Lewis Mumford Prica o Utopijama

7/28/2019 Lewis Mumford Prica o Utopijama

1/128

Lewis Mumford

Pria o utopijama

1922.


2/128

2

Sadraj

O knjizi i autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

Izrazi zahvalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Prvo poglavlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Drugo poglavlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2810. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2911. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

12. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Tree poglavlje 311. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 368. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3810. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

etvrto poglavlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 401. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 402. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 403. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43


3/128

3

6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 437. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 448. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

Peto poglavlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 481. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49esto poglavlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 511. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 512. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 513. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 534. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 545. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 556. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

Sedmo poglavlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 581. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 583. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 604. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 605. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Osmo poglavlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 641. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 642. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 643. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 654. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 675. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70Deveto poglavlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 721. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 722. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 723. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 734. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 745. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 766. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 767. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

Deseto poglavlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 791. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 792. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 803. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 814. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 826. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 847. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 858. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 869. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8810. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90


4/128

4

11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9012. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9113. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9314. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9415. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

Jedanaesto poglavlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 961. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 962. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 973. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1004. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1035. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1036. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

Dvanaesto poglavlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1071. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1072. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1094. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1115. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1136. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1137. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1148. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1169. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11710. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11911. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12012. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

Bibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124


5/128

5

O knjizi i autoru

Pri a o u topijamajemodanajoriginalnijezamiljenastudija utopijskog fenomena kojajedo sada napisana. Posle naelnih i detaljnih razmatranja najvanijih dela klasine utopijske

literature, Mamford pomera fokus na drutvene mitove i politike pokrete ije su ambicijei projekcije, od XIX veka na ovamo, presudno uticale na stanje sveta u kojem ivimo. Takose Pria o utopijamaproiruje na sve srodne pokuaje razreenja drutvene agonije, u kojojutopisti nisu hteli da vide sudbinu to je njihov moda najvaniji doprinos, nezavisno odkonkretnih zamisli i predloga.

Kao to primeuje Mamford, ljudi s Markiskih ostrva nisu pokazivali utopijski impuls;tamo nema strogih, ali pravednih uvara iz Platonove Republike; nema ni Belamijevihradnih armija, niti Herckinog knjigovodstva; nema, u projekciji, ni Morisove pastoralneidile (verovatno najljudskije od svih utopija s kojima emo se ovde sresti). Poto ljudi odivota nisu napravili pakao na zemlji, pitanje Izlaska se i ne postavlja. Mi smo sebi izgledanametnuli dui i tegobniji put samo zato da bismo se, moda, ako za to jo uvek ima

uslova, vratilina nain ivota koji ne bi proizvodio toliko otpora i poremeaja.Iako nije propustio da naglasi autoritarni i esto despotski karakter klasinih utopija,poevi od Platonovih i Morovih idealnih zajednica, Mamford im ipak odaje priznanje zbognastojanja da urede svet koji je u nekim bitnim crtama ostajao ili pokuavao da ostaneljudski. Poetkom XIX veka taj impuls se skoro potpuno gubi:

Nae utopije iz XIX veka, sa izuzetkom Furijea, Spensa i jo nekolicine znaajnihfigura o kojima emo tek priati, ne sanjaju o preporoenom svetu: one samo ovajsadanji obogauju novim pronalascima. Te utopije postaju iroka mrea elika ipropisa, sve dok ne otkrijemo da smo se nali usred komara Doba maina, iz kojegnema izlaza. Ako ta ocena deluje nepravedno, molim itaoca da uporedi utopije preBejkona sa onima posle Furijea i proveri koliko je malo ljudskog znaaja ostalo u

utopijama od XVIII veka na ovamo, kada je mainerija koja je trebalo da podri dobarivot bila eliminisana. Te utopije su i same maine: sredstva su postala ciljevi, a praviproblem ciljeva bio je zaboravljen.

Luis Mamford (18951990) je jedna od najveih intelektualnih figura XX veka. Priao utopijama je njegova prva knjiga (1922), posle koje je usledio niz zapaenih studija izoblasti knjievnosti i umetnosti. Ipak, ve ova prva knjiga nagovetava Mamfordovo trajnozanimanje za najire kulturoloko istraivanje fenomena civilizacije i gradova, to je svojizraz pronalo u seriji radova, esto monumentalnih razmera, kao to su Tenics andCivilization (Tehnika i civilizacija, 1934), e Culture ofCities(Kultura gradova, 1938), eCity in History (Grad u istoriji, 1961) i dvotomna studija e Myth of the Maine (Mit o

maini, 19671970).

Tekst sa unutranjih korica originalnog izdanja.A. Golijanin


6/128

6

Predgovor

Mapa sveta na kojoj nije ucrtana utopija, nije vredna pogleda. Oskar Vajld, Duaoveka u socijalizmu, 1891.

Re utopijaobino oznaava onu krajnju taku ljudske ludosti ili ljudske nade zaludnisan o savrenstvu u Zemlji Nedoiji ili racionalne pokuaje preureenja ljudskog okru-enja i njegovih institucija, kao i poboljanja njegove nesavrene prirode, radi proirenjamogunosti svakodnevnog ivota. Ser Tomas Mor, tvorac rei, bio je svestan oba ta zna-enja. Da to ne bi promaklo i ostalima, izrazio je taj paradoks u katrenu koji je, naalost,ponekad bio izostavljan iz engleskih izdanja njegove Utopije, knjige koja je na kraju dalaime i mnogo ranijim pokuajima oslikavanja idealne zajednice. Mor je bio dovitljivac, udoba kada su najbistriji umovi voleli da se igraju reima i kada nije uvek bilo najmudrijegovoriti previe otvoreno. U tih par stihova Mor je objasnio kako utopija moe da oznaavaili grku eutopiju, to znai dobro mesto ili autopiju, to znai nepostojee mesto.

Dok sam osmiljavao Priu o utopijama, ubrzo nakon Prvog svetskog rata, jo uveksam iveo u duhu nade svojstvenom prethodnoj epohi, ali sam ipak, kao i mnogi mojisavremenici, bio svestan da je onom zamahu iz XIX veka, utemeljenom na ivahnomidealizmu i robusnim drutvenim poduhvatima, doao kraj. Ako je trebalo da se suoimos novim dobom, ije su sumorne obrise mnogo ranije sagledali neki osetljivi, prodorniduhovi, poput Jakoba Burkharta ili Henrija Adamsa, onda smo morali prevazii masivnazastranjivanja koja su na kraju dovela do debakla Prvog svetskog rata. Taj razorni pobaajljudskih nastojanja iznenada je preokrenuo tok naih ivota.

Kada sam zapoeo istraivanje istorijskih utopija, bojaljivo sam pokuavao da otkrijemta se iz njih jo moe izvui, da utvrdim ta je jo uvek mogue. Ako u tome treba videtivrlinu ovog pregleda, onda ona sigurno ne izvire iz sveobuhvatnog naunog istraivanjaili iz otkria zaboravljenih tekstova. U tom smislu, izvori ove studije ne mogu se porediti s

takvim klasinim delima kao to je Knjievna kritika u dobarenesanseD. E. Spajngerna,tada takoe veoma mladog autora. Kakve god vrline imala, Pria o utopijamapoiva nadruga dva izvora, koji su nastavili da teku kroz ceo moj rad i koji su u ovoj knjizi vebili vidljivi, makar kao obeavajui mlaz. Jedan od njih je snana svest o problemima ipritiscima savremenog sveta. Taj kvalitet proima veinu klasinih utopija, od Platona, doStare Nove Zemlje Teodora Hercla ili Moderne utopije H. D. Velsa. Skoro svaka utopijadonosi implicitnu kritiku civilizacije koja joj je sluila kao okvir; slino tome, utopija jepokuaj da se otkriju potencijali koje postojee institucije ili ignoriu ili guraju pod drevnukoru obiaja i navika.

U pokuaju da iz matrice postojeeg drutva izvuku idealni element, klasini utopisti suesto, upravo zbog te tenje ka istijoj formi zajednice, zanemarivali mnoge neophodne

komponente koje, kao i bazini elementi legure, daju nekom dragocenom metalu vrstinui ine ga upotrebljivim. Delovanje prirodnog okruenja i ljudske istorije stvara bogatumeavinu ak i od najsiromanije zajednice, mnogo pogodniju za ivot od veine racional-nih idealnih planova, ako ovi ostanu bez tla na kojem bi se mogli razvijati. Ali, utopijskouverenje da ivot sadri mnoge latentne, neiskoriene potencijale, koji bi se mogli kulti-visati i dovesti do savrenstva, kao mladiu mi je ipak delovala spasonosno; zadrao samto uverenje u ovekovu trajnu sposobnost samousavravanja i samoprevazilaenja. To jeono to u potpunosti delim sa svojim starijim savremenikom i jo starijim uiteljem, A. N.


7/128

7

Vajthedom; Emerson, koji je trvdio da je ljudska avantura tek poela, pruio mi je drugioslonac.

Istina, revolucionari iz XVIII veka i njihovi kasniji sledbenici esto su preuveliavalifleksibilnost drutva; to je jo gore, zamiljali su da im puko odbacivanje prolosti moepribaviti kljuzabolju budunost, za istinski racionalno ureenje i, samim tim i po njihovomshvatanju, za ostvarenje ideala. Po njima, slino Loku, ljudsko drutvo je proizvod ljudskoguma i zato se moe tretirati kao prazan list papira, na kojem svaka generacija, ako odbaciprolost, moe ostaviti idealan otisak. Zato su pogreno procenili kako kvantitet, takoi vrednost kreativnih mutacija koje se deavaju u svakoj generaciji; potcenili su znaajpreostalih i tvrdokornih elemenata iz naslea prethodnih generacija, koji su neizmernoobogatili ljudski ivot i, kao i jezik, bili od sutinskog znaaja za opstanak vrste. ak nikao mladi nisam ponovio tu greku.

Iako sam u ovom pregledu utopija tragao za sveim idealima, ipak sam se, kao i mnoginjihovi itaoci pre mene, naao na neoekivanom terenu: brzo sam otkrio da najvei brojklasinih utopijapoivanaautoritarnomshvatanju discipline, kojejepomeni, kaozemljakuEmersona, Toroa i Vitmana, bilo daleko od ideala. Moda je brzo suvie dobra re; naime,bio sam toliko opinjen Platonom da sam dugo ulepavao injenicu da je upravo on, u

tom smislu, dao lo primer svim kasnijim utopistima. Bertran Rasel je prilikom svoje raneposete sovjetskoj Rusiji uporedio, ne sasvim nepravedno, neke represivnije komunistikogaspekte sa onim to se moe nai u Dravi, dok je kasniji razvoj faizma olakao i drugima,kao recimo R. H. Grosmanu, da jo jasnije uvide kako se Platon, uz svu genijalnost, moeopisati kao protofaista, jer je verovao u vladavinu elite, u autarhiju, u upotrebu lai usprovoenju vlasti i visoko cenio vojnu regimentaciju i mnoge druge neprijatne ili akuasavajue stvari.

Ali, kada sam se jednom odvojio od Platona, postao sam svestan diktatorskih tendencijaveine klasinih utopija. One su nastojale da najrazliitijim aktivnostima i isprepletaniminteresima ljudskog drutva nametnu monolitnu disciplinu; njihov poredak bio je suviekrut, a sistem vladavine suvie centralizovan i apsolutistiki da bi dozvolile ma kakvu

promenu opteg obrasca ili izali u susret novim zahtevima ivota. Drugim reima, svakautopija je bila zatvoren svet koji je spreavao ljudski rast; to su utopijske institucije vieoblikovale umove svojih itelja, to su bile manje anse za dalje i svrhovite promene. Tajstatini karakter utopija iao je zajedno sa statinim shvatanjem samog ivota. Kao i starigrki gostioniar Prokurst, utopisti su ili rastezali ljudski organizam do proizvoljnih dimen-zija utopijske postelje ili su mu prosto potkresivali udove. ak je i sutinski humanistikipisac Edvard Belami razvio krajnje sumorni mehaniki ideal, dok se neke najgore crtekomunistikog sistema naeg vremena oslanjaju na navodno korisne odlomke iz opisaidealnih zajednica. Iako su se Marks i Engels sprdali sa utopijskim socijalizmom, njihovisledbenici su, u nedostatku boljih pretea, provercovali na zadnja vrata mnoge utopijskedrutvene izume.

Ta rigidnost, te zamrznute institucije, ti statini i samoograniavajui ideali zaista mene privlae; da je to bilo sve to sam pronaao u utopijskom misaonom metodu, moda bih

jo na pola puta odustao od daljeg istraivanja. Ali, od poetka sam bio svestan drugogkvaliteta koji je stalno bio previan: sve klasine utopije su na drutvo gledale kao nacelinu i makar su na planu mate ispravno sagledale interakciju rada, ljudi i mesta, kaoi uzajamne odnose funkcija, institucija i ljudskih ciljeva. Nae drutvo koje taj porokstavlja u rang svih razvijenih civilizacija podelilo je ivot na parcele: na ekonomiju,politiku, religiju, ratovanje, obrazovanje; iz tih veih celina, pokuaji reforme i poboljanja,


8/128

8

pronalazatva i kreativnosti, prenosili su se u manja odeljenja, ali sa premalo referenci nacelinu u kojoj su igrali odreenu ulogu.

Utopijska misao, kako sam kasnije shvatio, bila je suprotnost jednostranosti, militantnos-ti, parcijalnosti, provincijalizmu, specijalizaciji. Neko ko primenjuje utopijski metod morana ivot gledati kao na celinu, i to kao na povezanu celinu: ne kao na sirovu meavinu,ve kao na organsku i potencijalno sve ureeniju uniju sastavnih delova, ija se ravnoteamora odravati ba kao i kod svakog ivog organizma da bi se omoguili rast i stalnoprevazilaenje.

Zahvaljujui primeru koji je pruio moj raniji uitelj, Patrik Gedes, ta vera u ravnoteu icelovitost ve je bila duboko usaena u moju svest dok sam pisao ovu knjigu. Odbacio samprivilegije, ako ne i obaveze, specijaliste i svesno se okrenuo karijeri generaliste, nekogko pre svega nastoji da fragmente sastavi u ureenu i smislenu celinu, umesto da detaljnoispituje odvojene delove iako sam, s vremena na vreme, morao da obavim i neka manjaspecijalistika iskopavanja.

Na kraju, iako je ova knjiga krajnje ozbiljno shvatila utopijsku literaturu, pokazalose da je ona zapravo antiutopijska; naime, u uvaavanju pozitivnog doprinosa utopijskemisli, koji u kasnije definisati, ona je, s mnogo vie razumevanja nego Makoli, ukazala na

sutinsku slabost te tradicije. Nekoliko ljudi mi je predlagalo da izloim sopstvenu utopiju;time su samo pokazali da uopte nisu razumeli prirodu mog dela. Naslov jednog poglavljaiz moje knjige Vera u ivot glasi: ivot je bolji od Utopije; drugo poglavlje se zove,Regresija ka Utopiji. Te dve kratke tvrdnje nagovetavaju, ako ve ne mogu da sasvimizraze, moja nadublja uverenja.

Zato nemam nikakvu linu utopiju; kada bih je imao, morao bih u nju ukljuiti privatneutopije mnogih drugih ljudi i u njoj ostvariti ideale mnogih drugih drutava; naime, ivotimasuviepotencijala d a bi se mogao obuhvatiti projektom samojedne generacije, odnosnonadama i uverenjima samo jednog mislioca. Za razliku od veine utopista, morao sam usvakom planu pronai prostor za izazov, opoziciju i sukob, za zlo i iskvarenost, jer su onividljivi u prirodnoj istoriji svih drutava; a ako sam naglaavao lekovite vrline i ukazivao

na neke transcendentnije ciljeve, to je bilo zato to negativne strane ivota nije potrebnomnogo ohrabrivati da bi dole do izraaja. Ne morate planirati haos i raspadanje, jer je toono to se deava kada duh vie ne zauzima komandnu poziciju. Moja utopija je stvarniivot, ovde ili bilo gde, koji se prua do granica svojih idealnih mogunosti. Zato je za menebudunost izvor utopija isto koliko i prolost; a iva meuigra svih aspekata egzistencije,ukljuujui i mnoga zbivanja koja se ne mogu u potpunosti izraziti ili sagledati, za meneine stvarnost daleko uzbudljiviju od svega to bi se moglo zamisliti ili opisati u nekoj istointelektualnoj vebi.

Moj pregled utopija je doneo dve glavne pozitivne ideje, koje su kasnija istraivanja irazmiljanja samo potvrdila. Te ideje su donele afirmaciju institucija koje su me i naveleda se upustim u sistematsko istraivanje. Prva je bila ideja da svaka zajednica, pored svojihuobiajenih institucija, poseduje i rezervoar potencijala, delimino ukorenjenih u prolostii jo uvek ivih, iako skrivenih, a delimino prisutnih u nagovetajima koji nastaju iz novihukrtanja i mutacija, koji utiru put daljem razvoju. To ukazuje na pragmatinu funkcijuideala: nijedno drutvo ne moe biti potpuno svesno ni svojih prirodnih svojstava, nitisvojih prirodnih mogunosti, ako ignorie injenicu da postoje mnoge alternative putukojim trenutno ide, kao i mnogo pojmljivih i moguih ciljeva pored onih koji su neposrednovidljivi. Drugapozitivna ideja kojusam izvukao iz utopija bilajeonaocelovitost i i ravnotei,koje je biologija potvrdila kao sutinska svojstva svih organizama. Ta svojstva za ovekapostaju svesni imperativi, zato to je njegova sopstvena ravnotea, kako lina, tako i


9/128

9

komunalna, veoma osetljiva; i zato to je njegova celovitost esto bila obogaljena, a njegovodelovanje ogranieno nastranim prenaglaavanjem neke navodno svevaee ideologije,institucije ili mehanizma.

Oba ta shvatanja bila su korisna kao kontratea preokupacijama nae jednostrane civili-zacije; naime, ta civilizacija je, samo tokom mog odrastanja, prela iz Doba samopouzdanjau Doba nasilja; zato su te ideje danas postale jo vanije za nae blagostanje, u ovo jozlokobnije doba nuklearnog, bakteriolokog i hemijskog masovnog unitenja.

I najprostodunija utopija, koja bi tek mogla biti napisana, poseduje izrazito ljudskekvalitete koji potpuno izostaju u planovima naunih supermena i moralnih imbecila kojisu razvili rusko-ameriku vojnu strategiju totalnog unitenja. Utopijski idealisti, koji suprecenili snagu ideala, oigledno su bili mnogo trezveniji i mnogo blii ljudskoj stvarnostinego nauni i vojni realisti, koji su od upotrebe apsolutnih oruja napravili kompulzivniideal. Ti oteeni umovi su spremni da unakaze ili unite celu ljudsku rasu pre nego da seodreknu proizvoljnih i iracionalnih premisa na kojima poiva njihova iskvarena a sada ipropala strategija. Oni koji rukovode naunim, tehnolokim i vojnim poslovima, koji sprezirom gledaju na funkciju ideala, od daljeg razvoja svoje opreme za unitenje napravilisu vrhovni ideal. To je osvetniki utopizam: nihilistiko usavravanje nitavila.

Tako su prvobitne institucije, koje lee ispod Prie o utopijama, bile zapravo potvrene,a ne podrivene iskustvom iz prethodnih etrdeset godina. Potreba za razumevanjem mno-gostrukih potencijala naeg postojanja, za usavravanjem u raznim sferama, ne samo utehnikoj, nikada nije bila vea; ako Pria o utopijamaizlazi u susret toj potrebi, onda odnje jo moe biti neke koristi.

Posmatrana kao lini dokument, Pria o utopijamasvakako nagovetava dobar deo mogkasnijeg rada toliko da sam najvei deo poglavlja o letnjikovcu provercovao u knjiguLjudsko stanje, a da niko nije primetio pozajmicu ili kontinuitet. S knjievnog stanovita,knjigaje bila moj tour de force, ali je zato s naunog bila na ivici podnoljivog. Sa udaljenostiod etrdeset godina, obe te injenice ostavljaju me u oku i bez daha, ali, plaim se, ne idovoljno posramljenog. Naime, knjigu sam osmislio tokom februara 1922, svu neophodnu

literaturu proitao do kraja marta, a konanu verziju teksta poslao izdavau u junu, da bi seprovera mogla obaviti pre mog putovanja u Evropu, planiranog za kraj jula. Po dananjimstandardima, ak je i taj izdavaki raspored zapanjujui, da ne kaem fantastian. Tabezglava brzina objanjava nepotpunost i povrnost istraivanja; ali i njegovu srenukonciznost. Kada bih danas hteo da popravim te slabosti, morao bih da napiem novuknjigu. Ali, ta mogunost me ne dovodi u iskuenje; to bi moda uklonilo upravo onajkvalitet koji Priu o utopijamaini vrednom ponovnog objavljivanja, taj duh mladalakedrskosti u kojem je bila napisana.

U ovo nae prestravljeno i obeshrabreno doba taj duh moe delovati okrepljujue. Onmoe podsetiti itaoca na ljudske nade i stavove koji su nekada cvetali i koji bi se opetmogli rasplamsati, jer ne izviru iz oseanja neke odreene generacije, ve iz one odluneivotinjske vere koju svako novoroene donosi sa sobom na svet. S neto od te vere ismelosti jo uvek moemo razoruati onu kastriranu inteligenciju koja planira da svojupolitiku ludost i impotenciju prikrije rtvovanjem celog ivota svojim sumanutim obre-dima i Nuklearnim Bogovima. U tom trijumfu, ako do njega doe, utopiju neemo traitina udaljenom istorijskom horizontu budunosti, jo manje na Mesecu ili na nekoj dalekojplaneti. Pronai emo je u svojim duama i na zemlji po kojoj hodamo, koja jo uvek moeda hrani sile ivota i ljubavi i obnovi u oveku oseanje za njegove vie nego ljudskemogunosti.

Luis Mamford, Njujork, 1962.


10/128

10

Izrazi zahvalnosti

Prvi nacrt ove knjige napravio sam jo pre deset godina; i od tada sam ga stalno pleoi rasplitao u svojim mislima. Pravi rad je zapoeo na inicijativu g. Van Vika Bruksa; bez

njegovog ohrabrenja verovatno nikada ne bih zapoeo niti priveo kraju taj zadatak. Optuidejnu pozadinu snano je obeleio kontakt s profesorom Patrikom Gedesom, preko nje-govih knjiga i prepiske koju smo vodili; ostao sam mu duan i utoliko to nisam uvek biou stanju da ukaem na njega kroz direktne reference ili citate. Zato koristim ovu prilikuda mu se od srca zahvalim, to bi inae, u neto arhainijoj formi, moglo biti izraeno iposvetom.

Prilikom revizije rukopisa bio sam poastvovan velikodunim savetima i kritikamabrojnih prijatelja; posebno Klarensa Britna, Herberta Fajsa, Derojda Robinsona i SofijeVitenberg, pri emu mi je svako od njih pomogao na poseban nain. Gospodi Viktoru Bren-fordu i Aleksandru Farkjuharsonu, iz Sociolokog drutva Velike Britanije, dugujem mnogekorisne sugestije. Zahvaljujem se i urednicima e Freeman na doputenju da iskoristim

odlomke iz dva lanaka: Toward a Humanist Sythesis and Beauty (Ka humanistikojsintezi i lepoti) i Pitoresque (Pitoreska). Najzad, zahvaljujem se i Hendriku van Lunuije mi je prijateljsko interesovanje pruilo veliko ohrabrenje u pisanju ove knjige.

Luis Mamford, Njujork, juli 1922.


11/128

11

Uvod

Sunan je dan, a ja evo sedim na vrhu planine. Sve do ovog jutra, to je bila planina izbajke stare dvadeset vekova.

Sada je to mono uzvienje, iji topli ogrta od irvasove mahovine mogu da osetim podrukom; a ako je malo ispruim, mogao bih da naberem i malo crvenih ribizli, u punomcvatu.

Za sto godina, od svega toga nee ostati nita.I sve zbog te zaista velike gromade istog gvoa, koju je udljivo Provienje bacilo

pravo u srce Laponije.Da li se seate te stare prie iz nordijske mitologije? Kako negde, daleko na severu,

postoji visoki gvozdeni masiv, koji se prua po stotinu milja u visinu i irinu? I kako svakihhiljadu godina jedna mala ptica dolazi tamo da na njemu naotri svoj kljun? I kako e, kadacela planina nestane, od cele venosti proi samo tren?

Tu priu sam uo jo kao dete.

Dobro sam je zapamtio i priao svojim sinovima, kada su poeli da ue istoriju. Izgledalami je kao delo nekog praistorijskog Hansa Kristijana Andersena. Dolazila je iz imaginarnogdekora naih snova.

Pria se obistinila, a ja sam svoju drevnu planinu naao tamo gde sam je najmanjeoekivao.

Da bi krug podudarnosti bio potpun, to brdo je nazvano po ptici. Laponci, inae istana-nogsluha, zajarebicu kau kiru. Kirunavaaravieneuje kliktanje kiru-kiru ptica u letu.Dva puta dnevno slua samo zastraujue detonacije nekih pet stotina tapina dinamita.

Onda se potresa od kloparanja malih vozova, koji odvoze kamenje u dolinu.Uvee gleda na svetla velikih elektrinih iara, koje prebacuju dragoceni metal preko

arktike divljine do jezera Tornotrask.Posle dva meseca, ruda se topi i oblikuje u sve one moderne predmete trgovine, koje

znamo pod nazivima kao to su mostovi, automobili, brodovi, luksuzni apartmani i hiljadedrugih stari, koje su nekada obeavale da e uzdii oveka s nivoa teglee marve.

Oni koji su preiveli poslednjih osam godina, sa sumornom jasnoom vide ta je ostalood tog obeanja.

ak su i prosti Laponci uli za velika previranja i pitali se zato se beli ljudi ubijaju,kada je ceo svet pun irvasove mahovine i kada nam je Bog podario brda i planine, tako dadoveka imamo dovoljno hrane za duge letnje dane i jo due noi tokom beskrajne zime.

Ali, svet Laponaca nije i svet belih ljudi. Ta prosta deca iste i nerazblaene prirode sledeujednaeni ritam ivota kojim su iveli i njihovi preci, pre pet ili deset hiljada godina.

S druge strane, mi imamo svoje maine, eleznike kompozicije i fabrike i ne moemose osloboditi tih svojih gvozdenih slugu a da ne unitimo same temelje svoje civilizacije.

Moemo mrzeti te svojenezgrapne saputnike, ali oni sunampotrebni. Udanimakoji su prednama, nauiemo kako da budemo njihovi gospodari. Onda e nam Platon podariti svojukorigovanu Republiku, u kojoj sve domove zagreva para, a svo posue isti elektricitet.

Ne patimo od previe, ve od premalo mainerije. Naime, potrebno nam je jo gvozdenihslugu da bi jo vie nas moglo da sedi na vrhu planine, zuri u plava nebesa i trai dragocenovreme, zamiljajui kako bi sve trebalo da bude.

U Starom zavetu se o takvim ljudima govori kao o prorocima. Takvi su, radi sopstvenogduevnog zadovoljstva, podizali udne gradove koji su poivali iskljuivo na pravednosti ipobonosti. Ali, najveeg od tih proroka ubili su Jevreji samo zato da bi priredili svetkovinu


12/128

12

u rimskom stilu. Grci su takve mudre ljude nazivali filozofima. Doputali su im velikuslobodu i uivali u matematikoj preciznosti s kojim su te njihove intelektualne voeiscrtavale mapu teoretskih puteva, kojima je oveanstvo trebalo da izae iz haosa i stupiu ureeno drutvo.

Srednji vek je uskogrudo insistirao na Nebeskom kraljevstvu, kao na jedinom moguemstandardu svake pristojne hrianske utopije.

Lomili su svakog ko bi se usudio da dovede u pitanje izvesnost tog budueg stanjablaenstva i sree. Zidali su njegovo zdanje od kamena i dragocenih metala, ali su zanemarilinjegove duhovne temelje. Zato je i nestalo.

U XVI i XVII veku voeni su mnogi ogoreni ratovi oko tane prirode izbledelog Raja,podignutog na ruevinama srednjovekovne crkve.

U XVIII veku verovalo se da Obeana Zemlja lei odmah s one strane uasnog bedemagluposti i praznoverja, koji je hiljadugodinja klerikalna sebinost podigla radi sopstvenezatite i bezbednosti.

Usledila je strana bitka, u kojoj je trebalo skriti sramne okove neznanja i otvoriti epohuuravnoteenog razuma.

Naalost, nekoliko entuzijasta je u tome otilo predaleko.

Napoleon, glavni realista svog vremena, prizemljio je svet na tlo vrstih injenica.Naa generacija je napoleonske premise dovela do njihovog loginog zakljuka.Pogledajte kartu Evrope i uverite se kako smo se dobro zapetljali. Avaj! Ovom svetu

su potrebne utopije, kao to su mu potrebne i bajke. Nije toliko vano gde idemo, svedok svesno teimo nekom konanom cilju. A utopija je, ma koliko bila udna ili bajkovita,

jedini mogui mamac koji nas preko neistraenih mora moe dovesti do udaljenih obalabudunosti.

Ona ohrabruje nae napore. Oblaci ponekad pomrae nebo i za trenutak gubimo put.Onda ugledamo traak svetlosti i nastavljamo dalje, kroz tamu, s novom odlunou.

A kada ivot postane dosadan i besmislen (glavno prokletstvo sveg postojanja), teimose injenicom da e kroz sto godina naa deca stii do obale do koje smo hteli da napravimo

most i zbog toga se sputali do mirnog dna okeana.Sunce je ve zalo i hladan vetar poinje da duva s Kebnekajse, gde divlje guske NislaHolgersona i dalje ive usred beskrajne tiine veitog snega. Uskoro e njen vrh obavitimagla, a ja u morati da potraim put nazad pomou buke parnih lopata, koje uurbanoobavljaju svoj golemi posao odmah ispod najblie padine.

Planina iz moje bajke e opet biti samo profitabilna investicija kompanije trgovacagvoem.

Ali, to nije vano.Luis Mamford, za koga sam napisao ove rei, znae na ta mislim.I ja u biti zadovoljan.

Hendrik Vilem Van Lun (Hendrik Willem van Loon), Kiruna, Laponija, 14. septembar1922.


13/128

13

Prvo poglavlje

Kako je sklonost ka utopiji navela ljude da ive u dva sveta i zato, samim tim, Priu o

utopiji od pola treba itati kao Priu o oveanstvu.

1.

Utopija je dugo vremena bila samo drugo ime za nerealno i nemogue. Utopiju smopostavili nasuprot svetu. Ali, upravo su nae utopije ono to svet ini podnoljivim: gradovii domovi o kojima ljudi sanjaju jesu oni u kojima na kraju i ive. to vie utiu na svojeokruenje i oblikujugaposopstvenom obrascu, ljudi sve istrajnije ive u utopiji; ali, kada seukae jaz izmeu sveta injenica i utopijske onostranosti, postajemo svesni udela sklonostika utopiji u naim ivotima, a svoje utopije opaamo kao odvojenu stvarnost.

U ovoj knjizi istraiemo upravo tu posebnu stvarnost utopije Utopije kao sveta za

sebe, podeljenog na idealne zajednice, sa svim svojim naseljima grupisanim oko ponositihgradova, koji smelo tei dobrom ivotu.Oblik i boju raspravama o idealnim zajednicama daje vreme u kojima su pisane. Platono-

va Dravaje nastala u periodu drutvene dezintegracije, posle Peloponeskog rata; neto odnjene jetke smelosti verovatno potie iz beznadenosti uslova kojima je Platon bio svedok.Usred slinog perioda pometnje i nasilja i ser Tomas Mor je postavio temelje svoje idealnezajednice: Utopija je bila most koji je trebalo da savlada jaz izmeu starog poretka srednjegveka i novih interesa i institucija renesanse.

U izlaganju te istorije i kritike utopija, moda i nas goni isti onaj interes koji je i Platonai Mora gurao napred; naime, tek kada oluja proe, usuujemo se da pogledom potraimodgu. Na pad u ambis razoaranja podstakao nas je da jo temeljnije razmotrimo krajnjadobra, osnovne namere, ceo koncept dobrog ivota, kojim smo bili voeni u ovo nae

moderno doba. Zato moda treba naruiti sve te mlake i apatine rasprave koje se vodeoko zakona o prohibiciji i mirovnim konferencijama i zahtevati razgovor o sutinskimstvarima razmotrimo Utopiju!

2.

ovek koraa s nogama na zemlji i s glavom u vazduhu; a istorija onoga to se dogodilona zemlji istorija gradova, vojski i svih onih stvari koje imaju telo i oblik ini samopolovinu Prie o oveanstvu.

U svakoj epohi, vidljivi dekor ljudske drame bio je manje-vie isti. Bilo je klimatskih

oscilacija i promene terena; a mesta na kojima su nikle velike civilizacije, kao to je bilaona majanska, u Centralnoj Americi, danas pokriva neprohodna dungla; ali, brda oko

Jerusalima su ista ona koja je gledao i David; a u okviru istorijskog perioda, potapanjenekog grada u Holandiji ili podizanje bedema nekog imanja na obalama Nju Dersijapredstavlja tekneto vieodoguljeneboje ili naprslinenagipsanoj fasadi. Onotonazivamomaterijalnim svetom stalnosemenja, tosepodrazumeva: planineostajubezdrvea i postajupustare, a pustinje se natapaju vodom i pretvaraju u vrtove. Ipak, glavni obrisi dre seiznenaujue dobro; danas moemo bolje putovati kroz rimski period uz pomo nekemoderne mape, nego s najboljom kartom koju bi nam Ptolomej mogao ponuditi.


14/128

14

Kada bi svet u kojem ljudi ive bio samo onaj za koji zna neki geograf, imali bismoprilino prostu situaciju. Mogli bismo posluati Vitmanov savet, da ivimo kao ivotinje i

jednom za svagda prestanemo s jadikovanjem zbog naih mana i grehova.Ono to od ljudske istorije ini tako neizvesnu i fascinantnu priu je to to ljudi ive u

dva sveta unutranjem i spoljanjem pri emu je onaj unutranji proao kroz promenekoje su dezintegrisale materijalne stvari snagom i brzinom radijuma. Biu tako slobodanda taj unutranji svet nazovem naim idolumom (id-lum) ili svetom ideja. Re idejeovdene koristim sasvim u uobiajenom znaenju. Pod time vie podrazumevam ono to bifilozofi nazvali subjektivnim, a teolozi moda duhovnim svetom; a ja u njega ukljuujemsve filozofije, fantazije, racionalizacije, projekcije, slike i miljenja u ijim okvirima ljudistvaraju obrasce za svoje ponaanje. Taj svet ideja, u sluaju naunih istina, na primer,ponekad grubo korespondira sa onim to ljudi nazivaju svetom; ali, vano je primetiti daidolum i u tom sluaju ima vlastite konture, sasvim nezavisne od materijalnog okruenja.

Ali, fiziki svet je neto konano i neminovno. Njegove granice su uske i oigledne.Ponekad, ako imate dovoljno jak impuls, moete zameniti kopno morem ili otii u vreluili hladnu klimu; ali, ne moete raskinuti s materijalnim okruenjem a da ne okonatesvoj ivot. ta god mislili o tome, morate udisati vazduh, jesti hranu, piti vodu; kazna za

ignorisanje tih uslova je neumoljiva. Samo bi ludak odbio da prizna to fiziko okruenje;ono ini sam temelj naih svakodnevnih ivota.

Ali, ako je fiziki svet zemlja, onda svet ideja odgovara nebesima. Spavamo pod svetloudavno iezlih zvezda, a svoje postupke oblikujemo na osnovu ideja koje gube na realnostiim ih proglasimo takvim. Ono to dri zajedno taj svet ideja taj idolum skoro je istoonoliko vrsto, stvarno i neminovno kao i cigle naih kua ili asfalt pod naim nogama.Verovanje da je svet ravan nekada je bilo vanije od injenice da je zapravo okrugao;to verovanje je u srednjem veku spreavalo mornare da se previe udaljavaju od kopna,

jednako efikasno kao i zid ratnih brodova ili podvodne mine. Ideja je vrsta injenica,teorija je vrsta injenica, praznoverje je vrsta injenica sve dok se ljudi u svom ponaanjurukovode tom idejom, teorijom ili praznoverjem; nita do toga nije manje stvarno samo

zato je izraeno nekom slikom ili zvukom.

3.

Svet ideja ima mnogo namena. Meu njima postoje dve posebno vane za nae istra-ivanje utopije. S jedne strane, pseudookruenje ili idolum slui kao zamena za spoljnisvet; to je neka vrsta utoita u koje se povlaimo kada na dodir s golim injenicamapostane suvie komplikovan za snalaenje ili suvie grub za suoavanje. S druge strane,upravo kroz idolum se injenice svakodnevnog sveta sakupljaju i filtriraju, to stvara novurealnost, koja se projektuje nazad na spoljni svet. Jedna od tih funkcija je bekstvo ili kom-

penzacija; ona tei trenutnom oslobaanju od tekoa ili ivotnih frustracija. Druga nastojida sagleda uslove naeg budueg ostvarenja. Zato u o utopijama koje odgovaraju ovimdvema funkcijama govoriti kao eskapistikim, odnosno kao o utopijama rekonstrukcije.Prve ostavljaju svet kakvim jeste; druge nastoje da ga promene, tako da se s njim bave podsopstvenim uslovima. U jednima zidamo nemogue kule u vazduhu; u drugima se savetu-

jemo s geometrima, arhitektama i zidarima i nastavljamo da zidamo kuu koja treba dazadovolji nae sutinske potrebe; ba kao to to postiu i prave kue, od kamena i maltera.


15/128

15

4.

Ali, zato je uopte nuno priati o utopijama i svetu ideja? Zato se ne bismo zadovoljilisvojim materijalnim okruenjem, tako da nam misle ne blude po oblastima s one straneprostora i vremena? Ali, alternativa s kojom se suoavamo nije da li treba iveti u stvarnom

svetu ili sanjariti o utopiji: naime, ljudska bia su tako konstituisana da samo strogasamodisciplina kakva se sree kod hinduistikih asketa ili amerikih biznismena moeiz svesti iskljuiti jedan ili drugi svet. Prava alternativa s kojom se veina nas suoava jesteona izmeu besciljne eskapistike utopije i svrhovite utopije rekonstrukcije. ini se da, naovaj ili onaj nain, u ovom stvarnom svetu, prepunom frustracija, prosto moramo dobardeo svog mentalnog ivota provesti u utopiji.

Ipak, potrebna su i dodatna preciziranja. Jasno je da neki tipovi ljudi nemaju potrebuza linim utopijama i da one izostaju u odreenim zajednicama. Izgleda da su divljaci sMarkiskih ostrva, koje je svojevremeno opisao Herman Melvil, zaista sreno i potpunoprilagoeni svomokruenju akone raunamo povremene pohode neprijateljskih plemena,za ta se pokazuje daje vie neka vrstasporta, koji zadovoljava njihovu sklonost ka gozbama,koje posle toga slede. Oni direktno raspolausvime toje potrebno za dobar ivot najunimmorima. Ne moraju da sanjare o nekom srenijem ivotu; ostaje im samo da ga zgrabe.

Ponekad, moda u detinjstvu, ini se da ivot odie slinom punoom; isto tako, nemanikakve sumnje da mnogim zrelim ljudima uspeva da svoja ogranienja pretoe u prilinoadekvatne odgovore na skueno okruenje i da onda samo putaju da sve ide kako ide.Takvi ljudi nemaju potrebu za utopijom. Sve dok im uspeva da ogranie svoje kontakt sasvetom, samo neki upad spolja moe stvoriti takvu potrebu. Takvi ljudi lie na bolesnikaiz parabole jednog persijskog pesnika, ija je jedina elja bila da neto stvarno eli; natome mu se sigurno ne moe pozavideti. Ljudi koji nikada ne krenu na otvoreno morebivaju uskraeni za iskustvo suoavanja sa opasnou irom otvorenih oiju; u najboljemsluaju, znaju samo za polovinu onoga to ini ivot. Ono to bi takvi ljudi mogli nazvatidobrim ivotom jednostavno nije dovoljno dobro. Ne moemo se zadovoljiti samo deliem

postojanja, ma koliko tome bili prilagoeni, kada uz sasvim mali napor moemo napravitipun krug.

Ali, bilo je nekoliko oblasti, nekoliko drutvenih poredaka i nekolicina ljudi kod kojihprilagoavanje nije bilo potpuno. Kada se suoava sa stalnim tekoama i preprekama vetrom i nepogodom, impulsima drugih ljudi i davno preivelim obiajima ovek, grubogovorei, moe da reaguje na tri naina. Moe pobei. Moe ostati na svome. Moe napasti.Kada pogledam svoje savremenike koji su preiveli rat, prilino je jasno da se veina njihnalazi u prvom stadijumu panike i oaja. U zanimljivom lanku Ishod nihilizma EdvardTaunzend But je za generaciju roenu krajem osamdesetih godina XIX veka rekao dapati od potpune paralize volje, odnosno da ako im je i ostalo neto od inicijative, ondaemigriraju u Evropu ili na ostrva junih mora ili se povlae u neki tihi kutak Sjedinjenih

Drava ali, veina nastavlja sa ivotom ivih mrtvaca (e Freeman).Ako govorimo jo uoptenije, bekstvo ne mora uvek da znai fiziki odlazak, kao toni napad ne podrazumeva nuno neku praktinu akciju, na licu mesta. Poimo odprimera koji daje Don Djui i pretpostavimo da je neki ovek spreen da stupi u kontakts prijateljima iz daleka. Jedna od moguim reakcija je da zamisli susret s prijateljima ida tako, u mati, proe ceo ritual sretanja, razdraganog pozdravljanja i razgovora. Drugamogua reakcija, kae Djui, jeste da ovek sagleda uslove u kojima bi mogao pribliitiudaljene prijatelje i onda izmilja telefon. Takozvani ekstrovertni tip, onaj kome nisupotrebne utopije, zadovoljie tu potrebu tako to e popriati s najbliim ljudskim biem


16/128

16

(ostati na svome). Ali, prilino je jasno da taj ekstrovert, usled slabosti i nedoslednostisvojih ciljeva, ne moe doprineti ivotu zajednice niim drugim osim moda dobrimraspoloenjem; kada bi zavisili od njega, umetnost i pronalazatvo verovatno bi zamrli.

Ali, ako tog ekstroverta ostavimo po strani, vidimo da su dve preostale vrste reakcijadolazile do izraaja u svim istorijskim utopijama. Moda je dobro da ih prvo sagledamo unjihovom normalnom, svakodnevnom ambijentu, pre nego to se upustimo u istraivanjedrevnih zajednica.

Svi smo mi, manje ili vie, bili u prilici da nazremo obrise eskapistikih utopija: one seuzdiu, uruavaju i iznova grade skoro svakodnevno. Usred kloparanja maina u jednojfabrici papira, naiao sam na dirljivi portret neke glumice okaen na pokvareni deo maine;nije bilo teko rekonstruisati linu utopiju oveka koji je po ceo dan povlaio polugu ilizamisliti svet u koji bi mogao pobei od brujanja, pulsiranja i prljavtine maina koje gaokruuju. Ko nije imao takve utopije, jo od najranijih mladalakih dana i kasnije ko nijepoeleo da osvoji i bude osvojen nekom prelepom enom?

Moda su za veinu mukarac i ena te male, line utopije jedine prema kojima oseajustalni, strastven interes; u krajnjoj liniji, svaka druga utopija moe im se pribliiti samou tim intimnim okvirima. Njihovo ponaanje otkrie nam ono to rei moda skrivaju.

Naputaju svoje dosadne kancelarije i sumorne fabrike, da bi se, iz noi u no, slivali kabioskopima gde makar na trenutak mogu da ive u zemljama naseljenim lepim, zavodljivimenama i nenim, poudnim mukarcima. Ne treba da nas udi to je velika i mona religijakoju je osnovao Muhamed postavila tu utopiju u samo predvorje budunosti! To je, uneku ruku, najelementarnija od svih utopija; prema tumaenju analitikih psihologa, onaizraava duboku udnju za povratkom u majinu utrobu u to savreno okruenje, kojesve maine i zakoni ovog uurbanog sveta nikada nee moi da reprodukuju.

U svom najelementarnijem izdanju, ta eksapistika utopija poziva na potpuni raskid smesarom, pekarom, piljarem, sa svim tim stvarnim, ogranienim, nesavrenim ljudskimbiima, koja nas okruuju sa svih strana. Da bismo svet uinili savrenijim, izbacujemo izslike mesara i pekara i prebacujemo se na samodovoljna ostrva junih mora. To je, naravno,

u najveom meri samo dokona sanjarija; ali, ako je ne prerastemo, samo emo je prebacitiu druge okolnosti; za skoro svakog od nas, dokolica bez snova je jedina alternativa. Iztakvih fantazija o blaenstvu i savrenstvu, koje u stvarnom ivotu ne opstaju dugo, ak iako ponekad procvetaju, potie dobar deo nae umetnosti i knjievnosti. Teko je zamislitidrutveni poredak koji bi bio toliko savren i zadovoljavajui da bi nas liio potrebe zapovremenim skretanjem s kursa i istraivanjem nekog zamiljenog sveta, u kojem bi naepatnje bile prognane, a zadovoljstva uveana. ak su i u velikoj idili koju je oslikao VilijamMoris ene prevrtljive, a ljubavnici esto razoarani; ali, kada stvarni svet postane suvieteak ili sumoran, moramo pronai neko utoite ako elimo da povratimo ravnoteu, samou jednom drugom svetu, koji mnogo bolje odgovara naim najdubljim tenjama i eljama u svetu knjievnosti.

Kada nasjednom pogodi oluja, opasnojezadravati se u eskapistikoj utopiji; to ostrvojezaarano i ostati na njemu znaiti izgubiti sposobnost za suoavanje sa svetom kakav jeste.Devojku koja se suvie dugo preputala zagrljajima Princa iz bajke odbie trapavi dodirinjenog mladia koji je izvodi u bioskop, dok se ovaj u sebi pita kako e, do avola, platitikiriju ako na medenom mesecu provedu jo nedelju dana. Pored toga, ivot u eskapistikojutopiji suvieje lagodan, suviesavren jednostavno nema nieg na emu bi ovek mogaonaotriti zube. To ne moe biti razlog zato neki odlaze u dungle da love divlje zveri ilikuaju trave i korenje da bi se prosvetlili ili se otiskuju na more u krhkim brodiima, da bi


17/128

17

osetili uas vetra i talasa. Naa svakodnevna ishrana mora biti mnogo robustnija od onogato nam nude takve sanjarije, da se ne bismo potpuno degenerisali.

Na naem putovanju u utopiju zadraemo se neko vreme na ovim eskapistikim uto-pijama, ali ne previe. One su brojne kao i ostrva Egejskog mora koja je obilazio Odisej.Ipak, takve utopije pripadaju odeljenju za knjievnost, a ak i tamo zauzimaju sasvimskromno mesto. Moemo ih sve skupa i laka srca trampiti za jo jednu Anu KarenjinuiliBrau Karamazove.

Druga vrsta utopija s kojom emo se sresti su utopije rekonstrukcije.Prva vrsta utopija, kao to nam govore analitiki psiholozi, predstavlja vrlo primitivan

oblik miljenja, u kojem prosto sledimo trag naih elja, zanemarujui ogranienja uslova skojima se moramo suoiti kada se vratimo na zemlju i pokuamo da svoje elje ostvarimou praksi. To je maglovita, haotina i logiki nedosledna serija slika, koja u isti mah vrvi odboja i bledi, uzbuuje nas i ostavlja ravnodunim i koju je zbog potovanja koje susedipokazuju prema naoj sposobnosti da im dodamo merdevine ili cepanicu bolje odloiti utu udnu kutiju dokumenata, koju nazivamo mozgom.

Druga vrsta utopija takoe moe biti obojena primitivnim tenjama i eljama, ali onetu pokuavaju da se razraunaju sa stvarnou u kojoj treba da se ostvare. Utopija rekons-

trukcije je ono to joj samo ime kae: vizija preureenog okruenja, koje bi, za razlikuod sadanjeg, bilo bolje prilagoeno prirodi i ciljevima ljudi koji u njemu ive; i ne samoprilagoeno njihovoj sadanjoj prirodi, nego i bolje podeeno za njen mogui razvoj. Akoprve utopije vode unazad, ka utopijskom egu, druge vode napolje u spoljanji svet.

Pod rekonstruisanim okruenjem ne podrazumevam samo neto fiziko. Mislim i nanovi skup navika, sveu lestvicu vrednosti, drugaiju mreu odnosa i institucija i moda poto sve utopije naglaavaju faktor potomstva izmenu fizikih i mentalnih karakteristikaprobranih pojedinaca, kroz obrazovanje, bioloku selekciju i druge metode. Rekonstruisa-no okruenje, kojem tee sve prave utopije, zapravo je rekonstrukcija i fizikog sveta iidoluma. To je ono po emu se takve utopije razlikuju od sveta praktinih pronalazaa iliindustrijalaca. Svaki pokuaj na planu pripitomljavanja ivotinja, uzgoja biljaka, podizanju

renih nasipa, kopanju kanala i, u moderna vremena, primeni energije Sunca na mehanikeinstrumente, bio je pokuaj rekonstrukcije okruenja; u mnogim od tih sluajeva, ljudskinapredak bio je oigledan. Prometeja, koji je doneo vatru ili Frenklina, koji je uhvatiomunju, ne treba prezirati zbog onoga to je kod njih bilo utopistiko. Kao to je pisaoAnatol Frans: Bez Utopija iz drugih vremena, ljudi bi i dalje iveli u peinama, jadni i nagi.Utopija je ta koja postavila nacrt prvog grada . . . Iz plemenitih snova rodile su se korisnerealnosti. Utopija je princip svog progresa i prolaz koji vodi u bolju budunost.

Ipak, nae fizike rekonstrukcije bile su ogranienog obima; one su uglavnom samogrebale po povrini. Posledica toga je da ljudi ive u modernom fizikom okruenju, alitako da u mislima nose najudnije zbirove duhovnih relikta iz skoro svih prohujalih vreme-na, od doba primitivnih, tabuima gonjenih divljaka, do energinih uenika Gredgrinda iBaunderbija1 iz viktorijanske epohe. Kao to Hendrik van Lum saaljivo kae, ljudsko biesa idejama trgovca iz XVI veka, koje vozi rols rojs iz 1921. i dalje je ljudsko bie sa idejamatrgovca iz XVI veka. Problem je u osnovi ljudski. to veu kontrolu ovek uspostavljanad svojim fizikim okruenjem, to se hitnije moramo upitati ta ga je to uopte pokretalo,vodilo i dovelo do uloge kontrolora. Taj problem ideala, cilja i smisla ak i ako se odreditemenja kao magnetski severni pol od sutinskog je znaaja za utopijsko.

1 Gradgrind i Bounderby: likovi iz Dikensovog romana Teka vremena (Hard Times, 1854). Prvi je olienjerigidnog utilitarnog edukatora, a drugi energinog, razmetljivog i samoukog preduzetnika. Prim. prev.


18/128

18

Osim u spisima utopista to treba imati u vidu u naem putovanju kroz utopiju rekonstrukcija materijalnog okruenja i rekonstrukcija mentalnog okvira stvorenja koja ganaseljavaju, drane su u zasebnimodeljcima. Smatralo dajedan pripada praktinom oveku,a drugi idealisti. Prvi je bio onaj iji se cilj mogao ostvariti ovde i sada; ciljevi drugog suuglavnom bili odlagani sve do poslednjeg zbogom. Ni praktini ovek, niti idealista nisubili spremni da priznaju kako se bave istim problemom; da je svako od njih tretirao dvalica iste stvari kao da se ona mogu razdvojiti.

To je taka u kojoj utopija rekonstrukcije lako odnosi prevagu. Ona se ne bavi samoiscrtavanjem sveta, nego se suoava sa svim njegovim aspektima u isto vreme. Ovde ne-emo istraivati klasine utopije, a da ne uoimo njihove slabosti, kao i njihove ponekadzabrinjavajue osobenosti. Ali, u ovom trenutku je vano priznati njihove vrline i krenutina put bez malodunosti koju re utopijaobino podstie u duhovima zavedenim Makolije-vim podrugljivim reima, da bi radije imao pola hektara zemlje u Midleseksu nego celukneevinu u Utopiji.

5.

Najzad, budite uvereni da su utopije stvarne. Sve to se desilo u onome to nazivamoljudskom istorijom osim ako ona o sebi, kao dokaz, nije ostavila neko zdanje ili knjigu ilineki drugo znamenje udaljeno je i u izvesnom smislu mistino kao i tajanstvena ostrvakoja je Rafael Hitlodej, naunik i moreplovac, opisao Tomasu Moru. Dobar deo ljudskeistorije je jo maglovitiji: Ikarijanci koji su iveli samo u mislima Etjena Kabea ili Frilananikoji su naseljavali samo matu jednog malog, sparuenog austrijskog ekonomiste, imali suvie uticaja na ivote naih savremenika nego Etrurci koji su nekada iveli u Italiji, iako supripadali onome to nazivamo stvarnim svetom, dok su Frilanani i Ikarijanci naseljavalisamo Nigdinu.

Nigdina moe biti imaginarna zemlja, ali vesti iz Nigdine su prave vesti. Svet ideja,

verovanja, fantazija i projekcija (moram to jo jednom da naglasim) stvaran je kolikoi direk koji je dr Donson jednom utnuo da bi pokazao koliko je vrst. ovek koji upotpunosti potuje vlasnika prava dri se podalje od komijinog poseda mnogo efikasnijeod onog kome upad zabranjuje samo tabla sa upozorenjem. Ukratko, ne moemo ignorisatiutopije. One postoje kao i sever i jug; ako i nismo upoznati s njihovim klasinim izdanjima,upoznajemo ih svakodnevno, dok iskrsavaju u naim mislima. Nikada ne moemo dostiitaku koju pokazuje kompas; isto tako nema sumnje da nikada neemo iveti u utopiji; ali,bez magnetne igle ne bismo uopte mogli putovati na neki inteligentan nain. Apsurdno jeodbaciti utopiju tako to emo rei da ona postoji samo na papiru. Odgovor na tu primedbuglasi: isto bi se moglo rei i za planove arhitekte za neku kuu; ali, kue zbog toga ne trpe.

Moramo malo ublaiti svoje oseanje udaljenosti i strogosti pre nego to krenemo u

istraivanje idealnih zajednica, kakvim su opisali neki od najboljih umova prolosti. Naiideali nisu neto to bismo mogli odvojiti od glavnih ivotnih injenica, kaoto su nae bakeodvajale gostinske sobe, obino hladne, sumorne i buave, od dnevnog boravka: naprotiv,ono o emu sanjamo svesno ili nesvesno tei da se ostvari kroz obrasce naih svakodnevnihivota. Nae utopije su onoliko ljudske, tople i vedre koliko i svet iz kojeg su nastale. Kadas visokog potkrovlja gledam krovove kua na Menhetnu, vidim bledu kulu iji zlatni iljaksvetluca u mekoj jutarnjoj izmaglici; za trenutak, sve grube i rune crte pejzaa nestaju.Isto se deava i pri pogledu na nae utopije. Ne moramo se odrei stvarnosti da bismokroili u te ostvarljive svetove; naime, ovi drugi uvek nastaju iz onih prvih.


19/128

19

Na kraju, jedno predvianje i jedno upozorenje. U naem putovanju kroz utopije izprolosti ne smemo se zadovoljiti pukim obilaskom cele teritorije koja deli Platona odnajmodernijih pisaca. Ako pria o utopijama baca neko svetlo na priu o oveanstvu,onda je to zbog sledeeg: nae utopije bile su alosno slabane i nezgrapne; i ako nisuimale dovoljno praktinog uticaja na realno stanje stvari, to je zato to, kako ree ViolaPae u Anarhistikom jevanelju, prosto nisu bile dovoljno dobre. Putujemo kroz utopiju dabismo otili s one strane utopije: ako naputamo domen istorije da bismo proli kroz dveriPlatonove Republike, inimo to zato da bismo se jo delotvornije probijali kroz zaguljivisaobraajni mete savremenog sveta. Zato e posle naeg istraivanja klasinih utopijauslediti razmatranje odreenih drutvenih mitova i deliminih utopija, koji su znaajnouticali na stanje u zapadnom svetu tokom poslednjih nekoliko vekova. Na kraju, obeavamda neu ni pokuavati da iznesem neku novu utopiju; istraivanje temelja na kojima su ihgradili drugi bie sasvim dovoljno.

U meuvremenu, na brod je rairio jedra; sidro neemo baciti sve dok ne doemo doobala Utopije.


20/128

20

Drugo poglavlje

O tome kako su Grci iveli u Novom Svetu, a utopija izgledala na dohvat ruke. Zato sePlaton u Dravi uglavnom bavi onim to bi idealni grad trebalo da odri kao celinu.

1.

Pre nego to su carstva Rima i Makedonije poela da ire svoje vojne logore uzdui popreko mediteranskog sveta, bilo je vreme kada je vizija idealnog grada zauzimalanajuzvienije mesto u umovima velikog broja ljudi. Kao to su prostrane nenaseljeneteritorije u Americi navele ljude iz Evrope XVIII veka da razmiljaju o izgradnji civilizacijekoja bi ispravila greke, poroke i praznoverje starog sveta koji su ostavili za sobom, tako suverovatno i retko naseljene obale Italije, Sicilije i egejskih ostrva, kao i uvale Crnog mora,budile u ljudima nadu o novom poetku.

To vreme izmeu 600300. pre. n. e. bilo je period podizanja gradova po uzoru na onegrke. Za grad Milet se pretpostavlja da je imao jo nekih 300 potomaka i sasvim je mogueda su mnogi njegovi savremenici bili jednako plodni. Poto je bilo uslova za osnivanjenovih gradova, bilo je i dosta prostora za varijacije i eksperimentisanje; oni koji su sanjali onekom plemenitijem drutvenom poretku mogli su da uposle svoje ruke i modane vijugeza tu novu izgradnju, polazei od samih temelja.

Od svih tih planova i programa rekonstrukcije pokrenutih u tom vremenskom rasponu,preostalo je samo nekoliko ruevina. Aristotel nam pria o nekom idealnom gradu podig-nutom po nacrtu izvesnog Falesa, koji je, kao i Bernard o, verovao u potpunu jednakostu vlasnitvu; od Aristotela saznajemo za jo jednu utopiju, koju je opisao veliki arhitekta,gradski planer i sociolog, Hipodam. On je bio jedna od prvih gradskih planera za kojeistorija zna, a u antikom svetu je postao poznat po prilino monotonim gradskim planovi-

ma, raenim po uzoru na ahovsku tablu, koji su nam ovde u Americi tako dobro poznati.Hipodam je oigledno shvatio da je grad neto vie od prostog skupa kua, ulica, pijaca ihramova; i zato se, u podizanju gradova, posebno bavio mnogo temeljnijim problemomdrutvenog poretka. Ako to, u ovom putovanju kroz utopiju, uopte moe popraviti utisak onaem oseaju za stvarnost, priznajem da sam nadahnue i primer za ovu knjigu naao koddrugog Hipodama, Patrika Gedesa, gradskog planera Jerusalima i mnogih drugih gradova.Udaljenost izmeu Gedesa i Aristotela ili Hipodama izgleda mnogo manja od one izmeuGedesa i Herberta Spensera.

Kada pogledamo utopije kojesuzasobomostavili Fales, Hipodam i Aristotel i uporedimoih s Platonovom Dravom, razlike izmeu njih poinju da se tope do beznaajnosti, dokslinosti postaju upadljive. Zato u svoje istraivanje grke utopije ograniiti na ono to je

Platon izneo u Dravi, a kasnije razradio i proirio u Zakonima, Dravniku i Kritiji.

2.

Platonova Dravase vremenski priblino podudara s dugim i razornim ratom izmeuAtine i Sparte. Tokom rata, usred vatrenih govora raznih patriota, ljudi koji su ostali priistoj svesti prosto su morali da dobro upoznaju svoje neprijatelje. Ako imate vremena daistraite Plutarhove izvetaje o Likurgu i njegovim zakonima ili izvanredan opis grkog


21/128

21

komonvelta, koji je dao Alfred Cimern, primetiete da Sparta i Atina ine mreu i tkivoRepublike samo to je Platon na umu imao idealnu Spartu, odnosno idealnu Atinu.

Dobro je imati u vidu da je Platon pisao usred poraza; veliki deo Atike, oblasti u kojoj jeiveo, bio je opustoen i spaljen; verovatno je pomiljao kako su svaka promena i reformauzaludni, gledajui do koje je mere Peloponeski rat razorio njegov svet. Loe sklepani brodPlatonove drave zahtevao je neto vie od umea navigacije da bi se izvukao iz uzburkanihvoda; ako mu je pretilo potapanje, bilo je kasno za povratak u brodogradilite gde bi seproverila naela na kojima je bio izgraen. To je stanje duha u kojem bi, to ovde opreznopredlaem, jo jednom trebalo razmotriti same temelje.

3.

U opisivanju svoje idealne zajednice, Platon je, kao iskusni radnik, poao od fizikihtemelja. Daleko do toga da svoju utopiju smesti na mitsko ostrvo Avilion, gde nikada nepadaju ni grd, ni kia, niti sneg; jasno je da Platon stalno misli tlo na kojem se nalazilaAtina, odnosno na ekonomski ivot ponikao s tog tla. Poto se obraao svojim zemljacima,

mogao je da podrazumeva dosta toga to mi, stranci, moramo paljivije istraiti, ako elimoda bolje shvatimo njegovu utopijsku stvarnost. Treba imati u vidu da se u razmatranjufizikih aspekata Republike oslanjam na Aristotela, isto kao i na Platona, kao i na moderneheleniste, kao to su Cimern, Majers i Marej.

Kada danas priamo o dravi, obino, za poetak, mislimo na odreenu teritoriju, tolikoprostranu da joj se sve granice ne mogu videti ni kada bismo se, po vedrom danu, moglipodii osam kilometara od tla. ak i kada je zemlja mala, kao Holandija ili Belgija, onamoe imati posede udaljene hiljadama kilometara; na te udaljene posede i domovinugledamo kao na sastavne i zasebne delove drave. Ali, teko bi se moglo rei da nekiHolananin iz, recimo, Roterdama, poseduje ostrvo Javu; on ne ivi tamo, ne poznajetamonje stanovnitvo, ne deli njihove ideje i obiaje. Njegovo zanimanje za Javu, ako ga

uopte ima, jeste zanimanje za eer, kafu, ubiranje poreza ili misionarstvo. Njegova dravanije zajednica, komonvelt, u smislu zajednikog poseda.

Nasuprot tome, za Grke, Platonove savremenike, zajednica je bilo neto to se aktivnodelilo sa svim sugraanima. To je bilo ogranieno pare zemlje, ije su se mee verovatnomogle videti s ma kojeg brda; a oni koji su iveli unutar tih granica imali su zajednike bo-gove, teatar i gimnaziju, kao i mnotvo zajednikih interesa, koji su se mogli ostvariti samoako su radili, igrali se i razmiljali zajedno. Platon verovatno nije mogao ni zamisliti nekuzajednicu s civilizacijskim pretenzijama s populacijom od deset stanovnika po kvadratnomkilometru; ako bi i posetio takvu teritoriju, za taj narod bi sigurno rekao da su varvari ljudi koji zbog svog naina ivota ne mogu uivati blagodeti i obaveze graanskog statusa.

Prema tome, u geografskom smislu, idealna zajednica bila je gradska oblast; to jest, grad

okruen s dovoljno zemljita da bi se stanovnitvo moglo snabdeti najveim delom hrane;i naravno, zgodno smeten na obali mora.Popnimo se sada na neko brdo i osmotrimo gradsku oblast; pred nama se prua prizor

koji je i Platon mogao videti, u neko vedro, prolenojutro, kada bi sepopeona vrh Akropoljai osmotrio usnuli grad, sa zelenim poljima i suvim brdskim panjacima s jedne strane iodbljescima sunca na povrini mora udaljenog nekoliko kilometara, s druge.

To je planinski deo Grke, a na malom rastojanju od vrha planine do mora, sabijenoje mnogo razliitih vrsta poljoprivrednog i proizvoakog ivota, kao to se moe videti ipri obilasku poteza od doline reke Hadson, u podnoju planina Adirondak, do njujorke


22/128

22

luke. Kao osnovu za svoj idealni grad, znao on to ili ne, Platon je na umu imao idealnikomad zemlje ono to geografi zovu dolinskim presekom. On nikada ne bi mogaookupiti u gradu tako razliite grupe ljudi, da je ovaj bio smeten negde na rubnom delute teritorije, kao to je priobalna visoravan Nju Dersija. Za Grku je specifino da su sebrojna, razliita zanimanja mogla nai u sasvim maloj oblasti, poevi od vrha dolinskogpreseka, sa zimzelenim drveem i drvoseama, preko travnatih padina na kojima ivestoari i njihova stada koza, sve do dna doline, s ratarima i njihovim usevima, da bi se nakraju stiglo do ua reke, gde se ribari otiskuju na more u svojim amcima, a sidra bacajutrgovci proizvodima iz drugih zemalja.

Velike svetske civilizacije razvijale su se na takvim terenima. Pomiljamo na Nil i Alek-sandriju; na Tibar i Rim; na Senu i Pariz. Zanimljivo je da naa prva velika utopija ima zaosnovu upravo tu idealnu zemljinu konfiguraciju.

4.

Kada je re o ekonomskim temeljima Republike, uzalud traimo neki dokaz o uvaavanju

problema radne snage. Taj problem predstavlja osnovnu tekou naeg modernog ivota;na prvi pogled, ini se da je Platon malo arogantan i previe komotan u nainu na kojiprelazi preko tog problema. Ipak, poslepaljivijeg istraivanjanaina ivota u tim istonimzemljama kako su ih zvali Nemci vidimo da Platon ne nudi nikakvo reenje, jer seprosto nije ni suoio sa problemom.

Ako imate teritoriju sa umama koje nisu nemilosrdno poseene, poljoprivredu i stoar-stvo, klimu bez ekstremnih oscilacija temperature, mogunost da osnivate nove kolonije usluaju prenaseljenosti stare gradske oblasti onda se problem radne snage moe izmislitisamo u okviru neke misaone vebe. ovek postaje rob kao ratni zarobljenik; on ne postajerob tako to je, pod pretnjom gladi, prinuen da opsluuje mainu. Za problem preivlja-vanja brine se priroda, sve dok su ljudi voljni da uvaavaju njene uslove; u skladu s tim,

osnova Platonove utopije je naprosto poljoprivreda; uzgajanje itarica, jema, maslina igroa, u emu su ljudi bili prilino veti i pre njegovog dolaska na scenu. Sve dok se tlo neospe i ne iscrpi, problem nije prevelik; a da bi ga reio, Platon je samo morao da obezbedidovoljno prostranu teritoriju za proizvodnju hrane i da stanovnici ne dozvole da njihovepotrebe prekorae granice prirodnog obilja.

Temelje svoje zajednice Platon je opisao u nekoliko prostih i majstorskih poteza. Onikoji smatraju kako ima neeg pomalo neljudskog u njegovom shvatanju dobrog ivota,tamo gde razmatra obrazovanje i dunosti vladajue klase, mogu s pravom pomisliti da jetu sliku namenio nama.

Platonovo drutvo izrasta iz ljudskih potreba; niko nije samodovoljan i svi imaju mnogepotrebe; a poto tih potreba ima mnogo, mnogo vrsta ljudi ih mora zadovoljavati. Kada

se svi ti pomagai, partneri i kooperanti okupe u gradu, to telo se naziva dravom; njenipripadnici onda rade i razmenjuju dobra, na uzajamnu korist stoar dobija jeam za svojsir i tako redom, sve do onih najsloenijih oblika razmene koji se sreu u gradu. Kakvavrsta fizikog ivota se moe razviti u oblasti koju opisuje Platon?

Ljudi e proizvoditi kukuruz, vino, odeu i obuu i zidati sebi kue . . . Leti e obinoraditi razodenuti i bosonogi, a zimi dobro obueni i obuveni. Hranie se jemom i itom,pei e testo, mesiti brano i praviti izvrsne nadeve i vekne; sluie ih s prilogom od cvekleili zelene salate; odmarae se na posteljama od tisovine ili grana mirte. A zajedno s decomprireivae gozbe, piti vino koje su sami napravili, s vencima oko glava i sa zahvalnicama


23/128

23

bogovima na usnama. ivee u srenom drutvu i paziti da njihove porodice ne prekoraesvoje mogunosti; naime, nee biti ni najmanje skloni otimanju tueg vlasnitva ili ratu.

Tako je, u svom dijalogu o Republici, Sokrat svojim sluaocima opisao glavne fizikeelemente dobrog ivota. Jedan od slualaca, Glaukon, trai od njega da to malo razvije, jerse Sokrat ograniio na najosnovnije stvari. Uzgred, to je ista ona vrsta prigovora koju jePoenkare, fiziar, uputio Tolstojevoj filozofiji. Sokrat odgovara da e dobra drava imatizdravu konstituciju, koja je upravo takva kako ju je opisao; on nema nameru da se bavinekom nezasitom konstitucijom. Ono to Sokrat opisuje kao nezasitu konstituciju jenain ivota u koji svi ljudi u savremenoj zapadnoj Evropi i Americi bez obzira na veru,ekonomski status ili politika ubeenja veruju skoro jednoglasno; i zato, iako ivimo uneemu to je krajnji opozit Platonovoj idealnoj dravi, nastaviu s njenim predstavljanjem,

jer to moe baciti novo svetlo na nae institucije i navike.Nepravedna drava, kae Platon kroz lik Sokrata, nastaje umnoavanjem prohteva i

nepotrebnog. Zbog poveavanja prohteva moramo iriti svoje granice, jer je prvobitna,zdrava drava suvie mala. Grad onda poinju da ispunjavaju mnogobrojni zahtevi, kojiprevazilazeprirodne potrebe; on postaje leglo parazita i skorojevia; a naa zemlja, dovoljnasamo da podri originalno stanovnitvo, poelee da otme komadi susedove za ispau i

oranje; a on e poeleti komadi nae, jer e, kao i mi, prekoraiti granice prirodnih potrebai odati se neogranienom gomilanju bogatstva. I tako e poi u rat to e biti sledeikorak.

Sutina ove kritike je u tome da je Platon jasno uviao kako idealna zajednica moraimati zajednike fizike standarde ivljenja i da neogranieno bogatstvo ili neobuzdaneelje i prohtevi nemaju nita s tim dobrim standardima. Dobro je ono to je neophodno; amnoga dobra nisu uvek i neophodna.

Kao i Aristotel, Platon je teio obliku ivota koji ne bi bio ni oskudan, niti luksuzan;oni koji su itali makar neto o grkoj istoriji, primetie da taj atinski ideal dobrog ivotasimboliki zauzima taku izmeu Sparte i Korinta, to jest, izmeu gradova koji asocirajuna grubi, vojniki ivot, odnosno na mekan i izvanredno istanan esteticizam.

Da li bi nae potrebe trebalo da budu umerene ili bi trebalo da poveamo proizvodnju?Platon nije imao mnogo dilema u odgovoru na ovo pitanje. Smatrao je da e razuman ovekostati pri umerenim potrebama; i da, ako eli da ivi kao dobar seljak ili dobar filozof, neeoponaati gramzivo ponaanje nekog prostakog kockara, koji je upravo oteo neto samoza sebe ili neke prostake kurtizane, koja je upravo zavela takvog kockara. Bogatstvo isiromatvo, govorio je Platon, jesu dva uzroka opadanja umea: i zanatlija i njegov rade se lako deformisati pod uticajem bogatstva ili siromatva, jer je prvo uzrok raskoi ilenjosti, a drugo zlobe i opakosti, a oboje nezadovoljstva.

Platon nije imao ni posebne standarde za svoju vladajuu klasu, odnosno obian narod.Svakoj osobi je dodeljivao sve neophodne materijalne stvari; i svakome je bio spreman daoduzme sve to nije neophodno. Shvatao je da posedovanje stvari nije nain za postizanjesree, ve da je to napor usmeren ka duhovno bogatom ivotu; naime, srea je za Platonabila neto to ispunjava ivot, a ne neto to se iz njega otima; to je pre bila srea plesaa,a ne srea prodrljivca. Platon je oslikavao ivot zajednice kao trezven, skladan, atletskii vedar; opisivao je zajednicu koja uvek, da tako kaemo, ostaje unutar svojih granica.Njegova Republika se grozi mlitavosti i lagodnog ivota. Njegovo drutvo je bilo svedenona akciju. Miomiris kojim odie njegova slika dobrog ivota ne potie od ruinih laticai insensa, koji padaju na mekane sofe; to su pre miris jutarnje trave i zgaene nane ilimajorana pod stopalima.


24/128

24

5.

Koliko je velika Platonova zajednica, kako si ljudi podeljeni, kakvi su njihovi odnosi?Poto smo istraili granice i fiziku osnovu ove utopije, spremni smo da se posvetimoljudima; naime, svaka zajednica dobra ili loa, stvarna ili imaginarna ivi i obnavlja se

na osnovu interakcije izmeu ljudi, rada i mesta.

6.

Iz onoga to smo rekli o okruenju Platonove idealne zajednice, skoro nuno sledi danjena populacija n e bi bila neograniena. Naprotiv. Platonje rekao da grad moe narasti doma koje veliine, u skladu s njegovom celovitou, to jest granicama. Moderni politikologiz neke nacionalne drave ije se stanovnitvo broji u milionima i koji o veliini drave presvega razmilja na osnovu populacije, moe zbijati nemilosrdne ale na raun injenice da

je Platon granice svoje zajednice postavio na proizvoljnih 5.040 stanovnika, to je otprilikebroj ljudi kojima se jedan govornik moe obratiti na uobiajeni nain. Ali, nema niegsmenog u Platonovoj definiciji; on se nije obraao hordama varvara; postavljao je temeljeaktivne graanske politike: njegov plan je sasvim u skladu s injenicom da kada poveatebroj ljudi u zajednici, nuno smanjujete broj stvari koje bi im mogle biti zajednike. Platonnije mogao da predvidi beini telefon ili dnevnu tampu; jo manje je mogao da preuveliaposledice tih sredstava na stvari koje nas se najlinije tiu; i kada je postavljao granicebroju stanovnika koji bi njegov grad mogao da primi, anticipirao je, pre vie od dve hiljadegodina, presudu modernih gradskih planera, kao to je Rejmond Anvin.

Ljudi nisu lanovi zajednice zato to ive pod istim sistemom politike uprave ili prebi-vaju u istoj zemlji. Oni postaju pravi graani samo u meri u kojoj dele odreene institucije inain ivota sa slino vaspitanim ljudima. Platon se pre svega bavio stvaranjem uslova kojibi zajednicu mogli da odre kao celinu, bez uticaja neke spoljne sile kao to nacionalna

drava danas reaguje u sluaju rata ili ratne opasnosti. Ta briga kao da proima svaki redDrave. U napadu na taj problem, pitanje zadovoljavanja fizikih potreba grada izgledalo jerelativno nebitno; i mada je Grka njegovog doba uveliko trgovala s celim mediteranskimregionom, Platon nije poistoveivao komercijalno jedinstvo sa onim graanskim. Zato su unjegovom planu poslovi seljaka, zanatlije i trgovca bili od drugorazrednog znaaja. Vanije

je bilo razmotriti opte uslove pod kojima bi pojedinci i grupe iz zajednice mogli ivetiharmonino. To je stalni vapaj utopija iz XIX veka, koje emo razmotriti kasnije; zato jevano shvatiti Platonovo stanovite i slediti njegovu argumentaciju.

7.

Za Platona, dobra zajednica je bila kao zdravo telo; harmonino odvijanje svake funkcijeje uslov njegove snage i vitalnosti. Zato dobra zajednica nuno ne sme biti samo skuppojedinaca, gdesvako insistirananekoj privatnoj ili posebnoj srei, nemarei za blagostanjei interese blinjih. Platon je verovao da dobro i srea poto bi ga bilo teko navesti daprizna kako se ti kvaliteti mogu razdvajati sastoje u ivljenju u skladu s prirodom; to jest,u poznavanju sebe, u pronalaenju sopstvenih sklonosti i u obavljanju odreenog posla,za koji je neko sposoban. Prema tome, tajna dobre zajednice, ako Platonov jezik moemoprevesti u moderni politiki argon, lei u primeni naela funkcije.


25/128

25

Svaki posao, kae Platon, zahteva odreenu vrstu ljudi i njihovu obuku. Ako elimodobre cipele, onda ih mora praviti dobar obuar, a ne kroja; slino tome, svaki ovek imaposeban poziv nakoji ganavodi njegov duh; svoju sreu i korist za blinjeonostvaruje kadase posveti tom pozivu. Dobar ivot se postie kada svaki ovek obavlja neku funkciju i kadasu sve te funkcije sreno usklaene. Drava je kao fiziko telo. Zdravlje je delo prirodnogporetka i upravenaddelovima tela, dokje bolest posledica stanja kojeodstupaodprirodnogporetka. Najuzvienija vrlina zajednice je pravda; naime, odgovarajua raspodela poslovai funkcija na osnovu pravila, svaki ovek i svaka stvar na svom mestu.

Da li bi takvo drutvo ikada moglo postojati? Ne urite s negativnim odgovorom. Idealkoji je Platon imao na umu ostvaruje se, do u tanine, u organizaciji svakog modernogsimfonijskog orkestra.

Platon je znao da ima i drugih formula sree. Ali, on snano naglaava da u polaganjutemelja Republike on ne eli da neki pojedinac ili grupa budu sreniji od ostalih; on elida ceo grad dostigne najsrenije mogue stanje. Bilo bi lako odenuti seljake u raskone iskupocene odore i pustiti ih da obrauju zemlju samo radi sopstvenog zadovoljstva; Platon

je zato morao svakom pojedincu dodeliti neku vrstu prividne udobnosti. Da se to ostvarilo,usledio bi kratak period lagodnosti i veselja, pre nego to ceo plan doe do izraaja. U toj

stvari, Platon je bio dosledni realista: nije pokuavao da utekne nekom preicom, negoje bio spreman da krene glavnim putem i suoi se sa svim njegovim izazovima, sa svimstrmim usponima i irokim panoramama; nije morao da ima loe miljenje o ivotu samozato to je smatrao da glavno zadovoljstvo lei u aktivnosti, a ne, kao to su to govorilirazni epikurejci, u oslobaanju od svakog posla.

8.

Platon stie do svoje podele funkcije na osnovu prevaziene metode, u kojoj nijedaniskusni moderni psiholog ne bi mogao videti racionalizaciju. Platon pokuava da pronae

vrst temelj za podelu klasa koja mu se najvie sviala; tako poredi zajednicu s ljudskimbiem, obdarenim vrlinama razuma, odvanosti, umerenosti i pravednosti. Svaku od tihvrlina Platon povezuje sa odreenom klasom ljudi.

Mudrost je dodelio gradskim vladarima. Od njih potie klasa uvara.Odvanost je vrlina branilaca grada i odatle vojnika klasa, zvana pomagai.Umerenost ili saglasnost je vrlina koja se odnosi na sve klase.Na kraju, tu je i pravda. Pravda je krajnji cilj i uslov svih njih (ostalih vrlina) . . . Ako

bi se postavilo pitanje koja od tih vrlina najvie doprinosi savrenstvu drave, da li je tosaglasnost vladara i podanika ili odlunost kod vojnika, koje zakon usmerava da procenjujupravu prirodu opasnosti, ili mudrost i obazrivost vladara ili ono to sam upravo spomenuo,naime to kada svako radi svoj posao, a ne sve i svata odgovor ne bi bio lak. Ipak, jasno

je da je pravda kamen temeljac Platonove utopije.Platonovu klasnu podelu ne bi trebalo pogreno shvatiti. Aristotel je kritikovao Platonau korist jednostavnijeg demokratskog sistema; ali Platon nije nameravao da uspostavi nekikruti poredak; u njegovoj Republici, vodee naelo bilo je ono napoleonovsko, la carrireest ouverte aux talents(karijera sledi talentovanima). Platonova argumentacija poiva nauverenju koje dananja psiholoka istraivanja ne bi mogla potvrditi; naime, na uverenjuda deca dolaze na svet s nekim pozivom koji je ve upisan u njihovu fiziku i mentalnukonstituciju. Istina, Platon je zagovarao aristokratiju ili vladavinu najboljih ljudi; ali, nijeverovao u lanu aristokratiju, koja se produava nasleivanjem bogatstva i statusa. Poto


26/128

26

je zamislio da njegov grad sadri tri klase vladare, vojnike i radnike ostalo mu je da sesuoi s glavnom potekoom: kako da svaki pojedinac pronae svoj put do prave klase ipod kojim bi uslovima, unutar te klase, najbolje ispunio svoju funkciju?

Odgovor na ova pitanja dovodi nas do najsmelijih i najoriginalnijih delova Drave: dodela koji je izazvao najvie sukoba i averzije, zbog svog drastinog odstupanja od putanjemnogih uvreenih institucija naroito braka i privatne svojine.

Da bi uvrstio svoj idealni poredak Platon se oslanja na tri metode: brigu o potomstvu,obrazovanje i disciplinu u svakodnevnom ivotu. Razmotrimo posledice tih metoda nasvaku od klasa.

Preko klase zanatlija i seljaka moemo prei veoma brzo. Nije sasvim jasno da li je Platonsvoj sistem braka namenio svim pripadnicima tih klasa. Kada je re o obrazovanju, jasno

je da nije video nita loe u egrtskom sistemu, u kojem kova, grnar ili seljak obuavajudruge da slede svoj poziv; nije imao razloga ni da se udaljava od metoda koje su se, u celinigledano, pokazale veoma uspenim. Koliko je taj sistem bio efikasan, vidimo i po atinskimruevinama ili po preostalim upovima i vazama. Svaki napredak koji se mogao postii utim zanimanjima izvirao je iz Platonovog pravila pravednosti; a on je samo striktno slediosvoje pravilo o nemeanju u poslove drugih ljudi.

Kao to sam ranije rekao, to moe izgledati kao udan i olak pristup onima koji ive usvetu u kojem su industrija i razne tendenciju unutar radnikog pokreta zauvek postalevrua tema. Ali, Platon je svoj tretman branio tvrdnjom da kada obuar postane lo ilise iskvari ili se predstavlja kao obuar iako to nije, dravu ne moe zadesiti neko velikozlo; ali kada uvari zakona i Drave to vie nisu stvarno, nego samo po spoljanosti iponaaju se kao da samo oni polau pravo na blagostanje i srean ivot, moete videti kakose ceo poredak rui. Zato je Platon svoj napad usmerio na najveu pretnju: obuar, popravilu, zna kako da gleda svoja posla; ali dravnik uglavnom nije svestan sutine poslakoji mu je poveren; sklon je nemaru ak i kada ima neke crne slutnje o onome to sledi poto je suvie sklon tome da sve podredi partiji golfa ili naklonosti neke lepe ene. Kaoto vidimo po Platonovom originalnom opisu Drave, obian narod bi sigurno uivao u

mnogim tradicionalnim radostima i zadovoljstvima, svojstvenim grkim gradovima; alipoto Platon o tome ne kae nita odreeno, sigurno je i da bi imali pravo na privatnovlasnitvo neophodno za njihov posao ili uivanje u svojim domovima. Sama injenica danjima nije namenio nikakva posebna pravila, navodi nas da posumnjamo kako je Platonbio spreman da dopusti da se te stvari odvijaju na uobiajen nain.

Sledea klasa su vojnici ili pomagai. Oni imaju drugaiji karakter od uvara koji uprav-ljaju dravom; ali Platon esto govori o uvarima kao o klasi koja obuhvata i pomagae;ini su da su oni sebe videli kao temporalnu ruku te klase. U svakom sluaju, pomagai,kako su prikazani u Kritiji, dijalogu u kojem je Platon pokuao da prikae svoju Republikuna delu, ive u posebnom zabranu; imali su zajednike obede i posebne hramove; takomoemo zakljuiti da je njihov nain ivota bio slian onom viih uvara, samo to nisumogli dostii isti stepen intelektualnog razvoja. Najzad, ti Platonovi vojnici nisu mnogodrugaiji od regularne ili stajae vojske neke moderne drave, koji ive posebnim ivotom,u kasarnama, obuavaju se za podnoenje velikih napora i poduavaju bezuslovnom izvr-avanju nareenja, nikada ne dovodei u pitanje vlast. Kada istraite konkretne poslovevojnika i zanatlija, otkrivate da Platon, uprkos svim razlikama u raz

Documents

Lewis Mumford Prica o Utopijama