Lav Nikolajevič Tolstoj KARMA

7/28/2019 Lav Nikolajevi Tolstoj KARMA

1/8

1

Lav Nikolajevi Tolsto? (1828 1910) po reima Demsa Dojsa"nikada nije tup, nikada nije

glup, nikada nije dosadan, nikada teatralan"i spada u genijalne klasike ruske knjievnosti,

poznate irom sveta, po delima koja se itaju i ekranizuju edukuju.

Romani i pripovetke "gorostasa iz Jasne Poljane"su prevoeni na mnoge svetske jezike, a

tvorac savremene indijske drave, Mahatma Gandi svoju filosofijunenasilnog otpora preuzima

od potovaoca i poznavaoca budizma i hinduizma, mislioca Lava Tolstoja.

Nema Boga za onoga ko ne zna da ga nosi u sebi - tvrdi Lav Tolstoj potencirajui Boju

zapovest -Ne ubij! - ukazujui da je ubistvo uvek ubistvo i da ga niko ne moe opravdati

nacijom, religijom ili bilo kojim drugim uverenjem, jer je za TolstojaIstina iznad svega i pre

svega.

Zbog irine filosofske misli, sinod pravoslavne crkve grofa Lava Tolstoja 22. februara 1901.

godine proglaava za jeretika i izoptava ga iz reda vernika.

Branei se Tolstoj kae:Poeo sam od toga to sam zavoleo svoju pravoslavnu veru vie od svog

spokojstva; zatim sam zavoleo hrianstvo vie od svoje crkve, a sada pak volim istinu najvie od

svega. Sve do sada je za mene istina isto to i hrianstvo u mom poimanju iznad svega i pre

svega!

KARMA

(tekst je napisan 1894. i objavljen iste godine u br. 12 asopisa "Severni vesnik")

Napomena L. N. Tolstoja:

Karmaje budistiko verovanje da su osnovne karakterne crte i itava sudbina svakog oveka

posledica njegovih postupaka u prolim ivotima, te da dobro i/ili zlo u svaijem buduem ivotu

zavise od uloenog linog napora da se zlo izbegne i da se ine dobra dela u tekuem ivotu.


2/8

2

aljem Vam budistiku priu "Karma", a prevod je moj!. Ova pria mi se mnogo dopala zbog

njene naivnosti, ali i zbog njene dubine. Naroito se, vrlodobro objanjava jednostavna istina,

koju u poslednje vreme na sve naine i svekoliko pokuavaju da ugue, da se od zla spaavamo i

da bogatstvo stiemo jedino svojim postupcima, te da ne postoji nikakva druga orua, koja mogu

zameniti nae line napore, usmerene ka linom, odnosno optem bogatstvu i blagostanju.Objanjenje je izuzetno dobro, zato to postaje jasno, da je bogatstvo pojedinca pravo bogatstvo

samo onda, kada je sveopte. Jer, im je razbojnik, koji je izaao iz pakla poeleo bogatstvo

samoza sebe, istog momenta je bogatstvo prestalo da bude bogatstvo i razbojnik se stropotao u

bezdno pakla. Ova pria nekako iznova osvetljava dve osnovne hrianske istine: o tome, da je

sutina ivljenja samo u odricanju od linosti - ko ubije duu, taj e duu stei, a da je najvee

blago samo u spajanju oveka sa Bogom i preko Boga meusobno: "da svi jedno budu, kao ti to

si u meni i ja u tebi, da i oni u nama budu jedno..." Jevanelje po Jovanu, 17-21.

Ja sam ovu priu itao deci i ona im se dopala, a odrasli bi posle itanja zapoinjali razgovor onajvanijim ivotnim pitanjima. Stoga mi se ini da je ovaj detalj znaajna preporuka.

P. S. Ovo je pismo za tampu.

Lav Tolstoj

Pandu, bogati juvelir iz kaste bramina je zajedno sa svojim slugom krenuo na put u Benares.

Sustigavi usput monaha pristojnog izgleda, koji iae u istom pravcu juvelir pomisli u

sebi: "Ovaj monah deluje ba blagorodno, odaje utisak svetog oveka".

Razgovor sa dobrim ljudima donosi sreu. Ako i on ide u Benares, pozvau ga da ue u moju

koiju i da putujemo zajedno. Juvelir se monahu pokloni i upita ga kuda se uputio, a monah, koji

se zvaeNaradaodgovori da ide u Benares. Juvelir ga pozva da ue u koiju.-Zahvalan sam Vam za vau dobrotu - ree braminu monah. Ja se zaista umorih od dugog

peaenja. Poto nemam nita i nisam u stanju da novcem platim vonju, moda u moi da se

oduim nekim bogatstvom znanja iz bogate duhovne riznice, koju uvam i nosim u sebi i sa

sobom, zahvaljujui blaenom, velikom Budi, uitelju oveanstva.

U Benares krenue zajedno. Juvelir Pandu sa zadovoljstvom sluae Naradove usputne poune

besede. Posle oko jednog sata vonje naioe na bespue, na veoma uzak puteljak iznad

provalije, bez mogunosti za nastavak putovanja, jer ga seljaka kola i slomljeni toak na njima

celom irinom pregradie.SeljakDevala, vlasnik kola iae u Benares, da proda pirina te bejae urio da stigne u cik zore.

Ako bi zakasnio i stigao tek danju, kupci pirina bi otili iz grada, ve otkupivi potrebnu

koliinu pirina.

Juvelir, shvativi da nee moi dalje ako se kola ne sklone. Ljutito naredi svom robuMagaduti,

da ih zbog prolaska koije pomeri u stranu. Seljak se usprotivi, jer zbog blizine provalije svako

pomeranje kola izaziva prosipanje pirina u provaliju.


3/8

3

Ali, bramin ne sluae seljaka i naredi slugi da skloni kola puna pirina. Sluga Magaduta, koji

bejae veoma jak i uivae u vreanju ljudi poslua gazdu, a monah ne stie ni jedne rei da kae

u odbranu seljaka, te iskoi iz koije i ree:

-Izvinite, gospodine to u vas napustiti. Zahvalan sam za vau dobrotu i za zajedniko

putovanje od jednog sata u vaoj koiji. Bio sam umoran, kada me povezoste, ali se zahvaljujuivaoj ljubaznosti odmorih. Ako je ovaj seljak ovaploenje nekog od vaih predaka, onda u vam

se za vau dobrotu najbolje oduiti, tako to u njemu pomoi u nevolji.

Bramin iznenaeno pogleda monaha.

- Vi velite, da je ovaj seljak ovaploenje nekog od mojih predaka!? Nije valjda?

- Ja znam, odgovori monah,da vama nisu poznate sloene i znaajne veze, koje vas povezuju sa

sudbinom ovog seljaka. Ali, od slepca se ne oekuje da vidi i meni je veoma ao to sami sebi

nanosite tetu, te u pokuati da vas zatitim od bolnih rana, koje se spremate da sami sebi

nanesete!.Bogati trgovac nije navikao na prekore. Osetivi pak, da su rei monaha, mada izreene

dobronamerno ipak uvredljive, on naredi slugi da nastave put.

Monah se pozdravi sa seljakom Devalom, pomoe mu da popravi kola i da pokupi prosuti

pirina. Posao je prilino brzo obavljen, te Devala pomisli:

- Ovaj monah, mora da je neki sveti ovek, jer kao da mu pomau nevidljivi duhovi. Moram ga

pitati zato gordi bramin prema meni bejae tako surov,te upita: -Potovani gospodine! Moete

li mi rei zato se tako nepravedno ponaae prema meni ovekkome u ivotu nita loe nikada

ne uinih?

Monah ree:-Ljubazni prijatelju, ne pretrpeste vi nepravdu, ve u sadanjem postojanju samo doiveste ono,

to u prolom ivotu uradiste ovom braminu. Neu pogreiti, ako vam kaem da bi ste vi i sada

braminu uradili to isto, to uradi on vama, kada biste bili na njegovom mestu i imali jakog slugu.

Seljak prizna da bi, kada bi samo imao vlast postupio sa drugim ovekom koji mu se isprei na

putu, potpuno isto, kao to je bramin postupio sa njim.

Putovanje u Benares se nastavi i na samom ulasku u grad konj poskoi beei u stranu.

- Zmija, zmija! - povika seljak.

Monah, ugledavi predmet koji uplai konja skoi sa zaprege i vide, da se konj preplai oddebelog novanika punog zlatnog novca.

Niko, osim bogatog juvelira, nije mogao da izgubi ovaj novanik-pomisli monah, te podie

novanik sa zemlje, prui ga seljaku i ree:

- Uzmite ovaj novanik i, kada budete u Benaresu, otidite do hotela koji u vam pokazati,

potraite bramina Pandu i dajte mu novanik. On e vam se izviniti za grubo ponaanje, ali mu

vi recite da ste mu oprostili i da mu elite puno uspeha u daljem ivotu, jer, verujte mi, to vie


4/8

4

uspeha ima on, to e bolje biti i vama. Vaa sudbina u mnogome zavisi od njegove sudbine. Ako

vas Pandu bude pitaoza objanjenje, vi ga samo poaljite u moj manastir gde e me uvek nai

spremnog da mu pomognem savetom, ako mu savet zatreba.

Stigavi u Benares, juvelir Pandu nalete na Malmeku, bogatog bankara.

- Gotov sam ! - ree Malmeka - i ne mogu nita da uradim, ako danas ne otkupim kola najboljegpirina za carsku kuhinju. Postoji u Benaresu moj neprijatelj bankar koji, saznavi da se

dogovorih i da vrsto obeah carskom nabavljau, da u u rano jutro dopremiti puna kola

pirina, u elji da me uniti, otkupi sav pirina u Benaresu. Carski nabavlja mi nikako nee

oprostiti, a sutra sam gotov, ako mi Krina ne poalje anela sa neba.

Dok Malmeka jadikovae zbog svoje nesree, Pandu krenu rukom ka svom novaniku, ali ga ne

pronae u depu, niti u koiji, te za krau optui svoga roba Magadutu i pozva policajce, te ga

privezae za stub i surovo muie, ne bi li ovaj priznao.

A, rob zapomagae i vikae:-Nevin sam, pustite me! Ne mogu vie da podnesem muenje! Ja sam potpuno nevin i okajavam

tue grehove! O, kada bih mogao da zamolim za oprotaj onog seljaka prema kome sam bio zao

zbog moga gazde! Ove muke su mi sigurno kazna za to, to sam bio surov.

Policajci jo uvek muie roba, kada seljak doe do hotela i na uenje okoline izgubljeni

novanik prui juveliru. Policajci roba pustie, ali on, nezadovoljan gazdom pobee i odmetnu se

u planinske razbojnike.

Kada pakMalmekasvojim uima bejae uo, da seljak moe da mu proda najbolji pirina, pravi

za carske astale, istog trena otkupi sav pirina po trostrukoj ceni, aPandu, radostan zbog

vraanja novca pouri u manastir po savete monaha.Monah Narada ree:

-Ja bih Vam mogao dati razjanjenje, ali, znajui, da niste u stanju da shvatite duhovnu istinu,

odabrau utanje. Meutim, dau vam savet, koji je za sve isti: odnosite se prema svakom oveku

sa kojim se sretnete isto onako, kao prema sebi samom, sluite svakom oveku na isti nain, kao

to elite da vama drugi slue. Na ovakav nain ete posejati seme dobrih dela i bogata etva

dobrih dela vam nee izostati.

- O, monae! Objasnite mi bolje - ree Pandu - i bie mi lake da se pridravam Vaeg saveta.

I monah ree:-Paljivo me sluajte, jer u vam dati klju od tajne: ak i ako ne shvatate, verujte onome to

vam ja kaem. Smatrati sebe izdvojenim biem je obmana i onaj, ko usmerava svoj razum ka

tome, da ispuni volju tog izdvojenog bia, sledi lani sjaj, koji ga dovodi do bezdna greha. To,

to mi sebe smatramo izdvojenim biima se deava zato to Majina koprena zaslepljuje nae oi i

smeta nam da vidimo neraskidivu vezu sa blinjima, smeta nam da pratimo nae jedinstvo sa

duama drugih bia. Mali broj ljudi poznaje ovu istinu. Neka sledee rei budu va talisman:


5/8

5

"Svako, ko teti drugima, ini zlo sebi. Svako, ko pomae drugima, ini dobro sebi. Prestanite

da smatrate sebe izdvojenom jedinkom - i vi ete izai na put istine.

Svakome, iji vid je zamraen Majinom koprenom se itav svet ini raskomadanim na linosti

bez broja. Takav ovek nije u stanju da shvati vrednost i znaaj sveobuhvatne, bezuslovne ljubavi

prema svemu to je ivo ".Pandu odgovori:

- Vae rei, potovani gospodine, imaju dubok znaaj i ja u ih pamtiti. Ja, u toku mog putovanja

u Benares za siromanog monaha uinih majuno dobro delo, koje me nita ne odkota, a

posledice majunog dobrog dela su dobroiniteljske.

1 Prvobitno znaenje pojma Maja (maya) u Vedama je: natprirodna mo najvie volje - bogova

da izazivaju iluziju. Maya je prividan osnov pojavnog sveta, kosmika iluzija koja prekriva

jedinu stvarnost. Ceo pojavni svet funkcionie po zakonu Maje. Svi utisci koji dolaze od ula

postoje samo u naoj svesti, varljivi su i sama istina je obavijena mnogim velovima. Stvarnostlei duboko skrivena pod koprenom Maje (iluzije)

Prema vama imam ogromnu obavezu, jer bih bez vas ostao bez novanika i bez trgovine u

Benaresu koja jo vie uvea moje bogatstvo. Osim toga, vaa brinost i dovoenje kola sa

pirinem uveae bogatstvo mog prijatelja Malmeka. Kada bi svi ljudi spoznali istinu vaih

pravila, onda bi mnogo bolji postao svet u kome ivimo,zlo bi nestalo a povealo bi se sveopte

blagostanje! Hteo bih, da Budinu istinu svi razumeju, te u napraviti manastir na mom imanju, a

vas pozivam da me posetite.

Godine se nizae. Panduov manastir (Kolambi) postade mesto okupljanja mudrih monaha i

centar prosveivanja naroda.Saznavi za lepotu dragocenog kamenja i ukrasa koje izraivae Pandu, car susedne drave posla

svog izaslanika da narui krunu od suvog zlata i dragog kamenja.

Po zavretku izrade krune, Pandu krenu kod cara i sa sobom ponese poprilinu koliinu zlata.

Karavan, pun dragog kamenja i zlata bejae imao oruanu pratnju, ali ga u brdima napadoe

razbojnici na elu sa Magadutom i opljakae svo Panduovo blago.

Pandu stradae, ali razmiljae:Ja zasluih ove gubitke zbog grehova koje napravih u prolom

ivotu. U mladosti bejah surov prema narodu, a ako sada anjem ono to posejah onda nemam

prava da se alim na sudbinu.Poto postade bolji prema drugim ljudima, Pandu jasno shvati i prihvati da mu nesree posluie

kao orue za proienje surovog srca.

Godine prolazie i jednom Pantaka, mladi monah i uenik Naradin, putujui po planinama

Kolambija, dospe u ruke razbojnika. Poto kod sebe nita nije imao, razbojniki voa ga pretue

i potom pusti. Sutradan, prolazei kroz umu Pantaka zaugraju i viku razbojnika, koji prebijae

svog vou..


6/8

6

Magaduta, kao lav okruen psima, pokuavae da se odbrani, neke i ubi, ali ga grupa razbojnika

na smrt pretue i razbea se. Monah, izaavi iz grma otra do potoia ne bi li osveio i vratio u

ivot vou razbojnika koji umirae.

Magaduta progleda i kripei zubima ree:

- Gde su nezahvalni psi, koje toliko puta predvodih u uspehe i pobede? Bez mene e cri kaoakali koje otrovae lovci.

-Ne mislite na vae prijatelje i sauesnike vaeg grenog ivota - ree Pantaka, ve pomislite na

vau duu i iskoristite u poslednji, samrtni as mogunost spasenja koja vam se prua. Evo vam

vode, popijte, a ja u vam previti rane. Moda u uspeti da vam spasem ivot.

- Beskorisno je ! - odgovori Magaduta.Ja sam osuen. Zlikovci me smrtno ranie. Nezahvalni

podlaci! Tukoe su me onim udarcima, kojima ih ja nauih.

- Vi sada anjete ono to ste posejali - nastavi monah.Da svoje drugove nauiste dobrim delima

njihovi postupci bi bili dobri. Ali, vi ih uiste da ubijaju, i zato ste preko svojih dela ubijeninjihovom rukom.

- Vi ste u pravu - odgovori voa razbojnika,zasluih sam ovakvu sudbinu, ali je vrlo teka, jer u

morati njeti plod svih svojih loih postupaka u buduim ivotima. Nauite me, sveti oe, ta da

uradim, da sebi olakam ivot i oslobodim se grehova, koji me pritiskaju kao stena, nalegla na

moje grudi.

-Iskorenite vae grene elje, unitite zle strasti i ispunite svoju duu dobrotom za sva bia.

- Uinih mnogo zla i ne inih dobra dela. Kako mogu da se iupam iz ove paukove mree

nesree, koju satkah od zlih elja moga srca? Moja karma e me odvui u pakao, ja nikada neu

biti u stanju da stupim na put spasenja.

-Da, vaa karma e u buduim ovaploenjima ponjeti plodove onog semena, koje posejaste.Za

uinioca loih stvari nema izbavljenja od posledica svojih loih postupaka. Ali, ne oajavajte:

svaki se ovek moe spasiti, samo pod uslovom, da iz sebe iskoreni zabludu linosti. Sada u vam

ispriati istoriju velikog razbojnika Kandate, koji umre, a da se ne pokaja i ponovo se rodi kao

avo u paklu, gde se silno namui zbog svojih zlodela. U paklu provede mnogo godina i ne

mogae pronai izlaz iz nesrene situacije, sve do momenta kada Buda doive prosvetljenje. U

trenutku Budinog prosvetljenja zrak svetlosti dospe u pakao i probudi u svim demonima nadu, a

razbojnik Kandata povika: "O Budo blaeni, saali se nad mojom sudbinom! Ja mnogo patim; imada sam inio zlo sada elim da krenem putem pravednosti. Ali ne mogu da se izvuem iz

mree nesree".

KadaBuda zau molbu demona iz pakla, posla mu pauka u pauini. Pauk tada ree: "Uhvati se

za moju pauinu i po pauini izai iz pakla ". Pauk ubrzo nestade, ali ga Kandata poslua,

uhvati se i krenu po pauini da izlazi iz pakla. Pauina bejae vrsta i on sepenjae sve vie i

vie. Ali, pauina poe da se ljulja, jer za njim krenue i drugi paenici. Kandata se uplai; on je


7/8

7

video da je pauina tanka i da se sve vie rastee, te da se moe pokidati. Dotle gledae samo

ispred sebe, a sada pogleda dole i vide da se za njim penje gomila stanovnika pakla po tanunim

nitkama paukove mree. "Kako moe ova tanka nit da izdri teinu svih ovih ljudi ", - pomisli i

uplaivi se povika: "Pustite pauinu, ona je moja!" Pauina se pokida i Kandata upade nazad u

pakao.

Zabluda linosti je jo uvek ivela u Kandati. On nije znao za udesnu mo iskrenog stremljenja

"ka gore" da bi se zakorailo na na put pravednosti. Takvo stremljenje je suptilno, fino, kao

pauina, ali ono podie i dri uspravnim milione ljudi i to se vie ljudi bude uspinjalo po

pauini, to e lake biti svakom od njih. Meutim, im se u ljudskom srcu javi misao, da je

pauina samo moja, da bogatstvo pravednosti pripada samo meni i da niko ne sme sa mnom da

ga deli, nit se prekida i mi se vraamo, padamo nazad u prethodno stanje izdvojene linosti.

Izdvojenost linosti je prokletstvo, a spajanje je blagoslov. ta je pakao? Pakao nije nita drugo

do samoivost, a nirvana je ivot sa svima i za sve.-Dajte mi da se uhvatim za pauinu -prozbori umirui voa razbojnika Magaduta, kada monah

zavri svoju besedu - i ja u se izvui iz pakla.

Magaduta nekoliko minuta zauta premiljajui, pa nastavi:

- Sasluajte me, sve u vam priznati. Bejah sluga kod Pandua, juvelira iz Kolambija. Ali, posle

toga, kako me nepravedno izmui ja pobegoh i postadoh razbojniki voa. Pre izvesnog

vremena, saznadoh da e gazda proi planinom, te ga opljakah i oduzeh mu prilino bogatstvo.

Otidite kod njega i recite mu da mu iz srca oprostih za ponienje koje mi nepravedno nanese i da

ga molim da i on meni oprosti to ga opljakah. Dok iveh kod njega, njegovo je srce bilo tvrdo

kao kamen i ja se od njega nauih sebinosti. Saznadoh da gazda postade dobroduan i da ga sviuzimaju za primer dobrote i pravednosti. Ne elim da mu ostanem duan. Zato mu recite da

sauvah zlatnu krunu koju on napravi za cara, kao i svo drago kamenje i da ih sakrih u peini.

Samo dva razbojnika znadoe za peinu al obojica poginue. Pandu neka povede sa sobom

pratnju do peine i neka uzme sve, to mu jaukradoh. Magaduta proapta monahu gde je peina

i ispusti duu na njegovim rukama.

Vrativi se ubrzo u Kolambi, monah ode kod juvelira i ispria mu detalje o dogaajima u umi,

te Pandu ode i povrati svoje sakrivene dragocenosti, a sa poastima sahrani razbojnike i njihovog

vou.Tumaei Budine rei Pantaka nad grobom ree:

Linost ini zlo, ali linost i strada od zla koje uini.

Linost se uzdrava od zla i time se proiava.

istoa i neistoa pripadaju linosti: niko ne moe da oisti nekog drugog.

ovek sam mora uiniti napor; Bude (prosvetljeni) su samo propovednici.


8/8

8

Naa karma - dodade monah Pantaka - nije delo ive, ili Brame, ili Indre, ili bilo koga od

bogova, naa karma je posledica naih postupaka. Moje postojanje je utroba, koja me nosi i

nasledstvo, koje mi pripada, i prokletstvo mojih zlih dela i blagoslov mojoj pravednosti. Moje

postojanje je jedino sredstvo moga spasenja.

Pandu, svo svoje blago doveze nazad u Kolambi i skromno koristei bogatstvo, koje mu seneoekivano vratilo nazad, mirno i sreno proive ostatak ivota, a kada ve u dubokoj starosti

umirae u okruenju mnogobrojne familije na samrti svima ree:

-Draga deco, ne osuujte druge za svoje neuspehe. Traite uzroke vaih nesrea u vama

samima. I, ako niste zaslepljeni sujetom, vi ete ih pronai, a kada ih pronaete, biete u stanju

da se spasete od zla. Lek od vaih nesrea je u vama samima. Neka se na pogled vaeg uma

nikada ne navue koprena Maje. Upamtite ove rei, koje bejahu talisman moga ivota:

Svako, ko drugom bolnanosi, ini zlo sebi. Svako, ko pomae drugome, pomae sebi. Neka

nestane obmana linosti - i vi ete zakoraiti na put pravednosti".

Documents

Lav Nikolajevič Tolstoj KARMA