Пољопривредно - Ветеринарска школа са домом ученика Свилајнац

Семинарски рад

Тема: Патријархална породица и односи у њој у приповеткама Лазе Лазаревића

Професорка: Гордана Панић Ученица : Александра Мирковић

Одељење: 2/3

10.05.2013.

1

Увод

Патријархалне породице су оне породице у којима се поштује наслеђена традиција у

односима између њених чланова. Подразумева поштовање једног њеног најстаријег члана

од стране свих других чланова.У периоду реализма у српској књижевности стварале су се

приповетке о породичним односима, њиховом трајању и одумирању. Најзапаженије

приповетке чијом анализом можемо пратити патријархалну породицу и њене чланове јесу

приповетке угледног приповедача и лекара Лазе Лазаревића.

2

Садржај

Увод ........................................................................................................................... 2

Садржај ........................................................................................................................3

Кратка биографија Лазе Лазаревића ..............................................................................4

1. Патријархална породица и односи у њој у приповеткама Лазе Лазаревића ..............5

1.1. Патријархална породица у приповеци „Први пут с оцем на јутрење“........................5,6

1.1.1.Митров однос према Марици.................................................................................6,7

1.1.2.Митров однос према деци ..................................................................................8

1.1.3.Однос деце према Митру и Марици..........................................................................8,9

1.2.Патријархална породица у приповеци „Ветар“ .............................................................10

1.2.1.Јанков однос према мајци..................................................................................11,12

1.2.2.Однос мајке према Јанку...................................................................................13

Закључак.......................................................................................................................14

Литература....................................................................................................................15

3

Кратка Биографија Лазе Лазаревића

Лаза Лазаревић је рођен у Шапцу 1851. године. Растао је у патријархалној трговачкој

породици. Пошто је рано остао без оца који је био носилац породице, глава патријархалне

породице постаје веома строга и принципијална мајка. Тако да је Лаза Лазаревић много

волео и поштовао своју мајку, што ће се касније приметити и у оним деловима његових

приповедака у којима се говори о мајци. Лаза је у Шапцу завршио основну школу и

гимназију, а касније завршава и правни факултет на Великој школи. После правног

факултета решио је да се посвети студијама медицине у Берлину. Пошто је јако волео

медицину, убрзо је докторирао и постао лекар. У почетку је радио као лекар у Београдској

болници, међутим пред крај свог живота постаје лични лекар краља Милана Обреновића.

Пошто му се здравствено стање погоршало, Лаза Лазаревић умире 1890. године у

Београду. Данас у његову част многе угледне институције носе његово име, као што је

позната клиника за душевне болести у Београду.

Лазино књижевно стваралаштво није обимно, али је успео да стекне изузетну славу и

место у доба српског реализма пишући приповетке, у којима се бави не само површним

описом породице, већ најдубљим мислима и осећањима њихових чланова. Најпознатије

приповетке су : „Први пут с оцем на јутрење“, „Швабица“ , „Ветар“ , „Школска икона“,

„Све ће то народ позлатити“, „Крај бунара“ итд. Многи критичари кажу како се Лаза

Лазаревић од осталих писаца реализма истиче по свом јединственом стилу, складу и

једноставности и мери у писању. Поред књижевности Лаза се бавио и превођењем

стручних чланака са руског и немачког језика, али и писањем научних и стручних радова.

4

1. Патријархална породица и односи у њој у приповеткама Лазе Лазаревића

Лаза Лазаревић се у својим приповеткама бави породичним односима у патријархалној

породици, јер је у једној трговачкој патријархалној породици и сам одрастао. Међутим у

његовим делима ни све патријархалне породице нису исте и немају исте чланове. Зато

ћемо се у овом раду бавити анализом двеју приповетки које су по патријархалним

односима сличне, али нису сличне по члановима и носиоцима породице. Лаза памти

детињство по свом оцу као носиоцу породице али даље свој живот кроз коректне односе

са мајком која касније постаје носилац породице. То све пресликава кроз приповетке

„Први пут с оцем на јутрење“ у којој је отац трговац централна личност, глава, носилац

породице., која је аутобиографска слика Лазиног детињства, као и приповетка „Ветар“ у

којој мајка постаје очева замена и носилац патријархалних односа. Даљом анализом ове

две приповетке, видећемо какви су породични односи у породици у којој је отац

доминантна патријархална личност, и у породици у којој отац као носилац патријархалне

породице изостаје, а замењује га супруга.

1.1 Патријархална породица у приповеци „Први пут с оцем на јутрење“

У овој приповеци врата своје породице кроз своја бледа али сасвим јасна сећања отвара

нам Милош. Милош се као трговац у будућности, претпостављамо сусрео са човеком од

поверења и желео је да му повери причу из свог детињства, сећање на његовог оца

угледног домаћина и носиоца патријархалне породице Митра. У почетку он описује

одевање свог оца, говорећи како се отац облачи турски, то је разумљиво ако се сетимо

колико је дуго Србија била у ропству турака. Његово понашање је патријархално строго и

према деци и према супрузи. Али то не значи да их Митар не воли, напротив он само жели

да се патријархат испоштује.

Ако шире погледамо, Митар није ни могао другачије да се понаша, јер су се и његови

стари тако понашали. Он је као мали гледао старије чланове своје породице, и од њих

усвајао начине понашања. Међутим преокрет се догађа онда када Митра обузме велика

страст за коцком. Онда он запоставља своју трговину, породицу, мислећи само на зараду и

5

на губитке. Проводећи време у кафанама са коцкарима, али их касније доводи и кући.

Милош ће дуго памтити ноћ Митровог преображења у којој ће изгубити све, али и

повратити своју душу. Ту ноћ Митар је у своју кућу довео коцкаре, међу њима је био и

Пера Зелембаћ такође трговац, те ноћи Митар ће у коцкању са њима изгубити имање, али

и кућу. Као носилац патријархалне породице Митар ће злоупотребити свој положај, неће

слушати ни супругу која га моли да не наставља коцку, већ ће тражити све, и све ће

изгубити. Када све изгуби тек тада схвата свој положај, покушаће да се убије. Али тек

онда наступа, супруга као светло које ће му показати прави пут, пут покајања и одвраћања

од зла. Митар се неће убити, већ ће наставити да има вере и посветиће се породици. Да

Митар ни тада није послушао жену, Милош упозорава вероватно би завршио као Пера

Зелембаћ који сада живи као робијаш и ради напорне послове на каменолому.

1.1.1. Митров однос према Марици

Митар је угледни трговац и веома строг супруг, може се рећи да претерује у појединим

ситуација, примећује се да веома мало поштује своју жену. Та слика ће се променити,

када Митар све изгуби на коцки и жена му спасава живот.

Митар на почетку својој супрузи, а како је то видео његов син Милош иначе приповедач,

не дозвољава супрузи да се како то он каже „петља“ у његове послове. Вероватно је такво

понашање наследио од свог оца који је такав био према његовој мајци. А то се дуго

задржало као српска традиција чак и данас у савременим породицама. Данас у појединим

породицама као знак патријархалности жене трпе велико насиље, каквог није било у време

стварања ове приповетке.

Кад смо већ код насиља, Милош не памти да је његов отац Митар некада тукао његову

мајку Марицу, зато што је она волела и слушала свог мужа, тако да је био довољан само

један строг поглед и она би ћутала. Али то ћутање је касније говорило кроз њене сузе и

нервозу, на шта се Митар није обазирао. Митар је сматрао да је Маричина улога да брине

о деци, да кува ручак а не да критикује Митра и проверава трговину. Новац јој је увек

6

давао и више него што јој је требало, како би могла све што пожели да купи. Љутио се на

њу онда када би ноћу палила свеће чекајући га из кафане, али не зато што су свеће гореле,

већ зато што није желео да она зна када он долази. Желео је да она спава чак и када јој се

неспава, а она је јадна бринула за њим, да му се нешто не деси и ипак се десило. Марица

по понашању свог мужа и његовим сталним губицима и добицима, примети да га је

освојио најтежи порок од свих порока, коцка. Она се плашила да ће Митар поред новца и

ситних ствари почети да се коцка у кућу и имање, у све оно што су знојем крваво стекли.

Она ће покушати неколико пута да допре до његове душе и да га натера својим

стрпљењем и љубављу да престане да се коцка. Али ће јој Митар одговорити строго и

доминантно „Није мени, ваљда врана попила памет, да ми треба жена тутор“. Марица је

још неколико пута покушала да одврати мужа од коцке, и то нарочито када је приметила

да се пропаст ближи, јер је Митар доводио коцкаре у кућу. Митар је ни тада није слушао

већ је назвао погрдно „циглом“ без трунке поштовања обузет коцком претио јој је да ће да

је напустити. Уместо жене Митар је изабрао коцку али не задуго. После једне страшне

коцкарске ноћи са Пером Зелембаћем у Митровој кући која ће преокренути ситуацију,

Митар схвата улогу богиње и светла куће. Када је изгубио све, Митар је решио да себе

казни, да се убије, али није схватао да ће тим чином своју породицу угрозити и оставити

их немилосрдном свету. Али Марица је својом љубављу и пожртвованошћу према мужу,

не убијајући му ауторитет помогла да се врати на прави пут.Рекла му је да док су они

живи све ће поново стећи и зарадити. Зато је Митар схватио величину своје супруге у

патријархалној породици где је отац глава а мајка мозак, позвао децу на јутрење и

преобратио се у новог човека излеченог од коцке.

7

1.1.2. Митров однос према деци

Митар се према деци односи строго али и правично. Он их учи поштењу, омогућава им

школовање, жели да напредују и да наставе патријархалну традицију. Митар се како су га

деца видела ретко смејао, јер је био такве строге природе и нарави, мало је говорио и

волео је да деца науче да све што им нареди одмах ураде без поговора. Једино је најмлађе

дете успевало да оца насмеје, ипак деца су му се дивила. Отац је био уздржан од деце, није

показивао љубав, а пуно их је волео. Када су били несташни он их је тукао, али само је

један шамар био довољан да се деца уразуме. У почетку Митар и своју децу ставља на

крило, ноћу их покрива, и пази да се негде не повреде.

Митров однос према деци се дуго време мења када њиме овлада коцка и он постане

коцкар. Митар тада само мисли на коцку, на добитке и губитке, даје својој супрузи сав

новац како би могла све деци да купи, живели су богато али веома слабо са децом

комуницира. Своје деце Митар ће се сетити тек оног часа када изгуби сво имање, кућу и

новац. Решио је да оде, да се убије јер не може да поднесе срамоту и погледе своје деце

када им одузму кућу и имање. Размишљајући погрешно Митар је био спреман да се убије

и да његова деца остану сирочићи. Али Марица је својом љубављу и стрпљењем, убедила

Митра да су они здрави и да могу све поново да стекну за њихову децу. Тако Митар

схвата своју грешку, каје се и одлази код своје деце желећи да их води на јутрење.

1.1.3. Однос деце према Митру и Марици

Како не би смо отварали ново поглавље о односу Марице и деце, треба рећи да Марица

јако воли своју децу и жели да их касније заштити од очевих порока. Она жели да се деца

заједно са њом моле како би се њихов отац спасао зла које га је обузело. Зато су деца

волела своју мајку, била је поштена, првржена и брижна. Учила их је да се у свакој тешкој

прилици обрате Богу и бранила их од строгог и уздржаног оца. Какав је однос деце према

оцу и мајци видимо из угла сина Милоша који прича причу. Треба истаћи да је најстарија

Милошева сестра имала велико поштовање према оцу и нарочито волела и бринула о

8

мајци и браћи. Мајка је од ње као најстарије очекивала да чува своју млађу браћу и да јој

помаже у кућним пословима. Када је мајку пекло то што јој је муж коцкар и њена ћерка се

бринула истом мером и плакала, њихове сузе нарочито у ноћи када је Митар све изгубио,

памти мали Милош. Поред сестре однос малог Ђоке према оцу и мајци био је детињаст јер

је и он био мали. Ђока је рецимо као најмлађе дете често умео оно што старијој деци није

полазило за руком, да насмеје макар мало строгог и ауторитативног оца.

Милош је имао мало другачији однос према оцу. Милош се свом оцу дивио волео је

његово одевање и понашање, али му је недостајала конкретна очинска љубав. Њихов отац

их јесте покривао и бринуо о њима, али никада није показивао знаке веће нежности.

Милош није много тада разумео, али је разумео да његов отац има новца а брзо изгуби, по

предметима које је отац доносио и бићима и предметима које је односио из куће.

Нарочито је разумео да се са оцем нешто лоше догађа, јер су мајка и сестра стално

плакале. То је тешко могао да опрости свом оцу и био је дистанциран од њега. Према

мајци је осећао невиђено дивљење, дивио се како је успела да молитвама, стрпљењем и

љубављу врати Митра на прави пут. Она је успела да настави живот и онда када је Митар

све изгубио. Имала је вере у њиховог свеца Св. Ђорђа и од њега измолила помоћ и

просветљење за Митра, а и прво јутрење на које је Милош ишао са оцем и осталим

члановима ове патријархалне породице.

9

1.2. Патријархална породица у приповеци „Ветар“

Основна тема у приповеци „Ветар“ је неостварена љубав главног јунака Јанка. Међутим

у основи његове неостварене љубави лежи патријархално васпитање и патријархална

породица из које је потекао. За разлику од приповетке „Први пут с оцем на јутрење“, овде

је носилац патријархалне породице ауторитативна, посесивна, мудра и принципијална

мајка. Тако да су основни односи у оваквој породици односи између мајке и сина.

Јанко много воли и поштује своју мајку и веома јој је привржен. Она такође много воли

свог сина сматрајући га незрелим да неке одлуке доноси сам и мимо њеног знања, а

нарочито му не дозвољава да сам изабере своју будућу супругу плашећи се да не погреши.

Јанко се као и у приповеци „Швабица“ све више плаши да мајци говори у коју девојку је

заљубљен, плашећи се да је не повреди. Тако рецимо у приповеци „Швабица“ љубав није

остварена, јер се главни јунак питао „Шта ће рећи мајка?“. Међутим Јанково психолошко

стање се мења када приликом једне посете свом другу доктору Јоци упозна слепог човека

Ђорђа и сазна касније од мајке да је тај Ђорђе уствари човек који је радио са његовим

оцем и после смрти његовом оца помагао његовој мајци и њему. Али није Ђорђе разлог

Јанкове промене већ ћерка старог Ђорђа коју је упознао када је дошла у посету оцу. Од

тад он је сања, стално мисли на њу али и примећује да је и његов друг Јоца заљубљен у

њу. Често сања да је Јоца препрека њиховој љубави. Због свог патријархалног васпитања

неће успети да када мајци призна да је заљубљен у ту девојку крене за њом. Разрешење

ове приповетке биће неостварена љубав, коју је уништила дубока повезаност и поштовање

мајке, детињство из ког Јанко још није изашао.

10

1.2.1. Јанков однос према мајци

Јанко је главни јунак приповетке чије душевно стање и немоћ која се дели између љубави

према девојци и поштовања и љубави према мајци, слика Лаза Лазаревић.

Његов јунак се враћа са студија у иностранству, он је тамо живео потпуно другачији

живот него са својом мајком. Видео је другачије либералније породичне односе, желео је

и он тако да се понаша, али му то његово патријархално васпитање није дозволило.

Вратио се у свој родни крај, запослио се у министарству и наставио да живи у сенци своје

мајке. Колико он воли мајку и поштује обичаје видимо у његовој причи како је упознао

девојку швабицу и могао је да је доведе кући као супругу, али се плашио реакције своје

мајке која са њом неће умети да разговара. Јанко је привржен својој мајци и осећа огромно

поштовање, јер је она успела да после смрти оца одржи породицу и изведе га на прави пут.

Његову приврженост видимо у његовим мислима, унутрашњим монолозима о мајци. Он

говори како су наше мајке велике, како не постоји ни једног тешког задатка које оне не би

умеле својом мудрошћу лако да реше. Људи који немају своју мајку су веома тужни.

Мајка му често помиње и женидбу упозоравајући га да је време да одрасте, да нађе мајци

одмену у кући. Али он је волео да му се љубав и женидба догоде из случајности, јер је то

вероватно видео у месту где је студирао. Према женидби је имао веома либералне а не

патријархалне ставове као његова ауторитативна мајка. Јанко је како сам каже са мајком

живео добро и лепо се слагао, она му је говорила да је увек добро онако како он уради

иако је она желела другачије. Желела је да га спреми за суров свет када ње више не буде

било, да он сам може да доноси одлуке о свом животу. Његово психолошко стање се мења

када приликом једне посете свом старом другу Јоци који ради у болници упозна слепог

Ђорђа. Од мајке ће сазнати да је тај Ђорђе ортак његовог оца и да је после очеве погибије,

када се запалила продавница помагао њиховој породици. Да му љубав зависи од

случајности и да је либералних ставова по питању женидбе, Јанко ће показати када упозна

ћерку старог Ђорђа и заљуби се у њу. Он је сања и жели да је ожени. Али се плаши да то

призна својој мајци. Никада он не би признао својој мајци своју заљубљеност само да му

нису на врата закуцали Ђорђе, његова сестра и ћерка желећи да се опросте. Јанко због

11

патријархалности и поштовања према мајци пред гостима неће рећи ништа, али ће

говорити када гости оду. Док су се гости припремали да оду, он је био узнемирен желећи

да каже мајци своја осећања пред свима, али није смео. Међутим када су они изашли,

схватио је да ће она отићи и да му је ово последња прилика да пита своју мајку за дозволу

да девојку задржи као супругу.

Он кроз страх и дубоко поштовање мајци признаје да је заљубљен у ту девојку, да жели

да је ожени и тражи од мајке дозволу да је заустави. Али реакција мајке није била онаква

какву је он очекивао. Он је очекивао да ће мајка бити пресрећна, да ће раширити руке,

загрлити сина и задржати снају. Али њене очи прекорно нису одобравале оно што она

говори сину, како га не би разочарала и уништила му срећу. Он ће схватити да је боље да

послуша искуство своје мајке, зато одлази у двориште и гледа за Ђорђем и његовима који

далеко одлазе. Очекује да ће му ветар који дува донети нову љубав и супругу са којом ће

се он поносити а мајка хвалити и бити срећна и спокојна.

1.2.2. Однос мајке према Јанку

Јанкова мајка је брижљива, правична, принципијална , посесивна али је она и стуб куће и

носилац патријархалне породице и односа у њој. Одгајала је свог сина да буде паметан,

поштен и послушан, у патријархалном духу.

Поред ових особина које красе Јанкову мајку она је и религиозна жена, сматра да о свим

односима на земљи одлучује Бог, томе учи свог сина Јанка. Она учи сина често неким

религиозним животним баснама из којих најважније делове понавља неколико пута како

би их Јанко запамтио и примењивао у свом животу. Интересантна је прича о Богу и

арханђелу, у којој се говори да је Бог послао арханђела да одузме душу једној мајци мале

деце, али је арханђел одузео једној баки. Зато му је Бог наредио да донесе камен са дна

мора, када га је донео Бог је отворио камен и из њега су изашла два црва. Бог је онда

упитао арханђела ко се о њима брине, а арханђел се сетио да о свима брине Бог. Мајка је

овим желела сина да научи да ће се све догодити онако како то Бог замисли и пожели.

Мајка је чекала и бринула док јој је син био студент у иностранству, да се врати. Стрепела

је да јој не доведе неку швабицу са којом не би умела разговарати. Она је била строга

12

жена, ретко се смејала и често је по синовљевом повратку заборављала да он више није

мало дете говорила му је „Куждраво моје, ти слусас мајку“, али се брзо постидела и

настављала озбиљно разговор. Она је свом сину по повратку са студија често говорила о

женидби, да он треба да се ожени јер њој треба одмена. Колико је мајка морална и мудра

сазнаћемо онда када свом сину прича колико им је стари Ђорђе помогао после погибије

главе породице. Она жели да њен син не изгуби поштовање према њиховом добротвору,

не слутећи да се он заљубио у баш Ђорђеву кћерку. Мада мајка је ипак приметила неку

промену на свом сину, нарочито те честе замишљености и снове, из којих га је својим

топлим речима враћала у реалност. Мајка је показала да је вредна домаћица и да поштује

госте, лепо је дочекала Ђорђа када је дошао да се опрости са својом сестром и кћерком и

испратила их.

Али када јој син каже да је заљубљен у Ђорђеву кћерку, она ће одобрити речима ту

одлуку свог сина, али ће њен преки поглед све то негирати. Говориће му како он ту

девојку мало познаје, а да се сви бракови склапају када се момак и девојка боље упознају.

На крају она је ипак била спремна и да попусти, говорећи сину да иде, јер схвата своју

посесивност и грешку, али је то јаче од њене воље, то је њен карактер који се не може

променити. Она га је толико дуго својим речима задржала и наравно руком, док су Ђорђе,

његова сестра и кћерка нестали из видокруга њиховог дворишта, рачунајући на његову

савест и поштовање. Рачунала је на основне моралне одлике тадашњих патријархалних

породица које данас у савременом свету изостају.

13

Закључак

У овом семинарском раду о значајном лекару и писцу приповедака српске

књижевности, видели смо колико су у основи његових приповедака описани породични

односи. Његов живот у патријархалној трговачкој породици одразио се и на касније

његове приповетке. А у тим приповеткама патријархални односи су довели до другачијих

разрешења ситуација. Ако упоредимо тадашње понашање Митра и његове супруге

Марице са данашњим сурпужницима у Србији, видимо да је много више развода, насиља,

а кривци су и муж и жена, јер нису задржали праве патријархалне вредности остављене у

аманет од предака. Такође и приповетка о Јанку и његовој мајци се може упоредити са

данашњим сличним породицама. Реткост је да мајка успе да оствари велики утицај на

своје дете, тако да данас деца одрасла без носиоца породице често израсту у криминалца

или неког са дна друштвене лествице. Али у многим селима Србије и данас је остао

сличан распоред и односи између чланова као у Лазиним приповеткама. Јер је оно што је

заједничко свим породицама из приповедака реалност која се могла открити куцањем на

врата угледног Митра или Јанкове мајке.

14

Литература

Величковић,С, Марковић, Ј, „Интерпретације из књижевности за први разред

средње школе “ (2004.), Школска штампа, Ниш

Величковић, С, Марковић,Ј, „Интерпретације из књижевности за други разред

средње школе“,(2006.), Школска штампа, Ниш.

Деретић, Ј, „Кратка историја српске књижевности“, ( 1990.), БИГЗ, Београд

Лазаревић, Л, „ Приповетке“, (2000.), Књига комерц, Београд.

15