PREDLOG

Z A K O NO LOKALNIM IZBORIMA

I. OSNOVNE ODREDBE

lan 1.

Ovim zakonom ureuju se izbor i prestanak mandata odbornika skuptina jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: odbornici) i gradonaelnika.

lan 2.

Graani biraju odbornike i gradonaelnika na osnovu slobodnog, opteg i jednakog izbornog prava. Izborno pravo graani ostvaruju neposredno, tajnim glasanjem.

Niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, spreava ili primorava graanina da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog glasanja ili da od njega trai da se izjasni za koga je glasao ili zato nije glasao.

lan 3.

Odbornici se biraju na osnovu lista politikih stranaka i drugih politikih organizacija, njihovih koalicija i lista koje predloe grupe graana (u daljem tekstu: izborna lista).

lan 4.

Graani imaju pravo da preko sredstava javnog informisanja budu ravnopravno, blagovremeno, istinito, nepristrasno i potpuno obaveteni o izbornoj kampanji podnosilaca izbornih lista i kandidatima s izbornih lista, kao i o drugim dogaajima znaajnim za izbore.

Sredstava javnog informisanja duna su da u izbornoj kampanji obezbede ravnopravnost, blagovremenost, istinitost, nepristrasnost i potpunost u obavetavanju o svim podnosiocima izbornih lista i kandidatima s tih lista, kao i o drugim dogaajima znaajnim za izbore.

Izborna kampanja, u smislu ovog zakona, predstavlja sve javne, politike, promotivne i druge aktivnosti podnosilaca izbornih lista i kandidata s tih lista.

lan 5.

Odbornici i predsednik optine, odnosno gradonaelnik, biraju se na period od etiri godine. Izbori za odbornike i gradonaelnika, moraju se sprovesti najkasnije 30 dana pre kraja njihovog mandata.

lan 6.

Odbornik ne moe biti zaposlen u optinskoj upravi i lice koje imenuje, odnosno postavlja skuptina jedinice lokalne samouprave.

Danom potvrivanja odbornikog mandata zaposlenom u upravi jedinice lokalne samouprave poinje da miruje radni odnos.

Danom potvrivanja odbornikog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skuptina jedinice lokalne samouprave, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni.Gradonaelnik, ne moe biti odbornik skuptine

- 2 -

optine odnosno grada, vriti dunost u organima javnih slubi ili preduzea koje osniva optina odnosno grad, niti dunost u dravnim organima i organimateritorijalne autonomije.

lan 7.

Pravo da bira odbornika i gradonaelnika, ima graanin Republike Srbije koji je srpski dravljanin, koji je navrio 18 godina ivota, poslovno je sposoban i ima prebivalite na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj ostvaruje izborno pravo.

Za odbornika i gradonaelnika, moe biti izabran graanin Republike Srbije, koji je navrio 18 godina ivota, poslovno je sposoban i ima prebivalite na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj je predloen za odbornika ili za gradonaelnika.

lan 8.

Izbore za odbornike i gradonaelnike, raspisuje predsednik Narodne skuptine.

Od dana raspisivanja izbora do dana odravanja izbora ne moe protei manje od 30, ni vie od 60 dana.

Odlukom o raspisivanju izbora odreuje se dan odravanja izbora, kao i dan od kada poinju tei rokovi za vrenje izbornih radnji.

Odluka o raspisivanju izbora objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

lan 9.

Izbore za odbornike i gradonaelnike, sprovode izborne komisije jedinica lokalne samouprave i biraki odbori u skladu sa zakonom.

II. IZBOR ODBORNIKA SKUPTINE JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE

1. Osnovne odredbe

lan 10.

Odbornici se biraju na etiri godine.

Danom potvrivanja mandata odbornika novog saziva prestaje mandat odbornika prethodnog saziva.

lan 11.

Odbornicima iz prethodnog saziva prestaje mandat i u sluaju kada se na konstitutivnoj sednici ne potvrde mandati svih odbornika novog saziva, ako je mandat potvren najmanje onolikom broju odbornika koji omoguava odluivanje skuptine na nain predvien zakonom i statutom jedinice lokalne samouprave.

lan 12.

U jedinicama lokalne samouprave u kojima ivi stanovnitvo meovitog nacionalnog sastava omoguuje se srazmerna zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u skuptini jedinice lokalne samouprave, u skladu s Ustavom i ovim zakonom.

- 3 -

lan 13.

Izborne jedinice utvruje skuptina jedinice lokalne samouprave svojom odlukom.

Odluku iz stava 2. ovog lana skuptina donosi veinom glasova od ukupnog broja odbornika.

U jedinici lokalne samouprave se utvruje onoliko izbornih jedinica koliko se odbornika bira u skuptinu jedinice lokalne samouprave.

U sluaju izmene broja odbornika koji ine skuptinu jedinice lokalne samouprave, odluku iz stava 2. ovog lana skuptina e doneti na istoj sednici na kojoj je odluila o izmenama odredaba statuta o broju odbornika.

Izmene broja odbornika i izbornih jedinica ne mogu se vriti u periodu od raspisivanja izbora za odbornike do konstituisanja novoizabranih skuptina jedinica lokalne samouprave.

Izborne jedinice se odreuju tako da u svakoj izbornoj jedinici bude priblino jednak broj biraa.

Izuzetno od stava 7. ovog lana mogu se odrediti izborne jedinice na brdsko-planinskom podruju u kojima se odbornik bira od strane manjeg broja biraa u odnosu na druge izborne jedinice.

Protiv odluke skuptine jedinice lokalne samouprave iz stav 2. ovog lana svaki odbornik moe izjaviti albu Upravnom sudu.

alba se podnosi u roku od osam dana od dana donoenja odluke.

U postupku po podnetoj albi sud shodno primenjuje odredbe zakona kojim se ureuje postupak u upravnim sporovima.

2. Organi za sprovoenje izbora

lan 14.

Organi za sprovoenje izbora su izborna komisija jedinice lokalne samouprave i biraki odbori.

Organi za sprovoenje izbora su samostalni i nezavisni u radu i rade na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona.

Za svoj rad organi za sprovoenje izbora odgovaraju organu koji ih je imenovao.

Svi organi i organizacije duni su da pruaju pomo organima za sprovoenje izbora i da im dostavljaju podatke koji su im potrebni za rad.

lan 15.

lanovi organa za sprovoenje izbora i njihovi zamenici mogu biti samo graani koji imaju izborno pravo, kao i prebivalite na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

lanovima organa za sprovoenje izbora i njihovim zamenicima prestaje funkcija u ovim organima kad prihvate kandidaturu za odbornika.

lan 16.

Izborna komisija jedinice lokalne samouprave radi u stalnom sastavu (imenovani lanovi )i proirenom sastavu (opunomoeni lanovi).

- 4 -

Izborna komisija jedinice lokalne samouprave radi u proirenom sastavu od dana utvrivanja tog sastava do zavretka izbora.

Izborna komisija jedinice lokalne samouprave odluuje veinom glasova lanova u stalnom, odnosno proirenom sastavu.

U sluaju da izborna komisija jedinice lokalne samouprave ima paran broj lanova, odluka je doneta i ako za nju glasa najmanje polovina lanova, pod uslovom da je za nju glasao predsednik komisije.

Izborna komisija u svom radu shodno primenjuje zakon kojim je ureen opti upravni postupak.

lan 17.

Izbornu komisiju jedinice lokalne samouprave u stalnom sastavu ine predsednik i najmanje etiri lana koje imenuje skuptina jedinice lokalne samouprave, na predlog odbornikih grupa u skuptini jedinice lokalne samouprave srazmerno broju odbornika, a u proirenom sastavu i po jedan predstavnik predlagaa kandidata, koji je predloio kandidate za odbornike u najmanje dve treine izbornih jedinica u jedinici lokalne samouprave.

Politike stranke i koalicije politikih stranaka nacionalnih manjina koje predloe najmanje jednu treinu kandidata za odbornike od ukupnog broja odbornika koji se bira imaju pravo na svog predstavnika u proirenom sastavu optinske izborne kimisije.

Nijedna politika stranka ili stranaka koalicija ne moe imati vie od polovine lanova u stalnom sastavu izborne komisije jedinice lokalne samouprave.

U reenju o imenovanju predsednika i lanova izborne komisije jedinice lokalne samouprave, pored linog imena predsednika, odnosno lana, mora biti navedena njegova politika pripadnost ili naziv stranke, odnosno stranake koalicije na iji je predlog imenovan.

Izborna komisija jedinice lokalne samouprave ima sekretara koga imenuje skuptina optine. Sekretar uestvuje u radu komisije bez prava odluivanja.

Predsednik, drugi lanovi izborne komisije jedinice lokalne samouprave i njen sekretar imaju zamenike.

Za predsednika, zamenika predsednika, sekretara i zamenika sekretara izborne komisije jedinice lokalne samouprave imenuje se lice koje je diplomirani pravnik.

Predsednik, lanovi izborne komisije u stalnom sastavu, sekretar izborne komisije i njihovi zamenici duni su da se struno usavravaju u skladu sa programom edukacije koji utvrdi Republika izborna komisija.

lan 18.

Izborna komisija danom proglaenja izborne liste istovremeno reenjem utvruje koji podnosilac izborne liste ispunjava uslove za odreivanje svojih predstavnika u proireni sastav ovog organa.

Reenje o ispunjenju ili neispunjenju uslova za odreivanje opunomoenog predstavnika podnosilaca izborne liste u proireni sastav izborna komisija dostavlja podnosiocu izborne liste u roku od 24 asa od dana donoenja tog reenja.

Protiv reenja iz stava 2. ovog lana obezbeena je zatita po postupku za zatitu izbornog prava koji utvren ovim zakonom.

- 5 -

Podnosilac izborne liste odreuje svog opunomoenog predstavnika u izbornoj komisiji i o tome obavetava izbornu komisiju.

Izborna komisija utvruje proireni sastav u roku od 24 asa od prijema obavetenja o licima koja ulaze o proireni sastav.

Podnosilac izborne liste koji ne odredi opunomoenog predstavnika u izbornoj komisiji najkasnije pet dana pre dana odreenog za odravanje izbora, gubi ovo pravo, a izborna komisija nastavlja da radi i da punovano odluuje bez predstavnika ovog podnosioca izborne liste.

lan 19.

Protiv reenja skuptine jedinice lokalne samouprave o imenovanju predsednika i lanova izborne komisije u stalnom sastavu doputena je alba Upravnom sudu u roku od 24 asa od donoenja reenja.

Pravo na albu iz stava 1. ovog lana ima svaki odbornik.

lan 20.

Izborna komisija jedinice lokalne samouprave:

1) stara se o zakonitosti sprovoenja izbora odbornika;

2) odreuje biraka mesta, pri emu naroito vodi rauna o ravnomernoj rasporeenosti biraa na birakim mestima i o dostupnosti birakog mesta biraima;

3) odreuje birake odbore i imenuje njihove lanove;

4) daje uputstva birakim odborima u pogledu sprovoenja postupka izbora odbornika;

5) propisuje obrasce u skladu sa uputstvima Republike izborne komisije i organizuje tehnike pripreme za sprovoenje izbora za odbornike;

6) utvruje da li su izborne liste sainjene i podnete u skladu sa propisima o izboru odbornika;

7) proglaava izborne liste ;

8) utvruje broj glasakih listia za biraka mesta i zapisniki ih predaje birakim odborima;

9) utvruje rezultate glasanja u izbornoj jedinici i broj glasova za svakog kandidata;

10) utvruje i objavljuje ukupne rezultate izbora odbornika;

11) podnosi izvetaj skuptini jedinici lokalne samouprave o sprovedenim izborima za odbornike;

12) dostavlja podatke o sprovoenju i rezultatima izbora za odbornike ministarstvu nadlenom za poslove lokalne samouprave, republikom organu nadlenom za poslove statistike i Republikoj izbornoj komisiji, u roku od 15 dana po zavretku izbora.

13) obavlja i druge poslove odreene ovim zakonom i propisima o izboru odbornika.

Izborna komisija jedinice lokalne samouprave donosi poslovnik o svom radu.

- 6 -

lan 21.

U svom radu izborna komisija jedinice lokalne samouprave shodno primenjuje uputstva i druge akte Republike izborne komisije koji se odnose na sprovoenje izbora za narodne poslanike.

Na traenje izborne komisije jedinice lokalne samouprave, Republika izborna komisija duna je da daje objanjenja o primeni odredaba zakona i drugih optih akata kojima je regulisan izbor odbornika skuptine jedinice lokalne samouprave, u roku od osam dana.

Objanjenja iz stava 2. ovog lana nisu obavezujua.

U sluaju kada izborna komisija jedinice lokalne samouprave ne izvri poslove iz svoje nadlenosti u zakonskom roku, Republika izborna komisija je ovlaena da ove poslove preuzme i obavi ih u skladu sa odredbama ovog zakona.

Protiv reenja koja Republika izborne komisije donese u vrenju ovlaenja iz stava 2. ovog lana doputena je alba Upravnom sudu.

lan 22.

Biraki odbor radi u stalnom i proirenom sastavu.

Biraki odbor u stalnom sastavu ine predsednik i najmanje etiri lana.

U pogledu utvrivanja sastava birakog odbora u proirenom sastavu, primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na izbornu komisiju jedinice lokalne samouprave u proirenom sastavu.

Predsednik i lanovi birakog odbora imaju zamenike.

Biraki odbor imenuje se najkasnije deset dana pre dana odreenog za odravanje izbora.

Reenje o imenovanju birakih odbora dostavlja se svim podnosiocima potvrenih izbornih lista, u roku od 48 asova od donoenja reenja.

lan 23.

Biraki odbor neposredno sprovodi glasanje, obezbeuje pravilnost i tajnost glasanja, utvruje rezultate glasanja na birakom mestu i obavlja druge poslove odreene zakonom.

Biraki odbor se stara o odravanju reda na birakom mestu za vreme glasanja.

Blia pravila o radu birakog odbora odreuje izborna komisija jedinice lokalne samouprave, u skladu sa uputstvima Republike izborne komisije.

3. Kandidovanje i izborne liste

lan 24.

Kandidate za odbornike mogu predlagati registrovane politike stranke, koalicije politikih stranaka i grupe graana, koje svojim potpisima podri najmanje 30 biraa u izbornoj jedinici. Podnosilac izborne liste mora imati kandidate u najmanje jednoj treini od ukupnog broja izbornih jedinica u jedinici lokalne samouprave.

U optinama koje imaju manje od 20.000 biraa, izborne liste iz stava 1. ovog lana, utvrene su kada predloene kandidate podri najmanje 10 biraa u izbornoj

- 7 -

jedinici, odnosno najmanje 20 biraa u izbornoj jedinici u optinama koje imaju od 20.000 do 30.000 biraa.

Podnosilac izborne liste odreuje imena kandidata po utvrenim izbornim jedinicama.

Bira moe potpisati predlog samo za jednog kandidata u izbornoj jedinici.

Ako je bira potpisao predlog za vie predloenih kandidata, kao vaei smatrae se potpis na predlogu koji je ranije podnet izbornoj komisiji jedinice lokalne samouprave.

Jedno lice moe biti kandidat samo na jednoj izbornoj listi i samo u jednoj izbornoj jedinici.

lan 25.

U ime politike stranke ili grupe graana, predlog iz lana 19. ovog zakona moe podneti samo lice koje je politika stranka ili grupa graana ovlastila.

U ime koalicije stranaka, predlog iz stava 1. ovog lana podnose najvie dva ovlaena lica.

Koaliciju politikih stranaka, u smislu ovog zakona, ine registrovane politike stranke koje su se udruile radi zajednikog uea na izborima.

Politike stranke koje ine koaliciju, svoje meusobne odnose ureuju koalicionim ugovorom overenim u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa.

Grupu graana moe osnovati najmanje deset biraa zakljuenjem pismeneg sporazuma koji mora biti overen u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa.

Visinu naknade za overu potpisa iz st. 4. i 5. ovog lana utvrdie posebnim aktom ministarstvo nadleno za poslove pravde.

lan 26.

Politike stranke nacionalnih manjina i koalicije politikih stranaka nacionalnih manjina mogu predlagati kandidate koje svojim potpisima podri najmanje 10 biraa u izbornoj jedinici. Podnosilac izborne liste mora imati kandidate u najmanje jednoj desetini od ukupnog broja izbornih jedinica u jedinici lokalne samouprave.

Poloaj politike stranke nacionalne manjine dokazuje se uverenjem koje izdaje organ nadlean za voenje registra politikih stranaka, u skladu sa zakonom.

Podnosilac izborne liste uverenje iz stava 2. ovog lana dostavlja izbornoj komisiji kada predaje izbornu listu.

Koaliciju politikih stranaka nacionalnih manjina u smislu stava 1. ovog lana mogu initi samo organizacije koje su kao politike stranke nacionalnih manjina upisane u registar politikih stranaka.

lan 27.

Na izbornoj listi se nalaze svi kandidati podnosioca liste po utvrenim izbornim jedinicama.

Na izbornoj listi mora biti najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola na listi.

- 8 -

Ukoliko izborna lista ne ispunjava uslove iz stava 2. ovog lana smatrae se da sadri nedostatke za proglaenje izborne liste, a predlaga liste bie pozvan u skladu sa ovim zakonom, da otkloni nedostatke liste.

Ukoliko predlaga liste ne otkloni nedostatke iz stava 3. ovog lana, izborna komisija odbie proglaenje izborne liste, u skladu sa ovim zakonom.

lan 28.

Naziv izborne liste odreuje se prema nazivu politike stranke, odnosno koalicije politikih stranaka koja podnosi listu, a u naziv se moe ukljuiti ime i prezime lica koje politika stranka, odnosno stranaka koalicija odredi kao nosioca izborne liste.

Lice odreeno kao nosilac izborne liste moe biti kandidat za odbornika.

Uz naziv izborne liste grupe graana podnosilac odreuje bliu oznaku te liste, a u naziv se moe ukljuiti ime i prezime kandidata za odbornika koga grupa graana odredi za nosioca izborne liste.

lan 29.

Izborna lista se dostavlja izbornoj komisiji jedinice lokalne samouprave najkasnije 15 dana pre dana odreenog za odravanje izbora.

Izborna lista se dostavlja izbornoj komisiji jedinice lokalne samouprave na posebnom obrascu, koji sadri:

1) naziv podnosioca izborne liste ;

2) oznaku izborne jedinice za koju se kandidat predlae;

3) prezime i ime kandidata.

Uz izbornu listu se izbornoj komisiji jedinici lokalne samouprave dostavlja dokumentacija, i to:

1) potvrda o izbornom pravu za svakog kandidata, u kojoj je naznaeno ime i prezime, datum roenja, zanimanje i lini broj kandidata;

2) pismena izjava kandidata da prihvata kandidaturu;

3) potvrda o prebivalitu kandidata;

4) potvrda o dravljanstvu kandidata;

5) potpisi potrebnog broja biraa, koji je ovim zakonom utvren kao uslov za predlaganje kandidata, na obrascu iji sadraj propisuje izborna komisija jedinice lokalne samouprave;

6) potvrda o upisu u registar politikih stranaka ako je podnosilac izborne liste politika stranaka ili koalicija politikih stranaka;

7) koalicioni ugovor, odnosno sporazum o osnivanju grupe graana, ako je podnosilac izborne liste koalicija politikih stranaka, odnosno grupa graana;

8) uverenje o poloaju politike stranke nacionalne manjine ako je podnosilac izborne liste politika stranka nacionalne manjine, odnosno koalicija politikih stranaka nacionalnih manjina.

Na dokumentaciju iz stava 2. ta. 1) 3) 4) 6) i 8) ovog lana ne plaa se taksa.

- 9 -

lan 30.

Izborna komisija propisuje oblik i sadraj obrasca za potpis biraa koji podravaju kandidate za odbornike i stavlja ga na raspolaganje uesnicima u izborima najkasnije u roku od tri dana od dana raspisivanja izbora.

Potpis kojim bira podrava kandidata za odbornika mora biti overen u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa.

Visinu naknade za overu potpisa utvrdie posebnim aktom ministarstvo nadleno za poslove pravde.

lan 31.

Izborna komisija jedinice lokalne samouprave utvruje odmah, a najkasnije u roku od 24 asa po prijemu izborne liste, da li je izborna lista sa potrebnom dokumentacijom, podneta u odreenom roku i sainjena u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ako nae nedostatke, izborna komisija jedinice lokalne samouprave e, odmah, a najkasnije u roku od 24 asa, doneti zakljuak kojim podnosiocu izborne liste nalae da, najkasnije u roku od 48 asova od dostavljanja zakljuka, otkloni nedostatke na koje se u zakljuku ukazuje.

Ako podnosilac izborne liste ne postupi po odredbama stava 2. ovog lana ili ako je izborna lista podneta neblagovremeno, izborna komisija jedinice lokalne samouprave e je u roku od 24 asa, reenjem odbaciti.

lan 32.

Kad izborna komisija jedinice lokalne samouprave utvrdi da je izborna lista podneta blagovremeno i da je pravilno sainjena, odnosno da su u predvienom roku otklonjeni nedostaci, potvrdie je svojim reenjem najkasnije u roku od 24 asa od njenog prijema, odnosno od otklanjanja nedostataka.

U reenju o proglaenju izborne liste izborna komisija jedinice lokalne samouprave navodi naziv izborne liste, naziv podnosioca izborne liste i imena i prezimena svih kandidata sa liste ija je kandidatura potvrena sa oznakom izborne jedinice u kojoj su kandidati predloeni.

Reenje o proglaenju izborne liste izborna komisija jedinice lokalne samouprave bez odlaganja dostavlja podnosiocu izborne liste.

lan 33.

Izborna komisija jedinice lokalne samouprave e, najkasnije pet dana po isteku roka za podnoenje izbornih lista, za svaku izbornu jedinicu sastaviti liste kandidata, na koju e uvrstiti sve kandidate koji su predloeni u skladu s odredbama ovog zakona.

Redosled kandidata na listi kandidata izborne jedinice utvruje se po azbunom redu prezimena.

Na listi kandidata izborne jedinice, uz lino ime kandidata, obavezno se navodi naziv izborne liste.

lan 34.

Izborna komisija jedinice lokalne samouprave javno oglaava liste kandidata najkasnije narednog dana od dana njihovog utvrivanja.

- 10 -

Svaki predlaga kandidata ima pravo da u roku od 48 asova od dana javnog oglaavanja liste kandidata izvri uvid u sve podnete predloge i dokumentaciju podnetu uz njih.

lan 35.

Ako kandidat po donoenju reenja o proglaenju izborne liste bude pravnosnanom sudskom presudom lien poslovne sposobnosti, izgubi dravljanstvo Republike Srbije, promeni prebivalite, odustane od kandidature ili ako nastupi njegova smrt, podnosilac gubi pravo da predloi novog kandidata.

Podnosilac izborne liste moe povui predlog kandidata najkasnije 15 dana pre dana izbora.

4. Sprovoenje izbora

lan 36.

Izborna komisija jedinice lokalne samouprave duna je da za svaki biraki odbor blagovremeno pripremi materijal za glasanje, a naroito potreban broj glasakih listia, izvod iz birakog spiska, potvrde o izbornom pravu, posebne slubene koverte za glasanje, kao i obrazac zapisnika o radu birakog odbora.

Glasake listie priprema i overava izborna komisija.

Izborna komisija utvruje ukupan broj glasakih listia, koji mora biti jednak broju biraa upisanih u biraki spsisak u jedinici lokalne samouprave.

Izborna komisija kontrolie pripremu i overu glasakih listia i odreuje broj rezervnih glasakih listia, koji ne moe biti vei od 0,3% od ukupnog broja glasakih listia.

Glasaki listii se tampaju na jednom mestu.

Podnosilac izborne liste dostavlja izbornoj komisiji imena lica koja imaju pravo da prisustvuju tampanju, brojanju i pakovanju glasakih listia i njihovom dostavljanju organima nedlenim za sprovoenje izbora.

U optinama gde su u slubenoj upotrebi jezici nacionalnih manjina glasaki listii se tampaju i na tim jezicima.

Izborna komisija blie utvruju sadrinu, oblik i izgled glasakih listia, odreuje tampara, nain i kontrolu njihovog tampanja i dostavljanje i rukovanje glasakim listiima.

lan 37.

Primopredaja izbornog materijala vri se najkasnije 24 asa pre dana odravanja izbora.

Optinska uprava stara se o ureivanju birakih mesta i priprema za svaki biraki odbor potreban broj glasakih kutija sa priborom za njihovo peaenje, paravane za glasanje i pribor za pisanje.

Na dan izbora, pre poetka glasanja, biraki odbor utvruje da li je pripremljeni izborni materijal za to birako mesto potpun i ispravan, da li je birako mesto ureeno na nain kojim se obezbeuje tajnost glasanja i da li glasanje moe poeti, to unosi u zapisnik o svom radu.

lan 38.

Glasaki listi sadri:

- 11 -

1) oznaku da se glasa za izbor odbornika;

2) naziv jedinice lokalne samouprave i oznaku izborne jedinice;

3) redni broj koji se stavlja ispred imena kandidata;

4) ime i prezime kandidata, prema redosledu utvrenom na listi kandidata, sa naznakom predlagaa. Pored imena i prezimena mogu se staviti i druge oznake kandidata, o emu odluuje optinska izborna komisija;

5) napomenu da se glasa samo za jednog kandidata, zaokruivanjem rednog broja ispred imena kandidata.

lan 39.

Bira glasa na birakom mestu na kome je upisan u biraki spisak.

Bira moe da glasa i van birakog mesta na kome je upisan u izvod iz birakog spsiska, pod uslovima i na nain utvren zakonom.

Nain glasanja van birakog mesta, kao i broj biraa koji su glasali na taj nain unosi se u zapsinik o radu birakog odbora.

lan 40.

Bira glasa lino.

Bira glasa samo za jednog kandidata.

Glasa se zaokruivanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga se glasa, zaokruivanjem imena i prezimena kandidata, odnosno tako da se nedvosmisleno moe utvrditi za kog kandidata je bira glasao.

Bira sam presavija glasaki listi tako da se ne vidi za koga je glasao i ubacuje listi u glasaku kutiju i odmah naputa birako mesto.

5. Utvrivanje i objavljivanje rezultata izbora

lan 41.

Po zavrenom glasanju biraki odbor pristupa utvrivanju rezultata glasanja na birakom mestu.

Biraki odbor utvruje broj neupotrebljenih glasakih listia i stavlja ih u poseban omot koji peati, s naznakom na omotu da se radi o neupotrebljenim glasakim listiima.

Na osnovu izvoda iz birakog spiska, biraki odbor utvruje ukupni broj biraa koji su glasali.

Kad se glasaka kutija otvori, posle provere kontrolnog listia, vaei glasaki listii odvajaju se od nevaeih.

Biraki odbor konstatuje broj nevaeih glasakih listia, unosi ga u zapisnik i nevaee glasake listie peati u poseban omot, s naznakom da se radi o nevaeim glasakim listiima, a potom utvruje broj vaeih listia i broj glasova koji je dobio svaki kandidat pojedinano, to takoe unosi u zapisnik.

Vaei glasaki listii stavljaju se u poseban omot sa naznakom da se radi o vaeim glasakim listiima.

Nevaei glasaki listi jeste nepopunjeni glasaki listi, listi koji je popunjen tako da se ne moe utvrditi za kog kandidata se glasalo i listi na kome je zaokrueno vie od jednog kandidata.

- 12 -

Kad se utvrdi da je broj glasakih listia u glasakoj kutiji vei od broja biraa koji su glasali ili u glasakoj kutiji nije naen kontrolni listi, biraki odbor se rasputa i imenuje novi, a glasanje na tom mestu ponavlja se.

lan 42.

Biraki odbor, po utvrivanju rezultata glasanja, u zapisnik o svom radu unosi: broj primljenih glasakih listia, broj neupotrebljenih glasakih listia, broj nevaeih glasakih listia, broj vaeih glasakih listia, broj glasova datih svakom kandidatu pojedinano, broj biraa prema izvodu iz birakog spiska i broj biraa koji su glasali.

U zapisnik o radu birakog odbora unose se i primedbe i miljenja lanova birakog odbora, kao i sve druge injenice od znaaja za glasanje.

Zapisnik o radu birakog odbora potpisuju svi lanovi birakog odbora.

Ako zapisnik ne potpiu svi lanovi birakog odbora, u zapisnik e se uneti konstatacija i eventualni razlozi za nepotpisivanje zapisnika.

lan 43.

Zapisnik o radu birakog odbora izrauje se na posebnom obrascu koji se tampa u est primeraka.

U optinama gde su u slubenoj upotrebi jezici nacionalnih manjina zapisnik o radu birakog odbora tampa se i na tim jezicima.

Prvi primerak zapisnika s utvrenim izbornim materijalom dostavlja se izbornoj komisiji.

Drugi primerak zapisnika istie se na birakom mestu na javni uvid.

Preostala etiri primerka zapisnika uruuju se predstavnicima predlagaa kandidata koji su osvojili najvei broj glasova na tom birakom mestu i to odmah ukoliko predlaga ima predstavnika u birakom odboru, a ukoliko ga nema predstavnik predlagaa moe preuzeti primerak zapisnika od izborne komisije u roku od 24 asa.

Ostali predlagai imaju pravo da, u roku od 24 asa od dana dostavljanja materijala s birakog mesta izbornoj komisiji, od izborne komisije dobiju overenu fotokopiju zapisnika s birakog mesta.

lan 44.

Kad utvrdi rezultate glasanja, biraki odbor e bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam asova od zatvaranja birakih mesta, dostaviti izbornoj komisiji jedinice lokalne samouprave zapisnik o utvrivanju rezultata glasanja na birakom mestu, izvod iz birakog spiska, vaee glasake listie u zapeaenom posebnom omotu, neupotrebljene glasake listie u zapeaenom posebnom omotu, nevaee glasake listie u zapeaenom omotu, kao i preostalu izbornu dokumentaciju.

lan 45.

U roku od 24 asa od zatvaranja birakih mesta, izborna komisija jedinice lokalne samouprave utvruje rezultate izbora za odbornike i tome sainjava poseban zapisnik.

Po prijemu izbornog materijala sa birakih mesta izborna komisija jedinice lokalne samouprave utvruje:

1) broj biraa upisanih u biraki spisak;

2) broj biraa koji su glasali na birakim mestima;

- 13 -

3) broj biraa koji su glasali van birakog mesta;

4) broj glasakih listia primljenih na birakim mestima;

5) ukupan broj neupotrebljenih glasakih listia;

6) ukupan broj nevaeih glasakih listia;

7) ukupan broj vaeih listia;

8) ukupan broj glasova koji je dobio svaki kandidat;

9) procenat glasova koji je osvojio svaki kandidat u odnosu na ukupan broj biraa upisanih u izbornoj jedinici u kojoj je kandidovan;

10) ukupan broj glasova koji je dobila svaka izborna lista ;

11) procenat glasova koji je osvojila izborna lista u jedinici lokalne samouprave;

12) ukupan broj mandata koje su dobile pojedine izborne liste;

13) imena kandidata pojedinih lista kojima je prema odredbama ovog zakona dodeljen mandat odbornika.

Ukupan broj glasova koje je dobila izborna lista dobija se sabiranjem glasova koje su dobili kandidati te izborne liste.

lan 46.

Svakoj izbornoj listi pripada broj mandata koji je srazmeran ukupnom broju dobijenih glasova .

U raspodeli mandata uestvuju izborne liste politikih stranaka ili grupa graana koje su dobile najmanje 5% glasova od ukupnog broja glasova biraa koji su glasali u jedinici lokalne samouprave, izborne liste dvolanih koalicija politikih stranaka ili grupa graana koje su dobile najmanje 7% glaosva od ukupnog broja glasova biraa koji su glasali u jedinici lokalne samouprave, izborne liste trolanih koalicija politikih stranaka ili grupa graana koje su dobile najmanje 9% glasova biraa koji su glasali u jedinici lokalne samouprave, izborne liste etvorolanih koalicija politikih stranaka ili grupa graana koje su dobile najmanje 12% glasova biraa koji su glasali u jedinici lokalne samouprave i izborne liste koalicija politikih stranaka ili grupa graana koje ine vie od etiri lanice koje su osvojile najmanje 15% glasova biraa koji su glasali u jedinici lokalne samouprave.

Liste nacionalnih manjina uestvuju u raspodeli mandata i kada su dobile manje od 5% glasova od ukupnog broja glasova biraa koji su glasali u jedinici lokalne samouprave.

lan 47.

Izborna komisija raspodeljuje mandate primenom sistema najveeg kolinika.

Mandati se raspodeljuju tako to se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojem od jedan zakljuno sa brojem koji odgovara broju odbornika koji se biraju u skuptini jedinice lokalne samouprave. Tako dobijeni kolinici razvrstavaju se po veliini, a u obzir se uzima onoliko najveih kolinika koliko se odbornika bira u skuptinu jedinicu lokalne samouporave. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih kolinika na nju otpada.

Ako dve ili vie izbornih lista dobiju iste kolinike na osnovu kojih se dodeljuje jedan mandat, a nema vie neraspodeljenih mandata, mandat e se dodeliti listi koja je dobila vei ukupan broj glasova.

- 14 -

lan 48.

Mandati koji pripadaju odreenoj izbornoj listi dodeljuju se kandidatima sa te liste prema procentu glasova koji su kandidati osvojili u odnosu na ukupan broj upisanih biraa u izbornim jedinicama u kojima su kandidovani.

Prvi mandat u okviru broja koji je pripao odreenoj izbornoj listi izborna komisija e reenjem dodeliti kandidatu sa te liste koji je osvojio najvei procenat glasova u nekoj od izbornih jedinica. Postupak dodele mandata se ponavlja dok se ne raspodele svi mandati koji pripali odreenoj izbornoj listi.

Ako dva ili vie kandidata sa jedne izborne liste osvoje isti procenat glasova u svojim izbornim jedinicama, a za raspodelu je preostao samo jedan mandat, on e se dodeliti kandidatu sa veim brojem dobijenih glasova.

lan 49.

Rezultati izbora su konani kad je iscrpljen postupak za zatitu izbornog prava utvren ovim zakonom.

Izborna komisija u roku od 24 asa od utvrivanja konanih rezultata objavljuje rezultate izbora i izdaje odbornicima uverenje da su izabrani.

Rezultati izbora objavljuju se u slubenom glasilu jedinice lokalne samouprave.

Ako izborna komisija jedinice lokalne samouprave u propisanom roku ne objavi rezultate izbora ili ne izda uverenja, ove poslove e izvriti Republika izborna komisija u roku od narednih 48 asova. Izborna komisija jedinice lokalne samouprave obavezna je da bez odlaganja stavi na raspolaganje Republikoj izbornoj komisiji sve izborne materijale potrebne za objavljivanje rezultate izbora i izdavanje uverenja.

6. Ponovni izbori i prestanak mandata odbornika

lan 50.

Ponovni izbori sprovode se ako izborna komisija jedinice lokalne samouprave ili nadleni vii sud ponite izbore zbog nepravilnosti u sprovoenju izbora.

Ako se izbori ponite na pojedinom birakom mestu, glasanje se ponavlja samo na tom birakom mestu.

Izborna komisija donosi reenje o ponavljanju glasanja.

Rezultati izbora utvruju se po zavretku ponovljenog glasanja.

Ponovni izbori sprovode se najkasnije 15 dana od dana ponitenja izbora u izbornoj jedinici, odnosno sedam dana od dana ponitenja izbora na birakom mestu, na nain i po postupku utvrenim za sprovoenje izbora.

Ponovne izbore raspisuje izborna komisija jedinice lokalne samouprave.

Ponovni izbori se sprovode po listi kandidata koja je utvrena za izbore koji su poniteni, osim kad su izbori poniteni zbog nepravilnosti u postupku predlaganja kandidata.

lan 51.

Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:

1) podnoenjem ostavke;

2) donoenjem odluke o rasputanju skuptine jedinice lokalne samouprave;

- 15 -

3) ako je pravnosnanom sudskom odlukom osuen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje est meseci;

4) ako je pravnosnanom odlukom lien poslovne sposobnosti;

5) preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom , nespojive sa funkcijom odbornika;

6) ako mu prestane prebivalite na teritoriji jedinice lokalne samouprave;

7) gubljenjem dravljanstva;

8) ako nastupi smrt odbornika;

lan 52.

Odbornik kojem je prestao mandat zbog izbora na funkciju predsednika optine, odnosno zamenika predsednika optine, ostaje na izbornoj listi i moe ponovo stei mandat odbornika u skladu sa ovim zakonom, ako mu zbog razreenja prestane funkcija predsednika, odnosno zamenika predsednika optine i ako postoji upranjeno odborniko mesto koje pripada izbornoj listi sa koje je izabran.

Skuptina jedinice lokalne samouprave donosi odluku kojom utvruje da je odborniku prestao mandat danom nastupanja sluaja iz stava 1. ovog lana, osim u u sluaju podnoenja ostavke.

Mandat odbornika u sluaju podnoenja ostavke prestaje danom donoenja odluke skuptine.

Odbornik moe podneti ostavku usmeno na sednici skuptine jedinice lokalne samouprave, a izmeu dve sednice podnosi je u formi overene pisane izjave.

Posle podnoenja usmene ostavke odbornika, skuptina bez odlaganja, na istoj sednici utvruje da je odborniku prestao mandat.

O ostavci koju je odbornik podneo izmeu dve sednice, skuptina je duna da odlui na prvoj narednoj sednici.

Odbornik moe opozvati podnetu ostavku sve dok skuptina ne utvrdi prestanak njegovog mandata.

U sluaju kada skuptina obavetenje o nastupanju sluaja iz stava 1. taka 2) do 8) ovog lana dobije na sednici skuptine, duna je da bez odlaganja, na istoj sednici utvrdi da je odborniku prestao mandat, a ako ovo obavetenje dobije u periodu izmeu dve sednice, skuptina na prvoj narednoj sednici utvruje prestanak mandata odbornika.

lan 53.

Kada odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje izabran, mandat pripada izbornoj listi sa koje je izabran. Izborna komisija reenjem dodeljuje mandat sledeem kandidatu na izbornoj listi tog podnosioca, koji je od preostalih kandidata dobio najvei procenat glasova.

Kada odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje izabran, a na izbornoj listi sa koje je odbornik bio izabran nema kandidata za koje podnosilac liste nije dobio mandat, izborna komisija reenjem mandat dodeljuje odgovarajuem kandidatu sa izborne liste koja koja ima sledei najvei kolinik.

Ako dve ili vie izbornih lista imaju isti sledei najvei kolinik, mandat pripada izbornoj listi koja je dobila vei broj mandata.

Mandat novog odbornika traje do isteka mandata odbornika kome je prestaomandat.

- 16 -

Od kandidata se pre dodele mandata pribavlja pismena saglasnost da prihvata mandat.

Kandidatu za odbornika kojem se u skladu sa odredbama ovog lana dodeljuje mandat, izborna komisija jedinice lokalne samouprave, u roku od 24 asa od prijema pravnosnane odluke skuptine jedinice lokalne samouprave o prestanku mandata odbornika, izdaje uverenje da je izabran.

Odluka skuptine jedinice lokalne samouprave postaje pravnosnana, u smislu odredbe stava 6. ovog lana, protekom albenog roka ako protiv nje nije izjavljena alba, odnosno donoenjem sudske odluke kojom se izjavljena alba odbacije kao neblagovremena ili nedoputena ili odbija kao neosnovana.

lan 54.

Dnevni red sednice skuptine jedinice lokalne samouprave, na kojoj se donosi odluka u vezi sa mandatima odbornika, skuptina utvruje tako da se o mandatima odbornika odluuje pre ostalih taaka dnevnog reda.

Ukoliko nadleno radno telo skuptine jedinice lokalne samouprave ne dostavi blagovremeno izvetaj o razmatranju razloga za prestanak, odnosno potvrivanje mandata odbornika, skuptina jedinice lokalne samouprave moe doneti odluku u vezi sa mandatom odbornika i bez tog izvetaja ako utvreno injenino stanje prua pouzdan osnov za odluivanje.

Na odluke skuptine jedinice lokalne samouprave u vezi sa prestankom, odnosno potvrivanjem mandata odbornika, doputena je alba Upravnom sudu.

alba je doputena i u sluaju kada skuptina propusti da donese odluke iz stava 3. ovog lana.

U sluaju osnovanosti albe iz stava 4. ovog lana, sud donosi odluku kojom utvruje prestanak mandata, odnosno potvruje mandat odbornika.

Pravo na albu iz st. 3. i 4. ovog lana imaju odbornici, podnosioci izborne liste koja je uestvovala u raspodeli mandata, kao i kandidati sa izborne liste koja je uestvovala u raspodeli mandata.

alba iz stava 3. ovog lana podnosi se u roku od 24 asa od dana kada je doneta odluka skuptine jedinice lokalne samouprave, a alba iz stava 4. u roku od 24 asa od dana kada je zapoeta sednica na kojoj skuptina propustila da doneseodluku o mandatima odbornika, odnosno u roku od 24 asa od dana koji je odreen za odravanje sednice ako sednica skuptine nije odrana.

Odluka po albi donee se najkasnije u roku od 48 asova od dana prijema albe sa spisima.

7. Zatita izbornog prava

lan 55.

Svaki bira, kandidat za odbornika i podnosilac izborne liste ima pravo na zatitu izbornog prava, po postupku utvrenom ovim zakonom.

lan 56.

Bira, kandidat za odbornika i podnosilac izborne liste ima pravo da podnese prigovor izbornoj komisiji jedinice lokalne samouprave zbog nepravilnosti u postupku kandidovanja, sprovoenja, utvrivanja i objavljivanja rezultata izbora.

Prigovor se podnosi u roku od 24 asa od dana kada je doneta odluka, odnosno izvrena radnja ili uinjen propust.

- 17 -

lan 57.

Izborna komisija donee reenje u roku od 48 asova od prijema prigovora i dostaviti ga podnosiocu prigovora.

Ako izborna komisija jedinice lokalne samouprave usvoji podneti prigovor, ponitie odluku ili radnju.

lan 58.

Protiv reenja izborne komisije jedinice lokalne samouprave, moe se izjaviti alba Upravnom sudu.

alba se podnosi preko izborne komisije jedinice lokalne samouprave u roku od 24 od dostavljanja reenja.

alba odlae izvrenje osporenog reenja.

Izborna komisija jedinice lokalne samouprave duna je da odmah, a najkasnije u roku od 12 asova, dostavi sudu primljenu albu, kao i sve potrebne podatke i spise za odluivanje.

U postupku zatite izbornog prava sud shodno primenjuje odredbe zakona kojim se ureuje postupak u upravnim sporovima.

Odluku po albi sud e doneti najkasnije u roku od 48 asova od dana prijema albe sa spisima.

Odluka doneta u postupku po albi je pravnosnana i protiv nje se ne mogu podneti zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, niti zahtev za ponavljanje postupka, predvieni Zakonom o upravnim sporovima.

lan 59.

Ako sud usvoji albu, ponitie odluku ili radnju u postupku predlaganja kandidata, odnosno u postupku izbora odbornika ili e ponititi izbor odbornika.

Kada nae da osporenu odluku treba ponitititi, ako priroda stvari to dozvoljava i ako utvreno injenino stanje prua pouzdan osnov za to, sud moe svojom odlukom meritorno reiti izborni spor. Odluka suda u svemu zamenjuje poniteni akt.

Ako je po prigovoru, odnosno po albi, ponitena radnja u postupku izbora ili izbor odbornika, optinska izborna komisija jedinice lokalne samouprave je duna da odgovarajuu izbornu radnju, odnosno izbore, ponovi u roku predvienom ovim zakonom za ponovne izbore. Rok se rauna od dana donoenja odluke o ponitavanju.

lan 60.

Mandat odbornika poinje da tee danom potvrivanja mandata.

O potvrivanju mandata odbornika odluuje skuptina na konstitutivnoj sednici.

Konstitutivnu sednicu skuptine je duan da zakae predsednik skuptine iz prethodnog saziva, u roku od sedam dana od dana objavljivanja rezultata izbora, tako da dan odravanja sednice bude najkasnije u roku od 30 dana od dana objavljivanja rezultata izbora.

Ako predsednik skuptine iz prethodnog saziva ne zakae konstitutivnu sednicu u roku iz stava 3. ovog lana, konstitutivnu sednicu moe zakazati jedna treina odbornika iz novog saziva.

- 18 -

Konstitutivnom sednicom predsedava najstariji prisutni odbornik.

Ako odbornik iz stava 5. ovog lana odbije da predsedava konstitutivnom sednicom, pravo da predsedava ima najstariji prisutni odbornik koji to prihvati.

O potvrivanju mandata odbornika, na osnovu izvetaja verifikacionog odbora, skuptina odluuje javnim glasanjem. Prilikom utvrivanja kvoruma, kao i u radu i glasanju na konstitutivnoj sednici, mogu uestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa lanom 44. ovog zakona i koji imaju uverenje da su izabrani.

Kada skuptina posle konstituisanja odluuje o potvrivanju mandata novih odbornika, na sednici prilikom utvrivanja kvoruma, kao i u radu i glasanju, pored odbornika, mogu uestvovati i kandidati kojima su mandati dodeljeni u skladu sa lanom 48. ovog zakona i koji imaju uverenje da su izabrani.

Protiv odluke donete u vezi sa potvrivanjem mandata odbornika moe se izjaviti alba Upravnom sudu u roku od 24 asa od dana donoenja odluke skuptine jedinice lokalne samouprave.

Pravo na albu iz stava 9. ovog lana imaju podnosioci izbornih lista koji su uestvovali u raspodeli mandata, kandidati za odbornike na ovim izbornim listama, kao i odbornici kojima je potvren mandat ako im je odlukom o potvrivanju mandata povreeno neko pravo ili na zakonu zasnovan interes.

Odluku po albi sud e doneti najkasnije u roku od 48 asova od dana prijema albe sa spisima.

8. Trokovi sprovoenja izbora

lan 61.

Sredstva za sprovoenje izbora i finansiranje izborne aktivnosti za izbor odbornika skuptine optine obezbeuju se u budetu jedinice lokalne samouprave .

Na podneske i radnje u izbornom postupku ne plaa se taksa

9. Primena propisa o izboru narodnih poslanika

lan 62.

Odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika (,,Slubeni glasnik RS br. 35/00, 69/02 - dr. propis, 57/03 - US, 72/03 - dr. zakon, 18/04, 85/05 - dr. zakon, 101/05 - dr. zakon, 104/09 - dr. zakon, 28/11 US i 36/11), o izbornom materijalu, imenovanju u izborne komisije i birake odbore, birakim mestima, o obavetavanju graana o predloenim kanadidatima, o zabrani trajanja izborne propagande i objavljivanju prethodnih rezultata ili procene rezultata izbora, glasanju, utvrivanju i objavljivanju rezultata izbora, neplaanju poreza i doprinosa za sredstva koja se isplauju kao naknada za rad lica u organima za sprovoenje izbora i kaznama, shodno se primenjuju na izbor odbornika, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

III. IZBOR GRADONAELNIKA

lan 63.

Kandidata za gradonaelnika mogu predloiti, posebno ili zajedno politike stranke, koje svojim potpisima podri najmanje 3% biraa u optini.

Kandidata za gradonaelnika moe predloiti i grupa graana koju svojim potpisima podri najmanje 3% biraa u optini.

- 19 -

lan 64.

Gradska izborna komisija e, najkasnije pet dana po isteku roka za predlaganje kandidata, utvrditi listu kandidata za gradonaelnika po azbunom redu prezimena kandidata.

Na listi kandidata, uz lino ime kandidata, obavezno se navodi naziv predlagaa

Zatita izbornog prava na izborima za gradonaelnika se sprovodi u skladu sa odredbama za izbor odbornika

Odredbe o trokovima sprovoenja izbora za odbornike se shodno primenjuju na izbor gradonaelnika.

lan 65.

Podnosilac predloga kandidata za gradonaelnika moe povui predlog najkasnije do dana utvrivanja liste kandidata za gradonaelnika.

Svaki kandidat moe odustati od kandidature do dana utvrivanja liste kandidata za gradonaelnika.

Predlog se povlai, odnosno odustanak se izjavljuje u pismenom obliku.

lan 66.

Glasanje za gradonaelnika obavlja se glasakim listiem koga priprema i overava optinska izborna komisija.

Glasaki listi sadri:

1) naziv grada;

2) oznaku da se glasa za izbor gradonaelnika;

3) redni broj koji se stavlja ispred imena kandidata;

4) ime i prezime kandidata, prema redosledu utvrenom na listi kandidata, sa naznakom predlagaa.

lan 67.

Za gradonaelnika izabran je kandidat koji je dobio veinu glasova biraa koji su glasali.

Ako ni jedan kandidat u prvom krugu glasanja ne dobije veinu glasova biraa koji su glasali, u drugom krugu uestvuje dva ili vie kandidata koji su dobili jednak i istovremeno najvei broj glasova.

Glasanje u drugom krugu obavie se u roku od 15 dana, a izabran je kandidat koji je dobio najvei broj glasova.

Ako i u drugom krugu glasanja vie kandidata dobije jednak i istovremeno najvei broj glasova, glasanje se ponavlja u roku od osam dana od dana utvrivanja rezultata, sve dok jedan kandidat ne dobije najvei broj glasova.

lan 68.

Gradonaelniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:

1) podnoenjem ostavke;

2) ako je osuen na kaznu zatvora u trajanju od najmanje est meseci;

3) ako je pravosnanom sudskom odlukom lien poslovne sposobnosti;

- 20 -

4) ako mu prestane prebivalite na teritoriji optine;

5) gubljenjem dravljanstva;

6) ako vri poslove koji su zakonom odreeni kao nespojivi sa funkcijom gradonaelnika;

7) u sluaju smrti;

8) opozivom;

9) u drugim sluajevima predvienim zakonom.

Predsednik Narodne skuptine raspisuje u roku od 15 dana od prestanka mandata gradonaelnika izbore za gradonaelnika, ako do isteka mandata gradonaelnika nije ostalo manje od est meseci.

lan 69.

Predlog za opoziv gradonaelnika mogu podneti, posebno ili zajedno politike stranke, odnosno grupa graana, koje svojim overenim potpisom podri najmanje 10% biraa u optini pod uslovom da su potpisi skupljeni u roku od 15 dana.

Predlog za opoziv gradonaelnika moe podneti i skuptina grada dvotreinskom veinom glasova od ukupnog broja odbornika na osnovu odluke Ustavnog suda o povredi Ustava ili statuta grada od strane gradonaelnika.

Vlada Republike Srbije moe podneti inicijativu za opoziv gradonaelnika skuptini grada, ako oceni da se povereni poslovi ne obavljaju u skladu sa zakonom.

Ukoliko inicijativu za opoziv gradonaelnika od strane Vlade Republike Srbije podri skuptina grada dvotreinskom veinom ona se smatra predlogom za opoziv gradonaelnikaO predlogu za opoziv izjanjavaju se birai neposredno, tajnim glasanjem.

lan 70.

Gradonaelnik je opozvan ako je za njegov opoziv glasala veina biraa koja je glasala.

IV. KAZNENE ODREDBE

lan 71.

Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj politika stranka, koalicija odnosno druga politika organizacija ili drugo pravno lice koje prikuplja potpise suprotno odredbi lana 23. stav 4. ovog zakona.

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u politikoj organizaciji ili drugom pravnom licu novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i lice koje prikuplja potpise novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.

V. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 72.

Odredbe ovog zakona o izboru odbornika skuptina jedinica lokalne samouprave i izboru gradonaelnika primenjivae se od sprovoenja prvih narednih izbora za odbornike skuptina jedinica lokalne samouprave u pojedinim ili svim jedinicama lokalne samouprave i izbora za gradonaelnika.

- 21 -

lan 73.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o lokalnim izborima (,,Slubeni glasnik RS broj 129/07, 34/10 - US, 54/11), osim odredaba l.11. 15., 45. - 49. i 51. - 56. stav 7. koje e se primenjivati do sprovoenja izbora za odbornike skuptina jedinica lokalne samouprave po odredbama ovog zakona u pojedinim ili svim jedinicama lokalne samouprave.

lan 74.

Na izbor odbornika i gradonaelnika shodno se primenjuju odredbe Zakona o jedinstvenom birakom spisku (Slubeni glasnik RS, br. 104/09, 99/11).

lan 75.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije.

- 22 -

O B R A Z L O E NJ E

I . USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donoenje predloenog zakona sadran je u odredbi lana 97. taka 3. Ustava Republike Srbije kojom je, izmeu ostalog, utvreno da Republika Srbija ureuje i obezbeuje sistem lokalne samouprave; u odredbi lana 180. stav 3. Ustava kojom je utvreno da se odbornici biraju na period od etiri godine na neposrednim izborima tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom; u odredbama lana 191. st. 4. i 5. Ustava kojim se propisuje da skuptina optine odluuje o izboru izvrnih organa optine i da se izbor izvrnih organa ureuje zakonom.

II. RAZLOZI ZA DONOENJE ZAKONA

Ustav Republike Srbije utvruje pravo graana na lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika (lan 180. st.1i 2. Ustava). Odbornici se biraju na period od etiri godine na neposrednim izborima tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom (lan 180. stav 3. Ustava).

Iz izloenog proizlazi da je Ustav zakonodavcu prepustio da uredi izborni istem koji e u najveoj moguoj meri omoguiti graanima da u skuptinama u svojim jedinicama lokalne samouprave budu reprezentovani na onaj nain koji e doprineti ostvarivanju njihovih potreba i interesa i boljem i kvalitetnijem ivotu u lokalnoj zajednici.

Vaei Zakon o lokalnim izborima donet 2007. godine, u sutini, zadrao je proporcionalni izborni sistem na kojem je bio zasnovan i Zakon o lokalnim izborima iz 2002. godine. Osnovne karakteristike ovog sistema, koji je primenjen u poslednja dva izborna ciklusa, jeste postojanje jedne izborne jedinice, glasanje za izborne liste i izborni prag od 3% (Zakon iz 2002.) odnosno 5% (Zakon iz 2007. godine).

Primena odreenih reenja iz ovih zakona u praksi je pokazala velike nedostatke. Pre svega, graani nisu mogli da sutinski utiu na izbor svojih predstavnika u skuptini, budui da je nakon zavretka izbora, odbornike odreivao podnosilac liste, potpuno slobodno i bez konsultacije birakog tela. Karakteristika ovog sistema je, dakle, da u njemu graani mogu slobodno da glasaju, ali ne mogu i da biraju. Time se, u velikoj meri, ugroava ustavni princip neposrednosti izbora. Takoe, praksa je pokazala da podnosioci izborne liste prilikom dodeljivanja mandata nisu vodili rauna o ravnomernoj zastupljenosti kandidata iz razliitikih sredina sa teritorije jedinice lokalne samouprave. Zbog toga, veliki broj naseljenih mesta nije imao odbornike koji su mogli i eleli da valjano zastupaju interese graana koji su nastanjeni na tim podruijima. Veliki nedostatak postojeeg izbornog sistema jeste i da on ne omoguuje vrednovanje izbornih rezultata kandidata koji su se nalazili na izbornim listama, niti odraava odnos biraa prema pojedinim kandidatima. To je dalje omoguavalo da se u skuptini nau i odbornici koji, realno, nisu imali znaajniju podrku birakog tela.

Zbog svega navedenog, sada se predlae reenje koje predstavlja kombinaciju proporcionalnog izbornog sistema (primenjuje se prilikom pretvaranja ukupnog broja dobijenih glasova jedne izborne liste u broj mandata koje lista po tom osnovu dobija) i veinskog sistema (primenjuje se prilikom dodeljivanja mandata kandidatima sa te izborne liste). Na taj nain, u mnogo veoj meri se potuje volja biraa i istovremeno jaa reprezentativnost skuptine jedinice lokalne samouprave.

- 23 -

Zakon o lokalnim izborima iz 2007. godine je uneo veoma bitnu novinu, time to je predvideo nadlenost okrunih, sada viih sudova u reavanju izbornih sporova i omoguio sudsku zatitu odbornikih mandata i u postizbornom periodu. Dosadanja sudska praksa u primeni ovog zakona je pokazala da je uvoenje nadlenosti vieg suda doprinelo veem kvalitetu sudskih odluka. Jo je bitnije da je ranije postojea pravna praznina u oblasti prava na zatitu mandata konano popunjena i da je stvoren pravni mehanizam za reevanje i ove vrste sporova. Meutim, injenica je da jo uvek, iako u znatno manjoj meri, postoji neujednaena pravna praksa u ovoj oblasti te, samim tim, i odreeni stepen pravne nesigurnosti. U pojedinim sluajevima, neki okruni sudovi su zauzimali pravne stavove koji su odudarali od vladajue sudske prakse. Zbog toga, predlae se da nakon poetka rada Upravnog suda svi izborni sporovi budu u njegovoj nadlenosti. Ovo reenje je i pravno logino budui da se u izbornim sporovima shodno primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje postupak u upravnim sporovima.

Predlae se uvoenje neposrednog izbora gradonaelnika u svim gradovima Srbije. Ustavom Srbije je izriito predviena iskljuivo biranje predsednika optina od strane optinskih odbornika ime se ostavlja mogunost da graani sami u svojim gradovima biraju gradonaelnike. Oni se biraju apsolutnom veinom izalih biraa, tj relativnom u drugom krugu izbora. U poslednjih nekoliko decenija u Evropi je sve vei broj drava koje se opredeljuju za neposredan izbor gradonaelnika. Ovakvo reenje, pored toga to je omogueno Ustavom Republike Srbije, daje veu legitimnost izvrne vlasti izabrane od strane graana, a ne od uske grupe odbornika. Neposredni izbori pruaju vie mogunosti nezavisnim kandidatima da uestvuju u izbornoj trci sa strankama. Takoe, jasnijom podelom nadlenosti izmeu izvrne vlasti i lokalne legislative jaa kontrolna uloga skuptine. Neposredni izbori daju vei stepen svesti graanima o ponuenim konceptima ime se jaa veza izmeu graana i suda javnosti.

Dosadanja iskustva neposrednih izbora gradonaelnika (i predsednika optina) se baziraju na iskustvima Zakona o lokalnim izborima iz 2002. godine. Taj zakon je predviao veoma laku proceduru opoziva gradonaelnika ime se sistem lokalne vlasti esto dovodio u blokadu. Ovim zakonom predvia se model opoziva koji mora biti utemeljen kako na irokom konsenzusu u lokalnom predstavnikom telu tako i neposredno odobren od strane graana, tj od onih koji su i birali gradonaelnika. Predvia se i politika odgovornost skuptine grada ukoliko graani ne podre opoziv izabranog gradonaelnika. Time e se stvoriti legitiman, funkcionalan i odriv model lokalne samouprave blizak graanima.

III. OBJANJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINANIH REENJA

U glavi I. Predloga zakona (l. 1. - 9.) u osnovnim odredbama se odreuje predmet zakona, utvruje period na koji se odbornici i gradonaelnik biraju, odreuje dan prestanka mandata odbornika prethodnog saziva, definie aktivno i pasivno birako pravo, utvruje procedura odreivanja izbornih jedinica u jedinicama lokalne samouprave (u jedinici lokalne samouprave se utvruje onoliko izbornih jedinica koliko se odbornika bira u skuptinu jedinice lokalne samouprave), odreuje nadleni organ i procedura raspisivanja izbora za odbornike i gradonaelnike i utvruje da se u jedinicama lokalne samouprave u kojima ivi stanovnitvo meovitog nacionalnog sastava, omoguuje srazmerna zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u skuptinama.

U glavi II. Predloga zakona (l. 10. - 62.) u odnosu na organe za sprovoenje izbora, u osnovi su zadrana dosadanja reenja, s tim da su poslovi izborne komisije prilagoeni specifinostima predloenog kombinovanog izbornog sistema. U sporu o zakonitosti reenja o imenovanju stalnog sastava izborne komisije, kao i u

- 24 -

ostalim izbornim sporovima, utvreena je nadlenost Upravnog suda. Bitnu novinu predstavlja i odnos koji se uspostavlja izmeu izborne komisije jedinice lokalne samouprave i Republike izborne komisije. Tako je, po predloenom reenju, Republika izborna komisija duna da na traenje lokalne izborne komisije daje objanjenja o primeni izbornih propisa, a ovlaena je i da preuzme i izvri poslove iz nadlenosti lokalne izborne komisije ako ih ova ne izvri u zakonskom roku. Time se otklanja mogunost vrenja opstrukcije i blokade izbornog postupka, s tim da je u tom sluaju obezbeena i adekvatna sudska kontrola rada Republike izborne komisije.

Jedna od najbitnijih novina u predloenom zakonu tie se postupka kandidovanja. Naime, registrovane politike stranke, koalicije politikih stranaka i grupe graana, kao podnosioci izbornih lista, predlau svoje kandidate za odbornike po izbornim jedinicama. Kandidata mora svojim overenim potpisom podrati najmanje 30 biraa koji imaju prebivalite u datoj izbornoj jedinici, s tim da izborna lista treba da sadri kandidate u najmanje jednoj treini izbornih jedinica optine, odnosno grada. Izbornu listu podnosioca ine svi njegovi kandidati po utvrenim izbornim jedinicama. U optinama koje imaju manji broj biraa srazmerno je manji i broj potrebnih potpisa podrke. Predloenim reenjem se definie koalicija politikih stranaka, kao ovlaeni podnosilac izborne liste, utvruje se ko je ini, kao i kako se ureuju meusobni odnosi njenih lanica. Takoe, predvien je i nain osnivanja grupe graana kao uesnika izbora za odbornike. Inae, obaveze stranaka nacionalnih manjina i koalicija politikih stranaka nacionalnih manjina, bitno su umanjene, kako u pogledu broja prikupljenih potpisa podrke po jednom kandidatu, tako i u broju predloenih kandidata u odosu na ukupan broj izbornih jedinica. Ureen je nain na koji se utvruje poloaj stranke nacionalnih manjina i ko moe initi njihovu koaliciju.

Izbori se sprovode tako to bira glasa za samo jednog kandidata od onih koji su predloeni u toj izbornoj jedinici. Ukupan broj glasova koje je dobila izborna lista dobija se sabiranjem glasova koji su dobili kandidati te izborne liste u svim izbornim jedinicama. Kao i u vaeem zakonu, svakoj izbornoj listi pripada broj mandata srazmeran ukupnom broju glasova, a izborna komisija ih raspodeljuje primenom sistema najveeg kolinika. U raspodeli mandata uestvuju izborne liste koje su dobile najmanje 5% glasova od ukupnog broja glasova biraa koji su glasali u jedinici lokalne samouprave. Ovaj izborni prag ne vai za liste nacionalnih manjina.

Jedna od najbitnih novina u Predlogu zakona jeste da nakon zavretka izbora, o dodeli mandata vie ne odluuju podnosioci izbornih lista, ve mandati pripadaju kandidatima sa najveim procentom osvojih glasova. Naime, mandati koji pripadaju odreenoj izbornoj listi dodeljuju se kandidatima sa te liste prema procentu glasova koji su kandidati osvojili u odnosu na ukupan broj upisanih biraa u izbornim jedinicama u kojima su kandidovani. Prvi mandat u okviru broja koji je pripao odreenoj izbornoj listi izborna komisija reenjem dodeljuje kandidatu sa te liste koji je osvojio najvei procenat glasova u nekoj od izbornih jedinica. Postupak dodele mandata se ponavlja dok se ne raspodele svi mandati koji su pripali odreenoj izbornoj listi.

Osim novih reenja koja se tiu izborne procedure, Predlog zakona sadri i jedan broj odredaba koje imaju za cilj da otklone neke dileme u dosadanjoj primeni vaeeg zakona. Stoga su detaljnije regulisani rokovi i procedura po kojoj skuptina i sudovi postupaju prilikom odluivanja o potvrivanju i prestanku mandata odbornika. Iako odreena zakonska reenja, koja se odnose na postupak zakazivanja sednica skuptine, utvrivanje dnevnog reda i odluivanje o mandatima odbornika, po svojoj pravnoj prirodi pre spadaju u poslovniku materiju, iskustva u primeni vaeeg zakona pokazala su da je neophodno da se ova procedura detaljno razradi i obezbedi postupkom sudske kontrole. Ovo zbog toga, to je parlamentarna praksa

- 25 -

na lokalnom nivou obilovala primerima nepotovanja uobiajenih demokratskih pravila ponaanja u funkcionisanju skuptine, kao i najrazliitijim oblicima opstrukcije koja je imala za cilj blokadu rada lokalnih organa vlasti i izigravanje izborne volje biraa.

Donoenje Zakona o izboru odbornika predstavlja sastavni deo reforme izbornog zakonodavstva i za njegovu punu primenu neophodno je da otpone i primena drugih zakona iz te oblasti, kao i iz oblasti ureenja sudova. Zbog toga je prelaznim i zavrnim odredbama Predloga zakona predviena odloena primena odredaba koje se odnose na Dravnu izbornu komisiju i Upravni sud i to do poetka njihovog rada. Do tada, njihove zakonom predviene poslove, obavljae Republika izborna komisija, odnosno mesno nadleni okruni sudovi. Takoe, predvieno je da se do poetka primene zakona kojim se ureuje jedinstveni biraki spisak, na izbor odbornika shodno primenjuju odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika koje se odnose birake spiskove.

U glavi III. Predloga zakona (l. 63. - 70.) gradonaelnik se bira na neposrednim, tajnim izborima od strane svih punoletnih graana koji imaju prebivalite na jedinici lokalne samouprave, tj. grada. Da bi kandidat za gradonaelnika bio izabran, potrebno je da dobije veinu od ukupnog broja izalih biraa. Ukoliko nijedan kandidat ne uspe u tome, organizuje se drugi krug izbora gde se graani opredeljuju za jednog od dva najbolja rangirana kandidata iz prvog kruga. Kandidat koji dobije vie glasova biva izabran za gradonaelnika.

Usled veeg legitimiteta gradonaelnika, ovim zakonom se proiruju njegove nadlenosti u odnosu na izbor lanova optinskog vea koje on sam postavlja i u odnosu na otean postupak opoziva. Razlog za to je omoguavanje veeg stepena funkcionalnosti i efikasnosti izvrne vlasti.

Kontrolna funkcija skuptine grada se sastoji od toga to i dalje nijedna odluka ili bilo koji drugi gradski propis ne moe biti donet bez njene saglasnosti ime je sutinska funkcija predstavnikog tela ouvana.

U glavi IV. Predloga zakona (lan 71.) utvruje novane kazne za prekraje.

U glavi V. Predloga zakona (l. 72. - 75.) ureene su prelazne i zavrne odredbe, tako da e se odredbe ovog zakona o izboru odbornika i gradonaelnika primenjivati od sprovoenja prvih narednih izbora za odbornike i gradonaelnike. Zatim utvruje se prestanak vaeeg zakona o lokalnim izborima osim odredaba koje su navedene. Odreuje se primena odredaba zakona o jedinstvenom birakom spisku i da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku RS.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOENJE ZAKONA

Za sprovoenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budetu Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Donoenje ovog zakona po hitnom postupku se predlae iz razloga kako bi se doprinelo to boljem ostvarivanju potreba i interesa graana i njihovom kvalitetnijem ivotu u lokalnoj zajednici.