LIČNOST I LIČNE KARAKTERISTIKE

UVODNA DISKUSIJA

U kojoj meri na ličnost i ponašanje čoveka utiče: Nasledje (geni) Okolina (učenje, vaspitanje, socijalna i kulturna

sredina)

Nasledje (geni) Okolina

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

LIČNOST I LIČNE KARAKTERISTIKE

Ljudi se različito ponašaju na poslu jednostavno zato što su različite ličnosti

Ličnost: jedinstvena kombinacija karakteristika osobe koja proizilazi iz načina na koji se pojedinac ponaša i stupa u interakcije sa drugima

Nasleđe: Genetska strukturaFizičke predispozicije

Okruženje: PorodicaSocijalne grupeKultura

Situaciona ograničenja

Ličnost i lične karakteristike

5 VELIKIH DIMENZIJA LIČNOSTI

1. Ekstrovertnost – introvertnost, društvenost

ili otvorenost

2. Prijatnost ili saglasnost

3. Savesnost

4. Emocionalna stabilnost, prilagođenost ili

neurotičnost

5. Otvorenost

5 OSNOVNIH DIMENZIJA LIČNOSTI

PrilagođenostStabilan, samouveren,

efikasan, smiren, bezbedan, opušten

Nervozan, nepoverljiv, zabrinut, depresivan, nesiguran, zbunjen

DruštvenostDruštven, eneregičan,

dramatičan, pričljiv, aktivan, samouveren

Stidljiv, povučen, rezervisan, tih, zatvoren

SavesnostUredan, odgovoran,

temeljit, organizovan,ambiciozan

Impulsivan, bezbrižan, neodgovoran, neoprezan, neefikasan

Saglasnost (prijatnost)Topao, taktičan, pažljiv,

kooperativan, tolerantan, poverljiv, uslužan, brižan

Nezavistan, hladan, neučtiv, nepristojan, neprijatan

Intelektualna otvorenost

Maštovit, radoznao, originalan, inteligentan,

razuman, kreativan

Dosadan, nemaštovit, konvencionalan

MBTI KLASIFIKACIJA LIČNOSTIEkstravertnost (E)Aktivan, otvorenInteraktivanGovori pa misliDruštven

Na šta fokusurate vašu energiju?

Introvertnost (I)Tih, povučenKoncentrisan Misli pa govoriReflektivan

Senzacija (S)PraktičanDetaljiKonkretnoSpecifično

Na šta obraćate pažnju i odakle skupljate

informacije?

Intuicija (N)GeneralanMogućnostiTeorijsko Apstraktno

Mišljenje (T)AnalitičanGlavaPravilaPravda

Kako proocenjujete i donosite odluke?

Osećanje (F)Subjektivan SrceOkolnostiMilosrđe

Prosuđivanje (J)StrukturiranVremenski orijentisanOdlučnost Organizovan

Kako se odnosite prema spoljnom svetu?

Posmatranje (P)FleksibilanOtvorenost za diskusijuIstraživanje mogućnostiSpontan

LIČNOST I LIČNE KARAKTERISTIKE

Lokus kontrole: stepen do koga čovek kontroliše sopstvenu sudbinu Eksterni lokus kontrole – manje zadovoljstvo poslom,

veće odsustavovanje sa posla, manja posvećenost poslu, veća sklonost prihvatanju naredjenja

Interni lokus kontrole – veće zadovoljstvo poslom, manje odsustvovanje sa posla, bolje za složene poslove

Makijavelizam – stepen do koga je pojedinac pragmatičan, ima emocionalnu distancu i veruje da cilj opravdava sredstvo Ljudi sa visokim Mach više ulaze u političke procese, više

pregovaraju i više pobedjuju, bolji su u poslovima u kojima ima pregovaranja i nisu važne emocije

LIČNOST I LIČNE KARAKTERISTIKE

Autoritarizam/ dogmatizam - stepen rigidnosti ličnih uverenja Autoritarna osoba poštuje autoritet, ljude ceni kroz

moć, voli izvesnost Samopoštovanje, samo-efikasnost – stepen do

koga čovek poštuje i uvažava samog sebe i svoje sposobnosti Visoko samopoštovanje – veće preduzimanje

rizika, veće zadovoljstvo poslom, bolje obavljanje složenijih poslova, veća motivacija

Nisko samopoštovanje – veća zavisnost od drugih, manje zadovoljstvo poslom, manja motivacija

LIČNOST I LIČNE KARAKTERISTIKE

Samo-posmatranje (self-monitoring) – stepen do koga je pojedinac svestan svojih osobina i sposoban da svoje osobine i svoje ponašanje prilagođava situaciji Visoko samoposmatranje – više obraćaju pažnje

na ponašanje drugih, više dobijaju promocija i više menjaju radna mesta

• Sklonost riziku – stepen do koga pojedinac prihvata rizik i kako donosi odluke• Osobe više sklone riziku donose odluke brže, na

osnovu manje informacija

LIČNOST I TIP POSLATip ličnosti Lične karakteristike Pogodno zanimanje

Realističan: preferira fizičke akitvnosti koje traže snagu, veštinu i koordinaciju

Stabilan, uporen, stidljiv, praktičan

Radnik na liniji, farmer, mehaničar

Istraživač: preferira aktivnosti koje traže razmišljanje, razumevanje i istraživanje

Analitičan, originalan, radoznao, nezavistan

Ekonomist, novinar, matematičar

Socijalni: preferira akitvnosti pomaganja i razvoja drugih

Prijateljski, druželjubiv, empatičan

Socijalni radnik, učitelj

Konvencionalan: preferira red, pravila, jasne aktivnosti

Efikasan, praktičan, nefleksibilan

Računovodja, menadžer, šalter. radnik

Preduzetnički: preferira verbalne akitvnosti u kojima možed a ubedjuje druge i stiče moć

Samopouzdan, ambiciozan, dominantan

Pravnik, preduzetnik, prodavac nekretnina

Umetnički: preferira nejasne, nesistematičke aktivnosti i kreativnost

Imaginativan, emocionalna, nepraktičan

Slikar, muzičar, pisac, dekorater

BIOGRAFSKE KARAKTERISTIKE

Starost – sa starenjem zaposlenog Produktivnost opada / raste? Zadovoljstvo poslom se povećava Smanjuje se verovatnoća odlaska iz organizacije Smanjuje se neopravdano odsustvovanje

Pol Ne utiče na produktivnost i performanse Žene se više povinuju autoritetu Muškarci imaju viša očekivanja Žene više odsustvuju sa posla Ne utiče na fluktuaciju

BIOGRAFSKE KARAKTERISTIKE

Bračno stanje Oženjeni / udate su više zadovoljni poslom Oženjeni / udate manje odsustvuju sa posla i

redje odlaze Radni staž – vreme provedeno na jednoj

poziciji Pozitivno utiče na produktivnost Pozitivno utiče na zadovoljstvo poslom Negtivno utiče na odsustvovanje sa posla Negoativno utiče na fluktuaciju

SPOSOBNOSTI Intelektualne sposobnosti ili inteligencija:

kognitivna, socijalna, emocionalna, kulturna Sposobnost rada sa brojevima Verbalna sposobnost Brzina percepcije Induktivno rezonovanje Deduktivno rezonovanje Prostorna vizualizacija Memorija

Potrebna uskladjivanja sposobnosti pojedinca i njegovog posla

INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTIVRSTA

SPOSOBNOSTI

OBJAŠNJENJE POGODNI POSLOVI

Verbalna sposobnost

Sposobnost razumevanja i korišćenja pisanog i govornog jezika

NastavniciAdvokatiPisci

Numerička sposobnost

Sposobnost rešavanja aritmetičkih problema i korišćenja brojeva

KonobariInvesticioni bankariInženjeriRačunovođe

Sposobnost rezonovanja

Sposobnost da se nađu rešenja za probleme i razumeju principi na bazi kojih se različiti problemi mogu rešavati.

TerapeutiDizajneri enterijeraMehaničariDizajneri

kompjuterskih softvera

Sposobnost dedukcije

Sposobnost da se izvedu odgovarajući zaključci na osnovu niza posmatranja ili da se ocenjuju implikacije serije činjenica

Istraživači u medicinskim naukama

DetektiviNaučniciNovinari - istraživači

INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI

Sposobnost uočavanja relacija

Sposobnost da se vidi kako su dve stvari povezane jedna s drugom i da se onda to znanje primeni na druge odnose i alternative.

AntrpoloziTuristički agentiKonsultantiPlaneri venčanja

Sposobnost pamćenja

Sposobnost da da se “prizovu” stvari od običnih asocijacija do složenih grupa tvrđenja ili rečenica.

PrevodiociProdajno osobljeMenadžeriIstraživači

Sposobnost snalaženja u prostoru

Sposobnost da se odredi lociranost određenog objekta u odnosu na sopstvenu poziciju ili da se zamisli kako bi neki objekat izgledao iz druge perspektive.

AstronautiArhitekteKontrolori letaDizajneri odeće

Sposobnost percepcije

Sposobnost da se vidi ispod površine i da se uoče odnosi

Profesionalni fotografiPilotiKapetani brodova

FIZIČKE SPOSOBNOSTI

Motorne sposobnosti: sposobnost da se fizički manipuliše stvarima u okruženju i u njih se ubrajaju sledeće: reakcija, brzina pomeranja ruku itd.

Fizičke sposobnosti se odnose na individualnu fizičku formu i snagu kao što su: statička snaga - sposobnost dizanja određene težine

PERCEPCIJA

Jedan mali dečko nije ništ' uživ'oSve je shvat'o tužno, sve je shvat'o krivo

Mučila ga često i ta mis'o crna:''Zašt' nijedna ruža da nije bez

trna?''.A taj dečko je im'o veseloga druga

Koga nije lako obarala tugaA zašto ga nije, verujte mi zato

što je svašta lepše, veselije shvat'oPa on njemu kaže: ''Radujem se druže,Što se i na trnu mogu naći ruže''

Jovan Jovanović Zmaj

VAŽNOST PERCEPCIJE Prodavci cipela u Africi Ljudi razumeju svet oko sebe, ne onako

kakav on jeste, nego onako kako ga oni vide Ljudi se ponašaju, ne na osnovu onoga što

se stvarno dešava, nego na osnovu sopstvene interpretacije onoga što se dešava

Kada ljudi situaciju označe realnom, ona postaje realna po svojim posledicama

Verujem u ono što vidim ili vidim ono u šta verujem

Čaša do pola puna ili do pola prazna

DEFINISANJE PERCEPCIJE

Percepcija se definiše kao proces senzacije, organizacije i interpretacije stimulansa u cilju određivanja njihovog značenja

Senzacija stimulansa

Organizacija stimulansa

Interpretacija stimulansaStimulans

Reakcija•Sudovi•Emocije•Ponašanje•Odluke

PERCEPCIJA

PROCES PERCEPCIJE

Senzacija, konfrontacija i registrovanje stimulansa putem 5 čula: vida, sluha, dodira, mirisa i ukusa

Organizacija stimulansa - principi Blizina Sličnost Zatvaranje Figura i pozadina

Interpretacija stimulansa – dodeljivanje značenja

PROCES PERCEPCIJE

O O O O O O O O OX X X X X X X X XO O O O O O O O O X X X X X X X X XO O O O O O O O O X X X X X X X X X

FAKTORI PERCEPCIJE Posmatrač

Znanje i iskustvo (interpretativna šema) Motivacija – deprivirane potrebe (seks ili Nektar

marmelada) Interesi (lov)

Objekat posmatranja Internzitet stimulansa: veličina, buka, miris, boje

(pakovanja proizvoda, enterijer prodavnica) Kretanje stimulansa (reklame na vetar, neonske reklame) Ponavljanje stimulansa (fok muzika) Kontrast stimulansa u odnosu na okolinu (oblačenje)

Situacija

FAKTORI PERCEPCIJE

INTERPRETATIVNE ŠEME“Kognitivna struktura koja predstavlja organizovano znanje o određenoj vrsti

stimulansa“ Sadržaj šeme: atributi stimulansa i relacije

izmedju njih Funkcija šeme: olakšavanje i ubrzavanje

interpretacije realnosti u cilju ekonomisanja vremenom i smanjenja nesigurnosti

Interpretativna šema kao ‘’mentalni softver’’

Vrste intepretativnih šema Šeme ličnosti Šeme dogadjaja (skripte) Šeme uloga Samo koncept

Negativne implikacije interpretativnih šema Filtriranje informacija Pojednostavljivanje realnosti Dopunjavanje realnosti Popunjavanje praznina u memoriji

INTERPRETATIVNE ŠEME

SOCIJALNA PERCEPCIJA Osnovna pravila socijalne percepcije

Poznavanje sopstvene ličnosti doprinosi tačnijem

ocenjivanju drugih ljudi i njihovih postupaka

Naše sopstvene karakteristike i osobine utiču na ocenu

ponašanja i motiva drugih ljudi

Ljudi koji pihvataju sebe onakvim kakvi oni stvarno jesu

imaju tačnije predstave o drugima i uzrocima njihovog

ponašanja i više su skloni da imaju pozitivan stav o

drugima

‘’Upoznaj samoga sebe’’

SOCIJALNA PERCEPCIJA

Kelly –jeva teorija atribucije: da li je ponašanje pojedinca uzrokovano internim ili eksternim faktorima?

Tri karakteristike ponašanja odredjuju njegove uzroke Konsenzus: da li se i drugi ponašaju u istoj

situaciji na isti način? Konzistentnost: da li se pojedinac ponaša slično u

dužem vremenskom periodu? Distinktivnost: da li se pojedinac ponaša slično i u

drugim situacijama?

SOCIJALNA PERCEPCIJA

Niko drugi se ne žali (nizak stepen konsenzusa)

Ova osoba se već više puta žalila u ovom restoranu (visok stepen konzistentnosti)

Ova osoba se žali i u drugim restoranima (nizak stepen distinkcije)

Ona se žalila jer je nju teško zadovoljiti (interna atribucija)

Više drugih osoba se takodje žali (visok stepen konsenzusa)

Ova osoba se do sada nikada nije žalila u ovom restoranu (nizak stepen konzistentnosti)

Ova osoba se ne žali u drugim restoranima (visok stepen distinkcije)

Ona se žalila jer je restoran stvarno loš (eksterna atribucija)

Posmatrate osobu koja se žali na hranu, usluge, dekor u restoranu. Da bi ste odgovorili na pitanje ''Zašto?'' vi primećujete...

i zaključujete...

+ +

+ +

=

=

RAZLIKE U PERCEPCIJAMA

Vrsta priznanja Frekvencija davanja priznanja prema menadžerima

Frekvencija davanja priznanja prema zaposlenima

Privilegije 52% 14

Više odgovornosti 48 10

Pohvala 82 13

Iskreno priznanje 80 14

Bolji posao 64 9

Intersantniji posao 51 3

DVE BAZIČNE GREŠKE SOCIJALNE PERCEPCIJE

Fundamentalna greška atribucije: ljudi imaju tendenciju da, kada ocenjuju druge, precenjuju značaj internih a potcenjuju značaj eksternih faktora

Samopodržavajuća predrasuda: ljudi imaju tendenciju da uspeh pripisuju internim faktorima (sebi) a neuspeh eksternim faktorima (situacija)

GREŠKE SOCIJALNE PERCEPCIJE

Selektivna percepcija – filtriranje stimulansa kroz interpretativnu šemu

Stereotipi- generalizacija prilikom koje svakom pojedincu pripadniku određene grupe pridajemo sve karakteristike koje ta grupa, po našem mišljenju, ima

Halo efekat - generalnu impresiju o nekome donesemo na osnovu poznavanja samo jedne njegove karakteristike

OSTALE GREŠKE SOCIJALNE PERCEPCIJE

Greška ekstremizma u ocenjivanju

Greška centralne tendencije

Greška egocentrizma (neko-sličan-meni)

Greška prvog utiska

Greška poslednjeg utiska

Greška kontrasta

Greška neopravdanog pripisivanja

GREŠKA EKSTREMIZMA U OCENJIVANJU

1 26

1 20

4 34

15 35 35 15

0% 20% 40% 60% 80% 100%

Majkić Spasojka

Petković Vukašin

Beljička Mihal

Idealan ocenjivač

od -2 do -1 od -1 do 0 od 0 do +1 od +1 do +2

GREŠKA CENTRALNE TENDENCIJE U OCENJIVANJU

4 19 1

1 34

3 58 5

42 4

13

15 35 35 15

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Dragosavljević Mladen

Jekić Jovan

Čović Pero

Suvara Branko

Bogdanović Milorad

Idealan ocenjivač

od -2 do -1 od -1 do 0 od 0 do +1 od+1 do +2

GREŠKA PREBLAGOG OCENJIVANJA

UKUPNE PROSECNE OCENE U PERIODU I / VII

FR

EK

VE

NC

IJA

PO

JA

VL

JIV

AN

JA

OC

EN

E

200

100

0

‘’HALO’’ GREŠKA

0,40

0,45

0,50

0,55

0,60

0,65

0,70

0,75

0,80

0,85

0,90

1 2 3 4 5 6 7

Meseci

Pro

sečn

a o

cen

a

Kvantitet

Kvalitet

Efikasnost

Disciplina

Razvoj, učenje

Interpersonalni uticaj

Prosečna ocena

GREŠKA PRVOG UTISKA

JANUAR FEBRUAR MART APRIL MAJ JUN JULJANUAR 1 0,76 0,64 0,60 0,56 0,36 0,36FEBRUAR 0,76 1,00 0,67 0,70 0,58 0,34 0,36MART 0,64 0,67 1,00 0,72 0,69 0,43 0,41APRIL 0,60 0,70 0,72 1,00 0,60 0,40 0,50MAJ 0,56 0,58 0,69 0,60 1,00 0,51 0,38JUN 0,36 0,34 0,43 0,40 0,51 1,00 0,62JUL 0,36 0,36 0,41 0,50 0,38 0,62 1,00

INDIVIDUALNO UČENJE

INDIVIDUALNO UČENJE

Učenje je ''relativno stabilna promena ponašanja pojedinca kao rezultat njegovog iskustva''.

Klasično uslovljavanje Pavlovljevi eksperimenti sa psom Neuslovljeni stimulans (meso) izaziva neuslovljeni

refleks (lučenje pljuvačke) Sparivanje neuslovljenog sa uslovljenim stimulansom

(zvono) izaziva uslovni refleks (lučenje pljuvačke) – klasično uslovljavanje

Moguće je kalsično uslovljavanje drugog reda

Umesto Stimulans – Response, Consequences – Response

Ponašanje je posledica prisustva ili odsustva nagrade ili kazne za prethodono ponašanje a ne prostog delovanja stimulansa

Stimulans ne mora biti prisutan svaki put da bi se proizvelo ponašanje kao u klasičnom uslovljavanju

INDIVIDUALNO UČENJE - INSTRUMENTALNO USLOVLJAVANJE

Pozitivno pojačavanje Negativno pojačavanje

KažnjavanjeGašenje

Postići pozitivne posledice Izbeći negativne posledice

Pojačavanje ponašanja

Slabljenje ponašanja

CILJ UČENJA

SREDSTVO UČENJA

Dete uči po modelu roditelja

Proces učenja po modelu Proces pažnje

Proces retencije

Proces reprodukcije

Proces pojačavanja

INDIVIDUALNO UČENJE - SOCIJALNO UČENJE ILI UČENJE PO MODELU

OBLIKOVANJE PONAŠANJA

Uvek treba prvo odrediti poželjno ponašanje zaposlenih

Treba postaviti standarde dobrog ponašanja i utvrditi merila

Zaposleni treba da dobiju potrebnu obuku za poželjno ponašanje

Menadžer treba da izabere model uslovljavanja ponašanja

Treba uvek dati povratnu informaciju (feedback) zaposlenima

DISCIPLINA I KAZNE U ORGANIZACIJI

Disciplina se može definisati kao sistematsko izricanje kazni za nepoželjno ponašanje

Dimenziuje discipline: koje ponašanje se kažnjava a koje ne, koliko se raznih oblika ponašanja kažnjava, kakve su kazne, kolike su kazne, koliko se kazne često primenjuju

Ograničenje kažnjavanja: kaznama menadžer samo pokazuje šta se ne sme raditi a ne i kakvo se ponašanje od zaposlenog očekuje

PRAVILA KAŽNJAVANJA U ORGANIZACIJI

Kazna treba da sledi odmah po učinjenom

postupku.

Kazna treba da bude umerena

Treba kazniti nepoželjno ponašanje a ne osobu

Kazne treba primenjivati dosledno

Treba javno saopštiti razloge kažnjavanja

Posle kažnjavanja ne smeju se davati nagrade