LOKALNIH JAVNIH USLUGA 10 - fukzasve.rs

UVEDITE FUK – SPREČITE KORUPCIJU, NETRANSPARENTNOST I LOŠ NADZOR:

“ANALIZA REZULTATA ISTRAŽIVANJA O OCENI KVALITETA PRUŽENIH USLUGA I

STANJU PRIMENE SISTEMA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE U

POSLOVANJU PRUŽALACA LOKALNIH JAVNIH USLUGA U TRI OKRUGA ZAPADNE

SRBIJE”

januar 2020. godine

Tim saradnika: Nenad Mihailović

Dr Momčilo Vasiljević Slavica Ilić

Dr Slobodan Ilić, autor Izveštaja

Page 2 of 32

UVEDITE FUK – SPREČITE KORUPCIJU, NETRANSPARENTNOST I LOŠ NADZOR: Izveštaj 1

S A D R Ž A J

1. SKRAĆENICE ................................................................................................................................... 3

2. UVOD ..……………………………………………………………………………………………………………………………………..... 4

3. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA …………………………………………………………………………………………………… 7

4. OPIS UZORKA ................................................................................................................................ 8

4.1. Opis uzorka Korisnika lokalnih javnih usluga ......................................................................... 8

4.2. Opis uzorka Pružalaca lokalnih javnih usluga ........................................................................ 9

5. ANALIZA REZULTATA ISTRAŽIVANJA O KORISNICIMA LOKALNIH JAVNIH USLUGA ......................... 10

5.1. Opšti zaključci analize rezultata istraživanja o Korisnicima lokalnih javnih usluga ............... 10

5.2. Rezultati istraživanja o Korisnicima lokalnih javnih usluga ................................................... 10

6. ANALIZA REZULTATA ISTRAŽIVANJA O PRUŽAOCIMA LOKALNIH JAVNIH USLUGA ........................ 15

6.1. Opšti zaključci analize rezultata istraživanja o Pružaocima lokalnih javnih usluga ............... 15

6.2. Rezultati istraživanja pojedinačnih kategorija Pružalaca lokalnih javnih usluga ................... 15

6.2.1. Pružaoci lokalnih javnih usluga – Javna komunalna preduzeća ..................................... 15

6.2.2. Pružaoci lokalnih javnih usluga – Javne ustanove .......................................................... 21

6.2.3. Pružaoci lokalnih javnih usluga – Jedinice lokalne samouprave: Gradske / Opštinske

Uprave ............................................................................................................................ 25

7. REZIME ISTRAŽIVANJA .................................................................................................................. 30

SADRŽAJ

Page 3 of 32


1. SKRAĆENICE

# SKRAĆENICA PUN NAZIV

COR Centar za održiv lokalni i regionalni razvoj Šušeoka

CJH Centralna jedinica za harmonizaciju

DEMCOM Democracy Commission Small Grants Program - Program malih grantova Komisije za demokratiju

EU Evropska unija

FUK Finansijsko upravljanje i kontrola

G(O)U Gradska (Opštinska) uprava

GUŠ Gradska uprava Šapca

JKP Javno komunalno preduzeće

JLS Jedinica lokalne samouprave

JU Javna ustanova

KJS Korisnici javnih sredstava

MF Ministarstvo finansija

KLJU Korisnici lokalnih javnih usluga

PLJU Pružaoci lokalnih javnih usluga

RG Radna grupa

RGP Radna grupa Projekta

RGPS Radna grupa Projektnog subjekta

RS Republika Srbija

SG Skupština Grada

SO Skupština Opštine

USAID Američka agencija za međunarodni razvoj

ZBS Zakon o budžetskom sistemu

Page 4 of 32


2. UVOD

Kreiranje “Izveštaja o analizi rezultata istraživanja o oceni kvaliteta pruženih usluga i stanju

primene sistema finansijskog upravljanja i kontrole u poslovanju Pružalaca lokalnih javnih usluga

u tri okruga Zapadne Srbije” je jedna od planiranih aktivnosti u realizaciji projekta “Uvedite FUK –

sprečite korupciju, nestransparentnost i loš nadzor” (Projekat), koji realizuje Centar za održivi

lokalni i regionalni razvoj Šušeoka (COR) uz podršku Programa DEMCOM 2019 (Program malih

grantova Komisije za demokratiju – Democracy Commission Small Grants Program), Ambasade SAD u

Srbiji.

Cilj sprovedenog istraživanja je kompleksan i usmeren je na ostvarenja u više pravca, i to: 1. Ocena

postojećeg stanja: stepena uvedenosti i primene sistema FUK u PLJU; nivoa kvaliteta usluga PLJU;

nivoa poznavanja kod KLJU - uticaja uvedenosti i primene sistema FUK na sprečavanje korupcije,

netransparentnosti, lošeg nadzora, nedovoljnog kvaliteta, neefikasnosti i neadekvatnost cena usluga

PLJU; 2. Utvrđivanje startne pozicije u pogledu implementacije sistema FUK kod posmatranih PLJU

kako bi se u budućnosti mogao ocenjivati ostvareni napredak; 3. Definisanje osnove, kao autputa

sprovedenog istraživanja i analiziranih dobijenih rezultata, za davanje preporuka osnivačima PLJU u

vezi sa potrebnim aktivnostima i njihovom dinamikom, kako bi se u ovoj važnoj oblasti za KLJU

približili relevantnoj praksi lokalnih samouprava država EU i njihovih JKP i JU.

U cilju uspešne demokratske transformacije društva neophodno je razvijati javne politike koje

rešavaju stvarne probleme lokalne društvene zajednice, uz unapređenje učešća građana, kao

Korisnika lokalnih javnih usluga (KLJU), u nadzoru nad trošenjem javnih resursa i transparentnošću

rada Pružalaca lokalnih javnih usluga (PLJU – lokalna administracija; javna komunalna preduzeća,

javne ustanove), kao i u borbi protiv pojave korupcije kod ovih subjekata. Ako javne politike

posmatramo kao pravac delovanja (“najvažniji izbor”) Grada / Opštine u svrhu postizanja

ekonomskih i društvenih ciljeva za koje verujemo da su u našem najboljem interesu, i ako na javne

politike gledamo kao na izbor prioriteta za finansiranje koji se odnose na konkretne oblasti i/ili

problem (budžetska – fiskalna transparentnost, interna finansijska kontrola, uvođenje i primena

sistema finansijskog upravljanja i kontrole, uspostavljanje službe interne revizije, digitalizacija

polovanja…), uz definisanje odgovornih osoba za njihovo sprovođenje i parametara kojima će se

meriti postignuti uspeh / efekti, onda je učešće građana, kao KLJU, u sprovedenom istraživanju bila

velika prilika da iskoriste mogućnost da iznesu svoje mišljenje.

Ovakavo istraživanje doprinosi sagledavanju realnog stanja u gradovima i opštinama izabrana tri

okruga u Zapadnoj Srbiji, kao i stepena i brzine ispunjenja uslova koji su postavljeni pred RS u

postupku pristupanja EU u pogledu Poglavlja 32 – Finansijska kontrola. Sprovedeno istraživanje

predstavlja pokušaj da se, sa izvršenom analizom dobijenih rezultata i na njoj zasnovanih preporuka,

doprinese ubrzavanju procesa integracije RS u EU. Teškoće i kašnjenja, koja prate ovaj proces, često

su tesno povezana sa postupkom i brzinom njegove implementacije i obično su posledica nedostatka

odgovarajućih kapaciteta, kako na nacionalnom, tako i na lokalnim nivoima.

Page 5 of 32


Sposobnost da se implementiraju određene javne politike EU u oblasti lokalnih javnih finansija su,

naravno, pitanje raspoloživih lokalnih kapaciteta i resursa PLJU, ali u velikoj meri i pitanje

opredeljenosti i spremnosti lokalnih političkih rukovodstava odnosno uprava PLJU, s jedne, i

inteziteta ispoljavanja zahteva građana, kao KLJU, s druge strane.

U nastojanju da se kod PLJU uvede i primeni sistem FUK da bi se povećala njihova transparentnost

rada, upodobio nadzor nad trošenjem javnih resursa i sprečile koruptivne radnje, civilni sektor kroz

istraživanja različite složenosti i obuhvata, realizovanih od pojedinih NVO, daje svoj značajni

doprinos.

Zahtev za kontinuiranim podizanjem kvantiteta i kvaliteta, efikasnosti i cena lokalnih javnih usluga,

koji KLJU permanentno upućuju PLJU, imperativno im nameće obavezu eliminisanja finansijskih

neracionalnosti i neravnoteža u cilju stvaranja uslova za ekonomski oporavak i dugoročno održiv

razvoj lokalnih zajednica.

Postepeno uvođenje i primena sistema FUK, ukazuje da su započete određene reformske aktivnosti

na nivou JLS, JKP i JU, a koje idu u pravcu ispunjavanja obaveza lokalnih KJS – PLJU, proizašlih iz

Poglavlja 32.

Cilj Izveštaja je da se upoznavanjem ciljane javnosti sa njegovim najvažnijim nalazima podižu

kapaciteti relevantnih aktera lokalnih društvenih zajednica, i to osnivača PLJU, oličenih u lokalnim

političkim rukovodstvima, kao i uprava JKP I JU, s jedne strane, a svakako i KLJU, s druge, čime se u

velikoj meri doprinosi njihovom sveukupnom dugoročnom održivom razvoju.

Glavni nalazi Izveštaja biće javnosti predstavljeni, tokom realizacije Projekta, u periodu februar – maj

2020. godine kroz sledeće aktivnosti: 1. Objavljivanjem na zvaničnim internet stranicama COR

(www.cor.co.rs) i Projekta (www.fukzasve.rs), 2. Na press konferenciji koja će biti održana u Valjevu;

3. Na sastancima Radne grupe Projekta i Radne grupe Projektnih subjekata; 4. Na sastanku sa

lokalnim rukovodstvom Grada Šapca, kao osnivača Projektnih subjekata, kao i na sastancima sa

zainteresovanim lokalnim političkim rukovodstavima gradova i opština tri okruga iz Zapadne Srbije,

osnivača drugih PLJU i upravama drugih PLJU; 5. U publikaciji pod nazivom “Izveštaj o analizi

početnog stanja primene sistema finansijskog upravljanja i kontrole u poslovanju Projektnih

subjekata”), i 6. Objavljivanjem pojedinih delova sprovedenog istraživanja u završnoj publikaciji

Projekta.

Izveštaj je pripremio COR tim koji su činili:

• dr Slobodan Ilić, autor Izveštaja, sa saradnicima:

o Nenad Mihilović, Koordinator Projekta “Uvedite FUK – sprečite korupciju,

netrasparentnost i loš nadzor”,

o dr Momčilo Vasiljević, član Projektnog tima, i

o Slavica Ilić, član Projektnog tima.

http://www.cor.co.rs/

http://www.fukzasve.rs/

Page 6 of 32


Autor Izveštaja je realizovao poslove kreiranja Upitnika, definisanje strukture uzorka, načina i

perioda sprovođenja istraživanja iz faze (1), zatim analizu primljenih upitnika iz faze (2), i posao

izrade Izveštaja iz faze (3). Saradnici COR su obavili posao koji se odnosio na neposredno

sprovođenje istraživanja iz faze (1), obradu primljenih popunjenih upitnika iz faze (2), i dizajniranje

oblika i izgleda Izveštaja iz faze (3).

Tim COR se zahvaljuje na izuzetnoj pomoći dobijenoj od ispitanika - zaposlenih u 11 JKP, 12 JU i 4

Gradske (Opštinske) uprave (Šabac, Valjevo, Mionica i Osečina), koji su pružili nesebičnu pomoć u

procesu istraživanja, kao i davanju potrebnih informacija neophodnih za izradu Izveštaja. Na kraju,

ovog Izveštaja ne bi bilo da se 210 ispitanika iz 9 JLS (4 grada: Šabac, Loznica, Valjevo i Užice, i 5

opština: Mionica, Lajkovac, Osečina, Čajetina, Bajina Bašta) iz tri okruga Zapadne Srbije u kojima se

realizuje Projekat, nije odazvalo i odgovorilo na pitanja iz Upitnika. Njima se specijalno zahvaljujemo

na ljubaznosti i saradnji. Svima, napred navedenima, se zahvaljujemo što su nam omogućili da

istražimo jedno veoma važno pitanje koje se odnosi na rasvetljavanje značaja uvođenja sistema FUK

u PLJU kao brane korupciji, netransparentnosti i lošem nadzoru, i sa dobijenim rezultatima

istraživanja upoznamo javnost.

Sprovedena istraživanja, izvršena analiza i izrađeni Izveštaj poslužiće učesnicima u Projektu da se

razvije i implementira moderan, poželjan, demokratski i održiv mehanizam zaštite od korupcije,

netransparentnosti i neadekvatnog monitoringa kod PLJU, što treba da rezultira povećanim

zadovoljstvom svih KLJU, pre svih – građana, preduzetnika i privrednika.

Page 7 of 32


3. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

Kreiranje predmetnog Izveštaja obuhvatilo je tri faze i to: (1) Kreiranje Upitnika, definisanje strukture

uzorka, načina i perioda sprovođenja istraživanja, kao i njegovo neposredno sprovođenje, (2) Obradu

i analizu primljenih Upitnika, i (3) Izradu Izveštaja. Prva faza je sprovedena u periodu od tri meseca

(oktobar, novembar, decembar 2019. godine), a druge dve, tokom januara 2020. godine.

Kao istraživački instrument je korišćen Upitnik, definisan od strane istraživača iz COR. Postojala su

dva Upitnika koja su se razlikovala u zavisnosti kojim ispitanicima su bili namenjeni. Upitnik koji je bio

namenjen KLJU (fizičkim i pravnim licima), sastojao se od 14 pitanja, dok je Upitnik namenjen

predstavnicima PLJU (JKP, JU i G/OU) imao 15 pitanja.

Istraživačka tehnika koja je primenjena sastojala se iz objavljivanja javnog poziva za popunjavanje i

dostavljanje Upitnika putem mejla (KLJU), dok je kod PLJU primenjivan kombinovani pristup:

neposredan kontakt licem u lice ili neposredan telefonski razgovor praćen mejl komunikacijom.

Istraživanje je bilo tako osmišljeno da njegovi analizirani, i javnosti saopšteni rezultati i preporuke

doprinesu efikasnijem funkcionisanju lokalnih društvenih zajednica iz tri okruga Zapadne Srbije.

Tokom obrade i analize primljenih Upitnika, na osnovu datih odgovora, članovi COR tima mogli su da

primete određenu “zakopčanost” ispitanika, izbegavanje davanja odgovora koji više odgovaraju

realnom stanju kod „škakljivih“ pitanja, kontradikcije u odgovorima na pojedina pitanja...

Ako se navedenim opservacijama pridoda i činjenica da naše građane nije lako zainteresovati za

izjašnjavanje gde treba da demonstriraju stepen znanja odnosno neznanja u vezi sa nekim stručnim

temama, slika o sprovedenom istraživanju se upotpunjuje.

Zbog svega navedenog, ostavljamo određenu rezervu u pogledu pojedinih rezultata istraživanja.

Njihovu punu validnost moguće je testirati, po protoku određenog vremena, ponovljenim

istraživanjem, koje bi bilo višestruko korisno. Ne samo da bi omogućilo proveru validnosti pojedinih

rezultata ovog istraživanja, već bi omogućilo primenu komparativnog pristupa uz „finija“ uporedna

sagledavanja vrlo važnih elemenata sistema FUK, kao segmenta internih finansijskih kontrola, i šire

posmatrano – lokalnih javnih finansija.

Page 8 of 32


4. OPIS UZORKA

Na osnovu metodologije koja je uspostavljena prilikom sprovođenja ovog istraživanja obuhvaćene su

dve kategorije ispitanika:

• Korisnici lokalnih javnih usluga, i

• Pružaoci lokalnih javnih usluga.

Kada govorimo o tipu i veličini uzorka naglašavamo da se radi o slučajnom uzorku od 210 punoletnih

građana tri okruga (Mačvanski, Kolubarski i Zlatiborski) iz Zapadne Srbije – KLJU (lokalne

administracije, javnih komunalnih preduzeća i javnih ustanova); predstavnici 11 javnih komunalnih

preduzeća (JKP), 12 javnih ustanova (JU) i 4 jednice lokalne samouprave (JLS) – PLJU.

Odabir ispitanika KLJU vršio se slučajnim uzorkovanjem, dok su se kod PLJU birali predstavnici prema

radnim mestima koji, shodno iskustvu istraživača COR, su najčešće anagažovani na poslovima

uvođenja sistema FUK, a koji su se prijavili da budu učesnici u Projektu.

4.1 Opis uzorka Korisnika lokalnih javnih usluga

(A1) Lokacija (prebivalište) ispitanika:

Posmatrano po okruzima Zapadne Srbije kojima pripadaju Korisnici lokalnih javnih usluga – KLJU

(210), zaključujemo da ih je najviše iz Mačvanskog okruga (46%), da ih slede oni iz Zlatiborskog

(38%), a najmanje je bilo ispitanika koji imaju prebivalište u Kolubarskom okrugu (16%).

(A2) Obrazovna struktura ispitanika:

Page 9 of 32


Prema stepenu stručnog obrazovanja, u strukturi KLJU, dominiraju ispitanici sa „Fakultet-om“ (43%),

a slede ih oni sa „Višom / Visokom školom“ (34%) i oni sa „Srednjom školom“ (21%), dok je najmanje

bilo onih sa „Osnovnom školom“ (2%).

(A3) Struktura poslovnog statusa ispitanika:

U strukturi KLJU dominiraju sa 77%, „Zaposleni“ ispitanici, slede ih sa 18% - „Učenici / studenti“ i

„Nezaposleni“ (3%), dok ih je najmanje sa po 1% „Preduzetnika“ i „Penzionera“.

4.2 Opis uzorka Pružalaca lokalnih javnih usluga

# KORISNIK JAVNIH SREDSTAVA BROJ KJS

1 Javna komunalna preduzeća 11

2 Javne ustanove 12

3 Gradske / opštinske uprave 4

UKUPNO 27

(B1) Lokacija (sedište) ispitanika:

Analizirani Korisnici javnih sredstava – KJS (27) imaju sedišta u 9 jedinica lokalne samouprave - JLS (4

grada: Šabac, Loznica, Valjevo i Užice, i 5 opština: Mionica, Lajkovac, Osečina, Čajetina, Bajina Bašta),

a posmatrano po okruzima zapadne Srbije, pripadaju Kolubarskom (59%), Mačvanskom (22%) i

Zlatiborskom (19%) okrugu.

(B2) Struktura radnih mesta ispitanika:

Među ispitanicima posmatranih KJS dominiraju sa 52%, oni čije je radno mesto „Šef / Rukovodilac“,

slede ih ispitanici koji imaju „Druga radna mesta“ (37%), dok je 11% ispitanika bilo na funkciji

„Direktora“.

(B3) Obrazovna struktura ispitanika:

Prema stepenu stručnog obrazovanja, dominiraju ispitanici sa „Fakultet-om“ (74%), a slede ih oni sa

„Višom / Visokom školom“ (26%), dok među ispitanicima nije bilo onih sa „Srednjom školom“.

Page 10 of 32


5. ANALIZA REZULTATA ISTRAŽIVANJA O KORISNICIMA LOKALNIH JAVNIH USLUGA

5.1 Opšti zaključci analize rezultata istraživanja o Korisnicima lokalnih javnih usluga

(1) Polovina (50%) ispitanika „ne zna“ – „nisu čuli“ za sistem FUK ili „vrlo malo zna“.

(2) 65% ispitanika „ne zna“ – „nisu čuli“ ili „vrlo malo zna“ da je od pre 11 godina (2009),

propisana zakonska obaveza da KJS moraju da uvedu i primenjuju sistem FUK.

(3) Rezultati istraživanja upućuju na zaključak da značajan broj ispitanika (60 – 70%), „ne zna“ ili

„vrlo malo zna“ da zato što izostaje uvođenje i primena sistema FUK u JKP / JU:

• oni koriste manje efikasne (često neefikasne) i skuplje lokalne javne usluge (68%

ispitanika);

• u njima su višestruko veće šanse za nastanak korupcije (68% ispitanika);

• njihovo poslovanje i rad su netransparentni (67%);

• nad njihovim poslovanjem je otežan i neadekvatan nadzor osnivača (67%), odnosno

otežan je nadzor javnosti nad trošenjem javnih resursa (66%).

(4) Više od polovine ispitanika (56%), podržava ideju da se zakonskim dopunama uvedu sankcije

za rukovodioce KJS koji ne uvedu i kontinuirano primenjuju sistem FUK, dok je ne podržava

samo 11% ispitanika.

(5) Kod JKP najbolje su ocenjeni lokalni pružaoci usluga „snabdevanja toplotnom energijom i

prirodnim gasom“ sa prosečnom ocenom 3.59, a najlošije pružaoci „parking usluga“ (3.00),

dok je kod JU najbolje ocenjena „ponuda i usluga Biblioteke“ sa prosečnom ocenom 4.19, a

najlošije „programi ponude i usluga u oblasti sporta i rekreacije“ (3.40). U komunikaciji i

saradnji sa pružaocima lokalnih javnih usluga, njihovi korisnici su ocenili da su tri najveće

prepreke: „obimna dokumentacija koju treba priložiti“ sa prosečnom ocenom 2.54, zatim

„nedostatak informacija o proceduri/dokumentaciji“ (2.65), pa „komplikovane

(nerazumljive) procedure“ (2.71).

5.2 Rezultati istraživanja o Korisnicima lokalnih javnih usluga

U nastavku su dati rezultati istraživanja po pitanjima postavljenim u Upitniku, na koja su ispitanici

davali odgovore.

1. Da li znate šta je sistem FUK?

Page 11 of 32


Pola ispitanika (50%) je izjavilo da znaju šta je sistem FUK, dok je druga polovina izjavila da

„vrlo malo zna“ (28%) odnosno da „ne zna“ (22%).

2. Da li Vam je poznato da je zakonska obaveza još od 2009. godine da korisnici javnih

sredstava (KJS) - opštinske uprave, JKP, JU - uvedu i primene sistem FUK?

U strukturi KLJU dominiraju sa 37% ispitanici koji „ne znaju“, slede ih sa 35% oni koji „znaju“,

a najmanje ih je oni koji su odgovorili da „vrlo malo znaju“ (28%) – što malo začuđuje!

3. Da li znate da je, zbog toga što JKP / JU ne uvode i ne primenjuju sistem FUK, nadzor

javnosti nad trošenjem javnih resursa u značajnoj meri otežan i često nemoguć?


a najmanje ih je oni koji su odgovorili da „vrlo malo znaju“ (28%).

4. Da li znate da zbog toga što JKP / JU ne uvode i ne primenjuju sistem FUK dobijate manje

efikasne i skuplje javne usluge?



Page 12 of 32


5. Da li znate da zbog toga što JKP / JU ne uvode i ne primenjuju sistem FUK, mogućnosti za

korupciju je kod njih višestruko veća?



6. Da li znate da zbog toga što JKP / JU ne uvode i ne primenjuju sistem FUK, njihovo rad i

poslovanje su vrlo netransparentni?



7. Da li znate da zbog toga što JKP / JU ne uvode i ne primenjuju sistem FUK, nadzor osnivača

nad njihovim radom i poslovanjem je u značajnoj meri otežan i neadekvatan?



Page 13 of 32


8. Da li ste upoznati sa radom JKP u Vašem gradu / opštini, koja pružaju navedene usluge i s

kojom ocenom bi ocenili njihove pružene usluge?

Najbolje su ocenjeni pružaoci usluga „snabdevanja toplotnom energijom i prirodnim gasom“

sa prosečnom ocenom 3.59, zatim pružaoci „pogrebnih usluga“ (3.41), pa pružaoci „pijačnih

usluga“ (3.35), a slede ih pružaoci usluga „vodovoda i kanalizacije“ (3.21) i usluga „čišćenja

ulica“ (3.10), dok su najlošije ocenjeni pružaoci „parking usluga“ (3.00).

9. Da li ste upoznati sa radom JU u Vašem gradu / opštini, koje pružaju navedene usluge i s

kojom ocenom bi ocenili njihove pružene usluge?

Najbolje je ocenjena „ponuda i usluga Biblioteke“ sa prosečnom ocenom 4.19, zatim

„muzejski program i ponuda“ (3.84), pa „galerijski program i ponuda“ (3.66), a slede ih

„pozorišni program i ponuda“ (3.46), dok su najlošije ocenjeni „programi ponude i usluga u

oblasti sporta i rekreacije“ (3.40).

10. Na osnovu ličnog iskustva, komunikacije i saradnje sa JKP i JU iz Vašeg grada / opštine,

molimo Vas da zaokružite jačinu (značaj) prepreka sa kojima ste se suočavali tako što

pored najveće prepreke zaokružite 1, pa redom do najmanje 6?

Page 14 of 32


Najveća prepreka sa kojom su se suočavali KLJU u komunikaciji i saradnji sa JKP / JU je

„obimna dokumentacija koju treba priložiti“ sa prosečnom ocenom 2.54, zatim „nedostatak

informacija o proceduri/dokumentaciji“ (2.65), pa „komplikovane (nerazumljive) procedure“

(2.71), a slede ih „predugo trajanje procesa“ (2.74) i „neljubaznost i neprofesionalnost

službenika“ (3.04), dok je, kao najmanja prepreka, ocenjena „cena ostvarivanja

prava/prateće dokumentacije/troškovi koje ste imali u postupku“ (3.05).

11. Da li podržavate da se zakonskim dopunama uvedu sankcije za rukovodioce KJS koji ne

uvedu i kontinuirano primenjuju sistem FUK?

Više od polovine ispitanika (56%), KLJU, podržava ideju da se zakonskim dopunama uvedu

sankcije za rukovodioce KJS koji ne uvedu i kontinuirano primenjuju sistem FUK, ovoj ideji se

protivi samo 11% ispitanika, dok je 33% ispitanika odgovorilo da „ne zna“.

Page 15 of 32


6. ANALIZA REZULTATA ISTRAŽIVANJA O PRUŽAOCIMA LOKALNIH JAVNIH USLUGA

6.1 Opšti zaključci analize rezultata istraživanja o Pružaocima lokalnih javnih usluga

1. Prvi zaključak koji „zvoni na uzbunu“ je da od posmatranih 27 KJS, samo u njih 7 (26%) je

uveden sistem FUK odnosno u njih 17 ili 63% nije uveden, dok se kod 3 KJS (11%) sistem FUK

uvodi.

2. Drugi zabrinjavajući zaključak se odnosi na podatak da od posmatranih 7 KJS kod kojih je

uveden sistem FUK, kod 3 KJS (43%) on postoji samo „na papiru“.

3. Sažimajući prva dva zaključka proizlazi treći, koji nam i onako loše rezultate oslikava još

„crnje“ jer nas upozorava na činjenicu da od posmatranih 27 KJS samo njih 4 ili 15% ima

uveden sistem FUK, koji je istovremeno funkcionalan odnosno koji se i praktično primenjuje.

4. Kod 3 KJS za koja su ispitanici izjavili da je sistem FUK uveden samo „na papiru“ a da se u

praksi ne primenjuje, razlog za takvo stanje je po njihovom mišljenju “Nepoznavanje koristi

koje donosi sistem FUK”.

5. Ispitanici iz 17 KJS (63%) su izjavili da njihova rukovodstva i zaposleni nisu imali obuku o

uvođenju i primeni sistema FUK, dok je odgovorilo da „ne zna“ 15% ispitanika (4 KJS).

6. Ispitanici iz 16 KJS (59%) su izjavili da kod njih nisu sačinili i usvojili „Registar rizika“, dok su

ispitanici iz 14 KJS (52%) izjavili da nisu sačinili i usvojili „Strategiju upravljanja rizicima“.

7. Za 15 KJS (55%) ispitanici su izjavili da nije sačinjen „Registar propisa“, a kod 12 KJS (44%) se

nije ni započelo sa identifikacijom i popisom poslovnih procesa.

8. Kod 13 KJS (48%), prema izjavi ispitanika, niti je imenovana Radna grupa zadužena za

uvođenje sistema FUK, niti je sačinjen i usvojen Plan aktivnosti za uvođenje sistema FUK, a

kod 11 KJS (41%) nije imenovan ni Rukovodilac zadužen za uvođenje sistema FUK.

9. Ispitanici iz 12 KJS (44%) su izjavili da oni ne dostavljaju godišnji Izveštaj o stanju sistema FUK

Centralnoj jedinici za harmonizaciju Ministarstva finansija Vlade RS, dok je odgovorilo da „ne

zna“ 26% ispitanika (7 KJS).

6.2 Rezultati istraživanja pojedinačnih kategorija Pružalaca lokalnih javnih usluga

6.2.1. Pružaoci lokalnih javnih usluga – Javna komunalna preduzeća

1. Zaokružite okrug u Zapadnoj Srbiji u kome je sedište JKP u kojem ste zaposleni?

Page 16 of 32


Analizirana javna (komunalna) preduzeća (11) imaju sedišta u 9 jedinica lokalne samouprave

(4 grada: Šabac, Loznica, Valjevo i Užice, i 5 opština: Osečina, Mionica, Lajkovac, Čajetina i

Bajina Bašta), a posmatrano po okruzima Zapadne Srbije, pripadaju Kolubarskom (46%) i

Zlatiborskom (36%) i Mačvanskom (18%) okrugu.

2. Zaokružite Vaše radno mesto?

Među ispitanicima iz posmatranih JKP dominiraju oni čije je radno mesto „Šef / Rukovodilac“

(64%), dok je ispitanika koji imaju „Druga radna mesta“ bilo 27%, odnosno „Direktora“ – 9%.

3. Zaokružite stepen stečenog obrazovanja?

Prema stepenu stručnog obrazovanja dominiraju ispitanici sa „Fakultet-om“ (73%), a sa

„Višom / Visokom školom“ (27%), dok ih nije bilo sa „Srednjom školom“.

4. Da li je u Vašem JKP imenovan Rukovodilac zadužen za uvođenje sistema FUK?

55% ispitanika je izjavilo da su u njihovim JKP imenovani Rukovodioci za uvođenje sistema

FUK, 36% da nisu imenovani, a odgovorilo je da „ne zna“ 9% ispitanika.

Page 17 of 32


5. Da li je u Vašem JKP imenovana Radna grupa zadužena za uvođenje sistema FUK?

Po 45% ispitanika je izjavilo da su u njihovim JKP imenovane odnosno da nisu imenovane

Radne grupe zadužene za uvođenje sistema FUK, dok je odgovorilo da „ne zna“ 10%

ispitanika.

6. Da li je u Vašem JKP urađen i usvojen Plan aktivnosti za uvođenje sistema FUK?

55% ispitanika je izjavilo da su u njihovim JKP urađeni i usvojeni Planovi aktivnosti za

uvođenje sistema FUK, njih 36% da nisu, a odgovorilo je da „ne zna“ 9% ispitanika.

7. Da li je Vaše JKP započelo sa identifikacijom i popisom poslovnih procesa?

46% ispitanika je izjavilo da su u njihovim JKP započeli sa identifikacijom i popisom poslovnih

procesa, njih 36% da nisu, a odgovorilo je da „ne zna“ 18% ispitanika.

Page 18 of 32


8. Da li je u Vašem JKP urađen „Registar poslovnih procesa“?

46% ispitanika je izjavilo da njihova JKP nisu sačinila „Registar poslovnih procesa“, njih 36%

da jesu, a odgovorilo je da „ne zna“ 18% ispitanika.

9. Da li je u Vašem JKP urađen i usvojen „Registar rizika“?

46% ispitanika je izjavilo da njihova JKP nisu sačinila „Registar rizika“, njih 36% da jesu, a

odgovorilo je da „ne zna“ 18% ispitanika.

10. Da li je u Vašem JKP urađena i usvojena „Strategija za upravljanje rizicima“?

46% ispitanika je izjavilo da njihova JKP nisu sačinila i usvojila „Strategiju za upravljanje

rizicima“, njih 27% da jesu, a odgovorilo je da „ne zna“ 27% ispitanika.

Page 19 of 32


11. Da li Vaše JKP dostavlja godišnji Izveštaj o stanju sistema FUK, Centralnoj jedinici za

harmonizaciju Ministarstva finansija RS?

Po 36% ispitanika je izjavilo da njihova JKP dostavljaju godišnji Izveštaj o stanju sistema FUK

odnosno da ga ne dostavljaju CJH MF Vlade RS, dok je odgovorilo da „ne zna“ 28% ispitanika.

12. Da li su Vaše rukovodstvo i zaposleni pohađali obuku za uvođenje i primenu sistema FUK?

55% ispitanika je izjavilo da njihova rukovodstva i zaposleni nisu imali obuku o uvođenju i

primeni sistema FUK, njih 27% da jesu, a odgovorilo je da „ne zna“ 18% ispitanika.

13. Ako u Vašem JKP nije uveden sistem FUK, koji je razlog za to?

Od 11 posmatranih JKP u njih 4 je uveden sistem FUK (36%), u jednom je u fazi uvođenja

(9%), a u 6 nije uveden (55%).

Page 20 of 32


Ispitanici iz 6 JKP kod kojih nije uveden sistem FUK, razmatrajući razloge za takvo stanje, su

se jednako (po 33,3%) izjasnili za svaki od tri ponuđena odgovora: 1. „Nezainteresovano

rukovodstvo da uvede sistem FUK”, 2. “Nepoznavanje koristi koje sistem FUK donosi”, 3. “Ne znam”.

14. Da li se uvedeni sistem FUK i praktično primenjuje u Vašem JKP?

Od 4 posmatrana JKP za koja su se ispitanici izjasnili da je u njima uveden sistem FUK, pola

ispitanika je izjavilo da je on uveden samo „na papiru“, dok je druga polovina izjavila da se

uvedeni sistem FUK i primenjuje u praksi.

15. Ako u Vašem JKP sistem FUK postoji samo “na papiru”, šta je razlog što se on praktično ne

primenjuje (sprovodi)?

Kod 2 JKP za koja su ispitanici izjavili da je sistem FUK uveden samo „na papiru“ a da se u

praksi ne primenjuje, razlog za takvo stanje kod jednog JKP je po mišljenju ispitanika

“Nepoznavanje koristi koje donosi sistem FUK”, dok je ispitanik iz drugog JKP odgovorio da „ne

zna“.

Page 21 of 32


6.2.2. Pružaoci lokalnih javnih usluga – Javne ustanove

16. Zaokružite okrug u Zapadnoj Srbiji u kome je sedište JU u kojoj ste zaposleni?

Analizirane javne ustanove – JU (12) imaju sedišta u 5 jedinica lokalne samouprave (3 grada:

Šabac, Valjevo i Užice, i 2 opštine: Mionica i Osečina), a posmatrano po okruzima Zapadne

Srbije pripadaju Kolubarskom (67%), Mačvanskom (25%) i Zlatiborskom (8%) okrugu.


Među ispitanicima iz posmatranih JU jednako su zastupljeni, sa po 42%, oni čije je radno

mesto „Šef / Rukovodilac“, odnosno oni ispitanici koji imaju „Druga radna mesta“, dok je

16% ispitanika bilo na funkciji „Direktora“.


Prema stepenu stručnog obrazovanja dominiraju ispitanici sa „Fakultet-om“ (67%), a sa

„Višom / Visokom školom“ (33%), dok ih nije bilo sa „Srednjom školom“.

Page 22 of 32


19. Da li je u Vašoj JU imenovan Rukovodilac zadužen za uvođenje sistema FUK?

58% ispitanika je izjavilo da u njihovim JU nisu imenovani Rukovodioci za uvođenje sistema

FUK, njih 33% da jesu, a odgovorilo je da „ne zna“ 9% ispitanika.

20. Da li je u Vašoj JU imenovana Radna grupa zadužena za uvođenje sistema FUK?

Više od pola ispitanika (67%) je izjavilo da u njihovim JU nisu imenovane, a njih 25% da jesu

imenovane Radne grupe zadužene za uvođenje sistema FUK, dok je odgovorilo da „ne zna“

8% ispitanika.

21. Da li je u Vašoj JU urađen i usvojen Plan aktivnosti za uvođenje sistema FUK?

3/4 ispitanika (75%) je izjavilo da njihove JU nisu sačinile i usvojile Planove aktivnosti za

uvođenje sistema FUK, njih 8% da jesu, a odgovorilo je da „ne zna“ 17% ispitanika.

22. Da li je Vaša JU započela sa identifikacijom i popisom poslovnih procesa?

Više od pola ispitanika (67%) je izjavilo da njihove JU nisu započele sa identifikacijom i

popisom poslovnih procesa, a njih 33% da jesu.

Page 23 of 32


23. Da li je u Vašoj JU urađen „Registar poslovnih procesa“?

84% ispitanika je izjavilo da njihove JU nisu sačinile „Registar poslovnih procesa“, njih 8% da

jesu, a isti procenat ispitanika odgovorio je da „ne zna“.

24. Da li je u Vašoj JU urađen i usvojen „Registar rizika“?

84% ispitanika je izjavilo da njihove JU nisu sačinile i usvojile „Registar rizika“, njih 8% da

jesu, a isti procenat ispitanika odgovorio je da „ne zna“.

25. Da li je u Vašoj JU urađena i usvojena „Strategija za upravljanje rizicima“?

67% ispitanika je izjavilo da njihove JU nisu sačinile i usvojile „Strategiju za upravljanje

rizicima“, njih 8% da jesu, a odgovorilo je da „ne zna“ 25% ispitanika.

26. Da li Vaša JU dostavlja godišnji Izveštaj o stanju sistema FUK, Centralnoj jedinici za


Page 24 of 32


67% ispitanika je izjavilo da njihove JU ne dostavljaju godišnji Izveštaj o stanju sistema FUK

CJH MF Vlade RS, a njih 8% da ga dostavljaju, dok je odgovorilo da „ne zna“ 25% ispitanika.


92% ispitanika je izjavilo da rukovodstva i zaposleni u njihovim JU nisu imali obuku o

uvođenju i primeni sistema FUK, dok je odgovorilo da „ne zna“ 8% ispitanika.

28. Ako u Vašoj JU nije uveden sistem FUK, koji je razlog za to?

Od 12 posmatranih JU, u njih 10 (84%) nije uveden sistem FUK, u 1 JU (8%) je uveden, dok se

trenutno uvodi u jednoj JU (8%).

Kod 10 JU kod kojih nije uveden sistem FUK, najviše ispitanika (78%) nisu znali razlog zašto u

njihovoj JU nije uveden sistem FUK, dok njih 22% smatraju da je razlog “Nepoznavanje koristi

koje sistem FUK donosi”.

Page 25 of 32


29. Da li se uvedeni sistem FUK i praktično primenjuje u Vašoj JU?

Za JU za koju se ispitanik izjasnio da je u njoj uveden sistem FUK, isti se izjasnio da se uvedeni

sistem FUK u praksi i primenjuje.

6.2.3. Pružaoci lokalnih javnih usluga – Jedinice lokalne samouprave: Gradske / Opštinske

uprave

30. Zaokružite okrug u Zapadnoj Srbiji kojem pripada JLS u kojoj ste zaposleni?

Analizirane Gradske/Opštinske uprave – G(O)U (4) se odnose na 4 jedinica lokalne

samouprave - JLS (2 grada: Šabac i Valjevo, i 2 opštine: Mionica i Osečina), a posmatrano po

okruzima Zapadne Srbije pripadaju Kolubarskom (75%) i Mačvanskom (25%) okrugu.


Među ispitanicima iz posmatranih JLS-G(O)U, polovinu (50%) čine oni čije je radno mesto

„Šef / Rukovodilac“, a drugu polovinu ispitanici koji imaju „Druga radna mesta“.

Page 26 of 32



Prema stepenu stručnog obrazovanja svi ispitanici imaju „Fakultet“ (100%).

33. Da li je u Vašoj JLS-G(O)U imenovan Rukovodilac zadužen za uvođenje sistema FUK?

75% ispitanika je izjavilo da su u njihovim JLS-G(O)U imenovani Rukovodioci za uvođenje

sistema FUK, a njih 25% su odgovorili da „ne znaju“.

34. Da li je u Vašoj JLS-G(O)U imenovana Radna grupa zadužena za uvođenje sistema FUK?

3/4 ispitanika (75%) je izjavilo da su u njihovim JLS-G(O)U imenovane Radne grupe zadužene

za uvođenje sistema FUK, dok je 25% ispitanika odgovorilo da „ne zna“.

35. Da li je u Vašoj JLS-G(O)U urađen i usvojen Plan aktivnosti za uvođenje sistema FUK?

3/4 ispitanika (75%) je izjavilo da su njihove JLS-G(O)U sačinile i usvojile Planove aktivnosti za

uvođenje sistema FUK, a njih 25% je odgovorilo da „ne zna“.

Page 27 of 32


36. Da li je Vaša JLS-G(O)U započela sa identifikacijom i popisom poslovnih procesa?

3/4 ispitanika (75%) je izjavilo da su njihove JLS-G(O)U započele sa identifikacijom i popisom

poslovnih procesa, a njih 25% je odgovorilo da „ne zna“.

37. Da li je u Vašoj JLS-G(O)U urađen „Registar poslovnih procesa“?

3/4 ispitanika (75%) je izjavilo da su njihove JLS-G(O)U sačinile „Registar poslovnih procesa“,

a njih 25% je odgovorilo da „ne zna“.

38. Da li je u Vašoj JLS-G(O)U urađen i usvojen „Registar rizika“?

Pola ispitanika (50%) je izjavilo da su njihove JLS-G(O)U sačinile i usvojile „Registar rizika“,

njih 25% da nisu, a isti procenat ispitanika je odgovorio da „ne zna“.

39. Da li je u Vašoj JLS-G(O)U urađena i usvojena „Strategija za upravljanje rizicima“?

Pola ispitanika (50%) je izjavilo da su njihove JLS-G(O)U sačinile i usvojile „Strategiju za

upravljanje rizicima“, njih 25% da nisu, a isti procenat ispitanika je odgovorio da „ne zna“.

Page 28 of 32


40. Da li Vaša JLS-G(O)U dostavlja godišnji Izveštaj o stanju sistema FUK, Centralnoj jedinici za


3/4 ispitanika (75%) je izjavilo da njihove JLS-G(O)U dostavljaju godišnji Izveštaj o stanju

sistema FUK, CJH MF Vlade RS, njih 25% da ne dostavlja.


3/4 ispitanika (75%) je izjavilo da su rukovodstva i zaposleni u njihovim JLS-G(O)U pohađali

obuku o uvođenju i primeni sistema FUK, a njih 25% je odgovorilo da „ne zna“.

42. Ako u Vašoj JLS-G(O)U nije uveden sistem FUK, koji je razlog za to?

Od 4 posmatrane JLS-G(O)U, u njih 2 (50%) je uveden sistem FUK, u jednu JLS-G(O)U (25%)

nije uveden, dok se trenutno uvodi u jednu JLS-G(O)U (25%).

Page 29 of 32


Kod JLS-G(O)U kod koje nije uveden sistem FUK, ispitanik nije znao razlog zašto nije uveden

sistem FUK, a ista situacija je bila i kod izjašnjavanja ispitanika u čijoj JLS-G(O)U se trenutno

uvodi sistem FUK.

43. Da li se uvedeni sistem FUK i praktično primenjuje u Vašoj JLS-G(O)U?

Od 2 posmatrane JLS-G(O)U za koje su se ispitanici izjasnili da je u njima uveden sistem FUK,

za jednu je ispitanik izjavio da je sistem FUK uveden i postoji samo „na papiru“, dok je

ispitanik iz druge JLS-G(O)U izjavio da se uvedeni sistem FUK u praksi i primenjuje.

44. Ako u Vašoj JLS-G(O)U sistem FUK postoji samo “na papiru”, šta je razlog što se on

praktično ne primenjuje (sprovodi)?

Kod JLS-G(OU) za koju se ispitanik izjasnio da u njoj uvedeni sistem FUK nije u funkciji, dakle,

postoji samo „na papiru“ odnosno ne primenjuje se u praksi, razlog za takvo stanje ispitanik

vidi prvenstveno u „Nepoznavanje koristi koje donosi sistem FUK”, ali smatra da ne treba

zanemariti ni „Nezainteresovanost rukovodstva da primeni sistem FUK”.

Page 30 of 32


7. REZIME ISTRAŽIVANJA

Na osnovu sprovedenog istraživanja i izvršene analize iznosimo rekapitulaciju opštih zaključaka po

najvažnijim elementima ovog Izveštaja.

(1) Veliko nepoznavanje javnosti sistema FUK. Polovina (50%) ispitanika „ne zna“ – „nisu čuli“

za sistem FUK ili „vrlo malo zna“.

(2) Veliko nepoznavanje javnosti postojanja propisane zakonske obaveze da KJS primene

sistem FUK u svom poslovanju. 65% ispitanika „ne zna“ – „nisu čuli“ ili „vrlo malo zna“ da je

od pre 11 godina (2009), propisana zakonska obaveza da KJS moraju da uvedu i primenjuju

sistem FUK.

(3) Veliko nepoznavanje javnosti da zbog izbegavanja KJS da u svom poslovanju primene

sistem FUK, KLJU plaćaju visoku cenu manifestovanu kroz nedovoljno efikasne i skuplje

lokalne javne usluge. Rezultati istraživanja upućuju na zaključak da značajan broj ispitanika

(60 – 70%), „ne zna“ ili „vrlo malo zna“ da zato što izostaje uvođenje i primena sistema FUK u

JKP / JU:

• oni koriste manje efikasne (često neefikasne) i skuplje lokalne javne usluge (68%

ispitanika);

• u njima su višestruko veće šanse za nastanak korupcije (68% ispitanika);

• njihovo poslovanje i rad su netransparentni (67%);

• nad njihovim poslovanjem je otežan i neadekvatan nadzor osnivača (67%), odnosno

otežan je nadzor javnosti nad trošenjem javnih resursa (66%).

(4) Iskazana visoka zainteresovanost javnosti da se uvedu zakonske sankcije za rukovodioce

KJS koji ne ispunjavaju propisanu obavezu primene sistema FUK. Više od polovine ispitanika

(56%), podržava ideju da se zakonskim dopunama uvedu sankcije za rukovodioce KJS koji ne

uvedu i kontinuirano primenjuju sistem FUK, dok je ne podržava samo 11% ispitanika.

(5) Kod JKP najbolje su ocenjeni lokalni pružaoci usluga „snabdevanja toplotnom energijom i

prirodnim gasom“ sa prosečnom ocenom 3.59, a najlošije pružaoci „parking usluga“ (3.00),

dok je kod JU najbolje ocenjena „ponuda i usluga Biblioteke“ sa prosečnom ocenom 4.19, a

najlošije „programi ponude i usluga u oblasti sporta i rekreacije“ (3.40). U komunikaciji i

saradnji sa pružaocima lokalnih javnih usluga, njihovi korisnici su ocenili da su tri najveće

prepreke: „obimna dokumentacija koju treba priložiti“ sa prosečnom ocenom 2.54, zatim

„nedostatak informacija o proceduri/dokumentaciji“ (2.65), pa „komplikovane

(nerazumljive) procedure“ (2.71).

(6) Mali broj KJS kod kojih je uveden sistem FUK. Zaključak koji „zvoni na uzbunu“ je da od

posmatranih 27 KJS, samo u njih 7 (26%) je uveden sistem FUK odnosno u njih 17 ili 63%

nije uveden, dok se kod 3 KJS (11%) sistem FUK uvodi.

Page 31 of 32


(7) Novi zabrinjavajući zaključak se odnosi na podatak da od posmatranih 7 KJS kod kojih je

uveden sistem FUK, kod 3 KJS (43%) on postoji samo „na papiru“.

(8) Mali broj KJS kod kojih se uvedeni sistem FUK praktično primenjuje. Sažimajući prva dva

zaključka proizlazi treći, koji nam i onako loše rezultate oslikava još „crnje“ jer nas upozorava

na činjenicu da od posmatranih 27 KJS samo njih 4 ili 15% ima uveden sistem FUK, koji je

istovremeno funkcionalan odnosno koji se i praktično primenjuje.

(9) Kod 3 KJS za koja su ispitanici izjavili da je sistem FUK uveden samo „na papiru“ a da se u

praksi ne primenjuje, razlog za takvo stanje je po njihovom mišljenju “Nepoznavanje koristi

koje donosi sistem FUK”.

(10) Visoko učešće KJS čija rukovodstva i zaposleni nisu imali obuku o uvođenju i primeni

sistema FUK. Ispitanici iz 17 KJS (63%) su izjavili da njihova rukovodstva i zaposleni nisu

imali obuku o uvođenju i primeni sistema FUK, dok je odgovorilo da „ne zna“ 15% ispitanika

(4 KJS).

(11) Natpolovično učešće KJS koji nisu sačinili i usvojili “Registar rizika” odnosno „Strategiju

upravljanja rizicima“. Ispitanici iz 16 KJS (59%) su izjavili da kod njih nisu sačinili i usvojili

„Registar rizika“, dok su ispitanici iz 14 KJS (52%) izjavili da nisu sačinili i usvojili „Strategiju

upravljanja rizicima“.

(12) Natpolovično učešće KJS koji nisu sačinili “Registar poslovnih procesa”, a više od 40% njih

nije ni započelo ovaj posao. Za 15 KJS (55%) ispitanici su izjavili da nije sačinjen „Registar

procesa“, a kod 12 KJS (44%) se nije ni započelo sa identifikacijom i popisom poslovnih

procesa.

(13) Skoro polovina KJS nije imenovala ni Radnu grupu zaduženu za uvođenje sistema FUK, niti

je sačinila i usvojila Plan aktivnosti za uvođenje sistema FUK, a više od 40% njih nije

imenovalo ni Rukovodioca zaduženog za uvođenje sistema FUK. Kod 13 KJS (48%), prema

izjavi ispitanika, niti je imenovana Radna grupa zadužena za uvođenje sistema FUK, niti je

sačinjen i usvojen Plan aktivnosti za uvođenje sistema FUK, a kod 11 KJS (41%) nije imenovan

ni Rukovodilac zadužen za uvođenje sistema FUK.

(14) Visoko učešće KJS čija rukovodstva ne dostavljaju CJH, godišnji Izveštaj o stanju sistema

FUK. Ispitanici iz 12 KJS (44%) su izjavili da oni ne dostavljaju godišnji Izveštaj o stanju

sistema FUK, CJH MF Vlade RS, dok je odgovorilo da „ne zna“ 26% ispitanika (7 KJS).

Page 32 of 32


Ovaj Izveštaj o sprovedenom istraživanju se finansira delom iz sredstava odobrenih od

strane Sjedinjenih Američkih Država. Za ovde navedena mišljenja,

nalaze i zaključke odgovoran je COR i oni ne moraju nužno da

odražavaju stavove Vlade Sjedinjenih Američkih Država.

This Research Report was funded in part by a grant from the

United States Department of State. The opininions, findings and

conclusions stated herein are those of the COR and do not

necessarily reflect those of the United States Department of State.

Documents

LOKALNIH JAVNIH USLUGA 10 - fukzasve.rs