U OVOM BROJU

Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina II • Broj 11 • 8. mart 2013. • cena 40 dinara

IS KU STVA PO LJO PRI VRED NI KA IZ KU PI NO VA:

SMS MALI OGLASI 064/1629-737

PRIZNANJA

Tra di ci o nal ni, 39. po re du, Sa bor po-ljo pri vred ni ka Sre ma odr žan je 22. fe bru a ra u Srem skoj Mi tro vi ci. Tom

pri li kom, uru če na su za slu že na pri zna nja naj bo ljim srem skim pro iz vo đa či ma hra ne ko ji su za u ze li jed no od tri pr va me sta na ta be li uspe šno sti u ra tar skoj, po vr tar skoj, vi no gra dar sko-vo ćar skoj i sto čar skoj pro-iz vod nji u mi nu loj pro iz vod noj go di ni.

U tak mi če nju je uče stvo va lo je 340 po-ljo pri vred ni ka. Pr vo pla si ra ni su na gra đe ni zlat ni ci ma i di plo ma ma, dru go pla si ra ni ma su uru če ni ve li ki sre bre nja ci i di plo me, a tre će pla si ra ni ma ma li sre br nja ci i di lo me. Svi uče sni ci tak mi če nja do bi li su spe ci jal-ne di plo me.

Stra ne 2-3.

Te ško je bez za dru ga

Po ljo pri vred nik Đor đe Đu ri čić iz Ku pi no va, za jed no sa svo jim si nom Sreć kom, ob ra-đu je oko 20 hek ta ra ze mlje, od če ga je 12

hek ta ra u nje go vom vla sni štvu. Ga je stan dard ne ra tar ske kul tu re na me nje ne pr ven stve no is hra ni sto ke, a je di no pro da ju pše ni cu, uko li ko im ne ke ko li či ne pre tek nu.

- U svim se li ma je te ško bez ze mljo rad nič kih za dru ga, po seb no sta rač kim do ma ćin stvi ma. Jer, šta će onaj ko ji ra di ze mlju, a ima 80-85 go di na? Nje ga uce nju ju svi, po čev od ono ga ko mu ot ku-plju je mle ko jef ti no, jer zna da on, po što je star, ne mo že nig de da ga od ne se, pa do onih ko ji sta-vlja ju vi so ke mar že na đu bri vo i se me. Jer, ka ko mo že ne ko ko je star, ne mo ćan i sam, da ide da na ba vlja se me, gde da od ne se pše ni cu, ako ne-ma ni ko ga da mu po mog ne – sa ogor če njem se pi ta Đor đe Đu ri čić, do da ju ći da ga naj vi še za bri-nja va to što u dr ža vi ne ma ni ko ga ko bi stao iza se lja ka, a po seb no iza sto ča ra.

Stra na 12.

ISKUSTVA PROIZVOĐAČA PARADAJZA:

Ostali bez subvencija

Strana 20.

POLJOPRIVREDNICI O NAREDNOJ SETVI:

Svaka nova setvaznatno skuplja Strane 4-5.

Od 25.2. do 1.3. 2013.

Foto

: D

. Ćosi

ć

• Nastavak pada cene kukuruza

• Pad cene soje

• Dešavanja na svetskim berzama

2 8. mart 2013.

OSNIVAČ I IZDAVAČ: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • DIREKTOR: Dragan Đorđević

• GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Živan Negovanović • UREDNIK IZDANJA: Dragan Ćosić • DIREKTOR MARKETINGA: Zlatko Zrilić TEHNIČKI UREDNIK: Marko Zrilić • RE DAK CI JA: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Zo ri ca Ga ra ša nin-Ste fa no vić, Du šan Po zna no vić, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MARKETING: 064/16-29-737 • ŠTAMPARIJA: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • E-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rsTELEFON/FAX: 022/610-144

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

39. SA BOR PO LJO PRI VRED NI KA SRE MA

AK TU EL NO

Ve li ka sa la srem sko mi tro vač ke Grad ske ku će bi la je kra jem fe bru a ra me sto na ko me su se

oku pi li srem ski pro iz vo dja či hra ne, a me đu nji ma naj bo lji - oni ko ji su za-u ze li jed no od tri pr va me sta na ta be-li uspe šno sti u ra tar skoj, po vr tar skoj, vi no gra dar sko-vo ćar skoj i sto čar skoj pro iz vod nji u mi nu loj pro iz vod noj go-di ni. Nji ma u čast, a kao do pri nos afir ma ci ji po ljo pri vre de i po ljo pri-vred ni ka odr žan je i ovaj 39. Sa bor po ljo pri vred ni ka Sre ma.

Sve ča nost u Srem skoj Mi tro vi ci bi la je, u stva ri, za vr šni ca tra di ci-o nal nog tak mi če nja ko je se or ga-ni zu je na re gi o nal nom ni vou. Uče-stvo va lo je 340 tak mi ča ra, a naj bo-lji ma su na sku pu uru če ne na gra de: pr vo pla si ra ni ma su uru če ni zlat ni ci i di plo me, dru go pla si ra ni ma ve li ki sre bre nja ci i di plo me, a tre će pla si-

ra ni ma ma li sre br nja ci i di lo me. Svi uče sni ci tak mi če nja do bi li su spe ci-jal ne di plo me.

Vi še tak mi ča ra

Sa bor je po čeo pri god nim sti ho-vi ma ko je je go vo rio Mi ća Du dić, a po tom je pred sed nik Od bo ra za tak-mi če nje ze mljo rad ni ka Sre ma Bra-ni slav Ži va no vić, go vo rio o sa mim tak mi če nju. U ovom tak mi čar skom ci klu su, ka zao je, uče stvo va lo je znat no vi še po ljo pri vred ni ka ne go u pret hod nom.

- Tak mi či lo se ukup no 340 tak mi-ča ra: 213 u ra tar skoj pro iz vod nji, 20 u po vr tar stvu, 13 u vi no gra dar sko-vo ćar skoj pro izvdnji, a 94 u sto čar-skoj pro iz vod nji. Uku pan broj tak mi-ča ra je ve ći ne go la ne što po seb no ohra bru je, re kao je Ži va no vić.

Za me nik gra do na čel ni ka Srem-ske Mi tro vi ce To mi slav Jan ko vić je, po zdra vlja ju ći pri sut ne re kor de-re, tak mi ča re, or ga ni za to re tak mi-če nja i ugled ne go ste u ime gra da do ma ći na sku pa, is ta kao zna čaj po ljo pri vre de i sred sta va ko ji ma se na sto ji po mo ći raz voj ove pri vred ne gra ne i onih ko ji u njoj ra de. Osvr-ću ći se na tak mi če nje Jan ko vić je oce nio da su ostva re ni re zul ta ti još zna čaj ni ji zbog ne po volj nih vre-men skih i dru gih uslo va ko ji su pra-ti li pro iz vod nju u agra ru.

Na men ska sred stva

Za me nik mi tro vač kog gra do na-čel ni ka je pod se tio da uku pan iz no-si sred sta va na me nje nih za po ljo-

pri vre du u bu dže tu Gra da Srem ska Mi tro vi ca iz no si vi še od 80 mi li o na di na ra što je osam pu ta vi še nov ca ne go u ra ni jem pe ri o du.

Za šta će se, kon kret no, usme ri ti po me nu ta bu džet ska sred stva? Pet mi li o na di na ra na me nje no je za po-di za nje ka pa ci te ta udru že nja i pro-iz vo đa ča, a to se od no si na pro iz-vod nju mle ka, me da, uz ga ja nje svi-nja i ko nja, ka zao je Jan ko vić. Oko 25 mi li o na di na ra bi zno si će sub ven-ci je u po ljo pri vred noj pro iz vod nji: pet mi li o na di na ra na me nje no za si ste me za na vod nja va nje u vo ćar-stvu, isto to li ko nov ca pla ni ra se za si ste me u po vr tar stvu, 10 mi li o na bi će za osi gu ra nje use va, pet mi li-o na di na ra za po di za nje pla ste ni ka, šest mi li o na di na ra ula že se u in fra-

struk tu ru za Agen ci ji za ru ral ni raz-voj či je je osni va nje u to ku, a ko ja ima za cilj po bolj ša nje ži vo ta i ra da na se lu, na veo je To mi slav Jan ko-vić, za me nik gra do na čel ni ka.

Srem ska Mi tro vi ca će još 30 mi-li o na di na ra ulo ži ti za jed no sa AP Voj vo di nom u sre đi va nje ka nal ske mre že, a ka sni je i za na vod nja va-nje. Osim to ga 14 mi li o na di na ra ovaj grad ula že u for mi ra nje po ljo-ču var ske slu žbe na svo joj te ri to ri ji.

- Že lja nam je da pod stak ne mo i dru ge da po mog nu po ljo pri vre-du ko ja je di na u ovom tre nut ku ostva ru je su fi cit u spolj no tr go vin-skoj obla sti, is ta kao je za me nik gra do na čel ni ka Jan ko vić za go vor-ni com 39. sa bo ra ze mljo rad ni ka Sre ma.

SREM SKA MI TRO VI CA • SKUP NAJ BO LJIH PRO IZ VO ĐA ČA HRA NE

Na gra dje ni po ljo pri vred ni ci re kor de ri

Oku pi lo se 340 pa o ra ko ji su se nad me ta li u ra tar skoj, po vr tar skoj, vi no gra dar sko-vo ćar skoj i sto čar skoj pro iz vod nji. Ostva re ni re zul ta ti su još zna čaj ni ji zbog uslo va ko ji su agrar pra ti li u mi nu loj go di ni, oce nje no je na sku pu

Mi tro vi ca po ljo pri vre di

- Svi smo sve sni zna ča ja po ljo-pri vre de za ze mlju, zna mo da je ka rak te ri še ne po volj na struk tu ra, ne do volj ni pod sti ca ji, ne do sta tak sred sta va za za sni va nje pro iz-vod nje, ne u re đe no tr ži šte. U iš-če ki va nju da dr ža va Sr bi ja is pu ni deo oba ve za pre ma po ljo pri vred-ni ci ma, u Grad skoj upra vi Gra da Srem ska Mi tro vi ca po ku ša li smo da ne što uči ni mo. Jer, una pre-đe nje po ljo pri vre de je dan je od na ših ovo go di šnjih pri o ri te ta ka-da su bu džet ska ula ga nja u pi ta-

nju, re kao je To mi slav Jan ko vić, za me nik gra do na čel ni ka Srem ske Mi tro vi ca.

Pre pu na skup štin ska sa la

To mi slav Jan ko vić

Do de la na gra da

Mi lan Bo žić, pred sed nik SPK

Skup sremskih rekordera

38. mart 2013.

AK TU EL NO

Re kor de ri (kg/ha) na po vr ši ni do tri hek ta ra su:

PŠE NI CA

1.Žar ko Ra doj čić, Vo ganj 8.6402.Ne boj ša Ran ko vić, Sr. Mi ha ljev ci 8.6303.Ne stor Ži vo tin, Irig 8.238

KU KU RUZ

1.Du šan Po po vić, Vo ganj 7.9072.Mi lan Bu đa nov ča nin, Go lu bin ci 7.3963.Ra do van Ku kić, La ća rak 7.360

ŠE ĆER NA RE PA

1. Ni ko la Krič ka, Čal ma 79.2212. Ra do slav Me đe do vić, Mar tin ci 73.1013.Mi lan Aći mo vić, La ća rak 72.120

SUN CO KRET

1.Du ško Jo va no vić, Pr ho vo 5.0002.Slo bo dan Ži va no vić, Go lu bin ci 4.3503.Mi lan Bu đa nov ča nin, Go lu bin ci 3.676

SO JA

1. Du ško Al ča ko vić, Pu tin ci 3.1842. Ra do slav To mić, Kra ljev ci 2.9543. Ko sta Jo va no vić, Pu tin ci 2.868

Re kor de ri (kg/ha) na po vr ši ni pre ko tri hek ta ra su:

PŠE NI CA

1. Pa vle Ne na do vić, Vo ganj 9.0982.Bra ni slav Ran ko vić, Sr. Mi ha ljev ci 8.6303.Vla di ca Sa va no vić, Vo ganj 8.357

KU KU RUZ

1. Si ni ša Ko va če vić, Go lu bin ci 7.3232. Jo van Ma ki ta no vić, Ku zmin 7.1303. Želj ko Ži va no vić, La ća rak 7.000

ŠE ĆER NA RE PA

1. Ste van Ba jić, Srem ska Mi tro vi ca 75.6102. Ta nja Ko va čić, Srem ska Mi tro vi ca 71.2153. Bra ni slav Plav šić, Sr. Mi tro vi ca 70.455

SUN CO KRET

1. Mi hal Do mo nji La ka toš, Sta ra Pa zo va 4.7902. Go ran Ja gle tić, Sr. Mi ha ljev ci 4.6003. Vla di mir Je re mić, Pr ho vo 4.550

SO JA

1. Go ran Lju šti nić, Bu đa nov ci 2.8762. Sa nja Dra goj lo vić, Go lu bin ci 2.8603. Ra do slav Đ. Cve tin ča nin, Ku zmin 2.785

Re kor de ri (kg/ha) u pro iz vod nji ječ ma:

1. Go ran Ru nja nin, Ku zmin 8.0342. Đor đe Ma rić, Irig 7.8003. Sa va La za re vić, Pu tin ci 7.000

Re kor de ri (kg/ha) u pro iz vod nji ov sa:

1. Ra da Pe kić, Go lu bin ci 3.620

2. Ste van Vi do vić, Go lu bin ci 2.780

3. Ivi ca Udov čić, Go lu bin ci 2.606

Re kor de ri (kg/ha) u pro iz vod nji di nja:

1. Dra gan Vu kaj lo vić, Do brin ci 65.810

2. Slav ko Ra ško vić, Bu đa nov ci 32.000

3. Jova Ma tić, Vo ganj 30.700

Re kor de ri (kg/ha) u pro iz vod nji lu be ni ca:

1. Slo bo dan Ži va no vić, Go lu bin ci 91.500

2. Ra do slav Fi li po vić, Ku zmin 90.800

3. Ra do van Je le šić, Bu đa nov ci 78.000

Re kor de ri (kg/ha) u pro iz vod nji krom pi ra:

1. Dra gan Ma noj lo vić, Do brin ci 39.340

2. Mi li voj Sta jić, Go lu bin ci 35.000

3. Mi o drag Mi lo še vić, Irig 29.100

Re kor de ri (kg/ha) u pro iz vod nji pa ra daj za:

1. Ti ho mir Bo ja nić, Čal ma 58.260

2. Mi lan Ju ri šić, Čal ma 55.000

3. Mi lan Ko stić, Di voš 54.420

Re kor de ri (kg/ha) u pro iz vod nji du va na:

1. Da ni lo Go jić, Lju ko vo 2.300

2. Dra gi ca Sa vić, Hrt kov ci 2.280

3. Zo ran Mr đa, Lju ko vo 2.200

Re kor de ri (kg/ha) u pro iz vod nji kru ša ka:

1. Di mi tri je Za rić, Irig 16.000

2. Mla den Mi ća še vić, Irig 15.500

3. Ste va Ćur čić, Gr gu rev ci 10.000

Re kor de ri (kg/ha) u pro iz vod nji bre sa ka:

1. Đor đe Ma rić, Irig 29.000

2. De jan Jo jić, Irig 28.000

3. To mi slav Sta noj čev, Irig 25.000

Re kor de ri u pro iz vod nji mle ka (li ta ra)

1. Mar ko Mi lo sa vlje vić, N. Kar lov ci 373.269

2. Ni ko la Alek sić, No vi Slan ka men 328.880

3. Đor đe Ne na do vić, Sr. Mi tro vi ca 213.713

Re kor de ri u pro iz vod nji tov nih svi nja (kg)

1. Mi lo van Ivan ko vić, Za sa vi ca I 326.324

2. Dra ško Da ni lo vić, Ku zmin 239.930

3. Go ran La za re vić, La ća rak 78.890

Kul tu ra Pro iz vo đač Me sto Ki lo gra ma

Pše ni ca Pa vle Ne na do vić Vo ganj 1.241.496

Ku ku ruz Dar ko Da ni lo vić Ku zmin 530.004

Š. re pa Mi o drag La zić Go lu bin ci 29.175.300

Sun co kret Sr đan Ko va če vić Go lu bin ci 99.498

So ja Dar ko Da ni lo vić Ku zmin 181.569

RE KOR DE RI

Naj ve ći rob ni pro iz vo đa či (kg):

Sa štan da „Srem ske po ljo pri vre de“

No vac i od Po kra ji ne

Ge ne ral ni po kro vi telj ne dav nog Sa bo ra bio je Po kra jin ski se kre ta ri-jat za po ljo pri vre du, a po moć nik se-kre ta ra tog se kre ta ri ja ta Slo bo dan Te o fa nov re kao je na svet ko vi ni u Srem skoj Mi tro vi ci, da su Vla da Voj-vo di ne i re sor ni se kre ta ri jat u 2013. go di nu ušli am bi ci o zno po pi ta nju pod sti ca ja. Te o far nov je is ta kao ka-ko se na da da će se am bi ci o znost pre po zna ti i zna ti is ko ri sti ti na te-re nu.

Če stit ke re kor de ri ma i re či do-bro do šli ce go sti ma kao i svim pri-sut ni ma upu tio je pred sed nik Srem ske pri vred ne ko mo re Mi lan Bo žić. Srem ska pri vred na ko mo ra je, dru gu go di nu za re dom, za jed no sa broj nim or ga ni za ci ja ma i spon-zo ri ma us pe šan or ga ni za tor ve li-kog srem skog tak mi če nja po ljo pri-vred ni ka. Uz naj u spe ši je tak mi ča re na gra de su do bi li i naj bo lji or ga ni-za to ri tak mi če nja, dok su re sor no mi ni star stvo, re sor ni po kra jin ski se kre ta ri jat, In sti tut za ra tar stvo i po vr tat stvo u No vom Sa du, pri vred-ne ko mo re Voj vo di ne i Sr bi je, Grad Srem ska Mi tro vi ca, op šti ne Sta ra pa zo va, Ru ma, Šid, Pe ćin ci, In đi ja, Irig, ko ji su po dr ža li tra di ci o nal nu ma ni fe sta ci ju, do bi li za hval ni ce od or ga ni za to ra.

U ime srem skih re kor de ra na na-gra da ma se za hva lio Dra ško Da-ni lo vić, iz Ku zmi na, dok je prof.dr Đor đe Joc ko vić sa In sti tu ta za ra-tar stvo i po vr tar stvo u No vom Sa du po že leo tak mi ča ri ma još ve će pri-no se i bo lje re zul ta te u no voj pro iz-vod noj go di ni.

Sa bor je bio pri li ka da „Srem ska po ljo pri vre da“ na gra di svo je či ta o-ce, vr sne srem ske po ljo pri vred ni ke. Šar mant ne pre zen ter ke „Srem ske po ljo pri vre de“ Bra ni sla va Ko zli-na i Je le na Dro nić su sva kom od uče sni ka Sa bo ra, po klo nile po je dan pri me rak na šeg li sta sa do dat kom u vi du tek sta Za ko na o pod sti ca ji ma u po ljo pri vre di.

S.Đ. - S.N.

Am bi ci o zni pod sti ca ji- Ove go di ne pla ni ra li smo am bi ci o zne

pod sti ca je. To se od no si na pod sti ca je u vo-ćar stvu, na bes po vrat na sred stva za na bav ku pla ste ni ka, na sred stva za pro tiv grad nu mre-žu, za na bav ku kva li tet nih gr la kroz na bav ku ju ni ca, jar če va, ov no va. To su pod sti ca ji ko ji se nu de, a sred stva će mo udru ži ti sa Fon dom za raz voj Voj vo di ne. O sve mu de ta lji će te bi ti usko ro po zna ti ji u sklo pu kri te ri ju ma za uče-šće na kon kur si ma, re kao je Slo bo dan Te o-fa nov, po moć nik po kra jin skog se kre ta ra za po ljo pri vre du, vo do pri vre du i šu mar stvu AP Voj vo di ne u Srem skoj Mi tro vi ci.Slo bo dan Te o fa nov

Nagrada Pavlu Nenadoviću

4 8. mart 2013.

U SRE MU PO ČI NJE NAJ VE ĆI PRO LEĆ NI PO SAO NA NJI VA MA

AK TU EL NO

Mi lan Bu đa nov ča nin iz Go-lu bi na ca ob ra đu je ne što vi-še od 11 hek ta ra ze mlje na

ko joj je od lu čio da se je osnov ne po ljo pri vred ne kul tu re ko je se se ju u pro leć noj se tvi. To či ni go di na ma, sva ka ko uz po što va nje plo do re da, ta ko da će na nje go vim nji va ma bi ti ku ku ru za, so je, sun co kre ta, še-ćer ne re pe, a pše ni cu je, na rav no, je se nas za se jao.

Sto čar stvom se ne ba vim, mo-žda je to nje go va gre ška ve li iskre-no, jer bi mu se ra tar stvo vi še is pla-ti lo. Ali, po ljo pri vred nik je po stao sti ca jem okol no sti ka da je ostao bez za po sle nja u fa bri ci i ne ža li se što se od lu čio da ra di na po ro dič noj ze mlji.

- Ula ga nja u se tvu ve ća bar za 20 od sto. To je mo ja pa u šal na oce na, tač ne po dat ke o ce na ma i ula ga nji ma ne mam ni ti sam se ti-me ba vio. Pro šla go di na je bi la lo-ša, ni smo sve pri pre mi li una pred, ve li kim de lom je za to i po ve ća no ula ga nje. Jer, sa ne kim mo ra mo da ra di mo, da ugo va ra mo pro iz-vod nju, a oni ko ji nam na ba vlja ju re pro ma te ri jal i slič no ugra de se u ce ne, ko men ta ri še Bu đa nov ča nin ula ga nja u se tvu.

Sve ga po ma lo

Pro leć nu se tvu će ovaj po ljo pri-vred nik oba vi ti sa svo jom sta rom me ha ni za ci jom. Ka da su mu do šli po pi si va či po ljo pri vre de i pi ta li ima li me ha ni za ci ju re kao je da ima dva sta ra trak to ra. Pi ta li su ga ko li ko su trak to ri sta ri? Je su li de se tak go di-na, Bu đa nov ča nin je od go vo rio da

to po mno že sa ne ko li ko pu ta.Mi trov ča nin Đor đe Ne na do vić,

ob ra dju je 106 hek ta ra i sve što na nji ma pro iz ve de "pla si ra" kao stoč-nu hra nu na svo joj far mi.

- Ni sam pra vio kal ku la ci je oko se tve, ali će ce na bi ti od 25 do 30 od sto ve ća ne go pro šlo go di šnja. Se jao sam tri ti ka le na 10 ju ta ra, pše ni cu na 20 ju ta ra, imam za se-ja nog gra ška, gra ho ri ce, lu cer ke, a pla ni ram da još po se jem sun-co kret, so ju i ku ku ruz. Ni sam sve pri pre mio ka ko bi ina če tre ba lo, jer me je ma lo iz ne na di lo mi ni-star stvo. Na i me, ni smo na vre me od bi li sred stva za uma ti če nje gr la od 25.000 po gr lu, a taj no vac bi

mi do bro do šao da ra ni je na ba vim se tve ni re pro ma te ri jal - ka že Ne-na do vić.

Is pi ti va njem ze mlji šta do ušte de

Ni Spa so je Mar đe lo ški iz Vog-nja, ni je pra vio kal ku la ci je o se tvi. Ob ra đu je 100 ju ta ra ze mlje i se je uglav nom so ju, ku ku ruz i ma lo ječ ma i pše ni ce. To se je go di na ma. Ra ni je je to vio 200 svi nja u tur nu su, sad ne ma svi nja jer ga je, re če krat ko i ja sno, zlo na te ra lo da to ne ra di.

- Ra ču ni cu o se tvi ne pra vim, a imam si stem i to ra dim: is pi tu-jem kva li tet ze mlji šta, po pre po ru ci struč nja ka ba cam đu bri va. To je bi-lo do bro go di na ma, ali la ne je bi lo lo še. Tu go di nu mo ra mo pre cr ta ti i ići da lje. Ko li ko je me ni ona od ne la? Go di na ma sam imao iz me đu 15 i 18 va go na ku ku ru za po hek ta ru, a la-ne 15,5 to na - zna či 10 po sto vi še-go di šnjeg pro se ka i to go vo ri ka kva je bi la go di na - re kao je Spa so je Mar đe lo ški.

Čal ma nac Đor đe Ča vić pro iz-vo di će na svo jim nji va ma ove go di-ne pa ra dajz, pše ni cu i ku ku ruz. Te kul tu re je oda brao zbog plo do re da ta ko da pa ra dajz pro iz vo di sva ke če tvr te go di ne na is toj nji vi.

- Se tvu sam fi nan si ram, ku pim ka ko šta stig nem i ko li ko stig nem. Ku pio sam pre ne ki dan đu bri vo. Ta ko pre po ru ču jem da i dru gi ra de Kre dit ni je do bar, jer si stal no du-žan, a tre ba ga i vra ti ti - pod se ća Ča vić.

Hek tar pa ra daj za ko ji je Đor đe Ča vić pro šle go di ne pro iz veo pre ra-dio je u pa ra dajz sok i do bio je oko 20.000 li ta ra.Za kup ce ne bri ne, ima sta re mu šte ri je, pa bar u ovoj pro i i zvod nji ne bri ne o is pla ti vo sti.

Sku plji i u pa ri te tu

Po ljo pri vred nik Ni ko la Ma noj-lo vić iz Do bri na ca spre man je za ovo go di šnju se tvu, za ko ju ka že da će bi ti sku plja za 20 do 30 po-sto u od no su na pro šlo go di šnju i do da je:

- Ob ra đu jem osam hek ta ra i uz-ga jam stan dard ne po ljo pri vred ne kul tu re. Re pro ma te ri jal za se tvu ću do bi ti od na še za dru ge sa ko jom sam pot pi sao ugo vor, a pla ni ram da po se jem istu po vr ši nu kao la ne. Od po ljo pri vre de se te ško mo že ži ve ti u da na šnje vre me, sa sta vljam kraj sa kra jem ne ka ko, ali na dam se da će i za ovu de lat nost sti ći ne ka bo lja vre me na.

Hra ni slav Be ljin iz Do bri na ca ostva rio je pri nos ku ku ru za od 27,5 me ta ra i pše ni ce od 28 me ta ra po ju tru. Ka že da za jed no sa su pru gom ob ra đu je ukup no 13 ju ta ra ze mlje i da se od to ga mo že ži ve ti, ako se o sve mu do bro vo di ra ču na i ako se pa met no pla ni ra.

- Se tvu sam već is pla ni rao na is-toj po vr ši ni kao i do sa da, iako će bi ti znat no sku plja ne go pro šle go-di ne. Na ro či to je po ve ća na ce na za đu bre, čak i u pa ri te tu – ka že Hra-ni slav Be ljin iz Do bri na ca.

Iako ob ra đu je 50 hek ta ra ze mlje, Mi ro slav Jo va no vić iz Bre sta ča ka že da se još uvek ni je spre mio za

se tvu, a kao raz log za to na vo di či-nje ni cu da ce ne re pro ma te ri ja la još uvek ni su for mi ra ne i do da je:

- Pla ni ram da sa ne kim sklo pim ugo vor, ali još uvek če kam da vi-dim kraj nje ce ne za se me i đu bri vo. Iako će ovo go di šnja se tva bi ti sku-plja za ne kih 30 po sto, sve po vr ši-ne se mo ra ju za se ja ti, a da li će mi ulo že no bi ti ade kvat no i vra će no, to će mo tek da vi di mo.

Ni go vo ra o za ra di

Tri de se to smo go di šnji Alek san-dar Po po vić iz Vog nja ba vi se is-klju či vo sto čar stvom. Tre nut no dr ži 40 kr ma ča, ka pa ci tet mu je 200 gr-la, a pro šle go di ne je re gi stro vao i spo stve nu far mu.

- Si tu a ci ja u sto čar stvu je ta kva ka kva je, te ško se pre ži vlja va, a do-kle će to ta ko tra ja ti i da li će mo se us pe ti sna ći, ne znam. Ce na kr-ma ča je tre nut no u pa du, kre će se oko 150 di na ra, a s ob zi rom da je nji ho va mi ni mal na pro iz vod na ce na 200 di na ra, ja sno je da sa da ra dim

Svaka no va se tva znat no sku pljaPo ljo pri vred ni ci se spre ma ju da usko ro poč nu se tvu ja rih use va, sve sni su da će im za za sni va nje no ve pro iz vod nje bi ti po treb no od 20 do 30 od sto vi še nov ca ne go pro šle go di ne, ali je si gur no da ora ni ce ne će osta ti u par lo gu

Me re agrar ne po li ti ke

Je dan od fak to ra ko ji uti če na od lu ku pro iz vo đa ča o za-sni va nju no ve pro iz vod nje je su me re agrar ne po li ti ke. Usvo jen je Za kon o pod sti ca ji ma u po-ljo pri vre di, a oče ku je se da se do ne su pod za kon ska ak ta ko ja bi obez be di la mo guć nost da se pro iz vo đa či na traj ni jim osno-va ma opre de lju ju za po je di ne pro iz vod nje.

Na osno vu ovih fak to ra ko ji uti ču na opre de lje nje pro iz vo-đa ča za za sni va nje od re đe ne pro iz vod nje u ra tar stvu, mo že se pro ce ni ti da će u pro leć noj se tvi 2013.go di ne do ći do sma-nje nja po vr ši na pod še ćer nom re pom. Ina če, me re agrar ne po li ti ke, zbog do no še nja pod-za kon skih aka ta, i da tu ma do ka da je mo gu će ažu ri ra ti i re-gi stro va ti ga zdin stvo (31.mart 2013.) ka sne kao i ra ni jih go-di na.

Sva ke go di ne se tva sve sku plja

Đor đe Ne na do vić

Spa so je Mar đe lo ški

Đor đe Ča vić

Hra ni slav Be ljin, Do brin ci

Alek san dar Po po vić, Vo ganj

sa gu bit kom. Ob ra đu jem 30 hek ta-ra ze mlje, ali ta po vr ši na mi ni je do-volj na za vla sti te po tre be. Je se nas sam sa nji ve ski nuo sve ga va gon ku ku ru za, od no sno bi lo je oko 500 ki lo gra ma po ju tru, ta ko da sam za svi nje mo rao i da do ku plju jem hra-nu. Za to o ne koj za ra di tre nut no ne mo že uop šte ni da se go vo ri, ne-go u iš če ki va nju da će si tu a ci ja u sto čar stvu da se pre o kre ne na po-zi tiv nu stra nu sa mo po ku ša vam da op sta nem, da ne ras tu ram ma tič no gr lo. Sa da ne mam ne ku vi zi ju za ši-re njem po sla i ne mam na me ru da se kre dit no za du žu jem. Bo rim se osta nem na nu li što se ti če sto ke, jer ću sa mo u toj si tu a ci ji ima ti če-mu da se na dam. Ovo je bi znis ko-jim se ba vim 15 go di na, do bro sam se sna šao, imam svo ju pre ra du so-je, ali pro blem je što ne mo gu da do đem do no vih ob ra di vih po vr ši na, jer je kon ku ren ci ja za za kup dr žav-

ne ze mlje ve li ka. Ima nas če tvo ro u do ma ćin stvu i svi se ba vi mo tim po slom. Op ti mi sta sam, mi slim da će bi ti bo lje, ovih da na pra vim no-vo pra si li šte i spre mam se za se tvu. Je dan deo đu bri va sam već ba cio, osta lo je još jed nom da pre đem i se tva mo že da kre ne. Za se ja ću istu po vr ši nu kao i la ne, iako će sve bi-ti znat no sku plje, jer su ve će ce ne i za se me i za go ri vo i za đu bri vo. Ni sam ni sa kim sklo pio ugo vor za na bav ku se tve nog re pro ma te ri ja la, ku pu jem sve sam iz svog dže pa i ono li ko ko li ko mo gu – ka že uz ga-ji vač svi nja Alek san dar Po po vić iz Vog nja, na po mi nju ći da je okvi ru sub ven ci ja od dr ža ve pro šle go di ne

uzi mao pri plod ni ma te ri jal, od no sno na zi mi ce, ali da ni je bio za do vo ljan nji ho vim kva li te tom.

Po ljo pri vred nik Sa va Sto ja ko-vić iz Bre sta ča ob ra đu je 100 hek-ta ra ze mlje i ka že da je za pred sto-je ću se tvu već na ba vio go to vo sve, osim se me na i do da je:

- Po ve ćao sam po vr ši ne pod pše-ni com, ku ku ru zom i so jom, jer je ovo što sam ra dio do sa da bi lo sa mo da ne ka ko sa sta vim kraj sa kra jem. Si tu a ci ja u po ljo pri vre di je te ška, pa se na dam da će mi vi še za se ja nih po vr ši na omo gu ći ti ba rem ka kvu ta kvu za ra du.

S.Đa ko vić S. Mi haj lo vić

58. mart 2013.

AK TU EL NO - AGROSAVETI

Za re a li za ci ju pro leć ne se tve i svih ra do va ko ji joj pred ho de, na tr ži štu su obez be đe ne do volj ne ko li či ne osnov nih re pro ma te ri ja-la. Sa aspek ta tro ško va mo že se kon sta to va ti da su ce ne se me na ku ku ru za i sun co kre ta u od no su na pro šlu go di nu vi še za oko 20 od sto. Ce na se me na še ćer ne re-pe ko je obez be đu je "Su no co" na istom je ni vou kao pred hod ne go-di ne, na vo di se u in for ma ci ji Pri-vred ne ko mo re Voj vo di ne o se tvi 2013. go di ne.

Neo p hod no je edu ko va ti pro-iz vo đa če o zna ča ju uzor ko va nja ze mlji šta (N-min me to da) i ra ci-o nal ne upo tre be đu bri va od go va-

ra ju će vr ste. Ce ne NPK đu bri va ko ja su ko ri šte na u je sen 2012.go di ne su znat no ve će u od no su na ce ne đu bri va u istom pe ri o du u 2011.go di ni, dok su ce ne azot-nih đu bri va po ra sle za ne što vi še od od sto u od no su isti pe rod pro-šle go di ne. Tr ži šte je obez be đe no do volj nim ko li či na ma di zel go ri va. Ce na di ze la sre di nom fe bru a ra iz-no si la je 160 di na ra za li tar i u od-no su na isti pe riod pro šle go di ne bi la je sku plja 15 od sto. Pre ma in for ma ci ja ma sa ko ji ma ras po la-že mo, oče ku je se rast ce ne pe sti-ci da za oko 10-15 od sto u od no-su na fe bru ar 2012.go di ne, na vo-di se u is toj in for ma ci ji.

Rast ce na re pro ma te ri ja la

Iz be ga va ju se kre dit na za du že nja za se tvu

Sa va Sto ja ko vić, Bre stač

Ni ko la Ma noj lo vić, Do brin ci

Mi ro slav Jo va no vić, Bre stač

Mi lan Bu đa nov ča ni

Ni ka da ni je su vi še ra no za raz mi-šlja nje o pred sto je ćoj se tvi ja rih ra tar skih use va, na ro či to ka da

je u pi ta nju "kra lji ca po lja" - še ćer na re pa. Uspe hu u nje noj pro iz vod nji vo di sa mo op ti mal no iz ba lan si ra na teh no lo-gi ja ga je nja, usa gla še na sa pro iz vod-nim oso bi na ma sva ke nji ve, zah te vi-ma sva ke sor te i vre men skim uslo vi ma go di ne. Pra vil na agro teh ni ka še ćer ne re pe za po či nje za pra vo mno go pre nje ne se tve, naj pre iz bo rom nji ve (na ko joj re pa ni je ga je na ne ko li ko go di-na), od no sno iz bo rom pre du se va (ko-ji je ra ni je na pu stio ze mlji šte, a ni je ve li ki po tro šač vo de), za tim vre me na, na či na i du bi ne ob ra de te iz bo rom od-go va ra ju ćih ko li či na mi ne ral nih đu bri-va, od no sa hra ni va i bla go vre me ne pri me ne u je sen. Broj ni su fak to ri ko ji uti ču na sve ovo, ali do brim po zna va-njem oso bi na i po ten ci ja la svo jih nji-va i ne kih op štih prin ci pa agro no mi je, sva ki pro iz vo đač mo že po sti ći ren ta-bil nu pro iz vod nju.

Pred pri pre mu ze mlji šta za se tvu na me će se i pi ta nje pred se tve nih ko-li či na azo ta. Če sto pre ve li ke ko li či ne azo ta u pro le će uslo vlja va ju po ja ča-ni rast nad zem nih de lo va (li sto va) na ra čun re zer vnih ma te ri ja iz ko re na, te se pri nos i kva li tet re pe sma nju ju, na ra čun po ve ća nog sa dr ža ja ne še ćer nih ma te ri ja. Na su prot ovo me, ne do volj-na ko li či na azo ta u is hra ni še ćer ne re pe ubr za va sa zre va nje i znat no sma nju je pri nos ko re na. Pre ma to me, ka ko ne-do volj na, ta ko i pre ko mer na is hra na re pe azo tom ima ne po želj ne po sle di ce.

Pri li kom pla ni ra nja pred se tve nog đu bre nja azo tom, po red zah te va bi lja-ka za ovim hra ni vom tre ba vo di ti ra-ču na i o nje go voj ko li či ni u ze mlji štu, pla ni ra nom pri no su, pre du se vu i dr. Za pla ni ra nje đu bre nja azo tom ko ri ste se he mij ske me to de za is pi ti va nje ze mlji-šta. Na osno vu po da ta ka o ko li či ni pri-stu pač nog azo ta u ze mlji štu pre se tve, mi ne ra li zu ju ćoj spo sob no sti ze mlji šta i po tre ba use va u azo tu to kom ve ge ta-ci je, u prak tič nu pri me nu je uve de na N-min me to da, ko ja omo gu ću je eg zakt-ni ju pri me nu azot nih đu bri va. Po N-min me to di, upro šćen po stu pak se sa sto ji u to me da se od re di ko li či na mi ne ral-nog azo ta kra jem fe bru a ra - po čet kom mar ta na du bi ni do 90 (120) cm, na sva kih 30 cm. Na osno vu vi še go di šnjih re zul ta ta ogle da pro ce nju je se ko li či na azo ta ko ja će bi ti mi ne ra li zo va na i po-treb na ko li či na azo ta za od go va ra ju ći pri nos re pe.

Na osno vu vi še go di šnjih is tra ži va nja utvr di li smo da na vi si nu pri no sa uti-če ne sa mo ko li či na azo ta već i nje gov ras po red po du bi ni pro fi la. Ka ko ko li či-nom i ras po re dom N po pro fi lu ze mlji-šta mo že mo uti ca ti na buj nost bi lja ka, a ti me i na ra ci o nal nu po tro šnju vo de, to đu bre nje azo tom tre ba uskla di ti i sa za li ha ma vla ge u ze mlji štu u pro le će (zim ske pa da vi ne). Na ve de na ele men-ti (zim ske za li he vo de i ras po red N po du bi ni pro fi la) za jed no sa vre men skim uslo vi ma u ma ju, ju nu i av gu stu de-fi ni šu pre ko 50% ukup nog va ri ra nja pri no sa ko re na. Na osno vu tih ele me-na ta tre ba od re di ti po ten ci jal ni pri nos za da tu nji vu i go di nu, te u pro le će iz vr ši ti po treb ne ko rek ci je đu bre nja azo tom i gu sti na se tve. Uko li ko je op ti ma lan ras po red N (ve ći deo tre-ba da je u slo je vi ma 30-60 i 60-90 cm) i do bre za li he zim skih pa da vi na, ta da u pro le će azo tom tre ba đu bri-ti za pro se čan ili ne što ve ći pri nos, i obr nu to. Gu sti nu use va ta ko đe tre ba ko ri go va ti; od no sno sma nji ti je u od-no su na op ti mal nu ka da su bi le ni ske zim ske pa da vi ne i ka da se mi ne ral ni azot na la zi u po vr šin skom slo ju. Ta da se i oče ki va ni pri nos sma nju je, te se do pu na đu bre nja azo tom vr ši za ni že pri no se. Kod sred njih ili vi so kih zim-skih pa da vi na se tva se mo že oba vi-ti na po ve ćan broj bi lja ka, od 90 do 110.000 bi lja ka po ha, a po treb na ko-li či na N se do da je na osno vu bi lan sa za pla ni ra ni pri nos.

Pr va na red na me ra u pro le će je pred se tve na pri pre ma ze mlji šta. Njen cilj je stva ra nje ras tre si tog po vr šin skog slo ja u ko ji će bi ti po lo že no se me. Pri-pre mlje ni sloj tre ba da je u do njem de lu (3-4 cm is pod zo ne se me na) op ti mal no zbi jen, ka ko bi se obez be dio ka pi lar ni do tok vo de iz du bljih slo je va te pra vil no uko re nja va nje kli ja na ca. Iz nad se me na tre ba for mi ra ti ras tre sit sloj ze mlji šta (2-3 cm) ka ko bi se sma njio ot por kli ci pri li kom ni ca nja i gu bi ci vo de is pa ra-va njem, te obez be di la aera ci ja i pri liv to plo te ka se me nu. Pred se tve nom pri-pre mom tre ba iz vr ši ti i uno še nje pla ni-ra nih ko li či na N đu bri va u ze mlji šte, te her bi ci da i in sek ti ci da, uko li ko se pri-me nju ju. Po zna to je da ve ća zbi je nost ze mlji šta uti če na sma nje nje pri no sa re pe. Zbog to ga pri pre mu tre ba iz ve-sti u jed nom do dva pro ho da, što kva li-tet ni je, uz što ma nje ga že nja. U na šim agro e ko lo škim uslo vi ma op ti mal ni rok za pred se tve nu ob ra du za re pu je dru-ga po lo vi na mar ta. Op ti mal ni uslo vi za ni ca nje re pe, ko ji ma tre ba te ži ti u ope-ra ci ja ma pred se tve ne pri pre me i se tve pri ka za ni su na sle de ćoj še mi.

Op ti mal ni rok se tve, uz ka sni je va-đe nje še ćer ne re pe, još jed na je od mo-guć no sti za po ve ća nje pri no sa ko re na. Za utvr đi va nje vre me na se tve od lu ču-ju ći fak to ri su kli mat ski i ze mlji šni uslo-vi. U na šim agro e ko lo škim uslo vi ma, se tvu tre ba oba vi ti ka da je ze mlji šte za gre ja no na 4-6 °C. Po zna to je da se ra ni jom se tvom mo že ostva ri ti ve ći pri-nos ko re na i bo lji sa dr žaj še će ra u re-pi. Prak tič no, u po volj nim vre men skim uslo vi ma, se tva u mar tu uvek da je ve ći pri nos ko re na i še će ra po je di ni ci po-vr ši ne od april ske se tve. Ra ni ja se tva ima pred no sti i u sma nje nju šte ta od in se ka ta, kao i za bo lje ko ri šće nje vla-ge. Me đu tim, isu vi še ra nim ro ko vi ma se tve, ostva ru ju se re al ne opa sno sti od iz mr za va nja po ni ka še ćer ne re pe od mra ze va ko ji se even tu al no ja vlja ju ka-sni je u pro le će. Mi ni mal na tem pe ra tu ra za kli ja nje re pe je od 4-5 ºC, te je ona re la tiv no ot por na na ni ske tem pe ra tu re to kom kli ja nja. Me đu tim, kri tič ne su ni-ske tem pe ra tu re (-6 do -7 ºC) u pe ri o-du ni ca nja, u fa zi ko ti le do na, pa sve do po ja ve dru gog pa ra pra vih li sto va. Ta ko je u po je di nim go di na ma (1986, 2003 i 2012.) do la zi lo do znat nog pro pa da nja bi lja ka i pre se ja va nja še ćer ne re pe na ve ćim po vr ši na ma u ce loj Voj vo di ni. Iz na ve de nih raz lo ga, kao op ti mal ni rok se tve mo že se pre po ru či ti dru ga de ka-da mar ta, a ob zi rom da ka sni jom se-tvom re dov no do la zi do gu bit ka pri no-sa, se tvu bi tre ba lo za vr ši ti naj ka sni je do po lo vi ne apri la.

Pred se tvu se uvek po sta vlja i pi ta-nje gu sti ne se tve, od no sno - ka ko se ja-ti, ko je je me đu red no ra sto ja nje bo lje, ko li ko je po treb no ra sto ja nje iz me đu se me na u re du? Za raz mak se me na u re du od lu ču ju ći fak to ri su kva li tet (kli-ja vost) se me na, kva li tet pred se tve ne pri pre me ze mlji šta i pro ce na sma nje-nja bro ja bi lja ka ko je mo gu iza zva ti šte to či ne u pro le će. Pre ci znim se ja li-ca ma za se tvu, me ha nič kim ili pne u-mat skim, omo gu će na je ral tiv no ve li ka pre ci znost se tve, na rav no, uz uslov da su se ja li ce do bro po de še ne. Po la ze ći od to ga sa se naj bo lji pri no si re pe i naj bo-lji kva li tet ostva ru je sa oko 80-90.000 bi lja ka u va đe nju, za me đu red no ra sto-ja nje pod jed na ko je za pre po ru ku se tva na 45 i 50 cm, (ra sto ja nje u re du mo že bi ti od 17 - 20 cm) s tim da pri se tvi na ko na čan sklop u sva kom slu ča ju tre ba ra ču na ti da od bro ja bi lja ka u polj skom ni ca nju do va đe nja pro pad ne 10-20% bi lja ka. Iz tih raz lo ga ne što gu šća se-tva, uz ma nje ra sto ja nje (ili se tva na po lu ra zmak, od 9-12 cm) da je si gur ni je pri no se. U slu ča ju da je ne što ve ći broj uspe lih bi lja ka, ta da će bi ti lak še iz vr-ši ti ko rek ci ju sklo pa. Me ri lo za od re đi-va nje gu sti ne se tve sva ka ko tre ba da bu de i sop stve no is ku stvo, me đu tim pri to me uvek tre ba vo di ti ra ču na o broj-nim, na pred na ve de nim či ni o ci ma.

Prof. dr Bran ko Ma rin ko vić

Se tva še ćer ne re pe Pre ve li ke ko li či ne azo ta u pro le će uslo vlja va ju po ja ča ni rast nad zem nih de lo va (li sto va) na ra čun re zer vnih ma te ri ja iz ko re na, te se pri nos i kva li tet re pe sma nju ju, na ra čun po ve ća nog sa dr ža ja ne še ćer nih ma te ri ja

6 8. mart 2013.

REČ POLJOPRIVREDNIKA REKORDERA

Najbolji proizvođač duvana u minuloj proizvodnoj godini u Sremu je Mile Gojić iz Lju-

kova. Na površini od 10 hektara Go-jić je sa sortom “virdžinija” ostvario prinos od 2.300 kilograma po hek-taru i zaslužio je napred navedeno priznanje na takmičenju koje orga-nizuje Sremska privredna komora.

Porodica Gojić se još pre 12 go-dina opredelila da gaji duvan i tu proizvodnju zasniva na 30 hektara.

- Opredeli sam se za duvan, jer je to proizvodnja koja donosi više od standardnih ratarskih kultura, tačnije više od proizvodnje pšenice ili kukuruza. Po grubim procenama, donosi mi više za 20 do 30 odsto - jednostavno i kratko objašnjava svoje opredeljenje Mile Gojić.

Radi za firmu koja duvan preradju-je, ona mu šalje neophodan reproma-terijal, a na kraju se "razračunaju".

- Imam nekoliko hektara pod pšenicom i kukuruzom zbog pro-

mene, ali sam sa duvanom zado-voljan. Ugovaram proizvodnju sa "Tobakom" iz Sente. Ugovor za ovu godinu je potpisan i sve je u redu. Nije bilo povećanja cene zbog pre-mije koju smo dobijali, hoće li se šta

menjati u tom pravcu videćemo, ali i ovako mi odgovara - kaže Gojić.

Firmu sa kojom ugovara proi-zvodnju, priča dalje Gojić, ne inte-resuje ništa drugo sem duvana, oni

obezbeđuju repromaterijal i siguran otkup, a rod odnesu čim ga oberu. Nekada čak i čekaju na njivi da se posao uradi, nema stajanja, nema lagerovanja, a da bi se na vreme ubrali listovi pomaže cela porodica, jer duvan traži radnu snaga, mnogo rada. Ali, sve se to zaboravi kada stigne zadovoljavajuća nadoknada za uloženo.

Mile ne brine za nastavak proi-zvodnje, jer se u isti posao uključio i njegov sin Danilo Gojić. Poslednje dve godine priča nam Danilo, aktivno

se bavi proizvodnjom duvana i to radi zajedno sa ocem.

- Bavio sam se sasvim drugim poslom, bio sam zaposlen u jednoj firmi, ali sam taj posao ostavio i priključim se ocu u proizvodnji du-vana. Gledamo da radimo ono što nam donosi zaradu, što nam isplati uloženi trud i rad. Ova proizvodnja nam za sada to osigurava - dodao je Danilo.

Zoran Mrđa iz Ljukova, takođe je vrsni proizvodjač duvana. Zauzeo je treće mesto na rang listi pomenu-tog sremskog takmičenja po rezul-tatima ostvarenim u prošloj godini. Opredelio se za duvan još 2.000 godine, gaji ga na 25 od ukupno 30 hektara koje obradjuje.

- Ovu setva nisam baš precizno računao, ali će sigurno biti skuplja za 20 do 30 posto od prošlogodiš-nje. Poskupeli su nafta i djubrivo, a subvnecije su snižene. Treba sve platiti i zasejati njive, pa čekati na subvencije od države - podseća Zo-ran Mrđa.

I u ovogodišnjoj setvu duvan na njegovom posedu neće biti izostav-ljen. Saradjuje prerađivačem duva-na iz Sente i zadovoljan je uslovima koje daju svojim kooperantima. Dok je tako, nema razloga za promenu.

S.Đ.- Sl.N.

ISKUSTVA PROIZVOĐAČA DUVANA IZ LJUKOVA

Gajenje duvana traži mnogo rada, ali se isplatiOd trojice najuspešnijih sremskih proizvođača duvana dvojica su iz Ljukova - Mile Gojić je prvi, a Zoran Mrđa treći na rang listi u okviru takmičenja sremskih poljoprivrednika-rekodera

Zoran Mrđa

Danilo Gojić Mile Gojić

78. mart 2013.

IN STI TUT ZA KU KU RUZ "ZE MUN PO LJE"

Srem ski po ljo pri vred ni ci, 28. fe-bru a ra, ima li su pri li ku da se u In-sti tu tu za ku ku ruz "Ze mun Po lje"

upo zna ju sa pa le tom hi bri da ko ju nu di ova na ša se men ska ku ća za pred sto je ću se tvu. Or ga ni zo van do la zak Sre ma ca, ali i ra ta ra iz dru gih de lo va Voj vo di ne, or ga ni zo vao je dipl. inž. Želj ko Pa vlo vić, a or ga ni za ci ji se pri klju čio i "Po ljo in fo" fo rum, ko ji oku plja ve lik broj po ljo pri-vred ni ka iz Sr bi je.

Za dr ža ti li der sku po zi ci ju

Pre pred sta vlja nja pa le te ZP hi bri-da za 2013. go di nu, di rek tor mar ke-tin ga dr Ži vo ta Jo va no vić go vo rio je o re zul ta ti ma i us pe si ma In sti tu ta na srp skom i svet skom tr ži štu.

- Že li mo da za dr ži mo li der sku po-zi ci ju u Sr bi ji u pro da ji se me na ku ku-ru za, ko ju dr ži mo u po sled nje dve go-di ne. To zna či da ima mo hi bri de od go-va ra ju ćeg kva li te ta, do bru se men sku pro iz vod nju, od li čan do rad ni cen tar, a na ma je cilj da taj trend u pro da ji se-me na ku ku ru za i za dr ži mo - re kao je Jo va no vić.

- In sti tut za ku ku ruz po sto ji od 1945. go di ne. Do sa da je u Sr bi ji stvo-rio pre ko 635 hi bri da ku ku ru za. In sti-

tut pro iz vo di ve o ma kva li tet no se me ne sa mo za tr ži šte Sr bi je, ne go i za iz voz, a ši rom Evro pe pri zna to je pre-ko 110 hi bri da ku ku ru za. Cilj ople me-nji va ča na šeg In sti tu ta je da stvo re hi bri de vi so kog ge net skog po ten ci ja la rod no sti pri la go đe ne za ši ro ka agro-e ko lo ška pod ruč ja i da dok do đe do vre će od 25.000 se me na, ko li ko bro-ji na ša se tve na je di ni ca, pro đe kroz niz teh no lo ških ope ra ci ja ka ko bi smo do bi li se me vr lo vi so kog kva li te ta. A se me ku ku ru za vr hun skog kva li te ta je ono po če mu smo po zna ti ne sa mo u Sr bi ji ne go i ši rom sve ta. Ina če, In sti-tut ima i se dam pri zna tih sor ti so je.

In sti tut po seb nu pa žnju po kla nja ka drov skoj struk tu ri i u od no su na uku pan broj za po sle nih vi so ko obra-zo va ni struč nja ci su za stu plje ni u pro se ku sa oko 30%. Vi še od 30 dok-to ra na u ka kao i ve li ki broj ma gi sta-ra, in že nje ra stal no se usa vr ša va ju u ra znim elit nim in sti tu ci ja ma u SAD i Evro pi. Do sa da je In sti tut za ku ku ruz "Ze mun Po lje" sa ra đi vao sa go to vo svim ze mlja ma u ko ji ma se pro iz vo di ku ku ruz, ka ko u do me nu na uč no-is-tra ži vač kog ra da ta ko i ko mer ci jal nog po slo va nja. Uvo đe njem si ste ma me-nadž men ta kva li te ta po ISO stan dar-du In sti tut uskla đu je svo je po slo va nje sa evrop skim stan dar di ma.

Osnov ne ak tiv no sti In sti tu ta su usme re ne na stva ra nje ZP hi bri da ku ku ru za. In ten ziv no se ra di na una-pre đe nju teh no lo gi je ga je nja kao i na raz vo ju pro iz vod nje i do ra de se me na.

U raz li či tim la bo ra to ri ja ma In sti tu-ta kao i na ogled nim po lji ma po vr ši-ne oko 1.300 hek ta ra iz vo de se broj ni eks pe ri men ti. U la bo ra to ri ji za bi o teh-no lo gi ju osnov ne ak tiv no sti usme re ne su na ma pi ra nje ge no ma ku ku ru za, se lek ci ju po mo ću mo le ku lar nih mar-ke ra, ka rak te ri za ci ju ger mo pla zme ku ku ru za i so je kao i utvr đi va nje ge-ne tič ke či sto će se me na. Za hva lju ju-ći is tra ži va nji ma u la bo ra to ri ja ma za fi to pa to lo gi ju, en to mo lo gi ju i her bo-lo gi ju una pre đu je se kon cept za šti te se lek ci o nog i ko mer ci jal nog ma te ri ja-la od bilj nih bo le sti, šte to či na i ko ro va. Is pi ti va nja la bo ra to ri ja za agro he mi ju

do pri no se de fi ni sa nju op ti mal nih uslo-va ra sta bi lja ka na ze mlji šti ma raz li-či tih ti po va. Ova la bo ra to ri ja ta ko đe pru ža uslu ge ana li ze ze mlji šta u funk-ci ji ra ci o nal nog đu bre nja. Pro u ča va nje me ha ni zma ot por no sti bi lja ka na stres la bo ra to ri je za fi zi o lo gi ju pred la že me-re za efi ka sni je ga je nje u uslo vi ma su-še i eks trem no vi so kih tem pe ra tu ra.

Sa vre me ne me to de ople me nji va nja

Na ogled nim po lji ma In sti tu ta u Ze mun Po lju, Kr nje šev ci ma i Pla ni ni ci za po či nje vi še go di šnji pro ces stva ra-nja ZP hi bri da i sor ti ko ji tra je iz me đu 12 i 15 go di na. Se lek ci o ne ri iz po sto-je ćeg ge no fon da oda bi ra ju po go dan ma te ri jal za se lek ci ju. In sti tut ska ban-ka ge na ras po la že sa pre ko 6.000 ge-no ti po va ra znih bilj nih vr sta do stup nih u sva kom tre nut ku svim is tra ži va či ma ko ji ra de na stva ra nju pre po zna tlji-vog ZP bren da. Pri me nom sa vre me nih me to da ople me nji va nja ku ku ru za kroz se dam do osam ge ne ra ci ja uz stal nu se lek ci ju do bi ja ju se sa mo o plod ne li-ni je ko je se po tom te sti ra ju na raz ne vr ste ot por no sti, ot por nost na pa ra-zi te i štet ne in sek te, po le ga nje, stres spolj ne sre di ne, itd. Isto vre me no te-sti ra se i nji ho va kom bi na ci o na spo-sob nost i oda bi ra ju li ni je za ukr šta nje ko jim se umno ža va ju eks pe ri men tal ni hi bri di. U pro ce su se lek ci je ku ku ru za stal no ima iz me đu 30.000-40.000 sa-mo o plod nih li ni ja svih gru pa zre nja i raz li či tog ti pa zr na na osno vu ko jih se go di šnje stva ra vi še od 10.000 eks-pe ri men tal nih hi bri da. Na kra ju pro-ce sa stva ra nja hi bi ri di se vi še go di na te sti ra ju u ogle di ma na ve li kom bro ju lo ka ci ja. Go di šnje In sti tut pri ja vlju je iz me đu 10 i 30 eks pe ri men tal nih hi-bri da ku ku ru za raz li či tih gru pa zre nja i ti po va zr na ko mi si ji za pri zna va nje i odo bra va nje uvo đe nja u pro iz vod nju sor ti i hi bri da.

Da nas In sti tut ima pre ko 635 pri-zna tih hi bri da ku ku ru za, ka ko po god nih za ga je nje u raz li či tim ze mlji šno-kli mat-skim uslo vi ma, ta ko i raz li či tog ti pa zr-

na kao što su zu ba ni, ko ki ča ri, še ćer ci, ku ku ru zi be log i cr ve nog zr na - re kao je Jo va no vić.

Vi so ki i sta bil ni pri no si u svim uslo vi ma ga je nja

Vi so ki i sta bil ni pri no si, do bra to le-rant nost na su šu i vi so ke tem pe ra tu-re, ot por nost na bo le sti sta bla i kli pa, do bra sta bil nost i ga je nje u ve ćim gu-sti na ma od li ku ju ZP hi bri de ku ku ru za: ZP 341, ZP 427, ZP 434, ZP 505, ZP 555, ZP 560, ZP 600, ZP 606, ZP 666, ZP 677, ZP 684, ZP 704 i ZP 735 ko-ji je iz u ze tan za si la žu. In sti tut ima u po nu di i iz u zet ne hi bri de be log zr na ZP 300b i ZP 718b, ko ki čar ZP 611k i še će rac ZP 504su. Po red do brih agro-nom skih svoj sta va, po me nu ti hi bri di se ka rak te ri šu i mo der nom ar hi tek tu rom (ni sko sta blo sa kli po vi ma for mi ra nim na vi si ni od 80-100 cm), a u pro ce-su sa zre va nja br zo ot pu šta ju vla gu iz zr na. I po red eks trem no su šne 2012. go di ne, ali uz kva li tet nu pri me nu me-ra ga je nja, ZP hi bri di su ima li za vid-ne pri no se, a u po je di nim pod ruč ji ma i re kord ne pri no se. Ta ko je, na pri mer, Avram Gi šić iz Ma čvan skog Be lo ti ća sa ZP hi bri di ma imao pri nos od 13,5 to na po hek ta ru ku ku ru za u kli pu.

In sti tut ima am bi ci o zne pla no ve da i da lje ra di sa po sto je ćim pro gra mi ma ali isto ta ko i da pro ši ri asor ti man svo-jih pro iz vo da na dru ge po ljo pri vred ne kul tu re. Im pe ra tiv po slo va nja In sti-tu ta za ku ku ruz Ze mun Po lje je bio i ostao naj vi ši kva li tet pro iz vo da i uslu-ga, a znak ZP ga ran ci ja je da na nji-va ma ZP se me i ZP teh no lo gi ja da ju pri nos za po nos - za klju čio je dr Ži vo-ta Jo va no vić.

Na kon pred sta vlja nja pa le te ZP hi-bri da ku ku ru za za ovo go di šnju pro leć-nu se tvu, po ljo pri vred ni ke je sa ra dom do rad nog cen tra In sti tu ta upo znao mr Mi o ljub Mi šo vić. Po obi la sku do rad nog cen tra, ra ta ri su ob i šli i la bo ra to ri ju In sti tu ta, a po tom na sta vi li dru že nje sa do ma ći ni ma i raz me nu li is ku stva iz pro iz vod nje.

D. Ćo sić

NA TR ŽI ŠTU SR BI JE

ZP hi bri di ku ku ru za naj pro da va ni ji- Že li mo da za dr ži mo li der sku po zi ci ju u Sr bi ji u pro da ji se me na ku ku ru za, ko ju dr ži mo u po sled nje dve go di ne. To zna či da ima mo hi bri de od go va ra ju ćeg kva li te ta, do bru se men sku pro iz vod nju, od li čan do rad ni cen tar, a na ma je cilj da taj trend u pro da ji se me na ku ku ru za i za dr ži mo - ka že dr Ži vo ta Jo va no vić

O iz bo ru ZP hi bri da ku ku ru za za pro leć nu se tvu raz go va ra li smo sa Ra de tom Mu dri ćem iz Pu ti na ca.

Za što će te se ja ti ZP hi bri de i na ko jim po vr ši na ma?

- Za to što je pro šla go di na bi la iz u zet no su šna, a ZP hi bri di su i u ta kvoj go di ni da li za do vo lja va ju ći pri nos u od no su na dru ge hi bri de. Pro šle go di ne sam imao oko 3 to ne zr na ku ku ru za hi bri da ZP 666. Da ni je bi la su ša pri nos bi bio iz van re-dan. Ta ko je bi lo i kod dru gih u mom okru že nju. Is ku stvo me zad njih par go di na na vo di na to da se jem ZP hi-bri de. I lju di ma ko ji ma ra dim uslu-žno sa ve tu jem ZP hi bri de za to što su to le rant ni na su šu, du go ima ju ze le nu ma su, ali tre ba se dr ža ti pre-po ru ka za raz mak pri li kom se tve. Raz mak je ja ko bi tan, na ro či to zbog na ja va da će i da lje bi ti su šni pe ri-o di, a to je uglav nom od 24-28 cm. Na u ka ka že da će u na red nim go-

di na ma pro seč no za 2-3°C ste pe na tem pe ra tu ra ići go re, pa mo že mo re ći da su ZP hi bri di pra vi hi bri di za bu duć nost. Kon kret no ja ti pu jem na hi bri de 341, 505 i 666 ko ji su se do-bro po ka za li, a od njih me ni je naj-bo lji ZP 666.

Na po vr ši ni od 15-ak hek ta ra se ja ću oko 80 od sto ZP 666, a na osta ta ku po vr ši na će bi ti za stu plje-ni ZP 341 i ZP 505 - re kao je Ra de Mu drić.

Iz po nu de ZP hi bri da za 2013. go di nu

Rodan i raniZP 341 (FAO 300)

- zu ban žu tog zr na- vi si na bilj ke 210 cm- klip ko nu san na vi si ni 100 cm- du ži na kli pa 22 cm- 16 re do va zr na na kli pu- ma sa 1000 zr na 350 g

Nov visoko rodanZP 555 (FAO 500)

- zu ban žu tog zr na- vi si na bilj ke 230 cm- klip ko nu san na vi si ni 90 cm- du ži na kli pa 27 cm- 16-18 re do va zr na na kli pu- ma sa 1.000 zr na 400 g

Rekorder nove generacijeZP 606 (FAO 600)

- zu ban žu tog zr na- vi si na bilj ke 260 cm- klip ko nu san na vi si ni 100 cm- du ži na kli pa 25 cm- 14-16 re do va zr na na kli pu- ma sa 1.000 zr na 450 g

Đavolski dobarZP 666 (FAO 600)

- zu ban žu tog zr na- vi si na bilj ke 200 cm- klip ko nu san na vi si ni 90 cm- du ži na kli pa 25 cm- 16 re do va zr na na kli pu- ma sa 1.000 zr na 390 g

REČ PO LJO PRI VRED NI KA

Is ku stvo me na vo di na ZP hi bri de

Ra de Mu drić

Dr Ži vo ta Jo va no vić

Sremski poljoprivrednici na pre zen ta ci ji ZP hi bri da

U obi la sku do rad nog cen tra

8. mart 2013.8

Доо ветеринарска станица

САВА СРЕМ

Лаћарак

Лаћарак, 022/670-750, ул. 1. Новембар 266Др. вет. мед. Радован Цикуша и Др. вет. мед. Ненад Раичевић

Сремска Митровица, 022/618-020, ул. Петра Прерадовића 80Др. вет. мед. спец. Миленко Перић

Мартинци, 022/ 668-387, ул. Војвођанска 9Др. вет. мед. спец. Сава В. Шарац

Чалма, 022/685-600, ул. Победа 24Др. вет. мед. Милорад Кевиš

Велики Радинци, 022/660-230, ул. Моше Пијаде 7Др. вет. мед. Наташа Секулић

- Лечење- Вакцинација- Вештачко осемењавање- Превентива- Трихиноскопија- Продаја пилића- Сточна храна- Премикси- Лекови

VETERINA

PO LJO PRI VRED NA STRUČ NA SLU ŽBA SREM SKA MI TRO VI CA

Sve ze mlje sa vi so ko raz vi je nim svi-njar stvom (Dan ska,Ho lan di ja,Ka-na da, SAD) uve le su ul tra zvuč nu

di jag no sti ku kao jed nu oba ve znu me ru u ci klu su in te ziv ne pro iz vod nje. Za jed no sa ve štač kim ose me nja va njem (ko je se u Dan skoj spro vo di na pre ko 90% kr ma ča) pred sta vlja ne što bez če ga se ne mo že za mi sli ti sa vre me na svi njar ska pro iz vod-nja. Kod nas još ni je za ži ve la u me ri u ko-joj bi tre ba lo i spro vo di se spo ra dič no na ne kim far ma ma i pri vat nim ga zdin stvi ma.Či ni se da od ga ji va či u pot pu no sti ne shva-ta ju ulo gu ove di jag no stič ke me to de.

Mo je lič no is ku stvo za sni va se na upo-tre bi ove me to de na far mi „Mi tro srem“ u Ve li kim Ra din ci ma, gde sam za jed no sa vet. teh ni ča rem Želj kom La ke ti ćem bio za du žen za pre gled. Sa da ću po ku ša ti da vam pred sta vim sve pred no sti i do bre stra ne ove me to de.

Ka ko se vr ši pre gled

U in te ziv noj svi njar skoj pro iz vod nji tro ško vi hra ne kod ži vo ti nja ob u hva ta-ju ne gde oko 70-75% ukup nih tro ško-va. Sto ga pro ble ma ti ka ''pra znih'' hra-nid be nih da na kod pri plod nih ži vo ti nja pred sta vlja je dan ozbi ljan iza zov. Kod pri plod nih na zi mi ca taj pro blem se re-ša va ko ri šće njem F1 plod ki nja, ko je u

pr vi estrus ula ze 10-15 da na ra ni je ne-go ži vo ti nje u či stoj ra si. Sta ri je kr ma če uz oba ve znu se lek ci ju na re do van i brz estrus (po sle za lu če nja) tre ba kon tro li-sa ti da li su su pra sne ili ne. Pri me će na je po ja va ži vo ti nja tzv. ''ću ta li ca'' ko je, iako ni su gra vid ne, ne po ka zu ju zna ko ve estru sa. Ova kve ži vo ti nje pred sta vlja ju op te re će nje za ren ta bil nu pro iz vod nju. Uko li ko po sto ji zna tan broj ovih ži vo ti nja ren ta bil nost do la zi na gra ni cu. Pro iz vod-na ce na pra sa di po sta je ve ća, što op te re-ću je da lju pro iz vod nju svi nja. De ša va se da ži vo ti nje ne is po lja va ju estrus čak do ter mi na za pra še nje što pred sta vlja sto-ti nak ''pra znih'' hra nid be nih da na. Sa ma pri pre ma i teh ni ka ul tra zvuč nog pre gle da zah te va od re đe nu uve žba nost ka ko pre-gle da ča, ta ko i po moć nog oso blja.

Naj bo lje bi bi lo, ako po sto ji mo guć-nost, da se ži vo ti nje pre gle da ju u bok su, kad su fik si ra ne.

Me đu tim, če sto se de ša va da se plod-ki nje pre gle da ju u grup nim bok se vi ma i to u tre nut ku hra nje nja ži vo ti nja, jer ta-da ko li ko-to li ko mi ru ju. Pre gled se vr ši u pre de lu iz me đu dru gog i tre ćeg pa ra si sa od kra ja. Son da se pret hod no sta vlja u gel, na slo ni se na tr bu šni zid ži vo ti nje i po me ra se tra že ći op ti ma lan po lo žaj za pre gled. Son da se sta vlja u od no su na te lo pod uglom od 90 ste pe ni. Na dis ple-ju apa ra ta se pri me ću ju za sen če nja ko ja me nja ju ob lik. Ta za sen če nja pred sta-vlja ju plo do ve vo de ta ko da se ži vo ti nja

ozna ča va kao gra vid na. Uko li ko se u pr vi mah ne pri me ti ni šta, tre ba na sta vi ti sa pre gle dom, po me ra ti son du na pred-na-zad, go re-do le, za to što uz ma njak plo-do va mo že se po sta vi ti po gre šna di jag-no za. Kod uve žba no sti lju di ko ji vr še pre gled ona tra je krat ko i za vr ši se za 10-15 se kun di.

Si gur nost za tač nost gra vi di te ta

Pri li kom pre gle da obe le ža va ju se ne gra vid ne ži vo ti nje i iz dva ja ju se. Pr vi pre gled ži vo ti nja se vr ši po sle 21 dan od da na ose me nja va nja, a kod na zi mi ca

ne bi bi lo lo še da se taj pre gled oba vlja sa 24-25 da na.

Ovaj pr vi pre gled da je pot pu nu si-gur nost za tač nost gra vi di te ta. De ša va-ju se po ba ča ji u ra noj fa zi gra vi di te ta ta ko da bi pre gled tre ba lo po no vi ti po-sle 42 da na od ose me nja va nja. Po sto-ji mo guć nost da se ti ra ni po ba ča ji u

farm skoj pro iz vod nji i ne pri me-te. Po sle ovog dru gog pre gle da po ba ča ji su znat no re đi, ta ko da se ži vo ti nja mo že sma tra ti gra-vid nom.

Za vr še nje ovog pre gle da u pro šlo sti su ko ri šće ni ure đa ji ko ji su di jag no sti ko va li plo do-vu teč nost i ra di li su na prin ci-pu zvuč nog sig na la. Me đu tim, uko li ko je pu na mo krać na be ši-ka, de ša va lo se da ovaj ure đaj da je la žno po zi ti van na laz. To je po seb no bio pro blem u let njim me se ci ma.

Apa rat sa ko jim sam ra dio na far mi je mar ke ''AGRO SCAN'' –A16 i po se do vao je op ci ju me-re nja de blji ne leđ ne sla ni ne. To je stva ra lo mo guć nost se lek ci je ži vo ti nja na me sna tost.

Sma tram da će ul tra zvuč na di jag no sti ka na ći pri me nu kod od ga ji va ča,ka ko zbog sma nje-nih tro ško va pro iz vod nje, ta ko i zbog se lek ci je je din ki ko je ne-ma ju ja san estrus. Pr vi pre gled ži vo ti nja se vr ši po sle 21 dan od da na ose me nja va nja

ZNA ČAJ UL TRA ZVUČ NE DI JAG NO STI KE GRA VI DI TE TA KR MA ČA

Deo sa vre me ne svi njar ske pro iz vod nje

Pi še: Dr vet. med. Mi lo rad Ke vilj

Rast, raz vi će, pri nos i kva li-tet ga je nih bi lja ka re zul tat su in ter ak ci je ge no ti po va i spo-

lja šnje sre di ne. To zna či da pri nos i kva li tet za vi se od ze mlji šno – kli-mat skih uslo va, ni voa pri me nje ne agro teh ni ke i sor te ili hi bri da bilj ne vr ste ko ja se ga ji. Me đu agro teh nič-kim me ra ma, đu bre nje je naj e fi ka-sni ja i naj sku plja me ra zbog če ga se nje go vom pla ni ra nju i iz vo đe nju mo ra po sve ti ti po seb na pa žnja.

Je dan seg ment đu bre nja je sva-ka ko pri me na azo ta kao neo p hod-nog hran lji vog ele men ta. Azot je hran lji vi ele ment bez kon ku ren ci je, bez nje ga ne ma vi so kih, sta bil nih i kva li tet nih pri no sa. Neo p ho dan je za stva ra nje mno gih je di nje nja u bilj-ka ma: pro te i na, hlo ro fi la, en zi ma, nu kle in skih i ami no ki se li na, hor mo-na, pig me na ta, vi ta mi na i dr. Uti če na nor mal no raz mno ža va nje bilj nih će li ja i rast mla dih bilj nih or ga na. Bilj ke ga ko ri ste to kom ce le ve ge-ta ci je, ali u raz li či tom in te zi te tu u po je di nim vre men skim pe ri o di ma i fa za ma raz vi ća.

Iako naj va žni ji za bilj ku, azot je pr vo ra zred ni ele ment po opa-

sno sti u za ga đe nju ze mlji šta i vo de, bi lja ka, stoč ne i ljud ske hra ne. Ne-kon tro li sa nom upo tre bom azot nih đu bri va do la zi do na go mi la va nja i is pi ra nja ni tra ta u pod zem ne vo de i vo do to ko ve što do vo di do nji ho vog za ga đe nja, sma nju je se ot por nost bi lja ka na bo le sti i po le ga nje, sma-nju je se nji ho va upo treb na i hran lji-va vred nost.

Uku pan azot u ze mlji štu naj ve-ćim de lom se na la zi u or gan skim je di nje nji ma (oko 95 od sto), ko ja da bi po sta la pri stu pač na mo ra ju da se mi ne ra li zu ju. To zna či da je sa dr žaj uku pa nog azo ta u ze mlji štu sa mo po ten ci jal na re zer va za is-hra nu bi lja ka. Mi ne ra li za ci ja za vi si od in te zi te ta i prav ca bi o he mij skih pro ce sa ko ji su stro go od re đe ni kli mat skim i ze mlji šnim uslo vi ma. Bilj ke za svo ju is hra nu ko ri ste mi-ne ral ne ob li ke azo ta ( NH4

+ , NO3+),

otu da đu bre nje azot nim đu bri vi ma ( UREA, KAN, AN ) tre ba iz vo di ti na ba zi sa dr ža ja mi ne ral nog azo ta u ze mlji štu utvr đe nim N min - me-to dom. Ko li či na mi ne ral nog azo ta u zo ni ko re no vog si ste ma od re đe na je pred hod nim ga je nim use vi ma,

pri me nje nim azot nim đu bri vi ma za te use ve, na či nom ko ri šće nja že-tve nih osta ta ka, une tim azo tom u je sen pred osnov nu ob ra du, vre-men skim uslo vi ma i dr. Ta ko mi-ne ral ni azot u da tom mo men tu pred sta vlja sin te zu dej stva svih tih fak to ra.

Od re đi va nje sa dr ža ja mi ne ral-nog azo ta u ze mlji štu tre ba da se vr ši sva ke go di ne, za sva ku par ce lu, jer traj ne re zer ve pri stu pač nog mi-ne ral nog azo ta ne po sto je. Naj si gur-ni ji i naj po u zda ni ji na čin za to u do-ma ćoj i svet skoj prak si je he mij ska ana li za ze mlji šta tzv. N-min.

Uzor ko va nje ze mlji šta za od re đi-va nje mi ne ral nog azo ta vr ši se ne-po sred no pred pri me nu azot nih đu-bri va i to za str na ži ta kra jem ja nu-a ra i po čet kom fe bru a ra, a za oko-pa vi ne to kom mar ta ( še ćer nu re pu ) i po čet kom apri la ( ku ku ruz ). Kod str nih ži ta uzor ci se uzi ma ju sa tri du bi ne: 0-30, 30-60 i 60-90 cm, a za oko pa vi ne je po treb no uze ti uzor ke i sa če tvr te du bi ne 90-120 cm. Uzor ko va nje se iz vo di po is toj še mi kao i za kon tro lu plod no sti ( ša hov ski ili di ja go nal ni ras po red ).Uzor ci se la bo ra to ti ji do sta vlja-ju u sve žem sta nju, pri rod ne vla-žno sti, tran spor to va ni u od re đe noj opre mi (ruč ni hlad njak) na tem pe-ra tu ri do 4 ste pe na Cel zi ju sa i ču va-ju se do ana li ze u fri ži de ru naj du že se dam da na.

Na kon do bi je nih re zul ta ta he mij-ske ana li ze ze mlji šta, zah te va bilj ne vr ste ko ja se ga ji i pla ni ra nog pri-no sa od re đu ju se op ti mal ne ko li či-ne azot nih đu bri va ko ji ma se mo gu po sti ći vi so ki i sta bil ni pri no si, pro iz-vo di do brog kva li te ta sa po seb nim osvr tom na eko nom sku oprav da nost i za šti tu čo ve ko ve oko li ne.

Azot - neo p hod ni hran lji vi ele ment ga je nih bi lja ka Od re đi va nje sa dr ža ja mi ne ral nog azo ta u ze mlji štu tre ba da se vr ši sva ke go di ne, za sva ku par ce lu, jer traj ne re zer ve pri stu pač nog mi ne ral nog azo ta ne po sto je

Pi še: Dipl. inž. Bi lja na Smi ljaj nić

Đu bre nje azot nim đu bri vi ma tre ba iz vo di ti na ba zi sa dr ža ja mi ne ral nog azo ta u ze mlji štu utvr đe nim N min - me to dom

Sub ven ci je i pod sti ca ji u po ljo-pri vre di Sr bi je tre ba lo bi da ob u-hva te si stem sle de ćih me ra:

1. pre mi je za od re đe ne po ljo-pri vred ne pro iz vo de,

2. re gre se za upo tre bu bi o lo-ških fak to ra ra sta i dru gih tro-ško va pro iz vod nje,

3. be ne fi ci ra nje ka ma ta, i

4. sub ven ci je iz vo za, do ula ska u STO

Sred stva za ove na me ne tre-ba lo bi da bu du obez be đe na u bu dže tu Re pu bli ke.

U ci lju po ve ća nja ukup nog obi-ma i kva li te ta pri mar ne po ljo-pri vred ne pro iz vod nje, iz me ne

struk tu re ukup ne po ljo pri vred ne pro-iz vod nje, de fi ni sa ne Na ci o nal nim pro-gra mom, a u u prav cu br žeg raz vo ja i ve će re la tiv ne za stu plje no sti sto čar-stva na ba zi do ma ćih agro e ko lo ških po ten ci ja la, i pod sti ca nja ko mer ci ja-li za ci je i kon cen tra ci je po nu de ne kih pro iz vo da ko ji su tr ži šno ne sta bil ni, po treb no je obez be di ti nov ča ne pre-mi je pro iz vo đa či ma za pro iz ve de ne i is po ru če ne (pro da te) ko li či ne od re-đe nih pro iz vo da. Pre mi je je po treb-no utvr di ti re pu blič kim pro pi si ma u ap so lut nom iz no su di na ra po je di ni ci pro iz vod nog ka pa ci te ta (hek ta ru, ili gr lu sto ke) ili pro da tog pro iz vo da i is-pla ći va ti ih svim pro iz vo đa či ma ovih pro iz vo da, ne za vi sno od or ga ni za ci o-nog ob li ka, za ukup ne ko li či ne, ko je u od re đe nom pe ri o du kao sop stve ni fi-nal ni pro iz vod pro da ju na tr ži štu, ili za sop stve ne po tre be za dr ža va ju za da lju re pro duk ci ju na sop stve noj far mi.

1. Pre mi je je po treb no obez be di ti za:

• Pro iz vod nju sve žeg mle ka1. po pri plod noj kra vi u rav ni-

čar skom re gi o nu, od no sno u brd sko - pla nin skom re gi o nu i pri gra nič nim obla sti ma.;

2. in di vi du al nim pro iz vo đa či ma ko ji uz ga ja ju pet i vi še mu znih kra-va i is po ru ču ju tr ži štu vi še od 3.000 li ta ra mle ka me seč no, uve ća na 25 od sto;

3. pro iz vo đa či ma ov či jeg i ko zjeg mle ka ko ji is po ru ču ju tr ži štu mle ko, is pla ću je se pre mi ja po gr lu;

• Za uz goj pri plod nog pod mlat ka1. ste o ne ju ni ce ple me ni tih ra sa,

uz ra sta 15-18 me se ci i te le sne ma se oko 400 ki lo gra ma i te sti ra ni pri plod-ni bi ko vi.

2. bre me ni ta ši lje žad, uz ra sta 12-16 me se ci i te le sne ma se oko 35 ki lo gra ma, pri plod ne ov ce i te sti ra-ni pri plod ni ov no vi, dok se u brd sko - pla nin skom re gi o nu i pri gra nič nim obla sti ma pre mi ja uve ća va za 25 od-sto

3. su pra sne na zi mi ce ple me ni tih ra sa, uz ra sta 7 - 10 me se ci i te le sne ma se 110 ki lo gra ma i te sti ra ni ne ra-sto vi, i

4. pče li nja dru štva.

• Za uto vlje nu sto ku1. uto vlje nu ju nad sa za vr šnom

te le snom ma som pre ko 480 - 550 ki-lo gra ma;

2. uto vlje nu jag njad te le sne ma se pre ko 30 ki lo gra ma;

• Za pro iz vod nju osnov nih bilj nih kul tu ra

1. za pše ni cu, po hek ta ru za se ja-nih po vr ši na;

2. za sun co kret, po hek ta ru za se-ja nih po vr ši na;

3. za so ju, po hek ta ru za se ja nih po vr ši na;

4. za ulja nu ti kvu i ulja nu re pi cu, po hek ta ru za se ja nih po vr ši na;

5. za še ćer nu re pu, po hek ta ru za se ja nih po vr ši na;

6. za du van, ori jen tal nog i krup-no li snog ti pa (ber lej i vir đi ni ja po hek ta ru za se ja nih po vr ši na;

7. za in du strij sku pro iz vod nju po-vr ća (gra šak, pa pri ka, pa ra dajz, kra-sta vac-kor ni šon), po hek ta ru za se ja-nih po vr ši na;

8. za hmelj, po hek ta ru za sa đe nih po vr ši na;

9. za pla ste nič ku pro iz vod nju po-vr ća i cve ća, za vi sno od obi ma pro-da tog pro iz vo da

2. Re gre si ra nje fak to ra ra sta pro iz vod nje i osta lih in pu ta

• Ra di pod sti ca nja ve ćeg ko ri šće-nja bi o lo ških fak to ra ra sta po ljo pri-vred ne pro iz vod nje, pot pu ni jeg is-ko ri šće nja spe ci fič nog re gi o nal nog agro e ko lo škog po ten ci ja la i sma nji-va nja ukup nih ula znih tro ško va u po-ljo po pri vred nu ver ti ka lu pro iz vod nje, po treb no je obez be di ti re gre se za pro iz vod nju in pu ta, i to:

• za kva li tet no sort no se me pše-ni ce i so je, po hek ta ru za se ja nih po-vr ši na;

• za se me krm nog bi lja (le gu mu-no ze, tra ve i sme še tra va) po hek ta ru za se ja nih po vr ši na;

• za kva li tet no sort no se me krom-pi ra, po hek ta ru za se ja nih po vr ši na;

• za kva li te tan sad ni ma te ri jal vo ćar skih kul tu ra i bez vi ru sne ka le-mo ve od re đe nih sor ti vi no ve lo ze, po do sa da šnjem mo de lu pre mi ja;

Re gre se za in pu te po treb no je utvr đi va ti po je di ni ci pro iz ve de nog i re a li zo va nog pro iz vo da i is pla ći-va ti po ljo pri vred nim pro iz vo đa či ma di rekt no, od no sno in di rekt no pre ko spe ci ja li zo va nih or ga ni za ci ja ko je se ba ve pro iz vod njom i pro me tom ovih pro iz vo da. Sub ven ci o ni sa nje ula znih tro ško va u po ljo pri vre di po treb no je obez be di ti ni žim sto pa ma po re za (PDV) na: di zel-go ri vo (D-2) za po-ljo pri vre du; od re đe nu opre mu i re-zer vne de lo ve; gra đe vin ski ma te ri jal za ula ga nja u iz grad nju i pro ši ri va nje po ljo pri vred nih ga zdin sta va.

3. Re gre si ka ma ta na kre di te za po ljo pri vre du

Vi si na re gre sa de la ka ma ta (ugo-vo re ne i pla će ne) na ukup ne krat-ko roč ne kre di te ko ri šće ne (pre ko po slov nih ba na ka) za pro iz vod nju, se zon ske za li he i re zer ve po ljo pri-vred nih i pre hram be nih pro iz vo da, po treb no je utvr đi va ti sra zmer no du ži ni ci klu sa pro iz vod nje, od no sno ko e fi ci jen ta obr ta, u od go va ra ju ćem pro cen tu od iz no sa ka ma te ob ra ču-na te po eskont noj sto pi NBS. U pro-se ku tre ba lo bi re gre si ra ti oko 50 od-sto ka ma te ob ra ču na te po eskont noj sto pi NBS, od no sno di fe ren ci ra no po po je di nim na me na ma, i to:

a) 45 od sto za ra tar sku pro iz vod-nju: pše ni ce, ku ku ru za, sun co kre ta, so je, še ćer ne re pe i du va na, uklju ču-ju ći i pro iz vod nju se me na ovih pro iz-vo da i pro iz vod nju se me na krom pi ra i ječ ma,

b) 55 od sto za sto čar sku pro iz-vod nju – tov sto ke (go ve da, svi nja, ova ca i ži vi ne), pro iz vod nju mle ka, uz goj ra snog pri plod nog pod mlat ka u sto čar stvu (go ve da, svi nja, ova ca i ži vi ne) i pče li njih dru šta va.

c) 35 od sto za se zon ske za li he i re zer ve: pše ni ce, ku ku ru za, ulja ri ca i si ro vog ulja, še ćer ne re pe i še će ra, du va na, uklju ču ju ći i za li he se me na

ovih kul tu ra i se me krom pi ra, me sa, ste ri li zo va nog mle ka i mle ka u pra hu, za li he vi na u vi nar skim po dru mi ma i za li he ja bu ka u hlad nja ča ma.

Sub ven ci je agrar nog iz vo zaZa la žu ći se za član stvo u STO

pred log je da se do pri je ma za dr ži kon cept iz vo znog sub ven ci o ni ra nja po ljo pri vre de. Iz vo zne sub ven ci je i pod sti ca nje iz vo za po ljo pri vred nih pro iz vo da po treb no je obez be di ti za do ma će pro iz vo de i pro iz vo de vi-še fa ze pre ra de sa vi so kim uče šćem do ma će sup stan ce, od no sno za pro-iz vo de sa ve ćim ne to de vi znim efek-tom. U okvi ru bu dže ta Sr bi je po treb-no je obez be di ti sred stva za di rekt ne iz vo zne sub ven ci je – is pla te pro iz-vo đa či ma - iz vo zni ci ma na di nar sku pro tiv vred nost ostva re nog nji ho vog de vi znog pri li va. Ni vo iz vo znih sub-ven ci ja po treb no je utvr đi va ti se lek-tiv no i vi še kri te ri jum ski pri la go đa va-ti, na osno vu du go roč nih bi lan snih pro ce na i kon junk tur nih kre ta nja na do ma ćem i svet skom tr ži štu, kao i op štih uslo va i ni voa po ljo pri vred nog pro tek ci o ni zma na glav nim iz vo znim tr ži šti ma uz pu no uva ža va nje pot pi-sa nih Spo ra zu ma o li be ra li za ci ji tr go-vi ne na bi la te ral noj i mul ti la te ral noj osno vi (po seb no EU i CEF TA).

Si stem ske me re u po ljo pri vre di

Kon ci pi ra nje eko nom ske po li ti ke u agra ru za 2013. go di nu tre ba da se ba zi ra na pu nom opo rav ku po ljo pri-vre de, utvr đe ne Na ci o nal nim pro gra-mom za po ljo pri vre du, nje noj fi nan-sij skoj kon so li da ci ji i afir ma ci ji in ten-ziv ne pro iz vod ne struk tu re što tre ba da se re a li zu je po dr škom iz Agrar nog bu dže ta, ko ji je u 2012. go di ni iz no sio 30,3 mi li jar de di na ra i pred sta vljao sa mo 2,4 od sto ukup nog bu dže ta Re pu bli ke Sr bi je za 2012. go di nu.

U 2013. go di ni je neo p hod no usred sre di ti se na iz ra du Stra te gi je po ljo pri vre de i ru ral nog raz vo ja, ko-jim tre ba da se de fi ni še sta tus agra-ra, ta ko da bu de: eko nom ski pro fi ta-bi lan, tr ži šno ori jen ti san i in te re san-tan za far me re i po ljo pri vred na pred-u ze ća da se ovom de lat no sti ba ve iz či sto eko nom skih - pro fit nih raz lo ga, osta vlja ju ći dru gim nad le žnim or ga-ni ma da se ba ve so ci jal nom po li ti kom na se lu i to za pe riod ne kra ći od 10 go di na (oba ve za iz Za ko na o po ljo-pri vre di i ru ral nom raz vo ju iz 2009. go di ne).

Do sled na pri me na SSP, pri stu pa-nje Svet skoj tr go vin skoj or ga ni za ci ji (STO) re a li za ci ja CEF TA i EF TA spo-ra zu ma kao i re a li za ci ja Na ci o nal nog pro gra ma za in te gra ci ju u EU (NPI) pred sta vlja ju pri o ri tet ne eko nom ske ci lje ve Re pu bli ke Sr bi je. Ovi pro ce si

se od vi ja ju pa ra lel no, a nji hov za jed-nič ki kraj nji cilj je in te gra ci ja Sr bi je u evrop ske i svet ske eko nom ske to-ko ve.

Po red po me nu tih pri o ri te ta, je dan od osnov nih ci lje va bi u 2013. go di ni mo rao bi ti rast po ljo pri vred ne pro-iz vod nje po sto pi od oko dva od sto. To je mo gu će ostva ri ti uz pri me nu ade kvat nih me ra eko nom ske po li ti-ke, uve ća nim sred stvi ma Agrar nog bu dže ta, Fon da za raz voj i/ili raz-voj ne ban ke – fon da za raz voj po ljo-pri vre de u mo de lu sa Agro ban kom, fon do va za raz voj po kra ji ne i lo kal nih sa mo u pra va, po slov nog ban kar stva i dru gih, do ma ćih i ino stra nih fi nan sij-skih in sti tu ci ja.

Za klju čak

Po ljo pri vred na pro iz vod nja od-vi ja se pod ve li kim uti ca jem kli-mat skih i dru gih glo bal nih pro me-na sa dra ma tič nim ra stom ce na hra ne i naf te, od no sno in fla ci je i u raz vi je nim ze mlja ma za pa da. Nad sve tom se sve iz ra že ni je nad vi-ja avet gla di ko ja pre ti da ugro zi ži vo te sko ro jed ne mi li jar de lju di. Oči gled no da svet ne ma za jed nič-ku stra te gi ju za bor bu pro tiv ovih pro ble ma.

U ta kvim okol no sti ma Sr bi ja mo-ra što pre da do ne se svo ju Stra te-gi ju o raz vo ju po ljo pri vre de i pred-u pre di sve mo gu će po sle di ce ma nje pro iz vod nje hra ne na ce ne, in fla ci ju i ne do zvo li uvoz hra ne. Isto vre me-no ve ćim iz vo zom hra ne obez be đu je se ve ći mo tiv za ula ga nje u ovaj sek-tor pri vre de. Pro ce ne su da će ova ko sta nje u sve tu po tra ja ti naj ma nje do 2015. go di ne.

Raz voj po ljo pri vre de u Sr bi ji tre-ba usme ri ti na mo der ni za ci ju i pro-me nu pro iz vod ne struk tu re u prav cu ve će tr ži šne ori jen ta ci je i po bolj ša-nje ukup ne efi ka sno sti agra ra. Pro-iz vod no i teh no lo ško pre struk tu ri ra-nje i rast pro duk tiv no sti u po ljo pri-vre di, kao i ve ća kon ku rent nost na do ma ćem i svet skom tr ži štu tre ba se ba zi ra ti na eko lo škim, ener get-skim i eko nom skim kri te ri ju mi ma. Sr bi ju tre ba pre tvo ri ti u pod ruč je tra di ci o nal no - kon ven ci o nal ne po-ljo pri vred ne pro iz vod nje. Isto vre-me no, raz voj na uč no is tra ži vač kog ra da i pri me na po sto je ćih i no vih zna nja i teh no lo gi je omo gu ći će zna-čaj no po ve ća nje obi ma i eko no mič-no sti po ljo pri vred ne pro iz vod nje. Da kle, iz ra da Stra te gi je raz vo ja po-ljo pri vre de i ru ral nog raz vo ja Re pu-bli ke Sr bi je do 2020. go di ne pred-sta vlja ap so lut ni pri o ri tet.

(Autor je član Od bo ra za se lo Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti)

8. mart 2013. 9

ANALITIKA

Piše: Branislav Gulan

AGRAR SR BI JE U SU SRET EVROP SKIM IN TE GRA CI JA MA I AGRAR NOJ PO LI TI CI EU

Me re za opo ra vak po ljo pri vre deKa ko po sled njih go di na vi si na sred sta va u agrar nom bu dže tu be le ži ten den ci ju re la tiv nog i ap so lut nog sma nje-nja (uče šće agrar nog bu dže ta u na ci o nal nom bu dže tu sma nje no je u pe ri o du 2004 - 2012. go di ne sa 5,3 od sto na 2,2 od sto), pred la že se da u 2013. go di ni uče šće agrar nog bu dže ta bu de pet od sto ukup ne vred no sti na ci o nal nog bu dže ta, a da u na red nim go di na ma taj udeo do stig ne 10 od sto.

Agrar ni bu džet

U pred vi dja nji ma za 2013. go di nu u Pri vred noj ko mo ri Sr bi-je je iz ne to, a će Agrar ni bu džet u Sr bi ji u 2013. go di ni iz no si ti 39,3 mi li ja de di na ra 3,68 od-sto na ci o nal nog bu dže ta. S do-dat nim pri ho di ma, Mi ni star stvo po ljo pri vre de će ima ti na ras-po la ga nju 40,2 mi li jar de di na ra od ko jih je 32,8 mi li jar di di na-ra na me nje no za sub ven ci je, a sred stva će bi ti ras po re đe na u skla du sa Za ko nom o pod sti ca-ji ma u po ljo pri vre di i ru ral nom raz vo ju ko ji je na usva ja nju u re pu blič koj Skup šti ni. Deo pod-sti caj nih me ra pred vi đen je u ob li ku ne po sred ni oh pod sti ca ja ko ji su na me nje ni za di rekt nu po dr šku pro iz vod nji i spro vo di-će se u ci lju po ve ća nja pri ho-da, po jef ti nje nja pro iz vod nje, po ve ća nja kon ku rent no sti i pu-nih agro teh nič kih me ra. Bu du ći za kon o poddsti ca ji ma u Sr bi ji bi će do ku ment od stra tešk go zna ča ja ko ji će oba ve zi va ti sva-ku bu du ću Vla du da ga po štu je i spro vo di.

Po ljo pri vred na pro iz vod nja od vi ja se pod ve li kim uti ca jem kli mat skih

i dru gih glo bal nih pro me na

10 8. mart 2013.

SELU U POHODE

Već decenijama u nazad, život u selima širom Srbije iz godi-ne u godinu postaje sve teži.

Neshvatanje ekonomske i etičke uloge koju u životu srpskog naro-da ima selo, te nestabilnost tržišta, upliv monopolista i inostranog kapi-tala kojem selo ne može da parira, pretvara ionako rovit poljoprivredni sektor u područje na kojem, ma-hom, deluju oni koji ili imaju preku potrebu ili nemaju kud.

Mnogi su, pak, skloni da život na selu idealizuju u obrnutom svetlu, gledajući u našem seljaku ne trud-benika i hranitelja koji grca pod te-retom jednog nejunačkog vremena, nego tvrdicu koji bez mnogo osnova nariče nad svojom sudbinom, ula-žući pri tome svoj trud u veselja i skupe automobile.

Međutim, život Stare Bingule, sela koje se nalazi na samoj granici sremskomitrovačke i šidske opštine i koje broji blizu dve stotine sta-novnika, pokazuje sasvim druga-čiju realnost. Odvojeno od ostatka sremskomitrovačke opštine i zatvo-reno između brda, ovo selo opstaje isključivo zahvaljujući požrtvovano-sti, dovitljijvosti i solidarnosti svo-jih žitelja, koji su su pre otprilike desetak godina počeli postepeno da napuštaju ratarstvo i stočarstvo kojem su do tada bili gotovo stopo-stotno posvećeni, usmeravajući se sve više na proizvodnju voća.

Danas uzgajanjem jabuka, bre-saka i jagoda bavi se velika većina Bingulaca. Ratarstvo je svedeno na minimum, a stočarstvo je postalo „privilegija“ starijih koji nemaju do-voljno snage da se posvete voću. U narednih par godina, smatraju me-štani ovog sela, očekuje se da goto-vo osamdeset posto atara koji ima 500 hektara zemlje, bude pokri-veno voćem. To je ovom selu koje ima sedam osnovaca i predškolaca, kažu jedini spas.

- Život od poljoprivrede postaje sve teži i mladi su toga svesni, pri-ča potpredsednik Mesne zajednice Željko Čarnić. Nekada se moglo živeti i od pet, a danas bez pedeset hektara ne vredi ni počinjati posao. Međutim, s obzirom da je Stara Bin-gula, da tako kažem, brdsko – pla-ninsko selo, sve se više ljudi okreću voćarstvu. Za poslove u voćnjaku treba mnogo više vremena, ali se mogu raditi sa manje zemlje i ula-ganja, tako da mnogi upravo u toj grani poljoprivrede vide svoju bu-dućnost. Ovde od ratarsva nema ži-vota i voćarstvo je jedina stvar koja nas može pokrenuti.

Voćarstvo, jedino rešenje

Voćarstvo je, slaže se i Željko Šerfezi, potpredsednik mitrovač-kog Udruženja voćara i čovek koji je uz Marinka Poljakovića, pre više od deset godina prvi u Staroj Bingu-li zasadio veliki voćnjak, jedino re-šenje za izlazak iz krize u kojem se selo već duže vremena nalazi.

- Voćem sam počeo da se bavim pre više od deset godina. Do tada sam bio ratar i nadao sam se da će se stanje na tom polju promeniti, ali sa protokom vremena počeo sam da napuštam tu misao. Trenutno, imam 2.5 hektara pod kruškama i oko 4 pod breskvom. U međuvre-menu, voće je postalo preokupaci-ja najvećeg broja Bingulaca i to ne samo zbog mogućnosti iole bolje zarade, nego i zbog toga što su naši proizvodi izuzetnog kvaliteta. Mi smo brdsko – planinsko selo i naši tereni su, kako je jednom prilikom potvrdio i i profesor Zoran Kese-rović sa Poljoprivrednog fakulteta

u Novom Sadu, odlični i ispunjavaju sve uslove za brzi razvoj voćarstva, ističe Šerfezi.

Veliki problem sa kojim se bingulski voćari trenutno su-sreću je nedostatak vodovodne mreže što otežava prskanje, ali i nedovoljna svest mitrovačke administracije o kapacitetima sremskog voćarstva.

- Što se tiče Udruženja čiji sam potpredsednik i jedan od osnivača, ono je suštinski tek na početku i od njega imamo izvesnu pomoć, ali još uvek nismo profitabilni. Upravo otu-da, nas nekolicina iz Udruženja rešili smo da pokrenemo veliku poljopri-vrednu zadrugu čije će sedište biti u Grgurevcima i koja će biti u stalnoj saradnji sa Udruženjem, odnosno, preko nje pokušaćemo da plasira-mo robu. Trenutno čekamo potvrdu o registraciji i odmah nakon toga počećemo sa radom. U svetu su ko-operative ovog tipa „trend“, ali kod nas još uvek nema dovoljno svesti o njihovom značaju. Istina je i to da se poslednjih godina stvari menja-ju, i mislim da će ova zadruga po-moći da se dodatno ukaže na pred-

nosti dobrovoljnog organizovanja i udruživanja sitnijih poljoprivrednika - objašnjava Šerfezi.

Kako napominje Marinko Poljako-vić, pored bresaka i jabuka, u Sta-roj Binguli sve više su zastupljene i jagode koje sadi svako stanovništvo koje ima mladih i radno sposobnih ukućana.

- Voćarstvo traži dosta više rada, ali omogućava opstanak i sa manjim parcelama i u tome leži razlog našeg preorijentisanja na voćarstvo. Vi u Binguli imate ve-liki izbor voća, a pod jagodom je trenutno negde oko 30 ari. Što se mene tiče, imam tri hektara jabu-ke i tri jutra breskve. U poledu ra-tarstva, sejemo kukuruz i žito i to prevashodno za sopstvene potre-be, objašnjava Poljaković.

Ovce spašavaju od bede

Da je stočarstvo postalo „privile-gija“ starijih Bingulaca, dokazuje i Andrija Melega, koji na svom sa-lašu na samom kraju sela ima pe-deset ovaca. Poljoprivredni je pen-zioner i, kako kaže, da mu nije „ov-čica“, život bi bio znatno teži nego što je trenutno.

- Penzija je dobra u smislu da može da pokrije osnovne troškove, a za dalje sam radim. Bogu hvala, imam volje i snage, a hvala i drža-vi što je dala i toliko koliko jeste. Zapravo, Bingula je specifična po tome što njeni meštani imaju sve-ga, samo nemaju para. Meso ne ku-pujemo, hleb ne kupujemo, jaja ne kupujemo. Sve sami proizvodimo i gotovo da smo prava mala proi-zvodna zadruga. Kupuje se samo ono što je najneophodnije i raskoši kod nas nema – priča nam Andri-ja. – Veliki problem nama nekolici-ni pastira predstavlja i nedostatak pašnjaka, jer je nakon rasforiranja Zadruge deo zemlje pogodne za is-

pašu postao deo šidske opštine. Da nije tako, siguran sam da bi bilo još pastira i ovaca. Ovako, vezani smo za male površine što ograničava broj ovaca, ali i mogućnost napretka.

Stočarstvom se bavi i Zdravko Popović koji ima preko 60 ovaca i 30 koza. Kako kaže, tržište je nesi-gurno i gotovo da ga i nema, tako da se prodaja odvija prilično slabo.

- Kada živiš na selu, ne možeš i ne smeš da se predaš. Borimo se koliko možemo. Prodaja ide slabo: neko traži jedno, neko dva komada, ali nema ni konstantnog ni velikog tržišta - naglašava Popović. - Što se tiče ratarstva, sejem koliko mi je potrebno za stoku. Proda se po koja rakija i to je to. Drugih priho-da nemam, kao uostalom ni ostatak Bingulaca.

Matija Poljaković već dece-nijajma ima svoju tezgu na mitro-vačkoj pijaci. Smatra da posao ne ide tolilko loše, ali bi bilo bolje da postoji mogućnost većeg plasmana robe.

- Sejemo sve po malo - priča Poljaković. - Imam sedam hekta-ra žita, nešto malo više kukuruza, soje, suncokreta i paradajza, dva i po hektara voća, a imam i pedese-tak ovaca. Naš najveći problem je u tome što smo faktički odsečeni od ostatka mitrovačke opštine i upra-vo to nas je nateralo da se posveti-mo voću i da se okrenemo jedni ka drugima. Mislim da je Stara Bingula vremenom izrasla u pravu malu za-drugu u kojoj se svi poznaju i po-mažu i mislim da je to recept kojeg treba da primene i druga sela u Sre-mu i Srbiji jer to je jedini način da se u ovom vremenu preživi. Mi smo svoj spas našli u voćarstvu i ubeđen sam da će to u budućnosti dati do-bre rezultate.

S. Lapčević

STARA BINGULA • OD RATARSTVA DO VOĆARSTVA

Sadnjom voća obnavljaju seloUzgajanjem jabuka, bresaka i jagoda bavi se velika većina Bingulaca. Ratarstvo je svedeno na minimum, a stočarstvo je postalo „privilegija“ starijih koji nemaju dovoljno snage da se posvete voću. U narednih par godina, smatraju meštani ovog sela, očekuje se da gotovo osamdeset posto atara koji ima 500 hektara zemlje, bude pokriveno voćem. To je jedini spasovom selu koje ima sedam osnovaca i predškolaca

Marinko Poljaković

Matija Poljaković

Zdravko Popović

Andrija Melega

Željko Šerfezi

Stara Bingula ovih dana

Sme na go di šnjih do ba pri me-ću je se u vre me nu i pri ro di, iako se ona ne do ga đa od jed-

nom. Naš na rod sli ka ovaj me sec kao sta ru ba bu ko ja ima ne pred vi-di vu ćud i vr lo la ko me nja mi šlje nje. Na ši kra je vi ima ju pre te žno ume re-no kon ti nen tal nu kli mu ko ja se od-li ku je uglav nom bla gim pre la zi ma iz jed nog u dru go go di šnje do ba, a ti pre la zi su ipak naj ne sta bil ni ji to kom mar ta. U ovom pe ri o du na še pod-ruč je se če sto na la zi pod uti ca jem ci klon ske ak tiv no sti iz za pad nog Sre do ze mlja, za tim pro do ra hlad-nog va zdu ha sa pod ruč ja Kar pa ta. Zbog ova kvih si tu a ci ja mart ka-rak te ri še vr lo pro men lji vo vre me. Sun ča ne i re la tiv no to ple da ne vr lo br zo sme nju je ki ša, a če sto i su se-ži ca i sneg, dok to ple ju žne ve tro ve sme nju je hlad ni se ve rac. Kra jem mar ta po ja vlju je se pe riod ve o ma to plog vre me na, a za vre me sta-bil nih ve drih da na ju tra su hlad na s mra ze vi ma, a po sle po dne va vr lo to pla, pa raz li ka iz me đu mi ni mal-ne i mak si mal ne tem pe ra tu re bu-de i po dva de se tak ste pe ni. Mart je je dan od su vljih, ali i je dan od naj ve tro vi ti jih me se ci u go di ni, a u dru goj po lo vi ni po ne kad se be le ži i po sled nji sneg.

Setva jarih useva

Ratari u martu nastavljaju prihranjivanje ozimih useva azotnim đubrivima. Seju se jari usevi – pšenica, zob, raž i ječam, ako to nije učinjeno tokom prethodnog meseca, treba očekivati da će se ovaj posao završiti do konca marta. Jari usevi će se ovog proleća sigurno naći na većim površinama nego što je uobičajeno jer su jesenas mnoge obradive površine planirane za setvu strnih žita ostale nezasejane i dobro bi bilo da se na njima nađu jara strna žita.

Polovinom marta počinje setva jare grahorice, jarog stočnog graška i jare uljane repice. Setva jarih useva treba da se obavi u ovom mesecu, a ne u sledećem, jer se osetno smanjuju prinosi. Treba da se nabavi seme, đubriva i sredstva za zaštitu za useve koji se seju u aprilu i maju. Ako ozimi usevi nisu prihranjeni, prihranjuju se sada, u vreme bokorenja. Poljoprivredni stručnjaci kažu da je ovo pravo vreme za uzimanje uzoraka za hemijsku analizu zemljišta.

Povrtari u martu nastavljaju na otvorenom polju setvu ranih prolećnih useva: mrkve,

peršuna, paštrnjaka, rotkve, rotkvica, spanaća, graška, lukova. Sade se lukovi, ren, salata, kelj, kupus, keleraba. Mrkva klija i niče na temperaturi tri-četiri stepena, za tri do šest nedelja. Seje se od početka marta do početka juna, zavisno od cilja i uslova proizvodnje – navodnjavanja. Tako isto može da se seje i rotkva. U zaštićenom prostoru za proizvodnju rasada za srednjeranu proizvodnju seju se kupusnjače, plavi patlidžan, krastavac, a za kasnu paprika. Seju se i celer, salata, paradajz, praziluk. Već uveliko se beru spanać, mladi crni luk i jesenja salata. Krajem marta počinje direktna setva cvekle i paprika.

Oprez u ishrani

Stočari u martu moraju da budu oprezni sa ishranom stoke. U nizijskim krajevima jagnje se ovce i tom poslu treba pokloniti odgovarajuću pažnju. Ovce se često jagnje noću ili rano u zoru pa po mogućnosti treba dežurati. Ovcama poslje jagnjenja treba dati mlak slankast napoj od mekinja i najkvalitetnije seno. Ovcama, i drugim preživarima, treba davati stočnu so, koja se najčešće prodaje u obliku čvrstih komada u kojima su uz kuhinjsku so i drugi korisni mineralni dodaci. I u ovom mesecu često se tele krave pa treba sa njima postupati oprezno. U jednom uglu, prethodno očišćenom, treba prostreti čistu slamu. Pri teljenju poželjno je da prisustvuju iskusna lica koja će pomoći ako dođe do nekih komplikacija. Proverite na vreme broj telefona dežurnog veterinara koji može zatrebati. Kada se krava oteli, pupak treba obavezno dezinfikovati u jodnoj tinkturi, a oteljenoj kravi dati mlak

napoj: vodu u kojoj su razmućene najkvalitetnije mekinje. U jasle se stavlja najkvalitetnije seno. Ako tele treba da sisa, dovoditi ga na podoj svaka tri sata, ili ga ostavljati kraj krave da sisa po volji. Posle zimske ishrane stoku treba dovesti u dobru kondiciju. Posebnu brigu posvetiti izbalansiranoj ishrani. Stoku ne ispuštati na ispašu i čuvati je od prehlade jer se počinje linjati.

Voćari i vinogradari u martu podižu matičnjake vegetativnih i generativnih podloga, rastila i zasade voćnjaka. Završava se rezidba jabučastih i koštičavih voćnih vrsta. Suzbijaju se korovi u voćnjacima i obavlja međuredna obrada oranjem. To je veoma važan posao jer vegetacija uveliko kreće i teba se pobrinuti da korov bude blagovremeno uništen kako ne bi korisnim biljkama trošio dragocenu hranu. Obavlja se skraćivanje okulanata u rastilu, te podmlađivanje i prekalemljavanje voćaka. Orezuju se kupine i maline i izvodi plavo prskanje breskve i kajsije. U rasadniku i voćnjacima obavlja se prihranjivanje. Posađene sadnice se prekraćuju.

U vinogradu se utvrđuje broj izmrzlih okaca. Kalemi se na zrelo. Obavlja se stratifikacija kalemova i sade se kalemovi vinove loze. Ogrću se mladi čokoti i uklanjaju površinske žile. Stajnjak i mineralna azotna đubriva rasturaju se po vinogradu. Vrši se rezidba vinograda na zrelo. Treba skinuti staru koru sa čokota. Obavlja se duboka obrada zemljišta u redovima i između njih. Popunjavaju se prazna mesta u vinogradu.

U vrtu i na okućnici sadi se ukrasno drveće i grmlje. Korovi pored puteva pršću se herbicidima. U drugoj polovini meseca treba okopavati ili odmotavati ruže i propisno ih orezati. Ukrasno drveće i grmlje koje nije orezano u prošlom mesecu, što pre orezati. Svi koji sakupljaju lekovito bilje kreću na posao. Kucnuo je njihov čas. Vrijeme je za hrastov lišaj, podbel… Pođubrite zemlju oko biljaka i ne zaboravite da se đubrivo sporo raspada i da bi se potpuno sjedinilo sa zemljom treba oko mesec dana. Iz podruma iznesite biljke koje su tamo bile preko zime.

8. mart 2013. 11

KA LEN DAR RA DO VA ZA MART

Prognoza vremena do kraja marta

Vre me je za se tvuMart je je dan od su vljih, ali i je dan od naj ve tro vi ti jih me se ci u go di ni, a u dru goj po lo vi ni po ne kad se be le ži i po sled nji sneg

12 8. mart 2013.

GAZDINSTVA

Poljoprivrednik Đorđe Đuričić iz Kupinova zajedno sa svo-jim sinom Srećkom obrađuje

ukupno oko 20 hektara zemlje, od čega je 12 u njegovom vlasništvu. Na toj površini oni uzgajaju stan-dardne kulture koje su namenjene prvenstveno ishrani stoke, a jedino prodaju pšenicu, ukoliko im neke količine preteknu.

- Još dok sam bio zaposlen obra-đivao sam zemlju, jer je taj posao radio još i moj otac Spasa, a od kako sam u penziji to sam još do-datno proširio, s obzirom da mi se u međuvremenu pridružio i sin Sreć-ko. Osim zemlje, držimo i stoku: junad, svinje i nešto muznih krava. Od toga vrlo teško možemo da ži-vimo, s obzirom da sin nije nigde

zaposlen, a ima porodicu sa troje dece. Jedina je sreća što i supruga i ja imamo penziju, tako da se sa tim novcem ispomažemo. Inače, sve što se od poljoprivrede zaradi ulaže se ponovo u narednu proizvodnju, tako da tu ne ostane gotovo nika-kvog prihoda. U svim selima, pa tako i kod nas, je teško bez zemljo-radničkih zadruga, posebno u sta-račkim domaćinstvima. Jer, šta će onaj koji radi zemlju, a ima recimo 80, 85 godina? Njega ucenjuju svi,

počev od onoga ko mu dolazi kući i otkupljuje mleko jeftino, jer zna da on, pošto je star, ne može nigde da ga odnese, pa do onih koji iz istog razloga stavljaju visoke marže na đubrivo i seme. Jer, gde neko ko je star, nemoćan i sam, da ide da na-bavlja seme, gde da odnese pšeni-cu, ako nema nikoga da mu pomo-gne – sa ogorčenjem se pita Đorđe Đuričić, poljoprivrednik iz Kupinova, dodajući da ga najviše zabrinjava to što u državi nema nikoga ko bi stao

iza seljaka, a posebno iza stočara.Njegov sin Srećko Đuričić napo-

minje da je trenutna cena svinja 150 dinara, iako su računali da će ona iznositi oko 230 i dodaje:

- Na tome ćemo imati veliki gu-bitak, jer smo prinuđeni da ih zbog kilaže prodamo baš sad. Ipak, ja sam se opredelio da se bavim ovim poslom, da nasledim svog oca, od-nosnu svoga dedu i da nastavim da jednoga dana samostalno radim ovo što sada radimo nas dvojica zajedno. A s obzirom da imam tek 35 godina nadam se da ću dočekati i neke bolje dane za nas poljopri-vrednike. Ovo je jedini posao gde se radi 24 sata, tako da bi bio red

da se adekvatno i zaradi, a ne kao što je to danas, da od sveg našeg truda, rada i zalaganja imamo tek toliko da možemo da preživimo. Imam troje dece, pa ako bude išlo ka boljem usmerio bi i njih da se bave poljoprivredom.

Porodica Đuričić nije kreditno zadužena, a do sada nisu koristila nikakve subvencije od države. A da li će tako ostati i u buduće kažu da to u ovom trenutku ne mogu reći, jer je situacija u poljoprivredi takva da ne mogu ništa sa sigurnošću da planiraju. S. Mihajlović

KUPINOVO • PORODICA POLJOPRIVREDNIKA ĐORĐA I SREĆKA ĐURIČIĆA

Teško je bez zemljoradničkih zadruga- Najviše me zabrinjava to što u državi nema nikoga ko bi stao iza seljaka, posebno iza stočara, a naročito su u teškoj situaciji staračka domaćinstva koja se bave poljoprivredom – kaže Đorđe Đuričić iz Kupinova

Deda Spasa - najstariji član porodice Đuričić

Đorđe Đuričić na svakodnevnom poslu

Srećko Đuričić iz Kupinova

Andrea sa pradedom Spasom

138. mart 2013.

ZADRUGARSTVO

Prva vinogradarsko vinarska zadruga ovog tipa u Srbiji „Sveti Trifun i Dionis“ osnova-

na je prvog marta 2012. godine sa ciljem da pomogne malim vinarima u proizvodnji, promociji i plasmanu vina na tržište. Godinu dana nakon osnivanja, v.d. direktora Aleksan-dar Kovačević za „Sremski poljo-privrednik“ govori o postignutim re-zultatima, kadrovskim promenama i borbi za tržište.

Odakle potreba za osnivanjem jedne ovakve zadruge i šta je ona donela svojim članovima?

- Naša zadruga nastala je iz Udruženja ljubitelja vina „Slanka-menka“ kada je određeni broj vino-gradara i vinara rešio da se udruži zarad zajedničkih interesa. Tako je na-stala specijalizovana profitabilna orga-nizacija u čija je osnivačka skupština održana 1. marta prošle godine i kojoj je pristupilo 20 članova. Zvanično zadruga je registrovana u Agenciji za privredne registre i tada je počela sa radom. Motiv za organizaciju zadruge ovog tipa je bio da vinari sa malim posedima, površine između tri i pet hektara, na organizova-niji način dođu do opreme za vinograde, veštačkog đubriva i hemije kao i mašina za obradu vinograda. Poznato je da da je jeftinija obrada vinograda po zadružnom principu, zatim organizovaniji plasman vina kao i prodaja grožđa. Vinogradari su prevazišli sve prepreke koje su postojale među njima zbog različitih stavova i po-vršina vinograda i nakon toga rešili da zajedno deluju.

Zadruga je prvog marta obeležila prvu godišnjicu rada. Koje ste ciljeve postigli za ovih godinu dana?

- Mogu da kažem da smo na samom početku od osnivanja imali brojne poteš-koće pre svega sa APR-om koje su trajale četiri meseca zbog zastoja prilikom pri-javljivanja. Potom smo imali problem sa nazivom zadruge jer smo morali da traži-mo odobrenje sveštenih lica da naša za-druga ponese ime „Sveti Trifun“. Ključnu ulogu u rešavanju ovog problema su odi-grali Zadružni savez Vojvodine i Zadružni savez Srbije kada su intervenisali. Reše-nje o registraciji smo dobili tek u junu tako da je to bio prilično kratak period da se nešto ozbiljnij uradi. U toku jese-ni kada je počela berba pristupili smo nabavci buradi za podrume i enoloških

sredstava i to sve posredstvom zadruge.Na zimu je počeo period sajmova, a prvi značajniji sajam na kojem smo učestvovali održan je u Somboru. Imali smo uče-šće i na Etno sajmu u Beogradu gde smo na najbolji mogući način predstavili našu zadrugu. Ovih dana pripremamo se za sajam u Vršcu i sajam hrane u Beogradu. Od velikog značaja je to što smo pristupili Kla-steru vinogradara i vinara Vojvodi-ne, a naš član Milan Spasić iz Starog Slankamena je izabran za predsed-nika Upravnog Odbora Klastera.

Na koji način se finansira zadruga i hoće li biti najavlje-nih personalnih promena?

- Naša zadruga se finansira na dva načina. Prvi je iz redovne članari-ne koja na godišnjem nivou iznosi 200 evra u dinarskoj protivvrednosti i plaća se kvartalno. Drugi način finansiranja se ostvaruje prometom od rabata za hemij-ska sredstva. Članarina je obavezna jer mi nismo neka bilo kakva organizacija koja se sastala zbog degustacije vina, već da ozbiljno radimo na našoj promo-ciji i stvaranju što boljih uslova za po-slovanje. Zbog toga su nam dobrodošli i vinari iz drugih opština koji takođe mogu biti članovi naše zadruge. Ove godine treba da rešimo pitanje sedišta zadruge i našeg zadružnog podruma. To je vrlo ozbiljna priča i tako ćemo i nastupiti. Inače, što se tiče promena u organizaciji, na sledećoj redovnoj prolećnoj skupštini neakativne članove Upravnog Odbora za-menićemo drugim članovima.

Može se reći da vam je prethodna godina bila probna u aktivnostima, koji su vam planovi za ovu godinu?

- S obzirom da smo krenuli od nule i da je za nešto više potrebno vreme i finansije, mogu slobodno reći da sam zadovoljan. Ovo je ključna godina da na-pravimo napredak i postignemo mnogo više. Jako je teško postići dogovor, reci-mo oko hemijskih sredstava kada imate 20 različitih vinograda. Ta nabavka je mnogo teža nego kod zadrugarstva, na primer, u ratarskoj proizvodnji. U našem

slučaju imate kalemove iz Srbije i kale-move iz Italije koji su vrhunskog kvalite-ta tako da treba postići saglasnost među zadrugarima. Prošla godina je služila da vidimo naše vrline i mane i da oprede-limo jak kurs za budućnost. Zadruga neće posustati to je sigurno i verujem da ćemo ove godine biti mnogo agresivniji u zahtevima prema Pokrajini i Republici i učestvovaćemo na konkursima za vino-gradarstvo. Predstoji nam mnogo posla i izuzetno je važno da se mali vinari udru-žuju jer bez toga nema napretka.

M. Balabanović

INĐIJA • VINOGRADARSKO VINARSKA ZADRUGA “SVETI TRIFUN I DIONIS“

Agresivnija promocija i podrška države- Prošla godina je poslužila da sagledamo naše vrline i mane, ali zadruga neće posustati. Verujem da ćemo ove godine biti mnogo agresivniji u promociji i da ćemo tražiti podršku Pokrajine i Republike - kaže Aleksandar Kovačević v.d. direktora prve vinogradarsko vinarske zadruge

Aleksandar Kovačević

Sa jedne od skupštine zadruge

14 8. mart 2013.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 25. februara do 1. marta 2013. go di ne

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

BUDIMPE[TA

P[ENICA KUKURUZ

218.31 EUR/t (futures mart 12)

202.56 EUR/t (futures mart 12)

EURONEXT PARIZ

P[ENICA KUKURUZ

248.25 EUR/t (futures mart 12)

227.25 EUR/t (futures mart 12)

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs INFO SLU@BA

021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.rsbranimir.alivojvodic@limagrain.rswww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

Pozitivni znaci o poboljšanju izvoza iz SAD se najviše doprinoli rastu cene ove žitarice na čikaškoj berzi. Kukuruz sa martovskom isporukom je skuplji za 4,17% u odnosu na prethodnu nedelju. Cena fjučersa na pšenicu je i ove nedelje imala dvosmeran pravac kretanja, da bi nedelju završila sa padom od 1,89%.

Cena soje je u nedelji dvosmernih kretanja zabeležila pad od 0,9%. Tržište soje je bilo pod pritiskom vesti o logističim problemima u Brazilu i povećanom izvozu, što je uticalo na rast cene, koji je međutim bio nadjačan uticajem rasta vrednosti dolara, uzimanjem profita i povoljnim padavinama u Argentini. Sačma je pojeftinila za 0,57%.

U Budimpešti su cene pšenice i kukuruza pale za 2,79% odnosno 0,78%. Martovski fju-čers na pšenicu u Parizu je skuplji za 2,37%, dok je rast cene kukuruza sa isporukom u martu 1,45%.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

Konačno jedna nedelja solidnog obim a prometa na „Produktnoj berzi“. Silazni trend cena ne samo da je zadržan nego je tokom protekle nedelje bio još izraženiji. I ponovo bez prometa pšenicom, mada se ista nudila i po 23,00 din/kg, bez PDV-a, kao i prošle nedelje.

Istovremeno situacija oko zaraženosti kukuruza aflatoksinom, prouzrokovala je ma-sovnu ponudu ovog artikla, tako da je nje-gova cena padala iz dana u dan, da bi se na

današnji dan zaustavila na nivou od 20,00 – 20,50 din/kg, bez PDV-a. Kukuruz je svojom atraktivnom cenom, posmatrano iz perspekti-ve potencijalnih kupaca, apsolutno dominirao u strukturi prošlonedeljnog prometa.

Pored kukuruza i cena soje je već duže vreme u padu. Ove nedelje sojom u zrnu tr-govalo se po ceni od 54,80-55,00 din/kg, bez PDV-a.

Ovakva cenovna kretanja, posebno na tržištu kukuruza, dovela su do veoma izra-ženog pada indeksne vrednosti PRODEX-a. Ovaj indeks na današnji dan beleži vrednost od 237,47 indeksnih poena, što je za čak 7,31 indeksnih poena niže nego prošlog petka.

PRODEX

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP MART 2012.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pšenica 262.72 $/t 256.92 $/t 259.27 $/t 258.75 $/t 260.00 $/t

Kukuruz 271.72 $/t 272.98 $/t 277.55 $/t 279.28 $/t 283.22 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UPpo ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Soja, zrno mar. 12 536.91 $/t 533.24 $/t 531.91 $/t 535.51 $/t 541.69 $/tSojina sačma mar. 12 426.90 $/t 425.60 $/t 427.70 $/t 429.30 $/t 434.80 $/t

RO BA PO NU ĐE NA KO LI ČI NA (t)

CE NA PO NU-DE DIN/KG SA

PDV-OM

ZA KLJU ČE NA KO LI ČI NA (t)

ZA KLJU ČE NA CE NA DIN/KG SA

PDV-OM

Kukuruz, rod 2012. 1.386 21,60-24,19 1.100 21,60-23.76

Kukuruz, rod 2011. (gratis lage) 50 22,14-23,22 50 22,14-23,22

Soja, rod 2012. 117,7 59,18-59,40 98 59,18-59,40

Suncokretova sačma, min. 33% proteina 24 35,52 24 35,52

Suncokretova sačma, min. 33% proteina(odloženo plaćanje)

25 34,20 25 34,20

Mineralno đubrivo AN (fco-kupac) 50 37,91 50 37,91

Mineralno đubrivo KAN 25 28,51 25 28,51

Sojina sačma, min. 44% 800 68,40-70,32 300 68,40

Pšenica, rod 2012. 1.100 24,84-25,92 - -

Mineralno đubrivo SAN 100 34,24 - -

• Nastavak pada cene kukuruza• Pad cene soje• Dešavanja na svetskim berzama

Analizirajući berzansko robno tržište u No-vom Sadu, već treću nedelju za redom konstatujemo da se trgovanje na kraju

nedelje zatvara po cenama koje su na sezon-skom minimumu. Stiče se utisak da je ovoga puta taj minimum prihvatljiv i za hronično neli-kvidnu tražnju, pa je i promet veći u odnosu na prethodni period. U protekloj nedelji količinski obim prometa roba trgovanih preko berze je iznosio ukupno 1.672 tone, što je čak 4,5 puta veći promet nego prethodne nedelje. Za pome-nutu količinu robe kupci su morali da izdvoje 56.598.650 dinara, što je u odnosu na finan-sijsku vrednost prometa iz prethodne nedelje 3,72 puta više.

Kukuruz je svakako bio tema broj jedan i to ne samo u tržišnim analizama već i kao medij-ska tema namenjena najširoj javnosti. Razlozi ovakve medijske pažnje su dovoljno poznati, pa čak možda i previše eksploatisani. Ono što je po tržište najvažnije, jeste činjenica da se celokupna priča oko zdravstvene ispravnosti za-vršila pravim cenovnim sunovratom ove robe. Cena kukuruza početkom nedelje startovala je sa nivoa 22,00 din/kg bez PDV, da bi sredinom nedelje pala na nivo od 20,00 din/kg, što pred-stavlja aktuelnu cenu trgovanja i na samom kraju nedelje. Činjenica da se poslednja tri dana u protekloj nedelji trgovalo po istoj ceni, da je bio solidan obim trgovanja i količinski i po broju zajključenih ugovora, te da nije bilo pokušaja tražnje da se cena obori ispod ovog nivoa, nagoveštava da bi ovo mogla ujedno biti i donja granica ispod koje u narednom perio-du cena kukuruza ne bi dalje padala. Prosečna nedeljna cena trgovanja iznosila je 22,57 din/kg (20,90 bez PDV), što je za 6,98% niža cena nego prethodne nedelje. Istorijski posmatrano,

ne pamti se kada je jedna roba kojom se tako frekventno trguje na berzi imala tako veliki ne-deljni cenovni pad.

Trgovanje pšenicom je potpuno pasivno ili bolje reći ono već dve nedelje uopšte ne po-stoji. Koliko je podatak o poslednjoj zaključenoj berzanskoj ceni na nivou od 25,80 din/kg bez PDV, od sredine februara potpuno neaktuelan, govore činjenice da se ova roba trenutno nudi po ceni od 23,00 din/kg, ali da ni za tu ponudu ne postoji zainteresovanost tražnje. Blagi ce-novni oporavak pšenice na svetskim berzama uliva nadu da bi i domaće tržište moglo da se aktivira i vrati u očekivane tokove.

Soja je na novom minimumu koji iznosi 54,80 din/kg bez PDV koliko je iznosila vrednost ove robe na bazi poslednjeg zaključenog ugovo-ra u nedelji za nama. Prosečna cena nedeljnog trgovanja iznosila je 59,35 din/kg (54,95 bez PDV). To je za 2,74% cenovni pad u odnosu na prosečnu cenu trgovanja u prethodnoj nedelji. Iz soja kompleksa tradicionalno je prisutna i sojina sačma sa 44% proteina, čija je cena pro-tekle nedelje iznosila 68,40 din/kg (57,00 bez PDV), što je pad u odnosu na prethodnu nedelju od 4,47%.

Suncokretova sačma po svom prisustvu na berzanskom tržištu opravdava epitet najprijat-nijeg iznenađenja u ovogodišnjem trgovanju. Protekle nedelje ovom robom se trgovalo po prosečnoj ceni od 34,85 din/kg (29,04 bez PDV) ili po 2,55% nižoj ceni nego prethodne nedelje.

Nešto intenzivnije trgovanje mineralnim đu-brivima, prvi je nagoveštaj predstojeće prolećne setve. U proteklom nedeljnom periodu trgovalo se mineralnim đubrivom AN po ceni od 37,91 din/kg i mineralnim đubrivom KAN po ceni od 28,51 din/kg.

STIPS - VOJVODINA

VOĆE OD 25.2.2013.DO 4.3.2013.

POVRĆE OD 25.2.2013.DO 4.3.2013.

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

Datum prikupljanja podataka: 25. 2 - 4. 3. 2013. god.

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

Datum prikupljanja podataka: 25.2. - 4.3. 2013. god.

Mesto prikupljanja cena: Ju`no-banatski okrug

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

SILOS Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

8. mart 2013.

Mesto prikupljanja cena: Pan~evo - zelena pijaca

Mesto prikupljanja cena: Pan~evo - zelena pijaca

CENE @IVE STOKE - 25.2 - 4.3. 2013. god.

Mesto prikupljanja cena Pančevo - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

15

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Lucerka (seno u balama)

bala 12-25 kg Domaće kg 30 33 33 rast prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Sojina sačma (44% proteina)

džak 33 kg Domaće kg 110 120 120 rast vrlo

slaba

2Suncokretova sačma (33%

proteina)

džak 33 kg Domaće kg 60 70 70 pad vrlo

slaba

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen)

džak 50 kg Domaće kg 28 30 28 pad prosečna

2Lucerka (seno u balama)

džak 12-25 kg Domaće kg 30 33 33 rast prosečna

3 Pšenica džak 50 kg Domaće kg 30 32 30 pad prosečna

4 Stočni ječam džak 50 kg Domaće kg 32 35 32 pad slaba

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen)

rinfuz Domaće kg 22 23.6 22 pad prosečna

2

Kukuruz (okrunjen, veštački sušen)

rinfuz Domaće kg 22 23 22 pad prosečna

3 Pšenica rinfuz Domaće kg 23.15 25 23.15 pad prosečna

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast Rasa Jed.Mere

Cena (din)Trend Ponuda,

broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase kg 280 300 300 - vrlo slaba

2 Krmače za klanje >130 kg sve rase kg 150 160 160 rast vrlo slaba

3 Prasad 16-25 kg sve rase kg 240 250 250 rast vrlo slaba

4 Priplodne biserke sve težine sve rase kom. 250 250 250 - vrlo slaba

5 Tovljenici 80-120 kg sve rase kg 160 180 180 bez promene vrlo slaba

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponudamin max dom

1 Junad >480 kg sve rase 210 220 210 bez promene slaba

2 Krmače za klanje >130 kg sve rase 136 140 140 pad vrlo slaba

3 Tovljenici 80-120 kg sve rase 160 175 170 pad prosečna

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz (uvoz) kg 220 250 220 bez promene dobra

2 Banana (sve sorte) Uvoz (Ekvador) kg 110 120 110 bez promene dobra

3 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz (Turska) kg 130 140 140 bez promene dobra

4 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 80 100 80 bez promene dobra

5 Jabuka (Delišes ruž.) Uvoz (Italija) kg 150 160 160 rast prosečna

6 Jabuka (Delišes zlatni) Uvoz (Italija) kg 150 160 150 rast prosečna

7 Jabuka (Greni Smit) Uvoz (Italija) kg 150 160 150 rast prosečna

8 Jabuke (Jonagold) Domaće kg 80 100 80 - prosečna

9 Jabuka (ostale) Domaće kg 80 100 80 bez promene dobra

10 Jagoda (sve sorte) Uvoz (uvoz) kg 450 500 500 - prosečna

11 Kivi (sve sorte) Uvoz (Italija) kg 140 150 150 bez promene dobra

12 Kruška (ostale) Uvoz (Italija) kg 280 300 300 bez promene prosečna

13 Lešnik (očišćen) Domaće kg 800 1.000 800 bez promene dobra

14 Limun (sve sorte) Uvoz (Španija) kg 140 150 150 bez promene dobra

15 Mandarina (sve sorte) Uvoz (Kipar) kg 150 160 150 bez

promene dobra

16 Nar (sve sorte) Uvoz (Turska) kg 250 300 300 bez promene dobra

17 Orah (očišćen) Domaće kg 900 1.000 1.000 bez promene dobra

18 Pomorandža (sve sorte) Uvoz (Grčka) kg 80 100 80 bez

promene dobra

19 Smokva (suva) Uvoz (Turska) kg 400 500 400 - dobra

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 35 40 40 bez promene dobra

2 Brokola (sve sorte) Uvoz (Italija) kg 200 250 250 rast dobra

3 Celer (sve sorte) Domaće kg 150 180 150 bez promene dobra

4 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 50 60 60 bez promene dobra

5 Karfiol (sve sorte) Uvoz (Italija) kg 200 250 250 bez promene dobra

6 Kelj (sve sorte) Domaće kg 80 100 100 bez promene dobra

7 Krastavac (salatar) Uvoz (Grčka) kg 250 300 250 bez promene prosečna

8 Krompir (beli) Domaće kg 70 80 80 bez promene dobra

9 Krompir (crveni) Domaće kg 70 80 70 bez promene dobra

10 Kupus (mladi) Domaće kg 50 60 50 bez promene prosečna

11 Kupus (sve sorte) Domaće kg 30 40 30 bez promene prosečna

12 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 250 300 300 bez promene dobra

13 Luk crni (mladi) Domaće veza 30 35 30 bez promene dobra

14 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 50 60 60 bez promene dobra

15 Paprika (Babura) Uvoz (Španija) kg 300 350 300 bez promene prosečna

16 Paprika (ljuta) Uvoz (Grčka) kg 550 600 600 bez promene prosečna

17 Paprika (šilja) Uvoz (Španija) kg 300 350 300 pad prosečna

18 Paradajz (chery) Uvoz (Italija) kg 300 400 300 pad dobra

19 Paradajz (sve sorte) Uvoz (Turska) kg 220 250 250 rast prosečna

20 Pasulj (beli tetovac) Domaće kg 300 350 350 pad dobra

21 Pasulj (beli) Domaće kg 300 350 300 pad dobra

22 Pasulj (šareni) Domaće kg 300 350 300 pad dobra

23 Pasulj (žuti) Uvoz (uvoz) kg 400 450 450 bez promene slaba

24 Patlidžan (sve sorte) Uvoz (Italija) kg 250 300 300 bez promene prosečna

25 Paškanat (sve sorte) Domaće kg 150 180 150 bez promene dobra

26 Peršun (korenaš) Domaće kg 150 180 150 bez promene dobra

27 Peršun (lišćar) Domaće veza 15 20 20 bez promene dobra

28 Pečurke (šampinjoni) Domaće kg 180 200 200 bez promene dobra

29 Praziluk (sve sorte) Domaće kg 80 100 80 pad dobra

30 Rotkva (sve sorte) Domaće kg 50 60 60 rast dobra

31 Rotkvica (sve sorte) Domaće veza 50 60 50 bez promene dobra

32 Tikvice (sve sorte) Uvoz (uvoz) kg 220 250 250 bez promene dobra

33 Zelen (sve sorte) Domaće veza 50 60 50 bez promene dobra

34 Zelena salata (sve sorte) Domaće komad 50 60 50 bez promene dobra

35 Šargarepa (sve sorte) Domaće kg 80 100 80 bez promene dobra

OR GAN SKA PRO IZ VOD NJA

Po kra jin ski se kre ta ri jat za pri-vre du, za po љlja va nje i rav no-prav nost po lo va, u sa rad nji sa

Po kra jin skim se kre ta ri ja tom za po-ljo pri vre du, vo do pri vre du i љu mar-stvo i Ze le nom mre žom Voj vo di ne, to kom 2013. go di ne će re a li zo va ti pro gram "Or gan ska hra na – šan sa za sve", na me njen že na ma iz se-o skih sre di na. Na kon fe ren ci ji za no vi na re, odr ža noj u Vla di Voj vo di-ne, kra jem fe bru a ra, re če no je da će ovim ak tiv no sti ma ko or di ni ra ti struč na rad na gru pa ko ju pred vo-di prof. dr Bran ka La zić, is tak nu ti struč njak u ovoj obla sti i pro fe sor ka No vo sad skog uni ver zi te ta.

Je dan od uče sni ka kon fe ren ci je, Bra ni slav Kne že vić, za me nik po-kra jin skog se kre ta ra za po ljo pri vre-du, vo do pri vre du i šu mar stvo, tom pri li kom je sa op štio osnov ne po dat-ke o pla no vi ma raz vo ja, pro gra mi-ma i kon kur si ma svo ga se kre ta ri-ja ta. Za "Srem sku po ljo pri vre du", po red osta log, još je re kao:

- Ima ju ći u vi du na sto ja nja da se po bolj ša po lo žaj že ne u voj vo đan-skim ru ral nim sre di na ma, pro gram je i kon ci pi ran sa ci ljem nji ho vog eko nom skog osna ži va nja, po la ze-ći od či nje ni ce da se že ne tra di ci-o nal no ba ve ba što van stvom, vo de bri gu o is hra ni po ro di ce i kva li te tu na mir ni ca. Po red osta log, ak tiv no sti

u okvi ru ovog pro gra ma ob u hva ta ju ma pi ra nje ka pa ci te ta i re sur sa že na sa se la za oba vlja nje bio-ba šten ske i mul ti funk ci o nal ne or gan ske pro-iz vod nje. Bi će or ga ni zo va ne pro-mo tiv ne tri bi ne na te mu "Or gan ska hra na – šan sa za sve", u ci lju in for-mi sa nja o or gan skoj po ljo pri vre di, nje nim mo guć no sti ma i pi ta nji ma bi zni sa. Ta ko đe, za že ne - po čet ni-ce u ovom po slu pred vi đe ni su ra zni

vi do vi edu ka ci je, a one će bi ti i pod-sti ca ne za po kre ta nje no vih bio-ba-šti i dru gih ob li ka ra da na po ro dič-nom po se du.

Svi ovi pro gram ski za da ci, ka že Kne že vić, u prak si će se na sla nja-ti na pro je kat či ji je no si lac Cen tar za or gan sku pro iz vod nju iz Se len-če. Taj cen tar već sa da ima sna žnu po dr šku Se kre ta ri ja ta za po ljo pri-vre du, Re gi o nal ne raz voj ne agen-

ci je Bač ke, Po ljo pri vred ne ško le iz Ba ča, kao i op šti na Bač ka Pa lan ka, Bač i Odža ci. Pro je kat pod ra zu me-va i teh nič ko opre ma nje ško le u Ba-ču, for mi ra nje kla ste ra za or gan sku pro iz vod nju, a sve u ci lju po dr ške i osna ži va nja po lo ža ja pro iz vo đa ča or gan ske hra ne.

- Pro gra mom me ra za spro vo đe-nje po li ti ke raz vo ja se la na te ri to ri ji AP Voj vo di ne u 2013. go di ni, u okvi ru na šeg se kre ta ri ja ta, pla ni ra no je su-fi nan si ra nje spe ci fič nih pro je ka ta u obla sti agra ra. Sve to bi, pre sve ga, tre ba lo da do pri ne se ak ti vi ra nju lo-

kal nih po ten ci ja la i sma nje nju od li-va se o skog sta nov ni štva u gra do ve. Se kre ta ri jat za po ljo pri vre du pla ni-ra da sub ven ci o ni še tro ško ve pr ve ser ti fi ka ci je or gan ske pro iz vod nje. Sred stva iz ovog pro gra ma će se do de lji va ti kao na dok na da de-la tro ško va kon tro le i ser ti fi ka ci je pro iz vo da do bi je nih po me to da ma or gan ske pro iz vod nje – re kao nam je Bra ni slav Kne že vić, za me nik po kra jin skog se kre ta ra za po ljo-pri vre du, vo do pri vre du i šu mar-stvo AP Voj vo di ne.

D. P.

Ka ko bi se eko nom ski osna ži le se o ske že ne u AP Voj vo di ni, Po kra jin ski se kre ta ri jat za pri-

vre du, za po šlja va nje i rav no prav-nost po lo va po kre nuo je pro je kat pod na zi vom „Or gan ska hra na-šan-sa za sve“. Na tri bi ni ko ja je pro šle ne de lje odr ža na u Kul tur nom cen tru u In đi ji, a uz po dr šku Agen ci je za ru ral ni raz voj, uče stvo va le su že ne iz ne ko li ko udru že nja sa te ri to ri je op šti ne ka ko bi se edu ko va le i opre-de li le da u svo jim do ma ćin stvi ma za poč nu or gan sku pro iz vod nju. Ovo je bi la pr va u ni zu tri bi na, a ka ko ka žu iz Po kra ji ne vi še od 700 že na se pri ja vi lo za ovaj pro je kat.

- Pro je kat „Or gan ska hra na-šan-sa za sve“ sa mo je deo ve li kog pro-gra ma ko ji se kre ta ri jat re a li zu je a od no si se na ob no vu u pri vre di i za nat stvu. Za po či nje mo kon kre tan pro je kat ko ji se od no si na se o ske

že ne sa ko ji ma sa ra đu je mo go di na-ma una zad. Mi vi di mo i pre po zna je-mo u nji ma,upr kos te škom ži vo tu, jed nu iz u zet nu ener gi ju i sna žan po ten ci jal i kre a tiv nost - is ta kla je Ani ta Be re tić po moć ni ca po kra jin-skog se kre ta ra za pri vre du, za po-šlja va nje i rav no prav nost po lo va i do da la:

- Mi si ja ko ju naš se kre ta ri jat ima je ste eko nom sko osna ži va nje že na, jer je sa mo ta kva že na uspe šna i za do volj na. Sa mo za ove pro gra-me Vla da Voj vo di ne je ove go di ne za sa da na me ni la oko pet mi li o na di na ra.

I že ne struč nja ci sa Po ljo pri vred-nog fa kul te ta u No vom Sa du is ta kle su da je cilj ove tri bi ne da na u če že-ne ka ko da pro iz vo de hra nu u svo-jim bio ba šta ma.

- Že li mo da na u či mo že ne ka-ko da pro iz vo de hra nu zdra vu za

se be i svo ju po ro di cu, a one že ne ko je ima ju ba šte ve će od 500 kva-drat nih me ta ra da se udru žu ju i da do bi je mo pro iz vo de ko je će mo la-ko pla si ra ti. Mi će mo naj bo lje ba šte pro mo vi sa ti na no vo sad skoj pi ja ci a pro iz vo de pre po ru či ti pro dav ni ca ma zdra ve hra ne. Na taj na čin obez be-di će mo že na ma ma te ri jal nu si gur-nost - re kla je pro fe sor ka Bran ka La zić sa Po ljo pri vred nog fa kul te ta i iz ra zi la na da nje da će se u okvi ru Vla de Voj vo di ne obez be di ti do dat na sred stva da sve bio ba šte bu du ser-ti fi ko va ne i do bi ju dr žav nu ozna ku.

- Po red bio-ba šti, za la že mo se za to da že ne za poč nu pro iz vod nju ja ja,uz goj ži vi ne i ma lih voć nja ka. Že li mo da Voj vo di na bu de ba šta pu-na po vr ća, vo ća, cve ća i le ko vi tog bi lja za de cu i unu čad.

Tri bi na na te mu pro iz vod nje or-gan ske hra ne na i šla je na ve li ki od-ziv kod že na u In đi ji, a po je di ne su is ta kle da su na ne ki na čin za po če le or gan sku pro iz vod nju.

- Odvo ji la sam deo ze mlje na svom ima nju gde uz ga jam do ma-

ći pa ra dajz i za i sta je fan ta stič nog uku sa i mi ri sa. Or gan ska hra na je-ste šan sa za sve, a po treb no je da ze mlji šte bu de pot pu no bez bed no i da se tre ti ra na po se ban na čin. Ina-če ba vim se i ru ral nim tu ri zmom i že lim mo jim go sti ma da pru žim zdra vu i kva li tet nu hra nu - ka že Mir ja na He mun iz Udru že nja že na

„Ban stol ke“.Po sle In đi je, tri bi na o or gan skoj

hra ni bi će odr ža na u vi še od 15 gra-do va Voj vo di ne, a na ovim ti bi na ma sve za in te re so va ne že ne mo gu do-bi ti in for ma ci je ko je im mo gu bi ti od ve li kog zna ča ja za po kre ta nje sop-stve ne pro iz vod nje.

M. Ba la ba no vić

IN ĐI JA • TRI BI NA PO KRA JIN SKOG SE KRE TA RI JA TA ZA PRI VRE DU

Or gan ska hra na - šan sa za sveEko nom sko osna ži va nje se o skih že na cilj pro jek ta. Vla da Voj vo di ne opre de li la oko pet mi li o na di na ra za po dr šku ovom pro jek tu

Ve li ka za in te re so va nost že na u In đi ji

Ba šta je za jed nič ki pro stor gde se ga ji po vr će, cve će, ukra sne i za čin sko-le ko vi te vr ste, voć ne vr ste i vi no va lo za. Za to ba šta mo že bi ti po vrt njak, mi ni voć-njak i me šo vi ta ba šta sa po vr-ćem i pra te ćim bilj ka ma. Osnov ni prin cip bio ba šte je ste odr ža va-nje plod no sti ze mlji šta i stva ra-nje uslo va za rast zdra vih bi lja ka.

Bio-ba što van stvo uklju ču je ko ri-šće nje plo do re da, ra zno vr snog or gan skog đu bri va, po seb no kom po sta. Ne ma ko ri šće nja hor-mo na ni ti GMO, a ume sto he mij-skih sin te tič kih pe sti ci da, ko ri ste se me re bi o lo ške za šti te bi lja ka gde je osno va pre ven ti ve i pre-do stro žnost uz ga je nje me ša nih use va i bi o lo ški ak tiv nih bi lja ka

- is ta kla je prof. Bran ka La zić.- Če tvo ro čla noj po ro di ci do volj na je bio ba šta po vr ši ne 350 me ta-ra kva drat nih, a vi šak se pla si ra i na taj na čin ona po sta je bi znis. Bio ba šta je ure đen pro stor sa raz li či tim ob li ci ma le ja, sta za ma, ivič nja ci ma bo ga tim cvet nim i le-ko vi tim vr sta ma. Za ta kvu ba štu neo p hod no je na vod nja va nje.

Šta je bio-ba šta?

Pred stav ni ce iz Po kra ji ne na pre da va nju

NO VI SAD • PO KRA JIN SKI PRO GRAM "OR GAN SKA HRA NA – ŠAN SA ZA SVE"

Oja ča ti eko nom ski po lo žaj že ne na se luŽe ne se tra di ci o nal no ba ve ba što van stvom, vo de bri gu o is hra ni po ro di ce i kva li te tu na mir ni ca – Ma le par ce le do bra pri li ka za pro iz vod nju or gan ske hra ne

- Mi slim da smo, bez la žne skrom no sti, us pe li da pod stak-ne mo žen ske ak tiv no sti na se lu, osni va ju ći žen ska se o ska udru že-nja, ko jih da nas ima vi še od 250 u Voj vo di ni. Ta ko đe, re a li zo va li smo raz ne pro gra me i pro jek te ko ji su ima li za cilj da po bolj ša ju po lo žaj že na, da po ve ća ju nji ho vo zna-nje. Se kre ta ri jat je vo dio ne ko li ko ak ci ja, po put obu ke vi še od pet hi lja da že na za osnov ne in for ma-tič ke ve šti ne i dru ge ak tiv no sti, zbog ko jih Voj vo di na da nas ima oko 1.050 ra zno vr snih ma ni fe sta-ci ja, od ko jih bar 70 od sto or ga-ni zu ju žen ska se o ska udru že nja.

A pu tem pro gra ma jav nih ra do va, ve li ki broj že na je upo slen kao ge ron to do ma ći ce. Kroz pro je kat "Or gan ska hra na – šan sa za sve", ko ji bi tre ba lo da bu de zna čaj ni ji od svih do sa da šnjih, na me ra va mo da ak ti vi ra mo i upo sli mo što ve ći broj že na ko je pro iz vo de or gan-sku hra nu. Po sto je ći ve li ki broj do ma ćin sta va i ga zdin sta va sa ma lim par ce la ma do bra je pri li ka za ba vlje nje pro iz vod njom or gan-ske hra ne, za ko ju na evrop skom tr ži štu ne ma ogra ni če nja – sma-tra Mi ro slav Va sin, po kra jin ski se kre tar za pri vre du, za po šlja va-nje i rav no prav nost po lo va.

Mi ro slav Va sin i Bra ni slav Kne že vić

Zna čaj žen skih udru že nja

16 8. mart 2013.

178. mart 2013.

ORGANSKA PROIZVODNJA

Piše: Dipl. inž. Mirjana Đorđević

Dosadašnje konvencionalne me-tode obrade zemljišta ne po-dudaraju biološkim metodama

koje se pri menjuju u organskoj pro-izvodnji.

Sama reč obrađivanje, neki ma zvuči kao nasilje, grubi zahvati teškim oštrim mašinama koje uništavaju ži-vot u zemlji.

Nekadašnje pravilo da čovek mora da ukroti i podredi svojoj volji prirodu, pokazalo se kao neodgovorno meša-nje u prirodnu ravnotežu, sa velikim posledicama po čoveka.

Bio-bašta se obrađuje u skladu sa prirodom. Bio-baštovan imitira prirodu i sarađuje sa njom. Obra-da zemljišta ima za cilj poboljšanje plodnosti zemljišta. Mišljenje da ze-mljište treba u jesen duboko preora-ti ili prekopati, i ostaviti preko zime smrznutu i golu, nije u skladu s bio-baštovanstvom.

Osnovna dublja obrada u jesen ili u proleće radi se samo u toku pri-preme za prelazak na bio-baštu. U negovanoj bio-bašti to se ne radi, jer je takav postupak za zemlju potpuno neprirodan.

Obrada zemljišta po pravilu je re-dukovana i primenjuje se samo ona koja neće pogoršati karakteristike ze-mljišta, već će uvek poboljšati plod-nost. Zato se u organskoj poljopri-vredi ne primenjuje duboko oranje

prevrtanjem plastice, već se koriste plugovi sa podrivačima radi rastresa-nja zemljišta.

U negovanoj bio-bašti vrši se samo rahljenje (bez prevrtanja) strukturnog humusnog zemljišta.

Biljke u bio-bašti najbolje uspevaju na ravnom zemljištu, jer je tada usev ujednačen. Za ujednačeno nicanje i

ukorenjivanje površinski sloj mora biti rastresit, mrvičast. Zemlja u bio-bašti ne sme da bude gola, ni leti ni zimi. I posle berbe treba zemlju po-krivati i voditi brigu o ishrani i zaštiti njenih nevidljivih i vidljivih stanovni-ka. Zemljište se pokriva, kompostom, iseckanom slamom i zelenim ostacima posle berbe biljnih plodova.

Bašta se ne prekopava, to jest, ze-mlja se ne prevrće, već se samo rastre-sa i provetrava da se slojevi zemljišta ne mešaju među sobom. Rastrti mate-rijal se postepeno razlaže (miris šum-skog zemljišta) i u proleće se zemljište rastresa, plitko obradi, kultivira.

U bio-bašti obrada zemljišta je uvek plitka (do 18 cm) i bez prevrtanja ze-

mljišta, što ima za cilj razlaganje or-ganske materije, čime se poboljšavaju hemijske, fizičke i mikrobiološke oso-bine zemljišta i uspostavlja prirodnu ravnotežu.

Za obradu se koriste freze, specifični kultivatori, ručne vile, kojima se zemlji-šte rahli, rastresa plitko na dubini 8-15 centimetara.

BIOLOŠKE METODE U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

Obrada zemljišta za bio-baštuMišljenje da zemljište treba u jesen duboko preorati ili prekopati, i ostaviti preko zime smrznutu i golu, nije u skladu s biobaštovanstvom - U bio-bašti obrada zemljišta je uvek plitka (do 18 cm) i bez prevrtanja zemljišta, što ima za cilj razlaganje organske materije, čime se poboljšavaju hemijske, fizičke i mikrobiološke osobine zemljišta i uspostavlja prirodnu ravnotežu

Izgubljene materije se u bio-ba-šti nadoknađuju đubrenjem. U bio-bašti se đubrenje vrši stajnjakom, kompostom i zeleniškim đubrivom.

Stajnjak je smeša izmeta do-maćih životinja i prostirke. Kvalitet stajnjaka zavisi od vrste domaće ži-votinje, prostirke i starosti đubriva. Računa se da 15-20 kg stajnjaka na 10 m2 obezbeđuje oko 3,5 kg or-ganske materije, 80-100 gr azota, 40-50 gr fosfora i 100-130 gr ka-lijuma, a vreme razlaganja je 2-3 godine.

Kompost nastaje mikrobiološkim razlaganjem različitih organskih materija i koristi se kao organsko

đubrivo (0,5-6 kg/m2) kao deo ze-mljišnih smeša ili za nastiranje ze-mljišta u bio-bašti.

Zeleniško đubrivo je zelena biljna masa koja se plitko zaorava ili se u nju usejavaju baštenske biljke. Biljke za zeleniško đubrivo gaje se kao predhodne međukulture ili na-knadne.

Specifični oblik đubrenja je korišćenje tečnih đubriva organskog porekla kao i fermentisanog ek-strakta, oporka ili uvarka bio biljaka bogatih hranljivim materijama i če-sto sa specifičnim fitoncidnim efek-tom. Pored gotovih, ova đubriva se moraju spravljati i u domaćinstvu.

Bio-bašta se obrađuje u skladu sa prirodom

KAKO NADOKNADITI IZGUBLJENE MATERIJE

Đubriva za bio-baštu

POLJOPRIVREDNA MEHANIZACIJA

Prodajem traktor Vladimirac, plug, • drljaču ili menjam za Rusa T-40 sa prednjom vučom. Tel: 062/737-543

Prodajem traktor IMT 539 2004. • godište, 235 radnih časova. Tel: 062/11-43-156, 065/642-80-51

Prodajem traktor Torpedo RX-170 i • tanjiraču John Deere 4 m. Tel: 064/215-46-73

Prodajem traktor IMT 539, godina • proizvodnje 1989. sa novim gumama, kabinom, automatskom kukom za jednoosovinsku prikolicu, nove tablice, registrovan do marta 2013. Tel: 064/22-535-46

Prodajem traktor IMT 560, ispravan, • odličan motor, može zamena za IMT 533-9 u lošem stanju i Vladimirac, tanjirača 28 diskova, drljače 3 krila mz etz 250. Tel: 022/659-628

Prodajem traktor IMT 578 i baliranu • slamu. Tel: 062/662-203

Prodajem traktor IMT 585. Tel: • 064/17-83-164

Prodajem traktor MTZ 820, 2001. • godište, vlasnik. Tel: 022/381-609, 063/526-574

Prodajem traktor 533, Zetor • 5711, prikolicu Kikinda 3 t, špediter, setvospremač, sejalica pneumatska 4 reda Olt, levator, špartač, grabulje sunce, prskalica, plug 1,2 braz IMT, žitna sejalica, uski točkovi IMT, drljača, tanjirača. Tel: 022/470-993, 063/526-008.

Prodajem traktor IMT 539, plug • IMT 755, plug IMT jednobrazni, plug dvobrazni na pomeranje, špartač IMT dvoredni, špediter 2,5 tone. Tel: 064/31-59-118

Prodajem traktor Tornado 92 konja • ili menjam za stariji ili manji uz doplatu, sejačicu pneumatsku 4 reda RAU za kukuruz, prikolicu 5 tona Crvena zastava, kiperka. Tel: 063/82-59-342

Prodajem traktor IMT 539 1988. • godište, može zamena za IMT 542. Tel: 064/24-94-505

Kupujem traktor Zetor od 60 do 75 • KS, da je u dobrom stanju. Tel: 063/726-35-31

Kupujem traktor: 560, 565, 577, • novi tip kabine. Prodajem kukuruz. Kuzmin. Tel: 064/36-96-145

Prodajem traktor Ferguson 539, • plug, drljaču i kamionsku prikolicu 17 t. Tel: 063/15-97-772

Prodajem traktor IMT 533, drljaču 4 • krila, špediter 2.5 tone, plug dvobrazni IMT 756, plug dvobrazni na pomeranje, plug IMT jednobrazni, špartač IMT dvoredni, Golf 2 dizel. Tel: 064/31-59-118

Prodajem Vladimirac 1979. godište • sa kabinom i Lifamov elevator za klip kukuruza. Tel: 063/105-07-89

Prodajem traktor Torpedo 4006 • dajcov motor, rasturivač za veštačko đubrivo, abrihter radne površine 10 cm, 2 mašine za izradu kesa i džakova, 2 nazimeta 75-80 kg, polovinu kuće na sprat sa lokalom i posebnim ulazom. 022/449-348, 062/44-93-41

Prodajem traktor RX 170, kombajn • Zmaj 142 i berač Zmaj 223. Tel: 060/066-88-44

Prodajem traktor Vladimirac u • dobrom stanju cena povoljna. Tel: 061/217-27-10

Prodajem Vladimirca T25 u odličnom • stanju. Cena povoljna. Tel: 064/45-10-423

Prodajem traktor Rus Tornado ili • menjam za jeftiniji ili manji uz doplatu, sejačicu za kukuruz 4 reda pneumatsku, sejačicu za žito zahvata 2,5 m. Tel: 063/82-59-342

Prodajem Fergusona 539 sa kabinom • 94. god. Tel: 022/715-406

Kupujem žitni kombajn manji, do 3 • metra. Tel: 063/8313-004

Prodajem traktor IMT 560, godina • proizvodnje 1984. registrovan, 4.000 evra. Tel: 022/442-500

Prodajem kombajn za vađenje • krompira i utovarivač za bale. Tel: 064/102-98-93

Prodajem traktor Ferguson 539, • godina proizvodnje 2004, registrovan. Tel: 060/687-26-80

Prodajem traktor Zetor kristal 80-• 11, moguća zamena. Tel: 022/661-132, 063/802-4634

Prodajem motokultivator IMT 506, • i kazan za rakiju od 80-100 litara. Tel: 022/631-179

Prodajem traktor IMT 533, drljaču 4 • krila, špediter 2.5 tone, plug dvobrazni IMT 756, plug dvobrazni na pomeranje, plug IMT jednobrazni, špartač IMT dvoredni. Tel: 064/3159-118

Prodajem Ferguson 539 sa • priključcima. Tel: 063/1597-772

Prodajem traktor Rakovica 60 • očuvan sa kabinom u dobrom stanju. Može zamena za jači traktor. Tel: 063/7263-531

Prodajem John Deere 3130 • neispravan, ili u delovima. Tel: 064/2099-042

Menjam IMT 558 sa hidro volanom • za IMT 533 ili 539 i prodajem berač Zmaj 213. Tel: 022/752-975, 062/8776-497

Prodajem Klasov adapter za • kukuruz 4 reda, garažiran, Voganj. Tel: 064/2563689

Prodajem traktor IMT 539 u • odličnom stanju, star 6 godina. Tel: 063/1738-646

Prodajem IMT 539 u odličnom stanju • i baliranu detelinu. Tel: 063/469-016

Prodajem traktor IMT 560, godina • proizvodnje 1984. registrovan, 4.000 evra. Tel: 022/442-500

Prodajem traktor Zetor kristal 80-11, • moguća zamena. Tel: 022/661-132 i 063/802-4634

OPREMA

Prodajem presu New Holland 940, • 2004, godište. Tel: 022/444-145

Prodajem dvoredni berač Zmaj 221 • sa košem. Tel: 022/731-514

Prodajem muzilicu Virovitica • i agregat 4kw. Tel: 022/752-551, 063/512-753

Prodajem muzlicu Alfa Laval. • Povoljno. Tel: 064/187-14-63

Prodajem uzane točkove 13.6x36 • za IMT ili Torpedo. Tel: 060/07-10-546 Prodajem žitnu sejačicu IMT,15 lula. Tel: 022/715-848

Prodajem krunjač, prekrupač Lifam • Stara Pazova i drljaču 4 krila. Tel: 065/615-16-93

Prodajem kardansku pumpu za • navodnjavanje Morava 2.000 l/min. Tel: 060/16-59-191

Prodajem jednoredni berač Zmaj • 214s u odličnom stanju. Tel: 060/447-66-51

Prodajem dvorednu poluautomatsku • sadilicu za krompir sa uređajem za đubrivo. Tel: 064/02-777-47

Prodajem Oltov plug na pomeranje • 10 coli i drljaču četiri krila. Cena 400E. Tel: 060/429-81-13

Prodajem pneumatsku sejačicu za • kukuruz. Tel: 022/737-309, 063/10-69-777

Prodajem berač Zmaj 221 drljaču, • povoljno. Tel: 061/710-18-90

Prodajem drljaču četvorokrilnu, • veoma povoljno. Šid. Tel: 063/15-97-772

Prodajem jednobrazni plug IMT. • Cena po dogovoru. Voganj. Tel: 069/44-80-920Prodajem prikolicu 8 tona, kiperica registrovana može zamena za manju prikolicu. Tel: 064/24-94-505

Prodajem prikolice Kikinda, Dubrava, • stočarku, dva špeditera, dve drljače i jednobrazni plug. Tel: 022/630-838, 063/870-30-14

Prodajem krunjač na kardan. • Berkasovo. Tel: 065/51-20-393

Kupujem zadnji utovarivač za stajnjak • za traktor 539. Tel: 022/681-700

Prodajem pneumatsku sejalicu • OLT PSK dobro očuvana, ima sve vrste pločica za setvu. Tel: 066/455-540

Prodajem sejalicu za kukuruz Beker, • sejalicu za pšenicu Gama 18 i cisternu 3000 litara za naftu. Tel: 063/76-14-683

Prodajem rasipač creina sa lulom. • Tel: 060/670-36-60

Prodajem presu New Holand 940, • 2004. godište. Tel: 022/444-145

Prodajem adapter Zmaj 4 reda • sa adaptacijom i roto sečkama. Tel: 061/68-65-217

Prodajem prikolicu Tehnostroj 4 tone • kipericu, može zamena. Tel: 064/24-94-505

Prodajem krunjač na korpe trofazni • i elevator Lifamov. Tel: 022/670-901, 063/83-68-768

Prodajem plug OLT jednobrazni u • odličnom stanju, povoljno. Tel: 061/20-49-633

Prodajem pneumatsku sejačicu za • kukuruz i soju. Tel: 022/737-309

Prodajem 2 kompleta metalnih • donjih stranica za prikolicu Kikinda 3t. Tel: 064/41-92-087

Prodajem plug IMT 756, trobrazni, • kompletan, malo radio ili menjam za veći. Tel: 064/22-62-171

Prodajem prikolicu Inex Lifam, • kiperica u odličnom stanju i setvospremač RAU 3.3 m sa dva reda valjaka. Tel: 064/11-94-222

Prodajem plug OLT jednobrazni u • odličnom stanju povoljno. Tel: 061/204-96-33

Prodajem samohodna strižnu • kosačicu Morava i prskalica Morava 100 litara. Tel: 060/63-08-030

Prodajem prikolicu Dubravu 2,5 • tone, plug 3 brazde 12 coli i 25 tona kukuruza. Tel: 022/681-424

Prodajem prikolicu za stoku i • špediter Kikinda u dobrom stanju. Tel: 022/2713-674

Prodajem široke točkove za torpedo • ili IMT 577. Tel: 064/413-27-63

Prodajem plug OLT jednobrazni u • odličnom stanju. Tel: 061/20-49-633

Prodajem setvospremač 2.90 IMT, • može zamena za 2.20 IMT uz doplatu. Tel: 061/11-18-972

Silosi pocinkovani, sušare za zrno • mobilne i stabilne, sve vrste elevatora i mlinska oprema. Tel: 062/8488-108, 064/3576-201, miroljubvukasinovic@yahoo.com

Felga za prikolicu Zmaj 485 original, • neupotrebljavana. Tel: 064/4647-625

Prodajem plug trobrazni od 12 coli • i prikolicu Dubrava 2,5 tone, metalne stranice. Tel: 022/681-424

Prodajem adapter za kukuruz Clas, 4 • reda, sečka, očuvan, garažiran. Voganj. Tel: 064/25-63-689

Prodajem krunjač na korpe trofazni • i elevator Lifamov. Tel: 022/670-901, 063/83-68-768

Prodajem berač za kukuruz Zmaj • 222-U dobrom stanju. Tel: 064/42-22-491

Prodajem Oltov plug na pomeranje 10 • coli i drljaču četiri krila. Cena 400 E. Tel: 060/429-81-13

Prodajem plug Vogel, 3 brazde 2006. • godište, prvi vlasnik. Tel: 064/40-55-179

Prodajem pneumatsku mašinu za • kukuruz. Tel: 063/77-293-69

Prodajem špartač IMT 4 reda, • tanjiraču 24 diska Leopard i 100 bala sojine slame,. Tel: 022/666-228

Prodajem futoški špartač, 4 reda. • Buđanovci. Tel: 022/447-503

Prodajem kamionsku prikolicu 16 t, • registrovana, pogodna i za poljoprivredu, nemačke marke Akerman, sandučarka sa rol ciradom i dva šibera, aluminijumske stranice s nadograđenim novim metalnim stranicama, dvoosovinka, prikolica u perfektnom stanju garažirana. Tel: 061/200-32-17

Kupujem trobrazni plug Leopard ili • IMT. 063/109-47-59

Prodajem rasipač veštačkog đubriva • 400 kg, slovenački i prskalicu 440 litara Rau. Tel: 022/668-355, 064/2749-710

Prodajem plug OLT jednobrazni u • odličnom stanju. Tel: 061/2049-633

Prodajem kosačicu za travu • samohodnu u odličnom stanju. Tel: 063/7659-856

Prodajem dvobrazni plug 15 coli i • jednobrazni IMT, očuvani. Tel: 064/0135-300

Prodajem krunjač na korpe trofazni • i elevator lifamov. Tel: 022/670-901, 063/836-876

Prodajem prikolicu za stoku i špediter • 2,5 t u dobrom stanju. Tel: 022/2713-674

Prodajem dvobrazni plug IMT 756 u • dobrom stanju. Tel: 069/717-615

Prodajem adapter za kukuruz Class, • 4 reda, sečka, očuvan, garažiran, Voganj. Tel: 064/2563-689

Prodajem ratarsku prskalicu 400 • litara. Tel: 064/168-46-52

Prodajem atestiranu prikolicu 370 kg • nosivosti, cena 120 evra. Tel: 063/748-78-23, 062/52-03-30

Prodajem berač Šempeter 3500. Tel: • 063/728-5803

Prodajem fabričku cisternu za naftu • 2.000 litara cena 200 evra. Tel: 022/670-442

ZEMLJA, PLACEVI, KUĆE, STANOVI, LOKALI

Prodajem 4 jutra (1.98 ha) zemlje • u Staroj Binguli, na Fruškoj Gori, sa objektom od 200m2, na sprat, za uzgoj stoke i šljivikom. Tvrd prilaz, struja, potok, bunar sa pitkom vodom. Tel: 022/632-123

Prodajem njivu, 4 klasa, 78 ari • (jutro+21 ar) u komadu, Sremska Mitrovica, iza Mitrošpera. Cena 4.500E. Tel: 064/09-366-50

Prodajem plac od 22 ara u bulevaru • Konstantina velikog, Sremska. Mitrovica 650 eura/ar. Tel: 022/666-012, 064/225-88-83

Prodajem kuću u Moroviću na placu • od 84 ara, ulica Nikole Tesle 89. Tel: 022/2733-053, 064/311-86-86

Prodajem kuću u Ljubi pored • Erdevika. Tel: 064/371-92-49

Prodajem kuću u Noćaju na 20 ari • placa blizu centra. Tel: 064/422-56-92

Prodajem obradivu zemlju 23 ara, • pogodnu i za vinograd ili voćnjak, potes Velebić iza gibaračkog bazena. Tel: 062/180-99-42

Prodajem zemlju u Berkasovu, • livadu od 19 ari ispod placeva i njivu u Despotovcu od 26 ari pogodnu za voćnjak. Tel: 063/348-236

Prodajem kuću u Vašici sa pomoćnim • prostorijama. Tel: 022/731-524

Prodajem kuću u Noćaju na 20 ari • placa, baliranu kukuruzovinu cena 1 E, dvoredni oltov špartač. Tel: 064/422-56-92

Prodajem kuću u Laćarku ili menjam • za stan. Tel: 063/10-69-777

Prodajem plac 20 ari u Staroj Pazovi, • povoljno. Tel: 022/315-760, 064/25-63-689

Povoljno prodajem stan u Šidu na • istoku. 4. Sprat 67 m2. Tel: 064/56-81-294

Prodajem kuću sa svim pratećim • objektima u Šidu, ulica 12. april 18. Tel: 060/414-03-59

Izdajem jednoiposoban stan u Šidu, • G-2 naselje. Tel: 063/86-00-628

Prodajem manju kuću u Sremskoj • Mitrovici (nema placa), struja, voda, kanalizacija, cena 10.000 eura. Tel: 022/473-872, 063/78-43-922

Prodajem kuću u Vašici sa pomoćnim • prostorijama. Tel: 022/731-524

Prodajem vikendicu i plac 34 ara u • Ležimiru. Tel: 065/68-99-449

Prodajem kuću u Noćaju na 20 • ari placa i veću količinu balirane kukuruzovine (šarovine). Tel: 064/42-25-692

Kupujem njivu površine do 1 hektar. • Tel: 064/12-50-853

Prodajem 1,5 jutara šume u ataru • sela Ilinci. Tel: 021/443-493

Prodajem kuću na placu od 13 ari sa • baštom, bunarom i pomoćnim zgradama i 2,5 jutra zemlje u Novom Slankamenu. Cena po dogovoru. Tel: 060/5922-644

Prodajem kuću od 200 m• 2 na 6 ari placa u elitnom naselju Sremske Mitrovice. Tel: 064/4615-799

BESPLATNI MALI OGLASI

MAL I OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

18 8. mart 2013.

"GEOPLAN-SREM" D.O.O. ZA GEODEZIJU I I@EWERING

Kancelarija: Sremska Mitrovica, Kraqa Petra I br. 5Tel/faks: 022/626-566, 614-706

E-mail: geoplan_srem@ptt.yu www.geodezija.com/GeoplanSm.html

• SNIMAWE I IZRADA KATASTARSKO-TOPOGRAFSKIH PLANOVA• SNIMAWE I IZRADA SITUACIONIH PLANOVA ZA PROJEKTOVAWE• SNIMAWE OBJEKATA• SNIMAWE SVIH VRSTA INSTALACIJA• SUDSKA VE[TA^EWA IZ OBLASTI GEODEZIJE• DEOBA PARCELA• OSTALI POSLOVI U IN@EWERSKOJ I PRIMEWENOJ GEODEZIJI

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 615-200

Prodajem kuću u Šašincima. ul. V. • Karadžića 34. Tel: 062/446-515

Izdajem jednosoban namešten • stan sa grejanjem, naselje Orao, Sr. Mitrovica. Tel: 064/365-9267

Menjam kuću u Velikim Radincima • za stan ili kuću u Novom Sadu. Tel: 022/660-146

Prodajem kuću na placu od 34 ara • sa baštom u Martincima, Železnička 74. Tel: 063/888-10-23

Izdajem ili prodajem nameštenu • kuću u Laćarku ulica 1. Novembar 407 ili menjam za stan. Tel: 064/4260-088

Prodajem kuću u Beočinu naselje • Šljivik. Tel: 021/454-357 063/108-19-06

Prodajem dve kuće na jednom placu, • Stari šor 6, cena 128.000 evra. Tel: 022/628-479

POLJOPRIVREDNI PROIZVODI

Prodajem kukuruz, 2 vagona rod • 2011, zdrav, krupan i tritikal 30 metara. Cena oba 32 din/kg. Kukujevci. Tel: 064/36-59-447

Prodajem kukuruzovinu i detelinu, • kukuruzovina 1 euro bala. Tel: 064/45-26-004

Prodajem zeleni pasulj pogodan za • sejanje. Tel: 022/737-738

Prodajem 500 bala deteline. Tel: • 064/32-66-011

Prodajem baliranu detelinu, prvo i • drugo košenje. Manđelos. Tel: 022/681-477, 064/134-73-85

Prodajem baliranu slamu. Vrdnik. • Tel: 022/465-526, 064/3616-054

Prodajem baliranu detelinu. Tel: • 022/736-338, 065/9700-681

Prodajem baliranu detelinu, prvo i • drugo košenje. Manđelos. Tel: 022/681-477, 064/134-73-85

Prodajem stajsko đubre, oko 30 • tona. Tel: 064/36-16-054

Prodajem žitnu slamu i veću količinu • kukuruza. Tel: 064/911-29-49

Freziram bašte u Sremskoj • Mitrovici i okolini i prodajem 2 dizel motokultivatora i kupujem Tomu Vinkovića. Tel: 022/631-495, 066/403-677

Prodajem zmajevku čokova. Kuzmin. • Tel: 064/413-27-63

Prodajem veću količinu kukuruza. • Kuzmin. Tel: 064/36-96-145

Prodajem veću količinu balirane • deteline i priplodnog jarca alpske rase. Tel: 066/9220-806

Prodajem kukuruz i rakiju • šljivovicu. Tel: 060/7112-740

Prodajem seme deteline Osiječka • 66, selektovano. Cena 350 din/kg. Tel: 022/657-078

Prodajem baliranu detelinu, može • zamena za prasice ili kukuruz. Tel: 069/224-19-55

Prodajem kukuruz i rakiju • šljivovicu. Tel: 060/711-27-40

Prodajem 60 bala deteline, • metalnu vagu koja meri do 200 kg, mešalicu za beton Lifamovu. Tel: 064/24-94-505

Prodajem baliranu detelinu 200 bala • i 200 bala kukuruzovine. Bačinci. Tel: 022/742-878, 064/45-26-004

Prodajem kukuruz. Tel: 060/711-• 27-40

Prodajem lipov i bagremov med, • veću količinu. Tel: 022/718-292, 064/652-24-53

Prodajem 700 bala sena. Tel: • 015/440-007

USLUGE, POSLOVI

Freziram bašte u Mitrovici i okolini. • Tel: 022/631-495

Industrija mesa Zmajevac iz Iriga • potrebni automehaničari sa iskustvom. Tel: 022/462-433, 064/891-38-11

Usluga zavarivanja. Tel: 066/942-• 1117

Tražim ženu za pomoć u kući • stan, hrana i plata po dogovoru. Tel: 061/2892-945

Vršim negu starih, bolesnih i osobe • sa posebnim potrebama. Tel: 064/133-19-35

Potreban električar za servis i • montažu. Tel: 060/6070-106

Tražim posao: čuvanje dece, pomoć • u kući i starima za stan, hranu i platu. Tel: 064/4723-813

Pouzdan čovek održavao bi vikendice • na Fruškoj gori. Tel: 064/514-7251

Diplomirani ekonomista daje časove • matematike. Tel: 064/264-76-91

Ozbiljna žena negovala bi • nepokretne starije osobe i čuvala decu. Tel: 064/050-16-36

Dajem časove engleskog i nemačkog • jezika za sve uzraste. Tel: 064/3144-666

Ženskoj osobi hitno potreban bilo • koji posao. Tel: 061/173-94-52

DOMAĆE ŽIVOTINJE

Prodajem dve krave, crveni Holštajn, • visoko mlečne, jedna sa teletom, jedna bez. Tel: 064/14-16-718

Kupujem krmače sa prasićima. Tel: • 064/450-73-84

Prodajem prasiće. Tel: 022/682-146, • 060/682-14-67

Prodajem piliće divljane, 40 din • komad. Tel: 022/737-268

Prodajem 3 teleta starosti 10 nedelja, • 1 muško i dva ženska. Tel: 062/737-543

Prodajem priplodnog jarca alpske • rase. Tel: 066/922-08-06

Prodajem vijetnamsku nazimicu staru • deset meseci za priplod. Tel: 063/462-711

Prodajem tri bravca tezine 110kg • komad i 100 bala deteline. Tel: 022/710-331

Kupujem kravu za mužu sa 20 i više • litara. Tel: 064/36-16-054

Prodajem ovna Virtemberg sa • pedigreom. Tel: 065/258-01-28

Prodajem dva ovna rase Šarole i • baliranu detelinu. Tel: 022/732-293

Kupujem steonu kravu simentalku. • Tel: 062/17-18-982

Prodajem ovna Virtemberg rase, • šiljegan 60-70kg ili ga menjam za Il de fransa uz dogovor. Tel: 064/412-77-05

Prodajem žensko tele, simentalske • rase, starosti dva meseca. Broj telefona 022/682-130, 064/351-82-39

Prodajem bravca težine 110 kg. • Erdevik. Tel: 022/753-089

Prodajem prasice 20 komada. Tel: • 022/682-146, 064/34-25-810

Prodajem bravca težine oko 150-160 • kg. Tel: 022/660-146

Prodajem sjagnjene ovce i magaricu. • Može i zamena za IMT 357. Tel: 064/21-88-266

Prodajem junicu, baliranu detelinu i • motokultivator sa frezom. Tel: 062/97-39-674

Kupujem telad simentalske rase. Tel: • 061/29-18-944

Prodajem 25 komada prasica od 16-• 17 kg i ovna Virtemberga dvogodca. Tel: 064/412-7-705

Prodajem junicu, baliranu detelinu, • motokultivator frezu i motor apn. Tel: 062/9739-674

Prodajem zensko tele, starosti dva • meseca, simentalske rase. Tel: 022/682-130, 064/351-82-39

Prodajem 2 bravca 180 kg, traktor • IMT 5136 i soju. Tel: 022/710-973

Kupujem jagnjad. Tel: 061/2918-944•

ZALIVNI SISTEMI

Prodajem pumpu za navodnjavanje • Tomos. Manđelos. Tel: 022/681-664, 064/3311-638

Kupujem okiten crevo fi 50, 100m. • Tel: 061/1148-153

Prodajem zalivni sistem za • navodnjavanje kompletan, plug obrtač dvobrazni Cron i plug dvobrazni leskovački, krunjač sip na kardan. Tel: 064/4944-907

Prodajem 10 aluminijumskih cevi za • navodnjavanje sa rasprskivačima. Tel: 022/688-133

Prodajem 30 cevi za navodnjavanje, • aluminijumske, slovenačke proizvodnje. Tel: 022/465-808

Prodajem pumpu Morava za • zalivanje, ima 2 usisna i 2 potisna creva. Veliki Radinci. Tel: 022/660-016

Prodajem cevi za navodnjavanje fi • 50, 9 komada sa prskalicama i 3 para krajeva cevi fi 70. Tel: 060/5840-183

Prodajem pumpu Tomos za • navodnjavanje i cevi za sistem kap po kap. Tel: 022/715-095

Prodajem 4 plastenika dužine 40 m • i visine 8 m sa najlonom. Tel: 062/405-539

Prodajem aluminijumske cevi za • navodnjavanje, fi 70, 60 komada sa prskalicama i 9 komada fi 50 sa prskalicama. Tel: 064/4113-590

Prodajem tifon Fores prečnika 90 • mm, 420 cm, 2003. godište, pumpa Bauer. Tel: 022/445-375, 063/1188-219

Prodajem Honda MIO 10, pumpu • kapaciteta 1100 l/min, benzinska. Cena 400 evra. Tel: 022/312-740, 063/71-66-245

Prodajem cevi za navodnjavanje • prečnika 70 i 90, kompletan sistem. Radinci. Tel: 022/660-249

PLASTENICI, STAKLENICI

Prodajem plastenik. Tel: 060/1525-• 643

Staklenik 1100 m• 2 u radu.Tel: 063/535-179

Kupujem rasadnik 8 x 50 m sa • duplom konstrukcijom. Tel: 022/453-028

Plastenici alu konstrukcija 28x4,5 m. • Tel: 063/8511-323

PČELARSTVO

Prodajem bagremov i lipov • med, veća količina. Tel: 022/718-292, 064/652-24-53

Prodajem med bagremov, lipov, • polen i društva sa 10 ramova. Tel: 022/718-292 064/6522-453

Prodajem med lipa i bagrem. • Tel: 022/716-516, 064/6522-453

Prodajem med Lipov i bagremov na • veliko. Tel: 066/005-655

Prodajem šumski med 350 din/kg. • Tel: 022/712-355

Prodajem 10 košnica sa pčelama. • Tel: 022/2710-130, 063/8574-180

Prodajem 30 košnica sa pčelama. • Tel: 064/33-11-629

Prodajem 30 društava pčela. Tel: • 022/630-843, 064/66-11-629

Prodajem 30 košnica sa pčelama. • Tel: 022/325-110, 063/81-61-031

Prodajem pčele sa košnicama. Tel: • 022/714-575

KUĆNI LJUBIMCI

Prodajem štence Labradora. Tel: • 060/010-19-71

Prodajem kučiće rotvajlere stare • mesec dana (60 evra). Tel: 060/7352-070

Sibirski haski, ekstra štenad. Tel: • 065/6573-857

Hitno poklanjam ženku šarplaninca • sa papirima, zbog odlaska u inostranstvo. Tel: 031/154-001

Pikinezeri stari preko dva meseca. • Tel: 064/2159-053

Lesi muško štene odnegovano staro • osam meseci. Tel: 063/234-219

Prodajem kučiće pekinezera, • patuljaste pinčeve, nemačke kratkodlake ptičare, lovne terijere, vakcinisani i revakcinisani. Dublje. Tel: 062/188-00-24

Prodajem štence kratkodlakog • ptičara. Tel: 022/716-200

MOTORNA VOZILA

Prodajem Opel Vectru b, 1997. • godište, registrovan do decembra 2013. Ima alu felne, šiber, centralno zaključavanje, abs, servo, crvene boje, 5 vrata. Cena 2.200 evra. Tel: 065/64-97-661

Prodajem Ford Eskorta turbo dizel, • 1997. godište, u odličnom stanju. Kuzmin. Tel: 060/66-40-340

Prodajem Opel Corsu 1.2. Tel: • 065/55-17-908

Prodajem Daewo Lanos 1,6 KS. Šid. • Tel: 064/227-98-05

Prodajem Renault Lagunu 1,9 dci. • 2001. godište. Tel: 065/57-50-279

Prodajem BMW 318i sa sekventnim • plinom 1989 godište., šiber, servo volan, boja crvena, registrovan do 10 meseca i Opel Kadet suzu karavan, 1989. godište, benzin-gas, centralna, šiber, registrovan do 10 meseca. Moguća zamena oba auta za kombi. Tel: 061/605-97-17

Prodajem Pežo 306, 1.100 kubika, • 1996. godište, registrovan do januara 2014. godine. Cena 1.000 evra. Tel: 064/408-65-33

Prodajem juga 55 u odličnom stanju • prva boja 1990. godište. Tel: 063/80-22-562

Prodajem Renault Lagunu 1.9 dizel, • 2001. godište. Tel: 065/575-02-79

Prodajem Fiat Punta 1997. godište, • plin 1.100 E. Tel: 064/04-27-320

Prodajem Tojotu korolu, registrovan, • 1991. godište, u dobrom stanju, povoljno. Tel: 062/220-510

Prodajem Yugo 55, 1989. godište, • registrovan do oktobra 2013, plin atestiran, stanje odlično. Cena 600 E. Šid. Tel: 063/76-59-856

Tel: 061/2049-633•

RAZNO

Euro kuka marke Bosal za Citroen • C5 karavan 2005. Zvati posle 15h i vikendom. Tel: 063/7588-935, 022/617-556

Prodajem kopletnu opremu za • klanje, viseći kantar (meri 250 kg) i šivaću mašinu Bagat. Tel: 022/685-081, 064/4615-799

Prodajem cisternu Creinu, dvobrazni • plug i špartač. Sve u odličnom stanju. Tel: 064/3298-102

Prodajem fabričku auto prikolicu Tel: • 064/3185-923

Prodajem prskalicu Morava 100 litara • sa crevom od 30 metara, kao nova. Cena 150 evra. Tel: 060/6308-030

Prodajem prikolicu 4 tone • jednoosovinka fak Loznica nekorištena. Tel: 064/5536-066

Kupujem sečku sa 3 noža na • elektromotor. Tel: 022/506-689

Dajem pozajmice ozbiljnim • poljoprivrednicima. Tel: 064/3697-915

Prodajem mlin trofazni za klip i zrno. • Tel: 069/0040-198

Prodajem kombinovanu lovačku • pušku, kao nova. Tel: 062/339-821

Prodajem čokove ili menjam za • detelinu. Tel: 066/403-677

Pouzdan čovek održavao bi vikendice • na Fruškoj gori. Tel: 064/514-7251

Prodajem fazane, može • kompenzacija za žito ili svinje. Tel: 063/875-0875

Prodajem razboj za tkanje. Tel: • 022/612-045

Prodajem đubrivo od koka nosilja, • cena po dogovoru. Tel: 069/294-94-80

Prodajem trofazni el. motor snage 5 • kw. Tel: 062/8776-497

Prodajem kazan za rakiju od 150 • litara. Tel: 064/1734-144

Prodajem mlin na kamen za palentu i • integralno. Tel: 063/8701-913

Prodajem mašinu za pletenje žice ili • menjam za drva ili auto do 500 evra.Tel: 670-940

Prodajem čekićar, pumpu Bauer, • prikolicu 5 tona, auto prikolicu i roto drljaču Lejli. Tel: 063/888-13-31

Prodajem prekrupač, krunjač i • komplet priibor za klanje. Tel: 022/627-602

Prodajem aparat za varenje, bušilicu • i gorionik za peć CG. Tel: 022/630-544 i 064/20-155-21

Prodajem furunu za topljenje masti • Tel: 063/587-782

Prodajem kazan za rakiju od 160 • litara. Tel: 064/1734-144

LIČNI OGLASI

Tražim penzionera stambeno • obezbeđenog do 65 godina za brak. Tel: 065/2004-958

Tražim dobru skromnu i slobodnu • damu do 50 godina. Tel: 063/8703-014 Slobodan ozbiljan muškarac upoznao bi slobodnu ženu mitrovčanku do 60 god. Tel: 063/8817-329

Razveden (25) iz Šida traži ženu sa • detetom za brak. Tel: 065/4588-419

Penzioner (57), stambeno • obezbeđen traži ženu od 45 do 55 god radi druženja i braka. Tel: 062/630-881

Muškarac (50) želi upoznati • ženu istih godina bez obaveza. Tel: 065/6653-301

Razveden, ozbiljan muškarac 55 • godina iz Šida zeli upoznati skromnu slobodnu ženu sa područja Šida. Tel: 063/1048-111

Penzioner 63 godine upoznao bi • žensku osobu radi druženja, moguć brak. Tel: 064/576-67-89

Ozbiljna žena penzionerka 70-ih • godina traži situiranog penzionera od 70-75 godina radi braka. Tel: 022/671-135

Razveden muškarac, 40 godina, • želeo bi da upozna žensku osobu za vezu. Tel: 061/1848-617

Tražim slobodnog muškarca od 55-• 60 godina. Tel: 061/1500-575

BESPLATNI MALI OGLASI

Prodajem Opel Kadet, kocka 1,2, godi{te '83., benzin-plin, povoljno. Tel: 064/14-69-263

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

MARKETINGTel/fax: 022/610-496Mob: 064/1629-737E-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

• Vaš poljoprivredni savetnik

• Novine koje Vas uvode

u savremeni agrobiznis

198. mart 2013.

Mali oglasi 064/1629-737

20 8. mart 2013.

REČ POLJOPRIVREDNIKA REKORDERA UDRUŽIVANJE

Na teritoriji Grada Sremska Mitrovica odskora deluje još jedno udruženje - udruženje

proizvođača mleka čija osnivačka skupština je održana 26. februara, u sali Gradske kuće. Najmlađe mi-trovačko udruženje nosi ime Udru-ženje proizvođača mleka "Srem - Sremska Mitrovica", a njegovo osnivanje je podržalo 33 proizvo-djača koji su prisustvovali skupštini. Kako je objašnjeno udruženi mleka-ri će bolje doprinositi sigurnosti i razvoju delatnosti kojom se bave i od koje žive.

Za predsednika udruženja iza-bran je Đorđe Nenadović, iz Srem-ske Mitrovica, a za potpredsednika Jovan Popović iz Šašinaca. Proi-zvođači mlekari iz Sremske Mitrovi-ce i sela koja teritorijalno pripadaju

ovom gradu, na svojoj osnivačkoj skupštini izabrali organe Udruženja - Upravni odbor od devet članova i Nadzorni odbor od tri člana.

Pored proizvođača, osnivačkoj skupštini su prisustvovali pomoćni-ca gradonačelnika Grada Sremska Mitrovica Marina Maksimović, načelnik za poljoprivredu Vladimir Nastović, predstavnik iste gradske uprave Goran Čekerinac, struč-njak Poljoprivredne stručne službe Sremska Mitrovica Željko Graovac i drugi.

Novoformiranom udruženju proi-zvođača mleka predstoji donošenje neophodnih akata, upis u registar Agencije za privredne registre, a potom će, biti doneti plan i program rada za ovu godinu.

S.Đ.

Na takmičenju zemljoradnika Srema za rekordera u proi-zvodnji paradajza proglašen je

Tihomir Bojanić iz Čalme. Ovo je druga godina za redom kako Bojanić dobija ovo laskavo priznanje.

- Prvi put sam imao prinos od 71 tonu, a ove godine je to bilo nešto ma-nje 58 tona, s obzirom da je bila ve-lika suša, a ja nisam imao adekvatan sistem za navodnjavanje. Prošle godi-ne gajio sam paradajz na površini od dva hektara, a ove godine planiram da povećam proizvodnju, zbog toga što pravim i ceđeni, odnosno konzumni, a i kuvani. Prošle godine sam imao

70 posto konzumnog i 30 posto ku-vanog, a ove godine ću raditi pola - pola. Inače, kraj u kome ja živim je poznat po paradajzu, jer kažu ljudi da je naša zemlja Bogom dana baš za to: ima dosta suve materije, plodovi su veliki i krupni, dugo može da stoji i - što je najvažnije, imamo svoj du-gogodišnji imidž. Naime, još za vreme stare Jugoslavije mi iz Čalme i Divoša smo radili i po 300 hektara paradajza, ali je sada to drastično smanjeno, pre svega zato što država nije zaintereso-vana da ulaže u tu kulturu. O tome svedoči i podatak da jedini mi prošle godine nismo dobili nikakve subven-cije od resornog Ministarstva, dok su, recimo, oni koji uzgajaju krompir ima-li 12.000 dinara po hektaru. S tim u vezi, obraćao sam se i ministarstvu, ali na žalost, nadležni nisu imali sluha za to. Šta će ove godine biti, još ne znamo, ali mi ćemo, ipak, nastaviti sa ovim poslom, to nas neće naterati da odustanemo – kaže ovogodišnji rekor-der u proizvodnji paradajza Tihomir Bojanić iz Čalme.

Među tri najuspešnija proizvođača paradajza za prošlu godinu je i Milan Kostić iz Divoša. On je na površini od jednog hektara imao prinos od 55 tona.

- Obrađujem ukupno deset hektara zemlje, a osim paradajza, uzgajam još i kukuruz i pšenicu. U tom poslu po-mažu mi svi članovi porodice. Najveći problem kod proizvodnje paradajza su kupci, a inače je zarada dobra, mnogo bolja nego kod ostalih kultura - kaže Milan Kostić iz Divoša.- Ovih dana se pripremam za setvu, pa ukoliko u me-đuvremenu pronađem neke nove kup-ce, zasadiću i veće površine

S. Mihajlović

SREMSKA MITROVICA OSNOVANO NOVO UDRUŽENJE

Mlekari se organizovali Za predsednika udruženja izabran Đorđe Nenadović, a za potpredsednika Jovan Popović

Osnivačka skupština ( Snimio: Ž. Graovac)

ISKUSTVA PROIZVOĐAČA PARADAJZA, TIHOMIRA BOJANIĆA IZ ČALME I MILANA KOSTIĆA IZ DIVOŠA

Ostali bez subvencija- Još za vreme stare Jugoslavije, Čalmanci i Divošani su radili i po 300 hektara paradajza, ali je sada to drastično smanjeno, pre svega zato što država nije zainteresovana da ulaže u tu kulturu – kaže rekorder u proizvodnji paradajza Tihomir Bojanić iz Čalme

Na paradajzu je dobra zarada

Proizvođač paradajza Milan Kostić iz Divoša

Rekorder u proizvodnji Tihomir Bojanić iz Čalme