U OVOM BROJUIZVOZ PŠENICE I BRAŠNA IZ SRBIJE

Agrar pogurao privredu TRADICIONALNE MANIFESTACIJE

Gibanicijada u Ašanji, Kulenijada u Erdeviku

SMS MALI OGLASI 063/8526-021

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina VI • Broj 101 • 16. jun 2017. • cena 40 dinara

Lacarak, Zeleznicka 40, Tel/Fax: 022/671-006

SREMSKA

Lacarak, Zeleznicka 40, Tel/Fax: 022/671-006www. jankovic-mes.co.rs

Dimitrija Davidovića 11, Sremska Mitrovica022/ 632-300

Dimitrija Davidovića 11, Sremska Mitrovica022/ 632-300peugeot.radosavljevic@gmail.com

PUTNIČKI, TERETNI PROGRAM, SKUTERI

OVLAŠĆENI DISTRIBUTER ZA SHELL MAZIVA

STARI ŠOR 129,SREMSKA MITROVICA022/ 611-215FAX: 611-230

VOGANJ • JOVA MATIĆ

Strana 11.

PUTNIČKI, PUTNIČKI, TERETNI PROGRAM, TERETNI PROGRAM, TERETNI PROGRAM, SKUTERISKUTERISKUTERISKUTERI

AUTO CENTAR "RADOSAVLJEVIĆ"

SRP SKI KVA LI TET

Ozna ku „Srp ski kva li tet“ do bi lo je osam srp skih pro iz vo da iz me sne i pre ra đi vač ke in du stri je ko ji će se

usko ro na ći na ra fo vi ma svih pro dav ni ca u Sr bi ji. Stra na 2.

Strana 6.

Strane 7. i 20.

MAJSTOR ZA PROIZVODNJU SLASNIH LUBENICA

Lubenica čuvena do Zlatibora

2 16. jun 2017.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Miroslav Ninković, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Jednom mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Pred sed nik Po kra jin ske vla de igor Mi ro vić i de kan Po ljo-pri vred nog fa kul te ta Ne delj­

ko Ti ca, sim bo lič nim pre se ca njem vrp ce, otvo ri li su u uto rak Ve te ri-nar sku kli ni ku na Po ljo pri vred nom fa kul te tu u No vom Sa du.

Mi ro vić je, is ta kav ši da se ra di o va žnom pro jek tu, re kao da je ure-đe njem Kli ni ke i la bo ra to ri je u nje-nom sklo pu, ko je je ko šta lo pre ko 23 mi li o na di na ra, po ka za na no va po li ti ka, ko ja je usme re na na za jed-nič ko in ve sti ra nje u raz voj ne ele-men te Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Mi ro vić je is ta kao i dru ge pri me re ta kvog ula ga nja, po put pro jek ta Na uč no teh no lo škog par ka, či ja iz-grad nja na pre du je iz da na u dan u okvi ru Fa kul te ta teh nič kih na u-ka. Pred sed nik Po kra jin ske vla de je

uka zao na vi dlji vost in ve sti ci ja i u okvi ru ko mu nal ne in fra struk tu re, a reč je o ure đe nju pri stup nih uli ca i sa o bra ćaj ni ca Uni ver zi te tu.

- Jed nom ra ci o nal ni jom i no vom po li ti kom, od ka da je iza bra na no va Po kra jin ska vla da, pri stu pa mo sva-kom fa kul te tu No vo sad skog uni ver-zi te ta, raz go va ra mo, ana li zi ra mo i obez be đu je mo sred sta va za pri o ri-tet ne po tre be za sva ki fa kul tet po-seb no, na gla sio je Mi ro vić.

Pred sed nik Po kra jin ske vla de na-ja vio je da će ova kli ni ka ima ti i sop-stve ne pri ho de, a to zna či da ni je sa mo reč o ula ga nju na me nje nom edu ka tiv nom ili na uč no-na stav nom pro gra mu, već o pro jek tu ko ji će bi-ti otvo ren i za tr ži šnu utak mi cu, i na taj na čin oprav da ti smi sao ula ga nja u nje ga.

De kan Po ljo pri vred nog fa kul te ta Ne delj ko Ti ca is ta kao je da je Ve te-ri nar ska kli ni ka, pro je kat či je otva-ra nje je bi lo mo gu će za hva lju ju ći za jed nič kom an ga žo va nju Fa kul te-ta, Po kra jin ske vla de i nad le žnih se-kre ta ri ja ta, što je po seb no va žno jer na kon 15 go di na od ka da je osno-van smer za ve te ri nar sku me di ci nu, stu den ti ove vi so ko o bra zov ne usta-no ve sa da ima ju mo guć nost da uz naj sa vre me ni ju opre mu da ve žba ju prak tič na zna nja. Na ovaj na čin bi-će mo gu će i sti ca nje evrop ske akre-di ta ci je Po ljo pri vred nog fa kul te ta u obla sti me di cin skih na u ka.

Na kon sve ča nog otva ra nja pred-sed nik Mi ro vić i de kan Ti ca, u prat nji še fa Ka te dre za ve te ri nar sku me di ci-nu prof. dr Bra ni sla ve Be lić, ob i šli su no vo o tvo re nu kli ni ku. s.p.

Na Kon fe ren ci ji za no vi na re, po vo dom pro mo ci je na ci o nal-ne ozna ke „Srp ski kva li tet“,

odr ža ne u pro sto ri ja ma Mi ni star stva po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di-ne, is tak nu to je da su pro iz vo di ko ji no se ovaj lo go, pot pu no srp ski pro-iz vod od si ro vi na ko je su po re klom iz Sr bi je. Ozna ku „Srp ski kva li tet“ do bi lo je osam srp skih pro iz vo da iz me sne i pre ra đi vač ke in du stri je, a u na red nih ne ko li ko ne de lja ovi pro iz-vo di će se na ći na ra fo vi ma svih tr-go vač kih la na ca i ma lih pro dav ni ca u Sr bi ji, re kao je mi ni star po ljo pri-vre de i za šti te ži vot ne sre di ne Bra­ni slav ne di mo vić.

- Naš osnov ni cilj je bio pre sve-ga kon ku rent nost i kva li tet pro iz-vo da. Upra vo ova ozna ka srp skog kva li te ta tre ba da do pri ne se to me, da se i dr ža va uklju či i da da ko-nač nu po tvr du da je ne što, što je na pi sa no na de kla ra ci ji baš ta ko. Da je ono što je pro iz ve de no u Sr-bi ji, baš iz Sr bi je, na gla sio je mi ni-star Ne di mo vić.

Ema nuel Hi di er iz Or ga ni za ci je za hra nu i po ljo pri vre du Uje di nje-nih na ci ja (FAO), ko ja je za jed no sa Evrop skom ban kom za ob no vu i raz voj (EBRD) po mo gla uvo đe nje ozna ke kva li te ta, is ta kao je da Sr-bi ja že li da bu de kon ku rent na, a na ovaj na čin će se, ka ko je re kao, obez be di ti si gur nost da po tro ša či do bi ja ju pre mi jum kva li tet.

- Po tro ša či su za in te re so va ni da ku pe pro iz vod ko ji ima ja snu ozna-ku kva li te ta i ge o graf skog po re kla. U Fran cu skoj je, na pri mer, ceo pro-ces ozna ča va nja pro iz vo da sa po seb-nim lo go om i us po sta vlja nje si ste ma, tra jao 20 go di na, ka zao je Hi di er.

Od mo men ta pod no še nja zah-te va za do bi ja nje ozna ke „Srp ski kva li tet“, pro đe mak si mal no tri me-se ca, a dr ža va iz bu dže ta re fun di ra oko 50 od sto sred sta va za kon tro lu kva li te ta.

Mi ljan Ždra le je, u ime EBRD-a, re kao je da sa aspek ta ove ban-ke ve o ma va žno da se in ve sti ra i una pre di kva li tet po ljo pri vred-nih pre hram be nih pro iz vo da, te da će kom pa ni je ko je ula ze u pro ces ozna ča va nja si gur no ima ti, ka ko je is ta kao, no vi ta las in ve sti ci ja.

Mi ni star Ne di mo vić je re kao i da je ova ak ci ja, sa vr šen pri mer jav no-pri vat nog part ner stva iz me đu pro-iz vo đa ča i dr ža ve, gde ima mo pot-pu no ne za vi snu kon tro lu kva li te ta. - Na dam se da su pr vih osam pro-iz vo da ko ji su ušli u si stem, sa mo ini ci jal na ka pi sla. Ovaj si stem će se i da lje raz vi ja ti, a za po če tak reč je o tri kom pa ni je ko je su jed ni od li-de ra u pre ra di me sa u Sr bi ji, iz ja vio je mi ni star Ne di mo vić.

Ka ko je mi ni star re kao, po red to-ga što su pro iz vo di iz Sr bi je, na ovaj na čin, ozna ča va njem ro be, do ve šće

se do ja sne raz li ke, ka ko me đu srp-skim pro iz vo đa či ma u ze mlji, ta ko i me đu ino stra nim pro iz vo di ma u sve tu.

- Do go vo ri li smo još ne ko li ko va-žnih stva ri za na red ni pe riod. Sad smo kon cen tri sa ni na pro iz vo de od me sa, ali smo otvo ri li ceo pro ces za sve vr ste po ljo pri vred nih pro iz vo-da, re kao je mi ni star i do dao da su i pro iz vo đa či me da za in te re so va ni da uđu u pro ce du ru i do bi ju ozna ku „Srp ski kva li tet“.

Mi ni star je ob ja snio da ovi pro iz-vo di ne će bi ti sku plji, te da će se u na red nim ne de lja ma na ći na ra fo vi-ma svih pro dav ni ca u ze mlji.

Is tak nu to je i da iza ga ran ci je kva li te ta sto ji Mi ni star stvo po ljo-pri vre de, kao i broj ne ser ti fi ka ci o ne ku će za pro ve ru kva li te ta, te udr-že nja po tro ša ča i pri vred ne aso ci-ja ci je.

- Ko mi si ja ko ju či ne broj ni struč-nja ci iz obla sti bez bed no sti i kva li te-ta hra ne da je pred log mi ni stru po-ljo pri vre de da li ne ki pro iz vod tre ba da do bi je ozna ku. Ser ti fi kat tra je jed nu go di nu, a kon tro le oba vlja ju ovla šće ne slu žbe dr ža ve, esnaf ska udru že nja i nad le žne in spek cij ske

slu žbe. Ne ma ogra ni če nja u to me ko ji će se pro iz vo di mo ći na ći na spi sku, a pr vi na li sti na kon me snih pre ra đe vi na će ve ro vat no bi ti me-da ri kao i pro iz vo đa či mle ve ne pa-pri ke, re kao je Bra ni slav ra ke tić, ru ko vo di lac gru pe za kva li tet pro iz-vo da u Mi ni star stvu po ljo pri vre de.

Ozna ka je na me nje na za po ljo-pri vred ne i pre hram be ne pro iz vo-de u sek to ru pro iz vod nje i pre ra de mle ka, me sa, vo ća, po vr ća, ži ta ri ca, ulja ri ca, gro žđa i me da, (osim ja kih al ko hol nih pi ća, vi na i aro ma ti zo va-nih pro iz vo da od vi na).

Ova ozna ka je do bro volj ni stan-dard kva li te ta, re gu li san Ured bom o ozna ča va nju po ljo pri vred nih i pre-hram be nih pro iz vo da na ci o nal nom ozna kom vi šeg kva li te ta „Srp ski kva li tet“. Po dr šku u raz vo ju Ozna-ke „Srp ski kva li tet“ Mi ni star stvu po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di-ne pru ži la je Or ga ni za ci ja za hra nu i po ljo pri vre du Uje di nje nih na ci ja (UN FAO) i Evrop ska ban ka za ob-no vu i raz voj (EBRD), u okvi ru vi še-go di šnjeg pro jek ta ko ji se re a li zu-je u Sr bi ji “Una pre đe nje kva li te ta i bez bed no sti hra ne u sek to ru pro iz-vod nje me sa”. s.p.

NO VI SAD • NA PO LJO PRI VRED NOM FA KUL TE TU

Otvo re na ve te ri nar ska kli ni ka

Sa otva ra nja no ve Ve te ri nar ske kli ni ke

BE O GRAD • OZNA KU „SRP SKI KVA LI TET“ DO BI LO PR VIH OSAM PRO IZ VO DA

Ja sno ozna če ni ne će bi ti sku plji

Pred sta vlja nje „Srp skog kva li te ta“

Osam pro iz vo daOzna ku „Srp ski kva li tet“ od

da nas no si osam pro iz vo da tri kom pa ni je: In du stri ja me sa Car nex sa „Do ma ćom me sna-tom sla ni nom“, „Se lec tion pa-šte ta sa ko ma di ći ma me sa“, „Se lec tion pa šte ta sa di mlje-nom sla ni nom“ i „Do ma ća sar-ma“, za tim, In du stri ja me sa To po la sa „Lju tim ku le nom“ i „Iz let nič kom sa la mom“, kao i kom pa ni ja Zla ti bo rac sa „Kra-ljev skom sa la mom“ i „Pi le ćom de li ka tes sa la mom“.

Lo go ozna ke kva li te ta

ka ko je mi ni star re kao, po red to ga što su pro iz vo di iz sr bi je, na ovaj na čin, ozna ča va njem ro be, do ve šće se do ja sne raz li ke, ka ko me đu srp skim pro iz vo đa či ma u ze mlji, ta ko i me đu ino stra nim pro iz vo di ma u sve tu.- do go vo ri li smo još ne ko li ko va žnih stva ri za na red ni pe riod. sad smo kon cen tri sa ni na pro iz vo de od me sa, ali smo otvo ri li ceo pro ces za sve vr ste po ljo pri vred nih pro iz vo da, re kao je mi ni star i do dao da su i pro iz vo đa či me da za in te re so va ni da uđu u pro ce du ru i do bi ju ozna ku „srp ski kva li tet“

316. jun 2017.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Skup šti na gra da Srem ska Mi­tro­vi­ca­je­pri­hva­ti­la­­za­klju­čak­o da va nju su gla sno sti da se

po­tra­ži­va­nja­gra­da­pre­ma­Ak­ci­o­nar­skom­ pred­u­ze­ću­ za­ po­ljo­pri­vred­nu­pro iz vod nju “Mi tro srem”, po osno vu jav nih pri ho da ko ji pri pa da ju gra du, kon ver tu ju u traj ni ulog ­ u ak ci­je. Isto to su, po seb nim od lu ka ma, od­bor­ni­ci­uči­ni­li­i­za­du­go­ve­pre­ma­jav­nim­ pred­u­ze­ći­ma­ „To­pli­fi­ka­ci­ja“,­„Srem­ gas“­ i­ „Ko­mu­na­li­je“.­ Od­lu­ke­ su­ do­ne­te­ ve­ći­nom­ gla­so­va,­ ali­je je ras pra va bi la po vre me no po­le­mič­na,­ jer­me­dju­ od­bor­ni­ci­ma­ je­bi lo onih ko ji ma sve to ni je bi lo do kra ja ja sno.­­ Na­i­me,­ na­ osno­vu­ za­ključ­ka­

Vla de Re pu bli ke Sr bi je ve za nog za „Mi­tro­srem“­AD­da­je­ se­ pre­po­ru­ka­­Auto­nom­noj­po­kra­ji­ni­Voj­vo­di­ni­i­lo­kal noj sa mo u pra vi, ne sa mo Srem­skoj Mi tro vi ci, ne go i Ši du i Ru mi da­se­iz­vr­ši­kon­ver­zi­ja­po­tra­ži­va­nja­jav­nih­pri­ho­da­u­ka­pi­tal­pred­u­ze­ća­AD­ „Mi­tro­srem“.­ Re­pu­bli­ka­ Sr­bi­ja­će­svo­ja­po­tra­ži­va­nja­na­osno­vu­po re za i do pri no sa pre tvo ri ti u ak­ci­je­ „Mi­tro­sre­ma“­ i­ ot­pri­li­ke­bi­ tre­ba­lo­da­se­na­pra­vi­je­dan­za­jed­nič­ki­pa­ket­dr­ža­ve,­Auto­nom­ne­po­kra­ji­ne­i lo kal ne sa mo u pra ve i da se u na­red­nom­ pe­ri­o­du,­ ka­da­ se­ iza­đe­ iz­Una pred pri pre mlje nog pla na ko ji se­ vo­di­ na­ osno­vu­ ste­čaj­nog­ po­stup ka, ura di pri va ti za ci ja ta ko što će­se­pro­na­ći­stra­te­ški­part­ner­ko­ji­mo­že­da­do­ve­de­do­to­ga­da­„Mi­tro­srem“­bu­de­ jed­na­uspe­šna­fir­ma­ ­­ob­ja­snio­ je­gra­do­na­čel­nik­Srem­ske­Mi tro vi ce Vla di mir Sa na der raz lo­ge­zbog­ko­jih­su­pred­lo­že­ne­od­lu­ke­

o­„Mi­tro­sre­mu”­­uz­na­po­me­nu­da­se­na kon vi še tur bu lent nih i te ških go­di­na­mo­ra­na­ći­na­čin­uspe­šnog­po­slo va nja za “Mi tro srem”.

Po je di ni od bor ni ci su usvo je ne od lu ke o kon ver zi ji du go va jav nih pred­u­ze­ća­ raz­li­či­to­ tu­ma­či­li.­ Jer,­sma­tra­ju­da­je­za­klju­čak­Vla­de­Sr­bi­je­jed­no,­a­pre­po­ru­ka­iz­Di­rek­ci­je­za od u ze tu imo vi nu ne što sa svim dru go. –­To­zna­či­da­ne­ko­pri­pre­ma­"Mi­

tro­srem"­za­pro­da­ju,­da­ima­kup­ca­i da po ku ša va da mu obez be di što bo­lju­ ce­nu.­ U­ slu­ča­ju­ da­ ga­ pre­u­zme u sa da šnjem sta nju, bio bi oba­ve­zan­ da­ vra­ti­ oba­ve­ze.­ Tom­kup­cu­se­ova­ko­či­sti­pro­stor,­da­bi­ga ku po vi na naj ma nje ko šta la ­ ko­men ta ri sao je, iz me dju osta log, ovu te mu od bor nik Uje di nje opo zi ci je Alek­san­dar­Pro­da­no­vić.Da­je­„Mi­tro­srem”­zna­čaj­no­pred­

u­ze­će­ za­ po­ljo­pri­vred­nu­ pro­iz­vod­nju gra da i Sr bi je, po no vio je gra­do­na­čel­nik­Sa­na­der­i­na­sta­vio­ka­ko­ve­ći­na­u­sa­li­pri­sut­nih­zna­ko­li­ko­ta­fir­ma­ima­ze­mlje,­ko­jim­ka­pa­ci­te­ti­ma­ ras­po­la­že,­ a­ dr­ža­va­ je­ od­lu­či­la­da­to­pred­u­ze­će­op­sta­ne.­­­Ali­je­pro­blem­ka­ko­iza­ći­iz­na­

go mi la nih du go va na sta lih na raz­ne­na­či­ne.­I­na­ša­ide­ja­u­Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci­­je­da­pro­ba­mo­da­oču­va­mo­„Mi­tro­srem”,­da­ga­na­ne­ki­na­

čin­ sta­bi­li­zu­je­mo­ i­ pri­pre­mi­mo­ za­da lju pro da ju. I ide ja Vla de je da se­pred­u­ze­će­sa­ču­va,­da­mu­se­pro­na­đe­ stra­te­ški­ part­ner,­ da­ na­sta­vi­da lje po ljo pri vred nu pro iz vod nju. Za­to­smo­se­na­ovaj­ko­rak­od­lu­či­li­i­mi­i­jav­na­pred­u­ze­ća­­­­ob­ja­snio­je­gra­do­na­čel­nik­Sa­na­der.­Va­so­ Da­mja­no­vić, od bor nik

SPS­a,­ ­ par­ti­je­ ko­ja­ je­ član­vla­da­ju­će­ko­a­li­ci­je­u­lo­kal­nom­par­la­men­tu,­­do­dao­je­da­ovo­pred­u­ze­će­ima­4.000­ma­lih­ak­ci­o­na­ra­­na­či­ju­šte­tu­je­ura­đe­na­ra­ni­ja­pri­va­ti­za­ci­ja.­

­ Ma lim ak ci o na ri ma je od u ze to 15 od sto imo vi ne da bi se ura di la pri­va­ti­za­ci­ju­ „Mi­tro­sre­ma“­ i­ oni­ će­se na ma po ja vi ti kao pro blem. Gla­sa­ću­ za­ pred­lo­že­no,­ ­ ali­ će­mo­ do­ne­tom­od­lu­kom­otvo­ri­ti­„Pan­do­ri­nu­ku­ti­ju“­u­šta­nas­gu­ra­Di­rek­ci­ja­za­od­u­ze­tu­imo­vi­nu.­Grad­će­na­to­va­ri­ti se bi no vu bri gu ­ ma le ak ci o na re „Mi­tro­sre­ma”­ ko­ji­ su­ bi­li­ ošte­će­ni.­Kad­ dr­ža­va­ ne­mo­že­ da­ ­ re­ši­ pro­blem­ “Mi­tro­sre­ma”­mo­že­ li­ to­ovaj­grad?! – pi tao je od bor nik Va so Dam­nja­no­vić.Pred­lo­že­ni­ za­klju­čak­ i­ od­lu­ke­ o­

Mi­tro­sre­mu”­ su­ usvo­je­ni­ ve­ći­nom­gla so va od bor ni ka, a ko li ka je vred­nost­po­tra­ži­va­nja­ko­je­ će­bi­ti­ kon­ver to va no u ak ci je ni je za sa da po­zna to. ­ S.Đ­–­Sl.N.

U Sr­bi­ji­ je,­ naj­zad,­ i­ dr­ža­va­pre­po­zna­la­ zna­čaj­ za­dru­ga­i­udru­ži­va­nja,­svet­skog­

tren da sa 800 mi li o na za dru ga­ra oku plje nih u 750.000 za dru ga. Pro ce ne da lje go vo re da je oko tri mi li jar de lju di po ve za no sa ra dom za­dru­ga.­ I­ da­ za­dru­ge­ obez­be­đu­ju­vi še od 100 mi li o na po slo va ši rom sve ta, što je za 20 od sto vi še od mul ti na ci o na lih kor po ra ci ja. Svet­ski­pro­ces­ko­ji­bez­ne­do­u­mi­ca­mo­že­i mo ra da bu de mo del eko nom ske oko sni ce op stan ka si ro ma šnih po je­di na ca.Od­osni­va­nja­pr­ve­ze­mljo­rad­nič­

ke za dru ge u Voj vo di ni, ujed no tre­će­na­sve­tu­(Bač­ki­Pe­tro­vac,­1846),­za tim pr vih grad skih za nat sko­pro­iz­vo­đač­kih­ (Be­o­grad,­ 1870)­ i­ pr­ve­ ze­mljo­rad­nič­ke­ za­ru­ge­ u­ Sr­bi­ji­(Vra­no­vo,­ 1894)­ ni­je­ se­ do­ da­nas­do­go­di­lo­da­dr­ža­va­di­rekt­no­po­ma­

že­rad­po­sto­je­ćih­i­osni­va­nje­no­vih­za dru ga. U ogrom nom i ni ma lo la­kom po slu, ko ji u ime Vla de Re pu­bli ke Sr bi je vo di i or ga ni zu je Mi lan Kr­ko­ba­bić, mi ni star bez port fe lja za­du­žen­ za­ re­gi­o­nal­ni­ raz­voj­ i­ rad­jav­nih­pred­u­ze­ća,­u­na­red­ne­tri­go­di­ne­ pla­ni­ra­no­ je­ da­ dr­ža­va­ u­ ob­no­vu­za­dru­gar­stva­ulo­ži­25­mi­li­o­na­evra.­No­vac­će­bi­ti­is­ko­ri­šćen­za­re­vi­ta­li­za­ci­ju­po­sto­je­ćih­(po­oko­12,5­mi­li­o­na­ di­na­ra)­ i­ osni­va­nje­ no­vih­za­dru­ga­(po­6,25­mi­li­o­na­di­na­ra)­u­oko­500­ve­ćih­se­la­u­Sr­bi­ji.­Po­zi­tiv­no­ je­ što­mi­ni­star­ Kr­ko­

ba­bić,­ sa­ is­ku­stvom­ glav­nog­me­na­dže­ra­ ve­li­kog­ jav­nog­ pred­u­ze­ća,­u­ovu­mi­si­ju­uno­si­i­lič­ni­pe­čat:­ve li ku ener gi ju i en tu zi ja zam. Uz to je, bez re zer ve, na sa rad nju po­zvao­sve­ko­ji­mo­gu­da­po­mog­nu:­od­ sve­šte­ni­ka­ do­ uči­te­lja,­ ko­ji­ su­ne ka da or ga ni zo va li rad pr vih za­

dru ga na ovim pro sto ri ma, do vr­hun­skih­ struč­nja­ka­ SA­NU,­ Za­dru­žnog­ sa­ve­za­ Sr­bi­je­ i­ Za­dru­žnog­sa ve za Voj vo di ne, po ljo pri vred nih fa­kul­te­ta,­na­uč­nih­in­sti­tu­ta,­lo­kal­nih sa mo u pra va. Pri tom, na gla­ša va je dan od osnov nih iz vor nih prin ci pa za dru gar stva – ne u tral­nost:­ni­je­bit­no­ko­joj­par­ti­ji­pri­pa­daš,­ko­je­su­ve­re­i­na­ci­je.­Od­lu­ču­ju­ća­ je­ do­bra­ na­me­ra­ i­ struč­nost­da se bo lje or ga ni zu je mo, po dig­ne­mo­stan­dard­i­ži­vi­mo­u­bo­ga­toj­Sr­bi­ji­(neo­d­sa­nja­ni­san­za­dru­žnog­po­sle­ni­ka­Za­ha­ri­ja­Tr­nav­če­vi­ća).Ključ­ni­„igra­či“­u­ob­no­vi­za­dru­

gar stva su, ne sum nji vo – za dru­ga­ri.­ Naj­te­ži­ za­da­tak­ ti­ma­Mi­la­na­Kr­ko­ba­bi­ća­ će­bi­ti­ –­ vra­ća­nje­po­ve­re­nja­ se­lja­ka­ u­ dr­žav­ne­ in­sti­tu­ci­je.­Dr­ža­va­ je,­pod­ne­kim­dru­gim­na­zi­vom,­vi­še­pu­ta­od­Dru­gog­svet­skog­rat­po­na­lo­gu­KPJ­a,­gu­

ši­la­udru­ži­va­nje­se­lja­ka­ili­ih­je­na­sil­no­ udru­ži­va­la­ i­ bez­ nji­ho­ve­ vo­lje ot ku plji va la nji ho ve pro iz vo de (se­ljač­ke­rad­ne­za­dru­ge...­o­če­mu­sve­do­če­ i­ po­tre­sne­ sce­ne­ „Ve­li­ke­dra me“ u Na rod nom po zo ri štu u Be­o­gra­du).­„Naj­sve­ži­ji­pri­me­ri“­su­Za­kon­o­udru­že­nom­ ra­du­ (1976),­ka­da­su­za­dru­ge­prak­tič­no­ne­sta­le­(i­po­sta­le­OOUR­i),­a­za­tim­i­pro­ces­ vra­ća­nje­ za­dru­ga­ma­ amand­ma­ni­ma­na­Ustav­SFRJ­1988.­go­di­ne,­ ka­da­ je­ za­dru­ga­ma­ vra­ćen­sta tus, ali ne i imo vi na.Ka­ko­ sa­da­ sve­do­ci­ma­ tih­ do­ga­

đa­ja,­ nji­ho­vim­ si­no­vi­ma­ ili­ unu­ci­ma, kom plet nom jav nom mnje nju u­Sr­bi­ji­ob­ja­sni­ti­da­je­reč­o­do­broj­i­ iskre­noj­ na­me­ri­ dr­ža­ve?­ Naj­bo­lja­po­tvr­da­će­bi­ti­no­vi­po­zi­tiv­ni­pri­me­ri­(„dok­ne­vi­dim­–­ne­ve­ru­jem“)­iz­no­ve­prak­se­(kon­kurs­za­do­de­lu­nov­ca­ob­ja­vljen­je­po­čet­kom­ma­ja).

Za 2017, ko ja se sma tra go di nom „na­pi­pa­va­nja­ pul­sa“­ i­ „za­gre­va­nja“­u osni va nju pr vih no vih za dru ga i ubri zga va nju to li ko neo p hod nog ki­se­o­ni­ka­po­sto­je­ćim,­Vla­da­Re­pu­bli­ke­Sr bi je je pre de se tak da na odo bri la 200­mi­li­o­na­di­na­ra.­Na­taj­no­vac­će­mo­ći­ da­ ra­ču­na­ju­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­pet sla bo raz vi je nih re gi o na na ju gu Sr­bi­je:­Ja­bla­nič­ki,­To­plič­ki,­Pi­rot­ski,­Ni­šav­ski­i­Pčinj­ski.­

Uz po štu, am bu lan tu, bo lju in fra­strak tu ru i za dru gu, ko ja je ne ka da ne­bez­raz­lo­ga­do­bi­la­epi­tet­„dru­gog­do ma“ za dru ga ra, stva ra ju se uslo­vi da se la ne bu du na pu šte ne oaze. Ima tu mno go po sla i za mno ga dru ga mi ni star stva u Vla di Sr bi je. Se lo mo ra da po sta ne bri ga ce le Sr­bi­je.­Jer,­pra­zan­pro­stor­je­ozbi­ljan­po­li­tič­ki­pro­blem­i­iza­zov­za­ne­zva­ne­„go­ste“. ­ B.­Gu­lan

PO­ČI­NJE­PRO­CES­RE­VI­TA­LI­ZA­CI­JE­ZA­DRU­GAR­STVA­U­SR­BI­JI

Za­dru­ge­da­oži­ve­se­loPro­je­kat­„te­žak“­25­mi­li­o­na­evra­do­bio­je­ozna­ku­„od­na­ci­o­nal­nog­in­te­re­sa“

SREM­SKA­MI­TRO­VI­CA­•­TRA­GOM­SKUP­ŠTIN­SKIH­OD­LU­KA­O­SUD­BI­NI­„MI­TRO­SRE­MA­“

Kad­du­go­vi­po­sta­ju­ak­ci­je­

Pred sed nik Sin di kal ne or ga ni­za ci je u “Mi tro sre mu” Ste van Jo­va­no­vić­sma­tra­da­rad­ni­ci­po­dr­ža­va ju sva ku pro me nu i ak ci ju ko ja do­vo­di­do­sta­bil­no­sti­pred­u­ze­ća.­­­ Ho­će­mo­ da­ pred­u­ze­će­ bu­de­

sta bil no, da mi ra di mo i bu de mo na gra dje ni pla ta ma. Za taj cilj ni­smo pro tiv ijed ne op ci je, bi la ona ustu­pa­nje­ pred­u­ze­ća,­ re­or­ga­ni­za­ci ja ili no va pro da ja – re kao nam je Ste­van­Jo­va­no­vić.­

I­Ru­mlja­ni­kon­ver­tu­ju­dugNa­kon­ mi­tro­vač­ke­ Skup­šti­

ne gra da, o “Mi tro sre mu” su se iz ja šnja va li i u Ru mi. Na sed­ni ci Skup šti ne op šti ne Ru ma, sa zva noj po hit nom po stup ku, usvo­jen­je­Pred­log­Od­lu­ke­o­da­va nju sa gla sno sti na kon ver zi ju po­tra­ži­va­nja­Op­šti­ne­Ru­ma­pre­ma “Mi tro sre mu” a.d. iz Srem­ske Mi tro vi ce. Vla da Re pu bli ke Sr­bi­je­ je­ do­ne­la­ za­klju­čak­ da­se­ sva­ po­tra­ži­va­nja­ Vla­de­ Sr­bi je kon ver tu ju u ak ci o nar ski ka­pi­tal­ “Mi­tro­sre­ma”.­ Kon­ver­to­va­nje­ rum­skih­ po­tra­ži­va­nja­su usle di la na pre po ru ku Vla de Sr bi je.

Uprav na zgra da "Mi tro sre ma"

Sid­ni­kat­ho­će­sta­bil­no­pred­u­ze­će

Od­bor­ni­ci­usvo­ji­li­za­ključ­ke

4 16. jun 2017.

PO GLE DI

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pod ge slom „za šti ti mo se be, a ne sa mo svo je use ve“, u Srem­skoj Mi tro vi ci se tre ću go di nu

spro vo di pro je kat bez bed nog sa ku­plja nja am ba la žnog ot pa da od sred­sta va za za šti tu bi lja po kre nu tog u Udru že nju ino stra nih pro iz vo dja ča pe sti ci da. Pro je kat da je re zul ta te, u Srem skoj Mi tro vi ci se spro vo di tre­ću go di nu i sva ke go di ne se sve vi­še po ljo pri vred ni ka u se li ma pri klju­ču je se ak ci ji. Je dan od po ka za te lja uspe šno sti pro jek ta u ovoj sre di ni i u Sre mu je što je pro šle go di ne sa­ku plje no čak osam to na ovog ot pa­da na bez be dan na čin, re kao je Sa­va Po po vić, ko or di na tor SEC PA­e u Srem skoj Mi tro vi ci na sa stan ku sa pred stav ni ci ma me snih za jed ni ca u sklo pu pred sto je ćeg sa ku plja nja am ba la žnog ot pa da. ­ Ak tu el no je sa da do go va ra nje

sa pred stav ni ci ma me snih za jed ni­ca oko ter mi na pre u zi ma nja am ba­la žnog ot pa da. Ras po red smo sa či­ni li i po tra di ci ji ga pre no si mo pred­stav ni ci ma se la ka ko bi se una pred znao. Ra di se o se li ma ko ja po kri­va ju po ljo pri vred ne struč ne slu žbe Srem ska Mi tro vi ca i Ru ma – ob ja­snio je Po po vić.

Ova ak ci ja se na te ri to ri ji Po ljo­pri vred ne struč ne slu žbe Srem ska Mi tro vi ca spro vo di se tre ću go di­nu, na pod ruč ju PSS Ru ma dru gu go di nu. Od ziv je, po Po po vi će vim re či ma, raz li čit i za vi si od me sta i shva ta nja lju di, ali pro šle go di ne je od ne to oko osam to na am ba la že.

Sa ku plje na am ba la ža se još jed­nom is pi ra i ide na bez bed no spa lji­va nje u po stro je nja ko ja ima ju fil te­re za ta kvu na me nu.

Va žnost tog po sla je u či nje ni ci da se ta ko spre ča va da ova am ba­la ža ne ode u ko mu nal ni ot pad i

da se ne ba ca po ka na li ma. Nje nim bez bed nim ukla nja njem do pri no si se za šti ti čo ve ka i ži vot ne sre di ne.

Bez bed no ukla nja nje am ba la­žnog ot pa da je oba ve za za ko nom pro pi sa na, va ži za sve pro iz vo dja če i oni su oba ve zni da uklo ne am ba­la žni ot pad od svo jih pro iz vo da.

Na čel nik Grad ske upra ve za po­ljo pri vre du u Srem skoj Mi tro vi­ci Vla di mir Na sto vić sla že se da pro je kat da je oče ki va ne re zul ta te na pla nu una pre dje nja po ljo pri vre­de i za šti te čo ve ko ve oko li ne. Ove dve obla sti su usko po ve za ne i ne mo gu da se raz dva ja ju a cilj pro jek­ta je una pre dje nje za šti te ži vot ne sre di ne i edu ka ci ja na ših po ljo pri­vred nih pro iz vo dja ča o to me što je grad pre po znao jer već tre ću go di nu

spro vo di ovaj pro je kat. ­ U Man dje lo su su, na pri mer,

po ljo pri vred ni pro iz vo dja či za do­volj ni ak ci jom sa ku plja nja am ba la­že, po ve ća va se broj uklju če nih a sa mi tim i svest sta nov ni ka. Mi će­mo ovaj i slič ne pro jek te po dr ža va ti i ubu du će. Sa ku plja nje am ba la že je bes plat no a ko ri sti nam da ču va mo čo ve ka i čo ve ko vu oko li nu – re kao je Na sto vić.

Pred stav nik me sne za jed ni ce Mar tin ci Dar ko Ga vri lo vić pod se ća da je ra ni je ovaj ot pad na kon upo­tre be sred sta va ba can po ka na li ma, a ka da je ak ci ja sa ku plja nja po če la po če lo je i uklju či va nje do ma ćin sta­va. Sa da je u ovom se lu sve vi še uklju če nih u ak ci ju.

S.Đ. - Sl.N.

Sr bi ja ima 4.709 se la, a u sva­kom od njih 1.034 da nas ži­vi ma nje od 100 sta nov ni ka.

Ako se sa da šnji pro ces na sta vi, za de ce ni ju i po u če tvr ti ni se la osta­će sa mo spo me ni ci kao do kaz sko­ra šnjeg ži vo ta. I dok lju di u gra do­vi ma ne ma ju šta da ra de, u se li ma ne ma ko da ra di. Se la iz u mi ru, a ne ko ri sti se šan sa da se ti ne ga tiv ni tren do vi za u sta ve, sa mim tim i da se raz vi ja ju ru ral na pod ruč ja. To bi bio i put za sma nji va nje ne za po sle­no sti. Na i me, od de set rad ni ka ko ji su osta li bez po sla, vi še od po lo vi ne mo glo bi da se za po sli u ru ral nim pod ruč ji ma Sr bi je. Po vra tak na se lo ne zna či, me đu tim, vra ća nje rad ni­ka mo ti ci, ra lu i trak to ru, već nji ho­vo za po šlja va nje u obla sti mo der ne po ljo pri vre de. Ta kav na čin vo đe nja ru ral ne po li ti ke bio bi spas za se la, ali i za Sr bi ju.

Pi ta ju ći se šta da se ra di na pu­tu za spas se la, is tra ži va či is ti ču da nam je po treb na no va so ci jal na i agrar na re for ma.

Pod sti caj za od la zak na se lo

No vim za ko ni ma o po se do va nju, ko ri šće nju i ras po la ga nju po ljo pri­vred nim ze mlji štem tre ba po seb no na gla si ti zna čaj plod ne ze mlje kao ogra ni če nog pri rod nog do bra nad ko jim ni ko ne mo že da ima neo­gra ni če nu svo ji nu, is ti če Mi tro vić. No ve ze mlji šne za ko ne tre ba pri la­go di ti naj bo ljoj srp skoj i evrop skoj prav noj tra di ci ji u ko joj su urav­no te že ne eko nom sko­tr ži šne i so ci jal no­eg zi sten ci jal ne funk ci je po ljo pri vred nog ze mlji šta za se lja­ke, pred u zet ni ke i Sr bi ju. Agrar nu re for mu ti me bi smo do ve li u okvi­re urav no te že nih tr ži šnih i dr žav­no­plan skih na če la pri vre đi va nja i ta ko bi ona po sta la stub so ci jal no od go vor ne agrar ne eko no mi je i odr ži vog ru ral nog raz vo ja. Za Sr­bi ju bi u tom smi slu bi la ko ri sna is ku stva Dan ske, Austri je, Ne mač­ke ili Fran cu ske, ko ja bi se u re for­mi ze mlji šnih (vla snič kih i dru gih) od no sa mo gla kom bi no va ti s naj­bo ljom srp skom tra di ci jom u ko joj svo ji na nad ze mljom ni kad ni je bi la ap so lut na i neo gra ni če na.

Zbog to ga bi ubu du će pri li kom ko ri šće nja, a na ro či to pri ku po pro­da ja ma ze mlji šta, tre ba lo za ra ču­na va ti stvar nu di fe ren ci jal nu ren tu od go va ra ju ćih ze mlji šnih par ce­la. To što je ne ka pro seč na par ce­

la po sta la ba sno slov no sku pa za to što je po red nje no vo i zgra đe ni si­stem za na vod nja va nje i auto­put ili je po sta la pri vlač na za iz grad nju stam be no­po slov nih obje ka ta, ni je za slu ga nje nog vla sni ka, pa ni pri­ho di od pro da je ili za ku pa ne mo gu pri pa sti sa mo nje mu. Ta kve par ce le mo ra le bi da bu du znat no vi še opo­re zo va ne, a na dok na da za njih u re­sti tu ci ji imo vi ne mo ra la bi da bu de znat no ma nja. Nov ča ni fond ko ji bi se ta ko ofor mio ko ri stio bi se za po­dr šku oni ma ko ji bi sa svo jim po ro­di ca ma oti šli u pre de le ko ji osta­ju bez se o skog sta nov ni štva da bi se ta mo ba vi li po ljo pri vre dom. U tim kra je vi ma dr ža va bi ku po va la ili za ku plji va la, na pri mer. na 50 go di na, na pu šte ne ku će i po ljo pri­vred na ga zdin stva i da va la ih na ko ri šće nje oni ma ko ji bi ih ko ri sti­li, a ne ma ju sop stve na sred stva za pri stoj nu eg zi sten ci ju.

Or ga ni za ci o ni ob lik ovih aran­žma na bi le bi se o ske za dru ge op­šteg ti pa u ko ji ma bi se mo gli na ći i or ga ni za ci o no po ve za ti, pa i in­te re sno umre ži ti, sta ri od se lje ni ci – vla sni ci i no vi do se lje ni ko ri sni ci na pu šte nih po ljo pri vred nih ga zdin­sta va u pod ruč ji ma u ko ji ma je iz­ra že na de po pu la ci ja. Ta kve za dru ge – ma ti ce mo gle bi da ima ju, s jed ne stra ne, svo je se o ske (pro iz vo đač ke i pre ra đi vač ke) i, s dru ge, grad ske (tr go vač ke i po tro šač ke) odelj ke.

Osno va ti agrar nu raz voj nu ban ku

Mre ža se o skih i grad skih za dru ga je naj bo lja, a za pra vo i je di na re al na al ter na ti va mul ti na ci o nal nim tr go vin­skim lan ci ma ko ji na šim pro iz vo đa či­ma pre ma lo pla ća ju zdra ve po ljo pri­vred ne pro iz vo de, a na šim po tro ša či­ma sku po pro da ju hra nu sum nji vog kva li te ta. Ta ko bi bi lo mo gu će da pro iz vo đa či pro iz vo de zdra vu hra nu za po zna te po tro ša če, ko ji bi u njih ima li pu no po ve re nje.

Na pre ci zno utvr đe nim svo jin skim ovla šće nji ma nad po ljo pri vred nim ze mlji štem, kao i nad dru gim objek­ti ma i fi nan sij skim ka pi ta lom ko ji se ak ti vi ra u po ljo pri vre di, us po sta vi li bi se raz li či ti or ga ni za ci o ni ob li ci po ljo­pri vred ne pro iz vod nje, pre ra de i pro­me ta po ljo pri vred nih pro iz vo da.

U obla sti fi nan sij skih uslu ga u po­ljo pri vre di dr ža va bi tre ba lo da osnu­je agrar nu raz voj nu ban ku pre ko ko­je bi bi la pla si ra na sred stva iz agrar­nog bu dže ta, kre di ti ra na i sub ven ci­o ni sa na po ljo pri vred na pro iz vod nja i iz voz po ljo pri vred nih pro iz vo da. Ova ban ka isto vre me no bi ima la oba ve zu da kon tro li še po slo va nje šted no­kre­dit nih ode lje nja u po ljo pri vred nim za dru ga ma, či je po sto ja nje i de lo­va nje tre ba po no vo omo gu ći ti no vim za ko nom o za dru ga ma, kao i od go­va ra ju ćim od red ba ma za ko na o obli­ga ci o nim od no si ma i dru gim za ovo

re le vant nim pro pi si ma.Ti me bi bi lo osi gu ra no i za ko ni to

fi nan sij sko po slo va nje šted no­kre­dit nih ode lje nja za dru ga i obez be đen no vac za dru ga ra. Za dru ge do bi ja ju i na zna ča ju, po seb no ak ci ja da se re­vi ta li zu je ili osnu je 500 no vih za dru­ga, za šta je mi ni star stvo ko je vo di Mi lan Kr ko ba bić obez be di lo 25 mi li­o na evra u na red ne tri go di ne, do bi ja pu nu po dr šku.Ali, za to su po treb ne i pro me ne za ko nja o za dru ga ma. On je po sle dve de ce ne i je če ka nja do­net 29. de cem bra 2015. go di ne. Tajh no i vi no vi za kon ne po dr ža va šted no kre dit ne slu žbe na osno vu ko jih po či­va 800 mi li o na za dru ga ra u 750.000 za dru ga u sve tu. Jer, da nas je oki tri mi li jar de lju di u sve tu po ve za no sa ra­dom za dru ga. To je i naj ve ća pri med­ba na za kon ko ji su kre i ra li lju di van za dru gar stva. Od no sno, kre i ra li su ga po že lji po li ti ča ra vla da ju će oli gar hi­je, a ne onih ko ji tre ba da ga spro­vo de u ži vot. Do bro je da se dr žab va po sle 170 go di na zu a dru gar stva na ovim pro sto ri ma se ti la da ga po dr ži i ma te ri jal no. To će bi ti dug pro ces, na nje mu tre ba iz dr ža ti, a glav ni po sao je po vra tak po ve re nja. Jer, sa ovim se za dru ga ma vra ća sta tus, ali one če ka ju neo prav da no od u ze tu imo vi­nu u vred no sti od oko dve mi li a jr de evra! Ra di se o 200.000 hek ta ra po­se da, zgra da ma, me ha ni za ci ji. Ako, se to uraid, on da će to bi ti i po vra tak po ve re nja!

Spas za se la i Sr bi juOd de set rad ni ka ko ji su osta li bez po sla, vi še od po lo vi ne mo glo bi da se za po sli u na šim ru ral nim pod ruč ji ma

Pi še: Bra ni slav Gu lan

Član Aka de mij skog od bo ra za se lo SA NU i član Na uč nog dru štva eko no mi sta

SREM SKA MI TRO VI CA • TRE ĆA GO DI NA PRO JEK TA SEC PA

Sa ku pi li osam to na am ba la že Bez bed no ukla nja je am ba la že od za štit nih sred sta va da je re zul ta te jer se u ak ci ju uklju ču je sve vi še po ljo pri vred nih pro iz vo dja ča - Po znat ras po red sa ku plja nja am ba la že po se li ma

Ras po redRas po red pri ku plja nja am­

ba la žnog ot pa da na srem sko­mi tro vač kom pod ruč ju je sle­de ći: 10. jul ­ Bo sut od 15:00 do 17:00, 11.jul ­ Ku zmin ­ 11:00 do 12:00, Mar ti ni­ci ­ 12:30 do 14:00, Srem ska Mi tro vi ca ­ 14:30 do 15:30 12.jul – Le ži mir ­ 8:00 do 9:00, Man dje los ­ 9:30 do 11:00, Gr­gu rev ci ­ 11:30 do 12:30, Ve­li ki Ra din ci ­ 13:00 do 14:00 Ša šin ci ­ 14:30 do 15:30, a Ja­rak ­ 16:00 do 17:00.

Vlad­mir­Na­sto­vić,­na­čel­nik­za­po­ljo­pri­vre­du

Sa­sta­nak­sa­pred­stav­ni­ci­ma­me­snih­za­jed­ni­ca

Sa­va­Po­po­vić­ko­or­di­na­tor­pro­jek­ta

516. jun 2017.

AK TU EL NO STI

GAZDINSTVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pot pred sed nik Po kra jin ske vla de Đor­đe­Mi­li­će­vić i re sor ni se­kre tar Vuk­Ra­do­je­vić, uru či li

su u sre du, 14. ju na, ugo vo re pred­sed ni ci ma 40 lo kal nih sa mo u pra va u Voj vo di ni, ko je su ostva ri le pra vo na bes po vrat na sred stva u okvi ru kon­kur sa na me nje nog ure đe nju ka nal­ske mre že u funk ci ji od vod nja va nja po ljo pri vred nog ze mlji šta. Ukup na

vred nost ove in ve sti ci je, pla ni ra ne pro gra mom Po kra jin skog se kre ta ri­ja ta za po ljo pri vre du, vo do pri vre du i šu mar stvo za 2017. go di nu, iz no si 920 mi li o na di na ra.

U svom obra ća nju, po vo dom zna­ča ja me ra za una pre đe nje po ljo pri­vre de i raz voj se la u na šoj po kra ji­ni, pot pred sed nik Mi li će vić je na veo da je reč o jed noj od naj zna čaj ni jih

kon kurs nih li ni ja re sor nog se kre ta­ri ja ta, kao i ce le Po kra jin ske vla de, i po obi mu i po su šti ni.

­ Dva su di rekt na be ne fi ta od ovog po sla. Je dan je op šti, eko­nom ski, jer se ra di o in ve sti ci ji od pre ko 900 mi li o na di na ra, ko ja će bi ti usme re na u pri vre du Po kra ji ne. Sa dru ge stra ne, reč je o odr ža va­nju ve o ma va žnog i iz u zet no vred­nog hi dro me li o ra tiv nog si ste ma od pre ko 20.000 ki lo me ta ra ka nal ske mre že ­ uka zao je Mi li će vić.

Na ovaj na čin, pre ma re či ma pot pred sed ni ka Po kra jin ske vla de, po sti žu se dva va žna ci lja. Pr vi cilj se ogle da u pod sti ca ju in ten ziv ni­je po ljo pri vred ne pro iz vod nje kao stra te ške gra ne, ne sa mo u Voj vo­di ni već u ce loj Sr bi ji. Dru gi va žan cilj, ko ji će bi ti po stig nut re dov nim odr ža va njem ka nal ske mre že, je ste sma nji va nje štet nih po sle di ca od ve li kih po pla va, ko je ugro ža va ju i pri vre du i sta nov ni štvo.

Pot pred sed nik Mi li će vić je na gla­sio i da je to sa mo je dan seg ment ra da Se kre ta ri ja ta i Po kra jin ske vla­de, ko ja je okre nu ta sve u kup nom eko nom skom raz vo ju.

Po kra jin ski se kre tar za po ljo pri­vre du, vo do pri vre du i šu mar stvo Vuk Ra do je vić je is ta kao da je reč

o pro jek tu ko ji zah te va kon ti nu i ra ni pri stup.

­ No va Po kra jin ska vla da od ju na j pro šle go di ne je dan od ak ce na ta sta vi la na vo do pri vre du, i no vi re­ba lans bu dže ta, upra vo go vo ri to me u pri log kroz sred stva iz dvo je na u ove na me ne ­ na gla sio je Ra do je­vić. On je na veo da su ova ula ga­nja od 920 mi li o na di na ra za ure­đe nje ka nal ske mre že, za jed nič ka

in ve sti ci ja, u ko joj je Se kre ta ri jat uče stvo vao sa 480 mi li o na di na ra, a uče šće lo kal nih sa mo u pra va 440 mi li o na di na ra. Na ovaj na čin će se za jed nič kim sred stvi ma obez be di ti do dat ne fi nan si je vo do pri vre di Voj­vo di ne i ra di ti, i na ure đe nju crp nih sta ni ca, is pu sta, usta va i pro pu sta, od no sno na sve u kup nom ure đe­nju svih vo do pri vred nih obje ka ta u okvi ru ka nal ske mre že. S. P.

Pre ma po sled njem po pi su po­ljo pri vre de u Sr bi ji, iz vr še­nom 2012. go di ne, na pod­

ruč ju gra da Srem ska Mi tro vi ca bi lo je re gi stro va no 7.559 ga zdin sta va od ko jih je 7.525 ga zdinj sta va po­se do va lo ze mlji šte či ja po vr ši na je iz no si la ukup no 49.578 hek ta ra. Ta ko đe, ova ga zdin stva su ob ra­đi va la 18.700 hek ta ra ze mlje uze­te u za kup, a da va la su u za kup 9.273 hek ta ra ze mlje. Sve ovo go­vo ri da je pro se čan po sed ze mlji­šta ni je ve li ki u srem sko mi tro vač­koj op šti ni, pa ni je neo bič no da se po ljo pri vred ni pro iz vo đa či ba ve i ra tar stvom i sto čar stvom idru gim po slo vi ma ka ko bi ima li ve ćeg in­te re sa u po slo va nju.

Goj ko Du rać se ni je spe ci ja­li zi rao za ra tar sku ili sto čar sku pro iz vod nju već po ma lo sva šta­ri, po seb na lju bav su mu ­ ko nji. Po se du je ne ko li ko ju ta ra ze mlje na ko ji ma se je po ju tro de te li ne, zo bi i ku ku ru za za svo je ko nje, a ono što pre o sta je od po se da se je da obez be di hra nu za tov ne svi nje, kr ma če i pra si će.

­ Imam i se dam do osam ari vi­no gra da, za sa dio sam ga na me­stu sta rog vi no gra da ko ji je pret­hod no po va đen. Po sa dio sam no vu vi no vu lo zu, no vo gro žđe i to na ži cu. Moj vi no grad je na br du, na uz vi še nju ata ra se la ko ji je vi si ne la ća rać kog cr kve nog tor nja. Za­to to zo vu Br do, jer je sa te ko te se lo u do li ni. Tu su od pam ti ve ka bi li vi no gra di. Bi lo ih je i vi še ne go sa da ali su ih lju di iz nji ma zna nih raz lo ga po va di li. Ma nje je par ce la, lju di sa de vi še vo će, jer je jed no­

stav ni je za ob ra du. Ta mo na br du mi je i vi ken di ca, u ko joj se mo že ži ve ti ali bez stru je – pri ča Goj ko.

Ove go di ne za Sv. Tri fu na Du­rać je bio do ma ćin ma ni fe sta ci je po sve će ne vi no gra dar skom sve cu i obi ča ju ve za nom za taj dan. Po dru gi put je ka ko je ovaj obi čaj ob­no vljen pri mio go ste, a pr vi put to je bi lo, se ća se, ka da je osno van Ko njič ki klub u La ćar ku.

­ Ja se te tra di ci je ne se ćam, ali znam da bi moj otac za Sve tog Tri vu sta vio u džep bri tvu i išao u vi no grad da u sva kom re du gro žđa za re že po je dan čo kot. Ove go di ne smo se dru ži li kod me ne – pri ča Goj ko.

U La ćar ku ne ma mno go po ro­di ca ko je po se du ju vi no gra de, no za in te re so va ni se or ga ni zu ju za Sv. Tri fu na, bu de tu lju di iz me sne

za jed ni ce, ko njič kog klu ba i udru­že nja ta ko da se obi čaj re a li zu je ka ko do li ku je.

­ Ga jim ja i svi nje, ne dr žim ih broj ča no mno go, imam uvek 10 do 15 ko ma da svi nja i kr ma če i to je pre sve ga za na še po tre be. Sin se opre de lio za ko nje. To mu je ho bi. Pr vog ko nja u po ro di cu do ve li smo 1992 ili 1993. Ta da je moj otac do­veo ko nja mom si nu Iva nu. Bi lo je to ova ko: kra va ko ja ni je vi še mo­gla da se te li pro da ta je na va ša­ru i od do bi je nih pa ra je ku plje no ždre be za ro đen dan mom si nu. Bio je konj ne ko li ko go di na kod nas pa smo ku pi li dru gog ­ li pi ca­ne ra. Sin se ka sni je za si tio ko nja, ali se lju bav pre ma li pi ca ne ri ma po no vo vra ti la. Ko nji ma da je pred­nost u od no su na auta – iskre no go vo ri Goj ko Du rać.

U šta li ove la ća rač ke po ro di ce je tri gr la ra snih ko nja, a če tvr to su oče ki va li. Ko nji su im za pa ra­du, za si na Iva na pre sve ga, za sku po ve po Sre mu na ko ji ma idu mla di sa ko nji ma i fi ja ke ri ma. Tra­že ko nje za po ne ku vo žnju svad be pa iz gle da da se ne ka da šnja mo da po no vo vra ća.

­ Mo ja stri na re če jed nom da vi še vo li par ko nja ne go mer ce de­sa. Ja vo lim ko nje, ne vo zam na fi ja ke ri ma, a sve oko njih mo gu da ra dim ­ hva li se Du rać.

U svom dvo ri štu ima i dru gu sto ku – svi nje i to ono li ko ko li ko kr ma ča opra si.Osta vi po ro di ci za zi mu dva tri ko ma da, uhra ni ih ali ne ga ji za pro da ju na ve li ko.

­ Ni sam ve li ki sto čar ski pro i u zvo­đač, moj pla fon je 60 ko ma da go di­

šnje – is ti če ovaj po ljo pri vred nik. U se lu se u vre me ovog raz go­

vo ra sa Goj kom Du ra ćem na ve li ko go vo ri lo o sa rad nji stča ra sa Mi tro­som“.

­ Slu šao sam o to me ali ni sam za ne ku ko o pe ra ci ju ni sa kim od kla ni ča ra.Ni sam u tim vo da ma i ne in te re su je me.Mla đi ko ji ima ju 30

do 40 go di na mo gu da za gri zu u tu srad nju ja ne ra dim to. Imam ka pa ci tet i za 100 svi nja, ali ne ko­ri stim, sva ka dva me se ca is po ru­ču jem po ne ko li ko ko ma da i to mi je ko ri sni je ne go da ga jim na ve li ko – po ru ču je Goj ko Du rać.

­ S.­Đa­ko­vić

NO VI SAD • ZA URE ĐE NJE KA NAL SKIH MRE ŽA U PO KRA JI NI

Iz­dva­ja­se­920­mi­li­o­na­di­na­raUla­ga­nje­od­920­mi­li­o­na­di­na­ra­za­ure­đe­nje­ka­nal­ske­mre­že­je­za­jed­nič­ka­in­ve­sti­ci­ja,­u­ko­joj­je­Se­kre­ta­ri­jat­uče­stvo­vao­sa­480­mi­li­o­na­di­na­ra,­a­uče­šće­lo­kal­nih­sa­mo­u­pra­va­440­mi­li­o­na­di­na­ra

De­talj­sa­uru­če­nja­ugo­vo­ra

Ugo­vo­ri­za­40­lo­kal­nih­sa­mo­u­pra­va

LA ĆA RAK • GOJ KO DU RAĆ, PO LJO PRI VRED NIK

Sva­ko­ima­svo­ju­ra­ču­ni­cuGoj­ko­Du­rać­se­ni­je­spe­ci­ja­li­zo­vao­za­ra­tar­sku­ili­sto­čar­sku­pro­iz­vod­nju,­već­po­ma­lo­sva­šta­ri,­­a­po­seb­na­lju­bav­su­mu­ko­nji.­Po­se­du­je­ne­ko­li­ko­ju­ta­ra­ze­mlje­na­ko­ji­ma­se­je­po­ju­tro­de­te­li­ne,­zo­bi­i­ku­ku­ru­za­za­svo­je­ko­nje,­ali­osta­je­mu­do­volj­no­hra­ne­za­tov­ne­svi­nje,­kr­ma­če­i­pra­sad

Goj­ko­Du­rać

Goj­kov­sin­­Ivan­vo­zi­fi­ja­ker­na­jed­noj­la­ća­rač­koj­ma­ni­fe­sta­ci­ji

6 16. jun 2017.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Od ju la 2016. go di ne do ma­ja ove go di ne iz Sr bi je u svet je iz ve ze no ukup no 869.087

to na pše ni ce i 232.116 to na bra šna. "Čla­ni­ce­ Udru­že­nja­ Ži­ta­ Sr­bi­jeu­2016. go di ni iz ve zle su 3,5 mi li o­na to na agrar ne ro be i naj vi še do­pri­ne­le­ su­fi­ci­tu­ u­ spolјnoj­ tr­go­vi­ni­polјoprivrednih­ pro­iz­vo­da",­ ka­že­Vu­ko­sav­ Sa­ko­vić,­ di­rek­tor­ Udru­ženj­ "Ži­ta­Sr­bi­je’’.­Ka­da­po­sma­tra­mo­Evro­pu­u­pret­hod­noj­go­di­ni,­14­zemalјa­ za­be­le­ži­lo­ je­ rast­ iz­vo­za,­a­ iz­ra­že­no­ u­ pro­cen­ti­ma,­ Sr­bi­ja­ je­na­dru­gom­me­stu,­od­mah­iza­Mal­te,­ka­zao­je­Sa­ko­vić.­Ta­kvi­tren­do­vi­na sta vlje ni su i u 2017. go di ni pa je­po­ re­či­ma­di­rek­to­ra­no­vo­sad­ske­„Ži­to­u­ni­je’’­ Zdrav­ka­ Ša­ja­to­vi­ća­ za­pet me se ci u svet iz ve ze no 211.259 to­na­pše­ni­ce­i­93.490­to­na­bra­šna.Ina­če,­ Sr­bi­ja­ je­ u­ 2016.­ go­di­ni­

iz­ve­zla­ agrar­nih­ pro­iz­vo­da­ u­ svet­u vred no sti 3,2 mi li jar de do la ra, a uve zla za oko 1,6 mi li jar di do la ra, pa je ona je di na pri vred na gra na u ze­mlji­ko­ja­ostva­ru­je­su­fi­cit­u­eko­nom­skim­ od­no­si­ma­ sa­ sve­tom.­ To­je do bro, ali bi lo bi bo lje ka da bi se vi­še­iz­vo­zi­li­po­ro­i­zvo­di­ iz­vi­ših­fa­za­pre ra de,ka ovo su sa mo si ro vi ne za pro­iz­vod­nju­hra­ne.U­ sve­tu­ je,­ sa­mo­ 68­ zemalјa­ u­

2016. go di ni ima lo rast iz vo za u do­la ri ma, a ako po sma tra mo rast u od­no­su­na­pret­hod­nu­go­di­nu­u­pro­cen ti ma ­ Sr bi ja se na la zi na pe tom me stu. ­­ Sa­ra­đu­ju­ći­ sa­ Or­ga­ni­za­ci­jom­

za­ hra­nu­ i­ polјoprivredu­ Uje­di­nje­nih­na­ci­ja­(FAO)­ i­Evrop­skom­ban­kom­ za­ ob­no­vu­ i­ raz­voj­ (EBRD)­ u­ovoj go di ni se tru di mo da do dat no pobolјšamo­tr­ži­šni­am­bi­jent­ka­ko­bi­re­zul­ta­ti­u­iz­vo­zu­bi­li­još­bolјi",­is­ti­če­Sa­ko­vić.

Ko­or­di­na­tor­FAO­i­EBRD­pro­je­ka­ta­u­Sr­bi­ji­Mi­loš­Mi­lo­va­no­vić­na­vo­di­da­ je­ pro­je­kat­ una­pre­đe­nja­ iz­vo­za­ži­ta­ri­ca­ i­ ulјarica­ iz­ Sr­bi­je­ za­po­čet­po­čet­kom­go­di­ne­u­sa­rad­nji­sa­"Ži­ta­Sr­bi­je",­i­da­EBRD­i­FAO­že­le­da­po mog nu u po di za nju ka pa ci te ta lo­kal­nih­pro­iz­vo­đa­ča­i­ iz­vo­zni­ka,­ali­ i­"otva­ra­nju­vra­ta"­stra­nih­tr­ži­šta­na­ko ji ma Sr bi ja još uvek ni je pri sut na sa svo jim pro iz vo di ma. ­­Kre­nu­li­smo­sa­predstavlјanjem­

ovog­sek­to­ra­polјoprivrede­Sr­bi­je­na­sku­pu­ pro­iz­vo­đa­ča­ ži­ta­ri­ca­ "Black­Sea­Grain"­ odr­ža­nom­ u­ apri­lu­ ove­go­di­ne­u­Ki­je­vu,­a­u­pla­nu­je­i­na­

stup­na­"Glo­bal­Grain"­kon­fe­ren­ci­ji­ko­ja­će­se­odr­ža­ti­u­no­vem­bru­ove­go­di­ne­u­Že­ne­vi,­ na­vo­di­Mi­lo­va­no­vić.Me­đu­ naj­ve­ćim­ iz­vo­zni­ci­ma­ su­

kom­pa­ni­je­ „Al­mex“­ iz­Pan­če­va­ko­ji­su po sti gli do bre re zul ta te u pre ra di i­iz­vo­zu­ku­ku­ru­za,­kom­pa­ni­ja­„Kon­zul“­ iz­No­vog­Sa­da­u­iz­vo­zu­ulјane­re­pi­ce­i­pše­ni­ce,­no­vo­sad­ski­„GLEN­CO­RE­ SRB“­ u­ iz­vo­zu­ sun­co­kre­ta,­be­o­grad­ska­ kom­pa­ni­ja­ RWA­Sr­bi­ja­is­ta­kla­se­z­u­iz­vo­zu­so­je,­VIC­TO­RIA­GRO­UP­ iz­ No­vog­ Sa­da­ po­sti­gla­ je­vr­hun­ske­re­zul­ta­te­u­iz­vo­zu­sač­me,­„Ži­to­Bač­ka“­iz­Ku­le­je­do­bar­pri­mer­iz­vo­za­bra­šna­i­„MK­Com­merc“­u­iz­vo zu ku ku ru za.Do­bri­re­zul­ta­ti­na­sta­vlje­ni­su­u­u­

2017.­go­di­ni,­do­da­je­ ­Zdrav­ko­Ša­ja­to­vić,­ko­ji­ka­že­­­da­je­u­agrar­noj­eko nom skoj go di ni od ju la 2016. go di ne do ma ja ove go di ne iz Sr bi je u svet iz ve ze no ukup no 869.087 to­na pše ni ce i 232.116 to na bra šna.Bilansna­ procena­ ukupne­

proizvodnje­ i­ raspoloživih­ količina­pšenice u ekonomskoj 2016/17 godini u Srbiji:­­ Procenjene­ početne­prelazne­

zalihe­cca­218.000­tona(korišćen­ poslednji­ zvaničan­

podatak­Ministarstva­poljoprivrede)­­ Proizvodnja­ pšenice­ roda­

2016.g. cca 2.885.000 tona.UKUPNO­(1+2)­raspoloživo­­Cca­

3.103.000 tona.Procena­ potrošnje­ ­ pšenice­ u­

ekonomskoj 2016/17 godini:­ Seme cca 150.000 tona­­Potrošnja­mlinova­

1.200.000 tona­­ Stočna­ hrana­ cca­ 200.000­

tona­­ Ukupno­ ostaje­ za­ prelazne­

zalihe­ (uključujući­ i­ RR)­ i­ izvoz­pšenice. cca 1.553.000 tona, od navedene­količine:

­ izvoz jul 2016.­maj 2017 869.000 tona­­ Robne­ rezerve­ Srbije­ cca­

200.000 tona­­ raspoloživo­ za­ izvoz­ do­ kraja­

tekuće­ekonomske­2016/17­godine­cca­­484.000­tona.­­Prelazne­zalihe­pšenice­400.000­

tonaIzvoz­ pšenice­ u­ maju­ (63.161­

tona)­ bio­ je­ najveći­ izvoz­ još­ od­oktobra­ 2016.­ godine­ (u­ aprilu­ je­iznosio­ 44.484­ tona),­ pre­ svega,­zahvaljujući­relativno­dobrom­izvozu­u­ BiH­ i­ Konstancu.­ Izvoz­ pšenice­u­ prvih­ jedanaest­ meseci­ tekuće­ekonomske godine od jula 2016. do­ jula­ 2017.­ Godine­ (869.198­tona)­premašio­je­izvoz­pšenice­za­celu ekonomsku 2015/16. godinu

(koji­ je­ iznosio­ 789.328­ tona).­Imajući­ u­ vidu­ da­ je­ do­ isteka­tekuće­ekonomske­godine­preostalo­još­ mesec­ dana,­ prelazne­ zalihe­pšenice roda 2016. godine mogle bi­ (po­ gruboj­ proceni)­ iznositi­ cca­400.000­tona.­Podbilans­ izvoza­ brašna­ od­

pšenice roda 2016. godine:Izvezeno brašno u periodu jul

2016.­ maj 2017. godine 232.116 tona.

Izvoz brašna za jedanaest meseci tekuće­ ekonomske­ godine­ bio­ je­izvanredan i iznosio je oko 232 000 tona.­Prosečni­mesečni­izvoz­iznosio­je oko 21.100 tona što je znatno više­u­odnosu­na­prosečni­mesečni­izvoz ostvaren u istom periodu u ekonomskoj 2015/16 kada je iznosio 18.000­tona­(inače­u­pomenutoj­ek.­2015/16.­godini­ostvaren­je­najveći­godišnji izvoz brašna u ekonomskoj istoriji Srbije i za dvanaest meseci je­iznosio­226.000­tona).­­Realno­se­očekuje­da­će­izvoz­brašna­do­kraja­tekuće­ ek.2016/17.­ godine­ preteći­rekordan izvoz iz 2015/16.godine i­ da­ će­ iznositi­ oko­ 250.000­ tona.­Po­posebnom­aranžmanu­u­tekućoj­ekonomskoj godini za Libiju je izvezeno oko 13.000 tona brašna.

B. Gulan

IZ­VOZ­PŠE­NI­CE­I­BRA­ŠNA­IZ­SR­BI­JE

Agrar po gu rao pri vre du

Sr bi ja je na dru gom me stu u Evro pi, od mah iza Mal te, po pro cen tu al nom ra stu iz vo za u do la ri ma u 2016. go di ni, a naj ve ći do pri nos to me je dao iz voz polјoprivrednih pro iz vo da. Sa mo u 2017. go di ni u svet je ot pre mlje no 211.259 to na pše ni ce i 93.490 to na bra šna

Iz voz pše ni ce ro da 2016. Go di ne po dr ža va ma /to na/

OD­RE­DI­ŠTE­IZ­VO­ZA2016. go di na /po me se ci ma/ 2017. go di na /po me se ci ma/

UKUP­NOVII VI II IX X XI XII I II III IV V VI

Rumunija­Konstanca 120102 131941 81039 4645 1751 4098 2384 6070 2131 8382 16821 379364

UNMIK/­Kosovo 14636 17968 25506 22512 8928 5387 1237 4939 7954 3051 7139 119257

Crna Gora 10277 8132 7122 1544 872 215 156 1440 1484 156 235 31633

Makedonija 3686 2980 2654 2051 5218 5193 4763 3384 4969 6257 5054 46209

BiH 17324 20762 17144 18466 18799 16367 8388 16275 21897 21062 21305 197789

Italija 5266 4778 2656 0 1545 223 736 686 2624 914 1962 21390

Albanija 8726 7197 11218 6595 5375 3898 2608 2554 4133 5412 6999 64715

Hrvatska 0 0 68 100 679 708 0 507 517 0 2999 5578

Slovenija 0 0 10 0 0 0 0 0 0 0 0 10

Druge­države 70 2 157 99 517 734 198 155 424 250 3254

UKUPNO 180087 193760 147574 56012 43684 36823 20470 36010 46133 45484 63162 869199

Izvoz brašna od pšenice roda 2016. Godine po državama /tona/

ODREDIŠTE­IZVOZA

2016. godina /po mesecima/ 2017. godina /po mesecima/UKUPNO­VII­XI

VII VIII IX X XI XII I II III IV V VI

BiH 6427 8117 7455 8036 8885 * 5667 6367 6560 5325 6072 68911

Crna Gora 3645 4454 4078 3891 4264 1871 2636 2846 2898 4470 35053

UNMIK/Kosovo 2939 3629 3056 2987 3297 1877 2257 2275 1949 2796 27062

Makedon. 3330 4105 4249 4008 5067 1822 3402 3260 2586 4160 35989

Albanija 1121 2193 2099 2597 2476 1213 1700 1100 1130 1424 17053

Slovenija 372 359 396 580 644 179 23 45 24 27 2649

Hrvatska 170 482 265 197 194 34 121 143 24 169 1799

Grčka 24 0 170 23 48 0 73 48 48 48 482

Mađarska 0 122 122 318 0 48 65 25 0 24 724

Druge­države 401 424 529 931 2173 23397 1282 4023 4420 3436 1478 42394

UKUPNO 18429 23859 22419 23250 27366 23297 13993 20667 20722 17420 20668 232116

*za decembar 2016.godine trenutno raspolažemo samo podatkom o ukupnom izvozu brašna. Analitičke podatke o izvozu po državama još uvek nismo dobili. Iste ćemo dostaviti naknadno.

„Žito Bačka“ iz Kule je dobar primer izvoza brašna

716. jun 2017.

MA NI FE STA CI JE

GA ZDIN STVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ovo go di šnja de ve ta „Gi ba ni ci­ja da Aša nja 2017”, u or ga ni­za­ci­ji­ Tu­ri­stič­ke­ or­ga­ni­za­ci­je­

op­šti­ne­ Pe­ćin­ci­ i­ pod­ po­kro­vi­telj­stvom­pe­ći­nač­ke­lo­kal­ne­sa­mo­u­pra­ve,­oprav­da­la­je­sva­oče­ki­va­nja.­Ve­li­ki­broj­iz­la­ga­ča,­jed­na­ko­na­gra­đe­nih­uče­sni­ka­i­bo­gat­kul­tur­no­umet­nič­ki­pro­gram­naj­bo­lji­su­po­ka­za­telj­da­će­„Gi­ba­ni­ci­ja­da“­tra­ja­ti­i­da­lje.­­­To­kom­kul­tur­no­za­bav­nog­pro­

gra ma tru di mo se da pro mo vi še mo ta­len­to­va­nu­de­cu­sa­te­ri­to­ri­je­na­še­op­šti­ne,­ta­ko­da­ve­če­ras­na­stu­pa­ju­de­či­ji­ fol­klor­ni­ an­sambl­ KUD­ Ku­pi­nik­iz­Ku­pi­no­va,­Bo­ja­na­Ra­di­vo­je­vić,­

vo­kal­na­so­list­ki­nja­iz­Bre­sta­ča,­pe­vač­ka­et­no­gru­pa­“Svi­tac”­ iz­De­ča,­Mar­ko­ i­Mi­lan­Ni­ko­lić,­ uče­ni­ci­ Ško­le­har­mo­ni­ke­ iz­Bre­sta­ča­ i­ Fol­klor­ni­ an­sambl­ “Pe­ćin­ci”­ iz­ Pe­ći­na­ca.­Po­red­ to­ga,­ sva­ke­ go­di­ne­ na­sto­ji­ma­ da­ ugo­sti­mo­ kul­tur­ne­ stva­ra­o­ce­iz­su­sed­nih­op­šti­na,­pa­smo­ta­ko­ve­če­ras­ ugo­sti­li­ Fol­klor­ni­ an­sambl­“Beč­men”­ iz­ Pe­trov­či­ća­ ko­ji­ ta­ko­đe­na­stu­pa­pred­pu­bli­kom­u­Aša­nji.­“Gi­ba­ni­ci­ja­da”­ je­ od­lič­na­ pri­li­ka­ ne­sa­mo­ da­ oko­ se­be­ oku­pi­mo­ do­bre­lju­de,­ne­go­i­da­još­jed­nom­po­ka­že­mo­ka­ko­se­ču­va­tra­di­ci­ja­i­odr­ža­va­ži­vot­se­la,­re­kla­nam­je­v.d.­di­rek­

tor­ka­Tu­ri­stič­ke­or­ga­ni­za­ci­je­op­šti­ne­Pe­ćin­ci Lju bi ca Bo ško vić.Iz­me­đu­ 16­ tak­mi­čar­skih­ eki­

pa­pr­vu­na­gra­du­ za­naj­bo­lju­ gi­ba­ni­cu­ do­bi­le­ su­ go­šće­ iz­ Do­bri­na­ca­–­ Udru­že­nje­ že­na­ „Ti­fa­ni“,­ dru­gu­naj­bo­lju­gi­ba­ni­cu­spre­mi­la­je­eki­pa­pe­ka­re­ „Lu­ki“­ iz­ Pe­ći­na­ca,­ a­ tre­ća­na­gra­da­pri­pa­la­je­UŽ­„Ogar­čan­ke“­iz­Oga­ra.­Na­gra­du­za­naj­lep­ši­štand­osvo­ji­lo­ je­ UŽ­ „Maj­ka­ An­ge­li­na“­ iz­Ku­pi­no­va,­a­spe­ci­jal­ne­na­gra­de­pri­pa­le­ su­ Lo­vač­kom­dru­štvu­ Aša­nja,­vi­na­ri­ji­„Ma­li­po­drum­Sta­men­ko­vić“­iz­Pe­ći­na­ca­i­UŽ­„Ši­ma­nov­čan­ke“­iz­Ši­ma­no­va­ca.Na­gra­de­ za­ naj­bo­lju­ gi­ba­ni­cu­

uru­čio­ je­ pred­sed­nik­ ži­ri­ja­ Mi ro­slav Som bor ski,­ di­rek­tor­Mle­ka­re­„Mu­za“­ iz­De­ča,­a­osta­le­na­gra­de­ i­za­hval­ni­ce­ svim­ uče­sni­ci­ma­ u­ ime­or­ga­ni­za­to­ra­ uru­či­la­ je­ v.d.­ di­rek­to­ra­Tu­ri­stič­ke­or­ga­ni­za­ci­je­op­šti­ne­Pe­ćin­ci­ Lju­bi­ca­ Bo­ško­vić,­ ko­ja­ je­iz­ja­vi­la­da­ je­pro­gram­ovo­go­di­šnje­Gi ba ni ci ja de or ga ni zo van po prin ci­pu red spor ta, red za ba ve, red ga­stor­no­mi­je­i­na­gla­si­la­da­je­od­ove­go­di­ne­uve­de­na­i­jed­na­no­vi­na.­­Vi­no­je­te­sno­ve­za­no­za­ga­stro­

no mi ju, pa su se ove go di ne na Gi­ba­ni­ci­ja­di­pred­sta­vi­le­i­dve­vi­na­ri­je­–­Vi­na­ri­ja­ „Ma­li­po­drum­Sta­men­ko­vić“­iz­ Pe­ći­na­ca­ i­ Vi­na­ri­ja­ „Čo­la­ko­vić“­ iz­Do­ba­no­va­ca,­što­je­sa­mo­upot­pu­ni­lo­ga­stro­nom­sku­ po­nu­du­ ovo­go­di­šnje­Gi­ba­ni­ci­ja­de“­re­kla­je­Bo­ško­vić.

Dok­ je­ži­ri­ve­ćao­o­naj­bo­ljoj­gi­ba­ni­ci­ po­se­ti­o­ce­ su­ za­ba­vlja­la­ fol­klor­ni­an­sam­bli­„Ku­pi­nik“­iz­Ku­pi­no­va,­ „Iz­vor­Do­nji­ To­var­nik“,­ „Is­kon“­iz­ Ši­ma­no­va­ca­ i­ „Svi­tac“­ iz­ De­ča,­sve­srd­no­ pot­po­mog­nu­ti­ mla­dom­vo­kal­nom­ so­list­ki­njom­ iz­ Ši­ma­no­va­ca­Du­njom­Ra­do­sa­vlje­vić­i­uče­ni­ci­ma­Osnov­ne­ ško­le­ „Du­šan­Vu­ka­so­vić­Di­o­gen“­iz­Aša­nje­ko­ji­su­iz­ve­li­

pri­go­dan­re­ci­tal.Po­red­pe­ći­nač­ke­lo­kal­ne­sa­mo­u­

pra­ve­ko­ja­je­bi­la­ge­ne­ral­ni­po­kro­vi­telj,­ma­ni­fe­sta­ci­ju­su­po­dr­ža­li­i­In­du­stri­ja­me­sa­„Đur­đe­vić“­iz­Pe­ći­na­ca,­Mle­ka­ra­„Mu­za“­iz­De­ča­i­„Re­bro­ko­merc“­iz­Aša­nje,­a­or­ga­ni­za­tor­je­za­sve­uče­sni­ke­i­go­ste­pri­pre­mio­i­vr­hun­ski­srem­ski­pa­pri­kaš.

S. L.

Po­sma­tra­ju­ći­ ba­ru­ Za­sa­vi­cu­i­ sve­ če­šće­ slu­ša­ju­ći­ pri­če­ o­man­gu­li­ca­ma,­Lu ka Ba ko če­

vić­ iz­Rav­nja­do­bio­je­že­lju­da­na­ba vi jed nu svi nju upra vo te ra se, pa da sam pro ve ri tvrd nje ra znih da je me­so­man­gu­li­ce­mno­go­uku­sni­je­od­obič­ne­svi­nje.­­­Pre­de­se­tak­go­di­na­po­že­leo­sam­

da­na­ba­vim­jed­nu­man­gu­li­cu­za­se­be­i­ta­ko­je­ta­mo­ja­pri­ča­sa­nji­ma­i­ kre­nu­la.­ Uslo­ve­ za­ nji­hov­ uz­goj­imam,­a­već­sam­dr­žao­obič­ne­svi­nje, pa upi tah sam se be: za što da ne?,­za­po­či­nje­pri­ču­Ba­ko­če­vić.­On­ ka­že­ da­ je­ u­ to­ vre­me­ po­

tra­žnja­ za­man­gu­li­ca­ma­bi­la­ do­sta­ve­ća­ne­go­što­je­to­sa­da­slu­čaj,­ali­da­ i­da­lje­ne­od­u­sta­je­od­nji­ho­vog­uz go ja, isti na sa da u do sta ma njem obi­mu.­ Ko­li­ko­ je­ ve­li­ka­ po­tra­žnja,­to­li­ko­ ih­ i­ ima.­ Tre­nut­no­ ta­ broj­ka­se­vr­ti­oko­de­set­god­šnje.­­Ob­zi­rom­da­dr­žim­iz­me­đu­50­i­

100­svi­nja,­da­imam­de­se­tak­kr­ma­ča,­da­se­ba­vim­i­po­vr­tar­stvom­uz­ga­ja­nje­man­gu­li­ca­mi­ni­je­pri­o­ri­tet,­ali­ vo­lim­ da­ ih­ imam,­ odr­ža­vam­ i­da­lje­tu­ne­ku­pro­iz­vod­nju,­ma­da­da­ta­ko­ka­žem,­na­ne­kom­mi­ni­mu­mu.­One ni su po seb no zah tev ne, pi to me su,­mir­ne,­krot­ke,­do­bre­su­maj­ke,­

do­bro­do­je­pra­si­ce,­ne­ma­ju­pro­ble­ma­sa­bo­le­sti­ma,­ma­hom­kod­njih­sve­za­vi­si­od­uslo­va­u­ko­ji­ma­su,­a­uslo­vi­kod­me­ne­su­za­njih­ide­al­ni.­Sme­šte­ne­su­na­mom­sa­la­šu­ko­ji­je­uz­ba­ru,­ta­mo­je­či­sti­ji­va­zduh,­ima­ju­gde­da­se­ku­pa­ju,­va­lja­ju­u­bla­tu,­pra­vi­ raj­ za­ man­gu­li­ce­ ­­ na­sta­vlja­pri­ču­ Ba­ko­če­vić­ i­ do­da­je­ da­ mo­že­da ih na hra ni i jed nom u dva da na i

da­im­to­im­bu­de­do­volj­no,­ne­zah­te­va­ju­sva­ko­dnev­nu­bri­gu.Man­gu­li­ce­ se,­ pre­ma­ nje­go­vim­

re­či­ma,­ do­sta­ raz­li­ku­ju­ od­ obič­nih­svi­nja.­­Ko­ni­je­pro­bao­me­so­man­gu­li­

ce,­on­ne­zna­ko­ja­ je­raz­li­ka,­onaj­ko­ je­pro­bao­ te­ško­mu­ je­da­od­u­sta­ne­od­njih­i­to­je­isti­na.­Me­so­je,­po red to ga što se zna da je zdra­vi­je,­za­i­sta­i­do­sta­sla­đe,­uku­sni­je,­mi ri sni je, to pi se u usti ma, jer i one se sa me do sta zdra vi je hra ne, ma­hom­sa­mo­de­te­li­nom­i­ku­ku­ru­zom,­tek­po­ne­kad­im­uba­cim­so­je­u­hra­nu.­Ono­što­ ih­raz­li­ku­je­od­obič­nih­svi­nja,­po­red­iz­gle­da­i­uku­sa­nji­ho­vog me sa, je ste i to što je nji ma po treb no vi še vre me na da do stig nu od­re­đe­nu­ ki­la­žu,­ pa­ se­ u­ pro­se­ku­ga­je­naj­ma­nje­go­di­nu­da­na­­­ka­že­Ba­ko­če­vić.Pre­ma­ nje­go­vim­ re­či­ma,­ u­ po­

sled­nje­ vre­me­ pro­da­ja­ man­gu­li­ca­ide­ma­lo­te­že,­iz­raz­lo­ga­jer­se­po­ja­vio­ve­ći­broj­onih­ko­ji­se­ba­ve­nji­ho­vom­uz­go­jem,­ta­ko­da­on­uz­ga­ja­za­sop­stve­ne­po­tre­be­i­za­ne­ke­stal­ne­mu­šte­ri­je­ko­je­od­nje­ga­ku­pu­ju­man­gu­li­ce­već­ne­ko­li­ko­go­di­na.­­Žao­mi­je­što­ni­je­ve­ća­po­tra­

žnja­ za­man­gu­li­ca­ma,­ jer­ bih­ sva­

ka­ko­se­po­no­vo­od­lu­čio­na­to­da­po­ve­ćam­pro­iz­vod­nju,­od­no­sno­uz­goj.­Uslo­ve­ za­njih­ imam­što­ je­naj­bit­ni­je,­ali­ tre­nut­no­ je­si­tu­a­ci­ja­ ta­kva­ka­kva­ je.­ Ko­ zna,­mo­žda­ ne­kad­ u­

bu­duć­no­sti.­ Ono­ što­ si­gur­no­ znam­je­ste­da­u­mom­za­mr­zu­i­va­ču­sva­ka­ko­će­nji­ho­vog­me­sa­uvek­bi­ti­­­za­vr­ša­va­Ba­ko­če­vić.­

D.T.

RAV­NjE­•­LU­KA­BA­KO­ČE­VIĆ­UZ­GA­jA­MAN­GU­LI­CE

Kraj ba re, raj za man gu li ce­ Uz ga ja nje man gu li ca mi ni je pri o ri tet, ali vo lim da ih imam, odr ža vam i da lje tu ne ku pro iz vod nju, ma da da ta ko ka žem, na ne kom mi ni mu mu. One ni su po seb no zah tev ne, pi to me su, mir ne, krot ke, do bre su maj ke, do bro do je pra si ce, ne ma ju pro ble ma sa bo le sti ma – pri ča Ba ko če vić

Lu­ka­Ba­ko­če­vić

Man­gu­li­ce

AŠA­NjA­•­ODR­ŽA­NA­jOŠ­jED­NA­„GI­BA­NI­CI­jA­DA“

Do brin čan ke na pra vi le naj bo lju gi ba ni cuIz me đu 16 tak mi čar skih eki pa pr vu na gra du za naj bo lju gi ba ni cu do bi le su go šće iz Do bri na ca – Udru že nje že na „Ti fa ni“, dru gu naj bo lju gi ba ni cu spre mi la je eki pa pe ka re „Lu ki“ iz Pe ći na ca, a tre ća na gra da pri pa la je UŽ „Ogar čan ke“ iz Oga ra

Na­gra­de­za­naj­bo­lje­gi­ba­ni­ce

Sre­mi­ce­pred­sta­vi­le­svo­je­pro­iz­vo­de Na­stu­pi­fol­klo­ra­ulep­ša­li­“Gi­ba­ni­ci­ja­du”

8 16. jun 2017.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Tra ve (fa mi li ja Po a ce ae) i le gu­mi no ze (fa mi li ja Fa ba ce ae) su osnov na ka ba sta hra ni va ko ji­

ma se hra ne kra ve. U ra nim fa za ma svog raz vo ja ova ka ba sta hra ni va su iz van red ni iz vor pro te i na, mi ne ra la, vi ta mi na i dru gih hran lji vih ma te ri­ja. Kva li tet na ka ba sta hra na mo že da či ni i vi še od 60% su ve ma te ri je (SM) obro ka, u uslo vi ma ka da kra­ve kon zu mi ra ju 2,5 do 3 kg SM/100 kg te le sne ma se (TM).

U do bro iz ba lan si ra nim ob ro ci ma ova hra ni va mo gu da obez be de ve­ći deo hran lji vih ma te ri ja i ener gi je za kra ve u lak ta ci ji (Jo va no vić i sar. 1997).

Kod tra va i le gu mi no za pro tein je lo ci ran naj vi še u li stu. Le gu mi no ze sa dr že vi še pro te i na u istom sta di­ju mu raz vi ća. Udeo si ro vog pro te­i na u le gu mi no za ma va ri ra iz me đu 15 i 23% a u tra va ma od 8 do 18% SM (Gru bić i sar.2001).

U sta blu su za stu plje na pre te­žno vlak na i to u ve ćoj me ri kod tra va ne go kod le gu mi no za u is toj fa zi raz vi ća. Me đu tim, vlak na su kod tra va ma nje lig ni fi ci ra na ne go kod le gu mi no za, pa su sto ga svar­lji vi ja i bo lje se ko ri ste u or ga ni zmu kra ve. Na su prot to me, le gu mi no ze ima ju ve će ko li či ne će lij skog sa­dr ža ja (soč ni je su) i u nje mu vi še

ras tvo re nih hran lji vih ma te ri ja či ja je hran lji va vred nost ve o ma vi so­ka. Ti me se kom pen zi ra ne što ni ža svar lji vost vla ka na što re zul ti ra u ve ćoj hran lji voj vred no sti le gu mi­no za pri istom sta di ju mu raz vi ća. Po red to ga, usta no vlje no je da se vlak na iz le gu mi no za br že fer men­ti šu u bu rag, usled če ga kra ve mo­gu da kon zu mi ra ju vi še le gu mi no za ne go tra va.

Či­ni­o­ci­ko­ji­uti­ču­na­hran­lji­vu­vred­nost­ka­ba­stih­hra­ni­va

Naj va žni ji či ni lac ko ji uti če na hran lji vu vred nost tra va i le gu mi­no za je sta di jum raz vi ća ili fe no fa za raz vo ja u mo men tu ko še nja za is­hra nu ili kon zer vi sa nje. Ka ko bilj­ka po sta je zre li ja ta ko se sma nju je udeo pro te i na, ener gi je, kal ci ju ma i fos fo ra, a po ve ća va za stu plje nost vla ka na. Ovo je pra će no i sa po ve­ća njem pro cen ta lig ni na, ko ji je ne­svar ljiv i za ži vo ti nju ne do stu pan, usled če ga opa da ener get ska vred­nost hra ni va.

Opa da nje hran lji ve vred no sti tra­va i le gu mi no za sa zre lo šću na stu­pa usled sma nje nja ude la li sta, kao svar lji vi jeg de la bilj ke (sa ve ćim ude lom pro te i na), i po ve ća nja ude la sta blji ke kao ma nje svar lji vog de la (sa ve ćim ude lom vla ka na, po seb­no lig ni na). Usled to ga se sma nju je ener get ska vred nost hra ni va.

Na hran lji vu vred nost ka ba stih hra ni va uti ču i dru gi či ni o ci. Na pri­mer, mo gu da po sto je zna čaj ne raz­li ke u he mij skom sa sta vu po je di nih

bilj nih vr sta, va ri je te ta i dr. Za stu­plje nost pro te i na, udeo li sta, vla ka­na, an ti nu tri tiv nih i tok sič nih ma te­ri ja va ri ra od vr ste do vr ste.

Po sle ko še nja bilj ne će li je na sta­vlja ju da di šu. U to ku su še nja hra­ni va do la zi do sma nje nja svar lji ve ener gi je u se nu. Ka da na po ko šen ma te ri jal pad ne ki ša to ta ko đe sma­nju je udeo ras tvor lji vih hran lji vih ma te ri ja u hra ni vu, a gu bi se i deo li sta.

Ba li ra nje su vi še su vog se na ko je je kr to i lo mlji vo mo že da do ve de do zna čaj nih gu bi ta ka li sta. Me to­de spre ma nja ko ji ma se su še nje

ubr za va, iz be ga va iz lo že nost ki ši i sma nju je gu bi tak li sta, omo gu ću ju do bi ja nje se na ve će hran lji ve vred­no sti.

Pri ču va nju (la ge ro va nju) se na pro ce nat vla ge mo ra da bu de ni ži od 14%.

Se no ko je se la ge ru je vla žni je gu bi hran lji vu vred nost usled za­gre va nja i kva re nja.

Pre te ra no vla žna si la ža mo že da pro du ži fer men ta ci ju, usled če ga se gu be ras tvor lji ve hran lji ve ma te ri­je. Pre te ra no su va si la ža je do bra pod lo ga za raz voj ple sni, kva re nje i pre gre va nje. S.P.

U voć nja ci ma ko ji se na­la ze u ur ba nim sre di na­ma u bli zi ni šu ma ra ka ili

u ne po sred noj bli zi ni za pu šte nih voć nja ka, na po je di nač nim sta bli­ma po je di nih go di na na la zi mo ka­rak te ri stič na ošte će nja od in se ka­ta ko ji se ma ni fe stu ju iz gri že no šću unu tra šnjih de lo va sta bla i gra na i po ja vom pi lje vi ne na ili u pod nož­ju sta bla (is pod na sta log ošte će nja ­ ru pe ili pu ko ti ne) usled če ga do la­zi do su še nja de lo va ili ce lo kup nih vo ća ka, za vi sno od ste pe na ošte će­nja spro vod nih su do va sta bla. Pro­iz vo đa či pri li kom pre gle da voć nja ka uglav nom pa žnju obra ća ju na vr­šne de lo ve sta bla i pre gled kro šnje za ne ma ru ju ći do nje de lo ve sta bla (bli že po vr ši ni ze mlji šta) gde se ovi in sek ti naj če šće ubu šu ju. Ka ko su u pi ta nju ve o ma krup ni in sek ti ko ji naj ve ći deo ži vo ta pro vo de unu tar sta ba la il i gra na, na sta le simp to me usled nji ho vog pri su stva ili čak i uz­du žnog pu ca nje sta ba la uz ga ji va či vo ća ka sno pri me te ­ ka da su šte te već ve li ke.

In sek ti ko ji pri či nja va ju ove šte te pri pa da ju gru pi ksi lo fag nih in se ka­ta. Naj če šće na la zi mo 2 vr ste: dr­vo to čac ­ Co sus co sus L. i gra no­to čac ­ Ze u ze ra pyri na L. To su po­li fag ne šte to či na ma ko je na pa da ju ve li ki broj šum skog dr ve ća ali usled ne do stat ka hra ne na la zi mo ih i u voć nja ci ma.

Uglav nom pri či nja va ju slič ne šte­te ali ima i raz li ka:

Gra no to čac ( Ze u ze ra pyri na ) na pa da uglav nom gra ne i mla da sta bla a dr vo to čac pak već for mi­ra na zdra va sta ri ja de bla. Iako se ret ko de ša va, tre ba zna ti da se gra­no to čac u voć njak mo že une ti i za­ra že nim sad ni ca ma.

Ne ka da se po iz gle du pi lje vi ne mo že za klju či ti o ko joj vr sti se ra di. Bo ja pi lje vi ne gra no toč ca je cr ven­

ka ste bo je – to su „ku gli ce“ sle plje­ne pi lje vi ne iz me tom ko ju na la zi mo kod ula znih i iz la znih ru pa ili is pod sta bla, dok pi lje vi na dr vo toč ca li či na sit nu stru go ti nu i naj če šće vi ri iz ru pa. Bo ja pi lje vi ne kod dr vo toč­ca ta ko đe mo že bi ti cr ven ka sta (ako se mla de gu se ni ce hra ne ko rom) do sve tlo žu te bo je (kod sta ri jih gu se­ni ca ko je iz gri za ju srž sta bla). Obe pra ve oval ne ru pe a ka ko su gu se ni­ce dr vo toč ca u sta ri jim sta di ju mi ma krup ni je od gra no toč ca, mo že se re­ći da su ru pe na sta le od dr vo toč ca krup ni je iako je to te ško pro ce ni ti. Kod sr vo toč ca, u bli zi ni ru pa, vi dlji­va je obil no pri sut na tam no mr ka smo la.

Mor­fo­lo­gi­ja,­ci­klus­raz­vo­ja

Od ra sle for me su lep ti ri ro bu snog te la. Štet ne su gu se ni ce ko je su ta­ko đe ve o ma krup ne u za vr šnim sta­di ju mi ma.

U na šim uslo vi ma ima ju ima­ju dvo go di šnji raz voj (ka len dar­ski tro go di šnji): gu se ni ce se hra ne unu tra šnjo šću sta bla i gra na i bu še hod ni ke unu tar dr ve ta pu ne 2 go di­ne, a tek tre će go di ne se za ča u re i to kom le ta iz le ću kao lep ti ri.

Co sus co sus L. ­ dr vo to čac ( vr­bo to čac ) Lep tir je sme đe do mr ke bo je sa be lim pru ga ma , ve li či ne do 4 cm ( ra spo na kri la do 9 cm ). No­ći le ti a da nju se za dr ža va na de­bli ma sklo plje nih kri la pri pi je nih uz ko ru pa se ve o ma te ško uoča va na sta bli ma. Na pred njim kri li ma ima 3 tam ni je mr ke cik ­ cak li ni je. Zad­nja kri la su sve tlo mr ka, sa tam ni­jim ša ra ma. Gu se ni ca je cr ven ka ste bo je, me sna ta, ka sni je žuć ka stog tr bu ha, ve li či na 9­10 cm ( kod sta­ri jih sta di ju ma ).

Lep ti ri se ja vlja ju od sre di ne ma­ja do pr ve po lo vi ne av gu sta. Na kon

pa re nja, po la žu ja ja u gru pa ma (do 50, naj če šće 15­20 ) na pri zem­ni deo sta bla u pu ko ti na ma ko re. Jed na žen ka po lo ži do 700 ja ja, na pro sto ru od iz nad vra ta ko re na pa sve do vi si ne gru di od ra slog čo ve­ka. Na kon 1­2 ne de lje iz ja ja iz la­ze gu se ni ce ko je se sle de ća 2 da na na la ze na po vr ši ni bilj ke a tek on­da se ubu šu ju u sta blo. Mla de gu­se ni ce ži ve u gru pa ma is pod ko re i tu gra de za jed nič ki hod nik u ko me pre zi me pr vi put. Sle de ćeg pro le­ća pro di ru u dr vo, gra de ći po seb ne hod ni ke. Gu se ni ce mla đih lar ver nih sta di ju ma bu še uzan i kra tak hod­nik ko ji se ka sni je ši ri i ide du blje u dr vo. U ovim hod ni ci ma pre zi mlja­va ju dru gi put, a na pro le će tre će go di ne na sta vlja ju da se hra ne do kra ja ma ja ­po čet ka ju na ka da se ča u re ili u dr ve tu ili u ze mlji.

Hod ni ci ko je pra vi ovaj in sekt su ne pra vil ni, do 1 me tar du gač ki. U pre se ku su ova la ni i pu ni cr vo to či ne ko ja is pa da kroz ula zni otvor i le­pi se na is cu re li bilj ni sok. Po to me se spo lja mo že la ko pre po zna ti na­pad ove šte to či ne. Mo že se na ći ve ći broj gu se ni ca na jed nom sta blu ( do 200 pri ja čem na pa du ) usled če ga se sta bla su še a gra ne lo me.

Su­zbi­ja­nje

Su zbi ja nje je vr lo te ško i ob u­hva ta me ha nič ke i he mij ske me re.

ME HA NIČ KI : Za ra že ne gra ne re­dov no re za ti i spa lji va ti ( za jed no sa šte to či nom ) . Sta ra za ra že na sta­ble iz va di ti i spa li ti. Po mo ću ži ce či ji se kraj sa vi je u ob li ku ku ke ( ži ca se gu ra kroz otvor u hod nik ­ sve dok se ne stig ne do gu se ni ce) tre­ba po ku ša ti iz vu ći gu se ni cu na po lje. Otvor se oči sti i u nje ga sta vi ko mad va te, otrov na teč nost se po mo ću pi­pe te sta vlja na va tu i on da se sve za le pi gli nom.

HE MIJ SKI: U do ba le ta lep ti ra do nji de lo vi sta bla mo gu se pr ska ti sred stvi ma za zim ska pr ska nja(ka­

tran skim ulji ma, žu tim ulji ma). Kru­na se mo že za šti ti pr ska njem fos­for nim estri ma.

Kva­li­tet­ka­ba­ste­hra­ne­u­ob­ro­ci­ma­za­kra­vePi še: Dipl.­inž.­Alek­san­dar­Rep­ček,­PSS­Vr­bas­

Le­gu­mi­no­ze­su­soč­ni­je

Kod­tra­va­i­le­gu­mi­no­za­pro­tein­je­lo­ci­ran­naj­vi­še­u­li­stu

Po­ja­va­dr­vo­to­či­ne­u­voć­nja­ci­maGu­se­ni­ce­se­hra­ne­unu­tra­šnjo­šću­sta­bla­i­gra­na­i­bu­še­hod­ni­ke­unu­tar­dr­ve­ta­pu­ne­2­go­di­ne,­a­tek­tre­će­go­di­ne­se­za­ča­u­re­i­to­kom­le­ta­iz­le­ću­kao­lep­ti­ri

Pi še:­Ta­tja­na­Mi­ro­no­vić,­PSS­Zre­nja­nin­

Šte­to­či­ne­na­pa­da­ju­ve­li­ki­broj­šum­skog­dr­ve­ća­ali­se­na­la­ze­­i­u­voć­nja­ci­ma

916. jun 2017.

AK TU EL NO STI

GAZDINSTVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Le­ži­mi­rac­ Mar­ko­ Srem­čić­ je­dan­ je­ od­ ret­kih­ Fru­ško­go­ra­ca­ko­ji­ na­ svo­joj­ ze­mlji­ po­red­

stan­dard­nih­ra­tar­skih­kul­tu­ra­sa­di­i­ja­go­du.­ Ka­ko­ ka­že,­ po­sled­njih­ go­di­na­ na­ mi­tro­vač­kom­ Fru­ško­gor­ju­ra­ste­broj­vo­ća­ra,­ali­je­za­lju­blje­ni­ka­u­ja­go­du­jed­na­ko­ma­lo.­I­dok­ga­ne­ki­dr­že­za­lu­dog,­on­upor­no,­već­de­set­go­di­na,­dru­gu­je­sa­ja­go­da­ma­za­ko­je­tvr­di­da­su­is­pla­ti­vi­je­od­bi­lo­ka­kvog­ra­tar­stva.­Pod­ovom­kul­tu­rom­ima­či­ta­vo­ju­tro,­a­u­pla­nu­mu­je­da­pro­iz­vod­nju­pro­ši­ri.­­Imam­stri­nu­jed­nu­ko­ja­ra­di­na­

pi­ja­ci.­Ona­me­je­uve­la­u­ovaj­po­sao­i­to­ta­ko­što­me­je­par­pu­ta­pro­ve­la­kroz­te­zge­da­vi­dim­ka­ko­se­ce­ne­kre­ću.­Ni­je­mi­tre­ba­lo­mno­go­da­uvi­dim­da­je­ce­na­do­bra,­da­ra­ču­ni­ca­po­sto­ji­i­da­se­ro­ba­br­zo­pro­da­je.­Po­čeo­ sam­ la­ga­no,­ bez­ pre­ve­li­kog­zna­nja,­na­po­čet­ku­sam­to­me­i­pla­tio­ da­nak,­ ali­ već­ ne­ko­li­ko­ go­di­na­stva­ri­se­od­vi­ja­ju­pri­lič­no­do­bro­za­me­ne­i­mo­je­ja­go­de,­pri­ča­Srem­čić.Oko­ja­go­de,­ka­že­ovaj­vred­ni­Le­

ži­mi­rac,­ ima­mno­go­po­sla­ i­mo­žda­je­upra­vo­to­je­dan­od­raz­lo­ga­zbog­ko­jeg­ se­ Fru­ško­gor­ci­ te­ško­ i­ ret­ko­od­lu­ču­ju­ za­ rad­ sa­ ovom­ voć­kom.­Za­raz­li­ku­od­njih,­Mar­ko­ne­ma­pro­ble­ma,­pa­ta­ko­po­red­nje­ga­u­po­slu­sa­ja­go­da­ma­su­i­su­pru­ga­i­tri­ćer­ke­ko­je­ ured­no­ oba­vlja­ju­ sve­ po­slo­ve­na­pi­ja­ca­ma­ i­nji­vi,­ za­šta­bi­va­ju­ i­ade­kvat­no­pla­će­ne.­­­ Ja­go­da­ je­ ove­ go­di­ne,­ ovog­

pro­le­ća,­ bi­la­ po­go­đe­nja­ sne­gom­

do­brim,­ali­sam­tih­da­na­bre­ne­rom­pa­lio­oko­njih,­oko­fru­šta­i­oko­bre­skve,­ta­ko­da­sam­do­bro­pro­šao­ako­se­uzme­u­ob­zir­sta­nje­u­ko­jem­su­pro­iz­vo­đa­či­ ju­žno­od­Sa­ve­ i­Du­na­va.­No,­sa­dru­ge­stra­ne,­na­tr­ži­štu­su­se­po­ja­vi­li­Ru­si,­iz­voz­je­kre­nuo,­pa­ je­ ce­na­ sko­či­la­ i­ na­ma­ ko­ji­ tr­gu­je­mo­ na­ srp­skom­ tr­ži­štu.­ Mno­gi­to­ne­mo­gu­da­shva­te­pa­još­uvek­upor­no­ne­od­u­sta­ju­od­ži­ta.­Ja­sam­pre­sa­vio­ta­bak­i­ušao­u­ja­go­de.­Ka­da­kre­nu,­me­sec­da­na­ne­ma­spa­va­nja.­Mi­tro­vi­ca,­ Fu­tog,­Be­o­čin,­No­vi­Sad,­pi­ja­ce,­kvan­ta­ši...­sa­mo­da­se­ro­ba­ što­ pre­ pro­sle­di­ da­lje,­ na­gla­ša­va­Srem­čić­i­do­da­je:­­­Mo­ja­ro­ba­je­krup­na,­ujed­na­če­na,­slat­ka,­ja­ne­pr­skam,­he­mi­je­ne­ma­i­to­je­či­ni­još­kva­li­tet­ni­jom­i­pro­hod­ni­jom.­

Ve­li­ki­pro­blem­za­Mar­ka­je­či­nje­ni­ca­da­je­u­svom­po­slu­usa­mljen.­Ta­mo­gde­je­pro­iz­vo­đa­ča­vi­še,­kao­što­je­u­Ma­čvi,­po­ja­vi­la­su­se­udru­že­nja­i­za­dru­ge­pre­ko­ko­jih­se­lak­še­do­la­zi­ do­ ru­skog­ tr­ži­šta­ ko­je­ je­ za­na­šeg­Le­ži­mir­ca­još­uvek­da­le­ko.­­ Ne­mam­ ni­kog­ bli­zu­ da­ bih­ se­

mo­gao­udru­ži­ti.­Ka­da­bi­lju­di­shva­ti­li­ da­ je­ Fru­ška­go­ra­Bo­gom­da­na­za­ ja­go­du,­ ka­da­ bi­ kre­nu­li­ da­ je­ra­de,­ bi­lo­ bi­ do­bro­ i­ za­me­ne­ i­ za­njih.­ Šte­ta­ je­ što­ lju­di­ ov­de­mi­sle­kra­va­mle­ka­ra,­ svi­nja­kla­ni­ca,­ ži­to­si­los,­jer­od­to­ga­ne­ma­ju­go­to­vo­ni­šta.­Po­go­to­vo­oni­ko­ji­ ima­ju­ma­lo­ ze­mlje.­ Na­ša­ ja­go­da­ se­ u­ ino­stran­stvu,­ u­ Evro­pi,­ kre­će­ od­ šest­do­ osam­ evra,­ od­lič­nu­ ce­nu­ ima­ i­frušt,­bre­skve­su­do­bre,­imam­mlad­voć­njak­ko­ji­tre­ba­da­da­do­bar­rod,­a­pla­ni­ram­da­sa­dim­i­le­šnik.­Po­red­to­ga,­ ra­dim­ i­ uslu­žno­ ze­mlju,­ ni­sam­se­skroz­oslo­bo­dio­ni­ra­tar­stva,­imam­ i­ ne­što­ svi­nja,­ pe­čem­ uslu­žno...­sve­što­mo­že­da­do­ne­se­ne­ki­di­nar,­na­sta­vlja­Mar­ko.Le­ži­mir­ski­atar,­si­gu­ran­je­Srem­

čić,­od­li­čan­je­za­vo­ćar­stvo.­Ze­mlja­je­stal­no­osun­ča­na­i­je­di­ni­pro­blem­pred­sta­vlja­vo­da­ko­ja­ je­na­ve­li­koj­du­bi­ni.­Ova­go­di­na,­ka­že,­bi­la­je­ki­šo­vi­ta­ i­ do­bra,­ a­ ka­da­ ki­še­ ne­ma,­za­li­va­nje­ je­ oba­ve­zno.­ Ja­go­da­ je­plit­kog­ko­re­na­i­svu­vla­gu­iz­vla­či­iz­gor­njeg­slo­ja.­­Da­bih­ja­do­šao­do­vo­de­tre­ba­

mi­do­sta­nov­ca.­Mi­ni­mal­no­oko­se­dam­hi­lja­da­evra.­Se­lja­ci­pri­ča­ju­da­ta­kve­stva­ri­mo­ra­dr­ža­va­da­re­ša­va,­ali­ja­sam­skep­ti­čan­po­tom­pi­ta­nju­i­ dr­ža­vi­ ko­ja­ stal­no­ spro­vo­di­ ova­kvu­ ka­ta­stro­fal­nu­ agrar­nu­ po­li­ti­ku­ne­ve­ru­jem­pu­no.­Ako­go­di­na­bu­de­to­li­ko­do­bra,­tre­ba­ra­di­ti­sam,­a­če­ka­ti­da­ne­ko­po­mog­ne­ i­po­dr­ži,­od­to­ga­ne­ma­ni­šta.­Sub­ven­ci­je­za­me­ha­ni­za­ci­ju­se­da­ju­lju­di­ma­is­pod­40­go­di­na,­sa­ ide­jom­da­mla­di­osta­nu­na­se­lu.­Ja­imam­42­go­di­ne­i­tro­je­de­ce,­što­zna­či­da­me­je­taj­pod­sti­caj­za­o­bi­šao.­A­ni­ko­ne­raz­mi­šlja­da­bi­i­mo­ja­de­ca­osta­la­na­se­lu­ako­bi­ja­mo­gao­da­ im­obez­be­dim­uslo­ve­za­to.­Po­ljo­pri­vred­na­pen­zi­ja­je­bi­la­i­osta­la­ma­nja­od­so­ci­jal­ne­po­mo­ći,­pod­sti­ca­ji­su­sve­de­ni­na­mi­ni­mum,­

pa­ta­ko­sva­po­li­ti­ka­pod­mla­đi­va­nja­se­la­te­ško­da­će­da­ti­do­brog­re­zul­ta­ta,­na­gla­ša­va­Mar­ko.Na­se­lo,­na­de­do­vi­nu,­Srem­čić­se­

vra­tio­kra­jem­1996.­Go­di­ne­na­osam­ju­ta­ra­ze­mlje.­Od­ala­ta­je­imao­ašov­i­bu­dak.­Pr­vih­go­di­na­je­ki­ji­rao­dok­ni­je­do­šao­do­trak­to­ra­ko­ga­je­sam­opra­vljao.­ Ki­ri­ja­nje­ je­ na­sta­vlje­no,­pa­je­ta­ko­u­go­di­na­ma­ko­je­su­do­la­zi­le­Mar­ko­ku­pio­i­pri­ko­li­cu,­plug,­a­pre­iz­ve­snog­vre­me­na­i­trak­tor.­To­što­je­sta­ri­ji,­ne­sme­ta­mu,­po­seb­no­ako­se­uzme­u­ob­zir­da­je­sve­ku­pio­za­svoj­no­vac,­bez­kre­di­ta,­ li­zin­ga.­Dok­su­dru­gi­išli­na­mo­re,­ka­že,­on­je­ču­vao­da­ku­pi­ze­mlju.­­­ Tre­nut­no­ imam­ de­set­ hek­ta­ra­

ob­ra­di­ve­ ze­mlje­ i­ oko­ 2.5­ hek­ta­ra­pod­šu­mom.­De­se­tak­hek­ta­ra­ra­dim­

u­ za­kup.­ Ću­tim,­ ra­dim,­ ured­no­ is­pla­ću­jem­aren­du­i­ne­ka­jem­se­što­sam­do­šao­na­se­lo.­Ov­de­imam­svoj­mir,­ ra­dim­ se­bi,­ svoj­ sam­ ga­zda­ i­sa­mo­stal­no­pla­ni­ram­svo­je­po­slo­ve.­Po­li­ti­ka­ me­ ne­ in­te­re­su­je,­ ni­ko­me­ne­ve­ru­jem,­ni­ti­mi­ko­osim­vo­ća­ra­ko­ji­ni­ka­ko­da­se­udru­že,­po­seb­no­tre­ba.­Vo­dim­ra­ču­na­o­se­bi­i­svo­joj­po­ro­di­ci.­Sre­dom­i­su­bo­tom­sam­na­pi­ja­ca­ma,­ka­da­ja­go­da­do­đe­idem­u­No­vi­ Sad­ na­ kvan­taš­ i­ to­ su­mo­je­pu­ta­nje.­ Ka­da­ se­zo­na­ pro­đe,­me­ni­či­ste­ za­ra­de­ od­ ja­go­de­ osta­ne­ 75­po­sto.­Za­ra­da­je­do­bra­ i­svi­ma­bih­pre­po­ru­čio­da­ta­mo­gde­mo­gu­kre­nu­ sa­ ja­go­dom­ i­ da­ ba­ta­le­ in­si­sti­ra­nje­na­ra­tar­stvu­na­ko­je­smo­svi­ne­ka­ko­na­u­či­li,­za­klju­ču­je­Mar­ko.

S. L.

Vla­da­Sr­bi­je­ i­Mi­ni­star­stvo­po­ljo­pri­vre­de­ne­mo­gu­da­uti­ču­na­ce­nu­ma­li­ne,­ali­mo­gu­da­

ure­de­ tr­ži­šte,­ ka­že­ sa­vet­nik­ mi­ni­stra­ po­ljo­pri­vre­de­ Pre­drag­ Lu­čić­ i­do­da­je­da­se­is­pi­tu­je­da­li­ima­mo­no­po­la­i­udru­ži­va­nja­hlad­nja­ča­ra.On­ je­ re­kao­ da­ je­ na­ za­jed­nič­

kom­sa­stan­ku­pred­stav­ni­ka­dva­mi­ni­star­stva­­­po­ljo­pri­vre­de,­tr­go­vi­ne,­za­tim­ hlad­nja­ča­ra­ i­ pro­iz­vo­đa­ča,­naj­vi­še­pri­tu­žbi­pro­iz­vo­đa­ča­bi­lo­na­udru­ži­va­nje­hlad­nja­ča­ra.­­ Pre­ko­ nad­le­žnih­ or­ga­na­ ­­ Ko­

mi­si­je­za­oce­nu­kon­ku­rent­no­sti­već­is­pi­tu­je­mo­da­li­ ima­ne­do­zvo­lje­nog­udru­ži­va­nja­ i­ mo­no­po­la.­ Nad­le­žni­or­ga­ni­ka­zni­će­sve­ko­ji­se­ba­ve­ne­do­zvo­lje­nim­rad­nja­ma­ka­da­je­u­pi­ta­nju­ure­đe­nje­tr­ži­šta",­re­kao­je­Lu­čić­go­stu­ju­ći­na­RTS.Go­vo­re­ći­ o­ ce­ni­ ma­li­ne­ ko­ja­ je­

tre­nut­no­od­120­do­130­di­na­ra,­on­je­re­kao­da­mi­ni­star­stvo­i­Vla­da­Sr­bi­je­ne­mo­gu­da­uti­ču­na­ce­nu,­ali­da­mo­gu­da­ure­de­tr­ži­šte­i­obez­be­

de­za­sve­iste­uslo­ve.Ka­ko­ka­že­do­šlo­je­do­po­re­me­ća­

ja­tr­ži­šta,­ali­ne­sa­mo­u­Sr­bi­ji,­već­i­na­evrop­skom­i­svet­skom­ni­vou.­­Pra­ti­mo­svet­ske­ce­ne­ma­li­na­ i­

sve­ za­in­te­re­so­va­ne­ re­dov­no­ će­mo­oba­ve­šta­va­ti­ pre­ko­ rad­ne­ gru­pe,­re­kao­je­on.Na­za­mer­ke­pro­iz­vo­đa­ča­da­hlad­

nja­ča­ri­uvo­ze­lo­ši­ju­ma­li­nu­i­me­ša­ju­je­sa­do­ma­ćom,­ka­že­da­to­po­za­ko­nu­ni­je­za­bra­nje­no,­ali­da­mi­ni­star­stvo­ite­ka­ko­vo­di­ra­ču­na­o­kva­li­te­tu­ma­li­ne­ i­da­ je­ ta­oblast­ re­gu­li­sa­na­kroz­dva­Pra­vil­ni­ka.Go­vo­re­ći­ o­ ovo­go­di­šnjem­ ro­du­

ma­li­ne,­on­je­re­kao­da­je­rod­sma­njen­za­20­do­25­od­sto­i­da­se­sa­da­ iz­vo­zi­me­seč­no­oko­8.000­ to­na­ma­li­ne,­ što­ je­na­ni­vou­ko­ji­ je­bio­pret­hod­nih­go­di­na.Ka­da­ je­ u­ pi­ta­nju­ dru­go­ vo­će­ ­­

vi­šnje,­ja­go­de,­šlji­ve,­ku­pi­ne,­Lu­čić­ka­že­da­pro­iz­vo­đa­či­mo­gu­ra­ču­na­ti­na­mno­go­vi­šu­ce­nu­od­pret­hod­nih­go­di­na. S.P.

BE­O­GRAD­•­TRA­GOM­NE­ZA­DO­VOLJ­STVA­MA­LI­NA­RA

Ža­le­se­na­udru­ži­va­nje­hlad­nja­ča­ra

Mi­ni­star­stvo­i­Vla­da­Sr­bi­je­ne­mo­gu­da­uti­ču­na­ce­nu­ma­li­ne­(Fo­to:­RTV)

LE­ŽI­MIR­•­U­PO­SE­TI­DO­MA­ĆIN­STVU­MAR­KA­SREM­ČI­ĆA

Ja­go­da­is­pla­ti­vi­ja­od­ži­ta-­Šte­ta­je­što­lju­di­ov­de­mi­sle­kra­va-mle­ka­ra,­svi­nja-kla­ni­ca,­ži­to-si­los,­jer­od­to­ga­ne­ma­ju­go­to­vo­ni­šta.­Po­go­to­vo­oni­ko­ji­ima­ju­ma­lo­ze­mlje,­pri­ča­Mar­ko­Srem­čić

Mar­ko­Srem­čić

Ima ju tro ja go da

Is­pla­ti­vi­je­od­ži­ta

Frušt­ima­do­bru­ce­nu

10 16. jun 2017.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

REČ STRUČ NJA KA

Ka da je pre stao da se ba vi zi­dar skim za na tom, Di vo ša nin La za Pe tro vić (69) re šio je

da se po sve ti no vom po slu – pla­ste­nič­kom­uz­ga­ja­nju­po­vr­ća­i­vo­ća.­U­ovaj­po­sao­ko­ji­je­na­Fru­ško­gor­ju još uvek re dak, ušao je pre pe­ta­ne­stak­go­di­na­ iz­ lju­ba­vi­ i­ho­bi­ja,­a ka da je oti šao u pen zi ju, pro da ja ra­sa­de­ i­ go­to­vog­pro­iz­vo­da,­ pa­pri­ke,­kra­stav­ca­i­pa­ra­daj­za­pre­sve­ga,­po­sta­la­ je­od­lič­na­do­pu­na­po­ro­dič­nom­bu­dže­tu.­Pr­vi­pla­ste­nik,­ka­ko­ka­že,­do­bio­

je­ od­ ne­ća­ka­ iz­ Svi­lo­ša.­ Bio­ je­ to­ma­li­me­tal­ni­ obje­kat­ od­ sve­ga­ se­dam me ta ra, do vo ljan tek da se u po­sao­ uđe.­Učio­ je­ od­ is­ku­sni­jih­ u­se­lu,­slu­šao­sa­ve­te­ i­to­kom­go­di­na­pro­iz­vod­nju­ je­po­ve­ća­vao,­baš­kao­i­ svo­je­zna­nje.­Da­nas­ ima­dva­ve­ća­ pla­ste­ni­ka,­ a­ nje­go­vu­ ra­sa­du­ i­go­to­ve­ pro­iz­vo­de­ ku­pu­ju­Di­vo­ša­ni,­Čal­man­ci,­ Mi­trov­ča­ni,­ Ba­taj­ni­ča­ni­ i­dru­gi.­Ne­ki­ od­njih­ do­la­ze­ u­ Par­ti­zan sku uli cu, a ne ki ma La za ro bu iz­no­si­na­pi­ja­cu.­­­Imam­još­ i­ku­pus­ i­ ja­go­de­ja­

ko­ le­pe.­ Sle­de­će­ go­di­ne­ pla­ni­ram­da­ po­ve­ćam­ za­sa­de­ pod­ ja­go­dom.­Mo­ja­pen­zi­ja­je­ma­la,­sve­ga­11.000­di­na­ra­i­to­ni­je­do­volj­no­da­se­pre­ži­vi.­Vi­še­sam­upla­ći­vao­ne­go­što­sam­do bio, pa mi sve što od pla ste ni ka do­bro­ do­đe.­ Ja­ ni­sam­ na­u­čio­ da­pro­sim.­Vred­no­sam­ra­dio­či­tav­svoj­ži­vot,­pa­i­da­nas­po­šte­no­ra­dim.­Bio­sam­si­ro­tinj­sko­de­te,­ ro­đen­sam­u­Ši­ša­tov­cu­i­znam­šta­je­bor­ba.­Po­

ku­ša­vao­sam­da­do­đem­i­do­kre­di­ta­za­„kap­po­kap“,­ali­su­me­od­bi­ja­li.­Ni­ko­ne­ve­ru­je­pen­zi­o­ne­ru,­po­seb­no­ako­taj­ne­će­da­se­bak­će­sa­po­li­ti­kom.­Ta­ko­je­bi­lo­od­ko­mu­ni­sta­do­da­nas...­ga­zde­su­uvek­sve­do­bi­ja­le jer su uvek bi le bli zu vla sti, a mi obič­ni­lju­di,­rad­ni­ci­i­po­ljo­pri­vred­ni­ci,­do­šli­smo­do­to­ga­da­na­še­pen­zi­je­bu­du­ma­nje­od­so­ci­jal­ne­po­mo­ći,­ka­že­La­za.­Rad­u­pla­ste­ni­ku­tra­ži­stal­nu­pa­

žnju­ i­ ve­li­ku­ po­sve­će­nost.­ Naj­vi­še­se­ ra­di­u­zo­ru­ i­pred­ve­če­ka­da­ je­

vru­ći­na­ naj­ma­nja.­ Po­sao­ ko­ji­ ra­di,­La za vo li i upra vo lju bav je, sma tra, pre sud na za sve ko ji u ono me što ra­de­že­le­i­da­us­pe­ju.­­Bez­ob­zi­ra­na­to­ka­da­se­naj­vi­

še ra di, ja sam ma nje­vi še stal no u pla­ste­ni­ku.­Ako­ne­ma­po­sla,­ja­sa­mo­pro­še­tam,­raz­gle­dam,­uži­vam­u­plo­do­vi­ma­svog­ra­da.­A­ra­dim­ruč­no,­kod­me­ne­ne­ma­me­ha­ni­ke,­ jer­ne ma ni sred sta va, pa je on da sve te­že.­Ali­se­ne­pre­da­jem.­Tru­dim­se­da­do­đen­do­no­vog­tr­ži­šta­i­da­kva­li­te­tom­dr­žim­sta­re­mu­šte­ri­je.­Sva­ka­ku­ća­ima­svoj­di­nar,­ali­po­tro­ša­či­umi­ru.­ Obič­no­ su­ ra­sa­du­ ku­po­va­li­sta­ri­ji­lju­di­ko­ji­ho­će­da­ra­de.­Imao­sam­jed­nog­iz­Ši­da­ko­ji­je­no­sio­500­pa­ra­daj­za,­ali­ je­on­umro.­Za­njim­umro­ je­ i­ je­dan­ sta­ri­ji­ iz­Mi­tro­vi­ce­ko ji je no sio isto to li ko ra sa de i sa da ka­da­njih­ne­ma,­mo­ram­da­ tra­žim­dru­ge.­ Mla­đi­ ne­će­ da­ ra­de,­ čak­ ni­ka­da­im­ja­ra­sa­đu­jem.­Uzi­ma­ju­ja­ko­ma­lo­da­bi­ma­nje­i­ra­di­li.­Ra­di­je­će­i­ku­pi­ti­pa­ra­dajz­ne­go­što­će­po­tru­di­ti­da sa mi pro iz ve du, a ja opet mno­go­vi­še­vo­lim­da­gle­dam­ka­ko­ra­ste­mo­ja­bilj­ka,­ob­ja­šnja­va­La­za.Svo­ju­ra­sa­du­ovaj­vred­ni­Di­vo­ša­

nin­pro­da­je­po­25­di­na­ra,­a­pro­iz­ve­de­ i­po­ne­ko­li­ko­hi­lja­da­pa­ra­daj­za,­pa­pri­ke,­ kra­sta­va­ca.­ Ro­ba­ je­ vi­so­kog­kva­li­te­ta,­a­u­La­zi­ne­pla­ste­ni­ke­„špric­ne­ula­zi“.­­Rod­bu­de­iz­u­zet­nog­kva­li­te­ta­ i­

ret ko ka da mi se de si da ne što „pro­ma­šim“.­Pre­par­go­di­na­sam­do­bio­ne­ko­ se­me­ pa­ra­daj­za­ iz­ Ne­mač­ke,­

na­ sli­ci­ od­lič­no­ iz­gle­da,­ ali­ čim­ je­kre­nuo,­vi­de­lo­se­da­je­loš.­Po­ču­pao­sam­ga­i­po­se­jao­kra­sta­vac.­Od­lič­na­mi­je­pa­pri­ka,­ba­bu­ra...­po­tri­sta­nu­u­ki­lo­gram.­Ja­go­de­su­ve­li­ke,­slat­ke,­uku­sne.­Ono­što­va­lja­me­ni,­ja­nu­dim­i­dru­gi­ma,­ako­ne­va­lja­me­ni,­ne­ću­ni­pro­da­va­ti.­Moj­plac­je­ma­li,­ba šta je ma la, sam ra dim, pa on da se tru dim da pro iz vo di bu du kva li­tet ni, jer sa mo to je ono što mo­ju­ ro­bu­mo­že­da­pro­da,­ka­že­La­za­i­ do­da­je:­ ­­ Bi­lo­ bi­ do­bro­ ka­da­ bih­ne­što­mo­gao­i­da­ušte­dim,­ali­te­ško.­Bio­sam­pre­ne­ka­ko­u­No­vom­Sa­du­i vi deo le pe pla ste ni ke, ali oda kle me­ni­12.000­evra­da­to­ku­pim?­Ka­ko­šta­stig­ne,­ja­ta­ko­ula­žem­u­ne­što­dru­go.­Da­li­su­to­pi­li­ći,­ko­ze,­da­li­je­to­no­vo­se­me­ili­ze­če­vi,­ma­nje­je­va­žno.­Kod­me­ne­ sve­ga­ ima­na­ma lo, pa ka da se sa be re, do volj no je­da­se­op­sta­ne,­a­i­da­se­na­đe­le­pa za ni ma ci ja za pen zi o ner ske da­ne,­da­se­čo­vek­od­mo­ri­od­stre­snog­ži­vo­ta­i­po­sve­ti­ne­čem­le­pom.

Imao je svo je vre me no La zar i brav­ce,­pa­je­čak­us­peo­da­sa­gra­di­i­to­vi­li­šte.­Po­sao­je­išao­sve­do­pre­par­ go­di­na­ ka­da­ je­ po­sled­nju­ tu­ru­dao­ go­to­vo­ po­ upo­la­ ma­njoj­ ce­ni.­Već­pet­go­di­na,­Pe­tro­vić­se­svi­nja­ma­„ne­za­ni­ma“,­a­ka­ko­ka­že,­to­mu­vi­še­ni­ka­da­„ne­će­pa­sti­na­pa­met“.­­ Kod­ Ti­ta­ se­ zna­lo,­ ma­ šta­ ko­

pri­čao.­ Ja­sni­ pa­ri­te­ti,­ ga­ran­to­van­ot­kup,­pa­si­ti­mo­gao­i­da­ra­diš­i­da­se­na­daš.­Na­ša­za­dru­ga­je­iz­dr­ža­va­la­tre­ći­nu­se­la,­u­njoj­su­ra­di­li­lju­di­i­ sa­stra­ne,­a­sa­da­ tu­ne­ma­ni­šta.­Po li ti ka je, sma tra La za, us pe la da

uni šti sve ono što su po šte ni lju di stva­ra­li,­ pa­ se­ ja­da­nas­mno­go­ne­upu­štam­u­po­li­tič­ke­stva­ri­ni­ti­mno­go­šta­oče­ku­jem­od­dr­ža­ve.­Ja­sam­pen­zi­o­ner­ i­ dr­žim­ se­ svog­ po­sla­ i­zna­nja.­

Da bi se u po ljo pri vre di us pe lo, sma tra La za, po ljo pri vred ni ci da­nas­mo­ra­ju­da­ sva­šta­re.­Ve­zi­va­nje­za jed nu kul tu ru i jed nu se zo nu ne mo­že­do­ne­ti­ni­ka­kav­do­bi­tak.­­Ma­lo­ ra­sa­da,­ma­lo­ go­tov­ pro­

iz­vod,­pa­on­da­ze­če­vi..­sve­to­sku­pa­do­no­si­do­bro.­Ka­da­bih­se­ve­zao­sa­mo­ za­ jed­nu­ stvar,­ te­ško­da­bih­us­peo.­Zdra­va­hra­na­je­naj­bo­lja,­ali­je­ šte­ta­ što­ma­lo­ lju­di­ to­ shva­ta­ i­što­dr­ža­va­još­uvek­ne­do­volj­no­po­ma­že­nas­ko­ji­se­tru­di­mo­da­zdra­vo­pro­iz­ve­de­mo.­Gle­dam­ka­ko­se­da­ju­pa re stran ci ma, za fa bri ke, za rad­na me sta, a mi slim da bi bi lo mno­go­bo­lje­da­te­pa­re­da­ju­pod­oder­đe­nim­uslo­vi­ma­se­lja­ci­ma.­Ka­da­bi­me­ni­ne­ko­dao­pet­ili­se­dam­hi­lja­da­evra,­ ja­ bih­ na­ svom­ ima­nju­ ču­do­na­pra­vio.­ Em­ bih­ mo­gao­ da­ upo­slim­lju­de,­em­bi­se­zdra­vo­hra­ni­li,­ali­ko­me­pri­ča­ti,­ka­da­ni­ko­ne­slu­ša.­Opet,­mi­slim,­oni­ko­ji­vo­de­po­li­ti­ku­do­bro­zna­ju­šta­nas­mu­či­ i­šta­se­lja­ku­tre­ba,­ni­je­tu­neo­p­hod­na­ne­ka­po­seb­na­pri­ča.­Sa­mo­ je­pi­ta­nje­da­li­će­ko­nač­no­do­ći­ne­ko­ko­će­to­što­svi­zna­ju­po­če­ti­da­ra­di­ka­ko­bi­svi­ma­bi­lo­bo­lje.­Ka­ko­sa­da­sto­je­stva­ri,­ni­sam­si­gu­ran­u­to,­pa­zbog­to­ga­ja ra do i od la zim u svoj pla ste nik i uži­vam­u­svo­jim­bilj­ka­ma,­za­klju­ču­je­raz­go­vor­La­za­Pe­tro­vić.

S. L.

Pro­iz­vod­na­ 2016­2017.­ go­di­na­je­ za­pše­ni­cu­ve­o­ma­spe­ci­fič­na.­ Kao­ ret­ko­ ko­je­ go­di­ne­ se­

vre me se tve po ka za lo kao vr lo va­žan­či­ni­lac­u­pro­iz­vod­nji.­Brz­ula­zak­u­zi­mu­i­dug­hla­dan­pe­riod­bez­zim­skih­ pa­da­vi­na­ uslo­vio­ je­ da­ ka­sno­za se ja na pše ni ca nik ne tek u „pro­le­će“.­Sa­mo­pr­vi­ro­ko­vi­se­tve­obe­ća­va­ju­do­bar­rod,­a­to­je­oko­30%­po­se­ja­ne­pše­ni­ce.­Oko­40%­pše­ni­ce­ko ja je po se ja na kra jem ok to bra i pr­vih­ da­na­ no­vem­bra­ ne­ obe­ća­va­vi­so­ke­ pri­no­se,­ ni­ža­ je,­ sla­bi­je­ je­bo­ko­ri­la­ i­ za­to­ ima­ma­nje­kla­so­va.­Oba­ova­ro­ka­se­na­la­ze­u­fa­zi­oplod­

nje,­na­li­va­nja­zr­na.­Za­ovu­pše­ni­cu­su­za­vr­še­ne­sve­me­re­ne­ge.

Pše ni ca ko ja je ni kla tek na „pro­le­će“­ je­ sad­ u­ fa­zi­ po­čet­ka­ cve­ta­nja, a to je pra vo vre me da se iz vr ši fun­gi­cid­ni­tret­man.­Sva­pše­ni­ca­je­u­ovoj­go­di­ni­ni­ža,­a­ovo­se­na­ro­či­to­od­no­si­na­ka­sno­po­ni­klu­pše­ni­cu.Do­že­tve,­pše­ni­ca­tre­ba­da­pro­đe­

fa zu oplod nje, for mi ra nja i na li va nja zr­na.­Do­oplod­nje­do­la­zi­6­12­ča­so­va­po­sle­opra­ši­va­nja,­a­4­5­da­na­ka­sni­je­je­for­mi­ra­na­kli­ca.­Od­oplod­nje­do­ta­ko­zva­nog­mleč­nog­sta­nja­tre­ba­pro­seč­no­20­da­na,­a­sa­ma­mleč­na­fa­za­tra­je­10­12­da­na.­Ta­ko­zva­

no­te­sta­sto­sta­nje­tra­je­6­10­da­na­i­za vre me ove fa ze je naj in ten ziv ni je na­ku­plja­nje­su­ve­ma­te­ri­je.­Vo­šta­na­zre­lost­ u­ na­šim­ uslo­vi­ma­ naj­če­šće­tra­je­ 7­8­ da­na­ i­ pše­ni­ca­ na­ kra­ju­vo­šta­ne­zre­lo­sti­ ima­20%­vla­ge.­U­uslo­vi­ma­su­še­i­vi­so­kih­tem­pe­ra­tu­ra­mo­že­tra­ja­ti­3­4­da­na,­a­u­vla­žnim­i­do­20­da­na.

Pro ce na ko li ko je vre me na do že­tve­za­vi­si­od­vre­men­skih­pri­li­ka.­Op­ti­ma­la­ne­dnev­ne­tem­pe­ra­tu­re­bi­bi­le­do­25°C­i­ta­da­bi­do­že­tve­do­šlo­za­35­40­da­na.­U­slu­ča­ju­da­se­dnev­ne­tem­pe­ra­tu­re­po­ve­ća­ju­bu­du­iz­me­đu­25­30­°C­i­vi­še,­ta­da­bi­pe­

riod­do­že­tve­mo­gao­bi­ti­skra­ćen­na­20­25da­na.­Du­ži­na­pe­ri­o­da­na­li­va­nja zr na je u di rekt noj ko re la ci ji sa vi si nom pri no sa i za to nam osta je

da­se­na­da­mo­da­ne­će­do­ći­do­pe­ri­o da sa vi so kim tem pe ra tu ra ma i da će­bar­ovaj­pe­riod­bi­ti­po­vo­ljan­za­raz­voj­pše­ni­ce.

Pred že tvu pše ni cePro ce na ko li ko je vre me na do že tve za vi si od vre men skih pri li ka

Pi še: Dipl. ing. Pre drag Mar jan ski, PSS Zre nja nin

Sa­mo­pr­vi­ro­ko­vi­se­tve­obe­ća­va­ju­do­bar­rod

DI­VOŠ­•­U­PO­SE­TI­DO­MA­ĆIN­STVU­LA­ZE­PE­TRO­VI­ĆA

Zdra va hra na je naj bo lja hra naRad u pla ste ni ku tra ži stal nu pa žnju i ve li ku po sve će nost. Naj vi še se ra di u zo ru i pred ve če ka da je vru ći na naj­ma nja. Po sao ko ji ra di, La za vo li i upra vo lju bav je, sma tra, pre sud na za sve ko ji u ono me što ra de že le i da us pe ju

La­za­sa­ćer­kom­Sne­ža­nom­u­pla­ste­ni­ku

Uži­va­u­svo­jim­bilj­ka­ma Ja­go­de­su­ve­li­ke­i­uku­sne

1116. jun 2017.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

GA ZDIN STVA

Po ljo pri vred nik iz Čort­no­va­ca­Slav­ko Pej čić se vi­

še­ od­ 40­ go­di­na­ ba­vi­sto­čar­stvom,­pre­sve­ga­ uz­go­jem­ mu­znih­kra­va­ i­ pro­iz­vod­njom­mle­ka.­Ka­ko­ka­že,­reč­je­o­po­ro­dič­nom­bi­zni­su­ u­ ko­ji­ su­ uklju­če­ni­ svi­ čla­no­vi­ nje­go­ve­po­ro­di­ce.­Na­svom­ga­zdin­stvu­ ima­ oko­ 50­gr­la,­ od­ to­ga­ 28­mu­znih­ kra­va.­ Po­ro­dič­na­tra­di­ci­ja­ go­di­na­ma­ se­ne­gu­je­u­nje­go­voj­po­ro­di­ci,­ ta­ko­ da­ da­nas­ima­ju­ne­što­vi­še­od­80­hek­ta­ra­ ze­mlji­šta,­ što­u­ nji­ho­vom­ vla­sni­štvu­što­u­za­ku­pu­na­kom­uz­ga­ja­ju­stan­dard­ne­ra­tar­ske­kul­tu­re,­pre­sve­ga­za­is­hra­nu­sto­ke.­­­ U­ po­čet­ku­ smo­ su­pru­ga­ i­ ja­

pra­vi­li­sir.­Ka­sni­je­smo­pro­ši­ri­li­far­mu­i­pre­šli­na­ot­kup­mle­ka­ta­ko­da­se­ bi­znis­ se­ to­kom­ go­di­na­ po­ste­pe­no­ raz­vi­jao.­Uz­ga­ja­mo,­pre­ sve­ga,­ po­ljo­pri­vred­ne­ kul­tu­re­ ko­je­ su­nam­ zna­čaj­ne­ za­ is­hra­nu­ sto­ke,­ a­to­su­lu­cer­ka,­si­la­žni­ku­ku­ruz,­stoč­ni­gra­šak,­za­tim­je­čam,­sun­co­kret­i­so­ju.­Mo­ram­da­is­tak­nem­da­je­ze­mlja­u­Čor­ta­nov­ci­ma­pri­lič­no­ lo­šeg­kva­li­te­ta,­ reč­ je­ o­ tre­ćoj­ i­ če­tvr­toj­

kla­si­ze­mlji­šta.­Mi­pla­ća­mo­ sku­plji­ za­kup,­za­to­što­se­ra­di­pro­sek­na­te­ri­to­ri­ji­ce­le­op­šti­ne­ In­đi­ja­ i­ to­ nam­ je­ote­ža­va­ju­ća­ okol­nost.­Oko­ na­ših­ ata­ra­ se­na­la­ze­ šu­me,­ bre­go­vi,­ br­da­ i­ na­gi­bi­ pod­uglom­od­45­ste­pe­ni­­i­to­ nam­do­sta­ ote­ža­va­po­sao.­ Ima­ ze­mlji­šta­či­ja­ ce­na­ ni­je­ re­al­na,­jer­ne­mo­gu­pri­no­si­bi­ti­u­Čor­ta­nov­ci­ma­kao­u­Sa­sa­ma,­ gde­ je­ ze­mlji­šte­ da­le­ko­ bo­ljeg­kva­li­te­ta­ ­­ ka­že­ ovaj­po­ljo­pri­vred­nik.­­Ovaj­po­sao­ni­je­ni­

ma­lo­lak­jer­se­ra­di­da­no­noć­no,­uvek­ima­ne­što­što­mo­ra­da­se­pri­pre­mi.­Ne­ka­da­mo­ram­i­no­ću­da­de­žu­ram,­uko­li­ko­se­kra­va­te­li­ili­slič­no.­Ne­maš­bu­kval­no­ni­jed­nog­slo­bod­nog­sa­ta­jer­mo­raš­u­isto­vre­me­da­ ih­ na­hra­niš,­ po­mu­zeš­ i­ sve­ono­što­je­neo­p­hod­no­oko­sto­ke.Ove­go­di­ne­je,­ka­ko­na­vo­di,­ce­

na­mle­ka­iz­u­zet­no­ni­ska­i­kre­će­se­oko­30­di­na­ra.­Sre­ćom,­pro­na­šli­su­do­bru­fir­mu­ko­ja­se­ba­vi­ot­ku­pom,­pa­sa­da­ne­ma­ju­pro­blem­sa­na­pla­tom,­kao­što­je­to­bio­slu­čaj­pret­hod­nih­go­di­na.­­ Imam­ ukup­no­ 50­ go­ve­da­ od­

če­ga­je­28­mu­znih­kra­va­ko­je­da­ju­

dnev­ni­pri­nos­od­oko­400­ li­ta­ra.­U­po­sao­su­uklju­če­ni­svi,­od­su­pru­ge,­si­na­i­sna­je­ta­ko­da­je­ovo­pra­vi­po­ro­dič­ni­bi­znis­od­ko­jeg­ži­vi­mo­–­pri­ča­on­i­ka­že­da­u­po­ljo­pri­vre­di­ima­vi­še­tro­ško­va­ne­go­do­bi­ti.­­Ula­ga­nja­su­ogrom­na,­ne­sme­

mo­da­raz­mi­šlja­mo­o­to­me­ko­li­ki­su­ulo­zi­i­ko­li­ka­je­do­bit.­Ra­di­mo­stal­no­i­ ra­ču­na­mo­da­će­ jed­nog­da­na­bi­ti­bo­lje­­­ka­že­ovaj­po­ljo­pri­vred­nik.

­­ Uzi­mao­ sam­ raz­ne­ kre­di­te­ i­pod­sti­ca­je,­pa­bez­ to­ga­ je­bi­lo­ne­mo­gu­će­op­sta­ti­ i­ fi­nan­si­ra­ti­ po­sao.­Mo­ram­da­ku­pu­jem­hra­nu­za­sto­ku,­pre­mik­se,­ naf­tu,­ ulje,­ se­tve­ni­ma­te­ri­jal,­ da­ odr­ža­vam­ me­ha­ni­za­ci­ju­a­ bez­ nov­ca­ je­ sve­ to­ ne­mo­gu­će.­Uvek­ima­ne­kih­ula­ga­nja.Ka­da­je­reč­o­is­pla­ti­vo­sti,­Slav­ko­

ka­že­da­se­vr­ti­oko­po­zi­tiv­ne­nu­le,­ne­ma­ve­li­kog­pro­fi­ta.­

­­ Za­ sa­da­ ne­ma­mo­ pla­no­ve­ za­pro­ši­re­nje­ po­sla­ jer­ ne­ma­ ve­li­ke­per­spek­ti­ve­ u­ tre­nut­noj­ si­tu­a­ci­ji­ u­po­ljo­pri­vre­di.­ Na­ kra­ju­ raz­go­vo­ra­Slav­ko­ ka­že­ da­ iako­ je­ reč­ o­ kon­stant­nom­mu­ko­trp­nom­ra­du,­na­da­ju­se­da­će­ipak­bi­ti­bo­lje.­Po­ljo­pri­vre­da­ je­ na­ša­ osnov­na­ de­lat­nost­ i­naš­ je­di­ni­ na­čin­ ži­vo­ta­ ­­ po­ru­ču­je­Slav­ko.

M. Ba la ba no vić

Uzor ni po ljo pri vred ni pro iz vo­đač­ iz­ Vog­nja­ Jo va Ma tić,­ob­ra­đu­je­40­ju­ta­ra­ze­mlje.­U­

sve­po­slo­ve­uklju­če­na­ je­po­ro­di­ca,­pa­ ta­ko­ svo­je­ oba­ve­ze­ ima­ju­ nje­go­va­su­pru­ga­i­sin,­a­ovaj­do­ma­ćin­po­se­du­je­ svu­ po­treb­nu­ me­ha­ni­za­ci­ju­ za­ sa­vre­me­nu­ po­ljo­pri­vred­nu­pro­iz­vod­nju,­ od­ kom­baj­na,­ ve­li­kih­trak­to­ra,­ra­znih­pri­ključ­nih­ma­ši­na.­Uspe­šno­se­ba­vi­ ra­tar­skom­ i­po­vr­tar­skom­ pro­iz­vod­njom,­ kao­ i­ sto­čar­stvom.­ Ove­ go­di­ne­ na­ 30­tak­ju­ta­ra,­za­se­jao­je­pše­ni­cu,­ku­ku­ruz,­so­ju,­je­čam­i­tri­ti­kal­i­ka­ko­ka­že­kul­tu­re­tre­nut­no­do­bro­iz­gle­da­ju.­Ono­što­sa­da­ne­bi­od­go­va­ra­lo­bilj­ka­ma,­go­vo­ri,­je­su­vi­so­ke­tem­pe­ra­tu­re­va­zdu­ha,­ a­ ki­ša­ bi­ bi­la­ do­bro­do­šla.­Ma­tić­je­do­ne­dav­no­u­to­vu­dr­žao­po­10­tak­kr­ma­ča­ i­na­zi­mi­ca­ i­oko­80­pra­sa­di,­ali­ni­je­bio­za­do­vo­ljan­i­sa­da­se­opre­de­lio­za­tov­bi­ko­va.­Tre­nut­no­u­obo­ru­ima­24­bi­ko­va,­ko­je­će­ is­po­ru­či­ti­ kla­ni­ci­ „Ne­delj­ko­vić“.­Ali­ono­po­če­mu­je­na­da­le­ko­po­znat­Jo­va­Ma­tić,­je­ste­bo­stan,­ko­ji­uz­ga­ja­30­go­di­na­ne­pre­kid­no,­a­nje­go­va­su­pru­ga­Ma ra,­ ne­ko­li­ko­ go­di­na­ za­re­dom­ je­ osva­ja­la­ zlat­ne­ me­da­lje­No­vo­sad­skog­ saj­ma­ za­ kva­li­tet­ u­pro­iz­vod­nji­bo­sta­na.­­Po­vr­tar­ske­kul­tu­re­imam­na­10­

ju­ta­ra.­ Ove­ go­di­ne­ sam­ za­se­jao­ 3­ju­tra­lu­be­ni­ca­i­po­la­ju­tra­di­nja.­­Za­ce­lo­kup­nu­ po­vr­tar­sku­ pro­iz­vod­nju­ko­ri­stim­si­ste­me­za­na­vod­nja­va­nje,­jer­ se­ bez­ to­ga­ ne­ is­pla­ti­ ozbilj­no­pri­hva­ta­ti­ovog­po­sla.­Po­red­bo­sta­na­ imam­po­vr­ši­ne­pod­krom­pi­rom,­kar­fi­o­lom,­ ku­pu­som,­ pa­ra­daj­zom,­lu­kom.­ Ono­ što­ je­ za­ bo­stan­ naj­bit­ni­je­je­ste­ba­ca­nje­staj­nja­ka­i­do­da­va­nje­ vo­do­to­pi­vih­ đu­bri­va­ si­ste­mom­kap­po­kap.­Uvek­gde­se­je­mo­lu­be­ni­ce­ za­o­ra­va­mo­ staj­njak,­ jer­

ina­če­ne­ma­ni­lu­be­ni­ce,­ni­kva­li­te­ta.­Ve­štač­ka­đu­bri­va­su­ja­ko­lo­ša.­Lju­di­sta­vlja­ju­Ureu­kroz­kap­po­kap­i­do­bi­ju­ve­li­ke,­krup­ne­lu­be­ni­ce,­ali­one­ne­ma­ju­tu­po­treb­nu­slast­ i­kva­li­tet­i­ pro­sto­bu­du­ži­la­ve.­De­si­ se­me­ni­po­ne­kad­da­osta­nem­bez­ lu­be­ni­ce,­pa­mo­ram­da­uzmem­ne­gde­ to­nu­dve­ dok­ ne­ do­đe­ mo­ja­ lu­be­ni­ca­ i­mu­šte­ri­ja­tač­no­zna­i­od­mah­mi­ka­žu­–­Ovo­ni­je­tvo­ja­lu­be­ni­ca.­U­ovoj­fa­zi­naj­va­žni­je­za­bo­stan­je­da­ima­sun­ca­i­da­bu­du­to­ple­no­ći­ka­ko­bi­mo­gao­ne­pre­kid­no­da­ra­ste.­U­ Vog­nju­ oko­ 12­ do­ma­ćin­sta­

va­go­di­na­ma­uz­ga­ja­bo­stan.­Bi­lo­je­i­ onih­ ko­ji­ su­ u­ pri­ču­ oko­ bo­sta­na­ušli­no­se­ći­se­ je­di­no­mi­šlju­o­ la­koj­i­ ve­li­koj­ za­ra­di,­ ali­ su­ ta­kvi­ br­zo­ i­od­u­sta­li.­­Od­bo­sta­na­ni­ka­da­ni­sam­od­u­

stao­i­sva­ke­go­di­ne­ga­se­jem.­Ti­ko­ji­su­od­u­sta­li­shva­ti­li­su­da­su­po­treb­

na­ve­li­ka­ula­ga­nja­i­ruč­ni­rad.­Ma­lo­je­ kod­ bo­sta­na­ ma­šin­skog­ po­sla­ i­ve­li­ki­deo­se­oba­vlja­ruč­no.­U­mo­ju­pro­iz­vod­nju­ sam­ ulo­žio­ oko­ 1.000­evra­ po­ ju­tru,­ a­ oče­ku­jem­ rod­ od­4­va­go­na­po­ju­tru.­Se­jao­sam­sor­te­„Vas­ko“,­„Ko­sta­le­šen“­i­cr­nu­„No­stal­gi­ju“.Ovaj­ pro­iz­vo­đač­ pri­me­nju­je­ pu­

nu­agro­teh­ni­ku­i­za­šti­tu­lu­be­ni­ca­od­bo­le­sti­ ko­je­ su­ če­ste­ ka­da­ su­ vre­me­ske­ pri­li­ke­ pro­men­lji­ve.­ Ra­sad­go­di­na­ma­sam­pro­iz­vo­di,­a­uku­pan­rod­ pla­si­ra­ go­to­vo­ 25­ go­di­na­ na­Zla­ti­bor.­­U­ne­kih­12­­15­­tu­ra­u­dva­me­

se­ca,­pla­si­ram­ta­mo­kom­ple­tan­rod.­Ta­ko­u­eta­pa­ma­i­se­jem.­Jed­no­ju­tro­ra­ni­je,­dru­go­ka­sni­je,­a­tre­će­je­se­ja­nac.­ Na­ Zal­ti­bo­ru­ imam­ svo­je­pro­daj­no­ me­sto,­ lju­di­ me­ odav­no­po­zna­ju­ i­ne­mam­ni­ka­kav­pro­blem­sa­pro­da­jom.­Ono­što­je­me­ni­uvek­bi­lo­ naj­bit­ni­je,­ je­ste­ kva­li­tet­mo­jih­lu­be­ni­ca­a­ne­ko­li­či­na.­Tru­dim­se­da­kva­li­tet­bu­de­na­pr­vom­me­stu.­Mo­ra­ima­ti­slast,­a­lu­be­ni­ca­od­8­do­10­ki­lo­gra­ma­je­naj­lep­ša­lu­be­ni­ca.­Korz­osmeh­Jo­va­go­vo­ri­da­mu­

šte­ri­je­sa­Zla­ti­bo­ra­je­dva­če­ka­ju­da­on­sa­svo­jim­slat­kim­to­va­rom­stig­ne­i­pri­zna­ju­mu­da­ne­ma­sla­đih,­uku­sni­jih­i­lep­ših­lu­be­ni­ca,­ne­go­nje­go­vih­iz­Sre­ma.­­­To­je­već­sta­ro­pra­vi­lo.­Ne­mo­

gu­da­do­če­ka­ju­da­se­na­ših­lu­be­ni­ca­naj­e­du.­Mno­gi­mi­ka­žu­da­lu­be­ni­ce­ni­su­ ni­ je­li­ dok­ se­mi­ ta­mo­ ni­smo­po­ja­vi­li.­Lu­be­ni­ce­iz­Grč­ke­i­dru­ge­iz­uvo­za,­za­i­sta­ni­su­kva­li­te­ta­kao­ove­na­še.­Ga­ran­tu­jem­da­su­te­lu­be­ni­ce­iz­uvo­za­dru­go,­tre­će­ko­lo­i­ne­mo­gu­da­se­me­re­sa­na­šom­lu­be­ni­com.­Ja­u­pr­vo­ko­lu­ula­žem­i­naj­ve­ća­oče­ki­va­nja,­dok­dru­go­ko­lo­lu­be­ni­ca­ima­iz­gled­i­ve­li­či­nu,­ali­ne­ma­tu­slast.­

Vr­sni­pro­iz­vo­đač­lu­be­ni­ca­pri­zna­je­da­su­u­Sre­mu­naj­ja­či­pro­iz­vo­đa­či­bo­sta­na­u­Do­brin­ci­ma­a­po­tom­u­Pla­ti­če­vu,­ma­da­ka­že­da­su­Do­brin­ci­po­sta­li­me­sto­u­ko­me­se­oku­plja­ju­pro­iz­vo­đa­či­ko­ji­lu­be­ni­ce­do­no­se­na­pro­da­ju­ka­mi­o­ni­ma­ i­ iz­Kra­lje­va­ca,­Pe­ći­na­ca­i­dru­gih­me­sta.­Kad­je­reč­o­ce­ni­Jo­va­ka­že­da­je­lu­be­ni­ci­ce­na­vi­so­ka­sa­mo­na­po­čet­ku­i­na­kra­ju­se­zo­ne.­­Pr­vih­par­da­na­bu­de­do­bra­ce­

na,­a­on­da­usle­di­dra­sti­čan­pad,­da­bi­ na­ kra­ju­ opet­ ce­na­ bi­la­ mno­go­vi­ša.­ Svi­ sa­da­ ra­no­ pro­iz­vo­de­ bo­stan­ i­uz­pri­me­nu­ago­teh­ni­ke,­ fo­li­ja,­si­ste­ma­kap­po­kap,­po­kri­va­nja­agri­lom­ili­naj­lo­nom,­ lu­be­ni­ca­ra­no­stig­ne­a­br­zo­pro­đe.­Onaj­ko­osta­ne­zad­nji­na­kra­ju,­taj­uspe­da­za­ra­di­ne­ki­no­vac.­Jo­va­Ma­tić­ kva­li­te­tom­ svo­jih­ lu­

be­ni­ca,­odav­no­je­ove­bri­ge­pre­bri­nuo.­Kup­ci­ zna­ju­ šta­od­nje­ga­ku­pu­ju­i­vra­ća­ju­mu­se­sva­ke­go­di­ne.­

Te­žak­rad­na­kra­ju­se­is­pla­ti­i­dok­se­mu­šte­ri­je­ na­ Zla­ti­bo­ru­ to­kom­ le­ta­bu­du­ sla­di­le­ nje­go­vim­ lu­be­ni­ca­ma,­sa­ slat­kim­ osme­hom­ na­ li­cu­ ka­da­pro­đe­ se­zo­na­mo­ći­ će­ i­ Jo­va­ da­ u­svom­Sre­mu,­na­kri­vi­še­šir.­I­tre­ba,­za­ra­dio­je.­

M. Nin ko vić

VO­GANJ­•­JO­VA­MA­TIĆ­MAJ­STOR­ZA­PRO­IZ­VOD­NJU­SLA­SNIH­LU­BE­NI­CA

Lu be ni ca ču ve na do Zla ti bo ra

Jo­va­Ma­tić

Bi­će­lu­be­ni­ca­­

ČOR­TA­NOV­CI­•­SA­PO­RO­DIČ­NE­FAR­ME­SLAV­KA­PEJ­ČI­ĆA

Rad ni dan tra je 32 sa ta- Ovaj po sao ni je ni ma lo lak jer se ra di da no noć no, uvek ima ne što što mo ra da se pri pre mi. Ne ka da mo ram i no ću da de žu ram, uko li ko se kra va te li ili slič no. Ne maš bu kval no ni jed nog slo bod nog sa ta jer mo raš u isto vre me da ih na hra niš, po mu zeš i sve ono što je neo p hod no oko sto ke - ob ja šnja va Slav ko

Ima­ju­oko­50­gr­la

Slav­ko­Pej­čić,­po­ljo­pri­vred­nik

12 16. jun 2017.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ćur ka je ve li ka pti ca iz ro da Me le a gris, po ri je klom iz Sje­ver­ne­Ame­ri­ke.­Ćur­ke­su­pre­

po­zna­tlji­ve­ po­ ko­žnim­ iz­ra­sli­na­ma­ko­je­vi­se­pre­ko­klju­na.­Žen­ka­ćur­ka­ je­ma­nja­od­muž­ja­ka­(ću­ra­na),­i mno go ma nje obo je na. Ras pon kri la im je 1,5­1,8 me tar. Vr lo su ot­por­ne­do­ma­će­pti­ce­te­im,­kad­su­od ra sle, vre men ske ne po go de ta ko re­ći­ne­ško­de.­S­dru­ge­stra­ne,­ću­ri­ći­su­ve­o­ma­osje­tlji­vi,­mno­go­osje­tlji vij i od svih osta lih vr sta udo ma­će­nih­pti­ca.­Pr­vi­po­ku­ša­ji­uno­še­nja­di­vlje­ćur­ke­u­Evro­pu­se­ve­zu­ju­za­go­di­nu­1880,­ka­da­su­ma­tič­na­ja­ta­is­pu­šte­na­u­pro­stor­šum­ske­upra­ve­Graf fe neg u Austri ji. Ka sni je je to po­no­vlje­no­ i­ u­Ma­đar­skoj,­ kao­ i­ u­lo­vi­šti­ma­Slo­vač­ke­ i­Če­ške.­Po­zna­te­ su­me­đu­ ži­vi­nom­ kao­ naj­bo­lji­ i­naj­ve­ći­pro­iz­vo­đa­či­naj­kva­li­tet­ni­jeg­me­sa.­ Ću­ra­ke­ se­ ga­je­ zbog­ me­sa­ko­je­sa­dr­ži­ve­li­ki­pro­ce­nat­be­lan­če­vi­na­(30­–­34%).­Me­so­ta­ko­đe,­sa­dr­ži­ sve­ esen­ci­jal­ne­ ami­no­ki­se­li­ne­neo p hod ne ljud skom or ga ni zmu, ve li ki pro ce nat vi ta mi na B, a ma li pro­ce­nat­ma­sti,­ zbog­če­ga­ je­ve­o­ma po god no za sa vre me nu di je tet­sku­is­hra­nu.­Sva­ka­ne­pa­žnja­u­mla­dim­ ću­ri­ći­ma­ mo­že­ iza­zva­ti­ ve­li­ka­ugi­nu­ća.­Ta­osje­tlji­vost­tra­je­do­tzv.­“bo­ba­nja”­ ,­ko­je­obič­no­do­la­zi­kad­je­ću­ri­ći­ma­oko­8­ne­dje­lja­sta­ro­sti.­Ta­da­ ću­ri­ći­ iz­gu­be­ na­ gla­vi­ per­je­ i­do­bi­ju­ za­ ćur­ke­ka­rak­te­ri­stič­ne­cr­ve­ne,­be­le­ i­pla­ve­bo­bi­ce­od­ko­že.­Otad­su­ka­sni­je­ćur­ke­vr­lo­ot­por­ne­i­mo­gu­se­pu­šta­ti­na­pa­šu­bez­ika­kve­bri­ge­ako­na­i­đe­ne­po­go­da­s­ki­šom.

Gde se dr že ćur ke

Ćur­ka­ je­ vr­lo­ po­god­na­ pti­ca­ za­dr­ža­nje­na­slo­bod­nu­pro­sto­ru.­Na­ro­či­to­ joj­ od­go­va­ra­ju­ pa­šnja­ci­ i­ li­va­de.­Tu­mar­lji­vo­tra­ži­i­vr­lo­spret­no­ lo­vi­ raz­ne­ in­sek­te.­ Tra­vom­ se­ma­nje­hra­ni,­ a­ vi­še­ se­me­njem­ još­u ne zre lom sta nju. Gde po sto je ta­kvi­uslo­vi,­ćur­ke­su­vr­lo­ren­ta­bil­ne,­jer­ ih­ uz­ po­volj­nu­ pa­šu­ tre­ba­ ve­o ma ma lo pri hra nji va ti zr njem. S ob­zi­rom­na­osje­tlji­vost­ma­lih­ću­ri­ća­do sta ro sti od 2 me se ca, da nas se sve­ vi­še­ dr­že­ ću­ri­ći­ do­ te­ sta­ro­sti­pod­ve­štač­kim­uslo­vi­ma­u­za­tvo­re­nom­pro­sto­ru,­a­na­pa­šu­se­pu­šta­ju­ka da su sta ro sti od 2 me se ca, ili se da je na sta vlja sa to vom u objek ti­ma sa iz ba lan si ra nom hra nom gde se ostva ru ju vi so ki pri ra sti. S ob­zi­rom­na­kva­li­te­tu­me­sa­ i­na­ro­či­to­raz­vi­jen­grud­ni­mi­šić,­ćur­ka­po­sta­je­sve­ tra­že­ni­ja­ ro­ba­ na­ tr­ži­štu.­ Mo­guć­nost­za­to­po­sto­ji­jer,­iako­ćur­ke­po­je­di­nač­no­ sne­su­ ra­la­tiv­no­ ma­li­broj­ ja­ja,­ no­še­nje­ se­ pro­teg­ne­ na­6­8 mje se ci u go di ni, pa ako se ja­ja sku plja ju u tom vre me nu, ima mo stal no ja ja za na sa da, pre ma to me, i­uto­vlje­nih­ću­ri­ća­za­tr­ži­šte.

Raz mno ža va nje ću ra ka

Ćur­ke­ se­ raz­mno­ža­va­ju­ po­mo­ću­ja­ja,­ko­ja­mo­ra­ju­bi­ti­oplo­đe­na­da­bi­se­iz­njih­raz­vio­em­brion.­Ako­se­ću­ri­ći­le­gu­pri­rod­nim­na­či­nom,­on­da­se­pod­ ćur­ku­ sta­vlja­ 15­ do­ 19­ ja­ja,­ a­ako­se­upo­tre­blja­va­kvoč­ka­ko­ko­ška­za­ le­že­nje­ću­ri­ća,­on­da­se­sta­vlja­9­do­11­ja­ja.­Ćur­ka­le­ži­na­ja­ji­ma­pro­seč­no­28­da­na.­Za­na­sad­tre­ba­uzi­ma­ti­ja­ja­sta­ra­do­7­da­na,­a­mo­že­i­do­14­da­na.­Za­le­že­nje­ću­re­ćih­ja­ja­po sto je spe ci jal ni ve li ki in ku ba to ri. Ja ja sa far me do pre ma ju se u in ku­ba tor sku sta ni cu, gde se naj pre iz­vr­ši­ fu­mi­ga­ci­ja­ ja­ja,­a­za­tim­se­ona­pre­ba­cu­ju­ u­ pro­sto­ri­ju­ za­ ču­va­nje­ja ja na tem pe ra tu ri od 15 do 18ºC i­ re­la­tiv­noj­ vla­žno­sti­ va­zdu­ha­ oko­80%.­Pre­ula­ga­nja,­ ja­ja­ iz­ove­pro­sto ri je pre ba cu ju se u pro sto ri ju za pred gri ja nje tem per tu re oko 26 ºC i tu osta ju oko 6 sa ti. U in ku ba to ru se ja­ja­okre­ću­sva­ka­2­sa­ta.­U­vi­še­sloj­nim in ku ba to ri ma tem pe ra tu ra iz no­si­37,6­ºC,­a­ re­la­tiv­na­vla­žnost­va­zdu­ha­oko­60%.­U­in­ku­ba­to­ru­osta­ju­do 25 da na ka da se pre ba cu ju u iz­le­ži­o­nik.­Pro­sve­tlja­va­nje­ ja­ja­obič­no­se­vr­ši­10.­ili­11.­da­na­in­ku­ba­ci­je,­a­mo­že­još­je­dan­put­i­to­25.­da­na­pri­li­kom­pre­ba­ci­va­nja­ja­ja­u­iz­le­ži­o­nik.­U­iz­le­ži­o­ni­ku­se­ja­ja­vi­še­ne­okre­ću,­a tem pe ra tu ra je sko ro ista kao i u in­ku­ba­to­ru,­a­re­la­tiv­na­vla­žnost­va­zdu­ha­je­znat­no­ve­ća­i­ iz­no­si­od­85­do­90%.­Klju­va­nje­ću­re­ćih­ja­ja­po­či­nje­26.­da­na­da­bi­se­za­vr­ši­lo­28.­da­na,­ka­da­se­ću­ri­ći­va­de­iz­iz­le­ži­o­ni­ka­i­sme­šta­ju­u­pro­sto­ri­ju­za­pri­jem­ma­lih­ću­ri­ća.­Ću­ri­ći­se­mo­gu­ga­ji­ti­na­dva­na­či­na:­pri­rod­no­i­ve­štač­ki.­U­se­zon­skoj­pro­iz­vod­nji­ću­ra­ka­naj­bo­lje­vre­me­za­ le­že­nje,­po­rast­ i­pro­iz­vod­nju­pri­plod­nog­ma­te­ri­ja­la­ je­ste­ pro­le­će.­Me­đu­tim,­ u­ in­du­strij­skoj­ pro­iz­vod­nji­ le­že­nje­ i­ od­ga­ji­va­nje­ ću­ri­ća­ vr­ši­se to kom ce le go di ne. U od ga ji va nju pod­mlat­ka­ću­ra­ka­naj­kri­tič­ni­ji­pe­riod­je­od­mo­men­ta­iz­vo­đe­nja­pa­sve­dok­im ne iz bi ju bo bi ce po go lim di je lo vi­ma gla ve i vra ta, a to bi va u uz ra stu od­ 7­ do­ 9­ ne­de­lja.­ Ka­da­ se­ pre­bo­ba­ju­ću­ri­ći­su­naj­ot­por­ni­ji­me­đu­do­ma­ćom­ ži­vi­nom.­ Ću­ri­ći­ se­ mo­ra­ju­od­ga­ji­va­ti­odvo­je­no­od­sta­ri­jih­ću­ri­ća­i­od­ra­slih­ću­ra­ka.

Iz gled objek ta i uslo vi za ga je njePro­sto­ri­ja­za­ga­je­nje­ću­ra­ka­tre­ba­

da je naj ma nje na oko 2 da na pre do­la­ska­ ću­ri­ća­ sprem­na­ za­ pri­jem,­a­to­zna­či:­da­je­te­melj­no­oči­šće­na,­opra­na­ i­ dez­in­fi­ko­va­na,­da­ je­u­nju­smje­šte­na­sva­po­treb­na­opre­ma­i­da­je­za­gre­ja­na­na­oko­20­ºC.­Ve­štač­ke­ kvoč­ke­ tre­ba­ da­ su­ is­pro­ba­ne­ i­uklju­če­ne­na­oko­24­sa­ta­pre­do­la­ska­ću­ri­ća­ i­ da­ je­ is­pod­ njih­ po­stig­nu­ta­tem­pe­ra­tu­ra­oko­36­–­38­ºC.­Ta­ko­đe­

se­hra­na,­pre­uno­še­nja­ ću­ri­ća,­ sta­vi­ u­ma­le­ hra­ni­li­ce­ ili­ ulo­ške­ za­ ja­ja.­Ne­ko­li­ko­ča­so­va­pre­to­ga­si­pa­se­i­ vo­da­u­po­ji­li­ce­ za­ma­le­ ćur­ke.­Do­14­ne­delj­nog­uz­ra­sta­za­jed­no­se­ga­je­mu­ška­i­žen­ska­gr­la,­a­po­sle­to­ga­muž­ja­ci­se­ga­je­odvo­je­no.­Do­tre­ćeg­me­se­ca­ uz­ra­sta­ obič­no­ se­ dr­ži­ oko­pet­gr­la­po­m2­po­da.­Od­13.­pa­do­28.­­ne­de­lje­žen­skih­gr­la­po­m2­po­da­mo­že­ bi­ti­ tri­ a­mu­ških­ dva.­ Od­ ta­da­pa­do­kra­ja­ga­je­se­dve­ćur­ke­po­m2­po­da.­U­pr­vim­da­ni­ma­ži­vo­ta­ću­ri­ća­ po­seb­nu­ pa­žnju­ tre­ba­ po­sve­ti­ti­tem pe ra tu ri. U to vre me oni uzi ma ju re la tiv no ma lo hra ne, ali ima ju po­tre­bu­za­ve­ćom­tem­pe­ra­tu­rom.­Pr­vih­ne ko li ko da na tem pe ra tu ra is pod ve­štač­ke­kvoč­ke,­za­pra­vo­u­pro­sto­ri­ji,­tre­ba­ da­ je­ iz­me­đu­ 36­ i­ 38­ ºC.­ Sa­po­ra­stom­ću­ri­ća­tem­pe­ra­tu­ra­se­po­ste­pe­no­sma­nju­je,­obič­no­oko­3­ºC­ne­delj­no,­ ta­ko­da­kra­jem­še­ste­ne­de lje spad ne na oko 21 ºC, ka da se obič­no­ i­ pre­ki­da­ za­gre­va­nje.­ Po­što­ću­ri­ći­ u­ pr­vim­ da­ni­ma­ ži­vo­ta­ sla­bi­je vi de, po treb no je da su po ji li ce i hra­ni­li­ce­do­bro­osve­tlje­ne.­Pr­vih­da­na­na­pod­ se­ sta­vlja­ oko­80­ ću­ri­ća­na­m2­po­da,­a­ne­što­ka­sni­je­oko­50­gr­la.­Pr­vih­10­da­na­po­tre­ban­je­stal­ni­ nad­zor­ nad­ ću­ri­ći­ma,­ a­ po­seb­no­nad iz vo ri ma to plo te, jer je pre hla­da­u­tim­da­ni­ma­za­ve­li­ki­broj­ću­ri­ća­smr­to­no­sna.­Ta­ko­đe­tre­ba­obra­ti­ti­pa­žnju­ na­ sla­bi­je­ ću­ri­će­ ko­ji­ma­nje­uzi­ma­ju­hra­nu­ i­vo­du,­obič­no­se­ iz­dva ja ju u stra nu i po sle ne ko li ko da­na­ugi­nu.­Nji­ma­tre­ba­po­mo­ći­da­se­što­pre­na­u­če­i­ospo­so­be­da­uzi­ma­ju­hra­nu­i­vo­du.­Ta­ko­đe­su­ću­ri­ći­ve­o­ma­ose tlji vi i na vla gu, pa je neo p hod no da ima ju do bru i uvek su vu pro stir­ku­na­ko­joj­bo­ra­ve.­Tra­ja­nje­i­ja­či­na­osve­tlje­nja­ta­ko­đe­ima­ju­va­žnu­ulo­gu­u­od­ga­ji­va­nju­pod­mlat­ka­ću­ra­ka.­

Tra­ja­nje­ osve­tlje­nja­ ne­ tre­ba­ po­ve­ća­va­ti­u­to­ku­po­ra­sta­pod­mlat­ka,­ni­ti­sma­nji­ti­u­pe­ri­o­du­no­še­nja.­Ja­či­na­osvi­je­tlje­nja­ je­u­po­čet­ku­od­ga­ji­va­nja­oko­3­va­ta­na­m2­po­da,­a­ka­sni­je­se po ste pe no sma nju je na 1 do 1,5 vat­na­m2­po­da.­Za­uspe­šno­oda­ga­ji­va­nje­ću­ri­ća­ta­ko­đe­je­va­žno­da­se­obez­be­di­od­go­va­ra­ju­ća­hra­na­bo­ga­ta­be­lan­če­vi­na­ma­(oko­26­do­28%),­kao i do volj no hra nid be nog pro sto ra za­sve­ću­ri­će,­kao­i­pro­stor­za­po­ji­li­ce.­Hra­nid­be­ni­pro­stor­za­ću­ri­će­do­osme­ne­dje­lje­ra­ču­na­se­oko­8­cm­po­gr lu, od 8. do 18. ne de lje oko 16 cm, a po sle to ga do kra ja od ga ji va nja 20 cm­po­gr­lu.­Vo­da­za­ću­ri­će­tre­ba­da­je stal no do stup na, a po seb no u pr­vim­ da­ni­ma­ ži­vo­ta.­ Od­ pr­vog­ da­na­pa­do­kra­ja­2.­me­se­ca­ra­ču­na­ti­oko­3­cm­po­jid­be­nog­pro­sto­ra­po­gr­lu,­od­2.­me­se­ca­pa­do­18.­ne­de­lje­oko­4­cm po gr lu, a po sle to ga do kra ja od­ga ji va nja, oko 5 cm. Ako po sto ji mo­guć­nost­da­se­ću­ri­ći­iz­od­ga­ji­vač­ni­ce­pu­šta­ju­u­is­pust,­tre­ba­ih­pu­šta­ti­sa­mo ka da je vre me le po, to plo i su vo. Po­što­su­ose­tlji­vi­na­ja­ko­sun­ce,­neo­p hod no im je obez bi je di ti po treb nu hla­do­vi­nu,­ bi­lo­ za­sa­đe­nim­ dr­ve­ćem­ili­ ra­znim­ nad­stre­šni­ca­ma.­ Ću­ri­ći­ u­uz ra stu na kon dva me se ca me nja ju svo­je­ ste­če­ne­ na­vi­ke­ i­ dru­ga­či­je­ se­po­na­ša­ju­ pre­ma­ uslo­vi­ma­ ži­vo­ta­ u­in­ten­ziv­nom­uz­go­ju­ne­go­pi­li­ći.­Neo­p­hod­no­je­ogra­ni­či­ti­ve­li­či­nu­sva­kog­ja ta pod mlat ka na 250 do 500 gr la. Po­sle­dva­me­se­ca­uz­ra­sta­mla­di­ću­ri­ći­su­već­do­bro­ob­ra­sli­per­jem­i­za­vr­ši­li­bo­ba­nje,­pa­do­bro­pod­no­se­ki­še­i­hlad­no­ću,­ta­ko­da­se­mo­gu­la­ko­dr­ža­ti­u­otvo­re­nim­objek­ti­ma,­is­pod­na­stre­šni­ca,­na­otvo­re­nom,­ali­ogra­đe­nim­is­pu­sti­ma.­Objek­ti­za­pod­mla­dak­ ove­ ka­te­go­ri­je­ obič­no­ su­ u­ vi­du­ ve­li­kih­ ha­la,­ či­ja­ ši­ri­na­ naj­če­šće­iz­no­si­ 12­–­ 14­me­ta­ra,­ a­ du­ži­na­ je­pro­iz­volj­na­–­pre­ma­obi­mu­i­or­ga­ni­za ci ji pro iz vod nje. Ovi objek ti mo gu bi ti sa is pu stom, ili bez nje ga. Broj gr­la­na­m2­pod­ne­po­vr­ši­ne­kre­će­se­od­3­do­4­gr­la­–­u­za­vi­sno­sti­od­ti­pa­hi­bri­da­i­da­li­po­sto­ji­is­pust­ili­ne.­Ta­ko­đe­po­sto­je­ i­ objek­ti­ za­pri­vre­me­ni­sme­štaj­ ra­di­ko­ri­šće­nja­pa­še­ i­ to­su­ naj­će­šće­ nad­stre­šni­ce.­Ogra­đu­ju­se­je­di­no­u­slu­ča­ju­opa­sno­sti­od­šte­to­či­na.­Uko­li­ko­po­sto­ji­ogra­da­se­da­la ni su po treb na, a ako ove ne ma, on da su se da la oba ve zna. Se da la se pra­ve­od­dr­ve­nih­ob­li­ca­5­–­6­x­5­­6­cm, a po sta vlja ju se na vi si ni oko 1 m,­ sa­ me­đu­sob­nim­ raz­ma­kom­ oko­30­cm.­Na­je­dan­du­žni­me­tar­se­da­la­ra­ču­na­se­oko­4­gr­la.­Broj­gr­la­u­ovim pri vre me nim objek ti ma iz no si oko­ 8­ na­ m2­ po­da.­ Za­ pri­vre­me­ni­smje­štaj­ću­ra­ka­na­pa­ši­mo­gu­se­ko­ri sti ti sa mo se da la ili sa mo ogra de od pru­ća,­da­sa­ka­i­to­me­slič­no,­ali­sa­mo­za­noć­ni­sme­štaj.­U­in­ten­ziv­noj­pro­iz vod nji ipak je neo p hod no kon tro li­sa nje am bi jen ta u po gle du sve tlo sti i ven­ti­la­ci­je,­ ra­di­ re­gu­li­sa­nja­ po­čet­ka­i in ten zi te ta no si vo sti van pri rod ne se­zo­ne­no­še­nja­i­za­tu­svr­hu­se­mo­ra ju ima ti objek ti bez pro zo ra.

Is hra na

Is­hra­na­pod­mlat­ka­ću­ra­ka­u­svim­objek ti ma bez is pu sta mo ra da bu­de­ve­o­ma­kva­li­tet­na,­ću­ri­ći­se­hra­ne­po vo lji, a mo ra ju da se ko ri ste kom­plet­ne­bra­šna­ste­ili­pe­le­ti­ra­ne­sme­še­za­pod­mla­dak­ću­ra­ka­u­po­ra­stu.­Me­ta­bo­lič­ka­ener­gi­ja­KJ­u­kg­hra­ne­kod­ću­ri­ća­kre­će­se­od­11700­do­13400.­Uko­li­ko­se­gr­la­dr­že­na­pa­ši,­u­po­čet­ku­im­se­da­ju­iste­sme­še,­i­to­pr­vih­da­na­vi­še­pu­ta­dok­se­ću­ri­ći­ne­na­vik­nu­na­ko­ri­šte­nje­pa­še.­Ka­sni­je­se­sme­ša­ po­ste­pe­no­ za­me­nju­je­ zr­na­stim­sme­sa­ma­(ku­ku­ruz,­ je­čam,­si­rak,­sun­co­kret­i­slič­no).­Pri­tom­tre­ba­vo­di­ti­ ra­ču­na­da­ li­pa­ša­obez­be­đu­je­do­volj­ne­ ko­li­či­ne­ be­lan­če­vi­na,­ mi­ne ra la i vi ta mi na, pa pre ma si tu a ci ji sa­sta­vi­ti­i­da­va­ti­ću­ri­ći­ma­obrok­kao­do pu nu hra ne ono li ko pu ta ko li ko je to­ po­treb­no,­ a­ naj­če­šće­ sa­mo­ uve­če.­Na­pa­ši­osim­tra­ve­ima­i­do­volj­no­ra­znih­in­se­ka­ta­ko­ji­su­za­njih­od­lič­na­hra­na,­ta­ko­da­ću­ri­ći­br­zo­ra­stu­i­nji ho vo ga je nje je ve o ma ren ta bil no. Naj­bo­lje­ je­ako­se­pa­ša­ko­ri­sti­pre­gon­ski.­ Na­ hek­tar­ do­brog­ pa­šnja­ka­tre­ba­ ra­ču­na­ti­ oko­ 150­ –­ 200­ gr­la.­Po­što­ se­ u­ to­ku­ po­ra­sta­ hra­nid­be­ni­zah­te­vi­me­ša­ju­po­pi­ta­nju­pro­te­i­na­i­ener gi je, po treb no je u to ku to va ko­ri­sti­ti­če­ti­ri­do­pet­raz­li­či­tih­pot­pu­nih­sme­ša.­Pr­va­sme­ša­je­bra­šna­sta­ili­je­u­ob­li­ku­fi­nih­mr­vi­ca­tzv.­ lo­ma,­dok­su­osta­le­če­ti­ri­sme­še­pe­le­ti­ra­ne.­Pe­le te tre ba da su uni form nog ob li ka i ve­li­či­ne,­preč­ni­ka­4­5­mm.­Ću­ri­ći­se­hra ne po vo lji, od no sno, po treb no im je obez be di ti da hra nu uvek ima ju na­ras­po­la­ga­nju.­Po­treb­ne­sme­še­su­ba­zi­ra­ne­na­ku­ku­ru­zu­ i­ so­ji­noj­ sač­mi, kao osnov nim mi kro kom po nen­ta­ma.­Ta­ko­đe,­već­je­na­gla­še­no­da­je­u­is­hra­ni­ću­ra­ka­po­treb­no­obez­be­di­ti­i­od­re­đen­pro­ce­nat­pro­te­i­na­ani­mal­nog­po­re­kla,­što­se­obič­no­is­pu­nja­va­uklju­či­va­njem­ri­bljeg­bra­šna.­Uče­šće­ri­bljeg­ bra­šna­ mo­ra­ da­ bu­de­ ade­kvat­no­ iz­ba­lan­si­ra­no.­ U­ po­čet­nim­sme­ša­ma,­udeo­ri­bljeg­bra­šna­mo­že­da­ se­ kre­će­ iz­me­đu­7­10%,­ ali­ ka­ko­tov­od­mi­če­udeo­se­sma­nju­je­na­2­5%,­ ka­ko­ bi­ se­ iz­be­gao­ pro­blem­po­ja­ve­mi­ri­sa­me­sa­ću­ra­ka­na­ri­bu,­a­i po tre be u ani mal nim pro te i ni ma se sma­nju­ju.­U­sme­še­je­mo­gu­će­uklju­či­ti­i­ne­ka­dru­ga­hra­ni­va,­kao­što­su­ovas,­ sun­co­kre­to­va­ sač­ma,­ stoč­ni­kva sac, so jin griz, ku ku ru zni glu ten, lu­cer­ki­no­ bra­šno,­ pše­nič­ne­me­ki­nje­i­dru­go,­ali­u­ogra­ni­če­nom­pro­cen­tu­i uz oba ve zno pla vil no ba lan si ra nje i osta lim upo tre blje nim hra ni vi ma. Pre­po­ru­ka­je­da­se­ko­ri­ste­sme­še­re­no­mi­ra­nih­ fa­bri­ka­ stoč­ne­hra­ne,­ jer­one uglav nom ga ran tu ju neo p ho­dan­he­mij­ski­i­mi­kro­bi­o­lo­ški­kva­li­tet.­Obez­be­đe­nje­ vo­de­ je,­ ta­ko­đe,­ ve­o­ma­ va­žan­ deo­ ove­ teh­no­lo­gi­je.­ Vo­da tre ba da je uvek na ras po la ga nju ću­ri­ći­ma,­pri­če­mu­je­neo­p­hod­no­da­je­či­sta,­od­no­sno,­he­mij­ski­ i­bak­te­ri­o­lo­ški­ is­prav­na.­ U­ vo­du­ se­ mo­že,­pre­ven­tiv­no,­sta­vi­ti­bla­gi­de­zi­fi­ci­jens­ili vi ta min ski pre pa rat.

Ćur ke i na čin nji ho vog uz go jaPi­še: prof. dr Mi lić Mi ro ljub

1316. jun 2017.

NA­UČ­NO­–­STRUČ­NI­RA­DO­VI:­RU­RAL­NE­SRE­DI­NE­U­SR­BI­JI­2017

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Krup ne pro me ne u agrar noj struk tu ri u Sr bi ji (i Ju go sla vi­ji) ne po sred no pra te sve dru­

ge krup ne pro me ne ko je se de ša­va ju u ši rem dru štvu. U po sled njih sto ti nak go di na po ka za lo se da su t.zv. agrar ne re for me, kao naj slo že­ni je, naj o bu hvat ni je i naj krup ni i je me re agrar ne po li ti ke ko ji ma dr ža­va plan ski me nja za te če nu agrar nu struk tu ru i usa gla ša va je sa po li tič­kim i eko nom skim in te re si ma vo de­ćih dru štve nih slo je va i pro kla mo­va nim (ili la tent nim) ci lje vi ma dru­štve nog raz vo ja ­ i u Sr bi ji do la zi le od mah i ne po sred no po sle krup nih po li tič kih pro me na kao što su svet­ski ra to vi, stva ra nje no vih i ra za ra­nje sta rih dr žav nih ob li ka i po li tič kih re ži ma. Sva ka od tih agrar nih re for­mi bi la je iz raz uslo va u ko ji ma je spro vo đe na, a za jed nič ko im je da su sve one vi še no si le pe čat vla sto­dr ža ca i po li tič kih re ži ma ko ji su ih spro vo di li ne go što su udo vo lja va le pro kla mo va nim ci lje vi ma i stvar nim eko nom skim i so ci jal nim po tre ba ma po ljo pri vred ni ka i ši reg dru štva ko­ji ma su oprav da va ne. Sve agrar ne re for me su uvek ima le vi še po li tič ku (so ci jal nu i na ci o nal nu) ne go eko­nom sku mo ti va ci ju.

Ko lo ni za ci ja, ko ja je pra ti­la agrar nu re for mu, bi la je dru ga stra na ovog zna čaj nog za se ca nja u agrar nu struk tu ru za te če nu po za vr­šet ku Dru gog svet skog ra ta ko ji su, na se bi svoj stven na čin, pred u ze le no ve so ci ja li stič ke vla sti. Po sto ja la je stvar na po tre ba za ma sov nim i plan skim pre se lja va njem se lja štva iz pa siv ni jih pla nin skih kra je va sa agrar nom pre na se lje no šću u plod­ni je rav ni čar ske pre de le gde je bi­lo od u vek vi še slo bod ne ze mlje, a na ro či to na kon nje nog na pu šta nja od stra ne ra ni je ko lo ni zo va nih Ne­ma ca i dru gih ko ji su se skla nja li po sle slo ma na ci stič kih oku pa to­ra. Ovaj de li ka tan za da tak mo rao se spro vo di ti za jed no sa agrar nom re for mom, jer je ko lo ni za ci ja pod­ra zu me va la do de lu ku ća i ima nja pre se lje nim po ro di ca ma i li ci ma, a ta kva mo guć nost (i stvar na i prav­na) uka zu je se baš u vre me re for­me agrar nih od no sa.

Ve­le­po­sed­ni­ci­pra­znih­sta­ja

U vre me ka da sto čar stvo Sr bi je ne sta je, jer je vi še de ce nij ski go di­šnji pad dva do tri od sto i u 2015. go di ni, pu nih sta ja kod ve le po sed­ni ka u Sr bi ji da nas ­ ne ma! Ka da bi ;etvo ri ca naj kve’ih s po se dom ko­jui ob ra djju od oko 100.000 hek ta­ra, po sva kom hek ta ru ima li sa mo po jed no uslov no gr lo ro ga te sto ke (sad u Sr bi ji ima mo 0,30 gr la po hek ta ru), re šio bi se pro blem srp­ske po ljo pri vre de. Jer, sa mo kod do ma ćih ve le po sed ni ka to bi bi bi­lo go to vo 100.000 gr la u sta ja ma. Baš to li ko nam i tre ba ka ko bi is pu­ni li kvo tu iz vo za ,,be bi bi fa’’ u EU. Jer, već dve de ce ni je ima mo do zvo­lu za go di šnji iz voz od 8.875 to na. Me đu tim, u Sr bi ji ne ma ju na di, tek iz me dju 15.000 i 20.000 hi lja da pa ni ,,be bi bi fa’’ za iz voz. Pre tri go di­ne iz ve ze no je ma nje od 600 to na... Ni je ga bi lo vi še. Pret hod nih go di na smo do sti za li smo iz voz naj vi še do 2.000 to na go di šnje. Me đu tim, i to je ma lo. Jer, pri me ra ra di, re ci mo 1990. go di ne iz SFRJ je iz ve ze mo u svet čak 50.000 to na „be bi bi fa’’. Od to ga je sa da na šnjih pro sto ra Sr bi je go di šnje ot pre ma no čak 30.000 to­

na! Ta da se me so iz vo zi lo za SAD, (šun ka u kon zer va ma je išla za ame rič ku voj sku) i za taj no vac su, re ci mo, ku plje ni „lej land’’ auto bu si za Be o grad i sti glo je mno go in ve­sti ci ja. Da nas ne ma sto ke, ne ma me sa, a stra ne di rekt ne in ve sti ci je, ko je želj no oče ku je sva ka vlast, su 2014. go di ne bi le tek 1,2 mi li jar de do la ra, a pso led nej dve go dien pre­ma pdo a ci am ak tu el nih vla sti su bi­le po 1,8 mi li jar di do al ra. Me đu tim, u agrar je od SDI od 2000. Go dien go di šnej od la zi u lo od 0,6 do 1,7 osd to, što je ne do voljn0!

Da kle, u vre me ka da je u Sr bi ji pot pu no pra znih 50.000 ku ća i u još oko 150.000 ni ko ne ži vi, to zna či da je pra zno isto to li ko sta ja i obo­ra za tov sto ke. Ta ko je Sr bi ja od iz vo zni ka me sa već po sta la nje gov uvo znik. To joj je pre ne ko li ko go di­na pred vi de la i Svet ska or ga ni za ci­ja za hra nu FAO. Ka da bi se pra zne sta je i obo ri za tov na pu ni li, bi lo bi me sa i za iz voz. Sad ga mo ra mo uvo zi ti. Sa mo u 2014. go di ni u Sr­bi ju je uve ze no 18.000 to na me sa, 347.000 ži vih to vlje ni ka i 35.000 to na me sa tre će ka te go ri je... Ta ko je bi lo i go di nu da na ka sni je. Da­nas se u Sr bi ji pro iz vo di go di šnje do 400.000 to na me sa i tro ši po sta­nov ni ku go di šnje ma nje od 40 ki­lo gra ma. Ko li ko je to ma nje ne go sa mo pre dve i po de ce ni je naj bo lji po da tak je či nje ni ca da se pre dve i po de ce ni je (1990. go di ne) pro iz vo­di lo 650.000 to na go di šnje i tro ši lo 65 ki lo gra ma po sta nov ni ku.

Da kle, na 5,1 mi li o na hek ta ra u Sr bi ji, od če ga je 4,1 mi li o na hek ta­ra, ba vi mo se uglav nom eks ten ziv­nom pro iz vod njom, Naj bo lji do kaz je po sled nji po pis iz ko ga se vi di da se u Sr bi ji ob ra dju je tek 3.355.859 hek ta ra ze mlji šta. Ina če, u Sr bi ji po po pi su ima 631.122 po ljo pri vred­nih ga zdin sta va.Od to ga je 628.555 po ro dič nih do ma ćin sta va i 2.567 (ili 0,4 od sto) ga zdin sta va prav nih li ca i pred u zet ni ka. Pro seč na nji va u Sr­bi ji za u zi ma oko 4,5 hek ta ra ze mlji­šta. Iako srp ski ve le po sed ni ci da nas ima ju znat no ve će po se de od onih pre Dru gog svet skog ra ta, i u od­no su na da na šnje pro seč ne se lja ke ko ji pred sta vlja ju i ne ki sred nji sloj dru štva, ukup ne nji ve ko je oni po­se du ju, ali i ob ra dju ju (jer to ra de i na biv šom dru štve nim po se di ma, ali i nji va ma ko je se uzi ma ju u za­kup) ne ma ju ve li kog zna ča ja u od­no su na ukup no vla sni štvo, ako se po gle da ukup na ve li či na ove naj ve­će fa bri ke pod otvo re nim ne bom u Sr bi ji.

Na po sto je ćim po vr ši na ma se uz ga ja 908.990 go ve da, 3.403.288 svi nja, 1.729.278 ova ca, 235.576 ko za, 26.627.308 ži vi ne i 673.651 pče li nje dru štvo. Od me ha ni za ci je utvr dje no je da ga zdin stva po se du­ju 408.734 dvo o so vin skih trak to ra i oko 25.000 kom baj na. Sve ta me­ha ni za ci ja je dav no bi la pu no let na, da nas u pro se ku je sta ra oko 25 go di na! Ob na vlja se ta ko što uvo zi­mo po lov nu me ha ni za ci ju iz Evrop­ske uni je. Je di no ve le po sed ni ci oni sa vi še hi lja da hek ta ra ku pu ju no ve trak to re, kom baj ne i osta lu me ha ni­za ci ju. To po ka zu ju i po da ci o uvo zu po lov ne me ha ni za ci je ko ji se iz no­se u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je. Ali, to je ma lo ako se uzme u ob zir da ima 630.000 po ljo pri vred nih do ma­ćin sta va, ili ka ko se mo der no ka že, ga zdin sta va u Sr bi ji. Bri gu o raz vo ju agra ra Sr bi je na re pu blič kog ni vou vo di vi še od 30 in sti tu tu ci ja. Ka Ka­

kva je to bri ga naj bo lji po da ta ka je da je sto ap ra ta za pso eld nje dve i po de ce ni je sa mo 0,4 od sto!

No­va­raz­voj­na­fi­lo­zo­fi­ja

Ru ral ni raz voj i ru ral no pred u zet­ni štvo pred sta vlja ju no vu raz voj nu fi lo zo fi ju agro bi zni sa u Evrop skoj uni ji. Reč je o no vom kon cep tu dru­štve no­eko nom skog raz vo ja, ko ji je raz ra đen u te o ri ji i prak si raz vi je nih ze ma lja. U Sr bi ji na ža lost do sa da ni je po sto ja la kon zi stent na i du go­roč na po li ti ka ru ral nog, kao ni raz­vo ja pred u zet ni štva, a tek se sad se u prak si stva ra du go roč na stra­te gi ja ru ral nog raz vo ja. Sa stav ni deo će bi ti i ru ral no pred u zet ni štvo kao mo de ran si stem pri vre đi va nja i odr ži vog raz vo ja i mo de la mul ti­funk ci o nal ne po ljo pri vre de. Da kle, ra di se o mo de lu pri vre đi va nja ko­ji je ve zan za po ljo pri vre du i ,,oko po ljo pri vre de''. Za to je mul ti funk ci­o nal nost ključ na reč no ve agrar ne i ru ral ne po li ti ke kod nas, po što je Sr bi ja iz ra zi to ru ral na ze mlja.

U agro e ko nom skoj te o ri ji ne po­sto ji jed na stan dard na, uni ver zal na de fi ni ci ja ru ral no sti. Kod de fi ni sa­nja ru ral nog u raz vi je nim ze mlja ma pre po ru ču ju se mno gi in di ka to ri. U ne raz vi je nim ze mlja ma još uvek se ru ral no tre ti ra sa ne ga tiv nom ko­no ta ci jom, u smi slu su prot sta vlja­nja ur ba nom. Me đu tim, u agrar noj eko no mi ji raz vi je nih ze ma lja po sto ji no vi kon cept ru ral ne eko no mi je ko ja pred sta vlja kom pleks se o skih eko­nom skih ak tiv no sti (pri mar na po­ljo pri vre da, pre ra đi vač ka in du stri ja, ru dar stvo, šu mar stvo, tu ri zam, za­nat stvo, ure đe nje pro sto ra, re kre­a tiv ne i eko lo ške ak tiv no sti...). To zna či, ru ral ni raz voj se de fi ni še kao in te gral na, te ri to ri jal no za o kru že­na, se o ska pri vre da, ko ju či ni skup me đu sob no po ve za nih pri vred nih de lat no sti. I još ne što: u raz vi je­nim ze mlja ma pri sut na je ten den­ci ja odva ja nja ru ral ne po li ti ke od agrar ne, kao za seb nih seg me na ta eko nom ske po li ti ke. Pred u zet ni štvo se u sa vre me noj eko no mi ji sma tra če tvr tim fak to rom dru štve ne re pro­duk ci je ­ po red ze mlje, ra da i ka­pi ta la. Ide ja agrar nog pred u zet ni štva ja vlja se se dam de se tih go di na pro šlog ve ka u Evrop skoj eko nom skoj za jed ni­ci, da bi bi la po seb no po dr ža na de ve­de se tih go di na XX ve ka u EU.

Ru ral na raz voj na stra te gi ja EU sa dr ži sle de će kom po nen te: po di­

za nje lo kal nih po ten ci ja la, osmi šlja­va nje re gi o nal nog kon cep ta, pri stup ,,od dna ka vr hu'', de cen tra li za ci ju, in te gra ci ju i mul ti sek tor ski pri stup, ho ri zon tal no po ve zi va nje i stva ra­nje mre že iz me đu jav nih i pri vat nih part ne ra. So ci o kul tur na di men zi­ja raz vo ja uklju ču je po ljo pri vre du kao ključ nu de lat nost u pla ni ra nju re gi o nal nog pro spe ri te ta. Kroz nju tre ba da se oču va kul tur na ba šti na i tra di ci ja iz ra de pro iz vo da ti pič nih za ne ki re gion. Uz to ide i re a fir­ma ci ja sta rih za na ta i tra di ci o nal­nih lo kal nih pro iz vo da, sve iz ra že­ni ja tra žnja za se o skim tu ri zmom i in te re so va nje za lo kal nu kul tu ru i tra di ci ju. Na taj na čin se us po sta­vlja ve za iz me đu tra di ci o nal nog i mo der nog. Ru ral no pod ruč je Sr bi je za u zi ma oko tri če tvr ti ne nje ne te­ri to ri je na ko joj ži vi go to vo po lo vi na sta nov ni štva. Ne do volj na pa žnja se me đu tim po kla nja ru ral nim pro ble­mi ma. Slič no kao u ze mlja ma u raz­vo ju ru ral nost se i u Sr bi ji po i sto ve­ću je sa si ro ma štvom. U njoj je, na ža lost ne do volj na po dr ška raz vo ju pred u zet ni štva uop šte, pa i agrar­nog pred u zet ni štva, zbog če ga na ša ru ral na pod ruč ja sve vi še ,,pa te'' od de a gra ri za ci je, se ni li za ci je, pa i ga­še nja či ta vih se la. Do kaz to me je da u 1.034 se la ima ma nje od po 100 sta nov ni ka.

Is­ku­stva­ne­raz­vi­je­nih­i­raz­vi­je­nih

Do sa da šnja is ku stva u pri me ni in te gral nog ru ral nog raz vo ja (IRR) u ne raz vi je nim ze mlja ma su ne ga­tiv na. Sve do da nas u ovim ze mlja­ma ni su ostva re ni oče ki va ni re zul­ta ti, zbog to ga što ni su stvo re ne po treb ne dru štve ne pret po stav ke za efi ka snu im ple men ta ci ju pro jek­ta IRR. Raz lo zi ko ji su do ve li do ne­u spe ha u re a li za ci ji ovog kon cep ta u ne raz vi je nim ze mlja ma, efi ka sno su ot klo nje ni kod raz vi je nih či ja su is ku stva za ni mlji va.

Kao ko lev ka po ljo pri vre de Fran­cu ska je pr va lan si ra la no vi mo del IRR. Po če lo se kroz pro stor no pla ni­ra nje. Po zi tiv ni efek ti su se od mah vi de li, pa je osam de se tih go di na pro šlog ve ka go di šnja sto pa ne­sta ja nja po ro dič nih far mi sve de na na sa mo dva od sto! U Austri ji je ovaj kon cept pred sta vljen kroz raz­voj pla nin skih pod ruč ja, a Ita li ja je u ru ral nu fa zu ušla pre ko re for me struk tur nih fon do va kra jem osam­

de se tih go di na pro šlog ve ka. Por tu­ga li ja i Ir ska po če li su mo der nu ru­ral nu fa zu u po sled njoj de ce ni ji XX ve ka kroz in te gral ne pro jek te. Za ma nje raz vi je ne ze mlje, ka kva je i Sr bi ja, po u čan je pri mer Špa ni je ko ja ni je po se do va la od go va ra ju će in sti tu ci o nal ne re sur se po treb ne za im ple men ta ci ju kon cep ta IRR. Ova ze mlja je za ni mlji va i po svom ge­o graf skom i ge o stra te gij skom po lo­ža ju, ali i po ne do stat ku in fra struk­tu re, zbog če ga su mno ga nje na pod ruč ja bi la eko nom ski ne in te re­sant na i izo lo va na. Pro gram je us­peo jer je Vla da Špa ni je u po čet noj fa zi in ve sti ra la u in du strij ske po go­ne na ru ral nim pod ruč ji ma. Re zul­ta ti su bi li vi dlji vi u otva ra nju no vih rad nih me sta i ko ri šće nju pri rod nih re sur sa na ru ral nim te ri to ri ja ma. Do šlo je do po ve ća nja bro ja ma lih i sred njih pred u ze ća, a kon sul tant ske agen ci je su une le sa vre me nu tr ži­šnu lo gi ku i fi lo zo fi ju. Pro na đe na su re še nja ko ji ma se ne na ru ša va rav­no te ža iz me đu pri ro de i čo ve ka, ka­ko bi pro sto ri osta li eko lo ški oču va ni i po red in ten zi vi ra nja ak tiv no sti na eko nom skoj va lo ri za ci ji i re ša va nju so ci jal nih i de mo graf skih pro ble ma. Za ni mlji va su i is ku stva Švaj car ske u po dr šci ma lim po ro dič nim far ma­ma, ma loj pri vre di u ce li ni, po seb no raz vo ju tu ri zma u ru ral nim sre di­na ma. Pro vo đe nje efi ka sne ru ral ne po li ti ke mo že bi ti pri mer kom pa ta­bil no sti agrar ne, ru ral ne, re gi o nal ne i glo bal ne raz voj ne po li ti ke.

Osnov na ka rak te ri sti ka švaj car­skog pri stu pa je do mi na ci ja re gi­o nal nog nad sek tor skim. Ovo me do pri no si i dr žav no ure đe nje ko­je je po mno go če mu spe ci fič no u sve tu. Za Sr bi ju je po seb no po uč no is ku stvo Ir ske, ko ja je u Evrop sku eko nom sku za jed ni cu ušla 1973. go di ne, kao ne raz vi je na ze mlja. Za krat ko vre me ova ze mlja je ostva­ri la ne sa mo im pre si van pri vred ni raz voj, već i ra di kal nu dru štve nu tran sfor ma ci ju. Od iz ra zi to agrar ne i tra di ci o nal no imi grant ske ze mlje, ona je do sti gla ni vo vi so ko raz vi je­ne po stin du strij ske imi grant ske ze­mlje. Re cept uspe ha je i u to me što su Ir ci shva ti li, na po čet ku tran zi­ci je, da ru ral ni raz voj ni je si no nim za po ljo pri vred ni raz voj. In te gra ci ja ru ral nih pod ruč ja išla je ka ko pre­ko po ljo pri vred nih ta ko i ne po ljo pri­vred nih de lat no sti.

­ ­(Na­sta­vi­će­se)

AGRAR NE RE FOR ME JU ČE, DA NAS I SU TRA (3)

Re­for­me,­pe­čat­vla­sto­dr­žc­aIako­srp­ski­ve­le­po­sed­ni­ci­da­nas­ima­ju­znat­no­ve­će­po­se­de­od­onih­pre­Dru­gog­svet­skog­ra­ta,­i­u­od­no­su­na­da­na­šnje­pro­seč­ne­se­lja­ke­ko­ji­pred­sta­vlja­ju­i­ne­ki­sred­nji­sloj­dru­štva,­ukup­ne­nji­ve­ko­je­oni­po­se­du­ju­i­ob­ra­dju­ju,­ne­ma­ju­ve­li­kog­zna­ča­ja­u­od­no­su­na­ukup­no­vla­sni­štvo,­ako­se­po­gle­da­ukup­na­ve­li­či­na­ove­naj­ve­će­fa­bri­ke­pod­otvo­re­nim­ne­bom­u­Sr­bi­ji

Pi še:­Bra­ni­slav­Gu­lan

14 16. jun 2017.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

PROG­NO­ZNO­-­IZ­VE­ŠTAJ­NA­SLU­ŽBA­ZA­ŠTI­TE­BI­LJA­VOJ­VO­DI­NE

Sta­nje­vo­ćar­skih­povrtarskih­i­ra­tar­skih­kul­tu­raPr ve pe ge od Cer co spo ra be ti co la

Use­vi­ še­ćer­ne­ re­pe­na­pod­ruč­ju­de­lo­va­nja­ RC­ Bač­ka­ To­po­la­ na­la­ze­se­u­fa­zi­raz­vi­ća­ko­re­na­(­BBCH­4.).­Vi­zu­el­nim­ pre­gle­di­ma­ na­ lo­ka­li­te­tu­Lov­će­nac,­re­gi­stro­va­ne­su­pr­ve­pe­ge­od­Cer­co­spo­ra­be­ti­co­la­(pro­u­zro­ko­vač­pe­ga­vo­sti­li­šća­še­ćer­ne­re­pe),­na­sor­ti­Mel­ro­se­(­do­3%­bi­lja­ka­sa­simp­to­mi­ma).Pre­po­ru­ka­ za­ pro­iz­vo­đa­če:­ za­

sa­da­ne­pred­u­zi­ma­ti­he­mij­ske­me­re­su­zbi­ja­nja.­RC­Bač­ka­To­po­la­na­sta­vlja­ sa­ pra­će­njem­ ovog­ pa­to­ge­na,­na­ osno­vu­ če­ga­ će­ bi­ti­ dat­ bla­go­vre­men­sig­nal­za­su­zbi­ja­nje.

Kru­ški­na­li­sna­ga­li­ca

U­za­sa­du­kru­ša­ka­na­lo­a­li­te­tu­Vr­šac,­re­gi­stro­va­no­je­pri­su­stvo­simp­to­ma­na­li­sto­vi­ma­od­pri­su­stva­kru­ški­ne­li­sne­ga­li­ce­(Dasyne­u­ra­pyri).Pre­zi­mlja­va­ kao­ lut­ka­ u­ ze­mlji­

štu.­ U­ pro­le­će­ iz­le­će­ ima­go,­ obič­no­u­vre­me­cve­ta­nja­kru­ške.­Žen­ke­od­la­žu­ja­ja­na­pr­ve­for­mi­ra­ne­li­sti­će­po­vi­še­ko­ma­da.­Lar­ve­se­ubu­šu­ju­u­naj­mla­đe­li­šće­i­usled­nji­ho­ve­is­hra­ne­ li­šće­ se­ umo­ta­va,­ hi­per­tro­fi­ra.­Na­kra­ju­po­cr­ni­i­ot­pad­ne.Ima­vi­še­ge­ne­ra­ci­ja­go­di­šnje­(3­do­6).Ja­vlja­se­po­vre­me­no.­Zna­čaj­ni­ja­

je­za­mla­đa­sta­bla­u­po­ra­stu­kao­ i­za­ ra­sad­nič­ku­pro­iz­vod­nju­na­ro­či­to­u­ po­čet­ku­ ve­ge­ta­ci­je.­ Pri­ in­ten­ziv­ni­jem­na­pa­du­mo­že­na­či­ni­ti­zna­čaj­ni­ju­ šte­tu.­ Tre­nut­no­ pri­su­stvo­ ove­šte­to­či­ne­u­za­sa­di­ma­kru­ša­ka­ne­iz­i­sku­je­he­mij­ske­me­re­za­šti­te.

Zdrav­stve­no­sta­nje­ozi­me­pše­ni­ce­pro­iz­vod­ne­par­ce­le

Pre­gle­dom­ pše­ni­ca­ u­ pro­iz­vod­nim­use­vi­ma­re­gi­sto­va­na­je­po­ja­va­simp­to­ma­rđe­pro­u­zro­ko­vač(Puc ci­nia re con di ta)­u­vi­du­po­je­di­nač­nih­ure­do­so­ru­sa­ na­ li­stu­ za­sta­vi­ča­ru.Simp­to­mi­ si­ve­ pe­ga­vo­sti­ li­sta­ pro­u­zro­ko­vač­ (Sep to ria tri ti ci)­ i­ pe­pel­ni­ce­ (Erysip hae gra mi nis) re­gi­stro­va­ni­ su­ na­ ni­žim­ spra­to­vi­ma­is­pod­ li­sta­ za­sta­vi­ča­ra­ u­ ni­skom­pro­cen­tu.Oce­ne­ su­ oba­vlje­ne­ na­par­ce­la­ma­ gde­ je­ fun­gi­cid­ni­ tret­man­ura­đen­u­ci­lju­za­šti­te­od­fu­za­ri­o­ze­ kla­sa(pro­zro­ko­vač­ Fu sa ri um gra mi ne a rum )

Lar­ve­Scap­ho­i­de­usti­ta­nus­na­vi­no­voj­lo­zi

Za­sa­di­ vi­no­ve­ lo­ze­ na­ pod­ruč­ju­de­lo­va­nja­ RC­ Bač­ka­ To­po­la­ na­la­ze­se­u­fa­zi:­od­kra­ja­cve­ta­nja­do­bo­bi­ce­ra­stu­do­ve­li­či­ne­zr­na­pše­ni­ce,­gro­zdo­vi­po­či­nju­da­vi­se­(­BBCH­69­73).Vi­zu­el­nim­ pre­gle­di­ma­ utvr­đe­no­

je­pri­su­stvo­ci­ka­de­Scap­ho­i­de­us­ti­ta­nus,­ L3­ lar­ve­ni­ sta­di­jum­ (in­deks­na­pa­da­12,5).Pre­po­ru­ka­ za­ pro­iz­vo­đa­če:­ tre­

nut­no­pri­su­tan­lar­ve­ni­sta­di­jum­ove­ci­ka­de­ (L3)­ je­ vek­tor­ fi­to­pla­zme­Fla­ve­scen­ce­ do­ree,­ pro­u­zro­ko­va­ča­zla­ta­stog­ žu­ti­la­ vi­no­ve­ lo­ze,­ te­ je­neo­p­hod­no­iz­vr­ši­ti­su­zbi­ja­nje­sa­ne­kim­od­na­ve­de­nih­in­sek­ti­ci­da:­­To­do­me­24­SC­(a.m.­bu­pre­fo­

zin+fen­pi­rok­si­mat)­0,1%­iliEli­sa­(a.m.­bu­pro­fe­zin)­0,06%

Za­šti­ta­krom­pi­ra

Use­vi­ krom­pi­ra­ se­ u­ za­vi­sno­sti­od­ sor­ti­men­ta­ i­ vre­me­na­ sad­nje­na­la­ze­ u­ fa­zi­ pred­ skla­pa­nje­ re­do­va­ili­su­već­za­tvo­ri­li­re­do­ve.­Use­vi­na­me­nje­ni­za­ra­nu­pro­iz­vod­nju­su­u­pro­ce­su­va­đe­nja.U­ re­gi­o­ni­ma­ gde­ su­ za­be­le­že­ne­

pa­da­vi­ne­ u­ pro­te­klih­ ne­ko­li­ko­ da­na,­ re­gi­stro­va­ni­ su­ ve­o­ma­ po­volj­ni­ uslo­vi­ za­ in­fek­ci­je­ i­ raz­voj­ pro­u­zro­ko­va­ča­ pla­me­nja­če­ krom­pi­ra­(Phytophtho­ra­ in­fe­stans).­ U­ ova­kvim­uslo­vi­ma­tem­pe­ra­tu­ra,­pro­ces­in­ku­ba­ci­je­ovog­pa­to­ge­na­mo­že­da­tra­je­od­4­do­7­da­na.S­ob­zi­rom­da­su­in­ku­ba­ci­je­u­to­

ku,­u­na­red­na­tri­da­na­pre­po­ru­ču­je­se­pri­me­na­ne­kog­od­sle­de­ćih­fun­gi­ci­da:Ri­do­mil­Gold­MZ­68­WG­ili­Ali­jan­

sa­(man­ko­zeb+me­ta­lak­sil­M)­u­do­zi­2,5­kg/ha

U­use­vi­ma­krom­pi­ra­re­gi­stru­je­se­pri­su­stvo­od­ra­slih­je­din­ki,­ja­ja­i­lar­vi­ krom­pi­ro­ve­ zla­ti­ce­ (Lep­ti­no­tar­sa­de­ce­mli­ne­a­ta).­ Za­ su­zbi­ja­nje­ lar­vi­ove­ šte­to­či­ne­ pre­po­ru­ču­je­ se­ ne­ki­od­sle­de­ćih­in­sek­ti­ci­da:Calypso­ 480­SC­ (ti­a­klo­prid)­ 0,1­

l/haAl­ver­de­ (me­ta­flu­mi­zon)­ 0,25­ l/

haU­ use­vi­ma­ na­me­nje­nim­ za­ pro­

iz­vod­nju­mla­dog­krom­pi­ra­pri­me­na­he­mij­skih­me­ra­za­šti­te­ni­je­do­zvo­lje­na.

Za­šti­ta­bre­skve­i­nek­ta­ri­ne

Na­ pod­ruč­ju­ Sr­bi­je,­ bre­skve­ i­nek­ta­ri­ne­ se­ na­la­ze­ u­ fa­zi­ od­ dru­gog­opa­da­nja­plo­do­va­do­plo­da­ve­ćeg­od­po­lo­vi­ne­kraj­nje­ve­li­či­ne.Bre­skvin­smo­ta­vac­(Cydia­mo­le­

sta)­je­naj­zna­čaj­ni­ja­šte­to­či­na­bre­skve­i­nek­ta­ri­ne,­a­mo­že­pro­u­zro­ko­va­ti­šte­te­ i­na­šlji­va­ma,­kaj­si­ja­ma,­ja­bu­ka­ma,­kru­ška­ma­i­du­nja­ma.Šte­te­ pri­či­nja­va­ju­ lar­ve­ ko­je­ se­

ubu­šu­ju­u­vr­ho­ve­la­sta­ra­ili­u­plo­do­ve.­Pri­su­stvo­ove­šte­to­či­ne­u­plo­do­vi­ma­vo­ća­mo­že­da­ogra­ni­či­ iz­voz,­jer­ je­bre­skvin­ smo­ta­vac­ka­ran­tin­ska­ šte­to­či­na­ u­ ne­kim­ ze­mlja­ma­gde­se­iz­vo­zi­na­še­vo­će.

Na­ pod­ruč­ju­ Sr­bi­je­ u­ to­ku­ je­in­ten­ziv­no­ pi­lje­nje­ lar­vi­ bre­skvi­nog­ smo­tav­ca.­ U­ za­vi­sno­sti­ od­re­gi­o­na,­re­gi­stru­je­se­30­do­50%­pi­lje­nja­lar­vi­pr­ve­ge­ne­ra­ci­je.U­ ci­lju­ spre­ča­va­nja­ ubu­ši­va­

nja­ lar­vi­ bre­skvi­nog­ smo­tav­ca­ u­mla­da­re­ i­ plo­do­ve,­ u­ za­sa­di­ma­

bre­sa­ka­ i­ nek­ta­ri­na­ pre­po­ru­ču­je­se­ pri­me­na­ ne­kog­ od­ in­sek­ti­ci­da­na­ ba­zi­ ak­tiv­ne­ ma­te­ri­je­ lamb­da­ci­ha­lo­trin­(Ka­ra­te­Zeon,­Grom­0,02%,­Na­gan­Me­0,005%,­Ša­kal­0,04%).

S. P.

Ta­be­lar­ni­pri­kaz­zdrav­stve­nog­sta­nja­mer­kan­til­nih­pše­ni­ca:

Lo­ka­li­tet Sor­ta BBCH­ska­la Sep to ria tri ti ci%­zaraženih­biljaka

Erysip hae gra­mi nis

%­za­ra­že­nih­bi­lja­ka­

Puc ci nia spp.

%­za­ra­že­nih­bi­lja­ka

Or­lo­vat Far­mer 75­­sred­nja­mlečn­zre­lost 0 0 0

So­fru 73­ra­na­mleč­na­zre­lost 7 2 0

To­rak Euq­li­de 73­ra­na­mleč­na­zre­lost 3 2 0

Zla­ti­ca Ave­nue 75­sred­nja­mlečn­zre­lost 0 0 0

Mi­haj­lo­vo Ave­nue 75­­sred­nja­mlečn­zre­lost 2 0 3

Simp­tom­uvi­je­nih­naj­mla­đih­li­sto­va­kru­ške

Ošte­će­nja­na­plo­du­bre­skve

Scap­ho­i­de­us­ti­ta­nus­na­vi­no­voj­lo­zi

Simp­tom­rđe­na­pše­ni­i­ci

Simp to mi ra ka plu ća mo gu bi ti: op šti oni uzro ko va ni sa mim

tu mo rom, simp to mi uzro-ko va ni ši re njem tu mo ra u lim fne žle zde ili uda lje-ne or ga ne, kao i simp-to mi ta ko zva nog pa ra-ne o pla stič kog sin dro ma.Op šti simp to mi su naj če-šće sla bost, ma lak sa lost, ga đe nje, gu bi tak u te ži ni i op šte pro pa da nje.

Simp to mi sa mog tu-mo ra su naj če šće ka šalj, is ka šlja va nje kr vi (he-mop ti zi je) i zna ci in fek-ci je. Ka šalj je i ina če čest kod pu ša ča, ali sva ka pro me na ka rak ter ka šlja (pu šač ne ka šlje vi še sa mo uju tro, „pu šač ki“, već i u to ku da na, na ro či to no ću, u to ku du žeg vre me na, ka šalj je is-cr plju ju ći do vo di do za ce nji va nja) zah te va bri žlji vo is pi ti va nje.

Po ja va kr vi u is pljuv ku je uvek pri lič no dra ma tič na, te od mah od-vo di bo le sni ka le ka ru.

Ipak, po treb no je re ći da, iako je is ka šlja va nje kr vi alar man tan znak ko ji je uvek po treb no ozbilj no shva ti ti, ono kod pu ša ča naj če šće ni je uzro ko va no ra kom, već obič-no bron hi ti som ili bron hi ek ta zi ja ma (pro ši re nje di saj nih ce vi). Uko li ko se rak na la zi u ve ćim du šni ci ma bo-le snik mo že ose ća ti gu še nje, obič no u na po ru ili jed no stav no „svi ra nje“ u gru di ma.

Uko li ko je bronh pot pu no ili go to-vo pot pu no za pu šen tu mo rom če sto su upa le plu ća ovog de la na ko jem se na la zi iza tu mo ra.

Ta kve upa le plu ća mo gu da se ja-vlja ju vi še na istom me stu da tra ju neo bič no du go upr kos broj nim an ti-bi o ti ci ma ko je bo le snik pri ma.

Ši re nje tu mo ra u su sed ne lim fne žle zde obič no ne da je simp to me, dok ši re nje u žle zde u nat ključ noj ja mi do vo di do na sta ja nja tvr dog obič nog bez bol nog oto ka na vra tu. Ši re nje u žle zde u pa zu šnoj ja mi mo že do ve sti do oto ka ru ke usled za sto ja lim fe.

Ši re nje tu mo ra u su sed ne or ga-ne da je raz li či te te go be. Ši re lje u uda lje ne or ga ne da je raz li či te simp-to me u za vi sno sti od or ga na ko ji je za hva ćen.Rak plu ća da je naj če šće me ta sta ze umo zak, je tru, bu bre ge i nad bu bre žne žle zde.Na rav no, mo-gu će je ši re nje ra ka u bi lo ko ji or-gan, uklju ču ju ći i ko žu.

Pa ra ne o pla stič ni sin drom či ni niz simp to ma, zna ko va ili la bo ra to rij-skih po re me ća ja ko ji ni su uzro ko-va ni sa mim tu mo rom ili me ta sta za-ma, već ne kon tro li sa nim lu če njem sup stan ci slič ni hor mo ni ma ili po-sto ja njem an ti te la na će li je tu mo ra ko je re a gu ju i sa zdra vim tki vi ma.

Po treb no je re ći da se rak plu ća pre ma hi sto lo škoj sli ci (po to me ka-ko tu mor iz gle da pod mi kro sko pom)

mo že po de li ti u dve ve li-ke gru pe: sit no će lij ski (mi kr o ce lu lar ni) i ne sit-no će lij ski (mi kr o ce lu lar-ni) i ne sit no će lij ski rak plu ća.Zna ci bo le sti ko je le kar mo že pre gle dom da ot kri je mo gu da bu du mi ni mal ni ili da ne po-sto je, od no sno da bu du broj ni, ali ne spe ci fi č ni. Mo gu će je da pri pr vom pre gle du le ka ru bu de ja-sno da bo le snik bo lu je od ra ka plu ća, ali je ra di le če nja i da ljeg pra će nja po treb no na či ni ti do dat-na is pi ti va nja.

Pr vi da lji ko rak pred-sta vlja rend gen sko sni ma nje plu ća, ko ji mo že po ka zi va ti raz li či te pro-me ne ali i da bu de pot pu no nor ma-lan. Na la že nje će li ja ra ka u is pljuv ku po tvr đu je di jag no zu i u slu ča je vi ma ka da je sni mak nor ma lan. Iz gle da da ove dve ana li ze tre ba pe ri o dič no ra di ti kod svih oso ba ko ji pu še 15-20 go di na čak i kad ne ma ju ni ka kve

te go be, sa ci ljem da se even tu al no po sto ja nje bo le sti ot kri je u naj ra ni-joj fa zi, ka da su iz gle di za iz le če nje iz gled ni.

Pa ci jent se obič no ne ja vlja le-ka ru na vre me, ogrom no je vre me iz gu blje no do di jag no ze bo le sti, bi lo za to što se pa ci jent ka sno ja vi le-ka ru, bi lo za to što le kar pri mar ne zdrav stve ne usta no ve du go ne po-sum nja na ovu ozbilj nu bo lest. Zna-ju ći da gru pu vi so kog ri zi ka za obo-lje va nje od ra ka plu ća pred sta vlja ju hro nič ni pu ša či, oni i nji ho vi bli žnji

Tre ba lo bi da obra te pa žnju na od re đe ne simp to me, na ro či to kad tra ju du že od tri do če ti ri ne de lje: ote ža no di sa nje, du go traj ni bo lo vi u grud nom ko šu, svi ra nje u gru di ma (na ro či to ako je sa jed ne stra ne), is ka šlja va nje su kr vi ce ili kr vi, za-pa lje nje plu ća i bron hi ti si ko ji du že tra ju ili se po na vlja ju, pro mu klost, ote žan pro la zak hra ne kroz jed njak i ote ža no gu ta nje, pre zno ja va nje ili gu bi tak ape ti ta i te le sne ma se, ma lak sa lost, po vre me ne po vi še ne tem pe re tu re...

Oso be sa pluć nim kar cu no mom po ne kad ima ju če ste re spi ra tor ne in fek ci je po put bron hop ne u mo ni ja ko je mo gu bi ti i je di na ma ni fe sta ci-ja po sto je ćeg kar ci no ma.

Ma lig ni ple u ral ni iz liv („vo da u plu ći ma) se ja vlja kod 16 do 20 od-sto bo le sni ka i za vi sno od ve li či ne mo že do dat no da po gor ša po sto je-ću dis pe ni ju.

Di jag no sti ko va nje kar ci no ma plu ća, po red do bro uze te anam ne-ze, ob u hva ta fi zič ki pre gled, ra di o-gra fi ju grud nog ko ša, to jest plu ća (po želj no ske ner grud nog ko ša), ul-tra zvuč ni pre gled, is pi ti va nje pluć ne funk ci je i na rav no ci to lo šku ili hi sto-lo šku po tvr du obo le nja. De fi ni tiv na hi sto lo ška di jag no za se po sta vlja pre gle dom uzro ka tki va, to jest bi-op si jom, naj če šće pri bron ho sko pi ji plu ća.

(Na sta vi će se)

(Iz vo di iz knji ge “Le ko vi tim bi-ljem pro tiv kar ci no ma“, autor Mom či lo Mo ci Sreć ko vić, Slo bo mir, 2015.)

16. jun 2017. 15

ZA NI MLJI VA IZ DA NJA

Prognoza vremena do kraja juna

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sta ri re cep tiPo treb no je: 5 ja ja, 1 šo lja še će ra

(šo lja od 200 ml),1 šo lja ulja, 1 šo lja jo-gurt, 1 pra šak za pe ci vo, 2 šo lje bra šna, 1 va ni lin še ćer, 500 g vi ša nja.

Pri pre ma: Raz dvo ji te be lan ce od žu man ce ta, a za tim u be lan ce do daj te še ćer i mu ti te dok se ne stvo ri šlag. U žu man ce do daj te ulje, jo gurt, bra šno i pra šak za pe ci vo pa la ga no ka ši kom iz-me šaj te sa stoj ke. Za tim u taj žu ti deo po la ko do daj te šlag od be la na ca i še će-ra, pa me šaj te dok se sa stoj ci ne sje-di ne.

U pleh na ma zan uljem i po sut bra-šnom iz lij te sme su ko ja bi tre ba lo da bu de ma lo gu šća ne go što ste na vi kli da to bu de. Za tim na su mič no"po ba caj te" oči šće ne vi šnje po po vr ši ni ko la ča.

Pe ci te na 200 ste pe ni cel zi ju sa 15 mi nu ta. Ka da ko ri ca poč ne da se odva-ja od ple ha, to je znak da ko lač mo ra te iz va di ti na po lje.

Va ni lin še ćer po spi te po vre lom ko-la ču. Slu ži te kad se po sla sti ca pot pu no ohla di.

Pre ma prog no zi RHMZ, Sred-nja mi ni mal na tem pe ra tu ra va zdu ha u ju lu ima će vred-

no sti iz nad vi še go di šnjeg pro se ka, pri če mu će nje na vred nost u pro-se ku bi ti vi ša za oko 1.2ºS u od no-su na vi še go di šnji pro sek.

U Be o gra du i ši roj oko li ni pred-vi đa se vred nost jul ske sred nje mi ni mal ne tem pe ra tu re va zdu ha od 18.5ºS. Sred nja mak si mal na tem pe ra tu ra va zdu ha u ju lu bi-će iz nad vi še go di šnjeg pro se ka,

sa vred no sti ma u pro se ku vi šim za oko 1.6ºS u od no su na vi še go-di šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni sred nja mak si mal na tem-pe ra tu ra va zdu ha to kom ju la bi će oko 30.2ºS.

Me seč na su ma pa da vi na to kom ju la bi će is pod vi še go di šnjeg pro-se ka sa vred no sti ma u pro se ku ni-žim za oko 15 mm u od no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni jul ska su ma pa da vi na iz no si će oko 30 mm.

VRE MEN SKA PROG NO ZA

U ju lu to plot ni ta la si

Sta rin ski ko lač sa vi šnja ma

BI LJEM PRO TIV KAR CI NO MA

Simp to mi ra ka plu ćaSimp to mi sa mog tu mo ra su naj če šće ka šalj, is ka šlja va nje kr vii zna ci in fek ci je. Iako je is ka šlja va nje kr vi alar man tan znak ko ji je uvek po treb no ozbilj no shva ti ti, ono kod pu ša ča naj če šće ni je uzro ko va no ra kom

U Či ka gu u od no su na pret hod nu ne de lju, pše ni ca je po sku pe la 4,71%, a ku ku ruz

je po sku peo 4,11%.

Rast ce na iza zvan je su šom ko ja pre ti ja roj pše ni ce u SAD i ova si tu a ci ja se mo že po gor-ša ti sa do la skom to plog ta la sa ko ji se oče ku je

do kra ja ne de lje. Tr gov ci se sa da bo je da se ovaj pro blem ne pre ne se i na Ku ku ru zni po-jas, što bi uti ca lo na tr ži šta ku ku ru za i so je.

Ova ne de lja je do ne la tur bu lent-no tr ži šte, pr va po lo vi na ne de lje

za be le ži la je iz u zet no ma li pro met tr-go va nja pre ko Pro dukt ne ber ze zbog pa da ce na, dok se u dru goj po lo vi ni ne de lje tr ži še otvo ri lo i do ne lo zna čaj-no po ve ća ne pro me ta ka ko ko li čin ski ta ko i fi nan sij ski. Uku pan pro met za ovu ne de lju je iz no sio 4.067 to na ro-be, či ja je fi nan sij ska vred nost iz no-si la 83.997.920,00 di na ra. U od no su na pret hod nu ne de lju ko li čin ski obim pro me ta je ve ći za 301,08%, dok je fi -nan sij ska vred nost pro me to va ne ro be vi ša za 159,65%.

Na tr ži štu ku ku ru za je bi lo naj tur-bu lent ni je, ce na ku ku ru za je na sta vi la da pa da dru gu ne de lju za re dom, što je re zul ti ra lo ma lim obi mom tr go va-nja u pr voj po lo vi ni sed mi ce. Kup ci su str plji vo če ka li da pro ce ne gde je „ce-nov no dno“ da bi kre nu li u ku po vi nu ove ži ta ri ce. U dru goj po lo vi ni tr ži šte se otvo ri lo, što je re zul ti ra lo nej ve ćim uče šćem ka ko ko li čin ski ta ko i fi nan-sij ski žu tog zr na na rob nom tr ži štu. Naj ni ža do stig nu ta ce na je iz no si la

15,90 di na ra po ki lo gra mu bez PDV-a. Pon de ri sa na ce na je iz no si la 16,06 di-na ra po ki lo gra mu bez PDV-a, (17,66 din/kg sa PDV-om), što pret sta vlja ce-nov ni pad od 0,88%.

Pše ni ca se tr go va la po vi šim ce-na ma u od no su na pro šlu ne de lju, pa ri tet je bio je dan od fak to ra da se pše ni ca pla ća ko ju pa ru vi še. Pon de-ri sa na ce na za ovu ne de lju je iz no si la 17,18 di na ra po ki lo gra mu bez PDV-a, (18,90 din/kg sa PDV-om), što pret-sta vlja ce nov ni rast od 0,78%.

Zr no so je se tr go va lo na pri bli žnim ce na ma kao i pro šle ne de lje sa bla-gom ko rek ci om ce ne na do le. Ovom ulja ri com se tr go va lo i na ze le no sa ce nom od 39,00 di na ra po ki lo gra mu bez PDV-a sa ro kom is po ru ke 15.09. do 15.10.2017. go di ne. Pon de ri sa na ce na zr na so je za ovu sed mi cu je iz-no si la 49,15 di na ra po ki lo gra mu bez PDV-a, (54,47 din/kg sa PDV-om), što pret sta vlja ce nov ni pad od 0,74%.

di rek tor Mi loš Ja njić

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 16. jun 2017.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 5.6. do 9.6.2017.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP, JULSKI FJU ČERS 2017.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 157,78 $/t 157,78 $/t 160,06 $/t 163,37 $/t 165,06 $/t

Ku ku ruz 146,69 $/t 146,84 $/t 148,50 $/t 151,41 $/t 151,81 $/t

• Rast prometa kukuruza• De ša va nja na svet skim ber za ma

Ber zan ski in deks na dan 08.06.2017. vre deo 206,01 po e na, ili za 0,27 po e na ma nje u od no su na pro šlu ne de lju.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG SA

PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Ku ku ruz, ve štač ki su šen, rod 2016. 2725 17,49-17,82 1700 17,49-17,82

Ku ku ruz, ve štač ki su šen, rod 2016. gra tis la ger do 28.7. 1000 17,49 1000 17,49 -

Ku ku ruz, ve štač ki su šen, rod 2016. gra tis la ger do 31.7. 150 17,60 150 17,60 -

Ku ku ruz, ve štač ki su šen, rod 2016. fco-lu ka, is po ru ka

do 15.7.200 18,37 200 18,37 -

Ku ku ruz, rod 2016. vla ga do 15% 25 17,27 25 17,27 -

Pše ni ca, rod 2016. 800 18,70-19,25 600 18,70-19,25

So ja, rod 2016. 292 54,01-54,45 242 54,01-54,12

So ja, rod 2017. is po ru ka sep-okt 100 42,90 100 42,90 -

Sun co kre to va sač ma 33% 50 20,40 50 20,40 -

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

- 141,08 €/t (fjučers jul 17)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

165,06 €/t (fjučers sep 17)

175,25 €/t (fjučers avg 17)

U Budimpešti u odnosu na prethodnu nedelju kukuruz je pojeftinio 0,13%.

U Parizu u odnosu na prethodnu nedelju, pšenica je poskupela 2,56%, a kukuruz je poskupeo 0,15%.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, jul 17 338,49 $/t 338,78 $/t 339,30 $/t 341,94 $/t 344,66 $/t

So ji na sač ma, jul 17 301,90 $/t 300,60 $/t 301,10 $/t 304,90 $/t 306,10 $/t

U Čikagu u odnosu na prethodnu nedelju, soja je poskupela 2,83%, a sojina sačma je

poskupela 2,89%.

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 5.6.2017. - 12.6.2017.

POVrĆE 5.6.2017. - 12.6.2017.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Beograd klanica

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Loznica

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

16. jun 2017.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Loznica - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 18.00 20.00 19.00 bez promene prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 14.00 16.00 15.00 bez promene prosečna

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz (okrun-

jen, veštački sušen)

džak 50kg Domaće kg 18.00 20.00 19.00 bez promene prosečna

2 Pšenica džak 50kg Domaće kg 18.00 22.00 20.00 bez promene prosečna

3 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 65.00 80.00 70.00 bez promene prosečna

4 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez promene dobra

5Suncokretova

sačma (33% pro-teina)

džak 33kg Domaće kg 30.00 45.00 35.00 bez promene slaba

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 10.00 12.00 12.00 rast prosečna

2 Boranija (olovka) Domaće kg 100.00 150.00 150.00 - slaba

3 Boranija (šarena) Domaće kg 100.00 150.00 150.00 bez promene slaba

4 Boranija (žuta) Domaće kg 120.00 150.00 150.00 pad prosečna

5 Brokola (sve sorte) Domaće kg 70.00 80.00 80.00 bez promene slaba

6 Celer (sve sorte) Domaće kg 80.00 90.00 80.00 bez promene prosečna

7 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 45.00 70.00 60.00 bez promene slaba

8 Dinja (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 100.00 130.00 120.00 pad slaba

9 Grašak (sve sorte u mahuni) Domaće kg 50.00 60.00 60.00 pad prosečna

10 Karfiol (sve sorte) Domaće kg 50.00 70.00 70.00 rast slaba

11 Kelj (sve sorte) Domaće kg 50.00 60.00 50.00 pad vrlo slaba

12 Krastavac (salatar) Domaće kg 30.00 40.00 35.00 pad dobra

13 Krompir (beli) Domaće kg 30.00 35.00 30.00 bez promene dobra

14 Krompir (crveni) Domaće kg 30.00 35.00 30.00 bez promene dobra

15 Krompir (mladi ) Domaće kg 45.00 50.00 45.00 - dobra

16 Krompir (mladi ) Domaće kg 30.00 40.00 35.00 rast dobra

17 Kupus (sve sorte) Domaće kg 10.00 15.00 15.00 rast dobra

18 Lubenica (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 65.00 70.00 65.00 pad vrlo slaba

19 Luk beli (mladi) Domaće veza 25.00 35.00 30.00 bez promene prosečna

20 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 550.00 550.00 550.00 bez promene vrlo slaba

21 Luk crni (mladi) Domaće veza 10.00 20.00 15.00 bez promene dobra

22 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 35.00 40.00 35.00 rast dobra

23 Paprika (Babura) Domaće kg 90.00 125.00 110.00 pad prosečna

24 Paprika (ljuta) Uvoz(uvoz) kg 250.00 300.00 300.00 pad slaba

25 Paprika (ostala) Uvoz(uvoz) kg 230.00 250.00 230.00 rast vrlo slaba

26 Paprika (šilja) Domaće kg 120.00 150.00 140.00 bez promene prosečna

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Loznica

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 125.00 130.00 130.00 pad vrlo slaba

2 Banana (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 130.00 135.00 135.00 bez promene dobra

3 Borovnica (sve sorte) Domaće kg 750.00 800.00 800.00 - vrlo slaba

4 Breskva (sve sorte) Domaće kg 60.00 80.00 70.00 pad vrlo slaba

5 Breskva (sve sorte) Uvoz(Crna Gora) kg 120.00 125.00 125.00 pad slaba

6 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 220.00 220.00 220.00 bez promene vrlo slaba

7 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 65.00 70.00 65.00 rast slaba

8 Jabuka (Ajdared) Uvoz(uvoz) kg 90.00 90.00 90.00 bez promene slaba

9 Jabuka (Delišes ruž.) Uvoz(uvoz) kg 95.00 100.00 100.00 bez promene vrlo slaba

10 Jabuka (Delišes zlatni) Uvoz(uvoz) kg 90.00 100.00 100.00 rast vrlo slaba

11 Jabuka (Greni Smit) Uvoz(uvoz) kg 95.00 95.00 95.00 bez promene vrlo slaba

12 Jabuka (ostale) Uvoz(uvoz) kg 85.00 85.00 85.00 - vrlo slaba

13 Jagoda (sve sorte) Domaće kg 140.00 160.00 140.00 rast prosečna

14 Jagoda (sve sorte) Domaće kg 170.00 200.00 200.00 rast vrlo slaba

15 Kajsija (sve sorte) Domaće kg 60.00 100.00 100.00 pad prosečna

16 Kajsija (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 120.00 120.00 120.00 - vrlo slaba

17 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 260.00 260.00 260.00 rast vrlo slaba

18 Kruška (Viljamovka) Uvoz(Argentina) kg 260.00 260.00 260.00 - vrlo slaba

19 Kruška (ostale) Uvoz(uvoz) kg 260.00 260.00 260.00 - vrlo slaba

20 Lešnik (očišćen) Uvoz(uvoz) kg 900.00 1000.00 950.00 rast slaba

21 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 155.00 160.00 155.00 rast prosečna

22 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 170.00 170.00 170.00 bez promene prosečna

23 Malina (sve sorte) Domaće kg 300.00 400.00 350.00 bez promen

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 260.00 320.00 300.00 bez promene 11-15

2 Jarad sve težine sve rase 210.00 240.00 230.00 bez promene 0-5

3 Koze sve težine sve rase 140.00 160.00 150.00 bez promene 0-5

4 Krmače za klanje >130kg sve rase 110.00 130.00 120.00 bez promene 0-5

5 Ovca sve težine sve rase 150.00 170.00 160.00 rast 0-5

6 Prasad 16-25kg sve rase 280.00 320.00 300.00 rast 31-50

7 Prasad <=15kg sve rase 290.00 320.00 300.00 rast 11-15

8 Tovljenici 80-120kg sve rase 140.00 180.00 160.00 bez promene 0-5

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Bikovi >500kg HF 210.00 230.00 220.00 bez promene slaba

2 Bikovi >500kg SM 230.00 250.00 240.00 bez promene prosečna

3 Tovljenici 80-120kg sve rase 185.00 195.00 193.00 pad prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 18.00 20.00 19.00 bez

promene prosečna

2 Lucerka (seno u bala-ma) bala 12-25kg Domaće kg 16.00 20.00 18.00 bez

promene dobra

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 20.00 24.00 22.00 bez promene prosečna

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 40.00 60.00 50.00 bez promene slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 20.00 24.00 22.00 pad slaba

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 14.00 16.00 15.00 bez promene dobra

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Pro da jem trak tor čić za ko še nje trav nja ka i sa mo hod nu ko si li cu. Tel: 063/50-44-73.

• Pro da jem trak tor IMT 555. Tel: 062/142-63-23.

• Na pro da ju Zma je vi kom baj ni 141 i dva 142. Tel: 064/132-98-60.

• Na pro da ju Hon da ko si li ca. Tel: 064/548-97-30.

• Na pro da ju Mo to kul ti va tor Gar latt 3 KS. Tel: 064/218-74-00.

• Na pro da ju Zmaj 142 1990.god. 77kW. Tel: 060/322-04-05.

• Na pro da ju mo to kul ti va tor, fre za u od lič nom sta nju ben zi nac ma li po tro-šač ja ko ma lo ra dio. Brik sov mo tor ne mač ke pro iz vod nje, tri konj ske sna-ge. Tel: 064/200-41-00.

• Pro da jem: Trak tor IMT 533 sa ura-đe nom ge ne ral kom i no vom gla vom, go di na pro iz vod nje 1977, špe di ter 1,5 to na no si vo sti i tro kril nu dr lja ču, ce-na po do go vor. Zva ti po sle 16 ča so va. Tel: 022/671-032

• New Hol land. U od lič nom sta nju is pra van ser vi si ran… Pred nja hi dra u-li ka i kar dan, ce na ni je fi x na mo guć do go vor. Sna ga mo to ra: 135 kW 184 KS Go di na pro iz vod nje: 2008. Tel: +38592/364-50-71.

• Na pro da ju Mas sey Fer gu son 3090, 1988. god. u od lič nom sta nju, re-gi stro van. Sna ga mo to ra: 809 kW 1.100 KS. Tel: 063/531-155.

• Na pro da ju tri Ra ko vi ce. Ra ko vi ca 60, 1975. god. 2500 EUR,Ra ko vi ca 65, 1987. god, 3.500 EUR i Ra ko vi-ca 65, 1989. god. 4.200 EUR. Tel: 063/531-155.

• Pro da jem dvo red ni kom bajn Ber ko. Tel: 064/106-91-63.

• Pro da jem kom bajn De utz Fa hr. Tel: 063/836-18-59.

• Na pro da ju zma je vi kom baj ni 141 i dva 142 sa ku ku ru znim ure da jem i seč kom i he de rom sa ure dja jem za sun co kret, zma jev be rac 223, kru njač sa ele va to rom za klip i ele va to rom za co ko ve (po gon elek tro mo tor i kar-dan), Li fa mov ele va tor za ku ku ruz i sla mu du zi ne 9m, ku mu šal ka za ku-ku ruz 12 va lja ka. Tel:064/132-98-60.

• Zmaj 142 1990.god. 77kW. U do brom sta nju, no va si ta, no vi ve tar kom plet, sa bir na no va, no va la đa, jed na gu ma ve li ka no va, dru ga do bra. Kom bajn ima sec ku, žit ni adap ter. Ima i ku ku ru zni adap ter, ali je sa njim dru ga ci ja ce na. Pot pu no is pra van. Tel: 060/322-04-05.

• Pro da jem trak to re IMT 560 4000e imt 558 3800 i De utz 135ks 6500e i si lo kom bajn mar ke De utz 1.200e. Tel: 063/826-18-42.

• Pro da jem trak tor IMT 555. Tel: 062/142-63-23.

• Pro da jem trak tor IMT 542. Tel: 060/454-56-04.

OPRE MA

• Na pro da ju ras tu ri vač za đju bri vo odžač ki. Tel: 069/147-12-65.

• Na pro da ju 2 plu ga sa tri bra zde IMT i 1 plug sa dve bra zde IMT. Tel: 022/715-641.

• Na pro da ju dve pri ko li ce Zmaj, 7 T, re gi stro va ne, u od lič nom sta nju. Tel: 022/715-641.

• Pro da jem pri ko li cu za pre voz sto ke. Di men zi je du ži na 2.2 me tra, ši ri na 1.3 me tra, du bi na 1 me tar. Kom bi na ci ja dr vo-me tal. Tel: 022/458-050.

• Na pro da ju plug i špar tač i dr lja ča. Tel: 063/425-797.

• Na pro da ju tro bra zni plug IMT 756. Tel: 061/222-74-32.

• Pro da jem dvo bra zni plug IMT-701. 14 co li. Vi si na 70 cm. Ce na: 170 evra. Tel: 064/155-98-38.

• Pro da jem dvo bra zni plug. Ce na do-go vor. Tel:022/662-077 (Stan ko).

• Na pro da ju pre sa za se no polj ska Z 224, 1987. god, u od lič nom sta nju. Tel: 063/531-155.

• Spin gla za Zma je ve pri ko li ce. Tel:063/890-76-75.

• Pro da ja po ljo pri vred nih ma ši na. Se-tvo spre ma či. Tel:063/832-83-73.

• Se tvo spre mač ši ri ne 2,80, u do brom sta nju. Tel:066/208-498.

• Mu zi li ca. Sko ro no va, ra di la do 3h, oču va na, uz nju idu i ce vi i sve što je po treb no. Tel: 065/271-37-78.

• Plug Le o pard L 30 sa toč kom. Tel: 066/208-498.

• Pro da jem vra ta za hlad nja cu di men-zi ja 90x195cm,vr lo ma lo ko ri ste na u od lic nom sta nju,za vi se in for ma ci ja po zo vi te... Tel: 064/166-89-12.

• To pLi ner. Tel: 061/264-23-66.

• Pro da jem: plug, špar tač i dr lja ču. Tel: 063/425-797.

• Pro da jem ras tu ri vač za đju bri vo odžač ki. Tel: 069/147-12-65.

• Pro da jem tro bra zni plug IMT 756. Tel: 061/222-74-32.

• Pro da jem Špar tač 2 re da IMT. Tel: 064/224-61-03.

• Pro da jem ta nji ra ču 24 ta nji ra, le sko-vač ka. Mo že i za me na za ve ću. Tel: 064/224-6103.

• Pro da jem dve pr ska li ce za trak-tor "Me tal na RAU" od 350 li ta ra. Tel: 064/539-53-12.

• Ta nji ra ča Le mind sa dr ve nim le ža-je vi ma i od 20 ta nji ra.Oču va na ni je pu no ra di la, ta nji ri su kao no vi. Tel: 063/756-13-17.

• Pro da jem fre zu Hon da sa svim pri-ključ ci ma. Tel: 065/2666-420.

• Pro da jem dvo bra zni plug IMT-701. 14 co li. Tel: 064/155-98-38.

• Pri ko li ca We gler FK57-ki per ka. Pri-ko li ca ima pa pi re. Po re gi stra ci ji no-si vo sti je 5700 kg. Ki pu je na le vu i de sni stra nu. Ima cre vo za ki po va nje kao i mo guć nost ruč nog ki po va nja. Po se du je ori gi nal ne dr ža če. ka bel za sig na li za ci ju. Dr ve ni pod. Gu me su u od lič nom sta nju. Tel: 064/155-98-38.

• Pro da jem ci ster nu oso ča ru 2400 li-ta ra Ma je vi ca no si la sa mo vo du i či čak va ljak za dro blje nje bu sa i ve ću ko li či-nu ra ki je. Tel: 064/18-75-660.

• Pro da jem plug špar tač za ku ku ruz, vi no grad i dve dr lja če za konj sku za-pre gu ili Et no ku ću. Tel: 064/035-11-25.

• Pro da jem IMT dvo brazd ni plug. Tel: 066/312-736.

• Pri ko li ca 5 to na ki per u do brom sta-nju. Tel: 064/374-01-77.

• Si lo kom bajn Sip u od lič nom sta nju, ma lo ko ri šćen.Tel: 063/544-390.

• Pro da jem IMT če tvo ro red ni špar-tač za ku ku ruz sa no vim ku ti ja ma za đu bri vo.U od lič nom sta nju. Tel: 066/312-736.

• Se tvo spre mač mar ke Pa no ni ja 3m ši ri ne sa 30 kom ve li kih s opru ga ve-či nom su sve no ve i pa či jim no ga ma sa mo o štre čim iz ra di o ni ce Hu đik Te-me rin ima dva ro to ra uba če ni no vi le ža je vi zna či se tvo spre mač u eks tra sta nju. Tel: 061/200-32-17.

• Pri ko li ca za pre voz sto ke. Di men zi je du ži na 2.2 me tra, ši ri na 1.3 me tra, du bi na 1 me tar. Kom bi na ci ja dr vo-me tal. Ce na 350 EUR, ce na ni je fi x na. Tel: 022/458-050.

• Trak tor ska pri ko li ca, no si vost do tri to ne. Tel: 063/714-98-59.

• Pro da jem imt dvo brazd ni plug. Tel: 066/312-736.

• No va, ne ko ri šće na dr lja ča 2016 god, me njam za trak tor 70-100 ko nja. Hi-dra u li ka. Tel: 065/250-66-25.

• Po ljo me ha ni za ci ja- po cin ko va ni si lo-si, ele va to riod 10-60 to na- CAS, ro to i vi bro se lek tor. Tel: 062/848-81-08.

• Pne u mat ska se ja li ca olt 48 se tve-nih je di ni ca u so lind nom sta nju. Tel: 065/521-05-22.

• Pro da jem dva ruč no ra đe na in ku-ba to ra ka pa ci te ta 60 i 120 ja ja, vr lo po voq no. Tel064/214-64-59.

• Si lo će li je 45t , va ga, pa ke ri ca 5-50 kg na pro da ju. Tel:063/2 00 -483.

• Prikolica Zmaj na pr odaju. Te l: 06-3/ 200-483.

• P rodajem polovne del ov e sa tra kto ra IM T533 st ar 9 godi na i dvoredni Olto špartač za kukuriz. Tel: 02 2/ 312-31 4 i 062/112- 70 -90.

• Prodajem tifon fi 110dužina cre va 300m. Te l: 06 3/ 212-399.

• Prodajem pol ov ne delov e I MT 53 9 star o sam go di na i dvoredni Oltov špartač kuk ur uza. Tel : 0 62/112- 70-90.

• Prodajem traktorsku fr ezu IMT. Te l: 064 /161-55 -0 9.

ZE ML JA, PLACEV I, KUĆE, STANOV I, LOKALI

• Prodajem 75 ari zemlje u N oćaju. Tel: 063 /248-01 1.

• Prodaj em ku ću u Sr emskoj Mitrovici ulica Karađo rđ eva. Te l: 06 0/640- 22-66.

• P ro dajem je dno jutro z emlje n a izla-zu iz Lać ar ka sa leve strane prema Martin ci ma. Tel : 062/8 7-78-380.

• Prodajem stariju kuću u Šuljmu. Tel: 02 2/ 632-26 3 i 069/24-04- 964.

• Prodajem ku ću na tri sprata 13,-60x11 m2 u Laćar ku, Cer ska 106 može z amena za kuću u Bosni ili za kombi . Tel: 00/94 1/632/ 414-078 .

• Pr oda jem dva jut ra zemlje po-red asf alta i 2,5 ju tra pod š um am a i kuću u selu Ljuba kod Erdevika. Tel : 069/613-632 02/613-63 2.

• Prodajem 75 ari zemlje u Noćaju . Tel: 06 3/248-0 11

• Prodajem kuću u Sr emskoj Mi tr ovici 85m2 plus pomoćne prostorije, plac 9 ,5 ari. Tel: 0 64/806- 08- 00

• P rodajem jutro šume u Ku zm inu, Vr tič. Tel: 6 68-790

• P ro dajem jed no jutro ze mlje na izlas ku iz Lać ar ka sa leve strane prema Mar ti ncima. Tel: 062 /877 8-380

• P rodajem ku ću sa centralnim grejanj em, M atije Huđi, 52.000 evra, cena nije fi ksna. Tel: 063/166-1 8-50

• Prodajem kuć u n a tri sp rata 13,60h-11 m2 u Laćarku , Cers ka 106, može z amena za kuću u Bosni ili za ko mbi. T el: 00941 6324140 78

• Prodaj em ku ću u Sr emskoj Mitrovici ulica Karađ or đeva. Tel: 06 0/ 640 -22-66

• Prodajem kuću u Mariborskoj ulici 84A. pla c 5 ari. Tel: 0 63/32-12- 55

• Prodajem 75 ari zemlje u N oćaju. Tel: 063 /248-01 1.

• Prodajem kuću u Sr emskoj Mi tr ovici 85m2 plus pomoćne prostorije, plac 9, 5 ari. T el: 064/ 80 6-0 8- 00.

• P rodajem kuću u Karađorđevoj ulici 90m2 pla c 5 ari. Tel: 06 3/ 321-255 .

• P rodaj em kuć u sa lokalom pr-eko p uta Pokrajinskog SUP-a, ulica Palank a 128. T el: 06 1/655-34- 24.

• Pr odajem jutro zemlje u Kuzminu po tez Vr tič. Tel: 66 8-7 90.

• P rodajem z emlju u Gr ađ evinsk oj zo ni u Sr em sk oj Mitrovici p reko puta “Prova min a“ 56 ari. Cena 4 eura po k va dratu. Te l: 06 9/622-453.

• Pro dajem s pratnu k uću 240m2 i po-moćnu z gradu, naselje Orao, moguća z amena. Tel:060 /62 4-06-20

• Prodaj em kuću sa pomoćnom zgradom u La ćarku. Tel: 022 /670-49 5.

• Prodajem kuću u Sremskoj Mitr ov ici. T el: 0 62/86-99-843.

• Proda jem novu Vilu 40 0m2 n a 7 ari plac a u Srems ko j Mit rovici, uli ca Desanke M aksim ovi ćsa šes t stanov a i po tpuno z aseb nim ulazi ma , dozvolje-na nado gr ad nja i pr ošire nj e . Mogu ća kupovina na više godišnji h rata. Tel: 06 5/3611-63 8.

• Prodajem 75 ari zemlje u N oćaju. Tel: 063 /248-01 1.

• Prodajem kuću u Sr emskoj Mi tr ovici 85m2 plus pomoćne prostorije, plac 9, 5 ari. Tel: 064/ 806 -08 -00.

• Pr odaj em u J arku p olj opriv re dn o zemljište potes cr kv ice pov rš ine 1-80-55ha=3,25 jutara, parcela br.428/4. Tel : 022/624-4 15 i 065/6 01 -05-8 0

• Prodajem 5 ju tara zem lje u Ku zm inu u dva komada na putu ka B os utu. T el: 063/ 80 -54 -9 76.

• P rodajem kuću u Karađorđevoj ulici 90m2 pla c 5 ari. Tel: 063/321- 255.

• Prodaj em kuću 120m 2 u ulici Tarasa Ševčenka 80, cena 33.000 evra. Te l: 060/6 13-2706 i 613- 27 0.

• Prodajem kuću u Staroj P az ovi od 15 0m2 sa pratećim ob jektim a na p la-cu od 18 ari. S truj a, voda, tel efon, pli n.

• Po voljno z a b avljenje poljoprivrednom i zanatskom radnjom. Tel 02 2/ 312-914 i 062/1 12 -70-90.

• Proda jem u je dnoj c elini dv e n jive pore d glavnog puta u Bre staču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 evra. Tel:064/430-23-16.

• Prodajem zemlju od 8 i 6 ari blizu sela pogodno za voce, vinograd ili baštu. Tel: 063/19-39-707

• Prodajem baštu površine 0,75 jutara kod Vašarišta u Šašincima 300 m od asfalta. Tel: 022/684-607 i 060/505-19-99.

• Prodajem kuću 100m2 u Rivici sa pratećim objektima na 10 ari placa. Tel: 022/21-00-369.

• Prodajem dve njive od 8 i od 6 ari blizu sela u Kraljevcimapogodne za sve vrste voća i vinograda. Tel: 063/193-97-07.

• Prodajem 75 ari zemlje u Noćaju. Tel: 063/248-011.

• Prodajem kuću u Sremskoj Mitrovici 85m2 plus pomoćne prostorije, plac 9,5 ari. Tel: 064/806-08-00.

• Dajem u Jarku kod Sremske Mitrovice 7,5 jutara zemžlje u arendu, vlasnik. Tel: +38161-165-89-98.

• Prodajem neopremljenu kuću, spratnica, ulica Vladike Frušića 6, Mala Slavonija. Tel: 064/930-96-37

• Prodajem kuću sa pomoćnim objektima i dvorištem 10ari uži centar Mitrovice, lokacija dozvola za gradnjupogodan za malu privredu i stanovanje. Tel: 063/7793-172 i 022/625-380

POLJOPRIVREDNI PROIZVODI

• Prodajem baliranu detelinu. Tel: 064/870-94-55.

• Prodajem rasad paprike babure Blondi i Bobita. Tel: 063/510-868.

• Prodajem očišćene lešnike prve klase na manje količine, do 100kg. Za dogovor oko dostave ili za više informacija pozvati na broj telefona dat u oglasu. Tel: 063/204-089.

• Prodajem raž, količina oko 2t. Srem, okolina Iriga. Tel: 062/155-92-99.

• Prodajem baliranu detelinu 500 bala. Tel: 060/167-64-53.

• Prodajem očišćene lešnike prve klase na manje količine, do 100kg. Tel: 063/204-089.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 16. jun 2017.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog meseca na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 800,00 dinara

Nazovite smesta 800,00 dinara 800,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Prodajem humus extra kvaliteta za cvece,baste i vrtove. Cena 5l-30din, 10l-65din, 20l-130din, 80l-350din. Tel: 064/983-01-39.

• Prodajem baliranu slamu male bale. Tel: 064/037-61-04.

• Prodajem na veliko zelenu salatu - vrhunski kvalitet. Tel: 064/301-30-82.

• Prodajem očišćene lešnike prve klase na manje količine, do 100kg. Tel: 063/204-089.

• Prodajem 44 džaka kukuruza oko 22,23 metra cena 30000. Tel: 063/821-58-53.

• Prodajem baliranu lucerku nije kisla, smeštena pod krovom. Tel: 064/115-30-92.

• Na prodaju domaći zeleni pasulj. Tel: 066/942-86-18.

• Lucerka 1000 bala 1. klasa. Svo lišće. Tel: 065/540-30-06.

• Prodajem pasulj žuti. Prebran ručno. Pakovan u vrećice po 10 kilograma. Tel: 064/210-62-11.

• Prodajem baliranu detelinu. Tel: 064/870-94-55.

• Prodajem detelinu 1500 bala. Cena je po dogovoru. Tel: 022/506-326.

• Prodajem rol bale lucerke težine oko 200kg, prve klase, extra kvaliteta. Cena 4.000-5.000 din. Tel: 061/202-66-53.

• Prodajem soju sorta Sava do 30 metara. Tel: 064/16-78-066.

USLUGE, POSLOVI

• Žena 57 godina čuvala bi starije osobe područje Sremska, Mačvanska Mitrovica i Laćarak. Tel: 064/524-91-53.

• Dajem privatne časove opšteg konverzacionog engleskog jezika, dolazim lično na kućnu adresu , a može i preko skajpa. Tel: 065/532-90-57

• Uslužno krečenje i gletovanje popust za penzionere 30%. Tel: 061/145-6652

• Pouzdana i ozbiljna osoba nudi pomoć u domaćinstvu ili čuvanje dece u Sremskoj Mitrovici. Tel: 064/490-14-85

• Potreban radnik za posao, sa poznavanjem bravaskog ili automehaničarskog zanata. Telefon 022/670-888

• Slikam portrete u svim tehnikama (olovka, pastel, ulje) prodajem slike (ulja na platnu, akvareli i druge tehnike). Tel: 062/971-37-52.

DOMAĆE ŽIVOTINJE

• Ovan na prodaju. Tel: 062/182-07-92.

• Prodajem ovce. Tel: 063/724-17-76.

• Prodajem 3 suprasne krmače, suprasnosti od mesec i po i dva meseca i tri nazimice starosti od godinu dana. Prodaja može i pojedinačno... Svaki vid dogovora moguć. Tel: 065/477-50-36.

• Pastuv na prodaju. Tel: 063/780-82-40.

• Prodajem debele svinje. Tel: 064/120-99-11.

• Na prodaju prvoklasni bikovi simentalci 13 komada. Cena po dogovoru. Tel: 064/406-64-36.

• Prodajem debele svinje. Cena po dogovoru. Ko želi da kupi sveže i zdravo neka se javi. Tel: 064/120-99-11.

• Prodajem alpske koze i jariće. U pitanju su tri koze i pet jarića. Cena po dogovoru. Tel: 064/315-81-45.

• Prodajem jariće alpina rase. Tel: 064/477-08-47.

• Prodajem kobilu staru 2.5 godine. Tel: 064/481-62-53.

• Na prodaju ill de france ovan, star 5 godina, bez papira. Može zamena za dve ovce. Tel: 062/931-19-71.

• Prodajem krmaču mangulicu prvopraskinju i nerasta mangulana mladog teškog 100 kilograma. Tel: 064/239-46-62.

• Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Tel:

• Pet visokosteonih junica, crni holštajn, umatičena grla. Tel: 064/585-39-76.

• DULEX TIM doo vršimo otkup svinja u klasi ovaca, junadi i teladi – najpovoljnije cene. Informacije telefonom: 069/773-784.

PLASTENICI, STAKLENICI

• Prodajem pocinkovani plastenik 30x5m. Tel: 066/312-736.

PČELARSTVO

• Na prodaju pčelinje zajednice na 10 LR ramova pre bagremove paše, 5 zajednica. Sve zajedno 350 EUR, a pojedinačno 75 EUR. Tel: 065/878-35-93.

• Prodaja RV-rojeva. Tel: 062/503-023.

• Prodajem rojeve na 5 LR ramova, 3 rama legla, 2 rama hrane, pre bagrema. Tel: 063/781-99-98.

• Na prodaju pčelinja društva u aprilu pre bagrema, sa registrovanog pčelinjaka (na Fruškoj gori). Posle bagrema rojevi na LR ramovima. Tel: 065/678-20-70.

• Prodajem prikolicu sa 40 košnica AŽ Standard, 800 ožičenih ramova, 4 nukleusa. Tel: 061/174-21-46.

• Prodajem 10 pčelinjih društava UAŽ- standard košnicama, smeštenih u demontažni paviljon. Cena po dogovoru. Tel: 064/227-28-71.

KUĆNI LJUBIMCI

• Na prodaju čistokrvni hajkom kunići svih uzrasta od mesec dana pa do odraslih mužjaka i ženki za priplod. Tel: 063/564-166.

• Na prodaju prošlogodišnje kokinkine. Tel: 061/215-45-94.

• Leghorn. Petao i 4 koke. Tel: 064/128-10-72.

• Hajkom i panon beli kunići, starosti mesec dana, cena je po mesecu starosti. Tel: 064/128-10-72 i 061/623-90-24.

MOTORNA VOZILA

• Prodajem dva kombija turbo dizel 2010, 2012. godište. Tel: 063/225-306.

• Kupujem automobile ispravne i neispravne havarisane do 2000 evra. Tel: 069/133-21-32

• Prodajem FOLKSVAGEN transporter T-5 godina proizvodnje 2006. dizel, očuvan. Tel: 063/115-88-26.

• Prodajem dva kombija Turbo dizel proizvodnja 2010 i 2012-to godište. Tel: 064/642-62-66.

• Prodajem nove i polovne delove za Škodu 105 i 120, gume Barum sa felnama kuku za autoprikolicu i radio za kola. Tel: 064/035-11-25.

• Prodajem skuter 2006, 50 kubika i čamac 5,5m sa pentom Tomos4,8. Tel: 063/50-94-94.

RAZNO

• Prodajem mekana drva. Tel: 064/382-85-34.

• Kupujem tamburaški instrument prim ili bisernicu. Tel: 062/8426-400

• Prodajem Šidalova garažna vrata, 2,40*3 m. Tel: 063-80-70-116.

• Prodajem sređen metalni čamac 6h1,2m. Povoljno. Tel: 063/592-260.

• Prodajem rashladni sistem za farme Sistem 10. Tel: 060/607-01-00.

• Prodajem Sistem hladjenja vodenom maglom za brojlere i koke. Tel: 060/607-01-00.

• Prodajem rasadu krastavca Ajaks. Za više informacija pozvati. Tel: 063/510-868.

• Prodajem električnu profi bešumnu pumpu za pretakanje. Tel: 061/200-32-17.

• Na prodaju saksija "Mediteran" sa podmetačem. Tel: 022/352-526.

• Na prodaju TopLiner. Tel: 061/264-23-66.

• Prodajem polen sa registrovanog poljoprivrednog gazdinstva smeštenog na obroncima Fruške gore. Polen je osušen i prosejan, odličnog kvaliteta. Šaljem Postexpresom u roku od 24h. Po želji kupca meljemo i šaljemo mleveni polen za pravljenje pogača i spravljenje lekova. Za veće količine cena po dogovoru. Tel: 062/853-69-48.

• Na prodaju paulovnija Tomentosa rasada u čašama od u 0.5l. Izuzetno dobro ukorenjene, mogućnost sadnje tokom celog perioda vegetacije, što vam je velika prednost u odosu na sadnicu koju možete saditi samo u proleće i jesen. Čepovana sadnica boluje godinu dana, dok rasada jako brzo napreduje. Pozovi. Tel: 065/205-94-56.

• Prodajem 2 komplet točka (felne+gume) za traktor Belorus 13,6/38. Tel: 064/127-81-61.

• Prodajem motor od Fergusona 533, u dobrom stanju sa svim agregatima. Tel: 064/940-99-44.

• Na prodaju sadnice polane, zdrave, kvalitetne, otporne. Na veliko. Vrlo zahvalna malina, isplativa u svakom slucaju. U prvoj godini podrška, iskustvo, saveti. Nebojša. Tel: 064/538-05-77.

• Na prodaju stočna vaga od 500 kg za merenje sitne stoke. Dimenzije prostora za stoku 180x75 cm. Visina ograde 85 cm. Moguća ugradnja priključka za traktor. Tel: 022/461-662.

• Na prodaju decimalne vage od 200 i 300 kg cena 100 i 120 evra. Moguće slanje brzom poštom. Tel: 022/461-662.

• Na prodaju vaga za berbu duvana 300 kg. Tel: 022/461-662

• Prodajem kazan za rakiju. za vise informacija nazvati. Tel: 064/888-60-92.

• Kupujem razne elektromotore, ručni i električni alat, raznu građevinsku i poljoopremu, tanjirače, prekrupače, krunjače, srafstuke, vinte, poljoprivrednu, etno i drugu antiku, butan boce, Fiat Multiplu i prodaja alulamperije. 061/11-38-356

• Sadnice paulovnije. Na veće količine cena po dogovoru. Kvalitet sadnog materijala zagarantovan. Cena je izražena po komadu. 350 din. Tel: 062/221-898.

• Prodajem boks za prašenje u odličnom stanju.. 80 evra. Tel: 1069/221-86-99.

• Ložište za sušare za duvan. Univerzalna ložišta za sušare na pelet, kostice, ugalj, drva... Tel: 069/219-60-06.

• Prodajem kvalitetne jednogodišnje sadnice sibirskog limuna. Tel: 060/456-04-58.

• Prodajem 4 sušare za duvan. Sve 4 su potpuno ispravne i funkcionalne, spremne odmah za upotrebu. Dve sušare su kapaciteta 72 rama (5500 EUR), a druge dve su kapaciteta 92 rama (cena po dogovoru). Sušare takođe mogu da suše lekovito bilje bez ikakvih problema. Sušare su automatske, a mogu i da se koriste na manuelnom režimu. Sve sušare koriste plin. Za više informacija pozvati na kontakt telefon. Tel: 064/256-42-76.

• Kavezi za koke nosilje i prepelice. Pravljen je od pocinkovane žice debljine 2.5-3mm. Veliki za prepelice se sastoji iz 2 boksa u koje staju po 12 prepelica. Dimenzije su 80x34x16 (visina sa zadnje strane). Dimenzije poda su 80x49, a visina prednje strane je 20cm zbog ispusta za jaja koja prirodnim padom idu ispod hranilice. Tel: 064/658-93-80.

• Prodajem 2 komplet točka (felne+gume) za traktor Belorus 13,6/38. Tel: 064/127-81-61.

• Prodajem motor od Fergusona 533. Tel: 064/940-99-44.

• Stočna vaga od 500 kg za merenje sitne stoke. Dimenzije prostora za stoku 180x75 cm. Visina ograde 85 cm. Moguca ugradnja priključka za traktor. Cena 400 evra. Branko. Tel: 022/461-662.

• Prodajem kazan za rakiju. za vise informacija nazvati. Tel: 064/888-60-92.

• Prodajem kvalitetna legla kalifornijskih glista 50 evra, Humus džak 400 din. Tel:063/591-305

• Prodajem 4 alu-felne 15 sa 4 rupe i Ajfonov ajped 3, 32 gb sa sim karticom, veličine 9,7 inča, očuvan. Cena po dogovoru, povoljno. Tel: 064/37-34-300.

• Povoljno prodajem prirodno suve hrastove daske. Tel: 022/624-371

• Prodajem mekana drva. Tel: 064/382-85-34.

• Prodajem kalifornijske gliste i humus. Povoljno. Tel: 063/591-305.

• Prodajem cisterne od poliestera po 1500l, salamorezniceviše komada, vage marka Bizerba, kasapult više komada, potrošačka kolica za samoposluge, plusne rashladne komore, magacinske montažne rafove-police 3h80, polovne palete. Tel: 063/225-506.

• Prodajem vilerove goblene četiri godišnja doba. Tel: 065/998-54-09.

• Kazan za rakiju. Odličan kazan, i prevrtač i mešač, kazan je od 100l na kolicima pricvršćen. Može i bez kolica, Tel: 063/404-079.

• Na prodaju komplet sušara sa prohromskim lesama, dimenzije 915 x 1830. Tel: 063/572-209.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta,seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

LIČNI OGLASI

• Povratnik iz Švajcarske 48 godina, želi da upozna ženu do 40 godina radi druženja, a moguća i ozbiljna veza. Tel: 063/77-33-946.

• Tražim ozbiljnu ženu bez baveza za stanovanje bez nadoknade. Tel: 022/670-084.

• Situiran gospodin traži gospođu od 35-50 godina radi druženja ili eventualnog braka. Tel: 621-971.

• Penzioner bez obaveza 58 godina antialkoholičar, materijalno i stambeno obezbeđen traži ženu radi braka do 60 godina.Tel: 065/455-10-98.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo SMS. Tel: +38163/893-32-08.

• Udruženje „Moja sreća“ iz Gornjeg Milanovca može da upriliči da se devojke iz Rusije udaju u Srbiju. Zainteresovani javite se na 065/552-43-11.

• Muškarac 49 godina sam, bez roditelja traži ženuod 33-40 godina radi braka i porodice. Tel: 064/36-55-896

• Fakultetski obrazovan muškarac, situiran sa imanjem, nepušač iz Sremske Mitrovice, traži ženu koja može da ima porodicu. Tel: 064/542-12-77.

• Tražim ozbiljnu ženu za brak od 25 do 40 godina. Pekar. Tel: 064/41-386-43

• Tražim ženu za pomoć u kući ili za udaju do 70 godina. Tel: 064/55-19-159.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

1916. jun 2017.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

MARKETING 063/8526-021

www.sremskenovine.rs

SREMSKE PORTALSREMSKE PORTAL

www.sremskenovine.rs

Pod mo tom „U za gr lja ju ku le na i vi na“ u Er de vi ku je pro te kle su­bo­te­ odr­ža­na­ tra­di­ci­o­nal­na­

18. “Srem ska ku le ni ja da”, ko ja je i ove go di ne oku pi la ve li ki broj po se­ti­la­ca­i­iz­la­ga­ča.­Vi­še­hi­lja­da­go­sti­ju­bi­lo­je­u­pri­li­ci­da­uži­va­u­naj­bo­ljim­su­ho­me­sna­tim­ spe­ci­ja­li­te­ti­ma­ i­ vi­ni­ma­sa­Fru­ške­go­re,­a­ma­ni­fe­sta­ci­ju su or ga ni zo va li Srem ska pri vred­na­ko­mo­ra,­Op­šti­na­Šid,­ Tu­ri­stič­ka­or­ga­ni­za­ci­ja­ Op­šti­ne­ Šid,­ Kul­tur­no­obra­zov­ni­cen­tar­Šid­i­Me­sna­za­jed­ni­ca­Er­de­vikSve­ča­nom­ otva­ra­nju­ pri­su­stvo­

va­li­su­pred­sed­nik­Op­šti­ne­Šid Pre­drag Vu ko vić,­ dr­žav­ni­ se­kre­tar­ u­Mi­ni­star­stvu­ za­ rad,­ za­po­šlja­va­nje,­bo­rač­ka­i­so­ci­jal­na­pi­ta­nja­dr­Ne nad Iva ni še vić, pot pred sed nik vla de AP Voj­vo­di­ne­ i­ po­kra­jin­ski­ se­kre­tar­ za­pri vre du i tu ri zam Ivan Đo ko vić i po­moć­nik­mi­ni­stra­za­po­ljo­pri­vre­du,­šu­mar­stvo­ i­ vo­do­pri­vre­du­ Ne nad Ka ta nić. Oni su do de li li pri zna nja i na gra de za naj bo lji ku len ko je su u­vi­še­ka­te­go­ri­ja­pri­pa­le­Pre dra gu

Le ma ji ću­iz­Ši­da,­a­na­kon­to­ga­su­ob­i­šli­štan­do­ve­iz­la­ga­ča.Otva­ra­ju­ći­ma­ni­fe­sta­ci­ju­dr­žav­ni­

se­kre­tar­u­Mi­ni­star­stvu­za­rad,­za­po­šlja­va­nje,­bo­rač­ka­ i­so­ci­jal­na­pi­ta­nja­dr­Ne­nad­Iva­ni­še­vić­re­kao­je­da­mu­je­sr­ce­pu­no­jer­za­jed­no­sa­pri ja te lji ma sla vi pu no let stvo jed ne ma­ni­fe­sta­ci­je.­Ovaj­do­ga­đaj­je­ustva­ri­ono­što­

ka­rak­te­ri­še­Sr­bi­ju,­a­to­je­da­se­pri­ja­te­lji­na­đu­u­do­bru.­Na­rav­no,­pri­ja­te­lji­se­­­ako­su­pra­vi,­na­đu­i­kad­je­te­ško.­Na­še­mi­ni­star­stvo­je­uvek­bi­lo­uz­op­šti­nu­Šid,­uz­pred­sed­ni­ka­Op­šti­ne,­a­ovo­da­nas­je­pri­li­ka­da­se­dru­ži­mo,­da­pro­ba­mo­spe­ci­ja­li­te­te,­ali­ i­ da­ ra­zo­gva­ra­mo­ o­ bu­duć­no­sti­na­še­da­lje­sa­rad­nje­–­ re­kao­ je­dr­žav­ni­se­kre­tar­Ne­nad­Iva­ni­še­vić.Pod­ra­vlja­ju­ći­ pri­sut­ne­ go­ste,­

pred­sed­nik­ šid­ske­Op­šti­ne­ Pre­drag­Vu­ko­vić­ is­ta­kao­ je­ da­ ovom­ma­ni­fe­sta­ci­jom­ op­šti­na­ Šid­ pro­mo­vi­še­svo­je­naj­zna­čaj­ni­je­re­sur­se,­a­to­su­pri vre da i po ljo pri vre da i do dao:­Vla­da­AP­Voj­vo­di­ne­ i­vla­da­Re­

pu­bli­ke­Sr­bi­je­ula­žu­zna­čaj­na­sred­stva u ove obla sti, a mi zna mo da u­ na­šem­ kra­ju­ bez­ to­ga­ ne­ma­ ni­eko­nom­skog­ za­maj­ca.­ ­ Ve­o­ma­ mi­je­dra­go­ što­ se,­u­ni­zu­ma­ni­fe­sta­ci­ja­ko­je­u­Sre­mu­ima­mo,­baš­“Ku­le­ni­ja­da”­odr­ža­va­u­na­šoj­op­šti­ni,­u­ovom­pre­le­pom­sto­go­di­šnjem­par­ku­u­na­šem­Er­de­vi­ku.­Na­dam­se­da­će­idu­će­go­di­ne­bi­ti­još­bo­lja­i­ve­ća.U­ ime­do­ma­ći­na­pri­sut­ne­ je­po­

zdra­vio­ pred­sed­nik­ Or­ga­ni­za­ci­o­nog­od bo ra “Srem ske ku le ni ja de” i pred­sed­nik­Sa­ve­ta­Me­sne­za­jed­ni­ce­Er­de vik Zo ran Ma šić,­a­po­se­ti­o­ci­ma­i­uče­sni­ci­ma­ “Ku­le­ni­ja­de”­ obra­ti­li­ su­se i pot pred sed nik Pri vred ne ko mo­re Sr bi je dr Slo bo dan Sa mar džić i v.d. di rek to ra Srem ske pri vred ne ko mo re Đor đe Bo žić.Slo­bo­dan­ Sa­mar­džić­ is­ta­kao­ je­

da­ tak­mi­čar­ski­ duh­ sva­ke­ go­di­ne­oku­plja­sve­ve­ći­broj­tak­mi­ča­ra,­ali­i­po­se­ti­la­ca­i­do­dao:–­ Pri­vred­na­ ko­mo­ra­ Sr­bi­je­ pre­

po­zna­la­je­zna­čaj­ove­ma­ni­fe­sta­ci­je­i­nje­nu­ulo­gu­u­oču­va­nju­ tra­di­ci­je.­Sr­bi­ja­ima­ve­li­ki­broj­ma­lih­po­ljo­pri­vred­nih­ga­zdin­sta­va­ko­ja­sa­mo­pro­iz­vod­njom­tra­di­ci­o­nal­nih­i­za­šti­će­nih­pro­iz­vo­da­mo­gu­na­ći­tr­ži­šte.­Ovo­je­mo­guć­nost­ da­ pro­iz­vo­đa­či­ stu­pe­ u­kon­takt­ sa­ kup­ci­ma­ iz­ Sr­bi­je,­ ali­ i­ino stran stva.U­edre­vič­kom­par­ku­na­broj­nim­

štan­do­vi­ma,­osim­ku­le­na,­mo­gle­su­da­se­pro­ba­ju­i­raz­ne­dru­ge­đa­ko­ni­je,­ko­ba­si­ce,­čvar­ci,­sla­ni­na,­štr­du­le,­vi­no,­a­svo­je­štan­do­ve­sa­ru­ko­tvo­ri­na­ma­ima­la­su­i­broj­na­udru­že­nja­že­na­iz­ce­log­Sre­ma.­Uz­mu­zi­ku­tru­ba­ča,­ ku­vao­ se­ ko­tlić­ i­ de­gu­sti­ra­lo­se­do­ma­će­vi­no­ko­je­se­nu­di­lo­

na­pro­da­ju.­Po­se­ti­o­ci­su­naj­vi­še­bi­li­za­in­te­re­so­va­ni­ za­ ku­len,­ či­ja­ ce­na­se­ raz­li­ko­va­la­ od­ štan­da­ do­ šan­da­pa se ta ko mo gao ku pi ti od 1.200 do 2.500 di na ra.

Mi lan Ra di čić­ iz­ Di­vo­ša­ je­ do­sa­da­tri­pu­ta­uče­stvo­vao­na­“Ku­le­ni ja di”. Ove go di ne je do neo ku len i ko­ba­si­cu,­kao­i­ko­zji­sir­i­ka­že:­Svi­đa­ mi­ se­ ova­ ma­ni­fe­sta­ci­ja­

jer­ima­ve­li­ki­broj­po­se­ti­la­ca.­Ku­len­pro­da­jem­po­ ce­ni­ od­ 1.500­ di­na­ra­za ki lo gram i za do vo ljan sam pro­da jom. Nje­go­vo­ mi­šlje­nje­ de­li­ i­ Da mir

Hnat ko­iz­Bi­kić­Do­la.­Osim­me­snih­pre­ra­đe­vi­na­ on­ je­ na­ pro­da­ju­ do­neo­ i­ vo­će­ sa­ svo­je­ plan­ta­že,­ kao­i­ do­ma­će­ štru­dle­ ko­je­ je­ ume­si­la­nje go va maj ka Je le na. Ona mu je na­ “Ku­le­ni­ja­di”­ bi­la­ de­sna­ ru­ka na štan­du.U­ bo­ga­tom­ kul­tur­no­ umet­nič­

kom­ pro­gra­mu­ uče­stvo­va­li­ su­ čla­no­vi­ vi­še­kul­tur­no­umet­nič­kih­dru­

šta­va,­kao­i­na­ša­po­zna­ta­dram­ska­umet­ni­ca­Mi ra Ba njac.­Za­naj­lep­ši­štand­pro­gla­šen­ je­ štand­ "Tammy"­ko­zme­ti­ke­ Ša­bac,­ za­ naj­u­re­đe­ni­ji­štand­"But&Co"­La­ća­rak,­dok­je­za­naj­ve­se­li­ju­ eki­pu­ pro­gla­še­no­ po­ljo­pri­vred­no­ga­zdin­stvo­"Vi­do­vić"­–­Ber­ka­so­vo.­Odr­ža­no­je­i­­tak­mi­če­nje­za­naj­bo­lji­de­či­ji­cr­tež­na­te­mu­“Ku­le ni ja de”, a po be di la je Ve sna Vu­ka di no vić,­uče­ni­ca­še­stog­raz­re­da.Iz­ Ku­zmi­na­ je­ na­ ovo­go­di­šnju­

ma­ni­fe­sta­ci­ju­ kao­ i­ sva­ke­ go­di­ne­sti gao i Stan ko Vu ka di no vić. On je­uče­stvo­vao­u­ tak­mi­čar­skom­de­lu,­a­sa­po­no­som­is­ti­če­da­je­pro­šle­go di ne osvo jio tri pri zna nja, a pro­iz­vod­njom­ku­le­na­se­ba­vi­već­du­go­go di na.

­Pra vim sa mo za se be i svo je pri­ja­te­lje,­ja­ko­ma­le­ko­li­či­ne­imam­za­pro­da­ju,­a­ce­na­ki­lo­gra­ma­je­2.500­di­na­ra.­Taj­na­do­brog­ku­le­na­je­do­bar­za­čin,­kva­li­tet­no­me­so­i­naj­va­žni­je­ je­da­ga­ tre­ba­pra­vi­ti­ sa­ lju­ba­vlju­–­ka­že­Stan­ko­Vu­ka­di­no­vić­iz­Ku­zmi­na.­

Sa nja Mi haj lo vić

20 16. jun 2017.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

MA NI FE STA CI JE

ER­DE­VIK­•­NA­TRA­DI­CI­O­NAL­NOJ­“SREM­SKOJ­KU­LE­NI­JA­DI”

Po be dio Pre drag Le ma jić iz Ši daLe ma jić je osvo jio sve tri na gra de i u jed noj i u dru goj ka te go ri ji, za kva li tet ku le na u pri rod nom i ve štač kom cre vu, a nje gov če tvo ro go di šnji unuk Kon stan tin Le ma jić pro gla šen je za ap so lut nog po bed ni ka ovo go di šnje ma ni fe sta ci je

De gu sta ci ja ku le na

Pre drag Le ma jić­iz­Ši­da­osvo­jio je sve tri na gra de i u jed noj i u dru goj ka te go ri ji, za kva li tet ku le­na­u­pri­rod­nom­ i­ ve­štač­kom­cre­vu,­a­nje­gov­če­tvo­ro­go­di­šnji­unuk­Kon stan tin Le ma jić­pro­gla­šen­je­za ap so lut nog po bed ni ka ovo go di­šnje­ma­ni­fe­sta­ci­je.­Sva­ke­ go­di­ne­ na­ “Ku­le­ni­ja­di”­

osvo­jim­ vi­še­ na­gra­da,­ ta­ko­ da­ se­ove­ go­di­ne­ ni­je­ slu­čaj­no­ do­go­di­lo­da­ sam­do­bio­ svih­ šest­ pri­zna­nja.­Mi­slim­da­je­ovo­na­gra­da­za­moj­ve­li ki trud, s ob zi rom da ku len pra vim već­po­la­ve­ka,­iako­po­stru­ci­ni­sam­me sar. Do sa da sam se uvek tak mi­čio­sa­mo­sa­ku­le­nom­u­pri­rod­nom­omo­ta­ču,­a­sa­da­sam­do­neo­i­uzor­ke­ u­ ve­štač­kom­ omo­ta­ču.­ Taj­na­kva li tet nog ku le na se kri je u sve mu po­ma­lo,­od­sme­šta­ja,­pre­ko­isr­ha­ne,­do­na­či­na­kla­nja.­Mo­ja­po­ro­di­ca­­ima sop stve nu pro iz vod nju svi nja. One­se­opra­se­kod­nas,­hra­ni­mo­ih­kva­li­tet­nom­ hra­nom­ i­ sve­ spa­va­ju­is­klju­či­vo­ na­ sla­mi.­ Osim­ to­ga,­ u­pra­vlje­nje­ku­le­na­ula­že­mo­pu­no­lju­ba­vi­i­tru­da,­što­je­naj­va­žni­ji­za­čin­i­

re­cept­za­uspeh­–­re­kao­je­Pre­drag­Le­ma­jić­ iz­Ši­da,­po­bed­nik­ovo­go­di­šnje­“Srem­ske­ku­le­ni­ja­de”.Ina­če,­ za­oce­nji­va­nje­ kva­li­te­ta­

ku le na ove go di ne pri ja vlje no je 132­uzor­ka,­a­u­oce­nji­vač­koj­ko­

mi­si­ji­bi­li­su:­prof.­dr­Ili ja Vu ko­vić,­pred­sed­nik­ ­ i­ čla­no­vi­dr Na­ta li ja Dži nić,­re­dov­ni­pro­fe­sor­na­Teh­no­lo­škom­ fa­kul­te­tu­ u­ No­vom­Sa du i dr Mi len ko Pe rić, dok tor ve te ri ne.

Reč po bed ni ka

Ne­nad­Iva­ni­še­vić,­Pre­drag­Vu­ko­vić­i­Ivan­Đo­ko­vić­sa­po­bed­ni­kom­“Ku­le­ni­ja­de”­pre­dra­gom­Le­ma­ji­ćem

Na­te­zga­ma­ku­len,­ko­ba­si­ce,­sla­ni­na,­šun­ka

“Srem­ska­ku­ća”­iz­Ku­zmi­na­je­ima­la­svoj­štand­i­ove­go­di­ne Štand­Bo­ja­na­Ra­di­či­ća­iz­Di­vo­ša

Ve­li­ka­po­nu­da­do­ma­ćih­vi­na