

rolin Jungr, {ef Kan-celarije Svetske banke uSrbiji i Crnoj Gori.Ono {to je za nas poseb-

no va`no u celojovoj pri~i, svaka-ko je ~iwenica daje u objekte, kojise, sa regionalnogaspekta, izdvajajuvisokim stepenomisplativosti, uvr-{}ena i na{a TE“Kolubara B”. Uz

wu su: nuklearne elek-trane Belene i êrneVode, izgradwa 300-me-gavatne i 500-megavatnejedinice na kosovski

lignit, zatim 300 i 500-megavatne gasne jedini-ce sa kombinovanim ci-klusom i 100-megavatnekogenerativne gasne je-dinice.

Pomenuta studija, ta-ko|e, potvrdila je zna-~ajnu ulogu hidroelek-trana i pumpno-akumula-cionih postrojewa u po-krivawu vr{nog oprete-}ewa i sniàvawu mar-ginalnih tro{kova radasistema. Izabrani regi-onalni plan razvoja neukazuje na potrebu iz-gradwe ni jednog hidro-energetskog postrojewa,

PLANIRAWE RAZVOJA U JUGOISTO^NOJ EVROPI

TE “Kolubara B” na listi prioriteta� Do 2020. godine regionu JIE, ukolikose zajedni~ki planira, bi}e potrebnonovih 11.000 megavata umesto 15.500 akosvaka zemqa ponaosob gradi za sebe

PROGNOZA RASTA UKUPNE POTRO[WE

AlbanijaBosna i Hercegovina

BugarskaHrvatska

MakedonijaCrna GoraRumunija

SrbijaUNMIKRegion

Zajedni~kim planirawem razvoja proizvodnih kapaciteta do 2020.

godine u{tedelo bi se sedam milijardi dolara

*

*

Grupa novinara iz Republi-ke Poqske boravila je ovihdana u poseti Elektroprovre-di Srbije. Pored upoznavawasa kompanijom, novinari suobišli i Rudarski basen“Kolubara”, gde je bilo re~ii o realizaciji kredita poqs-ke vlade za nabavku i montaùopreme za Površinski kop“Tamnava-Zapadno poqe”. No-vinari su bili i gosti Sekto-ra EPS-a za odnose s jav-noš}u gde su se u razgovoru saSlobodanom Mitrovi}em, po-mo}nikom direktora Direk-cije za Strategiju i investi-cije upoznali sa najva`nijimposlovima u proizvodwiugqa, kao i sa mogu}im prav-cima restrukturisawa EPS-a.

Novinari iz Poqske u EPS-uNovinari izPoqske na kopuTamnava-Zapad

Ukupnapotrošwa

2005.(GWh)

OÊKIVANA PROGNOZA

Ukupnapotrošwa

2010.(GWh)

Ukupnapotrošwa

2015.(GWh)

Ukupnapotrošwa

2020.(GWh)

Stoperasta(%)

zbog visokih ulagawa uwihovu gradwu.Rezulta-ti analize osetqivostiukazali su da, uz zna~aj-no pove}awe cena gasa,raste isplativost iz-gradwe hidroenerget-skih postrojewa.

Analiziraju}i prog-nozirane stope rasta po-tro{we, uo~ava se zna-~ajna razlika izme|upojedinih elektroener-getskih sistema. Najni-à o~ekivana prose~nagodi{wa stopa rasta jena nivou od oko 1,3 od-sto godi{we, dok je naj-vi{a oko 4,9 odsto godi-{we.

Daqa istraìvawa supokazala da je neophodnopoja~awe prenosne mre-è u regionu, naro~ito uSrbiji, Rumuniji i Al-baniji. Na osnovu rezul-tata istraìvawa uokviru SECI projekta,identifikovani su sle-de}i prenosni vodovi,koji bi u regionu treba-lo da se izgrade do 2010.godine. I prema kaziva-wu Karolin Jungr tu se,kada je re~ o na{em pod-ru~ju, misli na prenosnumreù na jugu Srbije -400-kilovoltni koridorna potezu Ni{ - Lesko-vac -Vrawe- Skopqe. Idruga oko Beograda. O~e-kuje se, re~eno je ovomprilikom, da }e da budepotrebno poja~awe is-to~no-zapadnog korido-ra Ugqevik - SremskaMitrovica (odnosno iz-me|u B i H i Srbije).

Prema SECI projektudo 2010. godine predvi-|ena je i gradwa 400-ki-lovoltnih dalekovoda:Kashar-Podgorica(iz-me|u Albanije i CrneGore); Marica istok -Filipi(izme|u Bugar-ske i Gr~ke); Cerna Mo-glia - [tip (izme|u Bu-garske i Makedonije);Ernestinovo - Pesc (iz-me|u Hrvatske i Ma|ar-ske); Beke{~aba - Nadab(izme|u Ma|arske i Ru-munije) i Florina - Bi-toq (izme|u Gr~ke i Ma-kedonije). �

D. Ob.

� Slaète li se sa pojedinim ekonomistima,koji smatraju da ekonomsku politiku u Srbijizapravo i ne vodi Vlada, ve} MMF – jedno je odpitawa koje postavqeno ekonomisti dr DanijeluCvjeti~aninu u intervjuu objavqenom u novosad-skom "Dnevniku" 18. jula 2005. godine?

- Veliki svetski ekonomisti poput Krugmana iŠtiglica optuùju MMF i Svetsku banku dasprovode isti koncept razvoja, takozvani"Vašingtonski konsenzus" za sve zemqe, a dapritom on ne odgovara svima jednako. No, ~ak iako bi se taj koncept sprovodio u Srbiji u naj-grubqoj formi, to bi bilo boqe od ekonomskepolitike Vlade. Ona, i to u talasima, vodi kom-binaciju koncepta MMF i Svetske banke, sa jednei dirigovane, partijsko-komandne privrede sadruge strane. Na taj se na~in nekim firmamapomaè raznim subvencijama, a druge seupropaš}avaju.

� Šta o~ekujete od predstoje}eg restrukturi-rawa javnih preduze}a?

- EPS je primer preduze}a, koje }e dobro radi-ti u svim svojinskim reìmima, privatnomdràvnom i društvenom. âk i kada je celaprivreda bila na najniìm granama, EPS je bio ustawu da odràva proizvodwu, blizu nivoa svo-

jih tehni~kih kapaciteta. Zato se postavqapitawe da li EPS, NIS, a pre svih Telekom, kaonajprofitabilniju kompaniju, treba prodati.

� Pa nije li ve}ina javnih preduze}a uozbiqnoj finansijskoj krizi?

- Pa naravno, jer vlast ~ini sve, ukqu~uju}i ipolitiku cena, da upropasti wihove finansijskeperformanse. Svesno se ide na to da se EPSupropasti, zatim raspar~a i proda budzaštonekima, koji }e onda podi}i cene struje i znatida iskoriste dobre performanse te kompanije.

� Zvani~nici tvrde da se politikom cena ~uvastandard i ujedno javna preduze}a primoravaju naracionalizaciju i smawewe troškova.

- Dràva samo toboè vodi brigu o gra|anima,drè}i cene javnih preduze}a na niskom nivou.~im ih upropasti i jevtino proda, dràva }eporeskim obveznicima poru~iti da mogu da odah-nu, jer se više gubici tih firmi ne}e saniratinovcem iz buxeta. E, onda }e neko drugi da do|e ipodigne cene, a gra|ani }e da se ~upaju za kosu.Prvo što dràva za EPS ne}e dobiti koliko onstvarno vredi, a drugo što }e cene strujeporasti. Posle privatizacije sli~no se ve}dogodilo sa cenama nekih proizvoda kao što jecement. �

DRUGI PI[U

IZ INTERVJUA DANIJELA CVJETIÂNINA NOVOSADSKOM "DNEVNIKU"

EPS se svesno upropa{}ava

NOVA “DEOBA” MAKEDONSKE ELEKTROPRIVREDE

Iz ESM - dve kompanije

U skladu sa zakqu~cima makedonske Vlade, uAD ESM se intenzivno radi na sprovo|ewu drugefaze restrukturirawa kompanije , kojom se pred-vi|a da se, do septembra ove godine, ESM podelina dva posebna pravna subjekta. I to, jedno predu-ze}e za proizvowu, a drugo za distribuciju elek-tri~ne energije. Ove aktivnosti se odvijaju uskladu sa prethodno utvr|enim akcionim planom,kojim su predvi|eni i precizni rokovi za okon~a-we konkretnih poslova. Ministar za ekonomiju umakedonskoj Vladi, Fatmir Besimi rekao je da doseptembra ove godine treba da se obavi registra-cija ova dva nova dru{tva i sledi faza privati-zacije, koja bi trebalo da se zaokruì u prvoj po-lovini idu}e godine.

Sama privatizacija je, ina~e,na neki na~inuslovqena od EBRD, koja je Vladi dala 45 milio-

na evra kredita, sa vremenski uslovqenom kupo-prodajom akcija novih kompanija, kojima }e se odo-bravati odgovaraju}e i tran{e kredita do krajaprivatizacije. Zato, kada se dve kompanije upi{uu sudski registar, kako poja{wava Besimi, Vlada}e odlu~iti za koji }e se model privatizacijeopredeliti , odnosno {ta i kako }e da se prodajei da li }e se istovremeno raspisati jedan ili dvaposebna tendera.

U naredna dva meseca - do podele, imaju}i u viduzna~aj koji ima elektroenergetski sistem za celo-kupnu ekonomiju zemqe, Vlada Makedonije nastoja-}e da me|unarodne finansijske institucije daju po-dr{ku privatizacionim aktivnostima u proizvod-wi, a posebno oko upravqawa vodama. Ciq je, kakoje istaknuto u Vladi, da se defini{e pozicija hi-droelektrana, odnosno mogu}nosti wihovog davawapod koncesije. Paralelnu analizu ove problemati-ke }e na~initi doma}i eksperti i zajedno sa kon-sultantom “Majnel bankom”, razmotri}e pravnu regu-lativu u vezi sa upravqawem vodama. Ciq te ana-lize je da se dobija jasna slika da li je zakonska re-gulativa na zadovoqavaju}em nivou i od toga }e za-visiti kona~an proces privatizacije proizvodnihkapaciteta ESM. I pored kratkog roka i posebno pa-`we Vlade {ta }e i kako da se uradi u narednom pe-riodu, AD ESM }e do septembra svakako zavr{itideo zadatih poslova, a to je kompletan zavr{etakprocesa restrukturirawa sektora i razdvajawe sa-da{we elektroprivrede Makedonije ESM na jo{dva pravna subjekta . �

Priredio D. Ob.Upravqawe vodama ~eka pravnu regulativu:

Akumulacija HE “[piqe”

� Razdvajawe na proizvodni i distributivni deo okon~a}e se do sep-tembra ove godine � Faza privatizacije trebalo bi da se zaokruæido sredine naredne godine


Meni se ~ini da uovoj dràvi, padakle i aktuel-noj vladi, niko-

me nije stalo da Elektro-privreda Srbije “iza|e nazelenu granu”. Ako to nijetako, neka me ubede u su-protno, tvrdi za na{ listprofesor dr Jovan Ranko-vi} odgovaraju}i na samojedno pitawe - dokle }etrajati gordo posrtaweEPS-a sa svim pogubnimposledicama po taj sistem,ukupnu privredu, pa i dru-{tvo.

Listaju}i podebeli sve-àw tabela u kojima suprikazani lawski, ali iserija podataka o poslov-nim rezultatima privredeSrbije u posledwoj deceni-ji, dr Rankovi} kao sa ske-nera iznosi podatak po po-datak o nezavidnom polo-àju EPS-a u posledwihdesetak godina. Ukazuje navrtoglavi rast gubitakakoji se nikakvom mikroe-konomskom ~arolijom nemogu izbe}i niti zaustavi-ti. Moèmo, veli, otpusti-ti sve radnike, ali }e si-stem opet praviti gubitke.Odràvawe socijalnog mi-ra u dru{tvu, niskom ce-nom struje, vodi u jo{ ve}edubioze, s kojim se, kad-tad, ova dràva mora suo-~iti, kaè profe-sor, podse}aju}i daje ne{to vi{e od23.000 zaposlenih,organizovanih udvadesetak preduze-}a, napravilo u mi-nuloj deceniji (od1994. do 2003.) oko181,1 milijardu dinara ku-muliranih gubitaka.

Frapantnost ove cifredobija na silini tek kadaje saop{tio da je EPS,

upravo zbog gubitaka, izgu-bio 48,44 procenta sop-stvenog kapitala. Od svih35 grana i 14 oblasti EPSima ubedqivo najve}e gu-bitke.

Kao posledica tog kvare-wa finansijske strukturepreduze}a imamo na drugoj

strani, nagla{ava na{ sa-govornik, pove}ane obave-ze. Dugoro~ne su doguraledo 57, a kratkoro~ne svih75 milijardi dinara. Pri

tome su potraìvawa do-stigla oko 51 milijardudinara. [ta to zna~i? Daje EPS zbog vi{egodi{webesparice svoje poslove, padakle i ulagawa u opremu,naj~e{}e finansirao pa-rama pozajmqenim na kra-tak rok. Izgubili su dobar

deo kapitala i za-to je sada u veomate{koj situacijisa likvidno{}u,procewuje dr Ran-kovi}.

U posledwe dvegodine dogodiose, me|utim, izne-

nadan obrt. Ne{to zbogumerenijeg rasta cenestruje, a ponajvi{e zahva-quju}i kwigovodstvenoj“gimnastici” koju je drà-

va velikodu{no ve`balasa svim preduze}ima u vi-sokim gubicima, u posled-we dve godine imamo znat-no umereniji rast gubita-ka - 4,8, odnosno 6,5 mili-jardi dinara.

Kome je to u interesu?- Nikome dugoro~no, a na

kra}e staze mnogima, pa idràvi koja nije spremnada se suo~i sa punom, eko-nomskom cenom elektri~neenergije, -isti~e dr Ranko-vi} i podse}a da je EPS,takav kakav je, ipak, perja-nica na{e privrede. Spa-da, dabome, u red velikihpreduze}a, ali u onu neve-selu grupu od 383 firme, saoko 400.000 zaposlenih, ukojima je skoncentrisano~etiri petine svih gubita-ka u industriji i rudar-stvu.

[ta se, me|utim, lane do-godilo. Saglasno jednomod Me|unarodnih ra~uno-vodstvenih standarda, po-sebno onim pod {ifromMSFI-1, izvr{eno je pokri-vawe gubitaka, naravno nesamo u EPS-u, na teret re-zervi i neraspore|enog do-bitka uz mogu}nost da izvr-{i ponovnu procenu imo-

16

GORDO POSRTAWE ELEKTROPRIVREDE

Za{to je EPS ostao bezpolovine kapitala� Odræavawe socijalnog mira niskom cenom struje vodi u jo{ ve}e gu-bitke, s kojim se, kad-tad, dræava morati suo~iti

Broj zaposlenih nije od odlu~uju}eg zna~aja

- Broj zaposlenih u EPS-u nije od odlu-~uju}eg zna~aja za cenu struje i opstanaksamog sistema, ali to, naravno, kaè Ran-kovi} nikako ne zna~i i jednokratnu abo-liciju od svake odgovornosti rukovodstvaza doma}insko tro{ewe novca u EPS-u.Jedno od, kratkoro~nijih, re{ewa je postupno uvo|ewe cenestruje po evropskim merilima. Ako to ne u~inimo {to pre, a nadràvi je da vodi socijalnu politiku, suo~i}emo se veoma br-zo sa dubqim problemima u tom preduze}u. Struje ne}e biti do-voqno, a ona je najskupqa kada je nema i, {to je jo{ najgore, ne-}emo na{e qude nau~iti da je {tedqivo i racionalno tro{e,jer je re~ o najplemenitijoj vrsti energije, nagla{ava prof. Ran-kovi}.

Problem EPS-a time, me|utim, ne}e biti sasvim re{en. Po-trebno je pokrenuti ozbiqan proces sanacije sistema. Jer, da jeEPS uz vi{e cene uspeo da prikupi i 65,8 milijardi dinara, ko-lika su bila potraìvawa u 2004, sigurno ne bi natovario se-bi ~ak 105 kratkoro~nih i oko 51 milijardu dugoro~nih obave-za. Spas EPS-a nije u “naduvanoj” vrednosti osnovnih sredsta-va i time pokrivenim gubicima, ve} u wegovoj, kako re~e profe-sor, doslednoj sanaciji. A to nije ni{ta drugo do poravnawe sapotraìocima i du`nicima. Moè to da se u~ini i u skladu saonim {to predvi|a novi Zakon o ste~aju, a taj vid sanacije po-znaje i uporedno trgova~ko pravo, rekao je na kraju razgovora zalist “kWh” prof. dr Jovan Rankovi}.

Prof. dr JOVAN RANKOVI]

U minuloj deceniji (1994.-2003.god)EPS zbog gubitka izgubio 48,44

procenta sopstvenog kapitala - najvi{e od 35 grana i 14 oblasi

Za EPS kaoperjanicu na{e

privrede potrebna hitna

sanacija, a ne prodaja


vine. Pruènu {ansu svisu, pa i EPS, iskoristili.EPS je pove}ao vrednostosnovnih sredstava sa 263,5u 2003. na 388,7 milijardidinara u 2004. godini. Raz-lika, od oko 120 milijardidinara, nije rezultat inve-sticija, ve} ponovne pro-cene vrednosti kapitala.Tom ponovnom procenom,ukazuje daqe profesor Ran-kovi}, stvorene su revalo-rizacione rezerve, a sagla-sno pomenutom ra~unovod-stvenom standardu i mogu}-nost da pokriju gubitke.Time je kumulativni gubi-tak od 180 sveden naoko 84 milijardedinara. Problemgubitaka, me|utim,kako ga na{ sago-vornik vidi, nijeuop{te re{en. Na-protiv. Tek sada do-laze isku{ewa.

U nazna~enih 35grana u industrijii rudarstvu pro{legodine, upravo za-hvaquju}i pogodnostimaobra~unskog sistema, gu-bici su bili svega 36, a uukupnoj privredi 45,5 mi-lijardi dinara. Ali, to je

neto rezultat nastao kaorazlika prebijawa svihdobitaka i gubitaka. Ne-prebijeni gubici bili su,ina~e, 130 milijardi di-nara.

[ta to zna~i?- Da, imamo opasan pri-

vid boqitka, a situacija jepodjednako dramati~na kaoi tokom cele protekle de-

cenije. Sada su samo izno-si ne{to mawe naizgledzastra{uju}i, ina~e su{ti-na ostaje gotovo neprome-wena, upozorava dr Ranko-vi} i dodaje da industrija

i rudarstvo, sa 14.587preduze}a, posle po-kri}a gubitaka ima805 milijardi dina-ra ukupnog kapitala,a u tome samo EPS307 milijardi dina-ra. Dakle, zakqu~uje,u samo dvadesetakpreduze}a elektro-privrede sa ne{tovi{e od 13.000 rad-nika skoncentrisan

je toliki kapital, a, naà-lost, srazmerno tome i - gu-bici.

Tako, na jednoj straniimamo, kwigovodstveno,

osetan pad gubitaka, ali iopasnost o kojoj za sada ni-ko ne}e da govori, kaè drRankovi}. Re~ je, veli, uzamci koja se zove ponovnaprocena vrednosti postro-jewa i gra|evinskih objeka-ta (za oko 120 milijardi di-nara) ali wu neizostavnomora da prati rast tro{ko-va za amortizaciju u nared-nim godinama. Bilo bi jakodobro kada bi taj pove}aniizdatak pratili i pove}aniprihodi, ali kako se sada~ini, EPS }e se, opet, suo-~iti sa gubicima, jer cenawegovog proizvoda ne pratiu istoj meri ne samo proiz-vodne tro{kove.

Da pojasnim, kaè na{sagovornik. Pove}awevrednosti imovine samo jeodloìlo dugoro~no pita-we gubitaka. Oni }e se sa-da samo iskazivati poosnovu pove}anih tro{ko-va za amortizaciju. Neka tastopa bude svega sedam pro-cenata, ali na dodatnih120 milijardi dinara po-ve}ane vrednosti vaqa iz-dvojiti najmawe 8,5 mili-jardi ìvih para. �

Lazar Stankovi}

17

Privatizacija samoubila~ki potezNa pitawe, da li je jedno od re{ewa za EPS wegova privati-

zacija, dr Rankovi} kao iz topa kaè: Bio bi to samoubila~kipotez dràve. Re{ewe nije u wegovom raspar~avawu i prodaji,ve} u sanaciji, a nakon we u prevo|ewu u akcionarsko dru{tvou kome }e dràva imati ve}inski paket akcija. Dati nekome dasamostalno odlu~uje o energetskoj sudbini zemqe ravno je pri-vrednoj tragediji, a dràva bi sebi natovariti na vrat, sli~noslu~aju SARTID, ogromne iznose gubitaka i dugova koje ovi po-reski obveznici nisu u stawu da plate.

Ako postupno ne do|emo do cene struje po evropskim

merilima i socijalnu politiku ne prebacimo u dràvu, EPS }e

se veoma brzo na}i u velikim problemima

FO

TO

: N

. D

R^

A


18

Cena struje je od 1.jula pove}ana zaoko 9,5 odsto, ba{kako je najavqivao

ministar Mla|an Dinki},isti~u}i da bi ve}im pro-centom bila podstaknutainflacija.Zbog izostankaaprilskog poskupqewaEPS je zabeleìo zna~ajnoumawewe prihoda (na godi-{wem nivou oko ~etirimilijarde dinara) pa daqeredukovawe svih mogu}ihplanova, pre svega investi-cija i remonata, sledi kaosasvim logi~na posledica.Dakle, EPS i daqe ostaje~uvar inflacije i najpou-zdaniji socijalni radnik.[to pritom, jede sam sebe ipostane sve jevtiniji, kaoda nikoga ne brine. Uz ovukorekciju u drugoj polovi-ni godine mawak }e bitioko 2,4 milijarde dinara.Pomo} }e, najavquje EPS,potraìti u buxetu, {tozna~i da }e mawak para iza{titu onih koji imajuili onih koji ne pla}ajustruju, opet platiti i onikoji ina~e redov-no pla}aju struju

Kilovat - sat jesada dostigao 3,7evro centi, alije sigurno da }edo kraja godine,uz ovakav dinar,biti vra}en nanivo na kome jebio pre 1. jula.Tako }e ta trka ujednom zatvorenom krugu dase nastavi kao i mnogo putaranije. Prema preporuka-ma Svetske banke i EBRD,cena struje u Srbiji treba-lo bi ove godine da iznosi4,5 centi. I EPS smatra da

mu za neko normalno poslo-vawe treba najmawe ta ce-na. U woj nema investicija,razvoja, ekologije...înise da je ve} nepristojno po-rediti cene srpske struje ione iz okruèwa, jer je ta-mo kilovat - sat nekolikoputa skupqi. Ta pore|ewa~ini se, nikoga ne uzbu|uju.

Pored bitke za cenu,EPS se bavi i restrukturi-rawem, pre svega odvajawemneelektroprivrednih de-latnosti. Kada se na to do-da smawivawe gubitaka uprenosu i distribuciji, re-{avawe problema naplate,dugova, kra|e struje...jasnoje da u EPS-u nema vremenaza predah i oklevawe. Kakoda se naplati bar deo odoko 40 milijardi dinarakoliko potraùje, pitaju seu EPS-u, ali ne znaju odgo-vor na to pitawe. Ipak, ~i-ne sve da naplatu pove}ajui uzmu novac gde god je tomogu}e pre nego {to nekafirma ode u privatizaciju.Iskqu~ewe struje vi{e ni-ko ne brani a urgencije ra-

znih ministara ni{ta nepomaù.Nedavno su u Ni{uosu|eni i prvi kradqivcistruje, {to se odskora tre-tira kao krivi~no delo, pa}e mo`da i ta nova sudskapraksa pomo}i EPS-u.

Od istrajnosti nadle-`nih u primeni ove dve me-re veoma zavisi i finansij-ska sudbina EPS-a, bez ob-zira na sve blokade koje do-laze od strane ministraDinki}a. Ako se pove}a na-plata i smawe gubici, {totehni~ki, {to kroz kra|e, iEPS-u }e biti boqe, odno-sno, mawe para }e se “tra-

ìti od Dinki}a”.EPS je, dakle, samo jed-na strana srpske ener-getske medaqe ili je-dan od pouzdanih ~uva-ra srpske inflacije.

Posle korekcije ce-ne struje i sasvim izve-snog pove}awa cena go-riva, potro{a~i }e se,najavquju ekonomisti,najverovatnije, suo~iti

sa frontalnim pove}awemcena, iako proizvo|a~i ne-rado priznaju da }e odmahkorigovati cene. Kaù datek prave analize i snimajusituaciju. Neki ne ~ekaju,ve} odmah podiù cene.

A sada o drugom ~uvaruinflacije ili drugoj stra-ni energetske medaqe, oNIS-u.Ukoliko Mini-starstvo finansija nasta-vi da onemogu}ava primenuUredbe o cenama derivatanafte i prakti~no spre~iposkupqewe goriva na pum-pama, narednih nedeqa ne-sta{ice bi mogle da se po-ja~aju. Maloprodajne cenederivata trebalo bi, premaUredbi, da budu ve}e za 6,50dinara, pa zbog toga pri-vatnici ne èle da uvozesirovu naftu jer im tostvara gubitke. S drugestrane, NIS , kako su ne-davno saop{tili zvani~-nici te firme, ne namera-va da pove}ava uvoz nafte iisporu~uje trì{tu koli-~ine koje su obaveza pri-vatnika. Dovoqno je na{ih75 odsto, kaù u NIS-u.

U prva ~etiri meseca ovegodine, prema podacimaNIS-a, privatnici nisuuvezli oko 100.000 tona si-

KUDA VODI POLITIKA CENA ENERGENATA

ûvari inflacije� EPS i NIS su pouzdani ~uvari inflacije, pa struja i deriva-ti ne smeju da poskupqujuju, bez obzira na de{avawa na træi{tu� Kada NIS ostvari bilans a privatnici odustanu od preradenafte zbog gubitaka, nastanu nesta{ice, dok EPS nema pravo nanesta{ice, jer ima obavezu da prebacuje bilanse i prodaje uvo-znu struju ispod cene

I pored suficita u buxetu, Ministarstvo finansija se neodri~e enormnih zahvatawa iz

cene derivata i odbija da smawiPDV na struju sa 18 na osam odsto

*

*

\erdap II: Kako seizboriti za realnu

|cenu struje

IL

US

TR

AC

IJA

: MA

RT

IN

TR

EB

OS

TI

]


19

rove nafte, na {ta su seobavezali ugovorima i zatoje na trì{tu bilo 28.080tona mawe dizela D2 i4.160 tona evrodizela. Uodnosu na isti period pro-{le godine NIS, isti~u udràvnoj kompaniji, pove-}ao preradu za 20 odsto aprivatnici su je smawiliza 60 odsto.

Sve i da je ener-getika Srbije umnogo boqem po-loàju nego {tojeste, izjava mini-stra finansijaMla|ana Dinki}ao zabrani posku-pqewa naftnih derivata ismawewu poskupqewa stru-je ne bi izazvala maweo{tre reakcije. “Iz kalku-lacije se vidi da je samo uposledwih nekoliko danacena nafte na svetskom tr-ì{tu sko~ila, a u junu je,recimo, bila pet odsto ni-à." - Mislim da moramoda mewamo i Uredbu kojomse dozvoqava pove}awe ce-na goriva. Mora najmawe u15 dana prose~na cena dabude iznad dva i po odsto u

odnosu na prethodnu cenuda bi se dozvolilo posku-pqewe goriva. Predloì-}emo Vladi da ne odobripove}awe cena goriva, iz-javio je Dinki} u inter-vjuu Radiju B 92.

O tome koliko su usagla-{eni stavovi u nadle`nimresorima govori i nezva-ni~ni stav Ministarstva

rudarstva i energetike,iznet istog dana kada je iDinki} dao izjavu - da }enove, maksimalne cene de-rivata nafte biti odre|e-ne do kraja nedeqe, do kada}e biti ispuweni svi uslo-vi predvi|eni Uredbom ocenama derivata nafte.“Igranka” sa cenama deri-vata traje i te{ko je pred-videti kako }e se zavr{i-ti, tek Dinki} se veomatrudi da cene derivata,ba{ kao i cene struje drì

“na uzdi”. NIS mora daobezbedi koli~ine po bi-lansu, bez obzira na gubi-tak, dok privatnici, ~imnema profita, zaborave nasvoje obaveze, uostalom,kao {to dràva zaboravina svoju uredbu. Kad je re~o EPS-u, pri~a je jasna -struje mora da bude kolikogod traè potro{a~i a nekupci, pa makar EPS iuvozio po znatno vi{oj ce-ni od one po kojoj prodaje.Protiv takve “ekonomije”,ministar finansija, eko-nomista po struci, nemani{ta protiv. Naprotiv.

Tako sada imamo s jednestrane, gomilawe gubitaka

u preduze}ima gde jedràva vlasnik, a sdruge, gomilawe parau buxetu te iste drà-ve. Naime, rebalansbuxeta, nedavno usvo-jen, doneo je u kasitog vlasnika suficit

od 32 milijarde dinara.Ministar finansija Sr-bije Mla|an Dinki} je,obrazlaù}i predloèneizmene Zakona, rekao da }erebalansom buxeta prihodibiti ve}i za 9,3 odsto odplaniranih, po{to bi ume-sto 396 milijardi dinaraprihodi trebalo da iznose433 milijarde dinara. Ras-hodi buxeta, isplaniranina 416,6 milijardi dinara,smaweni su na 401 milijar-du dinara, tako bi na krajugodine vi{ak u dràvnojkasi trebalo da bude 32 mi-lijarde dinara, iako jeovogodi{wim buxetom is-planiran deficit od 20,5milijardi dinara.Deo bu-xetskog suficita bi}eutro{en za otplatu glavni-ce javnog duga u iznosu od23,5 milijardi dinara, dokje 5,5 milijardi dinara na-meweno programima pod-

sticaja izvoza, zapo{qava-wa i stambenog kreditira-wa.

“Na kraju godine kao vi-{ak u buxetu osta}e okotri milijarde dinara, kojese zajedno sa planiranih27 milijardi dinara pri-hoda od privatizacije mo-gu iskoristiti za smawe-we deficita teku}ih pla-}awa sa inostranstvom iisplatu javnog duga”, naveoje ministar finansija Sr-bije. Dinki} je istakao ta-ko|e, i da je planirani bu-xetski suficit nuànzbog dodatnog smawewaglavnice javnog duga,spoqnotrgovinskog defi-cita i najavio da }e omogu-}iti da se slede}e godinesmawi porez na plate.

Sa druge strane, oni ko-ji u elektroenergeticibrinu da struje bude bezobzira koliko to ko{ta ipo kojoj se ceni prodaje,pri~a o buxetskom sufici-tu ne moè ostaviti rav-nodu{nim, pogotovo kadase zna da je EPS zbog ka-{wewa poskupqewa strujeplaniranog za april ube-leìo mawak (3,7 mili-jardi dinara). To mu ne}ebiti nadokna|eno iz buxe-ta.Sada EPS poku{ava dabar ne{to dobije od tog su-ficita, jer smatra da suinvesticije, remonti...ta-ko|e prioritet, ne samo zaEPS, ve} i dràvu. Tek dase zna, posle svega, ovaj no-vi EPS ima}e na kraju go-dine gubitak oko 8,5 mi-lijardi dinara, stotinakmiliona evra i to samo zadrugu polovinu godine, ot-kako postoji nova firma.Brine li to vlasnika, dokrazmi{qa kome da da pareiz suficita. �

Rade Repija

EPS i daqe ostaje najpouzdanijisocijalni radnik koji jede sam

sebe i postaje sve jevtiniji

*

*

Poskupqewe elektri~ne energije i goriva podi}i }e stopuinflacije za oko 1,2 odsto - kaè Stojan Stamenkovi} iz Eko-nomskog instituta. Ve}i uticaj na cene ima}e struja, oko 0,8 od-sto, a gorivo oko 0,4 odsto. Nadam se da }e zbog najavqenog sma-wewa poreza na dodatu vrednost neki proizvo|a~i ipak malosmawiti cene, {to }e delimi~no ublaìti ovaj udar i spusti-ti ga na jedan odsto. Ako bi se inflacija u ovoj godini zausta-vila na oko 12-13 odsto bi}e dobro, kaè Stamenkovi}.

Inflacija oko 12-13 odsto?

Iskazani suficit, ma koliki bio i kojom matematikom dobi-jen, indirektno {teti energetskom sektoru. Naime, upravo jeministartsvo finansija dugo odbijalo da promenom zakona oakcizama, wihovo smawewe iz skup{tine prebaci u delokrugrada Vlade. Time bi se dobila ve}a fleksibilnost u spre~a-vawu negativnih uticaja pove}awa cene nafte na svetskom tr-ì{tu na maloprodajne cene. [tavi{e, suficit govori da sudràvna zahvatawa i ovde bila prevelika. Tako|e se odbija iideja da se i pored prepunog buxeta, smawi PDV na struju sa 18na osam odsto.

Suficit {teti energetskom sektoru

20


Posle gotovo dve godine odstupawa na snagu ugovora sapoqskom vladom, na PK“Tamnava - Zapadno poqe”

15. avgusta }e biti pu{ten u rad noviBTO sistem koji treba da omogu}iprojektovanu proizvodwu jalovine,odnosno da pove}a sada{wu proiz-vodwu za oko 30 odsto, {to }e daqeomogu}iti nesmetano ostvarivawebilansa proizvodwe ugqa u nared-nom periodu.

- Ovo je jedna od najve}ih investi-cija za nabavku rudarske opreme u po-sledwih deset godina u JP RB “Kolu-bara” a ostvarena je sredstvima izkredita Vlade Republike Poqskekoji je iznosio oko 25 miliona dola-ra. Od toga je oko osam miliona do-lara uloèno u nabavku pomo}ne me-hanizacije za RB “Kolubara” i PK“Kostolac”, a oko 17 miliona je in-vestirano u nabavku transportera -kaè Slobodan Mitrovi}, direktorSektora za proizvodwu ugqa. - Kre-dit je dobijen po veoma povoqnimnekomercijalnim uslovima - sa grejsperiodom od dve godine i rokom ot-plate od 14 godina na 28 polugodi-{wih rata. Osnovni uslov prema od-redbama ugovora bio je nabavka 80odsto opreme iz Poqske, a ostalo izdrugih zemaqa. Re{e-wima generalnog di-rektora EPS-a, kao idirektora “Kolubare”,utvr|ena je jasna pro-cedura realizacijekredita, a osnov za toje predstavqao obo-strano potpisan plansprovo|ewa kontrolekvaliteta, koji je dodetaqa utvrdio sve po-jedinosti u vezi sa realizacijom.

Usagla{avawe oko tehni~kih spe-cifikacija opreme nabavqene izpoqskog kredita, kao i pregovorioko cene, trajali su duè od plani-ranog roka. Bez obzira na to naba-vqeni su savremeni transporteri,nove koncepcije, sa trakom od poq-skog isporu~ioca, firme “KOPEX”S.A., {irine 2.000 mm, ~ije su tehni~-

ke karakteristike i cena bile boqei povoqnije u odnosu na one ponu|e-ne na tenderu. Da je re~ o visokokva-litetnoj opremi svedo~e i imenaproizvo|a~a - reduktori su stigli iznema~kog “Flendera”, frekventni re-gulatori iz “Simensa”, transforma-

tori su italijanske, akablovi nema~ke pro-izvodwe. U okviru ugo-vora podizvo|a~ za rol-ne bila je doma}afirma “Kolubara - Me-tal” sa kojom je sklo-pqen posao u vrednostiod 1,7 miliona dolara.Celokupnu montaùopreme uradila je, ta-ko|e, “Kolubara - Me-

tal” pod nadzorom isporu~iocaopreme, firme “KOPEX” S.A.

Oprema za dispe~erski centar ta-ko|e spada u red najsavremenije. Tre-ba napomenuti da su u najva`nije de-love opreme ugra|eni dava~i in-formacija, tako da }e u svakom tre-nutku iz dispe~erskog centra bitimogu}e imati uvid u weno stawe, a uslu~aju da se desi kvar, bi}e ga lak-

{e identifikovati i otkloniti.Ovakva visokosofisticirana opre-ma se umnogome razlikuje od one kojaje do sada primewivana na na{imkopovima. To, naravno, podrazumevadodatnu obuku i usavr{avawe stru~-nog kadra, {to je i predvi|eno ugo-vorom.

- S obzirom na to da je ugovor stu-pio na snagu 19. decembra 2003. i daje za isporuku opreme bilo potrebnogodinu dana, moè se re}i da je onaisporu~ena sa minimalnim zaka-{wewem od oko 40 dana. To, naravno,ne}e pomeriti rok izvr{ewa ugovo-ra, ta~nije 15. avgust, kada }e se po-sle zavr{ene montaè i proba podoptere}ewem, sistem ukqu~iti u rad.Za po~etak ne}emo biti u mogu}nostida pustimo u rad sva ~etiri tran-sportera, iako je wihova montaàve} zavr{ena, ve} samo tri, zbog po-stoje}ih problema sa eksproprijaci-jom na PK “Tamnava - Zapadnom Po-qu”. [to se ti~e kvaliteta opreme idokumentacije po kojoj je ona napra-vqena, najboqi sud }e doneti vreme ukome }e se eksploatisati - kaè Mi-trovi}.

OD 15. AVGUSTA NOVI BTO SISTEM NA PK “TAMNAVA - ZAPADNO POQE”

Proizvodwa jalovine zatre}inu ve}a� Kredit od poqske vlade dobijen je pod povoqnim uslovi-ma - grejs period od dve godine i rok otplate od 14 godina

Najmodernija oprema za

PK “Tamnava - Zapadno Poqe”

Slobodan Mitrovi}:Ugaq }e i daqe predstavqati kqu~ za proizvodwu elektri~ne energije.

Najve}a investicija u JP RB “Kolubara” za nabavku rudarskeopreme u posledwih

deset godina.

Ima sijaset ideja, inicijativa ipredloga da se u reorganizaciji elek-troprivrede imovinski status tran-sformi{e u akcionarsko dru{tvo.Po{to je re~ o veoma zna~ajnom seg-mentu privrede i dru{tva, da ne po-miwemo izan|ale pojmove koji se uzEPS koriste, i list “kWh” }e se poza-baviti ovom temom.

Treba li podse}ati da je EPS danasjavno dràvno preduze}e ? Ili kakoje to postao ? Temeqna promena vla-sni~kih odnosa, {to ideje i inicija-tive pokre}u, ina~e je predvi|ena re-formama ~itavog energetskog sekto-ra, ali je jo{ u nekoj vrsti magle. Zasada je jasno ono {to je propisano no-vim Zakonom o energetici i {to, za-pravo, zna~i primenu direktivaEvropske unije. A to je da prenosnopreduze}e, prirodni monopol, ostajestoprocentno dràvno vlasni{tvo. Otome su , uostalom, ve} donete odgova-raju}e odluke Vlade Srbije, formi-rawem Elektromreè Srbije. Bitkase vodi oko EPS-a. Ve}ina zaposle-nih se boji privatizacije, mada nad-le`ni uveravaju javnost da }e priva-tizacija do}i na kraju, negde kroz pet-{est godina, kada EPS obu~e novo,“evropsko odelo”, kada se reorganizu-je i postane vredniji nego danas.

U na{im uslovima, me|utim, nijeba{ sasvim jasno ko su to nadle`ni zaodlu~ivawe, resorno ministarstvo,ministarstvo privrede, ministar-stvo finansija, neka uticajna poli-ti~ka partija ili jaki lobiji i poje-dinci. Izjave koje dopiru u javnostkao da vi{e sluè zbuwivawu negoobave{tavawu, a ~esto su i protiv-re~ne. Ako se zdravo za gotovo primistav koji dolazi iz Ministarstva ru-darstva i energetike, tj. redosled itempo poteza u reformama energet-

skog sektora opet ostaje neka zebwa.Ho}e li se kroz pet-{est godina osta-ti pri istom stavu, jer je gotovo sigur-no da }e neki novi qudi tada bitinadle`ni.

Nije, tako|e, sasvim jasno ~ija je po-sledwa, ta~nije ko odlu~uje u posled-woj instanci. Ako je suditi po nedav-no zapo~etoj raspravi u Skup{tiniSrbije, o transformaciji Naftne in-dustrije Srbije, tamo }e biti uzbu-dqivo i kada EPS do|e na dnevnired. Rasprava }e biti jo{ ù~nija, nivra~are ne mogu prognozirati {ta }ese desiti. Ta rasprava o ukidawu Za-kona o NIS-u bila je mu~na i kompli-kovana, iako se nadle`ni ministartrudio da objasni kako je re~ o ~istotehni~kom potezu, bez ikakvih poli-ti~kih konotacija. Ko je sve to slu{aomorao je da se dobro zabrine. Nasta-vak pri~e sledi krajem avgusta. Pou~-no je sve to iz vi{e razloga.

Da po~nemo od svesnog ili nesve-snog “propusta” prilikom usvajawaZakona o energetici pro{le godine: upravnom sistemu dono{ewe novogpropisa, bilo da je re~ o ustavu, zako-nu, uredbi ili pravilniku, podrazu-meva ukidawe prethodnog, {to se uzavr{nim odredbama i navede. Zako-ni o EPS-u i NIS-u nisu ukinuti, pa jebilo neophodno staviti van snage Za-kon o NIS-u da bi se izvr{ila reor-ganizacija. Rasprava koja je, me|utim,vo|ena o svemu, sem o tako jednostav-noj ~iwenici, trajala je dva dana, atre}eg je Predsednik Skup{tine sveodloìo za kraj avgusta . [to zna~ida sledi nastavak, mada nije jasno ka-ko iza}i iz problema koji je nastao.

Ni{ta mawe brige ne zadaje nisvest, boqe re}i nivo znawa, ve}ineu~esnika u raspravi kada je re~ oenergiji i energetskim problemima.Dileme nema - novinarska profesijaslabo radi i malo uti~e - pre svegazbog lansirawa istinitih ili isfa-brikovanih afera - na gra|ane i wi-hovo razumevawe stvarnih odnosa uenergetici. Pogotovo u trì{noj pri-vredi. Ni kod narodnih predstavni-ka, a reklo bi se i kod nekih funkci-onera i qudi visokog poloàja o~itonije jasno {ta i kako u energetici tre-ba re{avati. Tim pre, ideje o promenivlasni{tva EPS-a treba jasno i de-taqno razraditi, sa svim konsekven-cama koje iz wih proisti~u. Bez ùr-be, da se ne polomimo. �

Dragan Nedeqkovi}

ENERGETSKA RASKR[]A

Kako iz dràvnog “{iwela” u akcionarsko dru{tvo

Kako je krajwi ciq nabavke ovogsistema dostizawe projektovane pro-izvodwe od 12 miliona tona ugqa go-di{we, za to je prema aktuelizova-nom investicionom programu za PK“Tamnava - Zapadno Poqe” neophodna

nabavka jo{ jednog kompletnog BTOsistema. Ovaj posao }e se obaviti uzpomo} kreditnog aran`mana EBRDi KfW banke za nabavku opreme, ~ijaje realizacija u toku.

Imaju}i u vidu da je rehabilitacijarudnika postavqena u sam vrh priori-tetnih zadataka Vlade Republike Sr-bije, o~igledno je da su potrebna dugo-ro~na finansijska sredstva za obnovuodrìvosti ugqenog sektora radiobezbe|ewa isporuke dovoqne koli-~ine ugqa po ekonomski opravdanimcenama za snabdevawe postoje}ihtermokapaciteta, kaè Mitrovi}. -Rad jednog ovakvog sistema na proiz-vodwi jalovine opravdava budu}nostugqa kao vode}eg energenta za proiz-vodwu elektri~ne energije, kod nas iu Evropi, ~iji }e daqi porast proiz-vodwe u budu}nosti zavisiti od eko-nomske i ekolo{ke politike. Mi-{qewa sam da }e, pored proizvodweelektri~ne energije iz hidro i obno-vqivih resursa, ugaq i daqe predsta-vqati kqu~ za proizvodwu elektri~neenergije - zakqu~uje Mitrovi}. �

A. ôli}

IL

US

TR

AC

IJA

: M. T

RE

BO

ST

I]


22

Na savetovawu o uvo-|ewu sistema me-naxmenta kvalite-tom (QMS) u proiz-

vodnim preduze}ima EPS-a,koje je 26. jula odràno u To-poli u organizaciji Sekto-ra za sisteme upravqawakvalitetom i za{titom ì-votne sredine (QMS i EMS)i u ~ijem radu je u~estvovaogeneralni direktor EPS-adr Vladimir \or|evi}, is-taknuto je da je EPS dobroure|en poslovni sistem i daprimenom novih me|unarod-nih standarda kvaliteta mo-è i treba da usavr{ava svo-je poslovne procese u svimsferama, kako bi bio boqeprepoznatqiv na evropskomterenu. Dva zakqu~ka iska-

zana su, vi{e od ostalih, uvidu smernica za budu}irad.

Prvi je da nema poboq-{awa kvaliteta organiza-cije rada i upravqawa bezangaòvawa rukovodstvapreduze}a, koje treba da de-fini{e politiku i ciqe-ve, ali i da u~estvuje u de-finisawu poslovnih pro-cesa, dono{ewu odgovaraju-}ih dokumenata i wihovojprimeni, kao i svim pro-pratnim aktivnostima zadobijawe sertifikata kva-liteta po osnovu me|una-rodnih standarda ISO. Pritome je dodato da se radniprocesi ipak ne mogu defi-nisati bez u~e{}a onih ko-ji ih obavqaju, odnosno ka-

ko je to prevedeno sa engle-skog jezika, bez “vlasnikaprocesa”.

Drugi zakqu~ak je da uvo-|ewe novih standarda u si-stemu upravqawa kvalite-tom treba ubrzati s obziromna to da se dosta kasni i daEPS-ova preduze}a imajuobavezu da se dobro pripre-me za misiju koju EPS èlida ima u regionu. Radi togapotrebno je stalno razme-wivati iskustva, pa razvitii neki vid takmi~ewa. Re-~eno je da je TENT, zahvaqu-ju}i ogromnom naporu kojije uloèn, nedavno dobiosertifikat za uvedene stan-darde ISO 9001 iz 2000. go-dine, a da su Panonskeelektrane prve u proizvod-

nom delu, jo{ pre pet godi-na dobile sertifikat ISO9001 iz 1994. godine i da susada na putu da uvedu stan-darde iz dvehiqadite. Prikraju ovog posla je i “\er-dap”, ostali su mawe ilivi{e na po~etku procesa,ali zato, kako je naveo di-rektor Sektora za QMS iEMS Zoran Obradovi}, uproizvodwi ugqa nema ak-tivnosti uprkos podstica-

U okviru realizacije celokup-nog projekta telekomunikacijaElektroprivrede Srbije predvi-|eno je postavqawe opti~kih ka-blova (OPGW) po dalekovodima,koji omogu}avaju ve}u pouzdanost uradu i brì protok informacija.Me|utim, zapo~eti radovi na po-tezu od trafo-stanice “Bajina Ba-{ta” do trafo-stanice “Poèga”,ta~nije na oko pet kilometara odulaska u TS “Poèga”, prekinutisu zbog nemogu}nosti da se nakrat-ko iskqu~e distributivni daleko-vodi koji u tom kraju napajaju hlad-wa~e sa malinama, kaè Brati-slav Pera{evi}, glavni inèwerza telekomunikacije u Direkcijiza strategiju i investicije.

- Kako je malina na{ nacional-ni brend, Ministarstvo poqopri-vrede je uputilo dopis Elektro-privredi Srbije da ne iskqu~ujeove dalekovode jer ne postoji mo-gu}nost rezervnog napajawa, te suradovi odloèni do daqeg. S ob-zirom na to da su sredstva za rea-lizaciju projekta dobijena iz kre-dita Evropske investicione ban-ke i Evropske banke za obnovu irazvoj, prihvatili smo obaveze opo{tovawu rokova, a sada moramoobjasniti kreditorima zbog ~egasu zaustavqeni radovi - obja{wa-va Pera{evi}.

Izvo|a~ radova “Energomonta-à” zapo~eo je radove 4. jula i bi-lo je planirano da budu zavr{eni

do 20. jula. Zbog velikih ki{a uRumuniji koje su o{tetile dale-kovode, obustavqeni su, tako|e,radovi na dalekovodu od TE“Drmno” do HE “\erdap I”, koji sumorali da se stave pod napon, ka-ko bi se pomoglo na{im susedi-ma.

Projekat telekomunikacijapredvi|a postavqawe opti~kihkablova prema Bugarskoj, kao i Re-publici Srpskoj i Crnoj Gori.Prema re~ima Pera{evi}a, dokraja godine trebalo bi da buderaspisan tender za nabavku termi-nalne opreme koja }e postavqenkabl staviti u funkciju. �

A. ôli}

ODRÆANO SAVETOVAWE O UVO\EWU SISTEMA UPRAVQAWA KVALITETOM U PROIZVODNIM PREDUZE]IMA EPS-a

Razmena iskustva neophodna� Kvalitet organizacije rada i upravqawa ne moæe se podi-}i bez angaæovawa rukovodilaca preduze}a

Iako je dobro ure|en, sistemEPS-a treba stalno usavr{a-vati: sa savetovawa u Topoli

OBUSTAVQENI RADOVI NA POSTAVQAWU OPTI^KIH KABLOVA KOD TS “POÆEGA”

Maline odlaù iskqu~ewa� Nemogu}nost rezervnog napajawa hladwa~a odloæila radove


jima iz ovog sektora.Na savetovawu je predsta-

vqen predlog projekta, kojije pripremio Sektor zaQMS i EMS, za uvo|ewe in-tegrisanog sistema menax-menta (upravqawa ili ko-ordinisawa) kvalitetom,ekologijom i bezbedno{}uu JP EPS (direkcijama isektorima). �

A. C.

OD 19. DO 21. AVGUSTA ZBOG POSTAVQAWA OPTI^KOG KABLA

Beograd bez 60 megavataZbog postavqawa opti~kog kabla

(OPGW) na dalekovodu 276 AB, koji pove-zuje trafo-stanice “Beograd 17” i “Beo-grad 82”, a u okviru realizacije novog te-lekomunikacionog sistema, planirano jewegovo iskqu~ewe sa mreè za 19, 20. i 21.avgust. Beogradu }e tada nedostajati od 50do 60 megavata snage.

S obzirom da se taj dalekovod ukr{ta isa dalekovodima 110 kV - 131/1, 141,129B/2, 129A, 136b/2, to zna~i da }e i oniu odre|enim vremenskim intervalima mo-rati da budu bez napona. Samim tim, beznapajawa }e ostati TS Beograd 17 iz koje

se snabdevaju trafo-stanice “Beograd 15”- Slavija, “Beograd 14” - Kalemegdan, “Be-ograd 4” - Kowarnik, “Beograd 28” - Pio-nir. Elektrodistribucija Beograd }epreko distributivne mreè napajati, aline u celosti, te trafo-stanice.

Planirano je da se radovi izvedu tokomvikenda, tako da }e prvog dana bez naponabiti deo Kalu|erice, a drugog deo Kowar-nika. Najkriti~niji dan }e, ipak, bitinedeqa, 21. avgust i to u periodu od 11 do15 sati. �

A. ôli}

OBUKA MONTERA U "ELEKTROMREÆI SRBIJE"

Rad pod visokim naponomImaju}i u vidu da }e, novoformi-

rano preduze}e -Elektromreà Srbi-je imati veliku i zna~ajnu ulogu natrì{tu elektri~ne energije na Bal-kanu, ali i {ire, u EMS-u se odmah,nakon starta prvog jula, prilago|ava-ju novim uslovima. Najkra}e re~eno,dalekovodi 400 kV }e se sve re|e, i svekra}e iskqu~ivati. Jer, svaki sat is-kqu~ewa dalekovoda 400 kV zna~i gu-bitak od hiqadu evra za ovo preduze-}e, ali i za ovu dràvu. U EMS-u su,stoga, preduzeli mere za efikasnije iracionalnije remontovawe preno-snog sistema. Polovinom jula je, u Be-ogradu, organizovana sedmodnevnaobuka montera za rad na dalekovodu110 kV pod naponom. Za po~etak, obu-~eno je 15 elektromontera, a obu~ava-li su ih kanadski stru~waci, jer je ikompletna oprema za rad pod visokimnaponom kanadske proizvodwe (cipe-le, ~arape, majice, ko{uqe, {lemo-vi...) Monteri su na dalekovodu podnaponom ispitivali probojnost izo-latora, bili su u dodiru sa naponomod 110 kV, bez ikakvih posledica! Ne-{to novo i veoma dobro, jer }e, ubudu-}e, kada se obu~e, mnoge poslove na re-montima dalekovoda, koji su moralibiti iskqu~eni u proseku po dvadesetdana, obavqati pod naponom, prenoselektri~ne energije }e normalno te-}i, a prihod od prenosa pristizati ukasu preduze}a. Obuka }e biti nasta-vqena sve dotle - dok monteri nesteknu prakti~na iskustva i rutinu zarad u novim uslovima. �

M.\.


24

Poslovodstvo Elek-troprivrede Srbi-je, zajedno sa nad-le`nim dràvnim

organima, mora da defini-{e program koji }e pokaza-ti koliko je novih kadrovau narednih pet godina po-trebno kompaniji, koja jeto struktura radnika i sakojim stepenom obrazova-wa, kao i kakvu obuku tinovi qudi moraju da pro|u.Po{to to bude zavr{eno,kroz Plan poslovawa zanarednu godinu treba utvr-diti iznos sredstava neop-hodih da se tim kadrovimaponude povoqni stambenikrediti, na 40 godina i uzmininalne kama-te, za koje }e ga-rant biti Elek-troprivreda Sr-bije. Za razlikuod sada{we situ-acije kada EPSmladim stru~wa-cima, prakti~no,ne moè da ponu-di ni{ta vi{e odplate, tek ne{toboqe od prose~ne u Srbiji,uz ovakve korake oni bi si-gurno “na{li” budu}nost ukompaniji. A firmu bi mo-gli da promene tek posle20 godina, odnosno, po{tootplate 51 odsto dobijenogkredita i tako dobiju mo-

gu}nost da hipoteku prene-su na sebe, predlaè JovanJovi}, pomo}nik direkto-ra Direkcije EPS-a zaproizvodwu, koji je jedanod mnogih koji ukazuje nasve ve}i problem EPS-a,odlazak stru~waka.

Bez novih kadrova, kakoisti~e Jovi}, Elektropri-vreda Srbije }e se na}i uozbiqnim problemima.Moè nam se desiti daimamo infrastrukturu itehni~ki obnovqen sistem,ali da istovremeno ostane-mo bez qudi koji }e ga vo-diti.

-Ako po|emo od ~iweni-ce da je 70-ih godina pro-

se~na plata u EPS-u bilahiqadu, a da je danas 300evra, odnosno da je nekada“teìla” 2,48, a sada tek 1,6prose~nih zarada u Repu-blici, ne ~udi {to mladiqudi, svesni svojih znawai mogu}nosti, bez mnogo

razmi{qawa prihvatajupozive stranih ili pak do-ma}ih kompanija koje imnude boqe uslove - kaè Jo-vi}, nagla{avaju}i da je,zbog svih ovih problemastarosna struktura u kom-paniji poprili~no visoka,u proseku izme|u 45 i 50 go-dina. A vi{kova zaposle-nih, bar kada je o proizvod-nom delu re~, nema. Preci-znije, mo`da }e ga biti,ali tek onda kada bude inovca za tehni~ko osavre-mewavawe sistema.

EPS-u danas, po re~imana{eg sagovornika, nedo-staju mladi, obrazovani ka-drovi sa znawem jednog ili

vi{e stranih jezikai poznavawem rada nara~unaru, koji }e mo-}i da pripremaju pro-grame neophodne zalak{e funkcionisa-we kompanije. Naistom “spisku” su istru~waci koji se ba-ve organizacijomodràvawa i proiz-vodwe, oni koji su

pro{li sve nivoe - od pri-pravnika do rukovodioca uelektranama. Naravno, ite kako nedostaju svi stru~-waci koji su donedavno ra-dili u EPS-u, tu “ispeklizanat” i onda potraìliboqe i perspektivnije rad-

no mesto. Da nevoqa budeve}a i danas se mnogi pri-premaju za takav korak.Ili, pak, “okre}u le|a” po-slu koji bi mogli da dobijuu EPS-u, svesni ~iweniceda ste~eno znawe i stru~-

KADROVSKI PROBLEMI EPS-a I EMS-a

@ele stanove i boqeplate � Ukoliko se najzad ne povedera~una o podmla|ivawu u za-po{qavawu kadrova potreb-nih za vreme promena, EPS }ese na}i u situaciji da ima in-frastrukturu i tehni~ki ob-novqen sistem, ali da nemaprave stru~wake za vreme ko-je dolazi � Stambeni kreditii boqe plate mogu da zaustaveone koji odlaze i privuku no-ve, mlade snage

Prose~na plata u EPS-u 70-ihgodina bila je hiqadu, a danas

je 300 evra, odnosno nekada je“teìla” 2,48, a sada tek 1,6

prose~nih zarada u Republici

*

*

Nedostaju najvi{e onikoji su u EPS-u ispekli zanat

Informati~ari spadaju u najdeficitarnije kadrove


25

nost negde drugde mogu bo-qe da naplate.

Da se sa istim, ozbiqnimproblemom susre}e i Elek-tromreà Srbije dovoqnogovori podatak da na plat-nom spisku kompanije, koja je1. jula trebaloda startuje sap r i b l i ` n o1.610, danas imasamo oko 1.380imena. Ovi kva-ntitativni po-kazateqi zabri-wavaju, ali sukvalitativnijo{ alarmantni-ji, upozoravaBranislav Toma-{evi}, zamenikgeneralnog di-rektora EMS-a.

-Mawak je evi-dentan, a iza-zvao ga je, izme|uostalog i nagli,pomalo i ne-planski odlazakzaposlenih uzo t p r e m n i n e .Jer, na taj na~inkompaniju su na-pustili i vrsni stru~wacikoje je ve} ~ekalo drugo rad-no mesto. A wih je te{ko za-meniti, jer obuka ovih quditraje godinama. Iz “Elek-troistoka” je, uz otpremni-ne, oti{lo 144 radnika, ili- deset odsto od ukupnog bro-ja radnika, navodi na{ sago-vornik. Interesantan je ipodatak da je od ovih 144radnika samo devet iz “admi-nistracije” i pet nekvali-fikovanih, dok su svi osta-li upravo kvalifikovantehni~ki kadar.

Pogon “Beograd”, kojiodràva postrojewa na te-ritoriji Ju`nog Banata,Beograda, Smedereva, Po-àrevca, do Petrovca naMlavi, napustilo je 11 rad-nika iz ekipa za odràva-we. Od toga po ~etiri pred-radnika i rukovaoca i trielektromontera. Dakle,ovaj pogon je ostao bez smen-skog osobqa. Daqe, iz pogo-na “Kru{evac” oti{lo jeosam rukovaoca, dvojica po-slovo|a i ~etiri montera.Nije te{ko zakqu~iti dasada nedostaje osobqe u eks-ploataciji, odnosno ruko-vaoci trafo stanica, kao i

radnici direktno angaò-vani na remontima. I toupravo u jeku sezone ovih ra-dova.

Odnos broja zaposlenih u“Elektroistoku” prema ko-li~ini prenete elektri~ne

energije nekadaje, po re~ima To-ma{evi}a, odgo-varao evropskomproseku. Sada je,u EMS-u, ispodwega. Jer, maweod 1.400 qudiangaòvano jena prenosu oko35.000 GWh ele-ktri~ne energi-je godi{we. Tobi, istina, mo-glo da zna~i da}e kompanija,kada se ima u vi-du odnos brojaradnika i pre-netih kilovat -sati, biti efi-kasnija, ali sa-mo ukoliko bise prenebregla~iwenica da saovim brojem za-

poslenih nema ni kvalitet-nog opsluìvawa, ni zado-voqavaju}eg remonta siste-ma. A posledice bi, navodina{ sagovornik, mogle dase osete ve} za godinu - dve.

Da nevoqa bude ve}a,pred Elektromreòm Sr-bije je izuzetna investici-ona aktivnost. Ve} je po~e-la realizacija ugovora za~etiri nove 400-kilovolt-ne trafo stanice iz kredi-ta Evropske banke za obno-vu i razvoj. Tako|e, prikraju je i ocewivawe ten-dera za kredit iz koga }ebiti rekonstruisano ~aksedam trafo stanica. AEMS je, prakti~no, ostaobez dobrog dela kvalitet-nih inèwerskih i teh-ni~kih kadrova, koji bi tajprogram mogli da realizu-ju kako vaqa.

-U ovoj situaciji najva-`nije je zaustaviti daqiodliv kadrova, a to moèda bude obezbe|eno krozpove}awe li~nih dohodakai re{avawe stambenih pi-tawa, nagla{ava Toma{e-vi}. �

R. E.

Kako je ovladavawe sloènim tehnologijama u elektropri-vredi proces koji traje godinama, planirawe i priprema ka-drova moraju da se vode kontinuirano i unapred. Vremena za~ekawe nema - EPS mora da u~ini sve kako bi podmladio, osve-ìo i razvio qudske resurse koji }e garantovati uspe{an radi poslovawe kompanije u budu}nosti, upozoravaju u JP TENT.

Dakle, neophodno je doneti mere za adekvatnu selekciju,prijem i obuku novih stru~waka i radnika {to, drugim re~ima,zna~i da je potrebno razviti funkciju upravqawa qudskimresursima na svim nivoima organizovawa elektroprivrede.Uslov za obavqawe te funkcije je hitno i zna~ajno poboq{a-vawe poloàja zaposlenih u elektroprivrednim preduze}ima,{to }e EPS ponovo u~initi atraktivnim za mlade kadrove. Ta-ko|e, kaù u ovoj kompaniji, drasti~no mora da se promeni po-litika pla}awa, odnosno nagra|ivawa u EPS-u, kako bi se napravi na~in stimulisao stru~an, kvalitetan i odgovoran rad,bez koga nema ni efikasne proizvodwe.

Iako su, od po~etka procesa restrukturisawa EPS-a, radipove}awa racionalnosti poslovawa, u smawewu broja zapo-slenih postignuti zavidni rezulati, vaqa sagledati i posle-dice ovih promena, kao i wihov uticaj na funkcionisawe iposlovawe preduze}a.

“U periodu od 31.12.2001. do 31.05.2005. godine, broj zaposle-nih u EPS-u, prema podacima Sektora za qudske resurse, sma-wen je za 6.785 ili 13,5 odsto. U pore|ewu sa brojem zaposle-nih u 2000. godini, to smawewe je dvostruko ve}e. U JP “Term-oelektrane Nikola Tesla”, u periodu od 2000. do sredine2005. godine, broj zaposlenih smawen je za ~etvrtinu - sa 4.000na 2.995. Samo u periodu od 31.12.2001. do 31.05.2005. godine,taj broj je smawen za 780 ili 20,5 odsto, navode u TENT-u.

Vaqa, upozoravaju izme|u ostalog u ovoj kompaniji, imati uvidu ~iwenicu da je u posledwih petnaest godina zapo{qava-we, odnosno obnavqawe kadrova u TENT-u i drugim delovimaEPS-a, bilo izrazito restriktivno, naj~e{}e i potpuno zau-stavqeno. To se najpre odrazilo na starosnu strukturu zapo-slenih. Prose~na starost radnika ve}a je od 49 godina. Svegapet odsto zaposlenih ima mawe od 30, a oko 30 procenata iz-me|u 30 i 40 godina. Pribli`no 40 odsto radnika staro je od40 do 50, dok gotovo ~etvrtina ima vi{e od 50 godina.

Nema vremena za ~ekawe

Odnos broja zaposlenih u

“Elektroistoku”prema koli~ini

prenete elektri~ne

energije nekada je odgovarao evropskom

proseku. Sadaje,

u EMS-u, ispod wega

*

*

ElektroprivredaSrbije uskoro }ese suo~iti sa tr-ì{tem elektri~-

ne energije i sve ve}imizazovima na wemu. Da li}e EPS gubqewem mono-polskog poloàja istovre-meno gubiti i tlo pod no-gama ili }e to predstavqa-ti novi izazov da se osvaja-ju novi prostori, zavisi iod toga da li }e biti boqiod konkurencije.

- Biti boqi, te dve re~imogle bi da nam posluèkao slogan koji }e u qudi-ma probuditi energiju zapromenama. êsto upotre-bqavana re~ “restrukturi-sawe”, osim {to je rogo-batna i nerazumqiva, vi-{e asocira na vi{kove za-poslenih i otpu{tawa ne-go na preobraàj EPS-a u

efikasan i uspe{an po-slovni sistem na regio-nalnom i evropskom trì-{tu elektri~ne energije, -kaè Qubi{a Ili}, di-rektor Sektora za qudskeresurse u Direkciji zapravne poslove i qudskereurse i nagla{ava da bi-ti boqi od konkurencijezna~i stalno unapre|ivatiorganizaciju i stalno usa-vr{avati sebe. A usredsre-

|enost na organizaciju,tro{kove i qude, kqu~ jeuspeha.

Znaju}i to, u EPS-u seve} uobli~ava novi kon-cept upravqawa qudskimpotencijalom u slu`birazvoja firme koju }e zapo-sleni ose}ati kao svoju ku-}u, a ne kao dràvnu usta-novu.

- O~ekujem da se novi ko-ncept organizacije uprav-

qawa qudskim resursima,koji se sada razmatra,uskoro pretvori u organi-zacioni model, a model utrajnu praksu oboga}ivawaznawa i ve{tina, podsti-cawa stvarala{tva i in-ventivnosti, nagra|ivawaprema rezultatima rada iuz to, da se najboqi lakoizdvajaju, usavr{avaju iovladavaju najsloènijimposlovima, a da ih ostalislede u tome-isti~e na{sagovornik.

Zna~ajan podsticaj tometreba da daju nove organi-zacione jedinice za qud-ske resurse sa novim poslo-vima, ulogama i zadacima.Podela poslova bi bila ta-kva , kako se planira, da sena nivou EPS-a kreira po-litika i usvaja strategijau oblasti qudskih resursa,a da se u zavisnim preduze-}ima sprovodi usvojena po-litika, realizuju planovii programi i obavqaju sviposlovi u vezi sa zaposle-nima.

Nove organizacione je-dinice za qudske resursebile bi u slu`bi menax-menta, kada su u pitawu po-slovi upravqawa i u slu-`bi zaposlenih, kada su upitawu inicijative i po-trebe, prava i obaveze za-poslenih. To bi bile maleefikasno organizovane je-dinice, sa minimalnimbrojem qudi koji su dobroobu~eni za poslove i kojimogu efikasno da izlaze ususret potrebama menax-menta i zaposlenih u pro-cesu preobraàja EPS-a.

U odnosu na postoje}e sta-we i poslove u kadrovskimslu`bama, najvi{e promenabi bilo u oblasti regruto-

USPOSTAVQAWE FUNKCIJE QUDSKIH RESURSA

Kako da budemo boqi� U EPS-u se uobli~ava novi koncept upravqawa qudskim resursima

Donacija EAR-aEvropska agencija za rekonstrukciju, u okviru programa raz-

voja institucija u Elektroprivredi Srbije, finansijski je po-dràla izradu projekta “Uspostavqawe funkcije qudskih re-sursa”. Projekat sadrì konkretna organizaciona re{ewa zanaredni period od pet godina koji obuhvata proces tran-sformacije EPS-a i za period posle tog roka kada ona bude za-vr{ena. O radnoj verziji projekta, tokom avgusta, razgovara}ese i u zavisnim preduze}ima, a posle toga, uz eventualne dopu-ne, bi}e sa~iwena kona~na verzija.

U novom konceptu upravqawaqudskim resursima kqu~uspeha u organizaciji -tro{kova i qudi

Qubi{a Ili}:Oblast

nagra|ivawa je najpli}a "izorana

brazda" u EPS-u


27

SMAWIVAWE BROJA ZAPOSLENIH

Primamqiveotpremnine� Do kraja godine po osnovu stimu-lativnih otpremina EPS napu{ta2761 radnik

U odnosu na 31. decembar 2001. godine broj zapo-slenih u JP Elektroprivreda Srbije smawen je za12.804 radnika. Naime, na kraju 2001.godine uEPS-u je bilo 56.988 zaposlenih, sa JP PEU, a nakraju juna ove godine taj broj iznosi 44.184 ukqu-~uju}i i 6.244 zaposlena sa Kosmeta. Prema poda-cima iz Sektora za qudske resurse do smawivawabroja zaposlenih do{lo je zbog izdvajawa podzem-ne eksploatacije ugqa, formirawa preduze}a spo-rednih delatnosti i wihovog osamostaqivawa,prirodnog odliva, ali i odlaska iz firme uz is-platu stimulativnih otpremina.

Prvo ve}e smawivawe broja zaposlenih zabele-èno je sredinom 2003. godine kada je iz sastavaEPS-a izdvojeno JP za podzemnu eksploatacijuugqa. Tada je iz EPS-a iza{lo 5.388 radnika. Unovoformirana preduze}a sporednih delatnostipre{lo je 3.322 zaposlena. A po ostalim osnovamaEPS je napustilo 4.094 radnika.

Kada je po~etkom ove godine sprovedena anketao izja{wavawu za sporazumni raskid radnog odno-sa uz isplatu stimulativne otpremnine, predvi|a-lo se da }e se za ovakav vid odlaska iz preduze}aizjasniti oko dve hiqade radnika. Me|u wima su ioni koji ispuwavaju uslov za odlazak u penziju, alii oni kojima je do odlaska u penziju preostalo go-dinu ili dve.

U kona~nom izja{wavawu, koje je obavqeno u dvakruga, za odlazak, uz isplatu stimulativne otpre-mine, do kraja ove godine prijavilo se 2.761 zapo-slen. Najve}i broj radnika iskoristio je ovu po-godnost i radni odnos raskinuo do kraja jula. Naj-vi{e radnika oti{lo je u maju (702), aprilu (500)i junu (492). Ostali su prihvatili sporzumni ras-kid radnog odnosa do kraja ove godine kada sti~ujedan od uslova za odlazak u penziju. Interesan-tan je i podatak da je stimulativnu otpremninuprihvatilo 625 radnika koji nemaju uslov za pen-zionisawe.

O~igledno je da su ponu|ene otpremine bile upravom smislu stimulativne jer je preba~en plankoji je zacrtan prilikom dono{ewa odluke. Takoje RB ‘’Kolubaru’’ napustilo, uz simulativne ot-premnine, 647, JP TE ‘’Nikola Tesla’’ 229 i JP‘’Elektrovojvodina’’ 203 radnika.

U direkcijama EPS-a , broj zaposlenih, posleizdvajawa rudnika Kovin, prelazaka u EMS i do-brovoqnih odlazaka, sveden je, zakqu~no sa 30. ju-nom , na 410.

K. Jani}ijevi}

vawa, obuke i stru~nog usa-vr{avawa. Uveo bi se obu-hvatniji model planirawabroja i strukture zaposle-nih, identifikovawa po-treba za novim zapo{qava-wem, obukom i stru~nim usa-vr{avawem, sa merqivimrezultatima koji se èleposti}i, takoda se moèp r o c e n i t iu~inak svakeorganizacio-ne jedinice.

- Druga ve-lika promena,navodi Ili},ticala bi seprocene u~in-ka i nagra|i-vawa. U tojoblasti naj-pre treba da seutvrde proce-dure za ade-kvatnu proce-nu u~inka po-jedinca i gru-pe. Tako|e, treba da se uve-du i razvijaju stimulativ-ni na~ini nagra|ivawa, odstandardizovanih koji bise odnosili na sve zaposle-ne, do specifi~nih kojimabi bile obuhva}ene pojedi-ne kategorije zaposlenih.Ina~e, oblast nagra|iva-wa je najpli}e “izoranabrazda” u EPS-u i tu su po-trebni veliki napori i“te{ka mehanizacija” dabi se dubqe i plodotvorni-je “zaoralo”.

Izuzetno je osetqivo ipitawe re{avawa vi{kovazaposlenih. Od postizawasaglasnosti sa sindika-tom, do realizacije soci-jalnih programa, treba iza-brati najbezbolniju vari-jantu. To }e biti osetqiv

posao, ali }e predstavqatisamo deo ve}ih napora da sebroj i struktura zaposle-nih u EPS-u uskladi sastandardima i normativi-ma rada. Taj sklad se moradosti}i u izvesnom vre-menskom periodu, da bismobili boqi od konkurenci-

je, imali ve}eplate i zadr-àli najboqestru~wake i me-naxere.

Osnov za oba-vqawe svih po-slova budu}ihorganizacio-nih jedinica zaqudske resursei svih poslovau oblasti upra-vqawa qudskimresursima bilabi dobro orga-nizovana, lakoupotrebqiva iaùrna bazapodataka o sva-

kom zaposlenom, wegovimrezultatima i potencija-lima. Takva baza podatakabila bi dostupna u potreb-noj meri svakom rukovodi-ocu od najnièg do najvi-{eg nivoa, sa raspoloì-vim podacima koji su po-trebni za upravqawe qu-dima kojima rukovodi.

Nove organizacione je-dinice za qudske resurse,povezane u efikasnu mre-ù, treba da pruè pun do-prinos u animirawu qudiza promenu organizacije isatisfakciji zaposlenihu EPS-u i potro{a~aelektri~ne energije u Sr-biji i {ire, na budu}emtrì{tu. �

K.Jani}ijevi}

U odnosu na postoje}e stawe

i poslove u kadrovskim

slu`bama, najvi{e promena bi

bilo u oblasti regrutovawa,

obuke i stru~nog usavr{avawa

28

UPoslovodnom od-boru Rudarskog ba-sena “Kolubara”18.jula odràn je

sastanak generalnog direk-tora EPS-a dr Vladimira\or|evi}a, poslovodstva“Kolubare” i predstavnikasindikata “Kolubare” i“Kolubare Metala”, kome suprisustvovali i predstav-nici konsultantske ku}e“Faktis” @ivana Olbinai Nikola Zeli}. Tom prili-kom razmewene su informa-cije o tome dokle se stiglo uizradi Studije tehno-eko-nomske opravdanosti izdva-jawa “Kolubare Metal”.

Prema re~ima general-nog direktora EPS-a drVladimira \or|evi}a, pla-nom Elektroprivrede za2005. godinu, predvi|eno jeformirawe odre|enog bro-ja preduze}a koja nisu ufunkciji proizvodwe elek-tri~ne energije, a u kojaspada i “Kolubara Metal”,~iji je zna~aj izuzetno veli-ki i ~ak prevazilazi zna~ajnekih preduze}a koja oba-vqaju osnovnu delatnost.

Ovim sastankom prakti~-no je po~ela tre}a faza uizradi Studije opravdano-sti izdvajawa “Metala”, ko-ju ina~e radi “Faktis”, aona podrazumeva ekonomskuanalizu. Kompletan posao

treba da bude zavr{en do 1.septembra, a registracijanove firme obavi do 1. ok-tobra.

Na pitawe ko }e bitiosniva~ novog preduze}a,@ivana Olbina, predstav-nik “Faktisa”, odgovorilaje da postoje tri opcije:Elektroprivreda, “Koluba-ra” ili dràva, pri ~emu semora voditi ra~una {ta sedobija, a {ta gubi.

“Najva`nije pitawe uovom trenutku je da li “Ko-lubara Metal” moè da op-stane samostalno na trì-{tu i koje korake u tompravcu treba preduzeti. Mako bio osniva~, obaveze mo-raju biti jasno definisa-

ne. Tako|e, mora se znati dali }e ubudu}e “Metal” po-slovati sa 3.200 radnika,koliko ih je trenutno, ilisa mawim brojem”, istakaoje Sava Kova~ev, direktorinèweringa “KolubareMetal”.

Predsednik sindikata“Kolubare”, Miodrag Ran-kovi}, je zatraìo od pred-stavnika “Faktisa” da izra-de i studiju u kojoj bi bilopredvi|eno 3.000 zaposle-nih i dodao da su predstav-nici sindikata prakti~nodovedeni pred svr{en ~in.Jer, datumi za registraciju“Metala” kao nove firmeve} su odre|eni.

“Proces izdvajawa nee-

lektroprivrednih delatno-sti je vrlo osetqiv, u po-sledwih 10-15 godina naosnovu lo{ih iskustava,poslate su vrlo ru`ne poru-ke. Treba se okrenuti sebii svom radu, a ube|en sam daje proces formirawa zavi-snih preduze}a u okviruEPS-a dobar, ako ni{tadrugo, bar zbog politike~istih ra~una”, zakqu~io je\or|evi}.

Na sastanku je dogovore-no da stru~ne slu`be “Ko-lubare” budu na raspolaga-wu stru~wacima iz “Fak-tisa” prilikom izrade stu-dije. �

D. Mati}

Dr Vladimir\or|evi}:

Obaveze morajubiti jasno

definisane

IZDVAJAWE “KOLUBARE METALA” IZ SASTAVA ELEKTROPRIVREDE SRBIJE

Tri mogu}a osniva~a � Registracija nove firme do 1. oktobra � Osniva~i EPS, “Kolubara” ili dræava?

“Kolubara - Usluge”, preduze}eza za{titu imovine i odràvaweobjekata, osnovano je krajem 2003.godine a wegova registracijaobavqena je nekoliko meseci ka-snije, po~etkom februara 2004,kada su po~ele aktivnosti naosmi{qavawu budu}nosti ovogkolektiva. -U po~etku je bilomnogo pote{ko}a. Qudi su navi-kli na “Kolubaru” i tu su se ose-}ali sigurnim. Novo preduze}e,makar u po~etku, bilo je velikanepoznanica, ali, verujem da smove} pokazali da “sa nama nemaneizvesnosti” - kaè Ivko Grbo-

vi}, direktor preduze}a.Prvi potez bio je sklapawe ugo-

vora o poslovno - tehni~koj sarad-wi sa Rudarskim basenom “Kolu-bara”, ~ime je preuzeta obaveza za-{tite i odràvawa objekata ovogpreduze}a. Posle toga je iz “Kolu-bare” pre{lo 700 radnika obezbe-|ewa, portira, ~ista~ica…

“Kolubara - Usluge” je organi-zovana u pet sektora i zapo{qa-va vi{e od 1.200 qudi. U direk-ciji je pedesetak zaposlenih i tusu koncentrisani ekonomski,pravni i op{ti poslovi. U Sekto-ru za obezbe|ewe objekata radi

oko 450 qudi koji na podru~ju ko-je pokriva ~etiri op{tine, ob-zbe|uju prostor od oko 120 kva-dratnih kilometara. U ovom seg-mentu poslova insistira se namaksimalnoj odgovornosti i bud-nosti, jer je re~ o ogromnom pro-stranstvu i o znatnoj vrednostiobjekata i ma{ina. Obaveza “Ko-lubare - Usluge” je i odràvawehigijene u stotinak objekata, uukupnoj povr{ini od oko 150 hi-qada kvadrata. Ovaj posao oba-vqa oko 400 ~ista~ica.

- Najvi{e pa`we u vremenu ko-je dolazi, sasvim je sigurno, po-

sveti}e se Sektoru za rekulti-vaciju, a pre svega poqoprivred-noj proizvodwi na rekultivisa-nim povr{inama i za{titi ì-votne sredine, isti~e Grbovi}.-Na{a je obaveza rekultivacijaoko {est hiqada hektara povr-{ine koja se obavqa u fazama ipo projektima “Kolubara - Projek-ta”. Ciq je da tokom jedne godinerekultivi{emo izme|u 60 i 70hektara, {to je po procenamastru~waka realno. Tu je i briga o250 hekatara ve} rekultivisanogzemqi{ta, o 900 hektara {ume(starosti do 30 godina), o deseti-

“KOLUBARA -USLUGE”

Na putu stabilnog privre|ivawa

29

Procesom restrukturira-wa u Kostolcu Javna predu-ze}a Povr{inski kopovi iTermoelektrane osnovala supet novih preduze}a. Na imeosniva~kih uloga do sada jeuloèno u opremawe radnihprostora, nabavku opreme ialata i drugo, oko osam mi-liona evra. Novoosnovanapreduze}a: “Proizvodwa re-mont i montaà” (PRIM),“Autotransport”, “Georad”,“Rekultivacija i ozelewava-we” i “Kostolac-Usluge” po-lako staju na noge.

Zaposleni u “Proizvodwi,remontu i montaì”, su preizdvajawa obavqali zna~aj-ne poslove u remontima, pr-venstveno na Povr{inskimkopovima. Krug remontnihposlova sada je pro{iren ina Termoelektrane, tako dase u Kostolcu u vreme remo-nata smawuje broj firmi sastrane. Sem pove}anog obi-ma poslova ure|uje se proiz-vodni krug preduze}a i po-boq{avaju uslovi rada.Sredstva za ove posloveobezbe|uju delom i Povr-{inski kopovi van osniva~-kog uloga. Tako|e, u PRIM-u je u toku sre|ivawe krovovaproizvodnih hala, renovirase upravna i zgrada remize.Uvedena je nova telefonskacentrala, a predstoji osa-vremewavawe postoje}e i na-

bavka nove opreme. Kako uovom preduze}u isti~u, po-sla ima, pa }e u narednom pe-riodu za obavqawe redovnihposlova, u toku cele godine,morati da angaùju jedanbroj radnika sa trì{ta ra-da na odre|eno vreme.

Na osnovu dosada{wih ak-tivnosti, sti~e se utisak daje u “Autotransportu”, za veo-ma kratak period, dosta ura-|eno. Najva`niji posao je iz-gradwa hale za tehni~ki pre-gled motornih vozila. Ulo-èno je oko {est milionadinara i pu{tawem u funk-ciju ovog objekta otvorena jenova stranica poslovnog ̀ i-vota preduze}a koji se odno-si na razvoj i {irewe speci-jalizovanih usluga ne samo zapotrebe javnih preduze}aEPS-a u Kostolcu, ve} i zatre}a lica. Ina~e, kapacite-ti “Autotransporta” anga-òvani su na prevozu ugqa idrugih materijala uz pomo}obnovqenog voznog parka. Ujeku turisti~ke sezone oba-vqa se prevoz radnika do tu-risti~kih destinacija. Zapotrebe prevoza nabavqen jenovi autobus.

Bez obzira na sva de{ava-wa koja su pratila osnivawesamostalnog preduze}a, u“Georadu”, sa oko 250 zapo-slenih, ima potencijala ko-ji mogu da iznesu sve obave-

ze.Uz pomo} osniva~a u “Geo-radu” je za potrebe bu{ewabunara i ostale poslove na-bavqena nova oprema. NaPK “Drmno” bi}e osposo-bqeno oko 50 bunara a JPPK “Kostolac” je za materi-jal i opremu izdvojilo oko{est miliona dinara. Mon-tirana je laboratorijskaoprema za ispitivawe ugqakoja omogu}ava precizna me-rewa. U ure|enoj zgradi la-boratorije radi}e se skra}e-ne hemijsko-tehni~ke anali-ze svih karakteristika ugqakoji se sa kopova isporu~ujetermoelektranama. Ovih da-na potpisan je prvi ugovorza poslove za tre}a lica.

Po broju zaposlenih, naj-mawe preduze}e, “Rekultiva-cija i ozelewavawe”, je anga-òvano na poslovima ure|i-vawa zelenila u gradu ipreduze}ima. Posebna pa-`wa posve}ena je za{titiìvotne sredine na planu

sanacije degradiranih povr-{ina. Za rekultivaciju }ebiti potrebne velike koli-~ine sadnog materijala, paje doneta odluka o podizawusopstvenog rasadnika. Mi-nistarstvo za poqoprivredu,vodoprivredu i {umarstvodalo je saglasnot za realiza-ciju ovog projekta.

Preduze}e “Kostolac-Usluge”, na~inilo je prveuspe{ne korake. Na osnovuizve{taja u prethodnom pe-riodu zna~ajno je smawenbroj kra|a u objektima jav-nih preduze}a. Naravno, ova-kvom rezultatu prethodiloje opremawe preduze}a sa-vremenim sredstvima za{ti-te, renovirawe objekata zasme{taj radnika, nabavkavozila, ali i obuka zaposle-nih.U toku je tre}i seminarza obuku iz oblasti posebnihnamena. �

K. Jani}ijevi}

U oblasti odràvawa stambenih zgrada u Kostolcu, situaci-ja je upozoravaju}a. Propada stambeni fond o kojem sada niko nebrine, jer se vlasnici stanova staraju samo o svom stambenom,a ne i o zajedni~kom prostoru. Preduze}e “Kostolac-Usluge”predloìlo je da preuzme brigu o odràvawu zajedni~kih stam-benih prostora osnivawem specijalizovanog stan-servisa. Ve}je izvr{eno anketirawe vlasnika stanova tako da se moè o~e-kivati da }e ovo preduze}e pro{iriti svoju delatnost.

Uz za{titu i odràvawe

AKTIVNOSTI IZDVOJENIH PREDUZE]A U KOSTOLCU

Uloèno osam miliona evra� Novoformirane firme polako staju na noge � Dodatni prihodi od novih programa

nama jezera ukupne vodene povr-{ine od oko 11 hektara , o staromrasadniku od 17 hektara… O~i-gledno je da smo na svoja ple}apreuzeli velike obaveze, alisve sa ̀ eqom i ciqem da svi oviobjekti i lokacije budu mestaodakle }e se slivati dohodak ukasu preduze}a. Na tom putu, o~i-gledno je, nedostaja}e radna sna-ga a u “Kolubari”, prema nekim sa-znawima, ima vi{ka.

Obaveza “Kolubare - Usluga” je

i odràvawe svih 77 industrij-skih parkova u povr{ini od 26hektara. Tako|e, u preduze}u seradi na prikupqawu, klasirawui prodaji sekundarnih sirovina.

Na osnovu dosada{weg rada irezultata u ovom preduze}u ve-ruju da }e uskoro postati ozbi-qan partner “Kolubari” i da }erade}i uz wu i sa wom, vrlo brzopostati profitabilna kompanija

M.Tadi}

U “Kolubari - Uslugama” razmi{qaju o osnivawu turisti~keagencije, jer qudima iz ovog kraja i probirqivim gostima iz ze-mqe i inostranstva ima {ta da se ponudi. Izme|u ostalog,otvara se i streli{te u “Tamnavi” koje je ure|eno i pripremqe-no da se na wemu mogu organizovati i najzahtevnija takmi~ewa.

I turisti~ka agencija

Eksperimentalni zasadi jabuka


Posle majskog dogovo-ra u Skopqu pred-stavnika EPS-a iUNMIK-a da se “is-

peglaju” sva me|usobna dugo-vawa i potraìvawa, gene-ralni direktor Elektromre-è Srbije Dragan Vigwevi}sastao se ponovo 20. jula ovegodine sa zvani~nicima Me-|unarodne misije na Kosmetu,ovoga puta u severnom deluKosovske Mitrovice, ta~nijeu prostorijama JP “Elektro-kosmet”. Uz prisustvo pred-stavnika EPS-ove distribu-cije za severni Kosmet iElektroenergetske kompani-je Kosova, dogovoreno je da dokraja ove godine UNMIKplati sve dugove EPS-u, aEPS u julu i avgustu UN-MIK-u vrati oko 25 milionakilovat-~asova u vi{oj tari-fi, na ime energije koju jepro{le i ove godine no}u is-poru~ivao deo sistema na Ko-smetu u ostali deo sistemaEPS-a.

Kako je za na{ list obja-snio Vigwevi}, elektroener-getski sistem na Kosmetu, ka-da rade raspoloìvi termo-kapaciteti, ima vi{ak ener-gije no}u, a mawak dawu, te seno}ni vi{ak isporu~uje uostali deo sistema EPS-a,saglasno potpisanim aran-`manima o razmeni elek-tri~ne energije. Molba UN-MIK-a da se ova energijavrati u vi{oj tarifi prihva-}ena je pod uslovom da UN-MIK izmiri sva dugovawaprema EPS-u, {to je ve}imdelom i u~inio.

Uo~i sastanka u KosovskojMitrovici UNMIK je upla-tio ukupan dug za sekundarnuregulaciju u iznosu od oko345.000 evra, za period od pr-vog januara do kraja maja ovegodine, kao i prvu ratu dugaza havarijsku energiju iz2003. godine, u iznosu od164.000 evra. Ukupan dug zapretpro{lu godinu iznosio

je 592.000 evra i UNMIK }ega u potpunosti isplatiti upreostale ~etiri rate dokraja ove godine. U me|uvre-menu, posle sastanka, pri-vremena administracija uPri{tini platila je i uku-pan dug za pro{lu godinu, ta-ko|e za havarijsku energiju, uiznosu od oko 188.000 evra.Sa svoje strane, EPS je pro-{log meseca zapo~eo vra}a-we energije, tako da }e sada,u avgustu, izmiriti celokup-nu ovu obavezu.

Naglasiv{i da je, u dogovo-ru sa generalnim direktoromEPS-a dr Vladimirom \or-|evi}em, Elektromreà Sr-bije do daqeg preuzela sve po-slove u vezi sa UNMIK-om,Vigwevi} je rekao da su sadado kraja ra{~i{}eni dugoviUNMIK-a po osnovu havarij-ske energije i sekundarne re-gulacije, a u Kosovskoj Mi-trovici je dogovoreno da seformira zajedni~ki ekspert-ski tim koji }e usaglasiti

metodologiju za obra~un na-knade za usluge tranzitaenergije preko dela mreè naKosovu i Metohiji, koju EPStreba da plati UNMIK-u zaperiod od prvog jula pro{ledo kraja juna ove godine.

- Do po~etka jula pro{legodine obra~un ovih tro-{kova obavqan je po metodinajkra}eg tranzitnog (pre-nosnog) puta, a pla}awe jebilo u energiji. Stupawemna snagu CBT ugovora o pre-kograni~nom prometu ener-gije, koji je EPS, kao ~lanUdruèwa operatora siste-ma jugoisto~ne Evrope (SET-SO), potpisao za celu svojumreù, prestalo je pla}aweizme|u EPS-a i UNMIK-apo ovom osnovu. Taj ugovortretira sva pitawa tranzitau sistemima Srbije, CrneGore, Makedonije, Albanije,Rumunije i Bugarske, a na-knada izme|u kosmetskog iostalog dela mreè u Srbijimora}e da se defini{e u

skladu sa obostranim inte-resima i uslugama - kazao jeVigwevi} i podvukao da seovde ne radi samo o obaveziEPS-a da nadoknadi uslugetranzita preko mreè na Ko-sovu i Metohiji, ve} i UN-MIK-a da EPS-u plati tro-{kove tranzita energije zapotrebe Kosmeta preko mre-è kojom je upravqao EPS.Ova ra~unica izve{}e se za-kqu~no sa 30. junom ove godi-ne. Posle ovog datuma, obave-ze koje proisti~u iz CBT me-hanizma, koji tretira tran-zite elektri~ne energijepreko prenosne mreè Repu-blike Srbije, u celini preu-zima JP Elektromreà Sr-bije.

Na pitawe za{to je EPSduàn da plati UNMIK-utro{kove prekograni~nogprometa energije Vigwevi}je odgovorio da je EPS odpotpisivawa CBT ugovoraubirao prihod od tranzita zacelu svoju mreù, a pripadaju-}i deo nije davao UNMIK-u,koji privremeno upravqa ko-smetskim delom prenosnemreè, jer nije bilo utvr|enou kojem procentu kosmetskideo u~estvuje u tranzitu, budu-}i da je prenosni sistem Sr-bije tehni~ko-tehnolo{ki je-dinstven.

Prema tome, zajedni~kitim eksperata treba sada, nabazi obostrano prihvatqivemetodologije, da “izmeri” ko-liki je udeo kosmetskog delamreè u prenosnom sistemuSrbije i u ukupnom tranzitu,a iz kona~nog obra~una tro-{kova koji treba da se nadok-nade UNMIK-u, i za prote-klih godinu dana i ubudu}e,oduzima}e se iznos za nakna-du prekograni~nog prometaelektri~ne energije (tranzi-ta) koji se za potrebe Kosmetaobavqa preko mreè u osta-lom delu Srbije. �

A. Cvijanovi}

30

POSTIGNUT DOGOVOR O IZMIREWU ME\USOBNIH DUGOVAWA EPS-a I UNMIK-a

Saradwa se nastavqa� Ra{~i{}eni dugovi za havarijsku energiju i sekundarnu regulaciju � Usaglasi}e semetodologija za tro{kove tranzita energije preko mreæe na Kosmetu za potrebe Kosmeta

Od na{eg sagovornika saznajemo da je na sastanku dogovore-no da odgovaraju}e slu`be EMS-a i UNMIK-a, odnosno EKK-a,razmewuju podatke o kori{}ewu interkonektivnih dalekovo-da izme|u Srbije, odnosno Kosova i Metohije, i Albanije i Ma-kedonije.

- Elektromreà Srbije nastavi}e i ubudu}e da dodequje ka-pacitete za prenos energije svima koji èle da obavqaju ener-getske transakcije preko mreè Srbije. Ali je za sugurnostprenosnog sistema od posebne va`nosti da se dozvoqeni ka-pacitet po{tuje, tako da se podaci prate neprestano i razme-wuju svakog sata - objasnio je Vigwevi}.

Dozvoqeni kapaciteti

Dragan Vigwevi}:Eksperti }edefinisatitro{kove tranzita energijena Kosmetu


31

KOSMET

UPri{tini je po-novo na dnevnomredu kosmetski za-kon o koncesija-

ma, dakle, jo{ jedan zakon-ski akt u nizu obimne regu-lative koju kosmetske pri-vremene institucije uùr-bano kreiraju i donose, uzpomo} eksperata iz Evropei iz SAD. O ovom zakonujednonacionalna Skup{ti-na Kosova izja{wavala sejo{ pro{le godine, ali gaje specijalni izaslanik ge-neralnog sekretara UNvratio na doradu, sobrazloèwem dasu wegove odredbe usuprotnosti sa Re-zolucijom 1244 iovla{}ewima spe-cijalnog izasla-nika.

U ranijim sli~-nim prilikama, ka-da su usvajani nekidrugi zakoni, pred-laga~i su obi~no uspevalida ve{to primene evropskenormative i navodno uvaèprimedbe specijalnog iza-slanika, tako da on vi{enije nalazio razloge da od-re|eni akt ne proglasi va-è}im. Ali, kako su ~estoupozoravali pravnici izEPS-a, mnogi od tih zakona,posebno oni u oblasti ener-getike, i posle dorade osta-jali su u formi koja prejudi-cira kona~no re{ewe statu-sa Kosmeta i Srbiji ne dajebilo kakvu mogu}nost dauti~e na ekonomske i drugetokove u svojoj pokrajini.

Sa zakonom o koncesijamamo`da bi moglo da se dogo-di druga~ije ukoliko bi raz-govori Beograda i Pri{ti-ne poprimili sadràjniji

tok, a specijalni izaslanikgeneralnog sekretara UNnapravio barem blagi ot-klon od bezrezervne naklo-nosti lokalnom albanskomstanovni{tvu i wihovimprivremenim institucijamavlasti, te za promenu, makarkao izraz dobre voqe, deli}svojih ovla{}ewa preneo ina Srbiju, odnosno SCG, odkojih ih je Rezolucijom 1244i preuzeo. Tako ne{to, za sa-da, nije ni u nagove{taju.

Realnije je, stoga, ra~una-ti da }e i kosmetski zakon o

koncesiji vrlo brzo stupitina snagu i da }e se, poredostalog, wegove odredbeprimewivati i na ugqeno-kope, kao i na sva druga pri-rodna bogatstva ju`ne srp-ske pokrajine. To zna~i da}e i ovim zakonom za duginiz godina biti odloènaprava dràve Srbije kaovlasnika da uti~e na sudbi-nu svojih resursa, kao {to jojse sada uskra}uje nepriko-snoveno pravo svake dràve

da donese i sprovodi zakono koncesijama jedinstven zacelu svoju teritoriju.

Slu~ajno ili ne, tek po-novno stavqawe na dnevnired kosmetske skup{tine za-kona o koncesijama vremen-ski se poklopilo sa sve ~e-{}im medijskim promocija-ma namere ruskog petrohe-mijskog giganta “Rusala”,koji je krajem pro{log mese-ca ozvani~io kupovinu pod-gori~kog Aluminijumskogkombinata, da zakupi obi-li}ku TE “Kosovo B” da bi

obezbedio struju jef-tiniju nego {to mo-è da mu ponudiElektroprivredaCrne Gore.

Pravnici iz ko-smetskog dela EPS-akaù da, bez obzirana to koja }e kompa-nija dobiti pravo naupravqawe, ruska,italijanska ili neka

tre}a, davawem elektranepod zakup ili koncesija naugqenokope postiè se ono{to aktuelna Pri{tinaèli: onemogu}avawe Srbi-je da u narednih stotinu go-dina u~estvuje u upravqawuovim resursima.

Prema tome, iako akt kojije usvojila Kosovska poveri-la~ka agencija ne dozvoqavaprivatizaciju javnih predu-ze}a na Kosmetu, zakup i kon-cesije su forma kojom se po-

stiè ciq. Da podsetimo,kosmetskim zakonom je regu-lisano da se zakup daje na 99godina, i to s pravom nasle-|ivawa, a ni koncesije si-gurno ne}e biti kra}eg veka.

Predsednik Koordinaci-onog centra za Kosovo i Me-tohiju Neboj{a ôvi} izja-vio je nedavno da to {to sedoga|a na Kosmetu nije pri-vatizacija nego otima~inai da se u takvim aran`mani-ma ne vodi ra~una ni o ulo-ènim investicijama, nitio radnicima ili poverio-cima, a u ve}ini preduze}apoverilac je dràva, kojaotpla}uje dugove kosmetskeprivrede. - Mi smo sa UN-MIK-om o svemu tome vi{eputa razgovarali, ali je, iz-gleda, to uvek bio i ostaorazgovor “gluvih telefona”- rekao je ôvi}.

Po~etkom jula ove godineministar za rudarstvo ienergetiku Radomir M. Na-umov na konferenciji za no-vinare u Vladi Srbije ista-kao je da je Vlada Srbije ~i-nila do sada sve {to je mo-gla i da je “pre dve nedeqeuputila pismo Sorenu Jese-nu-Petersenu u kome je za-traìla da se za{tite na{ienergetski resursi na Koso-vu i Metohiji”.

Kako saznajemo, radne gru-pe Vlade Srbije za razgovo-re sa Pri{tinom, tako|e,poku{avaju da privole UN-MIK i privremene insti-tucije na Kosmetu da o takozna~ajnim resursima i kapa-citetima, kao {to su ener-getski, ne odlu~uju bez Beo-grada. Odgovora iz Pri{ti-ne na te zahteve nema. �

A. Cvijanovi}

PONOVO U PROCEDURI KOSMETSKI ZAKON O KONCESIJAMA

Otu|ewe na sto godina� Kao i zakupom, i koncesijama se na dugi niz godina odlaæe pravo dræave Srbijekao vlasnika da uti~e na sudbinu svojih resursa � Razgovor “gluvih telefona”

- Srbija, odnosno EPS, od 1999. godine nema nikakvog upli-va u de{avawa u elektroenergetskom sistemu na Kosovu i Me-tohiji. U na{em sistemu mi bilansiramo proizvodwu u kosmet-skim termoelektranama, jer ih i daqe smatramo delom na{egsistema, ali nemamo nikakvu mogu}nost da upravqamo energi-jom koja se tamo proizvodi - reako je na konferenciji za novi-nare ministar Naumov.

Samo bilans

Posle davawa pod zakup objekatana 99 godina, slede i koncesije

na resurse, pa }e se iz kosmetskog ugqa praviti struja

za velike svetske sile

*

*

Mogu li koncesije da se dajupo kosmetskom zakonu:

ugqenokop “Bela}evac”


32

NA LICU MESTA

Mo}ni bager sekanda malo za-neo, za{kripao i- stao. Tek tako.

Ugqena pra{ina je ostalada visi u vazduhu kao ~ipka-sta zavesa. Kao izmaglica.Voda u xezvi tek {to nijeprokqu~ala.

- Au, leba ti, stade - us-kliknuo je tobo` zgranutoDragi{a Simi}, zvani Pe-}a, trakista. - Mora da ni-smo platili ra~un za stru-ju?!

Osvrnuo sam se zabrinutooko sebe, taman da doku~imda sam namagar~en. Jer, ka-binom kolosa se razlegaozarazni smeh. Tako smo raz-bili tremu: smena A na BTSsistemu “Poqa D” u “Kolu-bari” s jedne, i nas dvojica,uqeza iz druk~ijeg sveta, sdruge strane stola. Posletoga sve je bilo lak{e.

Jer, ako }emo po{teno,bilo je ustezawa: kad kodwih nai|u novinari, uvekslikaju bager, najvi{e ihzanima veliki to~ak sa na-zubqenim korpama {to odzemqe otkidaju }umur, ret-ko kad se ko uspne da bi swima prozborio re~-dve, paje ova poseta i uporni poku-{aji da se zapodene razgo-vor u prvi mah izazvala po-dozrewe.

- I, kaète, povodom Da-na rudara - mrmqa DejanNikoli}, planir-majstor,vi{e zakqu~uje nego {topita.

- A, kad pada? - dobacujeneko spoqa.

- Nama svaki dan, a onimagore kad se dogovore - odgo-vara mu {eret koji ne}e daotkrije ime.

Opet se kabinom razle-gao smeh, ali ne zadugo.

- Pravi rudari su patuq-ci sa krampovima i fewe-rima {to ìve u bajci oSneàni. Vi{e su rudari

~ak i stjuardese, one barimaju beneficirani radnista`. Ma, haj’te, molimvas… Nego, da li }eteistinski napisati ono {tobudete ~uli i videli ovde,kod nas? Da pro~itamo, pada se proveselimo.

I nisam ih ba{ ubedio.A sve po~elo je tako {to

se nedavno zapodenuo razgo-vor o tome kad pada Dan ru-dara: jedni su tvrdili da jeto svakako 6. avgusta, dok sudrugi bili uporni da bi tomoralo biti 21. jula, na

Svetog Prokopija, koga irudari slave kao svog za-{titnika.

Dobro, svetac: rudari nataj dan ne kopaju rudu, ve}samo osiguravaju jame dire-cima, a krstom svetog Pro-kopija rasteruju podzemnedemone, zna se za to. Ni naselu se u taj dan ne diraju nia{ov ni lopata, niti sei{ta pobija u zemqu. Ali,za{to onda i 6. avgust?

- Na taj dan je pred rat, nepamtim godinu, u Kostola~-

kim rudnicima izbio veli-ki {trajk - obja{wavao jeBuca @ivanovi}, novinar“Kolubare”. - Mada je i kodnas, u Kolubari, zapravo urudniku sa podzemnom eks-ploatacijom u Prkosavi,1939. godine tako|e izbioveliki i jedini predratni{trajk. A za{to je onaj uKostolcu bio va`niji kadse odlu~ivalo o Danu ruda-ra, ne znam… Ovaj na{ jebar bio uspe{an: jer, ruda-ri su primorali vlasnika

rudnika, nekog Toma{evi-}a, velikog industrijalcaiz Beograda, da udovoqisvim wihovim zahtevima.

U Kostolcu mora da je pa-la krv?! Kod nas se, i ina~e,retko proslavqaju uspesi,vi{e smo skloni da slavi-mo poraze. Tako je jo{ odboja na Kosovu…

Tako je po~elo, a nastavi-lo se na mo}nom bageru na“Poqu D”, najve}em rudnikuu Srbiji. Na celom Balka-nu. Tamo se stiè kroz te-

DAN RUDARA

Najcrwi je ugaq� Jer, pravi rudari su oni patuqci sa krampovima i fe-werima {to æive u bajci o Sneæani� Vi{e su rudari ~aki stjuardese, one bar imaju beneficirani radni staæ…

FO

TO

: @

EQ

KO

SI

NO

BA

D

îsta ra~unica Milorada Blaì}a,rukovodioca na kopu,ukazuje na to da akoje penzijski sta` 40 godina, rudari i drugi radnici na kopovima 10 godina -zbog no}ne smene - ne spavaju

Na samom po~etkulanca proizvodwestruje, rudari bez

beneficiranog radnog staà:

Dragi{a Simi} - Pe}a

Bager teì 3.000 tona, na wemu je bar

po 20 elektromotorai reduktora, zatim

elektronika, a sve tokao i kilometre

kablova i sklopovaodràvaju jedan

bravar i jedan elektri~ar


33

snu kancelariju inèweraSlobodana Markovi}a, teh-ni~kog direktora, koji jerekao da se sa “Poqa D”ubira vi{e od polovineugqa iz “Kolubare”, a da suza prvih {est meseci isko-pali milion tona vi{e odplaniranog. âk petnaestodsto.

Posle terenskim vozilomkao na besnom kowu krozogroman krater usahlogvulkana i preko }umura, dobagera i onog veselog dru-

{tva iz smene A.- Da vas pitam za plate, ne

ide…- Pitaj, pitaj - zagraktali

su. - To prvo! [ta ti je va-`nije od plate?

- Kolika god da je, mala je- izdvojio se iz one galameglas inèwera MiloradaBlaì}a, rukovodioca ko-me je u opisu posla da kan-celariju mewa za bager. -Jer, ovo je terenski rad, te-renski uslovi… Nekada suovamo dolazili radnici izcele biv{e Juge, a danas od-laze. I onda su bili istiuslovi, i gori, ali plata jebila dobra. Bogovska. Nikose ne pla{i rada, ve} bede.

- Bede - za~ulo se kao eho.- Tako je Blaò… Reci imjo{.

- Bager teì tri hiqadetona - nastavio je. - Na we-mu je bar dvadeset elektro-motora, toliko reduktora,tu je elektronika, gde su ki-lometri kablova, sklopo-

vi… a sve to odràvaju je-dan bravar i jedan elektri-~ar. Samo mi znamo kolikovredi wihov rad, ali im odtog saznawa nije nimalolak{e. Onda, radimo u sme-nama, bez vikenda, prazni-ka ili crvenog slova. Ima-mo slobodne dane, to da, alikad padnu, a ne kada ti us-trebaju ili kad ostali svetplanduje. A to, za smene, evovam ~iste ra~unice: ako jepenzijski sta` danas ~etr-deset godina, deset godinane}e{ spavati jer mora{ daradi{ u no}noj smeni. Vi-bracije su strahovite, odwih najvi{e stradaju bage-risti, jer kod nas, na “glo-daru 8”, kabina je ~vrsto ve-zana za “strelu” bagera. Odububrezi, ode ki~ma… Evoga, ovaj na{ Mija, da, Mio-drag Todorovi}, bagerista,pa nek’ on kaè.

- Reci, Mijo - oglasio sehor ohrabruju}i ga.

- A, je l’ ono, da za koju go-

dinu ne}u mo}i ~ak ni dahodam bez pomagala? - osvr-nuo se zbuweno, da bi nasta-vio sigurnije: - Nije ta~noda je ovde najjevtiniji ugaq.Najjevtinije je zdravqe.

Pri~aju da je Pe}a 1995.godine jedva preìveo ne-sre}u koja se zbila na tra-ci. Stradali su mu karlica,desna ruka i glava. Bio jena bolovawu osamnaest me-seci, pa se vratio na posao:èna mu ne radi nikako, de-

ca ne jo{. Sve je na wego-vim ple}ima, a ovde i nemalak{ih poslova da mu pove-re, nego rmba barabar s dru-gima.

- Kukate kao nekakve babe- oglasio se onaj bezimenikozer. - Nego, ima kod nas iovoga… Nije sve tako crno.Crwi je ugaq.

Doneo je odnekud izdeqa-ni drveni raàw, jo{ zama-{}en kao da je malo~as swega skinuto presence, ta-man da izmami urnebesnismeh svojih kolega, rudarabez beneficiranog radnogstaà, onih koji su na sa-mom po~etku lanca proiz-vodwe struje.

Imali su bele zube i cr-vene beowa~e, a ja sam punadva dana spirao sa sebe ma-snu ugqenu pra{inu {to mise zavukla pod koù.

Pa, sre}an vam praznik,prijateqi. �

Milo{ Lazi}

Slobodan Markovi} isti~eda se sa “Poqa D”ubire vi{e od polovine ugqa iz“Kolubare”

POVR[INSKI KOPOVI

34

USrbiji se godi{we na po-vr{inskim kopovima otko-pa oko 32 miliona tonaugqa, a od toga, na ~etiri

kolubarska kopa, 26 miliona tonaili pet {estina ukupne proizvodwe.Kolubarski povr{inski kop “PoqeD” je najproduktivniji i najve}iugqenokop ne samo u Sr-biji ve} i na balkan-skim prostorima. “PoqeD” daje godi{we vi{eod polovine ukupne pro-izvodwe”Kolubare”, -oko 14 miliona tona. Oveli~ini ovog kopa sve-do~i i podatak da sa we-ga, prema elektranama iput {iroke potro{wekre}e, bezmalo, svakadruga tona lignita pro-izvedena u Srbiji.

- “Poqe D” je nekoli-ko desetina hektara ras-kopanog zemqi{ta,{est jalovinskih i dvaugqena sistema, oko2.600 stalnih i jo{ oko250 radnika angaòvanih po raznimosnovama. To je i desetak rotornihbagera, osam bagera E[, pedesetaktransportera, 100 kilometara tran-sportnih traka…” Poqe D” je i osta-

la mehanizacija bez koje se proizvod-wa ne moè organizovati - kaè,predstavqaju}i kop, Milan Petro-vi}, direktor "Poqa D”.

U pro{loj godini na “Poqu D” ot-kopano je i isporu~eno vi{e od 14miliona tona lignita ili za mili-on vi{e od plana i odloèno 40 mi-

liona kubika jalovine.Ako je suditi po dosada-{wim rezultatima, viso-ka proizvodwa bi}eostvarena i u ovoj godi-ni. Za {est meseci otko-pano je vi{e od 20 mili-ona kubika zemmqe (planje za oko tri miliona ni-ì) i sedam miliona to-na lignita, 16 odsto vi-{e od plana.

- U osnovi visokih pro-izvodnih rezultata jestru~an i odgovoran radsvakog radnika, navodiPetrovi}. - Briga o ma-{inama i qudima jeodavno na prvom mestu i~inimo sve {to je u na-

{oj mo}i da maksimalno sa~uvamosvakog pojedinca i svaku ma{inu.Osim uobi~ajenih dnevnih pregledamehanizacije, imamo planirane za-stoje, dva puta mese~no, a tu su i re-

dovni godi{wi servisi svih siste-ma koji traju po dvadesetak dana.Oni se obavqaju od februara do ok-tobra, kada su za te poslove vremen-ski uslovi najpogodniji.. Remonteobavqaju stru~ne ekipe “Kolubare -Metala”, uz pomo} qudi iz na{ih ra-dionica. Na kopu obi~no kaèmo,nagla{ava Petrovi}, da su kvalitet-no obavqeni remonti “uslov svihuslova” da bi se proizvodwa odvijalakontinuirano i u onim okvirima ko-ji se zadaju svake godine.

- U ovom trenutku, kako isti~e Pe-trovi}, zbog nedostaka radne snage,na radna mesta “zdravih” raspore|e-

“POQE D” - NAJVE]I POVR[INSKI KOP U SRBIJI

Ka elektranama svaka druga tona � Godi{wa proizvodwa ugqa naj~e{}e prelazi 14 mili-ona tona, a jalovine 40 miliona kubika

Nema lakih radnih mestaNa kopu nema lakog radnog mesta.

Isparewa su izuzetno visoka i sve jevi{e slu~ajeva da mlad radnik umrena radnom mestu. Leti vru}ine i pra-{ina, a zimi sve okuje led i pokrijesneg. Svemu tome treba dodati i ki{nedane… Na kopu se ~esto radii i po 12sati ili po dve smene.

Na kopu se obi~no kaè da su

kvalitetno obavqeni

remonti “uslov svih uslova”

da bi se proizvodwa

odvijala kontinuirano

Reka ugqa sa “Poqa D” decenijama neumorno te~e

Uz Dan rudara Srbije, u JP Povr{inski kopovi “Ko-stolac” proslavqen je i dan preduze}a. Proslava, u zna-ku 135 godina od po~etka eksploatacije ugqa, po~ela jeu skladu sa tradicijom jutarwim, promenadnim koncer-tom Duva~kog orkestra i polagawem venca na Spomen-obele`je rudara u Starom Kostolcu. Na akademiji, 6.avgusta uru~ene su jubilarne nagrade radnicima i pen-zionerima koji su u penziju oti{li izme|u dva prazni-ka. U proslavu Dana rudara ukqu~io se i grad Kostolackao i Sindikat Kopova koji su organizovali sportskatakmi~ewa i bogat kulturuno-umetni~ki program.

U Rudarskom basenu “Kolubara” Dan rudara Srbijeobeleèn je radno. Odnosno, bio je to uobi~ajeni rad-

ni dan, s tim {to su zaposlenima koji su bili na rad-nim mestima podeqeni lan~-paketi. Uo~i praznika, 5.avgusta, poslovodstvo je organizovalo koktel za po-slovne partnere. Jubilarne nagrade za 10, 20 i 30 go-dina neprekidnog rada u RB “Kolubara”, radnicima suuru~ene prilikom obeleàvawa rudarske slave, Sv.Prokopije.

U Rudniku “Kovin” , uz prisustvo poslovnih partne-ra i zaposlenih , 5. avgusta je odràna sve~ana akade-mija na kojoj su uru~ene nagrade radnicima. Tom pri-likom otvorena je izlo`ba o rudarstvu u Srbiji, kao ifoto-izlo`ba o rudniku “Kovin”.

K. J.

OBELEÆEN 6.AVGUST, DAN RUDARA SRBIJE

U skladu sa tradicijom

35

Za {est meseci ove godine u Javnompreduze}u Povr{inski kopovi “Kosto-lac” ostvarena je proizvodwa ugqa od 3,4miliona tona, {to je na nivou od 95 pro-cenata od planom predvi|enih koli~i-na. U prvom polugodi{tu iskopano je i174.000 tona komadnog ugqa {to je, u od-nosu na plan od 110.000 tona, vi{e zaoko 50 procenata. Rezultati analizekvaliteta isporu~enog ugqa pokazuju daje termoelektranama isporu~ivana ikvalitetna pogonska sirovina. U odno-su na isti period pro{le godine , pro-izvodwa ugqa ve}a je za tri procenta.

Sa jaloviskim sistemima u prvom po-lugodi{tu otkopano je 13,45 milionakubika jalovine {to je za osam proce-nata vi{e od bilansom predvi|enih ko-li~ina. U odnosu na isto vremenskorazdobqe iz pro{le godine ostvarenirezultati na jalovini ve}i su za 14 pro-cenata.

- Sagledavaju}i ukupne proizvodnerezulate u prvom polugudi{tu, ali iuslove u kojima se radilo tokom zim-skog perioda, ostvareni polugodi{wiproizvodni rezultati su zadovoqavaju-}i i na nivou o~ekivawa, rekao je Vese-lin Bulatovi}, tehni~ki direktor ko-pova “Kostolac”. - U toku je remont ru-darske mehanizacije, koju prate i veli-ki tehni~ko-tehnolo{ki zahvati, presvega na kopu “Drmno”. Re~ je o preseqe-wu rudarskih sistema na Zapadno poqe .

Planirano je da se do sredine oktobrapresele rudarski sistemi i sa ~etvrtimjalovinskim sistemom da se otkrijeoko 1,5 milona tona ugqa.

Prema re~ima Bulatovi}a, u ovom de-lu kopa “Drmno” o~ekuju se velike nepo-znanice i znatno teì uslovi za rad.Prvi preduslov za brè napredovawerudarske mehanizacije je obarawe ni-voa podzemnih voda. Na tome radi ko-stola~ki “Georad”, u saradwi sa opera-tivno-stru~nim timom kopova “Kosto-lac”. S obzirom na ~iwenicu da }e kop“Drmno” u narednom periodu biti jedi-ni izvor ugqa i oslonac rada instali-sanih 1.000 megavata u kostola~kimelektranama, neophodno je da do 2008.godine startuje novi jalovinski si-stem. Bez ovog sistema suo~i}emo se saozbiqnim problemima isporuke ugqa ,o ~emu smo izvestili i rukovodstvoElektroprivrede Srbije. Prakti~no,novi jalovinski sistem predstavqaprekretnicu razvoja energeskog kom-pleksa na ovom prostoru - zakqu~io jeBulatovi}. �

S. Sre}kovi}

no i oko 350 invalida rada. To nijedobro ni za kop, ni za organizatoreproizvodwe a ni za te qude. A premanekim saznawima, do kraja godinekop }e napustiti jo{ {ezdesetakradnika. Ubzo }emo do}i u situacijuda nam nedostaju bravari, rukovaocirudarskom mehanizacijom, varioci,elektri~ari… i naravno pomo}niradnici. Nama ve} sada neodostajevi{e od 100 qudi tih profila - kon-statuje Petrovi}, uz napomenu da jeovaj problem spoznat i da se na we-govom re{avawu radi.

Ono {to najvi{e mu~i zaposleneje budu}nost ovog rudnika. Pitawaeksproprijacije se sporo re{avaju.Problem preseqena Vreoca je poseb-no pitawe, ali rudari su tu nemo}-ni. Kaù da }e ugqa biti sve dok oniimaju uslova da ga kopaju. A to je,prema nekim procenama, ~etiri - petgodina. A onda, - seoba Vreoca ili,mo`da, seoba mo}ne mehanizacije iqudi na neku novu lokaciju. �

M.Tadi}

Rudari “Kolubare” u prisustvu brojnih zvanica, obeleìlisu 21. jula rudarsku slavu Sveti Prokopije. Sve~anost je po~e-la skupom gostiju u sali za poslovne sastanke PK “Kolubara”, anastavqena molitvom za rudare i lomqewem slavskog kola~au crkvi u Baro{evcu. U nastavku sve~anosti poloèno je cve}ena spomen plo~u u Rudovcima, kao znak po{tovawa, za rudarePrkosave i {trajk koji su oni organizovali 1919. godine. Obe-leàvawu rudarske slave prisustvovali su, pored ostalih,predstavnici poslovodstva EPS-a i Kolubare, kao i iz Sindi-kata EPS-a.

Sve~anosti su zavr{ene rudarskim druèwima u Rudovcimai Prkosavi. Kwiga rudarstva i rudarewa, na ovim prostorima,tako je postala bogatija za jo{ jednu stranicu.

JP PO “KOSTOLAC“ U PRVOM POLUGODI[TU

Ugaq - po planu � Jedan od osnovnih preduslova za br-æe napredovawe rudarske mehaniza-cije na povr{inskom kopu “Drmno” jeobarawe nivoa podzemnih voda

Veselin Bulatovi}

NA KOPOVIMA BASENA “KOLUBARA”

Obeleèna slavaSveti Prokopije

TERMOELEKTRANE


36

Ovogodi{wu re-montnu sezonu uTermoelektrana-ma “Nikola Te-

sla” u Obrenovcu karakte-ri{u, pre svega, kapitalniremonti na blokovima A-2i B-1. Sezonu velikih po-slova otvorio je 16. marta,remont na bloku A-3. - Odtada do sredine jula ura|e-ni su remonti na sedamblokova. Svi su zavr{eni upredvi|enom roku. Imalismo i skra}ewa od po neko-liko dana na pojedinimblokovima - kaè MilutinSavi}evi}, pomo}nik di-rektora JP za proizvodwui posebno nagla{ava da supripreme za remonte navreme i kvalitetno oba-vqene, a da je finansijskapodr{ka remontima urednai blagovremena.

- Sve to, kao i angaòva-we svih u~esnika u remon-tu nije moglo da ne da re-zultate. Posebno kada su upitawu kapitalni remon-ti, za koje smo formiralistru~ne timove. Dosada-{we iskustvo govori da jeto bio dobar potez. Jer,problemi se re{avaju veo-ma brzo, uz dobru saradwu ikoordinaciju ~lanova ti-ma, isti~e Savi}evi}.

Iako se u TENT-u upore-do obavqaju remonti na vi-{e blokova, sredinom julau redovni remont je u{la iTE “Morava” , najvi{e pa-`we, ne bez razloga, usme-reno je ka kapitalnim re-montima na blokovima A2i B-1. Kapitalni remontna A-2, sa elementima mo-dernizacije, je u toku i

traja}e 150 dana, odnosnoo~ekuje se, prema trenut-nom stawu radova, da budezavr{en do sredine okto-bra. - Na ovom bloku uvodi-mo modernizaciju upra-vqa~kog sistema, kao u TE“Morava”. Izvo|a~ radovaje Institut “Mihailo Pu-pin”. U saradwi sa stru~-wacima iz na{e kompani-je, ova firma projektovalaje i ugradi}e kompletansistem. Da bi se sprovelamodernizacija potrebno jeda se obave dodatni poslo-vi, izme|u ostalog i da seinstaliraju ventili saservo pogonima. Odnosno,jedan broj ventila je moraoda se sa ru~nog prevede namotorni pogon, kako bi seimplementirao SCADA

sistem - naglasio je Savi-}evi}.

Ovih dana zapo~eti suposlovi na montaì nove,unutra{we i spoqa{weoplate, {to }e doprineti

stabilnijem radu i ve}emstepenu iskori{}ewa.Predvi|en je tako|e i ka-pitalni remont turbine igeneratora. Posle otvara-wa turbine, uo~eno je da jeu relativno dobrom stawu,ali su ipak potrebne zame-

ne nekih delova. Od zna-~ajnijih poslova treba is-ta}i i one koji se odnosena zamenu parovoda sveèi me|upare, prekliwavawestatora na generatoru isve ostalo karakteristi~-no za kapitalne remonte.

Na bloku B-1 radovipredvi|eni kapitalnimremontom traja}e 120 dana.Tako|e su , posle defekta-è, planirani poslovi nazameni parovoda i ekono-majzera na cevnom sistemukotla. Na turbinskom deluu toku je kapitalni re-mont turbine visokog,sredweg i niskog pritiskai turbonapojne pumpe. Ni-{ta mawe zna~ajni nisu niostali poslovi.

O obimu remontnih za-hvata mo`da najboqe sve-do~i podatak da se naobjektima gde se obavqajuradovi nalazi veliki broj

U TERMOELEKTRANAMA “NIKOLA TESLA”

Remonti navreme� Kvalitetno obavqene pripreme, dobraorganizacija posla i uredno finansij-sko pra}ewe doprineli da se ovogodi-{wi remonti obavqaju po planu, bez da-na zaka{wewa

Uporedo sa remontima na blokovima obavqaju se i ostaliposlovi na pripremi postrojewa za rad u narednom periodu.Posebno je karakteristi~no da se remonti u èlezni~kom tran-sportu obavqaju u kontinuitetu. Lokomotive i vagoni se pri-premaju da do kraja godine prevezu jo{ najmawe 12 miliona to-na ugqa sa kolubarskih kopova, a za remont pruge koriste sezastoji od po nekoliko sati dnevno.

Priprema èlezni~kog transporta

Remonti po planu:Zna~ajno u~e{}e doma}ih izvo|a~a

37

U Termoelektranama“Nikola Tesla”, posle svo-|ewa polugodi{wih re-zultata mogu biti i te kakozadovoqni. Plan proiz-vodwe elektri~ne energi-je nadma{en je za 3,7 odsto,odnosno proizvedeno jeukupno 8,36 milijardi ki-lovat-~asova. Elektroe-nergetskom sistemu Srbijeisporu~eno je 297 milionakilovat-~asova vi{e odplana. - Kompletanpolugodi{wi pe-riod karakteri{evisoka proizvodwana svim blokovima.Kada bi se u obziruzela i potisnutaenergija od 670 mi-liona kilovat-~a-sova, proizvodni rezulta-ti bili bi jo{ impozant-niji - kaè Milutin Sa-vi}evi} pomo}nik direk-tora TENT-a za proizvod-wu.

Ako se ostvarena proiz-vodwa posmatra po mese-cima, ova kompanija pre-ma{ivala je planove usvim mesecima, izuzev umaju i skoro na svim blo-kovima. Posebno je karak-teristi~an mart, kada je

TENT bio na domaku re-korda u ostvarenoj dnevnojproizvodwi. Deset danablokovi su proizvodilivi{e od 68 miliona kilo-vat-~asova elektri~neenergije, {to je blizu re-korda iz 1994. godine, ka-da je dnevna proizvodwadostigla 68,7 miliona ki-lovat-~asova.

- Karakteristi~no je daje najve}i procentualni

preba~aj u ovom perioduzabeleèn u TE “Morava”,koji sa potisnutom ener-gijom iznosi 23 odsto. Bezpotisnute energije u ovojtermeoelektrani zabele-èna je proizvodwa od337,7 miliona kilovat-~a-sova ili 6,5 odsto vi{e odplana - isti~e Savi}evi}i nagla{ava: - Ovakviproizvodni u~inci oprav-dali su uloèna sredstvau modernizaciju bloka.

Naime, od remonta pro-{le, pa do ulaska u taj po-sao ove godine na blokuTE “Morava” zbog ispadazabeleèna su samo dva za-stoja. Kompletan rad iz-me|u dva remonta bio jeizuzetno stabilan.

Sigurnosti u proizvod-wi doprineo je i èle-zni~ki transport. Za polagodine u TENT je doveze-no oko 12 miliona tona

ugqa, {to je za632.000 tona vi{eod plana. U najte-ìm, zimskim mese-cima, èlezni~arisu pokazali punuspremnost. Prime-ra radi, u februaruje prevezeno 2,2 mi-

liona tona ugqa po izu-zetno lo{im vremenskimuslovima. Zahvaquju}i è-lezni~kom i unutra{wemtransportu ugqa, isti~u uTENT-u, nijednog trenut-ka, uprkos te{kim uslovi-ma rada, po niskim tempe-raturama, nisu ugroènerezerve na deponijama, asamim tim ni proizvodwaelektri~ne energije. �

K. J.

PROIZVODWA ELEKTRI^NE ENERGIJE U TE “NIKOLA TESLA”

Blokovi punom parom� Za pola godine u TENT-u proizvedeno 8,3 milijarde kilo-vat-~asova elektri~ne energije, {to je 3,7 odsto vi{e od pla-na za ovaj period

Proizvodni u~inak TE “Morava”opravdao je sredstva uloèna u

modernizaciju bloka

*

*

TENT - siguran proizvo|a~ elektri~ne energije

izvr{ilaca. Kao i uvek dosada zna~ajno je u~e{}e do-ma}ih izvo|a~a. Svoj udeou remontima daju i zapo-sleni u PROTENT-u, kaoi ekipe iz TENT-a “A” i“B”. Tu su i stru~waci“Alstoma”, firme “ZRE”iz Katovica, “Babkok-Mitsui”. U TENT-u poseb-no isti~u i podatak datrenutno stawe radovaukazuje na to da }e svi po-slovi biti obavqeni uplaniranom roku, a da sumogu}a i wihova skra}ewaza nekoliko dana. �

K.Jani}ijevi}

HIDROELEKTRANE


UHE “\erdap I” re-montni radovi seizvode na trifronta - agregatu

2, brodskoj prevodnici iprelivnoj brani.

Tromese~ni remont brod-ske preodnice, zapo~et sre-dinom aprila, privodi sekraju. Prema planu preven-tivnog odràvawa zapo~etje ciklus remontnih radovaopreme prelivne brane, apo~etak kapitalnih remo-nata agregata pomeren jemesec dana ranije.

Pomerawe roka po~etkaremonta agregata 2 uslovi-lo je odlagawe po~etka pla-nirane revitalizacijeagregata 6. Osim toga to-kom proteklih zimskihmeseci, uz prethodnu sa-glasnost Direkcije zaproivodwu JP EPS, odlo-èni su neki remonti naagregatima u ciqu {toboqeg iskori{ewa hi-droenergetskog potenci-jala Dunava, odnosno po-trebe za elektri~nom ener-gijom.

Zbog svega toga, kako jeistakao Petar Manzalovi},direktor na{e najve}e hi-droelektrane, po~etak iobim planiranih radovaprilago|eni su novonasta-loj situaciji. Na ishod po-~etka dugo planirane revi-talizacije, stru~waci \er-dapa ne mogu uticati, iakosu pripreme obavili navreme i kvalitetno.

Osim toga, ranije odlo-èni neki planirani re-montni zahvati, uz prethod-ne konsultacije s nadle-`nom direkcijom EPS-a zaproizvodwu, radi iskori-{}ewa povoqnih hidro-

lo{hih uslova u zimskomperiodu, nametnuli su pove-}ani obim posla, pa je po~e-tak pomeren mesec dana ra-nije, kako bi se sve obavilona vreme, ali uz odgovaraju-}i nivo kvaliteta. Krenulose sa A-2, a wegov remontpotraja}e 25 dana. Za to vre-me bi}e sanirana sva o{te-}ewa na turbini i genera-toru.

Ispitivawe ostalih ma-{ina, pokazuje da je stawealarmatno. Jasno, poslevi{e od tri decenije ne-

prekidnog rada, oprema jepri kraju izdr`qivosti ipored dobrog i bri`qivogodràvawa u dosada{wemtoku eksploatacije. To, is-ti~e Manzalovi}, prakti~-no name}e takav obim ra-dova i poslova koji je jed-nak revitalizaciji, a na\erdapu sve poslove rad-nici obavqaju samostalno,iako je re~ o zama{nim isloènim zahvatima. Samoneka merewa i ispitivawapoveravaju se odgovaraju-}im institucijama, ~ijinalazi potvr|uju neophod-nost zamene opreme, odno-sno {to hitniju revitali-zaciju.

Pored remonta A-2, a po-sle wega kre}e A-1, ove go-

dine zapo~eo je ciklus re-monata opreme prelivnebrane. Trenutno u toku suispitivawa i remont po-gonskih mehanizama tako-zvanih dvostrukih kukastihzatvara~a, kojima se obezbe-|uje nesmetana evakuacijatehnolo{kog vi{ka vode,ili prelivawe u ciqu za-{tite priobaqa. I ova, kaouostalom i ostala hidrome-han~ka oprema, zahteva svevi{e posla, pa i zamenu ne-kih delova i mehanizama,{to opet ukazuje na neop-hodnu revitalizaciju.

Tre}i front radova od-vija se na brodskoj prevod-nici. Po planu oni }e bi-ti okon~ani sredinom av-gusta. Poslovi su u punomjeku, a odvijaju se ve} tre-}i mesec i obuhvataju ko-mletnu hidromehani~ku i

elektro opremu ovog izu-zetno va`nog dela |erdap-ske brane.

Obavqeni su ili se pri-vode kraju ve}i remontnizahvati, od kojih se posebnoisti~u podizawe i remonttzv. havarijskih remontnihvrata gorwe glave, pregledi sanacija zavarenih spoje-va sredwe glave, zamena de-lova i elemenata gorwegleàja radnih dvokrilnihvrata dowe glave...

Da je re~ o izuzetnoobimnim i sloènim ope-racijama, najboqe svedo~edimenzije pomenutih delo-va opreme, koje je vaqalobezbedno i na vreme remon-tovati, uz podizawe i mon-taù. Samo havarijska vra-

REMONT NA HE “\ERDAP I”

Radovi na tri fronta � Stawe opreme zahteva sve ve}e zahvatei ukazuje na neophodnost wene zamene,odnosno {to bræi po~etak planiranerevitalizacije

JP “DRINSKE HE”

Sigurnijaza{tita

generatoraRemonti u JP “Drinske

HE” teku po planu. Zavr-{en je remont RHE, i ge-neralni remont tunela zaakumulaciono jezero RHEna Tari, a 1. jula je zapo-~et remont tre}eg genera-tora u HE “Bajina Ba{ta”.Planirano je da traje trinedeqe, ali je produènza desetak dana zbog ugra-|ivawa nove za{tite ge-neratora. Ta nova za{ti-ta je posledwa re~ tehike,mnogo je boqa od postoje-}e, odlikuje je sveobuhvat-nost za{tite generatora,i brè reaguje. Ova za-{tita je dar {vedske vla-de, ugradi}e se i na ~etvr-tom generatoru a u prvadva je ve} ugra|ena pro-{le godine.

- Nekih ve}ih poslova,izuzev pomenutog, na tre-}em generatoru nije nibilo, jer su, u prethodnedve godine sanirana svao{te}ewa, a predstoji irevitalizacija sva ~etiriagregata. Remont tre}eggeneratora je zavr{enkrajem jula, a odmah po~i-we remont ~etvrtog gene-ratora sa potpuno istimposlovima kao kod tre}eggeneratora - kaè Mijo-drag îtakovi}, tehni~kidirektor HE “Bajina Ba-{ta”. Remont }e, tako|e,trajati tri nedeqe.

U HE “Zvornik” zavr{enje remont prvog, i zapo~etremont drugog generatora.Remont je, tako|e, klasi-~an, bez ve}ih zahvata, izu-zev ugradwe opreme za me-rewe protoka.

Ovogodi{we remonte uHE “Bajina Ba{ta” oba-vqaju sopstvenim snagama,izuzimaju}i ispitivawaza{tita, koje kao i prote-klih godina obavqa speci-jalizovana ekipa EMS-a.

M. \oki}

Na drugom agregatu sanira}e se

o{te}ewa na turbini i generatoru

Remonti odlagani radi proizvodwe, ali ne i na

u{trb kvaliteta


39

Remonti u JP “LimskeHE” su, ove godine, po~e-li sa zaka{wewem, zbogizuzetno povoqne hidro-logije, i maksimalnogangaòvawa svih proiz-vodnih kapaciteta. - Re-montni radovi su po~elipo~etkom jula, u HE “Ko-kin Brod” zavr{eni uplaniranom roku, a u HE“Bistrica” su produènii te{ko je re}i preciznokada }e biti zavr{eni -isti~e Milan Bjeli}, di-rektor JP “Limske HE”.Naime, pre remonta seznalo da na jednom gene-ratoru, koji je nov, mon-tiran pro{le godine, ne-}e biti nekog posla,osim kontrole. Remontdrugog generatora je tre-balo da bude klasi~an,bez ve}ih zahvata.

Me|utim, plan je jedno,a stvarnost je ne{to dru-go! Naime, kada su otvo-rili pretturbinski za-tvara~ - bili su vrlo ne-prijatno iznena|eni, jerje telo zatvara~a biloprepuno pukotina i pr-skotina. Treba to sve za-variti, sanirati, remon-ti u “HE”Bistrica” su

zbog toga produèni zanedequ, ili dve. Pro{legodine je zavr{ena anti-korozivna za{tita u obacevovoda HE “Bistrica”,planirano je da se ove go-dine izvr{i na cevovoduza HE “Kokin Brod”, alije to nemogu}e uraditi,jer ima procurivawa zbogvisoke kote, a cevovodmora biti suv da bi se mo-gao farbati.

[to se ti~e proizvod-we elektri~ne energije, -ona je, zaista, impozant-

na. HE “Bistrica” i HE“Kokin Brod” su pre me-sec dana ispunile ovogo-di{wi plan proizvodwe,i rade za slede}u godinu.JP “Limske HE” ukupnosu ostvarile ovogodi-{wi plan proizvodwe sa95 odsto! I pored ovakoimpozantne proizvodwe,akumulaciona jezera naUvcu i Kokinom Brodu supuna - isti~e direktorBjeli}. �

M. \oki}

U RHE “BAJINA BA[TA”

Mogu} novi rekord

ta gorwe glave te{ka su470 tona, {iroka 34, a viso-ka 12 metara.

Ovim radovima zavr{avase {estogodi{wi ciklusremonata brodske prevod-nice, koji je ukazao na ne-ophodnost revitalizacijei ovog dela |erdapske bra-ne. Zbog toga su, ovog pro-le}a, po~ele aktivnosti napripremi dokumentacije zapredstoje}u, neophodnu re-vitalizaciju ove speci-fi~ne saobra}ajnice, to-kom koje }e biti sigurnozamewen ve}i deo dotraja-le opreme.

Uporedo sa zavr{nimradovima na remontu pre-vodnice, koja }e po planu upogon u}i 11. avgusta, zavr-{avaju se i aktivnosti narestrukturisawu, kojima jebroj radnika u "\erdapu"sveden na optimalan, pla-nirani broj. Problem jejedino, nagla{ava Manza-lovi}, starosna struktura.Sve vi{e je starijih rad-nika, koji, istina posedujuznawe i iskustvo, ali imnedostaje fizi~ka sposob-nost za izvr{ewe nekihspecifi~nih poslova.Oni mla|i, opet tek sti~uiskustvo i rutinu koja ga-rantuje uspeh u radu i na-stavak odràvawa visokepogonske spremnosti, kojaje krasila dunavski prve-nac i omogu}avala bespre-koran rad i rekordnu pre-koplansku proizvodwu uprotekle 33 godine. �

R. E.

Sude}i prema dosada{wim pokazate-qima, moè se o~ekivati da ova godinabude rekordna po proizvodwi elek-tri~ne energije, istakao je Ivan Mi-lovi}, pomo}nik direktora, iznose}ipodatak da je u prvih {est meseci ovegodine u RHE i HE proizvedeno skoromilijardu i po kilovat-~asova, {to iz-nosi 31 odsto iznad plana. To je blizurekorda postignutog je 1979. godine,kada je proizvedeno vi{e od dve mili-jarde kilovat-~asova, me|utim kona~anishod zna}e se na kraju godine.

Na prvi pogled, kaè Milovi}, iz-

gleda da se Drinom prolila velika vo-da. Ipak, ki{e koje su padale skorosvaki dan nisu se toliko odrazile naveli~inu vodotoka, koliko na wegovkontinuitet. Pored dobre pogonskespremnosti agregata, neplanirani za-stoji svedeni su na minimum, upravo jeto, ono {to je omogu}ilo dosada{wudobru proizvodwu. Ovako dobar bi-lans, za HE "Bajina Ba{ta" zna~i im-perativ za daqi rad i pruàwe maksi-muma elektroenergetskom sistemu. �

J. P.

JP “LIMSKE HE”- U HE "BISTRICA"

Produèn remont � Skoro ispuwen godi{wi plan proizvodwe elektri~ne energije

HE “Bistrica”: stalnakontrola ma{ina

FO

TO

: N

. D

R^

A

DISTRIBUCIJE

40

Predsednik Uprav-nog odbora EPS-JP “Elektrovojvo-dina” mr Sa{a

Igi} uputio je nedavnozahtev Upravnom odboruEPS-a za dobijawe sagla-snosti za raspore|ivawedela dobiti zaposlenima u“Elektrovojvodini”. Do-bit “Elektrovojvodine” za2004. godinu iznosi 718miliona dinara. Na ini-cijativu sindikalne orga-nizacije “Elektrovojvodi-ne”, koju je na sedniciUpravnog odbora ovog jav-nog preduze}a izneo ReqaPopovi}, predsednik, do-net je zakqu~ak da se po-krene postupak za raspode-lu dobiti.

Upravnom odboru JPElektroprivreda Srbijeupu}en je zahtev za dobija-we saglasnosti za raspore-|ivawe dela dobiti EPS-JP “Elektrovojvodina”,ostvarene u poslovnom re-zultatu za 2004. godinu, naime raspodele zaposleni-ma u javnom preduze}u - uprocentu koji svojom odlu-kom utvrdi Upravni odbor

JP Elektroprivreda Sr-bije. Po Igi}u, razlozi zadono{ewe ovog zakqu~kasu {to je posle vi{e od de-cenije, “Elektrovojvodi-na” u 2004. godini prvi putposlovala pozitivno i is-kazala dobit u visini od718 miliona dinara:

-Iskazana dobit nije po-sledica visoke cene elek-tri~ne energije, odnosnopovoqne interne raspode-le u EPS-u, ve} wen najve-}i deo predstavqa u{tedau neangaòvawu tre}ih li-ca na realizaciji Plana

poslovawa u vezi sa odrà-vawem elektroenergetskihobjekata i op{tih mera{tedwe u preduze}u - isti-~e Igi} i dodaje da je re-zultat utoliko zna~ajniji{to je, tokom godine,“Elektrovojvodini” sma-wivana i utvr|ena distri-butivna razlika.

U skladu sa ~lanom 37Statuta JP “Elektrovojvo-dina”, Upravni odbor“Elektrovojvodine” samo-stalno donosi odluku oraspore|ivawu dela dobi-ti, koja ostaje javnom pred-uze}u. Igi} konstatuje daje pri tome, Upravni od-bor “Elektrovojvodine”svestan ~iwenice da se nanivou EPS-a iskazuje kon-solidovan bilans, ali is-ti~e argument da ne moguda budu jednako tretiranioni koji pokaù najve}upojedina~nu dobit u EPS-u kao i oni koji iskazujunajve}e gubitke.

Ciq osniva~a je da i u

narednoj godini “Elek-trovojvodina” ponovi ovajrezultat, a to je izvesnijeukoliko zaposleni podeledeo dobiti. Jer, u suprot-nom, zaposleni u “Elek-trovojvodini” nemaju mo-tivaciju da ostvare istiili boqi rezultat, s obzi-rom da bi imali iste zara-de kao i zaposleni u delo-vima EPS-a, koji nisu is-kazali dobit.

Upravni odbor smatra dase na ovaj na~in ne bi na-ru{ili interni odnosi uEPS-u, s obzirom na to dasu oni ve} godinama pore-me}eni utvr|enim koefi-cijentima posla, tako dasu, na taj na~in, vi{e sti-mulisana preduze}a uEPS-u koja iskazuju gubi-tak nego ona koja ostvarujudobit, navodi se u ovom do-pisu, koji je potpisaopredsednik UO EPS-JP“Elektrovojvodina”. �

M. ôli}

Pogon javnog osvetqewa rekonstruisaoje i dogradio od po~etka godine javno osve-tqewe u ulicama: Vodovodska u Beogradu,Popove livade u Ripwu, 1. maja u VelikojMo{tanici. Rekonstruisano je reflektor-sko osvetqewe podvo`waka na Autokoman-di (autoput), zatim u ulici Vojvo|anskoj,Busije i Jakova~ki komandin u Sur~inu,oko Sava centra kao i ulice i parkinzi okoovog objekta, u Brankovoj ulici, na prilazuBrankovom mostu (osvetqewe na stubovi-

ma visine 15 metara), u ulici MilentijaPopovi}a, u ulici Vladimira Popovi}a, odSava centra do Gazele, kao i silazi i izla-zi na Gazelu. Zapo~eta je rekonstrukcijaosvetqewa ulice To{in bunar, zavr{enaje rekonstrukcija osvetqewa Spomen par-ka Jajinci, osvetqewe dvori{ta “Osme be-ogradske gimnazije”, a u toku su radovi naosvetqewu O[ “Ivan Goran Kova~i}” uulici Vojvode Brane i drugih objekata.

Posebno napomiwemo da je kao donacija

EPS-a, kako isti~e rukovodilac ovog Pogo-na Radoslav Qubovi}, zavr{eno i osve-tqewe porte crkve Sv. Stefan De~anski u@elezniku, a tako|e i dekorativno osve-tqewe i osvetqewe porte crkve Sv. Lukana Vidikovcu.

Za zalagawe zaposlenih u Pogonu javnogosvetqewa na adresu Pogona stiù izjavezahvalnosti, podr{ke i diplome.

Q. N.

INICIJATIVA IZ “ELEKTROVOJVODINE” ZA RASPODELU DOBITI NA OSNOVU POSLOVAWA U PRO[LOJ GODINI

Efikasnost glavni ar{in � Posle vi{e od dve decenije ova di-stribucija u 2004. godini prvi put iska-zala dobit od 718 miliona dinara

Prema Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o jav-nim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg interesa,koji je Vlada Republike Srbije predloìla Narodnoj skup{ti-ni za usvajawe po hitnom postupku, izme|u ostalog, predvi|a sei korekcija u oblasti raspodele dobiti. Naime, kako je predlo-èno, “deo sredstava po osnovu dobiti usmerava se - osniva~ui upla}uje na ra~un propisan za uplatu javnih prihoda”.

Na osnovu Statuta novog JP EPS-a, kojim se ure|uju prava iobaveze EPS-a kao mati~nog preduze}a u odnosu na zavisna pri-vredna dru{tva (koja su do sada bila javna preduze}a), jasno jeda i dosada{we JP Elektrovojvodina, od upisa EPS-a u Agenci-ju za privredni registar, postaje - krajem godine - zavisno pri-vredno dru{tvo. Po Statutu novog EPS-a, Upravni odbor EPS-a}e, uz saglasnost osniva~a, uz ostalo, odlu~ivati o raspodelidobiti i pokri}u gubitaka JP, a samostalno - o raspodeli dobi-ti zavisnog privrednog dru{tva i pokri}u gubitaka...

Deo dobiti - osniva~u

Sa{a Igi}

POGON JAVNOG OSVETQEWA RADI PUNOM PAROM

Gra|ani upu}uju priznawa


41

Kao {to je Programom po-slovawa JP “Elektrosrbija”za ovu godinu i predvi|eno,sve aktivnosti na izradi do-kumenata o uvo|ewu sistemakvaliteta JUS ISO 9001:2 000obavqaju se u saradwi saCentrom za kvalitet EPS-ai izabranom konsultant-skom ku}om. O uspostavqenojsaradwi svedo~i nedavnoodràn radni skup u Kraqe-vu, kome su, pored rukovodi-laca svih delova preduze}a,prisustvovali i Zo-ran Obradovi}, di-rektor Sektora zaupravqawe kvalite-tom i za{titu ì-votne sredine EPS-a i prof. dr Voji-slav Stojiqkovi},predstavnik konsultantskeku}e CIM College iz Ni{a.Branislav Stevanovi},

ovla{}eni rukovodilacprojekta, naglasio je tomprilikom da }e prvi pilot-

proces, koji }e se obraditi uJP “Elektrosrbija” biti“Prodaja elektri~ne ener-

gije”, {to je u skladu sa pre-porukom generalnog direk-tora EPS-a.

Rodoqub Markovi},direktor “Elektrosr-bije” tim povodom sma-tra da “Elektrosrbi-ja” treba da bude prvopreduze}e u Srbiji, ko-je }e u svojoj bran{idosti}i “best-in-class”

nivo kvaliteta tog procesa.Osim toga, ciq je da se pot-puno zadovoqe kupci na taj

na~in {to }e se pojednosta-viti proces i ukloniti ak-tivnosti koje ne stvaraju do-datnu vrednost, tako da wi-hov udeo, do kraja 2006. budemawi od 20 odsto; smawe gre-{ke u procesima koje stvara-ju dodatnu vrednost za 30 pro-cenata, (i to svake godine uodnosu na prethodnu), pove-}awem zadovoqstva kupaca za30 odsto (na svake dve godi-ne) i pove}awem brzine pru-àwa usluge kupcima, kao ismawewem vremena ciklusaza 20 odsto (svake godine uodnosu na prethodnu).

Ukratko re~eno , politi-ka uvo|ewa kvaliteta ogle-da}e se kroz kulturu rada isvest svakog zaposlenog kojitreba da obezbede ispuwewekrajweg ciqa. �

R. Gavrilovi}

EDB OSVETLIO BOTANI^KU BA[TU

Novi sjaj Jevremovca

O metodologiji realizacije projekta i primeni dokumenta-cije, na pomenutom skupu govorili su Obradovi} i Stojiqko-vi}, dok je Dragoqub Rai~evi}, lider Tima za snimawe ovogprocesa i wegovo uvo|ewe, izneo zapaàwa i iskustva, isti-~u}i da se u ovom preduze}u najdaqe odmaklo u procesu pro-daje elektri~ne energije u smislu wegovog postavqawa i ure-|ewa po zahtevima menaxmenta kvalitetom.

Najdaqe se odmaklo u prodaji

U “ELEKTROSRBIJI” SE UVODI SISTEM MENAXMENTA KVALITETOM

Kupac na prvom mestu

Prvi pilot-proces, koji }e se obraditi u “Elektrosrbiji” bi}e

“Prodaja elektri~ne energije”

*

*

Na inicijativu Sekreta-rijata za stambene i komu-nalne poslove Grada Beo-grada, Sektor projektova-wa u EDB izradio je proje-kat funkcionalnog i deko-rativnog osvetqewa Bota-ni~ke ba{te. Funkcional-no osvetqewe primewenoje na osvetqewe {etnihstaza, a dekorativno osve-tqewe na glavni ulaz u Ba-{tu, Upravnu zgradu, zele-nilo i drve}e. Za osvetqe-we glavnog ulaza u Bota-ni~ku ba{tu primeweni sureflektori na stubovima iu trotoaru.

Prilikom projektovawavodilo se ra~una da se na

ovom terenu primene sa-vremeni izvori svetla savernom reprodukcijom bo-ja i dugim vekom trajawa, ato su metal halogene sija-lice sa kerami~kim gori-onikom, snage 150 vati. Zaosvetqewe {etnih stazaodabrane su svetiqke zaambijentalno osvetqewe,sa indirektnim osvetqe-wem i to je montirano nastubove visine 3,8 metara.Stubovi su izra|eni odsivog liva obloènog dr-vetom i po prvi put su pri-meweni na podru~ju Beo-grada. U saradwi sa upra-vom Botani~ke ba{te,Sektor za projektovawe

EDB-a odlu~ivao je i kojedrve}e i koje zeqaste biq-ke u ovom parku treba de-korativno osvetliti. Toje realizovano reflekto-rima ukopanim u zemquili postavqenim na stu-bove visine 1,1 metar. Kod

pojedinih stabala posta-vqeni su reflektori ukro{wu drveta, pa drvoizrawa iz tamne pozadineneba igrom svetlosti isenki.

Q. N.

Ulaz Botani~ke ba{teu novom ruhu

� “Elektrosrbija” treba da bude prvo preduze}e u Srbiji, koje }e u svojoj bran{i dosti}i “best-in-class” nivo kvaliteta


42

Potreba za reorga-nizovawem po-slovne funkcijeodnosi s javno{}u

u EPS-u proiza{la je iz~iwenice da u organiza-cionom pogledu po javnimpreduze}ima vlada nedopu-stivo {arenilo. îweni-ca je da ovakvo stawe ote-àva ne samo svakodnevnukomunikaciju, ve} i rea-lizaciju akcija EPS-a ko-je treba sprovesti unifi-cirano u celom sistemu.Stoga je Sektor za odnoses javno{}u EPS-a, radipripreme predloga reor-ganizacije, uputio svimdirektorima javnih predu-ze}a upitnik u kojem sutraèni podaci o statusuodnosa s javno{}u, brojuzaposlenih i wihovim po-dacima, wihovoj stru~nojosposobqenosti za poslo-ve koje rade…

- Do kraja jula dobilismo odgovore iz gotovosvih preduze}a i po~etkomavgusta ima}emo komplet-nu sliku statusa informi-sawa i odnosa s javno{~uu svakom preduze}u EPS-a- kaè Mom~ilo Cebalo-vi}, direktor Sektora zaodnose s javno{}u. -Kadaje re~ o statusu u nekimkompanijama ne postojinikakav organizacionioblik ~iji je zadatak in-formisawe i odnosi s jav-no{}u, u jednima su to ode-qewa u okviru sektora ne-kih direkcija a u drugimasu to centri za odnose sjavno{}u (Elektrovojvo-dina, kao samostalna or-ganizaciona jedinica od-govorna direktoru ). U ne-koliko preduze}a u kojimanema organizacionih je-dinica, postoji osoba za-duèna za odnose s javno-{}u, ali ona uz svoj osnov-ni posao, obi~no u slu-`bama naplate radi, kao

sporedan, i odnose s javno-{}u. To se po pravilu od-nosi na kontakte sa medi-jima, dok interno in-formisawe zaposlenihuglavnom ne postoji. Izpristiglih dopisa smoutvrdili da u nekim pred-uze}ima odnose s javno{}uobavqaju ~ak i direktoriili pojedini ~lanovi po-slovodstva. U preduze}imau kojima nema internihlistova, informisawe go-tovo i da ne postoji, takoda se o de{avawima upreduze}ima zaposleniobave{tavaju uglavnom“usmenim novinama” , pre-ko glasina i mo`da, lo-kalnih medija. [ta se de-{ava u EPS-u, saznaju izlista “kWh”, ako do|u dowega.

Analiza pristiglih od-govora pokazala je da je uoblasti stru~nog obrazo-vawa stawe vrlo {aroli-ko. Stru~na sprema se kre-}e od osnovne {kole do

fakulteta. A broj zaposle-nih u informisawu u ne-koj kompaniji kre}e se odnijednog do vi{e od dva-deset

- Sektor za odnose s jav-no{}u }e u najskorije vre-me uraditi predlog reor-ganizacije odnosa s javno-{}u u sistemu EPS-a ~iji}e ciq biti da u svakomjavnom preduze}u odnosi sjavno{}u dobiju isti sta-tus i bar pribli`no istesistematizacije radnih

mesta. Razlike u broju za-poslenih }e, naravno, bi-ti potrebne. Broj izvr{i-laca }e zavisiti od veli-~ine preduze}a. Sve ovepromene koje moraju da sedese treba shvatiti kaopriliku da se poboq{amoa ne kao problem. Ako impri|emo kao problemu ibudemo u startu negativni,od promena nema ni{ta.Tada ne}emo mi upravqatipromenama, ve} neko dru-gi, jer promene niko nijezaustavio, pa ne}e ni onikoji bi da ostane “statuskvo”- isti~e Cebalovi}.

Predlog }e se raditi zaEPS u kome }e biti mawibroj kompanija, zavisnihpreduze}a. Drugim re~ima,ne}e se primewivati zapostoje}a javna preduze}ave} u skladu sa predlozimao kojima je ve} raspravqa-no, za novih 11 zavisnihpreduze}a. Drugi zadatak}e biti da se utvrdi stru~-na osposobqenost svih za-poslenih u odnosima s jav-no{}u kako bi se videlo ukojim oblastima je po-trebno da se edukuju. Tako-|e, sasvim je izvesno da }eu toku narednih godinabiti potrebno i podmla-|ivawe organizacionihjedinica koje }e se bavitiovim poslom. �

K. Jani}ijevi}

ODNOSI S JAVNO[]U U EPS-U

Informativno {arenilo� Posle utvr|ivawa sada{weg statusa, broja zaposlenih i wihove osposobqeno-sti, usledi}e predlog reorganizacije i edukacije

Poboq{ati interno informisaweU drugoj fazi odnosa s javno{}u kada se statusno i kadrovski

organizuju, sledi pre svega, unapre|ewe internog informisawa,izuzetno zna~ajnog u mesecima i godinama koje su pred nama, ka-da }e ceo EPS prolaziti kroz velike promene o kojima zaposle-ni moraju biti obave{teni, nagla{ava Mom~ilo Cebalovi}.

Status PR-a ne sme da zavisi od voqe direktora

- Nekoliko puta smo poku{avali da poboq{amo status odno-sa s javno{}u (PR-a) u sistemu EPS-a i da ujedna~imo statuspo preduze}ima. Predlozi su ostajali po fijokama, jer nikadanije bilo vreme za to, ili je bilo va`nijeg posla. Kada su kom-panije ulazile u lokalne medijske probleme, direktori su setada setili da im niko ne radi sa medijima ili da niko ne oba-ve{tava radnike {ta se de{ava u firmi. Mesto i uloga PR-a upreduze}ima mora da se utvrdi i defini{e. Nije dobro kada tozavisi od subjektivne procene direktora koji }e re}i da muPR, na primer, nije potreban. Mesto PR-a u kompanijama na Za-padu je davno utvr|eno i mi tu ni{ta novo ne}emo predlagati -najavquje Cebalovi}.

AKCIJE


Od 1. do 11. jula u ho-telu “Park” u Budviboravilo je 12 auto-ra najboqih radova

na likovnom konkursu “Ta ~u-desna struja”. Besplatnim le-tovawem nagradila ih jeElektroprivreda Srbije, amnogi su, pored jednog pra-tioca za koga je tako|e bioobezbe|en besplatan bora-vak, poveli i svoje sestre,bra}u...Tako su se uobi~ajenojmorskoj atmosferi, op{temde~jem vesequ, smehu i graji,pridruìli i EPS-ovi ma-li slikari sa svojim porodi-cama, provode}i ve}i deo da-na u moru, uz argument da se “uvodi najboqe pocrni”.

Ranije najavqena likovnakolonija, kao jedna od aktiv-nosti u okviru likovnog kon-kursa “Ta ~udesna struja” odr-àna je tokom dva dana ovognagradnog letovawa.

Pribojavaju}i se kako }e-mo na{e umetnike “izvu}i”iz mora, okupiti ih sve najednom mestu i ~ime ih moti-visati, odlu~ili smo se daprvi dan likovne kolonijeorganizujemo na plaì, na-ravno bez kupawa! U popo-dnevnim satima, u prijatnojhladovini suncobrana, aka-demski slikar Nenad Voji-~i} upu}ivao je decu u tajne

slikarskog zanata, davao imkorisne sugestije, razgova-rao sa wima... Deca su inspi-raciju pronalazila u moru,suncu, Starom gradu...ali i uEPS-ovom znaku!

Drugi dan likovne kolo-nije proveli smo u puno hva-qenoj ba{ti hotela “Park”.Druèwe je trajalo do ka-snih ve~erwih sati, a opu-{tenoj atmosferi doprine-li su sokovi i kola~i kojimanas je po~astio Epsturs.

Ono {to je na kraju kolo-nije decu najvi{e intereso-valo bilo je: “Kada }e da budeslede}i likovni konkurs?”EPS obe}ava - bi}e i kon-kursa i druèwa. �

Sawa Roslavcev

DVANAESTORO NAGRA\ENIH LETOVALO U HOTELU “PARK” U BUDVI

Kupawac!� Posle zavr{enog EPS-ovog li-kovnog konkursa “Ta ~udesnastruja” usledilo kupawe u moru

U zelenilu ba{te

hotela “Park”

Pou~no druèwe naSlovenskoj plaì

Umetni~kostvarawe na plaì

@eqa za slikawemne jewava ni na

odmoru


44

EKOLOGIJA

Ukapitalnom re-montu sa ele-mentima moder-nizacije na blo-

ku A-2 u TE “Nikola Te-sla” zna~ajna pa`wa po-sve}ena je i poslovimavezanim za ekologiju.Pro{le godine, u vremekapitalnog remonta nabloku A-5 zamewen jeelektrofilter i emito-vawe ~estica je smawenona evropske norme. Emi-tovawe ~estica bilo jeposebno visoko na dim-waku bloka A-2, pa je sa-

svim logi~no da se ovo-godi{wi kapitalni re-mont iskoristi i za za-menu elek-trofiltera.

S a d a { w ielektrofil-ter bi}e za-mewen no-vim, poqskefirme “Ra-fako”, a ma-{inski deoopreme izra-|uje se u doma}im firma-ma. Demontaà i montaàelektrofiltera odvijaja

se po planu. Po zavr{etkusvih poslova, kada blok A-2 bude u pogonu emitovawe

~estica iz gaso-va bi}e svedenona mawe od 50miligrama pokubnom metru,{to je evropskanorma za ovakveobjekte.

Drugi posao,koji se u vremeremonata oba-

vqa, a vezan je za za{tituìvotne sredine, odnosise na preseqewe deponije

pepela u TENT-u “A”. Dosada je odlagawe pepelaobavqano na kaseti “3’,koja je popuwena pa se po-novo prelazi na svojevre-meno napu{tenu kasetu“1’ na kojoj ima jo{ pro-stora za odlagawe pepelai {qake. Na ovoj kaseti utoku je izrada ciklonstanice i nasipa. Kasetakoja se napu{ta bi}e re-kultivisana, odnosnouradi}e se biolo{ka re-kutivacija kako bi sespre~ilo razvejavawe od-loènog pepela.

U SLICI I REÎ

Termoelektrana uVrwa~koj Bawi

ZA[TITA

ÆIVOTNE

SREDINE

I REMONTI

U TENT-u

Zamena elektrofiltera� Uporedo se radi i na prelasku u drugu kasetu za odlagawe pepela, kao i na pri-

premama za promenu na~ina odlagawa pepela i {qake

Emisija ~esticabi}e u skladu sa

evropskim normativima

“TENT u Vrwa~koj Bawi”:Zasad samo kao fotomontaà

Termoelektrane “NikolaTesla” okruène zelenilom,u predivnom parku? U parkukoji je svima poznat jer senalazi u centru na{e kraqi-ce bawa, u Vrwa~koj Bawi.Neko }e se zapitati: OtkudaTENT i Vrwa~ka Bawa? Pajo{ park? Fotografija je,naàlost, samo fotomonta-à i predstavqa plakat ko-jim je najavqeno pro{logo-di{we savetovawe o termoe-lektranama.

Ali, rekli bismo, ova fo-tomontaà u najboqem sve-tlu oslikava te`wu zaposle-nih u TENT-u, i uop{te uEPS-u, na sprovo|ewu noveekolo{ke politike koja seodnosi na prijateqsko okru-

èwe sa okolinom u kojoj senalaze energetski objekti.

Do ~istog vazduha u Obre-novcu, Kostolcu i drugimmestima gde su rudnici itermoelektrane, prote}i }emnogo vode Dunavom i Sa-vom. Ali je ~iwenica da se uekologiju posledwih godinasve vi{e ulaè. Dimwaci uTENT-u i u TE “Kostolac”sve mawe emituju ~estice,~ine se napori da kroz nekugodinu po~ne realizacijaprograma odsumporavawa ga-sova...

I ko zna? Mo`da jednogdana ovakva fotografijane}e biti fotomontaà.

K. J.


45

REVITALIZACIJA MTK POSTROJEWA EDB-a

Biorazgradqiva materijau novim kondenzatorima

� Piralen iz trafo-stanica EDB-a bi}e uni{ten u [vajcarskoj

Kada je u pitawu pro-mena na~ina odlagawapepela, u TENT-u su u to-ku pripremni radovi.Sredstva za ove posloveobezbedila je putem do-nacije Evropska agenci-ja za rekonstrukciju, ko-ja je raspisala tender zaizvo|ewe radova. Pooceni stru~waka uTENT-u, procedura bitrebalo da se zavr{i br-zo i da se ve} ove godineuradi jedan deo posla.Kako je planirano, uku-pan posao traja}e oko go-dinu i po, tako da se pro-mena na~ina odlagawapepela i {qake naTENT-u “B’ moè o~eki-vati krajem naredne go-dine. �

K. J.

Tokom letwih meseciEDB }e zameniti {est sto-tina askarelnih kondenza-tora u osamnaest MTK po-strojewa u trafo-stanica-ma 110/35/10 kV. Za posaozamene postoje}ih, puwe-nih piralenom, sa ekolo-{ki ispravnim kondenza-torima, puwenim biora-zgradqivom materijom,EDB je izdvojila 500 hiqa-da evra. Posao zamene obu-hvata demontaù, montaùnovih kondenzatora, ume-ravawe i wihovo pu{taweu pogon. Ovom prilikombi}e odstraweno i preve-zeno u [vajcarsku, 25 tonapiralena.

Proces revitalizacijetrafo-stanica predstavqaukqu~ivawe u savremeneekolo{ke tokove, jer su naosnovu POPS konvencije,koja je usvojena u Stokhol-mu, sve evropske zemqe oba-vezne da piralen izbace izupotrebe do 2008. godine.Prva MTK postrojewa sapiralenom su u Beogradupostavqena jo{ 1974. godi-ne. Ina~e, piralen je po-lovinom pro{log veka,proizveden u razvijenimzemqama Zapada i tada je,zbog svojih izvanrednihtehni~kih osobina, treti-ran kao najpovoqniji dija-lektrik. Nakon nekolikodecenija, otkriveno je daje veoma {tetan za qudskozdravqe, jer ima mutageno,kancerogeno dejstvo. Osa-mnaest trafo-stanica sapiralenskim puwewem na-lazi se u gotovo svim delo-vima Beograda, a wihovademontaà, kako je plani-rano, treba da se zavr{ipre grejne sezone.

Revitalizacija trafo-stanica je rizi~an i slo-èn posao za koji se beo-gradska distribucija te-meqno pripremila jo{ po-~etkom ove godine. Da biizbegli rizik da potro{a-

~e ostave bez tarife i jav-nog osvetqewa, tokom remo-nata koje su radili po~et-kom godine, radnici EDB-asu obavili detaqno snima-we postrojewa, pripremiliopremu i prilagodili je zabudu}u primenu. Radi za-{tite potro{a~a, a potomi samog elektroenerget-skog sistema, za izvo|eweradova odabrali su letwiperiod, kada je sistem maweoptere}en. Za pripremu irealizaciju ovog sloènogposla u EDB-u su angaòva-ni Sektor projektovawa,Direkcija izgradwe i Slu-`ba MTK.

Sam postupak zamene obu-hvata tri faze: demontaùpiralenskih kondenzatora,montaù ekolo{kih, tewihovo umeravawe i pu-{tawe u pogon. Demontaùobavqa firma “Mateco uni-

vat” koja je licencirana zaposlove izno{ewa otrov-nog materijala i wenogtransporta u inostranstvo,naravno u propisanoj herm-eti~koj opremi. “Specijal-ci” angaòvane firme, za-

{ti}eni belim, nepropu-stqivim kombinezonimave{to obavqaju demnotaùstarih kondenzatora, takoda postupak traje svega dva-destak minuta. Podjednakoje delikatan i proces ume-ravawa novih, koji vr{iEDB-ova MTK slu`ba, od-govorna za pu{tawe u rad ibesprekorno funkcionisa-we novopostavqenih po-strojewa.

Po zavr{etku ovog po-sla, iz 18 revitalizovanihtrafo-stanica bi}e uklo-weno 25 tona otrovnog pi-ralena. Piralensko uqene}e biti istakano iz kon-denzatora, ve} }e oni,hermeti~ki upakovani, bi-ti kompletno otpremqeniu [vajcarsku, gde }e seuni{tavati u specijalnimpe}ima, na temperaturi od1.200 stepeni Celzijusa.Elektrodistribucija Beo-grad se ovim procesomukqu~ila u sprovo|ewe no-ve ekolo{ke politikesrpske elektroprivrede. �

Tawa Zoranovi}

Oprezno s piralenom


46

OBNOVQIVI IZVORI

USrbiji postojizna~ajan energet-ski potencijal ob-novqivih izvora

energije - od tri milionatona ekvivalentne naftegodi{we a oko 80 odstoovog potencijala ~ini bio-masa. Ukupna potro{wa fo-silnih goriva iznosi oko 12miliona tona ekvivalentnenafte. Kada bi se iskori-stilo samo deset odsto po-tencijala biomase u iznosuod 2,6 miliona tona ekviva-lentne nafte za grejawe udoma}instvima (za {ta segodi{we u Srbiji potro{ioko 2,5 miliona tona ekvi-valentne nafte), u{teda nara~un smawenog uvoza izno-sila bi oko 60 milionaevra godi{we - tvrdi \or|eMihajlovi}, zamenik repu-bli~kog ministra rudarstvai energetike.

Prema wegovim re~imapostrojewa za proizvodwuenergije iz obnovqi-vih izvora su uglavnommalog kapaciteta, pastoga i investicije uwih i nisu tako veli-ke. Po{to su obnovqi-vi izvori energije lo-cirani u seoskim sre-dinama, kaè Mihajlo-vi}, omogu}ila bi se ive}a stopa zaposleno-sti stanovni{tva.

Prema re~ima Mihajlo-vi}a, republi~ki Zakon oenergetici, usvojen polo-vinom pro{le godine, pro-pisuje uvo|ewe kategorijepovla{}enih proizvo|a~aza sve koji u proizvodwielektri~ne energije kori-ste obnovqive izvore ener-gije ili struju proizvode umini elektranama. Za po-vla{}ene proizvo|a~epredvi|ene su podsticajne

mere, poput subvencija, po-reskih, carinskih i drugiholak{ica, kakav je slu~aj iu drugim dràvama. Kon-cept razvoja obnovqivihizvora energije mesto je na-{ao i u Strategiji razvojaenergetike do 2015. godine,u kojoj je posebno izdvojenProgram selektivnog kori-{}ewa obnovqivih izvoraenergije. Ovim programompredvi|eno je kori{}ewebiomase, geotermalne, sun-~eve i eolske energije.Ciq predstavqa smawewepotro{we uvoznih energe-nata, s obzirom na to da Sr-

bija dve tre}ine potreba zate~nim i gasovitim gori-vima podmiruje uvozom.

U razvijenim zemqamaobnovqivi izvori energijeve} imaju zna~ajnu ulogu ure{avawu problema o~uva-wa ìvotne sredine i sma-wewa emisije gasova saefektom staklene ba{te.

Prema mi{qewu stru~-waka iz Agencije za ener-getsku efikasnost Srbije,

od obnovqivih izvoraenergije, za Srbiju su inte-resantni biomasa, hidroe-nergija, geotermalna ener-gija, energija vetra i sun~e-vog zra~ewa. Najve}i ener-getski potencijal ima bio-masa, hidropotencijal ma-lih tokova je na nivou od0,4 miliona tona ekviva-lentne nafte godi{we,dok geotermalna energijaima energetski potencijalod 0,19 miliona tona. Zaenergiju vetra i sun~evuenergiju ne postoje pouzda-ni podaci.

- Energija koja bi se godi-{we mogla dobiti odkori{}ewa biomase uSrbiji procewena jena 2,68 miliona tonaekvivalentne nafte.Od toga se 1,66 milio-na tona odnosi na po-qoprivredu, a oko mi-lion tona na {umskubiomasu. Ugaq se uSrbiji najve}im de-lom koristi za proiz-

vodwu elektri~ne energijeu termoelektranama i zado-voqava oko 70 odsto potrebaza strujom. Ukupni godi-{wi energetski potencijalbiomase u Srbiji je na ni-vou od 40 odsto energetskevrednosti ugqa, koji se go-di{we proizvede u na{imrudnicima - isti~u u Agen-ciji za energetsku efika-snost Srbije.

Analiza potro{we lo`

uqa u centralizovanim si-stemima grejawa, koja je ob-uhvatila neke mawe gradoveu Srbiji, pokazala je da bipet odsto zemqi{ta zaseja-nog p{enicom i kukuruzombilo dovoqno da se sa osta-cima biomase zameni te~nogorivo, koje se koristi zaproizvodwu toplotne ener-gije u tim op{tinama. U{umskim podru~jima bilobi dovoqno oko 10 odstopostoje}e se~e {uma da bise ostvario takav ciq.

U Agenciji isti~u da imamnogo preduze}a, u oblastipoqoprivrede i preradedrveta, u kojima velike ko-li~ine biomase leè neis-kori{}ene u wihovom kru-gu, a za proizvodwu toploteza grejawe ili dobijawetehnolo{ke pare koristete~na goriva ili struju.

- Ekonomsku prepreku zaintenzivnije kori{}ewebiomase za proizvodwuenergije predstavqa nedo-statak fondova za nabavkuopreme za kori{}ewe bio-mase, a uslovi kreditirawanisu povoqni. Po~etna in-vesticiona ulagawa ve}a suu pore|ewu sa nabavkomopreme za kori{}ewe te~-nih goriva ili gasa, {toobeshrabruje potencijalneulaga~e - konstatuju u Agen-ciji za energetsku efika-snost Srbije. �

D. G. V.

SRBIJA RASPOLAÆE ZNAÂJNIM POTENCIJALOM OBNOVQIVIH IZVORA ENERGIJE

Biomasa potiskuje te~nagoriva � Na smawewu uvoza nafteu{tedelo bi se 60 miliona evra

Nove tehnologijeza elektrane na

biomasu

Energija koja bi se godi{we mogla dobiti od kori{}ewa biomase u Srbiji procewena

je na 2,68 miliona tona ekvivalentne nafte

*

*

47

U zemqama Evropskeunije za potrebe dobijawaenergije utro{i se 17,2 od-sto od ukupne koli~ine ot-pada. Primera radi, u Ita-liji se u tu svrhu spali 9,4,a u Austriji 10,7 odsto ot-pada. Ovaj procenat je uSloveniji mawi - iznosi0,7 odsto, ali sude}i barpo davawu velikog zna~ajaalternativnim izvorimaenergije ali i smawivawukoli~ina komunalnog ot-pada, ne treba se iznenadi-ti ukoliko sa godinama ion po~ne da raste.

U~e{}e obnovqivih iz-vora u ukupnoj primarnojenergiji u Sloveniji da-nas iznosi 9,2 odsto. Od-nosno, iz wih se dobija30,6 procenata elektri~neenergije. I ve} je zacrtanciq koji treba dosti}i dokraja decenije. A on glasi- iz obnovqvih izvora,2010. godine dobija}e se33,6 odsto energije. Ili,kada se izuzmu ovi velikikapaciteti, alternativniizvori energije }e u wenojukupnoj proizvodwi u~e-

stvovati sa 4,2 procenta.Proizvodwa elektri~ne

energije iz bioplina uSloveniji je po~ela 80-ihgodina, kada je na deponija-ma krenula gradwa malihelektrana. Prema podacimado kojih smo do{li, da-nas na deponijama po-stoje dve elektraneukupne snage 2,5 mega-vata. êtiri sa ukupnooko 1,8 megavata snagesme{tene su na postro-jewima za ~i{}ewe. Uzto, dve se nalaze nafarmama sviwa i wi-hova snaga je 0,57 megavata.Plan je bio da do istekaove godine budu instalisa-na jo{ dva ili vi{e gasnihblokova na deponijama uKrawu i Cequ.

Glavna zasluga {to Slo-venija struju dobija i izovakvih postrojewa pripa-da javnim komunalnimpreduze}ima “Snaga” izQubqane i Maribora kaoi sli~noj firmi koja po-kriva podru~je Domàla.Podr{ka je stigla iz Cen-tra za energetsku efika-

snost Instituta “JoèfStefan”, Odeqewa za po-qoprivrednu tehniku Po-qoprivrednog institutaSlovenije kao i Agencijeza efikasno kori{}eweenergije. Ova postrojewa

finansiraju se iz otkupnecene, ali postoji i dràv-na potpora. Iz we se pod-miruje pribli`no tre}i-na cene proizvedenog ki-lovat-sata.

Kada je re~ o perspekti-vama, glavni izvor biogasakoji bi mogao da se isko-risti za proizvodwu elek-tri~ne energije, do 2010.godine u Sloveniji videna farmama, dok }e wegovokori{}ewe u iste svrhe naostalim deponijama u ze-mqi biti stvar istraì-

vawa. Glavna prepreka da-qoj izgradwi ovakvih po-strojewa je negodovawejavnosti, prvenstveno zbogmirisa, pa zato vaqa podi-zati znawe i svest qudi ozna~aju iskori{}ewa ovog

izvora energije.U ovoj pri~i vaqa po-

menuti da se u Sloveni-ji proizvodi oko 450kilograma komunalnogotpada po stanovniku.U ukupnoj koli~ini ot-pada, na komunalni “od-lazi” ~ak 82 odsto. Udogovoru sa evropskim

ustanovama Slovenija seobavezala da }e do 2007. go-dine izdvojeno sakupqatioko 60 odsto komunalnogotpada koji }e potom bitirecikliran.

Prema podacima Zavodaza statistiku, u Slovenijije pretpro{le godine ko-risno prera|eno 42.735 to-na izdvojenih vrsta komu-nalnog otpada iz doma}in-stava. Odnosno, sedam putavi{e nego godinu ranije.

P. M. P.

ISKUSTVA SLOVENIJE

Struja sa deponija

� U Sloveniji se 0,7 odsto ukupnih koli~ina otpada utro{i na dobijawe energije� Elektrane na bioplin i na farmama sviwa

U~e{}e obnovqivih izvora u ukupnoj primarnoj energiji u Sloveniji danas

iznosi 9,2 odsto

*

*

Perspektiva: Glavni izvorbiogasa za proizvodwu elek-tri~ne energije na farmama

Planirano da se iz alternativnih izvora dobije

4,2 odsto elektri~ne energije


Evropska komisijaobjavila je krajemjuna Zelenu kwiguo energetskoj efi-

kasnosti, u kojoj insisti-ra na pove}awu {tedweenergije u ovoj i narednojdeceniji. Suo~ena sa po-skupqewem nafte i izgle-dima da }e uvozom pokri-vati 70 odsto energetskihpotreba do 2030. godine,Evropska unija mora sta-viti {tedwu energije uprvi plan, poru~io je re-sorni evropski komesarAndris Piebalgs nakonusvajawa tog dokumenta.Zelena kwiga predo~avaopcije za promenu pona-{awa potro{a~a i pove-}awe energetske efika-snosti uz pomo} novih teh-nologija, ~ime bi EU dokraja naredne decenije mo-

gla da {tedi najmawe 20odsto sada{weg nivoa po-tro{we energije ili 60milijardi evra godi{we.Takva u{teda bila bi rav-na dana{woj potro{wienergije u Nema~koj iFinskoj zajedno.

U{tede bi omogu}ileEvropskoj uniji da ulaga-wem tih para u privreduoja~a pozicije u svetskojekonomiji. “Ova inicija-tiva za pove}awe energet-ske efikasnosti pomo}i}e Evropi da postigne dvakqu~na ciqa iz Lisabon-ske strategije: obezbe|ewebrèg privrednog rasta ivi{e radnih mesta uz isto-vremeno ispuwavawe oba-veza predvi|enih Proto-kolom iz Kjota”, precizi-rao je Piebalgs.

Upotreba {tedqivih si-

jalica i zamena starih boj-lera i rashladnih ure|ajakoji tro{e previ{e strujesamo su deo mnogobrojnihopcija kojima potro{a~imogu {tedeti energiju.Vlasti bi, po preporukamaiz Zelene kwige, moraleda podsti~u i gra|ane iprivredu na energetsku{tedwu, utoliko pre {toaktuelni trendovi ukazujuda se potro{wa energije uEU ~ak moè uve}ati za 10odsto u narednih 15 godi-na ukoliko se ni{ta nepromeni.

Polovina od planira-nih 20 odsto u{teda ener-gije moè se posti}i uko-liko ~lanice EU doslednoprimene postoje}e propiseo gra|evinarstvu, aparati-ma za doma}instvo i ener-getskim uslugama. Za u{te-

du narednih 10 odsto Evro-pa mora prona}i nova in-ventivna i podsticajna re-{ewa, konstatovala jeEvropska komisija u Zele-noj kwizi.

Oblici mogu}ih u{tedaenergije navedeni u tomdokumentu odnose se na svesektore - industriju iusluge, gra|evinarstvo,transport i me|unarodnusaradwu. Evropska komi-sija, pri tom, preporu~uje{irok spektar podsticaj-nih instrumenata, ukqu~u-ju}i finansijske olak{i-ce, raznovrsnu regulativu,boqe informisawe i obu-ku radi uspe{nije {tedweenergije, kao i me|unarod-ni dijalog u te svrhe. Save-tuje se i dono{ewe godi-{weg akcionog plana oenergetskoj efikasnostina nacionalnom nivou,promene u cenama energijei oporezivawu kako bi za-ga|iva~i pla}ali vi{e,kori{}ewe javnih nabav-ki za podsticawe primenenovih tehnologija i pro-nalaèwe novih i boqihvidova finansirawa svihprojekata koji donoseu{tedu energije.

Zelena kwiga je polaznaosnova za {iru debatu oenergetskoj efikasnosti i{tedwi energije. Prveanalize rezultata javne de-bate o Zelenoj kwizi na-pravi}e se do kraja decem-bra. U narednoj godiniEvropska komisija }epredstaviti Akcioniplan sa merama koje trebaprimewivati za pove}aweenergetske efikasnosti.�

Mladen Ba~li}

EVROPSKA KOMISIJA OBJAVILA ZELENU KWIGU O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI

U{teda od 60 milijardi evra � Promenom pona{awa potro{a~a i pove}awemenergetske efikasnosti Evropqani mogu do 2020.godine da {tede najmawe petinu sada{weg nivoapotro{we energije ili 60 milijardi evra godi{we

SVET

Evropska komisija insistirana pove}awu u{tede energije

Zelena kwigapredo~avaopcije zapromenupona{awapotro{a~a ipove}aweenergetskeefikasnostiuz pomo}novihtehnologija


49

Potro{wa elektri~neenergije u 22 zemqe kon-tinentalne Evrope pora-sla je lane za 1,7 odsto,ali je zbog blagog vreme-na rast bio mawi nego u2003. godini, navodi se uupravo objavqenom izve-{taju Unije za koordina-ciju prenosa elektri~neenergije (UCTE). Proiz-vodwa struje na podru~jute asocijacije pove}ana jeza 1,6 odsto, a kapacitetisu uve}ani za ~etiri od-sto, na vi{e od 593.000megavata, zahvaquju}i eks-panziji vetroelektrana ipostrojewa sa kombinova-nim ciklusom.

^lanice UCTE potro-{ile su u pro{loj godini2.434 milijarde kilovat-~asova elektri~ne ener-gije i proizvele 2.494 mi-lijardi kilovat-sati.Najvi{i rast potro{westruje dostignut je u [pa-niji, Portugalu, Gr~koj,Poqskoj, ê{koj i Rumu-niji. U strukturi pro-{logodi{we produkcijena podru~ju UCTE termoe-

lektrane su u~estvovale sa52,2 odsto, nuklearke savi{e od 32, hidroelektra-ne sa 13, a ostali obno-vqivi izvori sa oko 2,8odsto.

Iako ~lanice ove aso-cijacije imaju u prosekudovoqne proizvodne i re-zervne kapacitete, lane suse desila dva ozbiqna in-cidenta koja su izazvalakolaps elektroenerget-skog sistema u Gr~koj iLuksemburgu. Zagu{ewe uisto~nom delu UCTE biloje ve}e nego u 2003. godi-ni, a snaàn rast proiz-vodwe vetroelektrana uNema~koj izazvao je ne-planirano visok protokelektri~ne energije nainterkonekcijama. Dola-zilo je, ~ak, i do poreme-}aja na interkonektiv-nim vodovima iz Nema~keprema Poqskoj, Holandi-ji, Belgiji i Francuskoj,predo~eno je u izve{taju opro{logodi{wim aktiv-nostima UCTE.

Proizvodwa iz obno-vqivih izvora, izuzimaju-

UCTE OBJAVILA IZVE[TAJ ZA PRO[LU GODINU

Vetroelektrane prave i zbrku � Proizvodwa struje iz obnovqivih izvora, izuzi-maju}i hidropostrojewa, porasla je lane za vi{e od30 odsto, uglavnom zbog “buma” vetroelektrana� Oscilacije u radu vetroelektrana povremeno do-vode prenosnu mreæu do granice kapaciteta

Nuklearke u ukupnim kapacitetima na podru~ju UCTE u~e-stvuju sa svega 19,1 odsto, ali daju znatno ve}u proizvodwu.Udeo hidroelektrana u kapacitetima je 22,4 odsto, termoelek-trana 52,7 odsto, a obnovqivih izvora 5,5 odsto.

Obnovqivi izvori, ukqu~uju}i hidroelektrane, sada podmi-ruju oko 16 odsto potro{we struje u UCTE. Ciq je da u EU udeotog izvora poraste na 22 odsto potro{we do 2010. godine.

Kapaciteti

Osetan rast pro-izvodwe iz vetro-

generatora

Vetroelektranese sve vi{epojavquju kaoalternativniizvori energije

}i hidropostrojewa, pora-sla je lane za vi{e od 30odsto, uglavnom zbog na-stavqenog “buma” vetroe-lektrana. Wihov izuzetnobrz razvoj, pogotovo u[paniji i Nema~koj, imaveliki uticaj na funkci-onisawe prenosne mereèkoju oscilacije u radu ve-troelektrana povremenodovode do ruba kapacite-ta, upozorila je UCTE.

Me|unarodna razmenaelektri~ne energije osta-la je na visokom nivou: uproseku 11,5 odsto doma}epotro{we u zemqama UC-

TE podmireno je uvozom iz

neke druge ~lanice te aso-cijacije. Kao najzna~ajni-ji doga|aj u pro{loj godi-ni navedeno je ponovnopovezivawe sinhronih zo-na jedan i dva u oktobru.UCTE je sada jedinstvenasinhrona zona.

U analizi UCTE napo-miwe se i da su lane osna-ène interkonekcije iz-me|u [panije i Portuga-la i Ma|arske i Hrvatske,kao i prenosne veze izme-|u Nema~ke i ~lanica Nor-

del-a preko balti~kog ka-bla. �

M. B.


50

Pr i v a t i z a c i j aENEL-a, najve}eitalijanske kom-panije za proiz-

vodwu i distribucijuelektri~ne energije, po-~ela je u oktobru 1999.godine, da bi ove godine,27. juna na berzi bio po-nu|en ~etvrti paket ak-cija ~ime je dràva osta-la vlasnik samo 21,9 od-sto preduze}a. Najnovijiplasman 10 odsto vred-nosti ENEL-a najve}a jesvetska ponuda tog tipa u2005. godini, ~ime je ita-lijansko ministarstvoTrezora inkasiralo 4,1milijardu evra.

O kakvom je kolosu re~,govori podatak da je od~etiri paketa akcijaENEL-a dràva zaradila30,5 milijardi evra, od-nosno ~etvrtinu od sveu-kupne privatizacije ita-lijanskih javnih predu-

ze}a, koja zbirno iznosi120 milijardi evra.

Me|utim, veoma je za-nimqivo da nikada preplasman akcija nije iza-zvao takvu euforiju i è-qu za ulagawem, kao roadshow ENEL 4. Ve} prvogdana, 27. juna, prijavilose 6 puta vi{e zaintere-sovanih kupaca, {to pri-vatnih lica, {to veli-kih investitora, ukqu~u-ju}i i strane kompanije.

Kako statisti~ari pr-ecizno beleè za prvo-bitnih 100 miliona ak-cija prijavilo se 657 hi-qada malih {tedi{a. Za-to je najavqeni iznos po-ve}an na 500 miliona zaprivatna lica i 75 mili-ona za velike ulaga~e,me|u kojima su se finan-sijski veoma istakle ja-panske firme i Vatikan-ska banka.

Kako je objavqeno 7. jula,vrednost akcija ENEL 4 zamale {tedi{e je 7,07 evra,

a za velike ulaga~e 7,18evra. Dakle, za najmawipaket od 500 akcija kupcimoraju da izdvoje 3.535evra.

Dva su pitawa koja sename}u povodom berzan-ske ponude ENEL-a: zbog~ega su male {tedi{e po-hrlile za akcijama ener-getskog giganta i za{toje italijanska dràvaostala vlasnik (za sad)samo 21,9 odsto kompa-nije strate{kih dimen-zija? Podse}awa radi,Italija je energetskinajsiroma{nija zemqaEvropske Unije, {to }ere~i da je najvi{e zavi-sna od uvoza, posebnonafte i gasa.

Vratimo se pitawima.Odgovor na prvo dao jeli~no upravnik ENEL-aFulvio Konti, koji je na~elo kompanije do{aopre ne{to vi{e od mesecdana. Prethodno je biofinansijski direktor

ENEL-a, pa je vi{e negoizvesno, da veoma dobropoznaje, kako poslovawei bankovni ra~un firme,tako i finansijske afi-nitete, ina~e {tedqivihItalijana.

Numero uno ENEL-a ka-è “da gra|ani znaju da jekupovina akcija kompani-je na ~ijem je ~elu sigurnainvesticija, koja im nauloèna sredstva donosizagarantovanu godi{wudobit od 5,8 odsto, {to jeveoma dobar procenatimaju}i u vidu izuzetnonesigurno trì{te i padve}eg dela akcija. Sem to-

ENEL 4 NAJVE]I PLASMAN AKCIJA U SVETU U 2005

Privatizacija zbog dràvnog duga� Nikada ranije plasman akcija u Italiji nije izazvao takvu euforiju i æequ za ulagawem � Garantovana dividenda 5,8 odsto godi{we

EKSKLUZIVNO ZA

kWh

[ta je dràvu opredelilo da se odrekne dodatnog vlasni-{tva od deset odsto u energetskom gigantu? Predstavnicivlasti, konkretno ministar ekonomije Domeniko Siniskalkobio je vi{e nego direktan isti~u}i da }e se ovom operacijomsmawiti javni dug za ~etiri milijarde evra”. A to je veoma zna-~ajno za zemqu Apeninskog poluostrva, koju je, pre mawe od me-sec dana, komisija Evropske unije stavila na crnu listu zbogjavnog duga i dala joj gratis period od dve godine da sredi svojbankovni ra~un.

Imaju}i u vidu da u prole}e slede}e godine premijera Sil-vija Berluskonija i wegove koalicione partnere ~ekaju parla-mentarni izbori, vlast {to pre mora da popuni javnu kasu iistovremeno smawi dug. To je, gotovo nemogu}a misija, u eko-nomskoj krizi koja potresa razvijeni svet, a jeftina kineskaroba zatrpava zemqe Evropske unije.

Po prvi put upravo, ovih julskih dana Italija je prinu|enada prizna da ima zna~ajan deficit u uvozno-izvoznom sektoru.Zato privatizacija javnih preduze}a (koju zdu{no podràvapremijer Silvio Berluskoni kao izraziti zagovornik libera-lizma) i milijarde sveèg novca, za sada, su jedini na~in dase smawi javni dug i malo dopuni sve praznija dràvna kasa.

Javni dug iznudio prodaju Panorama parovoda u Larderelu

Neobi~naarhitektura

fasadehidroelektraneu Trezzo 'D Ada


51

ENEL je energetski kolos, koji zapo{qava 62.000 radnika,godi{we fakturi{e 36,5 milijardi evra i ima dobit 2,7 mili-jardi evra. To mu omogu}ava 600 centrala ukupne snage 42.000MW. Od navedenog broja proizvodnog kapaciteta, 550 postroje-wa su obnovqivi izvori: hidrocentrale, geotermi~ka, solar-na i postrojewa na vetar. Sa pomenutom proizvodwom ENELpodmiruje potrebe 13 miliona italijanskih porodica (oko 60odsto od ukupnog broja stanovnika).

Energetski kolos

ê{koj firmi ÊZ uspe-lo je ovih dana ne{to {to jedugo prièqkivala. Vladanovog premijera JirìjaParoubeka je sredinom mese-ca odlu~ila da ovom domi-nantnom nacionalnom pro-izvo|a~u, u kome dràva imaskoro dve tre}ine akcija,pruì ekskluzivnu mogu}-nost da, bez tendera, u di-rektnim pregovorima, ugo-vori kupovinu 55-procent-nog udela u najve}em ~e{komisporu~iocu ugqa za termoe-lektrane - Severno~e{kimrudnicima (SD) Za ÊZ ovirudnici, u kojima ve} drì37 odsto akcija, imaju kqu-~an zna~aj - odatle dobijaoko 80 odsto ugqa za termo-elktrane koje imaju udeo okopolovine u ukupnoj proiz-vodwi energije (nuklearkedaju oko tre}ine, ostatak po-ti~e iz vode, vetra...)

SD godi{we proizvodeoko 25 miliona tona mrkogugqa koji se, uglavnom, tro-{i u elektranama. Kao vero-vatna cena za ovaj dràvniudeo u javnosti se pomiwecifra od oko 10 milijardikruna (oko 330 milionaevra). Za ÊZ koji godi{weostvaruje profit od oko po-la milijarde evra, a i veomaje malo zaduèn, ta cena nijenikakav problem. U nekada-{woj ~e{koj, odnosno ~eho-slova~koj elektroprivredielektrane i rudnici ugqanisu bili u istom preduze}uali u tada{woj, dràvno-planskoj dirigovanoj pri-vredi to nije bilo ni va`no,jer su i rudnici i elektranebili pod kapom i ~vrstomkontrolom nadle`nog Mi-nistarstva energetike.

ÊZ ve} dugo, da tako ka-èmo, ~ezne za Severno~e-

{kim rudnicima. Daqe odkupovine udela od 37 odstonije, ipak, uspeo da ode u svo-jim namerama. Upravo na to-me je pao 2002. tada{wi, du-gogodi{wi {ef firme, Ja-roslav Mil. Naime, ÊZ seprotiv voqe vlade prijaviona tender za prodaju od kojegje vlada potom odustala. Pretoga je, me|utim, zbog nepo-slu{nosti smenila Mila...

Me|uzavisnost ÊZ i SD jeevidentna i vi{e nego tesna,pa je potpuno razumqiva te-`wa da se fuzioni{u. Dvefirme su nedavno zakqu~ileugovor o isporukama ugqa ~akdo 2052. godine. Ali, prirod-no je da ÊZ èli vi{e odtoga, odnosno vlasni~ku kon-trolu naro~ito zbog toga {tomu to omogu}uje elasti~no re-agovawe na potiskivawetermo-centrala. U svemu tomei dràva ima svoj interes jerèli da i daqe koristi re-zerve ugqa kojih ima za eko-nomi~nu eksplotaciju u sada-{wem obimu za najmawe polastole}a. Time se osiguravaenergetska nezavisnost, kaoi da }e cene elektri~ne ener-gije biti niè nego u okol-nim zemqama.

Ova odluka vlade, kojafakti~ki zna~i prodajuovih rudnika ÊZ-u, ja~aukupnu poziciju firme usredwoevropskim i evrop-skim relacijama {to se od-mah odrazilo i na akcije, ~i-ji je kurs pre{ao granicu od500 kruna, poskupev{i zaoko 20 odsto od po~etka ovogmeseca kada se ve} spekuli-salo sa takvom odlukom vla-de. No, to je samo dodatnoubrzawe neverovatnog rastaakcija ÊZ-a koje su upeto-stru~ile vrednost od po~et-ka ove decenije do sada. �

M. Lazarevi}

REINTEGRACIJA Ê[KE ELEKTROPRIVREDE

Pre~icom dorudnika ugqa� Vlada odlu~ila da najve}eg isporu~iocaugqa proda direktnom pogodbom nacional-nom proizvo|a~u elektroenergije

EKSKLUZIVNO ZA

kWh

ga, tvrdi Konti, ve} od2007. gotovo je izvesna po-ve}ana dobit. On je podse-tio da je samo za nekolikogodina italijanski ener-getski kolos uspeo da po-ve}a dobit sa 800 milionana 2,7 milijardi evra. Tonam je omogu}ilo da ve}zapo~nemo period ja~awa uproizvodwi elektri~neenergije i gasa. A osnovninam je ciq da zemqu oslo-bodimo od istorijskoghendikepa potpune zavi-snosti od uvoza nafte. Za-to }emo sada jo{ odlu~ni-je nastaviti u sprovo|ewuprograma preusmeravawaelektrana za kori{}ewe~istog ugqa, iz prostograzloga {to je jeftiniji imawe zaga|uje. Ne moè sezanemariti i dodatna geo-politi~ka sigurnost ze-mqe, {to je od izuzetnogzna~aja u novonastalojkonstalaciji odnosa nasvetskoj sceni, precizi-rao je Konti.

On je izneo i nekeosnovne konture budu}ihulagawa kompanije, biloda je re~ o Italiji ili oinostranstvu. “U na{emfokusu je posebno Isto~-na Evropa, gde se mnogezemqe otvaraju ka slo-bodnom trì{tu {to nu-di istorijsku {ansu.@elimo da budemo pro-tagonisti u toj tranzici-ji, u~estvuju}i u izgrad-wi novih postrojewa,ukqu~uju}i ~ak i nukle-arna, kao {to ve} radimou Slova~koj” izjavio jeprvi ~ovek ENEL-a Ful-vio Konti.

Dakle, sigurnost ume-rene zarade, koja bi tre-balo barem da anulirazvani~no priznatu in-flaciju, dominantan jerazlog {to su Italijanipohrlili da kupe akcijeENEL-a. �

Marinela Ra`natovi}(DOPISNIK RTS-A IZ RIMA)


52

Pribijena uz Bal-ti~ko more, Poq-ska danas ima se-dam, {to velikih,

{to omawih suseda, ~ak ~e-tiri vi{e nego pre petna-estak godina. I jedina utom okruèwu nema nukle-arne elektrane niti am-biciozne planove da ihgradi. Jo{ sedamdesetihgodina pro{log veka tada-{we partijsko rukovod-stvo u Var{avi, po ugleduna ostale iz isto~nog blo-ka, odlu~ilo se za gradwupet nuklearnih reaktora,neki radovi su i za-po~eti, ali se odprojekata odustalopo~etkom minule de-cenije kada se Poq-ska otrgla iz sovjet-skih ruku. Tako jepoqska elektropri-vreda ostala vezanaza ugaq, iz koga sedobija 97 odsto nacional-ne proizvodwe struje ijo{ tri odsto iz hidroe-lektrana. Dosta izraubo-vane termoelektrane, a po-lovina ih je starija od tridecenije, proizvode i pro-bleme, jer su veliki zaga-|iva~i, pa Poqacima kao

novoprimqenima u Evrop-sku uniju predstoje ogrom-na ulagawa u modernizaci-ju elektrana da bi one is-punile evropske ekolo{kestandarde i poèqan nivoefikasnosti rada.

Poqska je pro{le godi-ne proizvela 140 milijar-di kilovat-~asova elek-tri~ne energije i utro{i-la 131 milijardu kilovat-sati. Tradicionalni netoizvoznici struje, Poqacisu lane uvezli ne{to vi{eod pet milijardi i stran-cima prodali blizu petna-

est milijardi kilovat-sa-ti elektri~ne energije.Sre}om, poqska elektro-privreda ima jo{ jedanzlatan izvor deviza: kame-ni ugaq i lignit vrlo vi-sokog kvaliteta kojiuglavnom isporu~uje suse-dima, najvi{e Nema~koj.

Gro kamenog ugqa poti~eiz bogatih nalazi{ta uGorwoj [leziji, na jugoza-padu zemqe u grani~nompojasu sa ê{kom, gde se

nalaze i tri najve}apoqska rudnikaugqa. Lignita imau centralnim i za-padnim regionima,a termoelektranekoje ga koriste po-dignute su uz rudni-ke i bezmalo su je-dini potro{a~ lig-

nita u Poqskoj. Najzna~ajnije karike

poqskog elektroenerget-skog sektora su 35 samo-stalnih proizvodnih kom-panija, jedno prenosno i33 distributivna preduze-}a. Zakon o energiji iz1997. godine predstavqa

temeq reforme tog sekto-ra u Poqskoj, ali je on ipored dosada{we reorga-nizacije ostao pod ve}in-skom kontrolom dràve.Gro elektrana i daqe jepod neposrednom kontro-lom ministarstva privre-de i, prema prihva}enojstrategiji, planira se su-àvawe wihovog broja nasedam okrupwenih proiz-vodnih kompanija.

Okrupwavawe je deo pri-prema za privatizacijuproizvodnih i distribu-tivnih preduze}a, zapo~etupre {est godina uz punodilema koliki procenatvlasni{tva treba da pre|eu privatne ruke. U ve}inislu~ajeva udeo stranih in-vestitora bio je ograni-~en na mawe od 50 odsto ak-

POQSKA I DAQE ZATOÊNIK TERMOELEKTRANA

Ugaq glavni oslonac � Iz vrlo kvalitetnog kamenog ugqa i lignita Poqaci proizvode 97odsto struje� Novoj ~lanici EU naloæeno da udvostru~i udeo obnovqivih izvora

I [ve|ani greju Var{avu Poqska prestonica Var{ava ima 1,6 miliona stanovnika koje

strujom i toplotnom energijom snabdeva istoimena termoelek-trana-toplana u ve}inskom vlasni{tvu {vedskog “Vattenfall”-a.[ve|ani su kompaniju “Warszawskie” kupili pre {est godina i dodanas su pove}ali vlasni{ki udeo na 74,57 odsto.

“Warszawskie” ima ~etiri postrojewa u raznim delovima Var-{ave i za proizvodwu struje i zagrevawe grada tro{i tri mi-liona tona kamenog ugqa godi{we. “Vattenfall” planira da u we-nu modernizaciju uloì 650 miliona dolara.

Evropska komisija odobrila je krajem juna plan

restrukturirawa poqskih rudnika ugqa do 2010. godine

Elektrane na ugaq u Poqskojdaju 97 odsto nacionalne

proizvodwe struje – vi{e odpolovine sa prqavom

tehnologijom


53

cija, ali je i to ograni~e-we naknadno pove}ano. Uproizvodnom sektoru stvo-rene su dve velike poslov-ne grupe: holding BOT, ko-ji ukqu~uje elektrane “Bel-

chatow”, “Turow” i “Opole”sa ukupno osam hiqada me-gavata, i koncern PKE saoko 5.000 megavata. U di-stribuciji su, tako|e,formirane dve grupe kom-panija. Prva je G-8, saupravo tolikim bro-jem objediwenih di-stributera struje izseverne centralnePoqske; druga jeENEA sa pet inte-grisanih distribu-tivnih preduze}a. Uplanu je stvarawejo{ tri sli~ne grupedistibutivnih kom-panija.

Do kraja pro{le godineprivatizovano je 12 elek-trana/toplana, dve od ukup-no 14 velikih elektrana(“Rybnik” i “Polanice”) i sa-mo dve distributivne kom-panije: GZE i STOEN, ukojima ve}insko vlasni-{tvo imaju {vedski “Vat-

tenfall”, odnosno nema~kiRWE. Zna~ajni strani in-vestitori u poqskoj elek-troprivredi su i francu-ska “Electricite de France”,{panska “Iberdrola”, bel-gijski “Electrabel”...Izprocesa privatizacije bi-}e izuzete, po svoj prili-ci, tri velike elektrane -“Belchatow”, “Turow” i“Opole”. Za wih je planira-no da ostanu strate{kienergetski resurs u dràv-nim rukama, koji garantujenacionalnu sigurnost usnabdevawu strujom i va-qano funkcionisaweelektroenergetskog trì-{ta. Kompanija za prenosPSE u potpunom je vlasni-{tvu dràve, ali postoji inajava privatizacije delatog preduze}a.

Najkrupnija poqska pro-izvodna grupa, holdingBOT, “drì” petinu ukup-nih doma}ih kapaciteta isa proizvodwom 46 mili-jardi kilovat-~asova godi-{we daje tre}inu nacio-nalne produkcije struje.Srce tog holdinga, elek-trana “Belchatow” sa 4.300

megavata, najve}e je po-strojewe na lignit u Evro-pi. Samo ona godi{weproizvodi 27 milijardikilovat-~asova elektri~-ne energije, bezmalo koli-ko i najmawi poqski susedSlova~ka.

Drugi po snazi poqskielektroenergetski xin,koncern PKE, u~estvuje sa17 odsto u nacionalnojprodukciji struje i gotovo

istim procentom u proiz-vodwi toplotne energije.Tre}a najja~a proizvodnagrupa, “Patnow-Adamow-Konin” (PAK) sa ukupno2.300 megavata, daje osam

odsto doma}e elektri~neenergije. Me|u poqskimelektranama na kameniugaq ubedqivo predwa~i

TE “Kozienice” sa2.720 megavata.

Strategijom raz-voja poqske elek-troprivrede pred-vi|eno je ve}e kori-{}ewe nafte i ga-sa, ali }e ugaq osta-ti dominantno go-rivo u termoelek-tranama. Ra~una se

da je do 2015. godine neop-hodna zamena 16.000 mega-vata, ukqu~uju}i tu i gustumreù toplana/termoelek-trana, poznatih po skra}e-nici EC. U toj kategoriji

postrojewa najve}a je TE-TO “Var{ava” sa 930 mega-vata za proizvodwu elek-tri~ne i 4.800 megavata zaisporuku toplotne ener-gije.

Od po~etka pro{le dece-nije broj rudnika ugqa uPoqskoj prepolovqen jena oko 40 sa ukupnom pro-izvodwom 100 miliona to-na ugqa godi{we. Evrop-ska komisija odobrila jekrajem juna plan restruktu-rirawa poqskih rudnikaugqa do 2010. godine, kojipredvi|a otpis dela dugo-va, zatvarawe neprofita-bilnih rudnika, smawewebroja zaposlenih kroz ra-nije penzionisawe i pre-kvalifikaciju i, kona~no,privatizaciju. Od 2004-2006. godine Poqaci }epotro{iti 1,4 milijarduevra za restrukturirawerudnika, a od 2007. do kra-ja ove decenije smawi}e sedràvne subvencije rudni-cima i podstica}e se samoinicijalna ulagawa u wi-hovu modernizaciju i raz-voj. Svetska banka odobri-la je kredit za podr{kutom planu.

Iako je Poqska evrop-ski gigant po prostran-stvu i sa gotovo 39 milio-na ìteqa, wen je ju`nideo prete`no planinski,pa su i hidroelektrane ne-jaka alka elektroprivred-nog lanca, jer raspolaùsa mawe od 2.200 megavatai isporu~uju oko ~etirimilijarde kilovat-~asovastruje. Ostali obnovqiviizvori jo{ su simboli~-ni. Evropska unija je,ipak, preporu~ila svojojnovoj ~lanici Poqskoj daudvostru~i udeo obnovqi-vih izvora na 7,5 odsto doisteka ove decenije. Kra-jem naredne taj procenattreba da poraste na 14 od-sto. �

Mladen Ba~li}

Najja~i na biv{em Istoku U centralnoj i isto~noj Europi Poqska ima najve}e kapaci-

tete za proizvodwu elektri~ne energije - oko 32.000 megava-ta. Procewena sredstva za revitalizaciju elektrana i topla-na do 2010. godine dostiù bezmalo 12 milijardi evra, uz po-trebnih jo{ osam milijardi evra za odgovaraju}u za{titu ì-votne sredine.

Poqaci su lane uvezli ne{to vi{e od pet milijardi i strancima prodali blizu

petnaest milijardi kilovat-sati elektri~ne energije


54

Sada je u Austra-liji zima. Na-ravno, ne onakvakao u Srbiji.

Posebno ne ovde u Kvin-slendu, takozvanoj Sun~a-noj dràvi. Dok je leto uEvropi prilika da se oba-ve svi neophodni remontii pove}a sigurnost i efi-kasnost energetskog si-stema za predstoje}u zimu,ovde se sli~ne operacijeobavqaju tokom zime. Dabi se {to boqe do~ekaloleto.

Leta su ovde duga i vrlotopla. U stvari, ovde senaj~e{}e govori o dva go-di{wa doba - leto kojetraje devet meseci i tro-mese~na zima. Povremeno,tokom leta temperatureprelazi 45 stepeni Cel-zijusa, {to posebno na za-padu, “bliè pustiwi”,gde je stepen vla`nostivrlo nizak, I te kakoograni~ava kapaciteteelektroenergetske mre-è. Da bi se {to boqepratio takozvani dina-mi~ni kapacitet sistema(a to je funkcija karakte-ristika mreè i wenogoptere}ewa), u kompaniji“Ergon Enerxi” (ErgonEnergy) razvijen je pro-gram koji omogu}ava ope-ratorima da simulirajukapacitete vazdu{nihmreà za razli~ite pro-file optere}ewa i razli-~ite vremenske periode.

U osnovi softvera zaanalizu kapaciteta vazdu-{nih mreà utkana je au-stralijska filozofija“~etiri rejtinga”. Naime,

svaki provodnik ima raz-li~ite kapacitete (“rej-tinge”) za razli~ita go-di{wa doba i razli~iteperiode dana. Godina jepodeqena na leto i zimu,dok je dan podeqen na“dan” i “no}”. Leto i zimasu definisani razli~i-tim temperaturama, brzi-nama vetra, stepenima re-fleksija i apsorpcijasvetlosti i nivoima vla-`nosti. Pri tome je ste-pen refleksija relativnakategorija budu}i da ope-rator moè, u zavisnostiod konfiguracije terenapreko koga se pruà di-stributvna mreà, da oda-bere ambijent u kome semreà nalazi i automat-ski promeni refleksiju,apsorpciju i provodnosttla.

Budu}i da je povr{inaKvinslenda ogromna, le-ta i zime znaju da budu po-prili~no razli~iti naseveru i jugu ove dràve.Gore, na severu, blièekvatoru, vlada suptrop-ska klima sa visokim tem-peraturama, visokom vla-`no{}u i ciklonima ko-ji tokom decembra i janua-ra nanose velike {tetedistributivnoj mreì.Pre desetak godina najve-}i suptropski grad Au-stralije Taunsvil je, naprimer, bio dve nedeqepotpuno odse~en od svetausled jakog ciklona. Do-le, na jugu, bliè Ju`nompolu, ne{to je sveìje,ciklona naravno nema,vla`nost je nià, tako dasu kapaciteti mreà na

severu i jugu razli~iti.Takodje, kako je Kvin-slend ~itavom svojom is-to~nom stranom uz Tihiokean, dok se nekih hiqa-du kilometara na zapadoslawa na australijskupustiwu, klimatski uslo-vi oblasti uz okean ionih bliè pustiwi seznatno razlikuju. Samimtim i kapaciteti mreàkoje ove oblasti napajajuelektri~nom energijiom.Pored “sever-jug” i “is-tok-zapad”, postoji jo{jedna kategorija koja sezove “specijalne obla-sti”. Naime, na jugu, ne-kih dvesta km od obale, uzgranicu sa Novim Ju`nimVelsom, nalazi se tako-zvana granitna oblast,poznata po nadmorskoj vi-sini vi{oj od 400 metara,

PISMO IZ AUSTRALIJE

Pravi ar{in za kapacitet mreè� Odre|ivawe kapaciteta distributivne mreæe je od po-sebnog zna~aja jer nam daje uvid u to gde su granice izdr-æqivosti svakog sistema � Da bi se ovaj problem re{io, uaustralijskoj kompaniji “Ergon Energy” razvijen je specija-lan softverski paket

Grujica S. Ivanovi}, donedavno

stru~wak u EPS-u (Elektrokosmet),

sa porodicom u Australiji


55

jakim vetrovima i zaKvinslend, neobi~nohladnim zimama. Tamo sezimi, izmedju sredine julai prve nedeqe avgusta,temperatura spu{ta ~ak ido nule. (Zbog lepih i no-stalgi~nih se}awa na za-vi~aj, autor ovih redova jeizmedju ostalog upravo ov-de na{ao sebi i porodicinovi dom.)

Zbog toga, kada opera-tor èli da odredi kapa-citet jednog recimo di-stributivnog fidera(“izvoda”), mora da defi-ni{e klimatske elemen-te oblasti u kojoj se fi-der nalazi. Zna~i, “sever-istok”, “sever-zapad”,“jug-istok”, “jug-zapad”ili “specijalne obla-sti”. To, naravno, nije

sve. U slede}em korakutreba odrediti takozvanudizajniranu temperaturuprovodnika koja je vezanaza wegov raspon i najni-ù ta~ku ve{awa. Ovo jeveoma va`no, jer ukolikoje fider nepravilno di-zajniran i konstruisan,wegov kapacitet, i poredkori{}ewa velikih ikvalitetnih provodnika,bi}e limitiran. Posletoga, analizira se peri-od dana, budu}i da je ka-pacitet provodnika kraj-we dinami~na kategori-ja. Izjutra, kada je tempe-ratura nià i vetar ja~i(zna~i i boqe hlaðeweprovodnika), kapacitetje ve}i nego, recimo, sre-dinom dana. Zna~i, ovdeimamo “leto-dan”, “leto-no}, “zima-dan” i “zima-no}” kapacitete koji za-vise od klimatskih ka-rakteristika, godi{wegdoba i 24-~asovnog ci-klusa. Meðutim, ni to ni-je sve.

Svaki provodnik uosnovi ima dva tipa ka-paciteta: jedan koji seodnosi na normalno sta-we i drugi koji se kori-sti za kra}e vremenskeperiode tokom kriti~-nih situacija (transferoptere}ewa izme|u fide-ra). Naravno, ovaj drugi(“emergency capacity”) je

ve}i od normalnog kapa-citeta (“normal capacity”)provodnika. Mi, u De-partmentu za planirawei razvoj, koristimo jo{jednu teoretsku kategori-ju kapaciteta provodni-ka, koja je u praksi pozna-ta pod nazivom “N-1”.[ta to zna~i? Kapacitetjednog fidera (“N”) morabiti takav da u slu~aju gu-bitka susednog fidera(“1”) moèmo da prebaci-mo optere}ewe i elimi-ni{emo takozvano opte-re}ewe rizika (zna~i,svi potro{a~i ostaju usistemu). Ova filozofi-ja podjednako vaì i zatransformatore u grad-skim transformatorskimstanicama. Posledwe{to moramo da uradimopre kona~nog koraka je daodaberemo provodnik ~i-ji kapacitet èlimo daodredimo. A wih ima nastotine, tako da su im, ra-di lako}e analize, dataponekad i {armantnaimena. Tako, na primer,jedna grupa provodnikanosi imena nebeskih te-la (Mesec, Merkur, Mars,Pluton, Saturn), drugaìvotiwa (pas, rakun),tre}i su “vo}ni” provod-nici (limun, pomoranxa,jabuka, gro`|e), a tu su iprovodnici sa imenimahemijskih elemenata(neon, jod, kiseonik, kse-non). Posledwih godinabroj razli~itih tipovaprovodnika koji se kori-ste za budu}e mreè jestandardizovan na svegaosam.

Sada kona~no imamosve detaqe na jednom me-stu - recimo “leto-dan”,dizajnirana temperatureprovodnika i kapacitet unormalnom reìmu pro-vodnika 7/4.75AAC “Me-sec” (Moon), enter, i naekranu dobijamo kapaci-tet na{eg provodnika uamperima i MVA i zarazli~ite naponske ni-voe. �

Grujica S. Ivanovi}(Autor je inèwer planirawa i raz-voja distributivnih mreà ju`nihoblasti dràve Kvinslend u kompa-niji “Ergon Energy”)

Mapa kretawaoluja pra}enihgromovima

Kapacitet provodnika zavisi od klime


56

Nema sumwe da jeenergetska neza-visnost Rusije je-dan od kamena te-

meqca wenog budu}eg raz-voja. Ali, sovjetska era jeostavila duboke tragovedepresiranih cena i zasta-rele tehnologije, pogoto-vo u termo sektoru. Zato sukraj 20. i prve godine ovogveka u znaku velike priva-tizacije i modernizacijeneverovatnog potencijalatermoelektrana, ali iostalih resursa ruskee l e k t r o p r o -vrede. Premagrubim proce-nama me|una-rodne energet-ske agencije uokviru OECD-a, samo u po-sledwoj dece-niji pro{logveka u termosektor stran-ci su investi-rali 30 mili-jardi dolara. Plan je da seto do 2010. godine dupli-ra. Trì{na ekonomija jepostavila sasvim drugapravila igre i ruski ener-geti~ari su shvatili da semoraju upustiti u nemilo-srdnu utakmicu na trì-{tu. Ogromne rezerve, presvega prirodnog gasa, (35odsto svetskih rezervi je uRusiji), uz sve vrste ugqa,su jasno, ogromna pred-nost, ali i zamka, ako se nebude gazdovalo kako treba.Uprkos svim isku{ewimau tranziciji tokom devede-setih, Rusija je uspevala daproizvede elektri~neenergije u termoelektra-nama i za izvoz.

U privatizaciji termosektora ruske elektropri-vrede, pored ugqa, glavnuulogu ima prirodni gas.Na wega danas otpada vi{e

od 50 odsto stranih inve-sticija. Re~ je o nalazi-{tima mahom u Sibiru. Ru-ska dràva, me|utim, ni-zom o{trih poreskih zako-na i dodatnim nametima zapravo na daqa istraìva-wa, u prili~noj meri je za-tegla odnose sa gasnimkompanijama iz sveta.Afera “Jukos” i hap{eweMihaila Hodorkovskog,najbogatijeg Rusa, zbog uta-je poreza, uzdrmali su do-bru klimu za investirawe ugas i naftu {irom Rusije.

Ameri~ka ko-mpanija “Texa-

co”, koja je vi-{e od decenijeangaòvana sak o n z o r c i j u -mom na istra-ìvawima na-fte i gasa uRusiji, o~ekujeda u regionuKomi, nadomakSevernog po-la, u narednih

pola veka investira ~ak 45milijardi dolara, ali i daprodajom nafte i gasa za-radi stotine milijardidolara. Postoje planovi oistraìvawima oko ostrvaSahalin na Pacifiku. Utaj projekat su ukqu~enefirme “Mekdermot” i “Ma-

raton Oil” iz SAD, zajednosa japanskim “Micuijem” i“Royal Duch Shellom” iz Ho-landije. Termo stru~waciu Rusiji su uvereni da }e unarednim decenijama radruskih termoelektrana bi-ti baziran iskqu~ivo naprirodnom gasu i zato jeprivatizacija i moderni-zacija tog energenta odpresudnog zna~aja.

Velike rudarske kompa-nije iz sveta kucaju na vra-ta ruskih rudnika ugqa. Netreba zaboraviti da jeugaq vek i po bio domi-nantni energent ruske in-dustrije. Ali, od sredine

{ezdesetih kada su otkri-vena velika nalazi{ta ga-sa i nafte u Sibiru, ugaqje donekle potisnut. Ipak,stranci znaju da su ruskerezerve ugqa procewene na200 milijardi tona, a glav-ni resursi se nalaze u Si-biru i na dalekom istokuRusije. Re~ je o basenu “Pe-~ora” (rudnik “Vorkuta”),na Uralu, rudniku “Komi”i isto~nom basenu Dowec-ka. U Sibiru ugqa ima okoLene i du` transsibirskeèleznice. Dobar deo ru-darskih kompanija je u ve-likim {trajkovima zboglo{ih uslova rada i tustrani kapital vidi {an-su. Kompanija “Rosugol”,koja je mati~na firma zaruske ugqenokope, ve} jenapravila nekoliko jointventure kompanija sa za-padnim partnerima, ali seproizvodwa jo{ nije sta-bilizovala. Sada je fazazna~ajnih ulagawa u opre-mu i bezbednosne sisteme,{to bi trebalo da dovededo boqih uslova rada, a sa-mim tim i ve}e proizvod-we. �

B. Seni~i}

GIGANTSKI RUSKI SISTEM TERMOELEKTRANA PRED MASOVNOM PRIVATIZACIJOM

Sve` kapital za kolosa� U posledwoj deceniji pro{log veka u rusku elektroptivredu stranci su investi-rali oko 30 milijardii dolara, a planovi do 2010. su da se to duplira � Poreskapolitika i velika dræavna zahvatawa spre~avaju jo{ ve}i zamah investicija.

Jedinstveni ruski energetski sistem radi u okviru sedam-deset dva distributivna preduze}a. U Rusiji ima vi{e od 600termoelektrana, 100 hidroelektrana i devet nuklearki. Pre-ma podacima iz 2004, termoelektrane su godi{we proizvodileiznad milijardu kilovat-sati. Prirodni gas obezbe|uje skoropolovinu proizvodwe elektri~ne energije, ugaq i voda po 18odsto, 13 odsto daju nuklearke, a ostatak otpada na solarna igeotermalna postrojewa. Termoelektrane se sve vi{e locirajuu Sibiru, gde su ogromne rezerve prirodnog gasa neophodnog zanesmetanu proizvodwu. Odatle se sistemom xinovskih daleko-voda struja sprovodi sve do evropskog dela Rusije. U konzumuna industriju otpada ~ak 61 odsto, po 11 odsto na stanovni-{tvo i servisni sektor, na transport devet odsto i na poqo-privredu osam odsto. Kontrola cene struje se obezbe|uje prekoregionalnih energetskih komisija. Rusija, po procenama ekspe-rata, godi{we od prodaje vi{ka struje zara|uje nekoliko mili-jardi dolara. Posle privatizacije, realno je o~ekivati da }ese to bar udvostru~iti.

Fantasti~an potencijal

Stru~waci predvi|aju da }e u narednim

decenijama ruske TE raditi iskqu~ivo na gas

*

*

Skoro pola ruskestruje iz gasa

57

FILM

SNIMA SE: “QUBAVNI SABOR U GUÎ”

Qubavna pri~a izme|u mladog ci-ganskog truba~a Romea i lepe,mla-de,bele devojke Julijane,~iji je otac{ef suparni~kog muzi~kog tabora -tema je novog filma Du{ana Mili-}a(pamtimo ga po wegovom prvencu“Jagoda u supermarketu”). Ekipafilma je u Draga~evu, gde }e se u le-poti prirode ovog kraja snimatifilm “Qubavni sabor u Gu~i”.Kako

je na{a publika navikla da gledaìvotne pri~e Roma na velikomplatnu,to je Du{anu bilo teè da na-pi{e scenario za novi film o ovomnarodu. Ipak,kaè da }e se “Qubav-ni sabor u Gu~i” razlikovati po to-me {to je to prvi urbani romskifilm:”Film }e se baviti Romimakoji pripadaju sredwem sloju,truba-~ima koji lepo ìve od svog po-sla.Poku{avam da napravim neku no-vu vrstu srpskog Bolivuda.Jedan deofilma,odnosno zavr{etak }e bitisniman na Saboru truba~a u Gu~i, ko-ji }e se odràti od 1. do 7. avgusta.

To }e biti uàsno naporno,ali beztoga nema filma.”

U ovoj muzi~koj melodrami sa hepi-endom, ulogu Romea tuma~i 17-togo-di{wi Marko Markovi},sin pozna-tog truba~a Bobana Markovi}a:”Tatase malo bunio,jer sada sam glavnisolista u wegovom orkestru,sviramtrubu od pete godine, ali me je nakraju podrào. Posebno mi je drago{to Julijanu igra devojka,koja mi sestvarno svi|a,pa me je to jo{ vi{eprivuklo filmu.”A Julijana je 15-go-di{wa Vrawanka Aleksandra Mana-sijevi}: “ Super je scenario. Imascena i kada sam sre}na i kada samtu`na i kada sam zarobqena u so-bi,kada radim na wivi. Na kraju,najlep{e je {to Romeo i ja ostajemozajedno, iako se moj filmski otactome èstoko protivi.”

Glumica Olga Odanovi} igra Ju-lijaninu majku i priznaje da odavnonije pro~itala boqi scenario,a po-sebno je raduje {to }e u filmu,po pr-vi put u svojoj karijeri,sara|ivati sanatur{~icima,koji ~ine ve}inu glu-ma~ke ekipe.

Koproducenti filma “Qubavnisabor u Gu~i” su i producentske ku}eiz Bugarske i Austrije, a film je po-dràn i od presti`ne filmske fon-dacije Euroimages iz Francuske iovo je prvi film iz Srbije i CrneGore koji je od ove fondacije dobiosredstva.Tako|e kooproducent,ali i

ZADU@BINE

Velelepno zdawe na Stu-dentskom trgu br.1, u Beograduzadu`bina je Kapetan- Mi{eAnastasijevi}a (1803-1885), tr-govca iz Pore~a (Srbija). Jednovreme bio je ortak kneza Milo-{a Obrenovi}a i stekao je ve-liko bogatstvo. Knez ga je 1833.godine postavio za “kapetanadunavskog” pa mu je otuda osta-lo i ime Kapetan Mi{a.

Retko koja gra|evina u Srbi-ji je imala toliko raznorodnihfunkcija kao ova zadu`bina,podignuta 1863. godine. Tokom19. veka tu je bilo Ministarsvoprosvete, Narodna biblioteka,Velika {kola, Muzej i gimnazi-ja koja je tada imala sedam raz-reda.

U woj su se odràvale sed-nice Srpskog u~enog dru{tva iSrpske akademije nauka, kao idva zasedawa Narodne skup-{tine - 1864. i 1875. godine. Dr-àvni savet je u tada najlep{oji najve}oj gra|evini u Srbijizasedao izme|u 1901. i 1903. go-dine. Predawe kaè da je vele-lepno zdawe, koje se u to vreme

nalazilo izme|u beogradskeVelike pijace i zapu{tenogturskog grobqa prvobitno bilonameweno najmla|oj k}erki ve-likog srpskog zadu`binara Mi-{e Anastasijevi}a, Sari, koja jebila udata za unuka vo`da Ka-ra|or|a. Po{to se razo~arao usvog zeta \or|a, ~iji je povra-tak na srpski presto silno pri-èqkivao i planirao, Mi{aAnastasijevi} je oti{ao u do-brovoqno izgnanstvo u Rumuni-ju kada su se u Srbiju vratiliMilo{ i MihailoObrenovi}. Ipak,nije propustio da ufebruaru 1863. upu-ti pismo tada{wemministru prosvete ukojem moli knezaMihaila da u imesrpskog naroda pri-mi gra|evinu. Kwazmu je sutradan odgo-vorio da }e to sa ra-do{}u u~initi.

Zadu`binu, ~ija je gradwatrajala pet godina, projektovaoje ~e{ki arhitekta Jan Nevole

prepli}u}i roman-ski, gotski, rene-sansni i srpsko-vi-zantijski stil.Ukrasi na woj ura|e-ni su od terakote idrugih materijala

koji su dopremqeni iz ino-stranstva. Kapetan-Mi{inozdawe bilo je atrakcija na bal-

kanskom nivou, a ~ak se i govo-rilo “Velik kao Kapetan-Mi{i-no zdawe”. U zgradu sa natpi-som “Mi{a Anastasijevi} svomote~estvu” danas su sme{teniRektorat Univerziteta u Beo-gradu i delovi Filozofskogfakulteta.

B. @ivan~evi}

KÀPETAN-MI[INO ZDAWE

KULTURA�


58

mentor celog projekta, tako|e, jeEmir Kusturica, koji je kako Du{anMili} kaè,puno pomogao svojim sa-vetima i razmi{qawima.

Premijera filma, ~ije je snimawepo~elo 19.jula u Draga~evu, planira-na je na Me|unarodnom filmskomfestivalu u Berlinu 2006 , a film una{e bioskope stiè u martu slede-}e godine.

“ÂRLI I FABRIKA ÔKOLADE”Ovo je film za sve uzraste i idelan

je za porodi~ni izlazak.ârli Baketdolazi iz siroma{ne porodice i ve-}i deo vremena provodi sawaju}i o~okoladi, koju oboàva, ali ne moèsebi da priu{ti. Stvari se mewajukada Vili Vonka, direktor velike ipopularne fabrike ~okolade, pro-glasi takmi~ewe gde je pet zlatnihkarata sakriveno u ~okoladicama iposlato {irom zemqe. Klinci kojibudu prona{li karte i}i }e na turne-ju zahvaquju}i Vonkijevoj fabrici~okolade. ârli je ~udom na{ao ti-ket i zajedno sa ostalima krenuo naput. Tura sa fabrikom se pretvorilau ne{to vi{e, od nekoliko iznena-djewa….Oboàvaoce Xonija Depa ob-radova}e ~iwenica da on u ovom fil-mu igra ulogu Vilija Vonka i kaè damu je veliko zadovoqstvo bilo da ra-di na ovom filmu, jer oboàva neo~e-kivane obrte,kojima “ârli i fabri-ka ~okolade” obiluje. Savet ekipefilma je da kada krenete u bioskop,obavezno ponesete ~okoladu, ina~e }evam sve vreme trajawa filma “i}i vo-da na usta”.Film je u bioskopima {i-rom Srbije od 26. avgusta.

“ZA SVE JE KRIVA SVEKRVA”Ve} po samom naslovu moèmo da za-

kqu~imo da je re~ o komediji, koja una{e bioskope stiè po~etkom avgu-sta. Ve~na tema i inspiracija (i tone samo na na{im prostorima) {a-

la,viceva i komedija je odnos izme|usvekrve i snaje. U ovom slu~aju u pita-wu je rodbinska relacija izme|u snaje[arlot (igra je latino-diva Xeni-fer Lopez) i svekrve Viole ( u tuma-~ewu sjajne Xejn Fonde je wen velikikambek na veliko platno).

Nakon dugog traèwa “Gospodinapravog”, [arlot kona~no pronalazi~oveka svojih snova, izvesnog KevinaFildsa ali ubrzo otkriva da je we-gova majka , èna wenih no}nih mo-ra. Kao sveè otpu{teni urednikmedjunarodnih vesti, ona se boji dabi uskoro mogla da izgubi i sina,isto tako iznenada kako je izgubilaposao i karijeru. Zato se Viola pre-tvara u “monstruma” koji }e u~initisve da prepla{i verenicu svoga sinai posta}e najgora svekrva koju je svetikada video. [arlot odlu~uje da uz-vrati udarac i varnice sevaju na svestrane u borbi za dominaciju izmedjudve jake ène.

Scenario za ovaj film pisala jeAwa Ko~of, koja je godinama saku-pqala iskustva svojih, taze udatih,prijateqica. “Postoji stara izrekada , kada se udate za mladi}a, zapravose udajete za ~itavu porodicu. Nika-da u to nisam mogla da poverujem dokse ni sama nisam udala. I upravo otome govori film - o uzbu|ewu kojedonosi upoznavawe ~oveka svojihsnova i potom otkri}a da je wegovneraskidivi deo daleko od blaè-nih snova. Ova pri~a naravno jo{vi{e karikira sve te stvari. Zato jeneodoqivo sme{na”, kaè Awa.

Garancija da }ete se dobro prove-sti u bioskopu, jeste i podatak da jeovo prvi scenario koji je Xejn Fon-da prihvatila, nakon mnogo godinane}kawa da se vrati Holivudu.

FESTIVAL FILMSKOG SCENARIJA U VRWA^KOJ BAWI

Festival filmskog scenarija, 29.po redu, bi}e odràn od 13. do 17. av-gusta u Vrwa~koj Bawi.Ova tradici-onalna manifestacija, koju vole ka-ko ìteqi Bawe, tako i mnogobroj-ni turisti koji su u vreme festivalana odmoru,u takmi~arskom programuima}e deset filmova. Nagrade }e do-deliti tro~lani ìri, ~ija je struk-tura tradicionalna - scenarista, re-diteq i pisac, a ove godine to }e bi-ti Miroslav Mom~ilovi}, pro{legodine prvonagra|eni autor, redi-teq Marija Perovi} i pisac DraganJovanovi} Danilov.

“Festival filmskog scenarija jed-na je od najzna~ajnijih i najstarijihfilmskih manifestacija na prosto-rima nekada{we Jugoslavije i po-stoji dvadeset osam godina. Pokre-

nut je 1977. godine radi vrednovawaonoga bez ~ega film ne moè, scena-rija, i odmah je postao i odrednicaza sve one koji èle da stanu u odbra-nu esnafa filmskog scenariste isvojim delawem prebrode tada aktu-elnu krizu scenarija” , kaè MilanNikodijevi}, direktor festivala,nagla{avaju}i da to nije samo tak-mi~arska smotra, nego i poligon zasu~eqavawe mi{qewa najzna~ajni-jih filmskih autora.

Bi}e prikazani prate}i programi:“Mladi lavovi” (selekcija kratkihigranih filmova studenata filmskih{kola iz SCG), “Istok je tamo” (iz-bor sa petog festivala isto~noevrop-skog filma u Visbadenu), “Na zapadune{to novo” (kratki igrani i doku-mentarci iz [kotske), “Preko plota”(novija hrvatska produkcija) i “Iztrezora Kinoteke”. Jubilarna, desetapo redu, {kola filmske dramaturgijeSlobodan Stojanovi} okupi}e najta-lentovanije studente sa filmskih{kola iz SCG. Ako ste u vreme traja-wa festivala u Vrwa~koj Bawi ili ublizini, ne propustite da svratite ipogledate neki film ili sretnetesvoje omiqene filmske stvaraoce.

KWIGE

“TAJANSTVENI PLAMEN KRAQICE LOANE”

Najnoviji roman italijanskog pi-sca Umberta Eka, “Tajanstveni pla-men kraqice Loane” (La misteriosafiamma della re-gina Loana), si-gurno je do sadawegovo najli~nijedelo, kaù kwi-èvni kriti~ari.ûveni pisac tvr-di da ipak nijere~ o autobiogra-fiji, ve} o delu ukojem je obnovqensamo deo se}awajedne generacije Italijana. “Pi{u-}i kwigu prvobitno sam mislio da jenamewena samo ~itaocima moje gene-racije. Smatrao sam da uop{te ne}einteresovati mlade i da ne}e bitiprevedena. Za{to bi Francuze iliAmerikance privla~ile sve te pri~eo italijanskim stripovima. Medju-tim, mnoge izdava~ke ku}e u svetu è-lele su prevod te kwige”, objasnio jeEko u intervjuu francuskom ~asopi-su “Topo”. “Iako insistiram na ~i-wenici da se ne radi o autobiogra-fiji, vech o generacijskoj biogra-fiji, moj junak ipak ima neka svojali~na se}awa, a veliki broj detaqaiz wegovog ìvota pripada drugimqudima”. Glavni junak ovog romana


59

je [ambatista Bodoni, {ezdesetogo-di{wi kwiàr-antikvar , koji se ubolni~koj sobi posle infarkta budiiz kome, izgubiv{i vlastito, ali nei kolektivno se}awe. On zna ko jebio Napoleon, citira poznata dela,nema problema sa prawem zuba ilivo`wom automobila, ali se ne se}ani svoje porodice ni svoje pro{lo-sti. U o~ajni~koj potrazi za vlasti-tim se}awima, on odlazi u dedinuku}u u Solari, u kojoj je proveo de-tiwstvo i ranu mladost u burnimratnim danima... Pi{u}i ovakvo de-lo koje govori o sopstvenom pam}e-wu, Eko kaè da je i sam imao utisakda je napisao testament, da je ras~i-stio sve ra~une i da se pomirio sasvojim postojawem. On isti~e da jeèleo da pokaè da se neki istorij-ski period moè rekonstruisati nesamo kroz velike dogaðaje, ve} i krozstvarala~ka dela koja se smatraju ma-we vrednim, kao {to su pesme, stri-povi ili male ilustrovane kwige.

“TURISTI^KA BIBLIJA SRBIJE”“Turisti~ka Biblija Srbije” je pr-

vi vodi~ kroz duhovnost, istoriju,tradiciju i kulturno-istorijskespomenike Srbije. Polaze}i od ~i-wenice da Srbija na kulturnoj mapiEvrope predstavqa pazl koji nedo-staje, velika ekipa stru~waka i no-vinara godinu dana je radila naovom kapitalnom delu. Glavni i od-govorni urednik ovog izdawa Mi{oVujovi} kaè da je naziv Biblija do-bila upravo iz razloga {to na 500stranica, sa vi{e od 1000 fotogra-fija, moète da upoznate duhovnuSrbiju: “Ako ikada Srbija bude tu-risti~ki brend Evrope, to }e posta-ti zbog Vin~e i Lepenskog vira,zbog Vatikanskih kolica, Sirmiju-ma, Naisusa i drugih rimskih grado-va. Ali i zbog nemawi}kih manasti-ra i fresaka, Beogradske i Petrova-radonske tvr|ave, katoli~kih prin-ceza koje su na nemawi}ki dvor dola-zile Dolinom jorgovana, Kosovskebitke, Du{anovog zakonika, NikoleTesle. Sve to sadrì, izme|u osta-logm, “Turisti~ka Biblija Srbije”.Osim {to }e biti zanimqiva stran-cima, koji o kulturi, tradiciji i du-hovnosti Srbije ne znaju gotovo ni-{ta, ova kwiga je namewena i Srbi-ma, pa bi wen slogan, kako izdava~ikaù mogao da bude “ Posetite svojzavi~aj”. “Turisti~ka Biblija Srbi-je” je vodi~, informator, enciklope-dija, monografija, a jednoga danamo`da i pomo}no nastavno sredstvoiz istorije, a svakako idealan i re-prezentativan poklon koji govori olep{em, bogatijem, pozitivnijem li-cu Srbije koje èlimo da afirmi-

{emo. Idealna kwiga za ovo leto,jer }e vas usmeriti kako da ga isko-ristite i upoznate Srbiju.

FESTIVALI

“ZAJEÂRSKA GITARIJADA”Tradicionalna muzi~ka manifesta-

cija “Zaje~arska gitarijada”, 39. po re-du, bi}e odràna od 16. do 20. avgusta.Organizatori nekada najpose}enijegmuzi~kog doga|aja u Srbiji kaù Gita-rijadu èle da vrate na staze stare sla-ve. I ovogodi{we takmi~ewe bi}eglavna poluga za afirmaciju mladihmuzi~ara. U okviru prate}ih manife-stacija, pored javnog snimawa dve mu-zi~ke emisije, bi}e organizovan Me-djunarodni salon rok fotografije iRok kamp za vi{e od 3.000 mladih iz ze-mqe i inostranstva. Zvani~no takmi-~ewe po~iwe 18. avgusta na Gradskomstadionu, nastupima demo bendova, dok}e u revijalnom delu svirati “Kraqev-ski apartman”, “Ribqa ~orba”, kanad-

ski bend “Hipodust” i Rambo Amadeus.Narednog dana je polufinalno takmi-~ewe, a kao gosti Gitarijade nastupi-}e grupe “Hari Mata Hari”, “Ju grupa”,“Negativ”, “Kanda, Koxa i Neboj{a” i“Divqe jagode”. Posledweg dana - 20.avgusta, bi}e odràno finalno takmi-~ewe demo bendova, a u revijalnom deluprograma gleda}emo i slu{ati grupesa EX YU prostora “Valentino”,“Atomsko skloni{te”, “Ahat”, “Vatre-ni poqubac” i “Tribute to Bijelo dug-me”, u kome }e nastupiti sva trojica pe-va~a @eqko Bebek, Mladen Voji~i}Tifa i Alen Islamovi}. Predsednikselekcione komisije Vladimir XetJankovi} je istakao da se zakqu~no sa15. julom za nastup u takmi~arskom de-lu Gitarijade prijavilo 126 demo ben-dova. Ulaznice }e biti pu{tene u pro-daju 2. avgusta, a cena kompleta je 1.200dinara, uz koji }e svaki kupac besplat-no dobiti majicu sa logom Gitarijade.

Jelena Kneèvi}

PRAZNICI, OBIÂJI, VEROVAWA

Jedan od retkih svetacakoji je, prema predawu, nanebo oti{ao ìv, jesteprorok Ilija, ili Ilija Te-svi}anin, nazvan po rod-nom gradu u Galadi. Ro|enje 816. godine pre Hrista, arodom je iz plemena Arono-vog, brata Mojsijevog. Pri-poveda se da je prilikomwegovog ro|ewa, Ilijinotac video da sedi starciplamenom povijaju novoro-|en~e i daju mu vatru da je-de, te je verovao da }e we-gov sin biti vatreni po-bornik za pravu veru. Pro-rok Ilija suprotstavio secaru Ahavu, koji je pod uti-cajem svoje ène Jezaveqenapustio veru Mojsijevu iumesto Jehove slavio tu|ebogove. Ilija je tada proro-kovao su{u i glad. înio jei druga ~uda kroz koja jeBog pokazivao Izraiqcimasvoju pravednost. ProrokIlija i{ao je po Hananu upratwi u~enika Jelisija.Kad su stigli u Jerihon,pred pedeset drugih pro-roka udario je pla{tom poJordanu i voda se razdvo-jila na dve strane. Kad supre{li na drugu obalu, po-digao se se veliki vihor,ogwena kola s ogwenim ko-wima ponela su prorokaIliju i odnela ga na nebo.Hri{}anska crkva slaviSvetog Iliju 2. avgusta. Naikonama se predstavqaili kako na vatrenim koli-ma ide na nebo ili kako dr-ì no` u ruci ili kako se-

di u pe}ini gde se skloniood oholog cara Ahava, a ga-vran mu donosi hranu.

Srbi su prelaskom uhri{}anstvo osobine svogstarog boga Peruna, koji jeupravqao muwama i gromo-vima, preneli na svetogIliju. Po narodnoj tradi-ciji, sveti Ilija se vozi navatrenim kolima koja vuku~etiri kowa, iz ~ijih no-zdrva izbija plamen. Gr-mqavina je tutwava wego-vih kola kojima se vozi ponebu i oblacima. SvetiIlija uvek pita sestru Og-

wenu Mariju kada je wegovdan, ali ona izbegava odgo-vor jer bi Ilija toliko pu-cao gromovima da bi od ve-seqa i {enlu~ewa savsvet pobio. Na Ilinden sene radi nikakav posao jerse veruje da bi rad izazvaosu{u ili grad. Med koji sevadi na Ilinden, pre sun-ca, sluì kao lek. PonegdeSvetog Iliju slave vodeni-~ari, a od 1924. godine to jeslava vazduhoplovaca. �

Biqana @ivan~evi}

SVETI ILIJA


60

ZDRAVQE

Da li su ceo radnivek proveli za ne-kim kancelarij-skim stolom, “ na

to~kovima” ili rade}i nekiteàk majstorski posao, vi-{e nije zna~ajno kada je re~o bolestima prostate: zapa-qewima, uve}awem, tumori-ma... Ove bolesti poga|ajusve mu{karce bez obzira nagodine ìvota, profesiju,mr{avost ili gojaznost,vernost ili promiskuitet-nost. U posledwih nekoli-ko godina urolozi prime}u-ju da se broj obolelih naglopove}ao, a jedino pravilo jeda “pravila vi{e nema”. Zaovu pojavu stru~waci nemajupravo obja{wewe: ima onihkoji porast obolelihdovode u vezu sa hro-ni~nim vi{egodi-{wim stresom, aliima i lekara koji bom-bardovawe i zra~eweiz spoqne sredine, ta-ko|e, ubrajaju u ozbiq-ne krivce.

Na sre}u, i na{imu{karci su, kona~-no,savladali balkan-ski stid i u ordinaciju uro-loga odlaze posle pojaveu~estalih tegoba sa mokre-wem.

Profesor dr Jovan Haxi\oki}, na{ poznati urologsa Instituta za urologiju inefrologiju Klini~kogcentra Srbije, kaè kakodanas zahvaquju}i boqojzdravstvenoj prosve}enostipolovina pacijenata sa naj-teìm oboqewima, poputkarcinoma prostate, stièna vreme kada je ovaj rak sto-procentno izle~iv.

Naj~e{}e i najva`nijebolesti prostate su benig-ne, odnosno dobro}udno uve-}awe (adenom), karcinomprostate i zapaqewa, odno-sno prostatitisi.

Zapaqewe prostate ~e{}epoga|a mla|e mu{karce, po-sle 20 godine, a izaziva~imogu da budu razli~iti -bakterije, mikoplazme, hla-midije, re|e virusi...Ukoli-ko se ne le~i, akutno zapa-qewe prostate ili se le~ipogre{no, oboqewe moèda pre|e u hroni~ni oblik.Tada dolazi do pojave apce-sa, gnojnih kolekcija u pro-stati, a moè do}i i doo{te}ewa plodnosti, pa za-to dr Haxi \oki} upozoravada mladi qudi ne bi smelida zanemaruju ovo oboqewe.Osnovni simptomi su bolo-vi u malom stomaku , poreme-}aji u vidu u~estalog ilibolnog mokrewa, ~ak i ne-

mogu}nost mokrewa. Bolestje ~esto pra}ena povi{enomtemperaturom, ali nema kr-vi u mokra}i (hemoturije).

Tegobe sa mokrewem, ~akpotpuni zastoj, pra}en jakimbolovima i punom be{ikom,naro~ito se poja~avaju poduticajem izvesnih provoci-raju}ih faktora, kada se do-godi da pacijent mora hitnokod lekara. To se doga|a po-sle uzimawa velikih koli-~ina alkohola, ali i hlad-nih bezalkoholnih pi}a.Pogor{awa }e prouzroko-vati i dugotrajno sedewe najednom mestu- bilo svako-dnevni “sede}i” posao, is-crpquju}a sednica, duga vo-`wa u kolima. Prostata “ nevoli “ ni za~iwenu hranu,

naro~ito quta jela.Drugo, ozbiqnije oboqe-

we je dobro}udno ili benig-no uve}awe ove `qezde. Tose naziva adenom. Javqa sekod mu{karaca posle 50 go-dine, a re|e i ranije. Sma-tra se da dve tre}ine mu{ka-raca ima adenom prosta-

te,ali samo tre}inawih ima probleme.êsto mu{karci po-sle prvih simptomamisle kako }e tegobepro}i same od sebe,ali to se ne doga|a.Simptomi poput u~e-stalog mokrewa i da-wu, a naro~ito no}une prolaze, ve} obo-qewe stalno napredu-

je. Pacijentu se prvo poma-è savetima kako da se klo-ni provociraju}ih faktorai kako da vodi ra~una o is-hrani. U po~etnim stadiju-mima pomaè uzimawe odre-|enih biqnih preparata,koji uklawaju ili ublaà-vaju simptome, poput uqa odsemena bundeve, koje je boga-to vitaminom E. U ozbiqni-jim fazama bolesti koristese lekovi.

Kod velikih uve}awaprostate jedino pravo le~e-we je operacija. Mawe ne-prijatna je metoda termote-rapije (grejawe prostate)ili metode evaporizacije,kojima se specijalnim apa-ratom visoke energije uve-}ana prostata smawuje is-

paravawem tkiva. Za le~e-we uve}ane prostate kori-sti se i laser, ali je mogu}euraditi i klasi~nu opera-ciju. Me|utim, kod pacije-nata koji se pla{e opera-cije ili kod kojih postojeneke dodatne bolesti, po-put oboqewa srca ili {lo-ga, moè da se ugradi stent- specijalna proteza, kojase ubacuje u prostati~nideo mokra}nog kanala.

Karcinom prostate u po-sledwe vreme se dosta ~estojavqa i kod mu{karaca mla-|ih od 50 godina. Posebanznak upozorewa su pojava kr-vi u mokra}i ili u spermi,kao i bolovi u krstima.

- Pacijenti mogu jedno-stavnim, a suverenim labo-ratorijskom testom iz krvi,brzo, u toku jednog dana, ot-kloniti sumwu da li posto-ji karcinom prostate u vi-{e od 90 odsto slu~ajeva. Uz“Pi-Si-A” test, kojim seutvr|uje specifi~an anti-gen. Poèqno je uradititransrektalni ultrazvuk ibiopsiju, koja se radi u lo-kalnoj anesteziji, lako ipotpuno bezbolno- obja-{wava na{ sagovornik.

Karcinom prostate potpu-no je izle~iv ako se paci-jent javi lekaru u ranoj fazibolesti. Stoprocentno le-~ewe podrazumeva odstrawe-we cele prostate. �

@.P.O.

PROFESOR DR JOVAN HAXI \OKI], UROLOG

Prostata i stidqivost� Za{to mladi ne smeju da zanemaruju te-gobe � Pogor{awa zbog dugog sedewa,mnogo pi}a i za~iwene hrane � Posle 50.godine redovni pregledi

Karcinom prostate potpuno je izle~iv ako se pacijent javi lekaru u ranoj fazi bolesti.

Stoprocentno le~ewe podrazumevaodstrawewe cele prostate.

Operacija je nekad neizbe`na


61

Vo}e uvek pri ruciISHRANA

Nema hrane koja ne goji,niti postoji zabrawena hra-na. Tako se, na primer, ~estoza lubencu kaè kako je vaqajesti jer- ne goji. U na{imkrajevima lubenica se sma-tra zdravom jer, kaù, imamnogo vode. To je ta~no, kao{to je istina i da 100 gramalubenice ima samo 20 kilo-kalorija. Ali, nevoqa je{to na{ ~ovek lubenicu jedena kilograme, pa zna~i petkilograma ima ~itavih 1000kk, {to je isto kao i polakilograma bifteka!

Evo nekoliko saveta izkwige dr Jagode Jorge “Goja-znost- zablude i istine” otome kako da malim prome-nama u ishrani izgubimo ko-ji kilogram vi{ka.

Jedite samo na jednom me-stu ili najvi{e dva.

Ne jedite na ulici, kance-lariji, autu, usput s nogu.

Jedite za lepo postavqe-nim i serviranim stolom.

@va}ite polako, mozak jetaj koji treba da sazna da je

sit, a za to mu treba vremena.Spu{tajte pribor za jelo

izme|u dva zalogaja, razgova-rajte samo o prijatnim stva-rima.

Ako jedete u krugu porodi-ce, ne koristite taj divnidoga|aj da biste re{avaliprobleme sa decom.

Dok jedete ne radite ni-{ta drugo, ne ~itajte novi-ne, ne gledajte televiziju.

Ne omazujte tawir, kako suvas u~ile bake.

Kada zavr{ite obrok,ustanite od stola.

Ne skupqajte ostatke saizgovorom da se ne baci, ni-ste vi kanta za otpatke.

U kupovinu kre}ite siti,a ne praznog stomaka.

Kupujte namirnice sa li-ste, ne ono {to vam se dopad-ne tog trenutka.

Na stolu uvek treba daimate oprano i serviranovo}e, ne kola~e, le{nike,bademe i kikiriki.

Spremite se unapred zaslave i ro|endane. �

Nervirawe tek kad zahladni@IVOT NA VRU]INAMA

Iako je ovo vreme godinekada se mnogo vi{e qudiàli na nizak krvni pri-tisak, lekari podse}aju dapostoji i jedan faktor ri-zika vrlo opasan kada tem-peratura prelazi 30. ste-pen Celzijusa. Re~ je, na-ravno, o stresu koji moèda uslovi skok pritiska,tako da nervirawa vaqaostaviti za hladnije vreme

Kada je toplo, osobe kojeboluju od povi{enog krv-nog pritiska treba da uno-se dovoqne koli~ine te~-nosti, ali bi ipak trebaloda zaobilaze kiselu vodu.Osobe koje imaju problemesa niìm krvnim priti-skom - slabost i pospanost}e najlak{e pobediti uzpomo} mineralne vode,slanih supa i ~orbi. �

Muzika kao melemREHABILITACIJA

Za muziku se tvrdi da ople-mewuje qude i ~ini ih pa-metnijima. Opet, dokazano jeda ve`bawe podsti~e rad mo-zga pa je nezamenqivo u reha-bilitaciji te{ko obolelihi povre|enih. Ameri~ki na-u~nici su dokazali da ve-`bawe uz muziku moè zai-sta da pove}a mo`dane po-tencijale. Evo vam odli~neideje kako da spojite kori-sno i zdravo. Malo muzikekoje volite i malo lake gim-nastike i sutra }ete na po-slu biti efikasniji.

Nau~nici su ina~e, prou-~avali 33 osobe na rehabi-

litaciji nakon operacijebajpasa, angioplastike ilidrugih intervencija za le~e-we obolelih arterija. Do-brovoqci, koji su za vremeve`bawa na trakama za hoda-we slu{ali Vivaldijev ko-mad “êtiri godi{wa do-ba”, pokazali su se na testuverbalnih sposobnosti znat-no boqe od onih koji su gim-nasticirali bez muzike.

Ve`bawe podsti~e saznaj-ne sposobnosti kod qudi saobolelim koronarnim arte-rijama, a za slu{awe muzikese veruje da poja~ava sposob-nosti mozga. �

[etwom protiv dijabetesa[E]ERNA BOLEST

Dobra vest za osobe kojepate od dijabetesa koji sedobija u poznim godinama:u ~asopisu “Nauka” obja-vqeno je da su stru~wacifarmaceutske ku}e “Ro{“otkrili novi lek protivdijabetesa tipa dva. Novilek uti~e da pankreas lu~ivi{e insulina, a spre~avajetru da lu~i previ{e glu-koze.

Lek je prvenstveno name-wen pacijentima koji nemoraju da primaju insulin.Re~ je o novoj vrsti lekakoji aktivira glukokina-zu, {to pove}ava efika-snost jednog enzima ~ija jeuloga od su{tinskog zna-~aja za odràvawe stabil-nog nivoa {e}era u krvi.

Od dijabetesa tipa 2, ko-ji se dobija u sredwim ipoznim godinama, u Srbijiboluje oko 480.000 osoba.Ova vrsta dijabetesa se zo-ve jo{ i”masni” dijabetes.

Pacijenti ne moraju dauzimaju insulin, ve} leko-ve za kontrolisawe nivoa{e}era.

Druga vrsta dijabetesatipa jedan zove se “mr{a-vi” dijabetes. Ti pacijen-ti su zavisni od insulina,jer im se uni{tavaju }eli-je pankreasa koje lu~ehormon insulin. Oko desetodsto dijabeti~ara imaovaj oblik bolesti.

Novi doktrinarni stav ule~ewu {e}erne bolesti,da bez obzira o kojem se ti-pu dijabetesa radi, je da jeza le~ewe kqu~na stvarsvakodnevna {etwa u tra-jawu od najmawe 30 minutai to brzim hodom, do znoje-wa. U protivnom, gotovoda nema efikasnog leka ,niti se propisanom vrstomhrane moè posti}i sma-wewe kilograma i {e}erau krvi. �

@.P.O.


TURIZAM

62

Kad se od Bajine Ba-{te krene ka Pe-ru}cu, skrene selevo, pa nekim za-

metnim, uskim uli~icamaposle petnaestak minutastiè se u Lug, zaseok û~-kovi}i, pred ~udnovato zda-we.

ûdnovato je, mada sambio pripremqen. Znao samgde idem.

U ovu posetu po-veo me je Mi}aStameni}, uprav-nik Epstursovoghotela Jezero naPeru}cu. Rekao mije da }e me odvestida vidim ribwakpastrmke koji jepodigao jedan mlad ~ovek,sam, i upornim radom raz-granao posao toliko da jene moè proizvesti kolikomu se traì. Postao je, re-kao mi je, imu}an ali je svestekao po{tenim radom.

Takvi su, znam, retki, pavolim da ih vidim i upo-znam. Tako mi se vra}a po-quqana vera u mogu}nost dai po{teni mogu biti boga-ti.

O~ekivao sam da }u vide-ti bazen po kojem plivajupastrmke, vlasnikovu ku}u,neku, eventualno, velelepnui ... {ta vi{e?

Ali, kada smo se na{lipred kapijom ukazala seneo~ekivana slika.

Imawe je na ulaznoj stra-ni opasano re~nim koritomopto~enim kamenim bede-mom. Preko Ra~e direktno udvori{te vodi betonskimost. Na kapiji je tabla:Ribwak Ra~a, Luka Petko-vi}, Lug. Dvori{te je jedi-ni ravan prostor. To je ure-|ena travnata povr{ina sadva bazena za kupawe. Jedanje povr{ine 20 puta osam,drugi sedam puta pet metara.Na po~etku dvori{ta, kodulaza su dva kioska za pro-

daju pi}a i takozvane brzehrane, a na suprotnoj stra-ni, iza bazena su zgrada ukojoj se pastrmka prera|ujei bife s pokrivenom ba-{tom za sedewe.

Iznad re~enog uzdiè sebrdo na ~ijem vrhu se nazireopet kameni zid (kao kodpotoka) iza kojeg je odozdonevidqiva Lukina ku}a.

Celukupno imawe mu je,elem, kao ukopano u brdo inalazi se na vi{e nivoa paga je nemogu}e fotografi-sati, na primer, tako da secelo, ili bar ve}i wegovdeo vidi.

Pomenuh, eto, i kioske ibazene za kupawe i bife izgradu za preradu, ali ìvere~ne pastrmke ne pomenuh.

Kako }u kad ih jo{ nisamvideo? Polako.

Sedimo na terasi bifeakoji je iznad ve}eg bazenapo kojem pliva neka lepoti-ca. Upekla Zvezda, ali mismo u senci, a od vode nas ve-tri} povremeno pomilujesveìnom.

Luka Petkovi} (45) jeodeven kao {to bi svako po

vru}ini kada jekod ku}e, a u dvo-ri{tu mu bazen.Komotan je, kao{to je sve ovde ko-motno, iako otetood nepristupa~-nih strmina.

On je elektri-~ar, biv{i rad-

nik ElektrodistribucijeBajina Ba{ta. Napustio jeposao 1992, upravo onda ka-da je op{ti sunovrat u na-{oj zemqi uzimao maha, dabi se bavio uzgojem pastrm-ki o kojima pojma nije imao.

Od plate se gotovo nijemoglo ìveti, a slutilo seda skoro boqe biti ne}e. Nesamo ne}e biti boqe, nego

}e biti gore, kao {to je ibilo.

Sa ~ime je Luka tada ras-polagao? Imao je zemqu, vo-du i vazduh. Posledwe dvoje,istina, nije wegovo, ali jeimao pravo da koristi.Uorta~io se sa kumom Dra-ganom, pqunuli su u {ake,pa opleli da kopaju, preure-|uju, prave branu, navode vo-du...

Mla| je onda (a tako i da-nas) kupovao u ribwaku Beo-gradskog ribarskog gazdin-stva u Peru}cu. Prve sop-stvene pastrmke za prodajuodneo je u beogradski In-terkontinetal. Nije pozna-vao nikoga. Uputili su gana kuhiwu, da se javi glav-nom kuvaru, pa taj ako pro-ceni da je roba dobra... Ku-var je bio Bo{ko Kevre{a-

ÛDNI SU PUTEVI QUDSKI

Prosta tajna uspeha� Kako je elektri~ar bajinoba{tanske elektrodistribucije postao prvakme|u uzgajiva~ima pastrmke u Srbiji

U Beogradu glavni je snabdeva~ Internkontinentala, restorana

Skup{tine grada, Marinade, Teatra Zvezdara...

*

*

Jedini ugaoodakle se

moè videti jedan od bazena

je terasa bifea

Luka Petkovi}:

Proizvodwaribqih

dimqenih fileta - pun

pogodak

63

nin. Od tada, wihova sarad-wa se pretvorila u prija-teqstvo koje se neguje i da-nas dani.

Bo{ko ga je upu-tio i da pre|e naproizvodwu ri-bqih dimqenihfileta, {to jeznatno isplativi-je. Kilogram je da-nas oko 650 dina-ra. Jedno vakumi-rano pakovawe je obi~no te-{ko 250 grama i kupac se ra-do odlu~ije za wega. Sve jeure|eno, o~i{}eno, samo daga isprì.

Luka je bio prvi proizvo-|a~ vakumiranih fileta pa-strmke kod nas. Po~eo je daih prodaje 1994. U Beograduglavni je snabdeva~ ve} po-menutog Internkontinen-

tala, restorana Skup{tinegrada, Marinade, TeatraZvezdara, Epstursa, ugosti-teqskih preduze}a Parti-zan, Vi{wica... Prodavao juje i prodaje u Subotici, No-vom Sadu, â~ku, Uìcu,Bijeqini, Kru{evcu, Her-ceg-Novom... Proda godi-{we vagon i po do dva fi-leta dimqene pastrmke, ako zna koliko bi jo{ pro-dao samo da ima dovoqnoribe za preradu. Stalno za-poslenih ima petoro.

- Moè li da se ìvi odpastramke? - pitam tek da~ujem da li }e, kao mnogi,po~eti da se àli na te{kuekonomsku situaciju, potce-wen rad i sli~no.

- Moè odli~no! - odgova-ra Luka kao iz pu{ke.

- Pa kako onda onaj rib-wak u Peru}cu jedva opstajena takozvanoj pozitivnojnuli?

- Razlika je izme|u wih imene u tome {to se ja bavimpreradom ribe, a oni ne. Za-rada je na polufabrikatu ifabrikatu. Zatim, oni rade

do 14 ili 15 sati i gotovo.A meni kupac do|e u bilokoje doba dana i no}i, ja }uda ga usluìm. Jo{ nikoganisam odbio. De{ava se dami neki beogradski resto-ran zatraì nekoliko ki-lograma ribe, ja sedam u ko-la i dovozim je. Nema tajne.Poenta svakog uspeha je - vo-leti svoj posao i uporno imnogo raditi. Prosto k’opasuq.

Bazeni za kupawe na uslu-zi su mladima Bajine Ba-{te. Ulaznica za celodnev-ni boravak staje 60 dinara.Pro{le godine bila je tudiskoteka i no}no kupawe.Ali, bune se seqaci, kom-{ije. Smeta im buka.

Za vreme rata, kadse nije smelo kupatina Drini, ovi baze-ni su bili krcati.Tada je, bogme, bilai zarada. Sada vi{ene. Ali, Luka name-rava da podigne bun-galove sa dvadesetleàja pa da zapo~ne

i bavqewem neke vrste tu-rizma.

Planovi se roje. Po{tonema prostora za pro{ire-we bazena s ribom, namera-va da dodavawem kiseonikapove}a proizvodwu za petputa. Sve sam osmi{qava iradi. Polako i s qubavqu.U stvari, nije ba{ sam. Ve-liki mu je pomaga~ sestri}

Nemawa (14). Nema {ta nezna ili ne}e da radi: usisa-va bazen, napla}uje ulazni-ce, kupi papire i otpatkekoji ostanu iza posetilaca,obave{tava ujaka o svemu{to je ~uo a {to bi ovaj tre-balo da zna...

- Ama, to mi je desnaruka!

Pri|osmo ve} kraju pri~e,ìve pastrmke ne videsmo.Gde su?

Pored travnatog dela dvo-ri{ta, znatan deo, naro~itooko bazena, poplo~an je da-skom. Prijatno da se bos powoj hoda i legne, sun~a.

Luka Petkovi} podièjednu. Upla{ene, na stoti-ne riba proto~nog bazena seuskome{a beè}i od jakednevne svelosti i nepozna-tih qudskih bi}a.

I to je wegov izum. Riba-ma odgovaraju ti uslovi, abogme i Luki koji na ovajna~in dvostruko koristiina~e ograni~en prostor.

Tako da ispada da osimona dva kvaliteta (da se vo-li ono {to se radi i da semnogo radi) treba imatijo{ jedan, ni{ta mawe va-àn: Treba imati dara zaosmi{qavawe, treba imatima{tu koja se da ostvariti,viziju.

Pogodilo se da Luka Pet-kovi} sve to ima. �

Slobodan Stoji}evi}

Nema {ta ne zna ili ne}e da radi:usisava bazen, napla}uje

ulaznice, kupi papire i otpatkekoji ostanu iza posetilaca...

*

*

JUL 2005 kWh BROJ 378

64

Jo{ smo u {koli u~i-li da nam je zemqa bo-gata prirodnim lepo-tama. Mnogo {ta {to

smo negda u~ili danas ne va-ì, ali ovo za lepote je osta-lo. Uprkos golemom nemaruprema maj~ici Prirodi, jo{u ovoj Srbijici ima gotovonetaknutih rezervata ~istogvazduha, voda i {uma.

Jedan od takvih je jezeroPeru}ac kod Bajine Ba{te iplanina Tara koja se iznadovog vodenog bisera uzdiè.Tu je i Drina.

Svojevremno, kada se uonoj velikoj Jugoslaviji po-dizala industrija, nije seo~uvawu prirode poklawalomnogo pa`we. âk je bilauvreèna maksima koja jeglasila: ‘Be{ op{tinu kojaima ~ist vazduh! Jer, to jezna~ilo da nema industriju,prema tome - siroma{na je.

Ta vremena su pro{la, in-dustrijski divovi su kleklii skrunili se u prah, a Pri-roda je, mada naru{ena - op-stala. Do{lo je vreme da se i~ist vazduh moè prodavatii od wega lepo ìveti.

Epstursov hotel Jezeronalazi se na najlep{em me-stu iznad Peru}ca. Obno-vqen je i spreman za ovu isve slede}e sezone. Pro-stran restoran (kao {to sevidi na slici) po potrebise pregra|uje i spreman je iza budu}e poslovne semina-re, savetovawa... Osim ho-telskih soba i apartmana,hotel Jezero ima i bungalo-ve koji su opremqeni svimname{tajem i ma{inamakoje jedan stan-ku}a trebada ima: od televizora ifriìdera do ma{ine zaprawe ve{a i kompletne ku-hiwe. Jedino nema usisiva~,ali zato {to sobarice sva-

kodnevno ure|uju bungalove.Ukoliko èle, dakle, go-

sti mogu sami da spremajuhranu ili da se hrane u ho-telskom restoranu.

Kada se opredele, preosta-je im samo da uìvaju, biloda u ~emu ko uìva. Moè sepecati i na jezeru i na reci,voziti ~amcima na vesla ilimotor, pe{a~iti ~udsnomplaninom Tarom ili vozi-lom oti}i na neki od wenihvidikovaca, brati lekovitobiqe, pe~urke, loviti, pose-titi manastir Ra~u...

Sve to moè, a i ne mora.Jer, ovde je raj i za one koji

vole da se izleàvaju i uì-vaju u ti{ini koju remetisamo cvrkut mnogobrojnihptica ili {u{tawe li{}apod naletom vetra.

Kada bih bio u prilici dazvezdicama ozna~avam kate-goriju ovog Epstursovog ho-

tela, no}u bih poskidao svesa zvezdanog neba i pore|aopo Jezeru. Takva kategorijane postoji nigde na svetu.Zato, {to nigde na svetu ninema ovakvog mesta. �

S. S.

JEZERSKE SLIKE

Lepa lica Peru}ca� Netaknuti rezervati ~istog vazduha.Voda i {uma - raj za qubiteqe ti{ine

Documents

KUDA VODI POLITIKA CENA ENERGENATA EPS-~uvar inflacije