1

Lamed List za radoznale

Izabrao i priredio Ivan L Nini} ________________________________________________________________________

Godina 6 Broj 9 Septembar 2013

Drago Njegovan

Kako je i zato nastala Nezavisna Drava Hrvatska

1941. Predgovor*

U ovoj knjizi, estoj u ediciji Zloini okupatorai njihovih pomagaa u Vojvodini, objavljuje seelaborat Pokrajinske komisije Poetak okupacijei stvaranje NDH kao i prvi meseci ,dravno-prav-nog ureenja, kao i ilustrativni materijal: leci,plakati, faksimili novina i fotografije. Elaborat seuva u Zbirci istorijskih dokumenata Muzeja Voj-vodine (AK 15063). Leci i plakati potiu izZbirke plakata Muzeja Vojvodine, Arhiva SANUu Sremskim Karlovcima, Zaviajnog muzejaZemun i Muzeja Srema u Sremskoj Mitrovici.Fotografije, koje je izabrao kustos Dariju Samii,su iz Zbirke fotografija Muzeja Vojvodine. Znaajan doprinos stvaranju ove knjige dali suTatjana Vuievi, Dariju Samii, AleksandarHorvat, Olivera Drezgi, arko Dimi, MiloCvjetianin, Aleksandar Kozlica i drugi saradnici.Posebnu zahvalnost prireiva duguje recenzen-tima: prof. dr Aleksandru Kasau i doc. dr Slobo-danu Bjelici. Bez finansijske podrke Gradskeuprave za kulturu Novog Sada i razumevanjagospoe Milanke Brki objavljivanje ove knjigebilo bi praktino nemogue. Hvala svima! U ovom predgovoru treba neto rei i oistorijskom kontekstu zbivanja koja se opisuju uprireenom elaboratu, ijem razumevanju, zaperiod 1941. godine, i sam elaborat odluujuedoprinosi.

Srem izmeu dva svetska rata (19181941)

Srem kao pogranina oblast izmeu KraljevineSrbije i Austro-Ugarske tokom Prvog svetskograta (19141918) bio je svedok napada Austro-Ugarske na Srbiju 1914. i njenih prvih poraza uCerskoj i Kolubarskoj bici, kao i prodora Srpskevojske preko Save u sektoru Zemuna i SremskeMitrovice.1 Odnos prema ratu sremskih Hrvata, Nemaca i Maara u odnosu na sremske Srbe bioje razliit, tj. suprotan. Srbi iz Srema su od pro-mene dinastije u Srbiji 1903. godine razvili irokui svestranu saradnju sa Srbijom, a od njenihuspeha tokom Prvog i Drugog balkanskog rata(19121913) polagali u nju svoje nade za sop-stveno osloboenje i prisajedinjenje SremaSrbiji.2 Austro-Ugarska je poetkom Prvog svet-skog rata povela oruani rat protiv Srbije ali isvestrani, sveobuhvatni i brutalni unutar-dravnirat protiv Srba, naroito u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sremu i drugim vojvoanskim oblasti-ma.To se ogledalo u hapenju svih vienijih Srba, njihovom izvoenju pred vojne sudove, njihovojinternaciji u logore Neider i Aradska tvrava, zabrani irilice, zabrani svih srpskih listova, kulturnih, naunih i prosvetnih ustanova, prisilnojmobilizaciji, oduzimanju crkvenih zvona itd. Sremski Srbi su napad Austro-Ugarske naSrbiju doekali sa zebnjom. Nasuprot tome, kao iu celoj Austro-Ugarskoj, Nemci, Maari i Hrvatiu Sremu radovali su se ratu protiv Srbije. Sremci 1Vidi: Jovan Udicki, Sremska Mitrovica u prvom svetskom ratu, Muzej Srema, Sremska Mitrovica, inv. br. 1392; Toa Iskruljev, Raspee srpskog naroda u Sremu i Madari, Novi Sad 1956. 2Tokom zagrebakog veleizdajnikog procesa 1908. godine bili su uhapeni dr arko Miladinovi iz Rume, Svetislav Novak iz Vukovara i Jovan Udicki iz Sremske Mitrovice.

2

su u listu Hrvatski branik, povodom objave rataod 29. jula 1914. mogli da proitaju: Odluka jepala, a glasi rat!... Rat sa Srbijom da se ta zemljabombaa i atentatora, zemlja kraljeubica, jednomza vazda osetljivo, teko kazni...3 Srbi koji subili na vlasti u Sremu odmah su smanjeni, ka npr.gradonaelnik Sremske Mitrovice Teodor Vasi-li.4 A ofanziva srpske vojske u Srem 6. septem-bra 1914. godine, pored ostalog, imala je zaposledicu potpuno unitenje sela Jarak, to su kaoodmazdu uinile austro-ugarske vojne snage. Velika Mekenzenova ofanziva protiv Srbijepoela je 5. oktobra 1915. godine. Srbija je bilapregaena i okupirana, jer se njena vojska nijemogla odupreti istovremenom napadu nemakih,austro-ugarskih i bugarskih trupa sa severa, sazapada i sa istoka. Ali, Srbija je sauvala dravneinstitucije i vojsku, koja je posle albanske golgotei Krfa prebaena na Solunski front. S drugestrane, Sremci Srbi, a donekle i ostali Sloveni, pameu njima i Hrvati na Istonom, ruskom frontu,bilo kao zarobljenici ili prebezi na rusku stranu,stupali su (od 1916) u Srpsku dobrovoljakudiviziju koja je formirana u Odesi. Tokom 1917,a naroito u leto 1918. u Sremu se formiraozeleni kadar od vojnika koji vie nisu hteliratovati za Austro-Ugarsku. Probojem Solunskog fronta 15. septembra1918. godine, Srpska vojska je, zajedno sa silamaAntante, a naroito francuskim trupama, izbacilaiz rata Bugarsku i Tursku i do kraja oktobraoslobodila predratnu Srbiju i Crnu Goru. Razbijena austro-ugarska vojska oktobra me-seca povlaila se iz Srbije kroz Srem premaseveru. Saveznici su odredili demarkacionu linijuizmeu ratujuih strana daleko od bivih grani-nih reka Save i Dunava: Lipova na Moriu uBanatu, Moriem do ispod Segedina, iznadSubotice i Baje u Bakoj i Meek planinom iznadPeuja sve do Bara na Dravi u Baranji.5 Srpsketrupe su poetkom novembra prele Dunav, Savui Drinu i gonile odstupajueg neprijatelja. Ve 5.novembra 1918. godine Peti peadijski puk, pre-ao je iz Mave u Srem preko pontonskog mostau Sremskoj Mitrovici. Trupe Druge srpske armije, 3Vidi: Petar Miloevi, Duan Vuleti, Bora ekerinac i Radomir Prica, Sremsko-mitrovaka hronika, Novi Sad 1987, str. 6277. 4Isto, str. 65. 5Drago Njegovan, Prisajedinjenje Srema, Banata, Bake i Baranje Srbiji 1918, drugo dopunjeno izdanje, Muzej Vojvodine, Novi Sad, 2001, str. 2223.

kojoj je taj puk pripadao, zauzele su Srem i pro-duile preko Oseka u Baranju, kao i Baku, atrupe Prve armije zauzele su Banat, doseui de-markacionu liniju pre Beogradskog primirja (13. novembra 1918) izmeu novoformirane Maar-ske i saveznika. Osloboenje Srema, kao i Banata, Bake iBaranje, omoguilo je slobodno sazivanje Rum-skog zbora 24. novembra i Velike narodneskuptine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena 25. novembra u Novom Sadu, koji su doneli odluke ootcepljenju ovih teritorija od Ugarske i njihovomprisajedinjenju Kraljevini Srbiji. U sastavu Srbijeone su 1. decembra 1918. ule u novoproglaenoKraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca na elu sadinastijom Karaorevia.6 Posle dvesta godinaprestala je vladavina Austrije, odnosno Austro-Ugarske u Sremu. U novonastaloj Kraljevini Srba, Hrvata i Slove-naca, Srem, odnosno Sremska upanija, postao jejedna od 33 oblasti u dravi, a od 1929. godinebio je (veinom) u sastavu Dunavske banovine, ije je sedite bilo u Novom Sadu. Jedan deoSrema privremeno je bio u sastavu Drinske bano-vine sa seditem u Sarajevu, a najzapadniji deo usastavu Savske banovine sa seditem u Zagrebu. I pored proklamovanog jedinstva troplemenognaroda, a od 1929. i integralnog jugoslovenstva, srpsko-hrvatsko rivalstvo u Sremu (i susednojSlavoniji, kao i u drugim meovitim srpsko-hrvatskim krajevima) nije prevazilaeno, ve seodravalo, a pred kraj ovog perioda i pojaavalo. To je dolo do izraaja i prilikom stvaranja Bano-vine Hrvatske (1939), u koju je, nerezonski snacionalnog stanovita, uao znatan deo zapad-nog Srema, a Banovina Hrvatska poela delovatikao drava u dravi, koja je antijugoslovenski iantisrpski usmerena. To se izuzetno osetilo uSremu. U Sremu su Srbi bili najbrojnije stanov-nitvo. Zatim po brojnosti dolaze Hrvati, Nemci, Slovaci, Rusini, Romi, Jevreji. Pred Drugi svetskirat sremske Nemce, kao i sve Nemce u KraljeviniJugoslaviji, zahvatio je talas nacistike indoktri-nacije, samoorganizovanja i projektovane ulogepete kolone. Posle sloma Kraljevine Jugoslavije u April-skom ratu 1941. godine i njenog komadanja, anti-srpstvo, kao i antijevrejstvo, posebno je izraenou novoformiranoj kvislinkoj Nezavisnoj DraviHrvatskoj, na elu sa voom hrvatskog ustakog

6Isto, str. 4446.

3

pokreta Antom Paveliem. Uz Srbe i Jevreje, nameti su bili i Romi (Cigani). U Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj Srbi nisu nipriznavani kao narod, a budui da su predstavljalitreinu populacije NDH, za njih je usvojenhrvatski ustaki princip: treinu pobiti, treinuproterati, treinu prevesti u katoliku veru ipretvoriti u Hrvate. Za ostvarenje tog cilja bili suangaovani svi resursi Nezavisne Drave Hrvat-ske, svi dravni organi, represivni i ideoloki, kaoi veinsko raspoloenje Hrvata kao naroda. Tajprincip je naroito intenzivno sprovoen u Sremu.

Nezavisna Drava Hrvatska (19411945)

Nezavisna Drava Hrvatska (NDH) proglaenaje 10. aprila 1941. godine u Zagrebu, jo dok jetrajao Aprilski rat sila Osovine protiv KraljevineJugoslavije 617. aprila 1941. Proglaenje je iz-vrio vojskovoa Slavko Kvaternik, penzioni-sani austro-ugarski pukovnik, u ime Ante Pave-lia, poglavnika ustake organizacije, koji se jonalazio u faistikoj Italiji. Proglaenje NDHobjavljeno je na naslovnoj stranici zagrebakoglista Hrvatski narod i saoptenjem na zagrebakojradio-stanici. Istovremeno je objavljena izjavaVlatka Maeka, voe uticajne Hrvatske seljakestranke (HSS) i potpredsednika jugoslovenskekraljevske vlade, kojom se hrvatski narod pozivada se pokorava novouspostavljenoj vlasti i stavljaitava infrastruktura vlasti Banovine Hrvatske naraspolaganje ustakim vlastima.7 Po povratku u Zagreb 16. aprila 1941. godineAnte Paveli je imenovao Prvu hrvatsku dravnuvladu. Kraljevina Jugoslavija je u Aprilskom ratu uni-tena a potom i raskomadana: pored NDH, sanemakom i italijanskom zonom uticaja, pojedinedelove prisvojili su sebi okupatori, tako da jeTreem Rajhu pripao najvei deo Slovenije

7itavu akciju otcepljenja Hrvatske od Jugoslavije i proglaenja NDH vodio je Edmund Fezenmajer (E. Veesen-mayer), specijalni opunomoenik ministra inostranih poslova nemakog Rajha Joakima Ribentropa (J. v Ribentrop). Budui da Nemci nisu bili ubeeni da e Vlatko Maek kao vodei lider Hrvata odgovarati njihovim zahtevima, jer, kako izvetava nemaki generalni konzul u Zagrebu Frojnt (A. Freundt), njegovi napori usmjereni su, kako se ini, podjednako na odravanje mira s Njemakom i daljnji opstanak Jugoslavije, Fezenmajer je privoleo Maeka na odstupanje i davanje izjave u korist NDH. Fikreta Jeli - Buti, Ustae i Nezavisna drava Hrvatska 19411945, Zagreb, 1977, str. 64 i dalje.

(Dravska banovina), Hortijevoj Maarskoj Bakai Baranja iz Dunavske banovine, Meimurje izBanovine Hrvatske i Prekomurje iz Dravskebanovine, Bugarskoj istoni delovi Srbije (deloviMoravske banovine) i Makedonija (Vardarskabanovina), Velikoj Albaniji prostor Kosova iMetohije (do Ibra na severu Kosovska Mitro-vica je bila u sastavu Nedieve Srbije podnemakom okupacijom), Crna Gora je bilaitalijanski protektorat, a Nedieva Srbija (saBanatom, gde su stvarnu vlast drali Nemci) podnemakom okupacijom. U sastavu NDH, poredHrvatske, Slavonije i najveeg dela Dalmacije(znaajan deo srednje Dalmacije s jadranskimostrvima pripao je Italiji, kao i ostatak Slovenije), spadale su jo Bosna, Hercegovina i Srem. Nezavisna Drava Hrvatska u administrativ-nom pogledu, nakon uvrivanja vlasti, bila jeorganizovana u 22 velike upe, sa niim jedini-cama: kotarevima i obinama. Glavni grad Za-greb imao je poseban status, u rangu velike upe. Na elu velikih upa bili su veliki upani, aupravu niih teritorijalnih jedinica vodila sukotarska odnosno optinska poglavarstva naelu sa predstojnicima. Na elu poglavarstavastajali su istaknuti ustaki prvaci ili pojedinci izdesnog krila HSS, koji su ve imali ili suprihvatili hrvatsku ustaku ideologiju i bilispremni da je sprovode u praksi. Podruje Sremabilo je obuhvaeno Velikom upom Vukom saseditem u Vukovaru, izuzev upanjskog kraja. Po dolasku na vlast hrvatska ustaka organi-zacija tei da postane masovni pokret, u odnosuna prethodnih desetak godina kada je predstav-ljala malobrojnu teroristiku organizaciju jo prerata zakletih ustaa, koja je najveim delom bi-la u izbeglitvu (u Maarskoj, a najvie u Italiji). U zagrebakom listu Ustaa to je izraeno nasledei nain: U ustakoj hrvatskoj dravi, kojusu stvorili poglavnik i njegove ustae, mora seustaki misliti, ustaki govoriti i to je najglavnije ustaki raditi. Jednom rijei, itav ivot uNezavisnoj Dravi Hrvatskoj mora biti ustaki.8 Na jedinstvo, ak identitet hrvatstva i ustatvaesto je ukazivao poglavnik NDH Ante Paveli: Novo pokoljenje Hrvata mora biti ne samohrvatsko,... nego mora biti u potpunom smisluustako. Jer Hrvata je i prije bilo, ali nije biloustaa, a dok nije bilo ustaa, nije bilo ni hrvatskedrave. Kad ubudue ne bi bilo ustaa, ne bi bilo 8Ustaa, 13. 06. 1941, citirano prema: F. Jeli-Buti, Ustae..., str. 107.

4

ni hrvatske drave.9 Prema tome, hrvatsko usta-tvo je sutina Nezavisne Drave Hrvatske. Celokupna delatnost hrvatskog ustakog pokre-ta u NDH podeljena je na tri grane: politiko-organizaciona, koja je imala osnovni cilj organi-ziranja u organizacije Ustakog pokreta, teduevni odgoj lanstva i puanstva uobe, iorganizovanje omladine u Ustakoj mladei; Ustaka vojnica vojna formacija ustakeorganizacije po uzoru na faistiko-nacistikevojne formacije (kao to su crne koulje i SS),izvan redovnih dravnih vojnih formacija (npr.Wermacht-a) koje su u NDH predstavljali domo-brani, a pod neposrednom potinjenou poglav-niku Paveliu. Jedinice Ustake vojnice bile suroj, vod, satnija i bojna, a mogle su biti formiranei vee jedinice kao to je sdrug. Glavni stoerUstake vojnice delio se na est slubi: bojna naslubi pri Poglavniku, redovne djelatne bojne,pripremne ustake bojne, priuvne ustake bojne,ustaki podmladak i vojno-radna sluba; Trea grupa bila je Ustaka nadzorna sluba(UNS), koja vri nadzor nad celokupnim radomupravnih i ustakih ustanova i trebala je spre-avati svaku djelatnost koja bi ugroavala slobo-du i nezavisnost Nezavisne Drave Hrvatske, mir,spokojnost i sigurnost hrvatskog naroda i teko-vine oslobodilake borbe Hrvatskog ustakogpokreta.10 Ustaka nadzorna sluba (UNS) se sastojala izetiri ureda: 1/ Ustako redarstvo ured je vodio politikepredmete, a imao je tri odseka: komunistiki,idovski i srpski; 2/ Ustaka obavetajna sluba ured je vrio hapenja i provodio istrage; 3/ Usta-ka obrana ovaj ured predstavljao je posebnuvojno-policijsku formaciju u ijoj nadlenosti subili i koncentracioni logori, a formirao je i poseb-ne jedinice kao na primer. Prvi ustaki obrambenisdrug (Jasenovaki obrambeni sdrug) i 4/ Osobniodjel. Kasnije je formiran i peti ured: Ustakasigurnosna sluba koja takoe vri hapenja iisleivanja i organizuje Pavelievu tjelesnustrau. Organizacija ustakog pokreta u NDH ustro-jena je Odredbom o sastavu i djelovanju usta-kog pokreta iz juna 1941. i Propisnika o zada-i, ustrojstvu, radu i smjernicama Ustae Hrvat- 9Dr Ante Paveli rijeio je hrvatsko pitanje, priredio Ivo Bogdan, Naklada Europa, Zagreb 1942, str. 47 (Govor Ustakoj mladei 7. oujka (marta) 1942.) 10Narodne novine, 26. 08. 1941.

skog oslobodilakog pokreta iz avgusta 1941. godine.11 Na elu ustakog pokreta je poglavnik sadoglavnikim vijeem koje ima 12 doglav-nika i 6 poglavnih pobonika. Organizacijamana terenu rukovodi postrojnitvo koje se delina: 1/ upravno zapovjednitvo ustaa, koje jepodeljeno na stoere, logore, tabore i zbirove, 2/ upravno zapovjednitvo ustake mladei (zapovjednitvo muke ustake mladei izapovjednitvo enske ustake mladei), 3/ upravno zapovjednitvo enske loze ustakogpokreta, 4/ upravno zapovjednitvo stalekihpostrojbi i 5/ blagajna. Glavni ustaki stan (GUS) je vrhovna usta-nova cjelokupnog ustakog pokreta. Ustroj-stvene ustanove ustakog pokreta su stoeri, logori, tabori i zbirovi u njima se postro-javaju lanovi ustakog pokreta s ciljem da sebolje ostvari zadaa pokreta u svim njegovimdielovima. Ove ustrojstvene ustanove pokri-vaju odreena podruja: stoer podruje jednevelike upe, logor podruje upravnog kota-ra, tabor podruje jedne upravne obine, zbir podruje jednog naselja ili dela veegmesta. Oruane snage NDH, prema tome, sainjava: domobranstvo, kao regularna vojna sila (kopnenavojska, zrane snage i mornarica, kao i legio-narske jedinice), ustaka vojnica12 (jedinice usta-ke vojnice i ustake milicije ponekad nazvane idivlje ustae) i orunitvo (andarmerija). U NDH je ivelo oko 3.069.000 Hrvata(50,78%), 1.847,000 (30,56%) Srba, 717.000 (11,86%) muslimana, a ostalih naroda je bilo410.000 (6,80%), a meu njima i 100.000 Nema-ca. Kako su se povukle granice u Dalmaciji, 280.000 Hrvata i 90.000 Srba nalo se poditalijanskom upravom. Muslimani, pre svega uBosni, proglaeni su istim Hrvatima i Pavelise naroito trudio da ih priblii ustaama, to muje u velikoj meri i uspelo.13

11Narodne novine od 24. 06. 1941; Narodne novine od 13. 08. 1941. 12Najozloglaenije jedinice ove zloinake formacije bile su Francetiava Crna legija, Bobanova bojna, Tomieva bojna i Poglavnikov tjelesni sdrug. 13Glez fon Horstenau, Izmeu Hitlera i Pavelia, Nolit, Beograd 2007. str. 13-14.

5

Velika upa Vuka Srem u sastavu NDH

Nemake okupatorske trupe (delovi 46. moto-rizovanog korpusa 2. nemake armije - 8.tenkovska divizija), prodirui iz pravca Slatina -Osijek, ule su u Srem jo dok je trajao kratko-trajni Aprilski rat. Nemake trupe stigle su urejon Ruma - Sremska Mirovica 11. aprila 1941.godine. Odatle je jedan odred 8. tenkovskedivizije, na izriiti poziv vostva Kulturbunda,preao Dunav te je preko Futoga 12. aprila,praen motociklistima folksdojerima, oko 19 satiuao u Novi Sad, sveano doekan od celokupnognemakog stanovnitva, razoaranih Maara ipreplaenih Srba. Mada se ova jedinica u Bakojzadrala svega nekoliko sati, u nju je tada i unekoliko narednih dana iz Bake stupilo preko2.000 nemakih omladinaca. Glavnina 8. tenkov-ske divizije je 12. aprila doprla u rejon Petrova-radina i Zemuna, uavi, sa grupom folksdojerakoja joj se pridruila, i u Beograd. Nemake jedinice aktivirale su u svomnadiranju pripadnike Kulturbunda, ustae iseparatistiki orijentisane mesne jedinice Mae-kove Zatite. Ovi izdajnici razoruavali su ju-goslovensku vojsku u odstupanju. Domai Nemciiz Rume i okoline zaplenili su od jedinicajugoslovenske vojske oko 1.500 puaka, 300sanduka municije, 200 sanduka granata itd.Folksdojerske naoruane grupe razoruavale sumanje grupe jugoslovenskih vojnika i u Vuko-varu, Iniji i Pazovi. Ustae su uz pomoMaekove Zatite preuzimali vlast u idu,Iloku, Sremskoj Mitrovici i drugim mestimaSrema. Isto su inili i folksdojeri u istonomSremu, preuzimajui i vojne objekte. Takoe,koristei ratnu situaciju, hrvatske ustae i domaiNemci zapoeli su i pljaku srpskih i jevrejskihradnji i ostale imovine.14 Izvestan otpor jugoslovenske vojske napodruju Srema pruen je samo kod SremskihKarlovaca i Rume. Kod Sremskih Karlovacapoginulo je 14 nemakih vojnika i zbog toga je,jer su navodno pomagali odbranu, streljano estcivila. Kod Rume nemaka kolona je zaustavljenana jedan dan, a tom prilikom je hrabro se borei,

14Vojvodina u narodnooslobodilakom ratu i socijalistikoj revoluciji 1941-1945, red. dr edomira Popova, Filozofski fakultet - Institut za istoriju, Novi Sad 1984 (u daljem tekstu: Vojvodina u NOR...), str. 45-46.

poginuo baki Bunjevac Antunovi,15 mitraljezac, koji se dobrovoljno javio u jugoslovensku vojsku. Dakle, Srem je brzo pregaen i uspostavljeno jenovo stanje: okupacija i formiranje NDH.16 ! Velika upa Vuka sa seditem u Vukovaru bilaje jedna od najveih upa u NDH (6.385 km2). Srem je, zajedno sa vukovarskim i vinkovakimsrezom, bio obuhvaen Velikom upom Vukom ipoklapao se sa nekadanjom Sremskom upa-nijom, izuzev upanjskog sreza. Veliku upu Vuku inile su teritorije desetsrezova tj. kotareva (Ruma, Stara Pazova, Zemun, upanja(?), id, Vinkovci, Vukovar, Mitrovica, Ilok i Irig), sedam gradova (Vukovar, Vinkovci, Sr. Mitrovica, Ruma, Sr. Karlovci, Petrovaradin iZemun) i 156 optina.17 Odmah po okupaciji naelo gradskih i seoskih optina postavljena suproverena hrvatska ustaka lica ili pripadnicinemakog naroda. U deset srezova (kotareva) biloje est sreskih naelnika (predstojnika) Hrvata(ustaa) i etiri sreska naelnika Nemca (folks-dojera), dok je u sedam gradova etiri grado- 15Vidi: dr Petar Miloevi, mr Duan Vukeli, Bora eke-rinac, Radovan Prica, Sremskomitrovaka hronika, Novi Sad, 1987, str. 225. 16Relevantna literatura: Petar Vukeli, Okupaciona vlast i si-stem nacionalne diskriminacije u Sremu za vreme Nezavisne Drave Hrvatske, Zbornik za drutvene nauke/ Matica srp-ska, Novi Sad, 1963, 35, str. 105-136. Duan Lazi, Orga-nizacija policijsko-obavetajne slube Nezavisne Drave Hrvatske, Zbornik za istoriju / Matica srpska, 1972-1975, br. 6-11. Jovanka Petkovi, Akcija Viktora Tomia, Zbornik za drutvene nauke / Matica srpska, Novi Sad, 1963, sv. 35, str. 139-164. ivko Pucarevi, Kulturno-prosvetni rad u Sremu u toku narodnooslobodilake borbe 1941-45. godine, Zbornik za drutvene naue / Matica srpska, Novi Sad, 1964, 37, str. 116-136. Novak Petrovi, Borba za etvu u Sremu 1943. godine; ni zrno ita okupatoru, Zbornik za drutvene nauke / Matica srpska, Novi Sad, 1964, sv. 39, str. 134-156. Novak Petrovi, Borbe za vlast i teritoriju u Sremu u jesen 1943, Zbornik za drutvene nauke / Matica srpska, 1971, sv. 42, str. 94-120. Novak Petrovi, Namere ustake vlasti da protera pravoslavno svetenstvo iz Srema, Istraivanja, Novi Sad, 1971, I, str. 169-186. edomir Popov, Borba narodno-oslobodilakih snaga Srema za poljoprivrednu proizvodnju u toku 1944. godine, Zbornik za drutvene nauke / Matica srpska, Novi Sad, 1966, 43, str. 62-108. edomir Popov, Odjeci odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a u Vojvodini, Jugoslovenski istorijski asopis, Beograd, 1963, br. 3, str. 73-93. Jelena Popov, KPJ, SKOJ i masovne organizacije Srema u zavrnoj etapi NOP-a, Istraivanja, Novi Sad, 1976, 5, str. 295-346. Jelena Popov, Politika KPJ u Voj-vodini na stvaranju masovne osnove narodno-oslo-bodilakog rata i revolucije, Zbornik za istoriju / Matica srpska, Novi Sad, 1977, 16, str. 7-25. 17Sremskomitrovaka hronika, str. 84.

6

naelnika pripadalo hrvatskoj, a tri nemakojnarodnosti. Od 156 optinskih naelnika bilo je81 Hrvat i 75 Nemaca. Privremeno se na ovimpoloajima naao po koji Maar ili Slovak. Srbi,mada najbrojniji u Sremu, bili su u potpunostiodstranjeni od svih dravnih poloaja. U Sremu su tokom Drugog svetskog rataoruano delovali protiv snaga NOP-a i stanov-nitva sva tri dela oruanih snaga NDH -Domobranstvo, Ustaka vojnica i Orunitvo, kaoi vojne formacije Vermahta sa vojnim forma-cijama folksdojera. Po odobrenju nemakog 50.korpusa, od 30. aprila 1941, u Sremu je NDHmogla da ima svoje garnizone u jaini od 800vojnika i oficira u Zemunu, Sremskoj Mitrovici iVinkovcima, a posle i u Petrovaradinu. Prvaustaka jedinica u Sremu, Mitrovaka ustakabojna, formirana je u jesen 1941. Tokom rata uSremu e uglavnom delovati dve domae bojne,VI i XVI, od kojih e prva biti stacionirana uVukovaru, a druga u Sremskoj Mitrovici. Odandarmerijskih (orunikih) jedinica na teritorijiSrema postajala su andarmerijska krila uVinkovcima, i Zemunu, sa vodovima u svimsreskim centrima i postajama u veim opti-nama. andarmerija je bila proeta duhom usta-tva i predstavljae jednu od poluga za brutalno isvirepo razraunavanje sa svim protivnicimastvorenog stanja. Imala je oko 18.000 ljudi.18 Gradonaelnik Mitrovice postao je advokatPetar Gvozdi, Sremskih Karlovaca VjekoslavGolubovi itd. Na elu velike upe bio je domaiNemac Jakob Eliker, a doupan domai HrvatLuka Adaji. U Zemunu i okolini vlast supreuzeli Nemci. Istoni deo Srema, koji je poredZemuna, obuhvatio i Staru Pazovu sa okolinom,sve do 10. oktobra 1941. godine bio je podnemakom kontrolom kao interesno podrujenemakog vojnog zapovednika u Srbiji. Nakontoga NDH i na ovom podruju uspostavlja svojuvlast, a poetkom 1942. godine pokree u Zemu-nu hrvatski ustaki list Graniar. Novo stanje uSremu oglaeno je i plakatima.19 Po okupaciji Srema i osnivanja NDH ustakipokret uspeo je da za kratko vreme izgradi mreusvojih organizacija. U svim mestima sa hrvatskim 18Vojvodina u NOR... str. 61. 60. 19Sutradan po ulasku Nemaca u Mitrovicu, osvanule su po zidovima i velike bele plakate o proglaenju Nezavisne Drave Hrvatske. (Sremskomitrovaka hronika, str. 226). Verovatno je kao plakat lepljena naslovna strana lista Hrvatski narod.

stanovnitvom osnovani su tabori na elu satabornicima, u srezovima (kotarevima) osnovanisu logori sa logornicima na elu, a u Vukovaru jeosnovan ustaki stoer na elu sa stoernikom. Ubrzo su formirane i druge utake organizaicje: enska loza ustakog pokreta, Ustaka mladeitd. Ustaki pokret, izgraen na principima rasi-zma i nacionalne netrpeljivosti, postae u Sremunosilac masovnih zloina nad srpskim i jevrejs-kim stanovnitvom.20 Od prvog dana postojanja NDH usledila jeintenzivna zakonodavna aktivnost, iako NDHsve do oktroisanog Hrvatskog Sabora iz februara1942. godine nije imala zakonodavno telo. Hrvatski ustaki zakoni, zakonske odredbe iprovedbene naredbe objavljivane su u slubenimNarodnim novinama. Ve 10. aprila objavljen jeZakon o osnutku vojske i mornarice draveHrvatske (po nalogu Poglavnika: Slavko Kvater-nik). Istog dana objavljena je Provedbena naredbaPoglavnikova povjerenika za unutarnje poslove kzakonu o prisezi vjernosti Dravi Hrvatskoj(Poglavnikov povjerenik za unutarnje poslove: Dr. Milovan ani). Po dolasku Ante Pavelia uZagreb, on je, uz odgovarajueg povjerenika, ministra ili predsjednika zakonodavnog povjere-nitva, potpisivao hrvatske ustake zakone. Zakonska odredba o ukidanju javnog biljenitvaobjavljena je 18, a Zakonska odredba o izricanjuosuda, o nazivima sudova i sudaca i o upotrebiistoga hrvatskog jezika kod sudova 19. aprila. Istog dana objavljena je Zakonska odredba oimenovanju povjerenika kod privrednih podu-zea, kao i Zakonska odredba o ukidanju kotaraOkuani. Zakonska odredba o zabrani noenjasvih odlikovanja (ordena i medalja) biveKraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i biveKraljevine Jugoslavije i svih povlastica steenihtim odlikovanjima, Zakonska odredba o razrje-enju uporabnih ugovora izmeu samoupravnihtijela i treih osoba i Zakonska odredba o imoviniSokola bive Kraljevine Jugoslavije objavljena je24. aprila. Zakonska odredba o zabrani irilice, kao i Provedbena naredba ministarstva unutarnjihposlova o zakonskoj odredbi o zabrani irilice(koju je potpisao dr Andrija Artukovi, ministar) objavljena je 25. aprila. Zakonska odredba odravljanstvu objavljena je 30. aprila. Sledile suzakonske odredbe o dravnom grbu, dravnoj

20Vojvodina u NOR... str. 59-60.

7

zastavi, Poglavnikovoj zastavi, peatima, Zako-nska odredba o rasnoj pripadnosti, Naredba oizveivanju zastava, zakonska odredba oprelasku s jedne vjere na drugu, itd.21 Hrvatske ustake vlasti na svim nivoima radilesu po tim zakonima, ali i mimo njih. Naprimer, u NDH su koncentracioni logori uspo-stavljeni pre njihovog ozakonjivanja. Prema tome, i u Sremu su postavljene novehrvatske ustake22 ili nemake nacistike vlasti nasvim nivoima, zabranjena je irilica, zatvorene susrpske pravoslavne crkve i jevrejske sinagoge,pristupilo se pokuajima pokatoliavanja pravo-slavnih Srba, Srbi su od poetka tretirani kaoprotivdravni element, postavljeni su komesari uprivredna preudzea, otpoela je pljaka dravne iprivatne imovine, delu stanovnitva je nareenoda se iseli, otpoela je golgota srpskihpravoslavnih svetenika kao i pljaka crkvene, anaroito manastirske imovine itd. Hrvatske pretenzije na Srem, zasnovane na tzv,hrvatskom dravnom pravu, nikada nisu imaleutemeljenje u etnikom sastavu stanovnitvaSrema, pa ni prilikom formiranja NDH. Naime,od neto preko 400.000 stanovnika Srema, Srbaje bilo preko 50% (202.200) a Hrvata manje odjedne etvrtine (23%). Nemaca je bilo 16%(63.000), Maara 5% (19.000), Slovaka 3,5%(15.000), Rusina 1,5% (5.000), Jevreja 2.000 ineto lica ostalih nacionalnosti. Pored Hrvata, u NDH su izrazito povlaenipoloaj imali domai Nemci. NDH je 21. juna1941. godine donela Zakonsku odredbu oprivremenom poloaju Nemake narodne skupineu NDH. Ovim zakonom svi Nemci u NDHinili su odeljenu, posebnu narodnu skupinu kojojse priznaje status pravnog lica s javnopravnimovlaenjem, na ijem elu se nalaziofolksgrupenfirer. Krajem oktobra 1941. godinedonesena je Zakonska odredba o upotrebinemakog jezika, nemake zastave i nemakihoznaka u NDH. Nemaki jezik postajeravnopravan slubeni jezik sa hrvatskim kod svih 21Vidi: Goran Babi, Historija hrvatske histerije, Beograd, str. 5864. 22Najvii organ bezbednosti (policije) u Sremu je upska redarstvena oblast, koja je usmeravala rad kotarskih redarstvenih ispostava, predstojnitava, gradskih redarstava i redarstava u optinama... upsko redarstvo dobijalo je uputstva od Glavnog ravnateljstva za javni red i sigurnost u Zagrebu na elu sa zloglasnim vojskovoinim sinom Eugenom Didom Kvaternikom. Vojvodina u NOR, str. 60.

organa vlasti i sudova. Zavodi, ustanove, te-dionice itd. u mestima sa vie od 20% nemakogstanovnitva optili su i na nemakom kaoslubenom jeziku. Uredbom o nemakom kol-stvu uspostavljene su nemake kole, osnovne, strune i gimnazije Pored toga, u Sremu su Nemci dobili pravo daformiraju posebne folksdojerske vojne jedinice uokviru Domobranstva, a to su bile jediniceAjnzactafela. Ve u junu i julu 1941. godine poinjumasovna ubistva Srba kao civilnog stanovnitva, kao i jo brojnija pojedinana ubistva. Na primer, poetkom juna 1941. u logoru Jadovno kodGospia ubijeno je oko 300 Srba i Jevreja izMitrovice. Krajem juna streljano je 10 Srba izerevia i Beoina. Krajem avgusta 43 lica izSuseka i Sviloa osueno je na smrt i streljano. Iiz drugih sremskih mesta ubijeno je vie lica, amnogi su oterani u logor Jasenovac odakle se nisuvratili. Bogati Jevreji su opljakani, mnogi ubi-jeni, a ostali su morali nositi ute trake. Odvoenisu na prisilan rad. Sline akcije provoene su iprema Romima. Deo irikih Roma ubijen je naputu za Rumu, ostali su prikljueni rumskimRomima i kasnije ubijeni u Jasenovcu. Krajemavgusta 1941. godine hrvatske utae su ubilearhimandrita manastira iatovac, Rafaila Mom-ilovia, akademskog slikara. Ubijena je i mona-hinja manastira Kuvedin mati Paraskeva. Veinasvetanika je logorisana i proterana u okupiranuSrbiju. Prva mera nove ustake vlasti bila je uperenaprotiv srpskog kolonistikog ivlja. Zakonskomodredbom o nekretninama dobrovoljaca od 19. aprila 1941. godine poela je akcija za iseljenjesvih srpskih kolonista koji su se na teritorijuNDH doselili posle 1918. godine. Ovaj proceszahvatio je ne samo Srem, ve i Slavoniju. Folksdojeri su izgon srpskih kolonista obavili uistonom, a ustae u ostalom delu Srema. Prisilnoiseljavanje iz Srema organizovalo je Dravno rav-nateljstvo za ponovu, koje je na naputena imanja useljavalo nove koloniste, veinom Hrva-te, a manjim delom Nemce (20:1 u korist Hrvata). Srbi su prisiljavani da se pokatolie. Ve 3. maja 1941. doneta je zakonska odredba oprelasku s jedne vere na drugu, a zatim i nizdopunskih odredbi, naredbi, uputstava iokrunica. U akciji pokatoliavanja, pored organavlasti NDH, aktivno se ukljuila i katolika crkva. Ministarskom naredbom od 18. jula 1941. godine

8

zabranjen je i sam naziv srpska pravoslavnavera. Taj naziv je zamenjen nazivom grko-iztona vjera. Negiran je i naziv Srbin isrpsko. Svi su Srbi morali biti Hrvati bezobzira na veru. Pokatoliavanje su provodilihrvatski ustaki upravni organi, ustaki funkci-oneri i katoliki svetenici. Akcijom pokato-liavanja rukovodio je dr Luka Adaji, a kaoistaknute djelatnike u ovoj raboti navodimoupnika ilovca i katihetu Tetkia iz Sr. Karlo-vaca, upnika Rakog iz Sr. Mitrovice i katihetuJ. Markovia iz Zemuna. Pored opteg pritiska da se Srbi odreknupravoslavlja i prime katolianstvo, u mnogimsredinama silom je iznuivan dobrovoljni pre-lazak: zabrana izlaska izvan sela, zabrana snab-devanja eerom, soli, ibicama, zabrana proslav-ljanja pravoslavnih praznika, zabrana rada zavreme katolikih praznika, oroavanje slubedravnih inovnika ako ostanu u pravoslavlju,pretnje proterivanjem itd. S jeseni 1941. Sremomje kruio letak Prijateljski savjet, tampan uTiskari akovake biskupije, za vreme biskupaAkamovia koji propagira prednosti prelaska izpravoslavlja u katolianstvo, kao i irilini, api-rografisani leci u istom duhu. Oni koji su preli ukatolianstvo upisivani su u slubene knjige kaoHrvati. Tokom jeseni i zime 1941/42. godine kampanjaprelaska pravoslavnih Srba u katolianstvo ipohrvaivanje bila je veoma intenzivna. Ipak,rezultati nisu bili zadovoljavajui, tako da se odprolea 1942. prelazi na drugu varijantu pohrvai-vanja: stvaranjem Hrvatske pravoslavne crkve.Ona je zakonskom odredbom od 3. aprila 1942. iuspostavljena i delovala je do kraja postojanjaNDH. Progoni i preseljenja srpskog stanovnitva izSrema otpoeli su ve prvih meseci postojanjaNDH. ... Ovo ima biti zemlja Hrvata i nikogavie. Mi to ne tajimo, to je politika ove drave, ikad to zavrimo, izvriemo samo ono to pie uustakim naelima. rekao je jedan od ministaraustake vlade u Zagrebu. Pod udar su doli svikolonisti dobrovoljci Prvog svetskog rata,naseljeni posle 1918. godine, pa ak i oni Srbikoji su se u Srem doselili posle 1900. godine.Plakatima je oglaavano koje kategorije stanov-nitva moraju da napuste NDH. Marko Lamei,ustaki poverenik za istonu Slavoniju potpisaoje plakat po kojem svi Srbi naseljeni u Sremuposle 1918. moraju da napuste NDH. Preseljenja

su poela ve krajem aprila 1941. (dobrovoljakoselo arkovac kod Putinaca), nastavljena tokommaja (po nareenju Aleksandra Riga, od 28. maja1941. svi Srbi koji nisu zaviajni u Rumipozivaju se da Rumu imadu u roku od 8 (osam) dana napustiti...) i juna (poziv Gradskog pogla-varstva u Rumi da svi Srbijanci, doseljeni od1900. godine, moraju napustiti ovo podruje). Tokom juna 1941. svi svetenici SPC su uhapenii proterani u okupirano podruje Srbije. Proterivanje Srba se nastavilo i sledeih meseci. Imovina proteranih, nepokretna i pokretna, postajala je vlasnitvo NDH i dodeljivana je tzv. Pavelievim kolonistima, koji su u Srem dospeliiz nerazvijenih krajeva Bosne, Hercegovine iHrvatske, u kojima je bio intenzivan narodno-oslobodilaki pokret. Mnogi od njih ostali su uSremu i posle Drugog svetsog rata, a neki supreseljeni u Baranju. Postojali su ustaki planovi da se Srempotpuno oisti od veinskog srpskog stanov-nitva, ali su taj plan osujetili Nemci zbog ekono-mske vanosti Srema za ratne napore TreegRajha. Da je postojao plan da se Srbi potpuno oiste izNDH, bilo milom bilo silom, svedoi i tekst ulistu Hrvatski narod od 7. jula 1941. godine ukome pie: U Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj ne-ma srpskog naroda, nema tzv. pravoslavnecrkve... U Hrvatskoj ne moe biti Srba i pravo-slavlja a Hrvati e se pobrinuti da se to im prijeispuni. Mile Budak, ustaki funkcioner iministar, rekao je ve 8. juna u Vukovaru da jeustaka lozinka za Srbe Ili se prikloni, ili seukloni, to znai ili se pokatolii i postani Hrvat, ili se iseli. Na mesto iseljenih Srba doveli bi seustaki kolonisti iz pasivnih krajeva NDH, imebi se radikalno promenila etnika slika Srema. Meutim, ustaki planovi nisu bili identini sanemakim planovima, kao i ratnim potrebama. Jer, Srem je bio itnica. Zbog toga su Nemciisposlovali da se u ugovoru o predaji istonogSrema NDH (4. taka ugovora od 25. septembra1941. godine) ova obavee da nee prouzro-kovati ili pospjeiti iseljenje Srba iz ovogpodruja niti izvlastbom niti kojim drugim poseb-nim pritiskom.23 Zigfrid Kae, nemaki poslanik u Zagrebu, uputio je 10. jula 1941. godine izvetaj u Berlin o 23Glez fon Horstenau, Izmeu Hitlera i Pavelia, Nolit, Beograd 2007. str. 65.

9

stanju u Hrvatskoj, ukazujui na ustaki teror nadSrbima: Srpsko pitanje se tokom nekolikoposlednjih dana veoma zaotrilo. Bezobzirnost sakojom se vri iseljavanje, kao i mnoge zlepropratne pojave, brojni teroristiki postupci dajupovoda, ak i trezvenijim hrvatskim krugovima,za ozbiljnu zabrinutost. Kae dodaje da susluajevi terorizma i raznih delikata ustaa premasrpskom stanovnitvu u mnogim oblastima NDHbeleeni i ranije. Istog dana kada je Hitlerova Nemaka napalaSovjetski Savez, u Sremskoj Mitrovici su pohap-eni komunisti i njihovi simpatizeri. U FrukojGori su se pojavili prvi partizani, koji su 6.avgusta izveli svoju prvu akciju - osloboenjetroje rodoljuba zatoenih od ustaa u Beeno-vakom Prnjavoru. Osloboenje komunista izSremskomitrovake kaznionice organizovano je22. avgusta. Uestale su sabotane i oruaneakcije partizana na vie lokacija u Sremu. Ustakei nemake vlasti su na prve znake oruanogotpora u Sremu provele masovna hapenja. Ipak,Frukogorski partizanski odred nastavio je tokomjeseni 1941. mobilizatorski organizacioni rad poselima, a pokrenuti su i partizanski listoviFrukogorski partizan i Naa borba. Tokomdecembra Okruni komitet KPJ za Srem tampaoje letak Dole sa pokrtavanjem. Tokom januara 1942. narodnooslobodilakipokret u Sremu pretrpeo je znaajne gubitke.Posle napada Frukogorskog partizanskog odredana Martince (26. februara 1942), partizani suizgubili pedesetak boraca. Iako su partizaninastavili napade na ustae i Nemce, u njihoveredove veliku zabunu je unelo pismo J. B. Tita opotinjavanju sremskih partizana Glavnom tabuNOPO Hrvatske (pisano 9. januara 1942). Poetkom 1942. godine oslobodilaki pokret uSremu, u vidu Frukogorskog i Podunavskogpartizanskog odreda, koji su delovali po Frukojgori, i Bosutske ete, koja je akcije izvodila ujugozapadnom Sremu, od ovog stratekog pod-ruja je nainio nemirno i nesigurno podruje. Dabi spreile svaki otpor, vlasti NDH su obrazovalevanredne sudove sastavljene od jednog profe-sionalnog sudije i dva porotnika ustaka funk-cionera, koji su bili preki i pokretni, i koji su uvekpresuivali smrtnu kaznu. Za jednog poginulogustau streljalo se deset Srba talaca. Poetkomjuna 1942. godine formirana je Istrana komisija,koja je najpre u Rumi, gde je ef policije bio

Anton Bauer24, otpoela teror. Nevini Srbi sustreljani ili slati u Jasenovac. Na uestale napade partizana tokom prolea1942. ustae su odgovorile streljanjem 280 Srba seljaka u Frukogorskom selu Grgurevci (6. juna). S pribliavanjem leta sremski partizani(Frukogorski partizanski odred, Podunavskipartizanski odred i Bosutska partizanska eta) nastojali su da akcije prenesu i na ravni Srem, kako bi ugrozili etvu i naneli tetu i ustaama iNemcima. Zbog toga je protiv njih, ali i protivSrba kao naroda, pripremljena velika ofanziva: policijsko-sudsko-teroristika akcija ViktoraTomia i nemako-ustaka vojna operacijaBorovski. (O akciji Viktora Tomia Pokrajin-ska komisija za utvrivanje ratnih zloina oku-patora i njihovih pomagaa sainila je posle rataelaborat, koji je ovaj autor objavio 2010. godine). Operacija Borovski, pod komandom nemakoggenerala Borovskog, izvedena je snagama od oko17.000 Nemaca, ustaa i domobrana. Nemakejedinice postupale su u Sremu kao i u prethodnojakciji na Kozari i Prosari. Uz neto partizanskihgubitaka (50 poginulih), uglavnom su stradalicivili Srbi po selima i frukogorskim zbegovima. Akcija Viktora Tomia i operacija Borovski odnele su 6.000 srpskih ivota u Sremu.

Margita i Josip Rosenzweig, baba i deda urednika asopisa Lamed, u Dubrovniku dvadesetih godina prolog veka. Ubijeni su u tzv. akciji Viktora Tomia avgusta 1942. godine u Manelosu kraj Rume Od poetka avgusta do sredine septembra1942. godine u Sremu je provoena tzv. akcijaViktora Tomia. U Otvorenoj zapovijedi GUS-a od 9. avgusta formirano je Vie redarstvenopovjerenitvo za podruje Velike upe Vuka, saseditem u Vukovaru, na elu sa Viktorom 24Uraen je poseban elaborat koji se odnosi na zloine Antuna Bauera Zbirka istorijskih dokumenata Muzeja Vojvodine u novom Sadu.

10

Tomiem, ustaom iz najblieg Kvaternikovog25 iPavelievog okruenja.26 Njegov zamenik je bioOktavijan Svei. Uz dodatno ograniavanje preostalih slobodastanovnitva, usledila su masovna hapenja poSremu, ekspresna suenja i streljanja. Hapenjau Sremskoj Mitrovici poela su ve 6. avgusta,nastavljena 10. u istom gradu, i produena svakognarednog dana po celom Sremu. Neki su zavriliu Jasenovcu, odakle se nisu vratili, a ostali sustreljani na Dudiku kod Vukovara, a potom uSremskoj Mitrovici, kao i na drugim lokacijama.Do polovine septembra 1942. godine akcija jeobuhvatila skoro sva sremska mesta. U nekim sluajevima, kao npr. 3-5. septembra,u Sremskoj Mitrovici nevini Srbi su streljani i bezpresude Pokretnog priekog suda. Tada su bile inajbrojnije rtve po jednom danu. U toku Tomieve akcije streljan je i poznatisrpski slikar Sava umanovi, u noi izmeu 30. i31. avgusta, na Mitrovakom groblju. Tokom Tomieve akcije ubijeno je oko 6.000mukaraca, ena, staraca i dece, a uhapeno jepreko 10.000 osoba, iskljuivo civilnog stanov-nitva. Paralelno sa policijskom akcijom ViktoraTomia u Sremu je provoena i vojna operacijaprotiv partizana u Frukoj gori. Operativna gurpaBorovski primenjivala je metode sa Kozare,Prosare, Papuka i Psunja, tako da su opet najviestradali Srbi civili. Ustako-domobranske inemake jedinice streljale su civile na licu mestaili su ih sprovodile u logor u Zemun, a zatim narad u Nemaku ili u Mitrovicu, gde nisu preiveli. Odmazde prema nevinom civilnom srpskomstanovnitvu bile su konstanta svake endehazijskeili nemake policijske i vojne akcije. Svaka meraodmazde je bila pedantno oglaavana preostalomstanovnitvu. irom Srema su kruili oglasi ukojima su, uobiajenom terminologijom, opisi-vani dogaaji, najee partizanske akcije zbogkojih se odmazda preduzima, zatim se saoptavaodluka nadlenog organa o streljanju predvienogbroja talaca, da bi na kraju bila data njihova ime- 25Dido Kvaternik je patoloki sin patolokog marala - majka mu je bila kerka Joua Franka, dakle polu - Jevrejka. Ona je bila jedini estiti i poteni lan porodice. Dido Kvaternik, zajedno sa Viktorom Tomiem, sadistom, efom linog Pavelievog obezbeenja, na najgrozniji nain je napravio red u Sremu..: Isto, str. 154-155 26Glavni nosilac terorizma u Hrvatskoj jeste, nesumnjivo, sam poglavnik. Glez fon Horstenau, Izmeu Hitlera i Pavelia, Nolit, Beograd 2007. str. 418

na, veroispovest, godine i mesto boravka. Najveibroj ovakvih oglasa datira upravo iz 1942.27 Tokom 1943. godine odmazde nad Srbima sunastavljene. Svaki napad na elezniku pruguimao je za posledicu veanje odreenog brojaSrba, naravno nevinih. Uz to, paljene su crkve, amnogi Srbi oterani u logor Sajmite kodZemuna. Paljena su i sela, a mukarci, ene i decaubijani gde su i zateeni. Glez fon Horstenau, kao opunomoeninemaki general u NDH, brinuo se da eleznikapruga Zagreb - Zemun funkcionie. Zbog sabota-a na pruzi stradavali su nevini: Pri tom sam, kao usput, napomenuo: ni streljanjem talaca nitase ne postie. Streljaju se redovno oni koji nisukrivi, a ta ima za posledicu - to da se brojustanika poveava regrutacijom u ustanikeredove roaka ubijenih.28 Zahvaljujui Rendulievom nareenju, sveglavne eleznike saobraajnice okiene su obe-enim ljudima. Time se, ipak, sabotae protiveleznikih saobraajnica nimalo nisu smanjile. Naprotiv, sada su postale jo ee.29 U jesen 1943. godine pravu pusto u Sremunainile su jedinice 1. kozake konjike divizije, koja je, prebaena iz Poljske, uestvovala u voj-nim operacijama nemako-domobranskih snaga. Pod komandom Nemaca ovi belogardejci ikozaci i erkezi regrutovani od sovjetskih za-robljenika, inili su, najpre, mnoga zverstva uistonom delu Srema, a njihove brutalnostiobuhvatile su i mnoga sela severnog kao i junogSrema (podruje Bosutskih uma), u drugom deluove jesenje ofanzive. Borbene aktivnosti sremskih partizana u isto-noj Bosni i Sremu tokom zime 1943/1944. izazvale su zamanu ofanzivnu operaciju protivnjih neprijateljskih snaga. Sa tim ciljem u Sremje iz Nemake dovedena za borbu s partizanimaspecijalno obuena 13. SS-divizija, nazvanaHandar. Formirana u maju 1943. od dobro-voljaca kvislinga (Muslimana, Albanaca i Hrvata-ustaa), divizija je bila na viemesenoj speci-jalnoj pripremi u leziji, da bi sredinom februara

27Istina ... , zbornik radova, Anketni odbor za utvrivanje istine o dogaajima u periodu od 1941. do 1945. godine u Vojvodini, Skuptina AP Vojvodine, Novi Sad 2004, str. 251 28Glez fon Horstenau, Izmeu Hitlera i Pavelia, Nolit, Beograd 2007. str. 218. 29Glez fon Horstenau, Izmeu Hitlera i Pavelia, Nolit, Beograd 2007. str. 358.

11

1944. bila dovedena u Srem i rasporeena dupruge Ruma - Vinkovci. Imala je 19.000 vojnika.Komandant divizije Sauberc Vajt i ostalo koman-dno osoblje bili su Nemci.30 Narod je pripadnikeove jedinice nazivao fesaroi, zbog fesova kojesu nosili, a po zlu je ostao upamen 1. (iptarski)bataljon 28. puka, koji je, uz druge manje sastave,popalio sela oko Bosutskih uma i iza sebe osta-vio mnoge nevine rtve meu Srbima u Sremu(Sremska Raa - 370 ubijenih, Bosut - 212 ubije-nih, Morovi - 100 ubijenih, Jamena - 50 ubije-nih, Kuzmin, Batrovci, Bainci, Berkasovo,Sremske Laze i Vinjievo). Ova jedinica jeoperacije protiv partizana i civila od sredine mar-ta nastavila u istonoj Bosni. Sela koja oni osvoje nemaka komanda imprepusti da ih slobodno opljakaju. Kada uu uosvojeno selo mukarce pobiju, a ene siluju, acelokupna imovina pripada njima. Takvi su ikozaci, koji naroito vole konje, ali i svinje... No,moram da priznam da SS divizija Princ Eugensastavljena od Nemaca folksdojera mnogo nezaostaje za njima.31 Strahoviti zloini desili su se u Sremu ipoetkom 1944. godine kada je ovde operisala SSHandar divizija. U selu Jamena, SremskaRaa, Bosut i Batrovci ubijali su i klali sve to suzatekli, a mnoge ljude su spalili u sopstvenimkuama. Neke su sekli na komade. O zlodelimaove hrvatsko-nemake jedinice, sastavljenepreteno od muslimana, osvedoio se i efEngleske misije pri NOVJ. Tokom maja 1944. godine, u istonom Sremu,desili su se novi zloini okupatora nad civilima.U Sremu je ve due aktivan... ef hrvatsko-nemake policije SS-grupenfirer Kamerhofer.Njegovi ljudi poinili su brojne svinjarije.32 Uleto 1944. godine tokom neprijateljske ofanziveitni cvet (Kornblume), od 14. juna do 6.avgusta, ponovo je masovno stradalo civilnostanovnitvo. Da bi zatitio svoj saobraaj na sremskimprugama (Beograd - Zagreb i Beograd - NoviSad) i prisvojio etvu na poljima Srema nepri-jatelj je krajem prolea 1944. godine pripremioviefaznu operaciju protiv snaga NOB pod 30Vojvodina u NOR... str. 261. 31Glez fon Horstenau, Izmeu Hitlera i Pavelia, Nolit, Beograd 2007. str. 33. 32Glez fon Horstenau, Izmeu Hitlera i Pavelia, Nolit, Beograd 2007. str. 509.

nazivom itni cvet. Ofanziva u kojoj jeuestvovalo 15.000 vojnika nemako-hrvatskihsnaga otpoela je 14. juna. Delovi 13. SS-divizijeHandar, 606. puka za osiguranje komuni-kacije, 1, 2. i 3. policijskog puka Hrvatska, 1. i18. policijskog bataljonaa predstavljale su nema-ke, a 6. bataljona (ustaki) i 7. domobranskasremska brigada, kao i vazduhoplovni kolskipuk, predstavljale su hrvatske snage. Najpre jenapadnuta Fruka gora, potom sremsko Podu-navlje, zatim jugoistoni Srem i na kraju jugo-zapadni Srem. Tokom ove neprijateljske opera-cije spaljeno je vie stotina kua, ubijeno preko100 civila i odvedeno u ropstvo preko 300 lica. Sredinom septembra 1944. godine poinjerasulo neprijateljskih oruanih snaga u Sremu. Tada mnogi domobrani menjaju stranu ipridruuju se oruanim snagama NOB. O tome dasu Nemci i ustae i dalje jake u Sremu svedoineuspeo pokuaj osvajanja Iloka krajem septem-bra 1944, kao i viemeseni Sremski front uzapadnom Sremu, koji je probijen tek sredinomaprila 1945. godine, po cenu ogromnih rtava nastrani neiskusnih, svee mobilisanih boraca Jugo-slovenske armije. Stradanje Srba, Jevreja i Roma iz Srema ukoncentracionim logorima, poev od Jadovna, Jasenovca i Stare Gradike do Sajmita i logora uNemakoj, bilo je svih ratnih godina konstanta. USremu nije bilo dugotrajnih logora, izuzev Saj-mita, ali su privremeni logori postojali u Vuko-varu, Vinkovcima, Zemunu, Sremskim Karlov-cima, Jarku itd. Postojali su i sabirni centri u viemesta Srema. Sremci su tokom Drugog svetskog rata biliizloeni i mobilizaciji u radne jedinice NDH, kaoi za rad u Nemakoj. Posebno poglavlje tragine sudbine Srema iSremaca tokom Drugog svetskog rata i postojanjaNDH predstavlja stradanje kulturno-istorijskih, verskih i civilnih objekata, vievekovne batinesrpskog naroda. Svi manastiri su uniteni iliopljakani, mnoge seoske crkve unitene, pokret-na kulturna dobra opljakana ili preneta u Zagreb. Ni u jednoj oblasti porobljene Evrope nije uni-teno toliko kulturno-istorijskih spomenika iverskih objekata kao u NDH.33 To posebno vaiza Srem. Unitena je ili preuzeta imovina Srpskepravoslavne crkve i sva imovina bive Karlo-vake mitropolije. Sva imovina srpskih prosvet-

33Istina..., str. 259.

12

nih, kulturnih, sportskih, pevakih, sokolskih,dobrotvornih, vatrogasnih, pozorinih drutava iustanova uzurpirana je. Isto se desilo i sa jevrej-skom imovinom. Stradale su i kole. Poslednje stradanje Sremci su doiveliprilikom povlaenja nemakih okupatora i drav-nog aparata zloinake Nezavisne Drave Hrvat-ske. Bilo je primera streljanja, klanja, veanja,spaljivanja. Veinu zloina ove vrste pratilo je iunitavanje imovine, spaljivanje kua, verskihobjekata, unitavanja saobraajnica i pljake.34 Civilnih rtava u Sremu bilo je 32.000 avojnikih, boraca protiv faizma, 10.000 lica. Asve je to poelo napadom nacistike Nemake naJugoslaviju i formiranjem NDH, o emu svedoiprireeni elaborat u ovoj knjizi.

6. april 2013.

Predgovor iz knjige Poetak okupacije i stvaranjeNDH kao i prvi meseci dravno-pravnog ureenja koju je priredio dr Drago Njegovan a izdali Malo istorijsko drutvo Novi Sad i IK Prometej iz Novog Sada.

34Istina..., str. 261.

Alexander Kluge

Ljubavni opit

Kao najjeftinije sredstvo za provedbu masovnesterilizacije u logorima smatrano je godine 1943. zraenje rendgenskim zrakama. No nije bilo sasvim izvjesno hoe li na taj nain postignuta neplodnost biti trajnom. Za opit smo doveli jednog mukog i jednog enskog zarobljenika zajedno. Prostorija za to predviena bila je vea od veine drugih elija, i obloena tepisima iz uprave logora. Nada da e zatvorenici u svojoj svadbeno opremljenoj eliji udovoljiti ciljevima opita nije se ispunila. Jesu li znali za nad njima izvrenu steriliza-ciju? Ne bi se moglo pretpostaviti. Oba zatvorenika su sjela u razliite kutove prostorije obloene daskama i tepisima. Kroz vizir to je sluio za promatranje s vanjske strane nije se moglo vidjeti jesu li, nakon to smo ih spojili jedno s drugim, razgovarali. U svakom sluaju, nisu vodili nikakve razgovore. Ta je pasivnost napose bila nelagodna zbog toga to su visoki gosti navijestili svoj dolazak kako bi mogli na licu mjesta promatrati opit; da bi se tijek eksperimenta ubrzao, doktor je logora i voa opita zapovjedio da se s oba zatvorenika svue odjea. Jesu li se ogledne osobe stidjele? Ne bi se reklo da su se ogledne osobe stidjele. I bez odjee, uglavnom, ostale su na svojim prije zauzetim pozicijama, inilo se da spavaju. Malo emo ih razbuditi, rekao je voa opita. Donesene su gramofonske ploe. Kroz vizir se vidjelo da su oba zarobljenika u prvi mah reagirala na muziku. No, malo kasnije ponovno su zapali u svoje apatino stanje. Za opit je bilo vano da njih dvoje ve jednom zaponu s opitom, jer je to bio jedini nain da se sa sigurnou utvrdi ostaje li neprimjetno provedena neplodnost kod lijeenih osoba na due vrijeme uinkovitom. Timovi koji su sudjelovali u opitu ekali su u hodnicima dvorca, udaljeni nekoliko metara od vrata elije. Ponaali su se uglavnom mirno. Imali su naredbu da se iskljuivo apatom sporazumijevaju. Jedan je promatra pratio tijek zbivanja u unutarnjoj prostoriji. Trebalo je tako oba zatvorenika uvr-stiti u uvjerenju da su sada sami.

13

Unato tome, u eliji nije dolo ni do kakveerotske napetosti. Odgovorni su ve pomislili daje trebalo izabrati manju prostoriju. Ogledne suosobe za ovaj eksperiment briljivo odabrane.Prema naim dokumentima, trebalo je da imajuvisoki erotski interes jedno za drugo. Otkud se to znalo? J., ki savjetnika vlade, iz Braunschweiga,godite 1915., znai oko 28 godina stara, udanaza Arijevca, matura, studij povijesti umjetnosti,poznata u donjesaksonskom gradiu G. kaonerazdvojna pratilja muke ogledne osobe,stanovitog P., godite 1900, nezaposlen. Zbog P.,J. je napustila spasonosnog mua. Slijedila jesvojega ljubavnika u Prag, kasnije i u Pariz.Godine 1938. polo nam je za rukom uhapsiti P.na teritoriju Reicha. Nekoliko dana kasnije,tragajui za P. pojavila se i J. na teritoriju Reicha,i ona je takoer uhapena. U zatvoru, a i kasnije ulogoru, njih su dvoje vie puta pokuavali doijedno do drugoga. Otuda i nae razoaranje: sadakonano smiju, ali nee. Jesu li ogledne osobe bile voljne? Naelno su bile poslune. Rekao bih dakle:bile su voljne. Jesu li zatvorenici dobro hranjeni? Ve su dulje vrijeme prije poetka opitaogledne osobe naroito dobro hranjene. Sad suleali ve dva dana u istoj prostoriji i nije semoglo primijetiti da su se pokuali zbliiti. Dalismo im piti elatin od bjelanca, zatvorenici supohlepno prihvatili bjelanevine. Na SS-narednik Wilhelm naredio je da se obojepoprskaju vodom iz vrtnih crijeva, pa smo ihopet, promrzle, vratili u njihovu sobu, ali nipotreba za zagrijavanjem nije ih zbliila. Plaili su se duha slobodoumlja, kojemu susmatrali da su izloeni? Mislili su da je posrijediispit na kojem moraju dokazati svoj moral?Nesrea se logora poloila izmeu njih kao visokizid? Moda su znali da e u sluaju zaea obatijela biti secirana i istraivana? Nije vjerojatno da su ogledne osobe to znale paak ni slutile. Od uprave logora ponavljana su impozitivna obeanja da e ostati na ivotu. Mislimda one jednostavno to nisu htjele. Na razoaranjeSS-general-pukovnika A. Zerbsta i njegove

pratnje, koji su samo zbog toga doputovali, opit se nije mogao izvesti, budui da sva sredstva, pa i ona nasilna, nisu dovela do pozitivna ishoda opita. Pritiskali smo njihova tijela jedno na drugo, drali ih uz lagano zagrijavanje jedno uz drugo, premazivali ih alkoholom i davali im alkohol, crno vino s jajetom, ak i meso za jelo i ampanjac za pie, korigirali rasvjetu, no nita ih od toga nije uzbudilo. Je li doista sve pokuano? Mogu jamiti da smo sve pokuali. Meu nama je bio i jedan SS-narednik koji se pomalo razumije u te stvari. Pokuao je sve to inae sigurno djeluje. Nismo ipak mogli sami ui i osobno okuati sreu, jer bi to bilo protivno zakonu o pasminama. Nita od sredstava koja su iskuana nije vodilo uzbuenju. Jesmo li se sami uzbudili? U svakom sluaju prije nego ono dvoje u prostoriji; barem je tako izgledalo. S druge pak strane, to bi nam bilo zabranjeno. Zbog toga ne mislim da smo bili uzbueni. Moda uzrujanizato to stvar nije uspjela. Will ich liebend Dir gehren, kommst Du zu mir heute Nacht? (Hou li dragi tvoja biti, doe li k meni noas?) Nije postojala nikakva mogunost da se ogledne osobe pridobiju na jasnu reakciju i tako je opit prekinut bez rezultata. Kasnije je ponovo pokuavano s drugim osobama. to se dogodilo s oglednim osobama? Neposlune ogledne osobe strijeljane su. Treba li to znaiti da se na odreenoj taki nesree ljubav vie ne moe ostvariti?

(1962)

Alexander Kluge (1932), Ein Liebesversuch, u: Marcel Reich-Ranicki (Hrsg.), Verteidigung der Zukunft. Deutsche Geschichten 1960-1980, dtv-Taschen-buch 1981.

Preveo s njemakog Mario Kopi

14

Ana Stjelja

Mahsati Gandavi (1089-1159)

Tragom poetese iz Zemlje vatre

Dama od Gande ili persijska Mari San-en,35slavljena sufijska poetesa iz 12. veka, znamenita jeknjievna linost koja slavi azerbejdansku poeziju.Njeno ime u sebi sadri dve rei mah u znaenjumesec i sati u znaenju dama. Ako je verovatisimbolici rei, onda ne udi to je ova izuzetna damaiz 12. veka, poput meseca, obasjavala srca ljubiteljapoezije. U svoje doba, predstavljala je intrigantnulinost koja je svojim poetskim stvaralatvom iizrazitim slobodoumljem, sebe utkala u azerbej-dansko knjievno naslee, da bi vremenom postaladeo svetske knjievne batine. Kako je jezik na komeje pisala bio persijski, u to doba zvanini jezikpoezije, ona se smatra jednako znaajnim knjievnimstvaraocem i persijske knjievnosti. Da je ova poetesaiz 12. veka svojom slavom prevazila prostor s kog jepotekla i koji ju je oblikovao, govori u prilog injenicada Unesko u 2013. godini proslavlja jubilej 900godina od doba kada je ivela i stvarala MahsatiGandavi. Ceremonija proslave jubileja odrana je umaju mesecu, u Parizu. Tom prilikom, upriliena jesveanost uz pratei kulturni-umetniki program, uokviru kog je odrana promocija tradicionalneazerbejdanske muzike, itani stihovi i prireenaizloba radova i publikacija Mahsati Gandavi.Koliko je ova znamenita azerbejdanska pesnikinjaznaajna za svoju postojbinu, govori u prilog iinjenica da su pripreme za jubilej sprovoene nanajviem nivou, da je predsednik Azerbejdana IlhamAlijev izdao poseban dekret povodom proslave 900godina od kada je ivela i stvarala Mahsati Gandavi.O njoj i njenoj kreativnosti, govorio je i vicepremijerAzerbejdana Elin Efendijev, i sm pisac.36 ElinEfendijev je, osim to je istaknuti azerbejdanskiprozaista i dramaturg, narodni pisac Azerbejdana, ijedan od vodeih naunika-teoretiara knjievnosti,bez ijih naunih monografija i teorijskih radova nije

35 Ovaj nadimak u znaenju nepromiljena dama, odnosi se na dve Francuskinje. Prva je plemkinja Cathrine Hbscher (1753 1835), knjeginja od Danciga, kojoj je ova nadimak nadenuo francuski dramaturg Viktorijen Sardu, a druga je Marie-Thrse Figueur (1774-1861), herojina koja se borila u Francuskoj revoluciji i Napoleonovim ratovima a kojoj je sm Napoleon nadenuo ovaj nadimak. 36 http://www.news.az/articles/culture/79826

mogue predstaviti azerbejdansku nauku o knjievnosti i knjievnu kritiku.37 Tri njegova istorijska romana Mahmud i Mariam, Bela Kamila i Smrtna presuda objedinjena u knjigu pod naslovom Smrtna presuda, objavljena su 2013. godine na srpskom jeziku, na inicijativu i uz podrku Ambasade Azerbejdana u Srbiji.

Mahsati Gandavi O ivotu Mahsati Gandavi se ne zna puno. Iako se ne moe sa sigurnou odrediti tana godina njenog roenja i smrti, u njenim biografijama, uglavnom pie da je roena 1089. a umrla 1159. godine. Ipak, skoranja istraivanja, dala su neto vie podataka. Roena je u azerbejdanskom gradu Ganda koji se smatra majkom svih gradova Azerbejdana. Ovaj grad, drugi po veliini i jedan od najlepih i najstarijih gradova u Zemlji vatre, moe se nazvati kolevkom pesnitva jer je tokom razliitih razdoblja svoje istorije iznedrio nekoliko vrsnih poetskih stvaralaca, kao to su pesnici Nizami Gandavi (1141-1209) i Mirza afi Vazeh (1794-1852). Nizami je autor uvenog romantinog epa Lejla i Mednun koji je poslednje izdanje na srpskom jeziku doiveo 2011. godine, dok nam poletne pesme Mirze afija donosi Jovan Jovanovi Zmaj u svojoj zbirci prepeva stihova istonjakih pesnika pod naslovom Istoni biser koja je svoje najnovije izdanje na srpskom jeziku doivela takoe 2011. godine. Nizamijev romantini ep, pretoen je u operu Lejla i Mednun, premijerno izvedenu 12. januara 1908. godine, koja je isto-vremeno predstavljala prvu operu na itavom muslimanskom Istoku38, kao i prvu mugamnu39 operu 37 Elin: Smrtna presuda, Beograd, 2013, str. 5. 38 Zemfira Safarova: Uzeir Hadibekov, Beograd, 2010, str. 5. 39 Mugam predstavlja jedan od osnovnih anrova tradicionalne azerbejdanske muzike; muziki je fenomen ne samo nacionalne azerbejdanske ve i svetske muzike.

15

u istoriji muzike kulture40 a koju je komponovaoazerbejdanski kompozitor Uzeir Hadibekov (1885-1948), osniva azerbejdanske operne umetnosti,dramaturg, pedagog i muzikolog-teoretiar.41 Grad Ganda, dostojno se oduio svojoj sugraankii velikoj pesnikinji. Jedna ulica, kola i fakultet nosenjeno ime. Takoe, 1980. godine u ovom gradu,podignut je i spomenik u njenu ast, a osnovan je iMuzej Mahsati Gandavi. Mahsati Gandavi, inspirativna i darovita pesni-kinja, kao i njen neobini i uzbudljivi ivot, bili supredmet brojnih kontroverzi. Jedna od prvih je sumnjau to da li je Mahsati bila istorijska linost ili samojunakinja romantinih stihova koje su spevali velikanipersijske poezije, Sadi, Nizami, Sanai, Rumi i Atar.Primera radi, persijski pesnik Feridudin Atar(1145/46- 1221), u jednoj od pria iz svog dela Ilahi-name Mahsati opisuje kao devojku koja peva nadvoru sultana Sandara, dok je istoriar i pesnik iz13. veka Mustaufi (1281-1344) smeta na dvorMahmuda Gaznavija (998-1030).42 Uprkos sumnjama, veruje se da je pesnikinja ivelai stvarala u doba velikog pesnika i filozofa OmeraHajama, uvenog po rubaijama, odnosno katrenima.Upravo se i pesniki opus Mahsati Gandavi zasnivana rubaijama, koje po svojoj umetnikoj lepoti, vetinipisanja i snanoj poruci koju alju, nisu zaostajale zarubaijama koje su pisali njeni muki savremenici. Usvojim stihovima, Mahsati je veliala ljubav, ali idizala glas protiv predrasuda svih vrsta. Ova azer-bejdanska poetesa, u poetku je bila slavljena iveoma voljena, to potvruje i injenica da je uivalapotovanje i naklonost Ahmeda Sandara, sultanaselduke dinastije koji je Seldukim carstvomvladao 1118. do 1153. godine. Veruje se da je upravona tom dvoru upoznala i pesnika Anvarija (11261189) koji je pisao panegirike za sultana. Za nju segovorilo da je bila sufija i pesnik-buntovnik. Takoe,veruje se da je sahranjena u mauzoleju pesnikaNizamija koga je i poznavala. Smatra se da je MahsatiGandavi uticala na moda najslavniju persijskupesnikinju Dahan Hatun (1326-1416) iz iraza, kao ina jednog od najveih persijskih pesnika i satiriaraUbejd Zakanija (1300 1371).43 Boravak na dvoru seldukog sultana, svakako jeostavio veliki trag na pesnikinju i njeno stvaralatvo.Pripoveda se da je stihove, koje je jedne veeriimprovizovala i izrecitovala, sultan Sandar uo kadaje naputao dvor, nameravajui da uzjae konja. U 40 Ibid. , str. 6. 41 Ibid. , str. 4. 42 Franois De Blois: Persian Literature- A Bio-Bibliographical Survey: Poetry of the Pre Mongol Period, Volume V, Second Revised edition, Abingdon, Oxon, 2004, str. 340. 43 Paul Smith: Attar: Selected poems, Campbells's Creek, Victoris, 2006, 2012, str. 216.

tom trenutku, primetio je kako je iznenada poeo da pada sneg koji je prekrio zemlju. Oito da ju je taj prizor nadahnuo, te su u trenucima njene inspiracije, nastali ovi stihovi:

... Zbog tebe su Nebesa atove sree osedlala, o, Kralju, ti kog su od svih voa odabrala, sad se zemljom ire zastirai od srebra da od blata zatite tvoja, u zlato obuvena, juriava stopala...44

Iako je sultan bio oduevljen ovim stihovima i njenim poetskim umeem, Mahsati je kasnije bila progonjena zbog svoje smele poezije koja osuuje religijski fanatizam, dogme, konzervatizam, hipo-kriziju, kao i muku dominaciju. Ostaje zabeleeno da je najplodonosniji period njenog poetskog stvara-latva, upravo bio period kada je ivela na dvoru seldukog sultana. Glavna tema njenih rubaija bila je ljubav, kako profana, tako i boanska, ona koju su veliali sufijski pesnici i mistici. Njeni stihovi u sebi sadre elemente humanizma i epikureizma, i odiu optimizmom, slavei radost ivljenja. Oni imaju tendenciju da ostave utisak na ljude, a posebno na ene koje tee slobodnom i srenom ivotu. Njene rubaije, pisane na persijskom jeziku, oslikavaju tradiciju orijentalne, sufijske poezije, na tragu ideje ljubavi i humanizma. Njeni katreni, njih oko ezdeset, objavljeni su u zbirci poezije pod naslovom Nushat al-Medlis ili Radost okupljanja, u kojoj se osim njenih, nalaze i rubaije Omera Hajama kao i rubaije trista pesnika nastale u periodu izmeu 11. i 13. veka. Izbor rubaija, sainio je persijski pesnik Damaledin Halil arvani (1225-1251) a knjiga je posveena Alaedinu irvanah Fariborzu III.45 Dinastija irvanah, vladala je oblau irvan koja se danas nalazi u Azerbejdanu a njeni lanovi, bili su poznati kao mecene i veliki pokro-vitelji persijskih pesnika. Ova knjiga ima izuzetnu vrednost, jer je objavljene rubaije pravilno pripisala njenim autorima i tako otklonila ranije nedoumice o autorstvu. Upravo rubaije Omera Hajama i Mahsati Gandavi objavljene u ovoj knjizi, predstavljaju najstariji i najpouzdaniji izbor iz njihovih dela. Zanimljivo je da se donedavno oko sedamdeset retkih rukopisa Mahsati Gandavi uvalo u bibliotekama irom sveta. Poetkom 2013. godine, oko sedamdeset minijatura, ilustracija i katrena uvani su u Aleksandrijskoj biblioteci u Egiptu, u Metropoliten muzeju i na Univerzitetu Jejl u Americi. Oko sto ilustracija Mahsati Gandavi i dalje se uva u brojnim

44 Za prevod ovih stihova na engleski jezik, zasluan je britanski profesor i istraiva u oblasti persijske knjievnosti Edward Granville Browne (1862-1926). 45 Siavash Lornejad, Ali Dostzade: On the modern politicization of the Persian poet Nizami Ganjavi, Jerevan, 2012, str. 157.

16

svetskim bibliotekama, dok se est monografija iji jeautor poznati engleski istraiva Pol Smit, vratilo uzemlju uoi proslave njenog jubileja.46 Osim pisanja poezije, kao jedne od vetina koje suse visoko cenile na Istoku, Mahsati je poznavala ivetinu sviranja na tradicionalnim azerbejdanskiminstrumentima kanun47 i ang.48 Njeno obrazovanje,koje je bilo vrhunsko, ilo je u korak sa tadanjimtradicionalnim obrazovanjem, prevashodno se po-sveujui savladavanju vanih istonjakih vetina isticanju znanja u istonjakom duhu. Na osnovu onog to se vremenom saznavalo o ovojpesnikinji i njenom delu, moe se zakljuiti da se radio posebnoj knjievnoj figuri koja je svojom lepotom,duhovnom istotom, kreativnou i hrabrou, postalanit na davno istkanom ilimu bogato ukraenogorijentalnog sveta. Ta nit, nikad nije izbledela ve sevremenom polako izdvajala iz pregrt ara koje sukrasile velianstveni ilim persijske poezije. Najskriveniji deo svoga bia, sve ono to ju jeinilo tananom pesnikom duom, kao i sve ono emuje odluno stremila, vrlo mudro je saeto u ovimnjenim stihovima:

...Kada je srce moje svetom ljubavi zavladalo i vere i nevere ono se oslobodilo.

Na putu sam se ovom sa tekoom suoila kako da do sebe doprem ja.

Kad sam se izdigla iznad svojeg ja konano, staza se otvorila

Mashati Gandavi, pesnikinja koja je svojim perompozlatila stranice persijske i azerbejdanske poezije,svom narodu i celom svetu u amanet je ostavila svojerei, iskrenost due i uzvienost misli. U prolostislavljena pa osporavana i progonjena, potom zabo-ravljena, danas nanovo doivljava svoje trenutke slavekoja e, u to nema sumnje, baciti novo svetlo na njencelokupni knjievni rad. 46 http://en.apa.az/news/190036 47 Stari iranski iani instrument koji potie iz 10. veka, slian grkoj liri. Predstavlja tradicionalni instrument kako persijske, turske, arapske, tako i azerbejdanske muzike tradicije. 48 Vrsta iranske harfe. Pesnik Rudaki je bio poznat kao vrsni majstor na ovom instrumentu. ang je imao posebno mesto u persijskoj knjievnosti, odnosno pri izvoenju poezije.

Ana omlo

Zatvorska podmornica

Autor knjige pod naslovom Zatvorska pod-mornica, @eljko Krsti}, objavio je zbirku svo-jih stru~nih i nau~nih radova nakon deseto-godi{njeg rada i iskustva u Kazneno-popravnom zavodu u Valjevu, gde je zaposlen kao vaspita~. @eljko Krsti} je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu Odseku za sociologiju, sa temom Teorijska shvatanja u jugoslovenskoj urbanoj sociologiji 1992. Tokom studija i kasnije u~estvovao je u mnogim sociolo{kim istra`ivanjima kao anketar i koordinator. Jo{ kao student po~eo je da se bavi novinarstvom. Ob-javljivao je svoje tekstove u NIN-u, Politici, Radio-Jugoslaviji, ~asopisima Sociologija i Nova srpska politi~ka misao, kao i u gradskim valjevskim listovima Napred i Revija Kolu-bara. Mogle bi se navesti i mnoge druge publi-kacije u kojima je objavljivao rezultate svojih istra`ivanja koja je tokom rada obavljao. U knjizi su predstavljene institucije koje su uklju~ene u rad popravnih zavoda, kao {to je Centar za socijalni rad koja je nadle`na za is-pitivanje delikvenata od 14. do 18. godina. Rad ovakvih institucija sadr`i nekoliko faza: otkri-vanje prestupa; dijagnostiku; tretman i post-tret-manski postupak, kako se u praksi sprovode vaspitne mere i kako one uti~u na delikvente. Razmatrani su, pre svega, poreme}enost po-rodi~nih odnosa: siroma{tvo, odnosi medju rodi-teljima, uslovi stanovanja, ali i situacija u dru{tvu, prosvetne institucije u kojima se malo-letnici vaspitavaju i dru`e. Autor je analizom prestupa kroz pojedina~ne slu~ajeve mladih osoba koje su upu}ene u Zavode za maloletnike, stvarao svoje zaklju~ke. To nisu bili samo sta-vovi koje je stekao na osnovu li~nog, profesio-nalnog iskustva ve} i studijom pona{anja deli-kvenata u drugim zavodima u Srbiji, gde su sme{teni maloletni delikventi, kao {to je, recimo, VP Dom u Kru{evcu, Dom za decu bez roditelj-skog staranja u Banji Kovilja~i i sli~nim institu-cijama, na osnovu ~ega je stvorio tipologiju osu|enika. Istovremeno, sociolog Krsti} je u svom tekstu formirao i odre|ene grupe li~nosti, uklju~ene u rad zavoda: kolektivce, margi-nalce, psihopatske li~nosti, cinkaro{e, nar-komane i druge jedinice. Sem pra}enja rada zavoda u Srbiji, u Zatvorskoj podmornici predstavljeni su i zna-~ajni autori teorije maloletni~kog prestupni{tva, kao {to je Mi{el Fuko dao u svom delu Nad-zirati i ka`njavati, gde navodi nekoliko defini-cija: Zatvor je malo stro`ija kasarna, nemilo-srdna {kola, sumorna radionica, ali i: omni-

17

disciplinarna institucija, ~ije je dejstvo na jedinkucelovito i potpuno, to je neprekidna disciplina(1997). Kazneno popravna kolonija za mlade,koju opisuje Fuko, sli~na je Kazneno-popravnomzavodu za maloletnike u Valjevu, a otvorena jeu Francuskoj 1840. godine, 125 godina ranijenego u na{oj zemlji. Koriste}i neformalne intervjue sa osobljem izatvorenicima pripremaju}i svoju knjigu Zatvo-reni~ko dru{tvo Jelena [padijer \ini} koristilaje neformalne intervjue sa zatvorenicima i osob-ljem kao i osu|eni~ka pisma, koja, kako je na-pisala predstavljaju du{u zatvora, ali je do njihte{ko do}i. Sociolozi Vlajko Petkovi} i Du{ko Sekuli}objavili su zna~ajne radove u ~asopisu Socio-logija krajem sedamdesetih godina pro{log veka.Su{tina njihovog rada je prou~avanje neformalnihorganizacija. Oni smatraju da nije bitno ko se upopravnom zavodu formalno deklari{e (biloosu|enik ili rukovodilac-slu`benik), ve} je va`noko {ta radi i kako se pona{a. Na osnovu tipologije li~nosti, anga`ovanih upopravnim zavodima, autor knjige dolazi dozaklju~ka da je profesionalac tip vaspita~akoji poku{ava da radi ne prave}i razliku me|uosu|enima, naj~e{}e postaje `rtva neformalnihgrupa, kako osu|enih, tako i zaposlenih, jer su ijednima i drugima trn u oku zbog dobrona-mernih kritika. U zavodu postoji korupcija, do-govori uprave sa kolektivcima, osudjenicimakoji vode glavnu re~ u radu, tako da formalnastruktura institucije nije bitna. Stoga se ~estodoga|a da osu|eni maloletnici nakon izdr`vanjakazne, uskoro posle novih prekr{aja, ~ak ozbilj-nijih zbog kojih su prvobitno bili dovedeni, u~e-stvuju u te`im plja~kama, tu~i, prodaji droge, pa~ak i ubistvu. Svi ovakvi primeri prikazani suautenti~nim doga|ajima, navo|enjem inicijalimaimena u~esnika, datumom i mestom zbivanja. Zaklju~ak sociologa-vaspita~a je da je rad uvaspitno-kaznenim zavodima onemogu}en oko{ta-lim stilom rada i da ne vodi ka uspehu ovakveinstitucije. U knjigu Zatvorska tamnica uklju~ena su ipoglavlja Zatvorski re~nik i termini i Krimi-nalni razvoj i nasilni~ko pona~anje koja do-prinose shvatanju ove veoma ozbiljne teme i~ijim sadr`ajem autor @eljko Krsti}, vaspita~,smelo zaklju~uje da popravni domovi za malo-letnike nemaju svrhu i ne ispunjavaju svojudu`nost u savremenom dru{tvu Srbije.

Ana omlo

Jevrejsko ensko pismo u nekadanjoj Jugoslaviji

U svojoj knjizi Svet o kome `ene pi{u Dina Katan Bencion, izraelski pesnik i istori~ar knji`evnosti, napisala je obimnu knjigu u kojoj je predstavila ~etiri spisateljice, Jevrejke iz ne-kada{nje Jugoslavije: Fridu Filipovi}, Gordanu Kui}, Juditu [algo i mene, Anu [omlo Nini}. Ona je, kako u uvodu svoje knjige pi{e, odabrala te li~-nosti, mada se ovom tematikom bavilo mnogo vi{e njih, ~ije je tekstove ~itala i pre-vodila.

"Ova knjiga je nastala" kako Dina pi{e, "nakon razmatranja i istra`ivanja dela jugoslo-venskih spisateljica Ona je, zapravo, moj po-ku{aj da predstavim njihove knjige, pisane iz aspekta `ene Jevrejke. Nakon mnogo godina bavljenja prevodila{tvom i istra`iva~kim radom knji`evnosti na srpsko-hrvatskom jeziku, moju pa`nju je privuklo `ensko pismo, stvarano iz specifi~nog aspekta jevrejsko-feministi~kog u drugoj polovini XX veka.

Prvi deo knjige posve}en je razmatranju ukupnog dela ovih knji`evnica, nastalog iz `ivotnog iskustva li~nosti na{eg vremena, kao `ena i Jevrejki, u stvarnosti koja obiluje sudbo-nosnim promenama. U drugom delu ~italac }e na}i izbor odlomaka iz prevoda njihovih dela. U svakom od njih mo`e se sagledati egzistencija `ene u uslovima u kojima je Jugoslovenka `ivela.

Izabrala sam ove ~etiri knji`evnice, pre svega zbog njihovog literarnog talenta i jer sam u svakoj od njih otkrila posebnost, odnos prema jevrejstvu u nekada{njoj Jugoslaviji, posle malo preostalih pripadnika ovoj nacionalnosti nakon Holokausta i onih, spa{enih, koji su se odselili u Izrael.

Kroz pri~e ovih knji`evnica i drugih koje nisu uklju~ene u ovaj izbor, stvorena je slika u mojim o~ima, bogatstvo pogleda i raznovrsnost tematike, stila i pristupa jevrejstvu u knji`ev-nosti, jeziku i kulturi u pojedinim zemljama biv{e Jugoslavije.

Kao neko ko je studirao knji`evnost, zatim istoriju za magistraturu, doktorirao tematom ove knjige i tokom godina bavljenjem i prevo|enjem zna~ajnih jugoslovenskih pisaca, pomoglo mi je

18

da shvatim kako su stvarale svoja dela ovespisateljice u drugoj polovini pro{log veka. U~emu je razlika izme|u autora, pripadnikanacionalnosti zemlje u kojoj pi{u, zatim onihkoji pi{u iz aspekta mu{kog posmatranja stvari ikao takve prevo|ene na strani jezik. Poku{alasam da sagledam taj fenomen, da prodrem usu{tinu te predstave i uz pomo} odabranih iprevedenih fragmenata, prevedenih na hebrejskijezik posebno za ovaj izbor, u kome su kratkepri~e ili odlomak iz romana. U onome {to samodabrala mo`e se sagledati odnos `ene, kao izraz`ivotnog iskustva, uz prepoznavanje pripadnostijevrejskoj nacionalnosti.

Svet o kome `ene pi{u

S obzirom da sam se bavila prozom sredine~iju su{tinu ~italac ne poznaje dovoljno, unelasam dosta navoda i citata u okvir analiti~kograzmatranja teme, oslanjaju}i se na istra`ivanja ieseje lokalnih jugoslovenskih analiti~ara, presvega, profesorke Sandre Stav, zatim Vesne InjacMalba{a, direktorke Odeljenja za veze sa ino-stranstvom u Narodnoj biblioteci u Beogradu".

Dina Katan Bencion zahvaljuje se mnogimli~nostima koje su joj pomogle i podr`ale u raduna ovoj knjizi, navode}i njihova imena, me|ukojima je i dr Galit Bencion, njena k}i.

Knjigu je objavila Izdava~ka ku}a Carmel 2013. www.carmelph.co.il

Predrag Finci

Zapis o Kasimu

Bilo je hladno, novembarsko jutro kada s Edom krenuh u Zagreb. Mnogo smo puili i s mukom govorili. Onda sasvim potonuli u utnju a mislili isto: umro Kasim. Nije mu bilo ni pedeset. Mjesecima se alio na zdravlje, ali mu nitko nije vjerovao da je ozbiljno bolestan. Ni ja. Nekako sam sve mislio da zdravlje nekadanjeg atletiara ne moe biti lako narueno. Odavno sam znao da Kasim ima golemu radnu energiju, da ivi gotovo asketskim nainom ivota, da umije da se kontrolira i da malo to moe poremetiti njegov unutarnji mir. Taj njegov mir osjetio sam odmah, kada sam ga prvi put vidio. Tihim, pretihim glasom je drao predavanje o Martinu Buberu. Iako je nekada bio Fochtov asistent, nije dijelio njegova filozofska stajalita. Najbolji uenici stasaju u otporu svojim uiteljima. Bilo je to vidljivo i u prvoj Prohievoj knjizi Odvanost izricanja, knjizi u kojoj se jo osjeala njegova prvobitna pjesnika vokacija i ve nazirala tenja ka konceptu otvorenog umjetnikog djela. Tako shvaeno, djelo je na neki nain pojmljeno kao nain komunikacije i podruje intersubjektiviteta, kao tvorevina koja u sebi pretpostavlja otvorenost dijalokom principu i trajnu nedovrenost. Ono provocira nau percepciju i trai uvijek novo razumijevanje, koje se mijenja sa izmjenom historijske situacije. Samo, pak, djelo nije ni u tvorcu ni u stvaranom, ve u onom odnosu koji nastaje Izmeu stvaraoca i njegovog objekta, a potom Izmeu stvorenog i njegovog receptora. U seminarskim diskusijama esto smo se vraali pitanju strukture umjetnikog djela. Iako sam u potpunosti usvojio ideju o otvorenom karakteru djela, ipak sam branio tezu da umjetniko djelo u sebi mora imati apriornu vrijednost, koja nije podlona ni historijskoj promjenljivosti, ni proizvoljnosti subjektivnog prosuivanja. Istinsko djelo je djelo o sebi, nezavisno o pojedinanom iskustvu i kao takvo sazdano i potpuno dovreno ("zatvoreno") u sebi. Bachove fuge su bile velike i prije no to su pronaene njegove zagubljene partiture, Avignonska Pieta bi bila remek-djelo i da je nitko nije vidio, mnogi su umjetnici bili sjajni i u doba kada su bili osporavani... Kasim saslua moju argumentaciju, neto zapisa, ali nita ne ree. Od tada me poe pozdravljati s vie srdanosti.

19

Kada sam se poslije nekoliko godina vratio izPariza, u jednoj sarajevskoj knjiari naoh Pro-hieve knjige o Dizdaru i Selimoviu. Estetiar jeoito odluio da odgovori na izazove novih lite-rarnih djela i da i na taj nain potvrdi svoju pri-vrenost konceptu stvaralake i vlastite misaoneotvorenosti. Stanovita kritike teorije su na sveizrazitiji nain bila prisutna u Prohievimrazmiljanjima, to je uskoro u potpunosti potvriou svojoj zbirci eseja Prizma i ogledalo. Vjero-vatno su ga takva stanovita nagnala na zamaniintelektualni angaman: Kasim Prohi otvorioizlobu, preveo, predgovor napisao, uredio, odr-ao predavanje, bio lan irija... esto samnailazio na Kasimovo ime, na njega samog rijet-ko. Onda me jednog dana zaustavi na ulici: "Doiu srijedu na Akademiju, bit e moj asistent...". Bio sam Kasimov asistent, na Likovnoj aka-demiji, pa na Filozofskom fakultetu. Brzo mi jepovjerio da drim asove i pourivao da dokto-riram kako bih u potpunosti mogao preuzetinastavu estetike, jer je mjesto od Fochtovogodlaska u penziju bilo nominalno "upranjeno".Mojoj prvoj knjizi se obradova ("prava knjiga oproblemu intersubjektiviteta") iako je uveliko bilau suprotnosti s onim to je sam pisao. Sve eesmo se viali i izvan fakulteta, sve vie zbliavalito smo vie suraivali. Priao mi je kako je iaona studijski boravak kod Helmuta Kuhna, kako jekerki Asji dao ime po Benjaminovoj ljubavi ("onjemu u napisati knjigu"), kako e svoja djeladovriti dvotomnom knjigom o problemu koji gaopsjeda - problemu intersubjektiviteta... Obojica smo se veselili kada sam doktorirao, na Nerminuzblenutost ("uj estetiare to se deru") pjevalikada sam se oenio Damjanom. Onda se odjed-nom, poslije izlaska imieve knjige u kojoj je injega ocrnio, Kasimovo raspoloenje poremeti.Knjizi uslijedi estoka polemika sa NikolomMiloeviem. Poslije toga, jedva poneki kraitekst. Kasim je sve tee hodao, sve vie zatvaraou sebe. Ipak je smogao snage da jo jednomobea da e "za mjesec dana napisati knjigu oValteru Benjaminu". Imao je godina koliko i onna svom zadnjem putovanju. Kada Edo i jastigosmo pred kliniku u Zagrebu, Nora mi ispriakako je Kasim umro. Kasnije mi povjeri kako jojje doktor rekao da je u svemu bilo najgore to"Kasim vie nije htio da ivi....". (Iz knjige Sarajevski zapisi, Buybook, Sarajevo 2004.

Ljubia Stavri

Svi nai disidenti Mihajlo Mihajlov (2)

Moje robije Mihajlo Mihajlov (19342010), sin ruskih emi-granata, roen u Panevu, postdiplomske studije zavrio je u Zagrebu 1961. radom Dezintegracija ruskog realizma 1890-1917. Doktorska teza Motivacija linosti u romanima Dostojevskog,zavrena 1964. nikada nije odbranjena. Posle vienedeljnog boravka u Moskvi i Lenjingradu u leto 1964. Mihajlov objavljuje putopisne eseje Leto moskovsko, koji posle drugog nastavka u beo-gradskom asopisu Delo bivaju prekinuti. Mladom predavau, slavisti, na Filozofskom fakultetu u Zadru, tako poinje da tee disidentski sta u koji ulazi i sedam godina robije. Mihajlo Mihajlov nije bio disident iz komunistikog pokreta, otpadnik Partije ili ovek iz strukture vlasti stradao u istkama, kakva je bila veina progonjenih u vreme Titovog reima. Smelim intelektualnim otporom totalitarizmu, bio je blii disidentskoj opciji kakva je postojala u zemljama istone Evrope. Na izvestan nain ostao je u senci ilasa, na koga je bila usmerena panja svetske javnosti. Razmiljanja i javno dranje Mihajla Mihajlova izmeu 1965. i 1978. svakako zasluuju ozbiljno upoznavanje, vano za noviju istoriju i rekapitulaciju 20. veka. Ovaj razgovor voen je neposredno po njegovom povratku u Beograd, 2001. godine.

Kada mi je otac umro 1968, po zakonu sam imao pravo da odem na sahranu, ali nisu mi dozvolili. Naravno, bilo je neprijatno saznanje da vai roditelji strahuju i pate zbog vas, ali ta da se radi. Mora ovek da sauva duu, makar i oni patili. Posle dve godine boravka u poarevakom zatvoru, prebaen sam u KP dom Sremska Mitrovica, odakle sam puten marta 1970. Jovan Barovi, advokat i moj prijatelj, doao je po mene i odveo me u majin stan u Novom Sadu. Otvaraju se vrata, jedan ovek ustaje i kae: Mihajlov, ja sam iz policije! Bio je to ilas sa kojim se do tada nisam poznavao. Zaista, bio je impresivna linost, veoma naitan, dubok ovek. Ipak, jednu stvar kod njega ne mogu da shvatim. Posle Titove smrti mogao je da se stavi na elo demokratske opozicije; imao je ogromnu podrku svetske javnosti. Drugo: poznavao je taj sistem iznutra. Jeste bio blokiran u startu, ali imao je druge mogunosti mogao je da se nametne kao lider, to se od njega i oekivalo. Bila bi to velika ansa za Jugoslaviju. Meutim, ilas se drao

20

povueno, prepustio je opozicionu borbu drugima.Kada sam, krajem osamdesetih, poeo da dolazimovde, pitao sam ga zato se dri pasivno, zato nekritikuje Miloevia. Odgovorio je: Jednim tele-fonskim pozivom Miloevi je mogao da zabranitampanje mojih knjiga, a mene sada slobodnotampaju! Naravno, to nije bio pravi odgovor. Zamene je njegovo ponaanje, tada, ostalo zagonetka.Ne, nije on poverovao Miloeviu, nije bio lud.Mogue je da su u pitanju bile njegove ozbiljnegodine. Neposredno po mom dolasku iz zatvora, majka jehtela da ode u SAD da bi pomogla mojoj sestri, kojaje tamo je ivela od 1965. udala se i rodila sina.Ispraam je na aerodrom i gledam kako je zaustavljajuna pola puta do aviona, oduzimaju joj paso. Naravno,alili smo se, majka je ak pisala i Jovanki Broz.Nikada se nije bavila politikom, osim to je meneposeivala u zatvoru. Nisu joj dozvolili da ode. Unovembru 1970. uspela je da prebegne u Italiju. Neznam kako se to odvijalo, krila je do svoje smrti.Kasnije se bojala da ue u jugoslovensku ambasadu;trebalo je da ode u pratnji advokata, samo da potpiekako bi dobila penziju, nije smela. Naravno, Slubame je pratila otvoreno, nonstop. To je tzv. japanskapratnja. Ne zato da bi videli ta radite, nego da vaszastrae. Majka je povremeno odlazila kod kominice,ile su zajedno na pijacu. Ja je nisam poznavao, ali tase dogodilo: ta ena je putovala kod svoje erke u Bei na naoj granici je doivela veliko maltretiranje.Satima su je pretresali da ne nosi neto od Mihajlova,ak su joj, zamislite, uradili ginekoloki pregled.Ukoliko se 30 dana po izlasku sa izdrane kazneprijavite nadlenoj slubi, imate pravo na socijalnoosiguranje. Uinio sam to i dobio odgovor: Odbija sezahtev prema lanu tom i tom. A lan taj i taj direktnokae da imam pravo. Odem kod advokata, kau:Znamo, ali ta moemo vi ste politiki sluaj! Itakvih hiljadu stvari. Oduzeli su nam i stan u NovomSadu, navodno, izgubili smo stanarsko pravo. Nekiljudi vas gledaju s podozrenjem, neki vam stiu rukukad niko ne vidi. Seam se kad je na mom prvomsuenju iznesen podatak da je moj najvei honorar zatekst u stranoj tampi bio 140 dolara, mnogi koji su dotada imali sumnjiav odnos poeli su da mi se javljaju.Valjda su shvatili da nisam plaenik kapitalizma, kojije dobio milione da bi sruio Jugoslaviju. Naviknetese na to, orvelovsko oko stalno je iznad vas i budevam svejedno. Znate da vas sluaju i posmatraju, maba vas briga!

Barski kongres

Intenzivno smo se druili ilas, Jovan Barovi i ja.Barovi je branio sve politike zatvorenike u SFRJ, doAlbanaca u Makedoniji. Obino bi se kod njegasastajale porodice i prijatelji tih osuenika i oni sami,kad ih puste sa robije. Strano je nervirao reim, jer je

bio veza izmeu svih jugoslovenskih disidenata. I dogodilo mu se isto ono to se dvadeset godina kasnije dogodilo na Ibarskoj magistrali. Navodno je kolima preao na suprotnu stranu i sudario se sa leperom. To je perfidna igra: nema dokaza a ipak se zna da je ubijen. Time se zastrauju ostali. Jovan Barovi je bio borac Prve proleterske, od prvog dana, pa su morali da ga pozivaju na proslave. Posle rata bio je komesar korpusa a izleteo je zajedno sa ilasom. Kad se dogodio sluaj ilas, rekao je: Ne mogu da verujem u te prie, znam ida! Uveliko se na Zapadu prevodila moja knjiga Ruske teme, bio sam pozivan da, kao gostujui profesor, predajem rusku knji-evnost na raznim univerzitetima. Meutim, paso nisam dobijao, a moji lanci ovde nisu mogli da se objavljuju. Pisao sam, prilino oprezne lanke za Njujork tajms, postao sam politiki analitiar. A onda je 1974. odran ilegalni Barski kongres. Prvi put u istoriji jedne komunistike zemlje, odran je kongres druge, ilegalne komunistike partije. Nezamislivo. Odmah su svi uesnici kongresa pohapeni, 33 simpatina mlada Crnogorca, iji su roditelji uglav-nom bili nekadanji ibeovci. Dobili su ogromne zatvorske kazne, od 12 do 15 godina. Verovatno se Tito plaio tih ortodoksnih komunista, poeo je da hapsi naokolo sve bive ibeovce. Jednog od takvih sam upoznao u Mitrovici. Bio je kapetan JNA, iz nekog mesta u Bakoj, u kafani je traio da mu pevaju Podmoskovske veeri i za stolom tvrdio da ruski radnici ive bolje od jugoslovenskih dobio je est godina robije. Zapadna tampa je poela da pie: Jugoslavija se priblieva Zapadu, hapse se prosovjetski elementi. Po logici stvari, oekivalo se da e biti uhapen i neko iz suprotnog tabora. Seam se, ilas, Barovi i ja etali smo Tamajdanom i sloili se da u to verovatno biti ja. ilas je bio tek puten iz zatvora, Barovi je advokat, uhapsie mene... Uhapen sam nedelju dana kasnije, 7. oktobra 1974. U moj stan su doli neki mladi udbai, veoma pristojni i rekli mi: Profesore, naalost, ovog puta dobiete sedam godina zatvora! I dobio sam toliko. Pre suenja vam se odmerava kazna, jer ste politiki sluaj. ime su me teretili: sa dva lanka u Njujork tajmsu i dva lanka u Njujorkom knjievnom pregledu, objavljenih nekoliko godina ranije. Mogli su to i sa bilo kojim drugim lankom, od pedesetak koliko sam ih objavio za tih nekoliko godina. Pored Jovana Barovia, branio me je i Veljko Kovaevi, takoe vrstan advokat. Nismo se alili na presudu i to je najvie iziritiralo vlasti, jer se u svetu podigla uasna galama zbog etiri lanka objavljenih u najuglednijim zapadnim novinama, ovek je dobio sedam godina robije!? Da smo se alili, Vrhovni sud bi sigurno smanjio kaznu na pet godina i to bi izgledalo fer, korektno i ljudski. Ali, nismo se alili i ja sam otiao u zatvor u Sremsku Mitrovicu. Stavili su me da budem zajedno sa

21

trinaestoricom osuenih na smrt. Tako sam seupoznao sa Miljenkom Hrkaem, zajedno smo etali.Kriom mi je dao da proitam njegovu presudu.Zapravo, nije on podmetnuo bombu u beogradskombioskopu 20. oktobar, to je uinio njegov stariji brat,koji je radio u Ljubljani. Posredi su bili plemensko-arhaini odnosi, Miljenko je preuzeo ulogu rtve. Kadje saznao da mu je brat pobegao u Australiju, odmahje islednicima rekao: Nisam ja! Svejedno, likvidiralisu ga. Moda je i zasluio, ali video sam presudu inalaz Vojno-tehnikog zavoda, gde je to to onopisuje, nemogue. Ove je bilo ba briga, rekao si dasi ti, onda izvoli, plati.

trajk glau

U Mitrovici je bilo mnogo politikih zatvorenika.Igrao sam ah sa ovim mladiima, uesnicimaBarskog kongresa. Bio je tu i Marko Vidovi, pisac,moj prijatelj iz Zadra. Bio je urednik kulturne rubrikeZadarskih nedeljnih novina. Kad sam prvi putuhapen, naivno je poeo da pria: Mihajlov je upravu! Izgubio je posao.