M. R. Hol~Islednica

8/11/2019 M. R. Hol~Islednica

1/405

M.R. HolIslednica


2/405

PROLOG

Prvi le koji je Deni ikada videla bilo je telo njenog

dede. Posmatrala je baku koja je jecala u zguvanumaramicu, sklapajui kapke svojih praznih oiju, kakootro odbacuje ponuenu ruku, kada je Denina majkaposegnula da je zagrli i utei. Tu reakciju nikada nijezaboravila: optuujua, surova, i potpuno instinktivna. Aak i tada, kao jedanaestogodinja devojica, osetila je togasa u pogledima koji su usledili, oporu i neslavnu

prolost koja se smirila i ugnezdila iza crta lica stare ene,sve dok, sedam godina kasnije, i ona sama nije nevoljnoispustila duu u istom krevetu.

Dok je na groblju stajala iza oca i dok su sanduknezgrapno sputali u raku, postala je svesna da tiinaodraslih koja ju je okruivala sadri neki otrov takostraan da joj se grlo steglo i nije mogla da zaplae.

Mnogo godina kasnije, kada je ve duboko zala uproblematino punoletstvo, utisci ta dva dogaajaiskristalisali su se u saznanje da su u prisustvu smrti ljudinajosetljiviji na istinu, a da su u prisustvu istinenajosetljiviji na smrt.

Upravo je taj blesak saznanja, steen one noi kadajuje bivi mu doekao s papirima za razvod, spreio da sebaci kolima s litice ili skoi pod zahuktali voz. Moda, ali

samo moda, uspela je sebe da uveri, mrane misli koje jeprogone nisu nita drugo do znaci upozorenja na opasnomi strmoglavom putu s koga jo moe bezbedno da sie.

est meseci kasnije i dalje je bila daleko od svog cilja,ali mnogo blie nego te noi kada ju je samo blesakpamenja, doveden u iu s previe vina, vratio nazad saivice. Gledajui je sada, niko ne bi mogao ni da pomisli daje nekada neto polo naopako. Tog blistavog junskogjutra, prvog jutra njene nove karijere, izgledalo je da je navrhuncu ivota.


3/405

1

MALOLETNI DELINKVENT

PRONAEN OBEEN

Deni Vils, star etrnaest godina, pronaen je obeen oomu napravljenu od krevetskog arava i zavezanu zareetke na prozoru njegove sobe u maloletnikom kazneno-popravnom domu Portshed. Telo je pronaao gospodinjanSmirski, radnik odravanja u tom privatno voenomobjektu, koji je doao da proveri zapueni toalet.

Dete iz rasno meovitog braka, Vils je odsluio svegadeset dana svoje etvoromesene zatvorske kazne preva-spitavanja, koju je izrekao Sud za maloletnike iz SevernVejla. Policija je pozvana na uviaj ali detektiv Alan Tejt jerekao novinarima da nema osnova da surnnja da nije tosam uradio.

Sin dvadeset devetogodinje Simon Vils, Deni je bio

najstariji od estoro dece, od kojih nijedno dvoje, prematvrdnjama najbliih komija, nije imalo istog oca.

Njegov kriminalni dosje sadrao je prekraje vezane zakorienje droge, naruavanje javnog reda i mira inasilniko ponaanje. Zatvorili su ga nakon presude zanasilnu krau flae votke iz radnje gospodina Ali Kana unaselju Broudlends, u Sautmidu. Tokom tog razbojnitva,Vils je lovakim noem pretio vlasniku radnje, gospodinuAli Kanu, pretei da e da mu izvadi (njegovo) emigrantskosrce. U vreme razbojnitva bio je u prekrajuantisocijalnog ponaanja i u reimu kunog pritvora izreenim svega dve nedelje ranije zbog posedovanja kreka.

Stiven Sah, iz Sautmidske graanske akcije, rekao jeda je Vils bio opasan i dobro poznat maloletni delinkvent, ida njegova smrt treba da bude opomena ostalim mladim

huliganima.

Bristolske veemje novosti


4/405

Kratak i neslavan ivot Denija Vilsa okonao se malo

pred zoru predivnog prolenog jutra u subotu 14. aprila.Kako je imao, valjda sudbinskom koincidencijom, svega

etrnaest godina i nekoliko dana, to mu je doneloneeljenu poast najmlae zatvorske rtve modernihvremena.

Niko osim njegove majke i najstarije od njegove trisestre nije prolio ni suzu zbog njegove smrti.

Denijev le, teak nepunih pedeset kilograma, umotanje u beh plastini arav i odloen na kolica u hodnikumrtvanice Oblasne bolnice Severn Vejlpreko vikenda.

U ponedeljak u osam sati ujutru, glavni patolog NilPiterson, vitak etrdesetpetogodinji veteran tog posla,bacivi pogled na uzdune masnice koje su se pruale uzvrat zakljuio je da je u pitanju samoubistvo, ali protokolje zahtevao potpunu autopsiju, bez obzira na ono to jeoigledno.

Kasnije tog popodneva, Pitersonov kratak izvetaj

leao je na stolu Harija Marala, islednika oblasti SevernVejl. Pisalo je:

IBolest ili uzrok koji je

izazvao smrt: a) Nedostatak vazduhaizazvan guenjem

Sporedni razlozi b) Nema ih

IIOstali razlozi koji su mogli da izazovu smrt a nisu

povezani sboleu ili razlozima koji su jeizazvali Nema ih

Patoloka stanja koja su prisutnaali po miljenju strumjaka nisu


5/405

izazvala smrt nitijoj doprinela Nema ih

Da li se preporuuju labaratorijskeanalize koje mogu da utvrdeuzrok smrti Ne

NapomeneOvaj etrnaestogodinjak je naen obeen o omu

napravljenu od arava okaenu o prozorsku reetku.Uzdune povrede na vratu, odsustvo frakture jezinekosti i nekvoze na modanom tkivu odgovavajusamoubistvu.

Hari, umorni pedesetosmogodinjak koji se borio sgojaznou, lakim oblikom angine pektoris i finansijskimproblemima zbog svoje etiri erke tinejderke, propisno jeotvorio pretres u utorak 17. aprila, koji je smesta odgodiodo dobijanja buduih nalaza. ekao je dve nedelje, do 30.aprila, i u toku jednog radnog dana sakupio dokaze odnekoliko lanova tima zaposlenih u kazneno-popravnom

domu. Sasluavi njihove meusobno usklaene izjave,predloio je osmolanoj poroti da donese zakljuak osamoubistvu.

Drugog dana pretresa porota se sloila.U sredu 2. maja, Hari je odluio da ne odri pretres

povodom smrti petnaest godina stare narkomanke KetiTejlor i umesto toga je potpisao umrlicu potvrujui da je

premmula usled prevelike doze heroina unetogintravenozno. To je bio njegov poslednji znaajniji in usvojstvu dravnog islednika. Trideset est sati kasnije,probudivi se iz neobino okrepljujueg sna, njegovasupruga ga je nala kako lei pored nje u krevetu hladankao led. Porodini lekar, dugogodinji prijatelj, bio jesrean to moe njegovu smrt da pripie prirodnimuzrocima sranom udaru potedevi ga tako

ponienja obdukcije.Hari je kremiran nedelju dana kasnije, istog dana i u


6/405

istom krematorijumu kao i Deni Vils. Tehniar zaduen zasakupljanje pepela i delova kostiju iz retorte peikrematorijuma bio je po obiaju vie nego nesavestan;urne predate dotinim porodicama sadravale su

pomeane ostatke nedavno preminulih. Harijeva urna jeispranjena u jednom uglu glosterirskog polja, gde seHari udvarao svojoj supruzi. U propratnoj dirljivojceremoniji, njihove erke su itale stihove Vordsvorta,Tenisona, Greja i Kitsa.

Denijevi ostaci su rasuti po krematorijumskoj Batiuspomena. Na mermernim ploama postavljenim izmeugrmova rua pisalo je lepota iz pepela, ali iz potovanja

prema svim drugim religijama osim one koja je dala te reiutehe i nadahnua, biblijska referenca je uklonjenadletom.

Hari bi se tome nasmejao, zatresao bi glavom, i udiose tim malim, pakosnim umovima koji su odluili kolikideo istine drugi treba da znaju.


7/405


8/405

Doktor Alen klimnu glavom, kao da je to neto saime je ve imao iskustva.

Moete li biti odredeniji? Moete li da izdvojiteupravo ono ega se najvie plaite?

Deni je pogledala kroz prozor u prizemlju na deotravnjaka, zelenu, sterilnu urednost koja je ponitavalasopstvenu svrhu.

Krivi mene... Iako je njegovo neverstvo okonalona brak, i njegovo insistiranje da sam izabrala karijeruumesto da budem majka, kao i njegova odluka da se boriza starateljstvo. On i dalje krivi mene.

ta vam prebacuje?

Da sam sebini gubitnik.Da li vam je to stvarno i rekao?Nije morao.Rekli ste da je ohrabrivao vau karijeru... Da li je to

krivica koju prebacujete sebi?Mislila sam da je ovo psihijatrija, a ne

psihoanaliza.

Gubljenje starateljstva nad sinom garantovano jeuzburkalo svu silu negativnih oseanja.Nisam ga izgubila nego sam pristala da ivi sa

ocem.Ali to je ba ono to je on hteo, mislim, zar ne?

Vaa bolest je uzdrmala njegovu veru u vas.Uputila mu je pogled koji je trebalo da ga opomene da

je bilo dosta. Ne treba joj neki tridesetogodinji doca da jojobjanjava zato su joj ivci napeti, samo joj treba jojedan recept za temazepam.

Doktor Alen se odnosio prema njoj temeljno,posmatrajui je kao sluaj koliko je ona mogla da vidi koji bi trebalo da bude reen.

Vi ne mislite da ste prihvativi posao islednicedoveli sebe u opasnost da se precenite?

Deni je progutala rei koje je elela da ispali kanjemu i prisilila se na popustljiv osmeh.Prihvatila sam ovaj posao jer je predvidljiv, siguran,


9/405

dobro plaen. Nemam efa. Ne odgovaram nikome.Osim mrtvima... i njihovim porodicama. Posle petnaest godina rada u porodinom pravu

mrtvi dou kao prieljkivano olakanje.

Njen odgovor ga je zainteresovao. Nagnuo se ka njoj srevnosnim izrazom, spreman da to dublje proui. Deni jepresekla:

Vidite, simptomi su s vremenom sve slabiji. Moguda radim, funkcionalna sam, a blaga terapija mi pomaeda povratim kontrolu. Cenim vau brigu, ali mislim da etese sloiti da radim sve da vratim ivot na pravi put. -Pogledala je na sat. A sada stvarno moram da krenem

na posao.Doktor Alen se naslonio u svojoj stolici, razoaran

njenom reakcijom. Ako dozvolite, uveren sam da bismo mogli da

napravimo pomak, moda da uspemo da uklonimo svakuopasnost od doivljavanja jo jednog sloma.

Nije to bio slom.

Epizoda, onda. Nesposobnost da se borite.Deni je susrela njegov pogled, i shvatila da i tako

mlad i nespretan ipak ima mo nad njom. Naravno da ne elim da se to ponovi. Volela bih da

nastavimo ovaj razgovor drugi put, ba ste bili od pomoi,ali sada stvarno moram da idem. Ovo mi je ipak prvi danna poslu.

Uveren u izvesnost sledeeg sastanka, posegao je zasvojim dnevnikom.

Ja sam deurni svakog drugog petka kako bibilo oko pet i trideset, tako da moemo da ostanemo kolikogod bude potrebno?

Deni se osmehnula i sklonila svoju tamnosmeukosu s lica.

To zvui savreno.

Dok je upisivao zakazani sastanak rekao je: Nee vam smetati ako vam postavim jo samonekoliko pitanja tek sigurnosti radi?


10/405

Samo napred. Da li ste se nedavno hotimice istili ili povraali? Ba ste temeljni.Pruiojoj je knjiicu, ekajui odgovor.

Povremeno. Iz nekog posebnog razloga?Slegla je ramenima. Ne volim da se oseam debelo.Pogledao joj je u noge bez svesne namere, zacrvenevi

se malo kad je shvatio da ga je opazila. Ali vi ste vrlo vitki. Hvala. Oigledno je da sistem radi.

Zaronio je u svoju belenicu, skrivajuiposramljenost.

Da li ste uzimali neke lekove bez recepta? Ne. Posegla je za svojom novom sjajnom konom

aktovkom. Jesmo li zavrili? Obeavam da vas neutuiti.

Samo jo neto. Proitao sam u ranijim belekama

doktora Trevisa da ste imali prazninu u pamenju utrajanju od dvanaest meseci kada ste bili mali izmeuetvrte i pete godine.

Njegove beleke bi takoe trebalo da sadre da samizmeu pete i trideset pete godine bila relativno srena,pomislila je.

Doktor Alen je strpljivo prekrstio ruke u krilu: Radujem se to ete biti moj pacijent, gospoo

Kuper, ali morate znati da e taj zid odbrane koji stepodigli jednog dana konano pasti. Bolje da vi birate vremenego da ono bira vas.

Deni slabo klimnu glavom, oseajui kako joj srcepoinje da lupa, pritisak u slepoonicama da raste, iperiferni vid se suava. Ustala je naglo, prizvavi bes zbogsvoje slabosti u pomo kako bi suspregnula nadolazei

oseaj panike. Trudei se da zvui oputeno ali i poslovno,ree: Sigurna sam da emo se dobro slagati. Mogu li


11/405

sada da dobijem svoj recept?Doktorje pogledao. Posegnuo je za perom. Osetila je

da je proitao njene simptome, ali da je previe uviavanda to spomene.

Deni je podigla tablete u apoteci i progutala dvakomada s gutljajem dijetalnog sprajta im je sela u svojautomobil, uveravajui se da je to samo nervoza zbogprvog radnog dana. ekajui da lek pone da deluje,proverila je minku u ogledalcu i prvi put bila blagoohrabrena onim to vidi. Nije loe, makar spolja; izgleda

bolje nego njena majka u tim godinama...Posle samo nekoliko sekundi osetila je da magijatableta poinje da radi, oputajui joj miie i krvnesudove, irei toplinu njenim telom kao aa ardoneapopijena na prazan stomak. Ubacila je klju u bravu iizvezla svoj stari golf s parkinga.

Dok je Tina Tarner tretala sa stereo-ureaja, ona segmizavo kretala kolonama vozila ka obilaznici na krajugrada, ula na istoni deo autoputa M4 i nagazila gas dodaske. Vozei prema suncu, preletela je pet kilometarapravca starog severnskog mosta sa sto trideset na sat.Stubovi nosai, s kojih je most neverovatno visio samo naelinim kablovima debelim svega nekoliko centimetara,izgledali su joj velianstveno: simboli nepobedive snage inade. Gledajui preko bletave plave vode koja se pruala

ka maglovitom horizontu, pokuala je da stvar sagleda svedrije strane. U roku od godinu dana emotivno se skrila,zbog ega je morala da napusti posao, preivela je gadanrazvod, izgubila starateljstvo nad svojim maloletnim sinomi poela je iz poetka u novom domu i s novom profesijom.Bila je povreena, ali ne i pobeena. I odluna u nameri,vie nego ikada, da je ono to je istrpela samo uini jaom.

Vozei se kroz guvu u centar Bristola, osetila senepobedivom. Ma ta zna taj psihijatar? ta je on u ivotupreiveo?


12/405

Nek ide do avola. Ako joj ikada vie budu trebaletablete, nabavie ih preko interneta.

Njena nova kancelarija nalazila se u izbledelojdordijanskoj gradskoj zgradi u Jamajanskoj ulici naskretanju s junog kraja Vajtlediskog puta. Posle muke snalaenjem parkinga u blizini, prvi put joj je ipak prilapeice. Zgrada se nije mogla nazvati velikom. S troja vrataokrenutih ka raskrsnici s glavnim putem, stajala je izmeuzaputene azijske bakalnice i novinskog kioska na uglu,koji je bio u jo gorem stanju. Dola je do ulaznih vrata i

pogledala u dve bronzane table. Prvi i drugi spratzauzimao je arhitektonski biro, Planter i kompanija',prizemlje je bilo njeno: Islednik NjV, oblast Severn Vejl.

Zvualo je tako formalno, tako institucionalno. Bila jeena od etrdeset dve godine koja ima napade besa, itajeftine magazine u krevetu, slua rege i pui cigare kadaprepije. Ali evo je sada, odgovorna za istraivanje svihneprirodnih smrti u velikom delu severnog Bristola ijunog Glosterira. Bila ie islednica: dunost koja, ponjenom skromnom istraivaniu, datira jo od 1194. godine.Osetivi da dejstvo temazepama slabi, izvukla je gomilukljueva koje je dobila potom i otkljuala vrata. Ulazni holje bio jednolian i obojen bolesnikom svetlozelenombojom. Tamne hrastove stepenice vodile su na prvi sprat idalje, a njihovu rasko je kvario industrijski sivi itison koji

je prekrivao neravan pod. Sumoran izgled dopunjavale suplastine table na zidu koje su posetioce upuivale nasprat i ka vratima levo, delimino zastakljenim, prljavim ineprovidnim, na kojima je pisalo Kancelarija islednika".

Unutranjost njenog novog radnog mesta bila je joturobnija. Zatvorivi vrata za sobom, ukljuila je neonskosvetlo i razgledala veliko, prljavo prijemno odeljenje. Mora

zapamtiti da ga preuredi to je pre mogue. Jedan zastarelikompjuter i telefon stajali su na stolu koji je izgledaostarije i od nje same. Pozadi je stajao red posivelih


13/405

arhivskih ormara slinog godita i umirua biljka. Nasuprotnoj strani sobe bile su dve propale sofe postavljenepod pravim uglom spram niskog, jeftinog stoia za kafupo kome je bila rasuta gomila starih asopisa Riders

dajdest. Vrhunac je bio visoki prozor koji je gledao naprostran svetao prolaz u kome su arhitekte kako jepretpostavljala postavile dve palme u saksijama imodernu stilsku klupu.

Unutra su bila troja vrata: jedna su vodila upraktinu, nedavno obnovljenu kuhinjicu, druga u toalet,a trea, vrsta i solidna, u njenu kancelariju.

Skromna soba pet sa pet metara mogla je da pripada

samo nekom sredovenom mukarcu. U centru je bioveliki viktorijanski sto prepun rasturenih dokumenata idosjea. Po podu je bilo nagomilano jo dosjea i rasutogpapira. Pranjavi venecijaner visio je nad onim to jetrebalo da bude raskoan prozor s kapcima koji gleda naulicu.

Dva zida su, od poda do plafona, bila zauzeta

policama biblioteke ispunjene tomovima Ol Inglandai Viklilou riporta. Preostali zidovi su bili ukraeni standardnimreplikama pejzaa i golf terena i fotografijama s mature naIsusovom koledu u Oksfordu, 1967. godine. Deni jeprouavala lica dugokosih studenata obuenih u dugeakademske halje s belim manama i pronala HarijaMarala vitkog, veselog tinejdera koji se napuio ukameru poput mladog Mika Degera.

Spazila je polupopijenu olju kafe na polici iznadstarog kamina na gas. Neki tajanstveni instinkt ju jenagnao da uzme olju i proui tanak sloj koji se obrazovaona povrini. Zamislila je Harija, onako otealog, kako diena usta i sre iz oljice, satima pre smrti, i na trenutak sezapitala kako e izgledati kraj njene sopstvene karijere.

Opazila je neko svetlucanje na radnom stolu.

Telefonska sekretarica, koja je izgledala kao relikvija izosamdesetih godina XX veka, zabeleila je dve poruke.Spustila je oljicu i pritisnula dugme za putanje.


14/405

Uznemiren glas mlade ene koja se bori sa suzamazapucketao je iz zvunika:

Ovde Simon Vils. Stvari koje piu o meni unovinama nisu tane. Nita od toga nije tano... A jajesam

zvala centar i rekla im kako je Deniju. Ona ena lae akokae da nisam... Grunula je u pla, a onda nastavilakroz suze: Zato mi niste dali da svedoim? Rekli ste dau imati priliku da govorim. Obealiste mi... maina jebipnula, prekinuvi je.

Sledea poruka takoe je bila od Simon Vils.Kontrolisanim, odlunim glasom, rekla je:

Pogreili ste, znateda ste pogreili. Ako vi nemate

hrabrosti da otkrijete ta se desilo, uradiu to sama.Izboriu se za pravdu za Denija. Vi ste obina kukavica.Isti ste kao i oni ostali. Zalupila je slualicu. Ovoga putaSimon je preduhitrila mainu.

Deni Vils. Deni se priseti da je itala o mladomzatvoreniku koji je umro u zatvoru. Stekla je sliku da muje majka narkomanka, pripadnica one bespomone

potlaene klase na koju se toliko navikla u svojojprethodnoj karijeri. Njen ljutiti glas stvorio joj je neeljenioseaj deja vu.Kao advokat iji je svakodnevni zadatak biooduzimanje zanemarene dece problematinim i estonasilnim roditeljima, i ona je dobijala svoju porcijuhisterinih ispada. Deni se nadala da e kao islednica bitina dostojanstvenoj udaljenosti od ojaenih i bolomskrhanih.

Zdravo? - enski glas je pozvao iz prijemnog. -

Jeste li to vi, gospoo Kuper?Deni se okrenula i ugledala enu u ranim pedesetim

s pristojnom kratkom, farbanom plavom kosom kako stojiu dovratku. Bila je niska, bez suvinih kilograma, i nosilaje be mantil i ukusno mornarskoplavo poslovno odelo, anjeno osunano lice prualo je kontrast beloj bluzi.

Alison Trent. Slubenik islednika. ena seodmereno nasmeila i pruila ruku na pozdrav.

Deni se takode osmehnula i protresla joj ruku.


15/405

Deni Kuper. Poela sam da se pitam da li ste joovde.

Nisam volela da dolazim otkako je gospodin Maralpreminuo. Plaila sam se da neto ne poremetim.

Tako znai. - Deni je ekala jo neko dodatnoobjanjenje, ali Alison nije nudila nita vie. Osetila jeodbojnost, ak ineprijateljstvo kako dopire od nje. Pa,ako vi niste bili ovde, ko se onda bavio sluajevimaposlednje etiri nedelje?

Ja sam se bavila ree Alison, zvuei zaueno,ak i malo uvreeno. Ne radim ovde. Moja kancelarija jeu policijskoj stanici. Zar vam nisu rekli?

U policijskoj stanici? Ne, nisu. Samo sam

pretpostavila... Dola sam iz kriminalistike policije. Sam vrh

policijskog posla dali su mi jednu kancelariju. Malolepu od ove, bojim se.

Deni je gledala poluosmehnuto, shvatajui da predsobom ima slubenicu koja misli da se vraa na posao na

kakav je navikla. Po ovome to je ve imala prilike da vidi,nije smela dopustiti da tako bude. Pretpostavljam da je bolje da vas prvo pustim da se

smestite pre nego to vas zatrpam dosjeima rekla jeAlison. Nije da ih ba ima trenutno, samo uobiajenibolniki: nekoliko smrti u saobraajkama.

Niste valjda potpisivali umrlice? Ne lino. Telefoniram gospodinu Hameru, zameniku

u bristolskoj Glavnoj bolnici. On mi da zeleno svetlo, i japotpiem za njega.

Shvatam ree Deni, formirajui u glavi sliku toglagodnog dogovora. Zamenik islednika iz drugog delagrada, ne trudei se ak ni da pogleda dokumenta, verovaoje na re penzionisanoj policijskoj slubenici da nikakvaistraga nije potrebna. Ne znam ta su vama rekli,

gospoo Trent, ali meni je u Ministarstvu pravde jasnoreeno da u preuzeti ovu isledniku kancelariju i od njenapraviti deo modernog sistema. Prvi korak e biti da se


16/405

ceo posao radi pod jednim krovom.Alison nije mogla da veruje. Hoete da radim ovde?To ima smisla. Hou da donesete ovamo sve to

imate u stanici to je pre mogue. Pobrinite se da donesetei dosje Denija Vilsa. I hou da vidim sve aktuelne dosjeejo jutros ako je potrebno, uzmite taksi.

Meni niko nita nije rekao protestovala je Alison. Ne mogu tek tako da odem. Tamo sam ve pet godina.

Deni joj se obrati svojim najzvaninijim tonom. Nadam se da vam nee biti preteko, gospoo

Trent, ali to je deo procesa koji mora biti uraen. I to brzo.

Kako god vi kaete, gospoo Kuper. Alison senaglo okrenu, izmarira u prijemni foaje i uputi se kaizlaznim vratima.

Deni se naslonila o sto i razmotrila situaciju. Jojedna stvar na koju nije raunala: nezgodan potinjeni,ena nesumnjivo ljubomorna i utuena iz mnogo razliitihrazloga. Odluila je da nametne svoj autoritet od samog

poetka. Najmanje to je trebalo da bi se posao uradio biloje bezrezervno potovanje ekipe.Vreme je da odredi prioritete. Kancelarija je vapila za

temeljnim ienjem, ali to e morati da saeka. Najvanijizadatak je pretresti Maralove papire i videti ta zahtevapanju.

Ali prvo joj je trebala kafa. I to jaka.

Nala je brazilski kafe, Karioka, iza ugla naVajtlediskom putu, koji je prodavao ristreto*( Vrsta espresokafe. (Prim. prev.)) za poneti i punjene pitice veliine zalogaja.Kupila je po jednu od svake, i urno se vratila za manje oddeset minuta.

Na podu pored stola nala je gomilu od dvadeset i vie

kartonskih fascikli, od kojih je svaka sadravala umrlicupotpisanu u poslednjih nekoliko dana ivota HarijaMarala. Svi su izgledali kao ablonski sluajevi, uglavnom


17/405

bolnike smrti, koji su ekali da budu runo zavedeni usistem, po kom god principu je Alison do tada radila.

Na stolu su bile dve nesreene hrpe dokumenata.Prva je sadravala raune i potvrde u vezi s kancelarijskim

trokovima. Pismo lokalne uprave telo koje, igromsluaja, zapoljava islednika i plaa njegov ili njendohodak i trokove podsealo je Marala da godinjiobraun kasni.

Druga je sadravala sluajan izbor predmeta; neki subili stari i nekoliko godina. Na vrhu gomile bila je providnaplastina fascikla ispunjena novinskim isecima datiranimjo od ranih devedesetih, a svi su se ticali sluajeva koje je

Maral vodio. Veina je imala podvuene pasuse. Neki subili paljivo iseeni, neki samo grubo istrgnuti, ali svi suimali datume.

Meu njima je Deni pronala zbirku linedokumentacije pritisnutu teglom skorenog mastila zapisanje: odseci kreditnih kartica, bankovni izvetaji,podsetnik za zubara. Odstranila je ubre, ostatak spojila

zajedno i potraila koverat dovoljno veliki da sve to primi.Pretraila je neuredne fioke stola naavi slomljene olovke,spajalice i nakupljeno smee, ali ne i koverte. Sve ih jepreturila, i ve je bila spremna da se preda kad je primetilaplitku ali vrlo iroku fioku ispod ivice plo- e stola. Povuklaje za ruku. Bila je zakljuana. Osvrnula se unaokolo zakljuem i spazila stoni dra naikan kolekcijomizgrienih olovaka. Okrenula ga je i u praini meu drugimsitnicama nala ono to je traila.

Izvukla je fioku. Unutra je, naravno, bilo koverti svihveliina, ali i jedna sada ve poznata kartonska fascikla.Brzo je ubacila linu dokumentaciju, napisala gospodinMaral na koricama, i zatim otvorila fasciklu.

Prva na tanjem svenju dokumenata bila je kopijaumrlice s datumom od 2. maja. Bio je to obrazac B:

obavetenje islednika administratoru matinog registraroenih, umrlih i venanih da se, budui da je izvrenaobdukcija, istraga ne smatra potrebnom. Preminula se


18/405

zvala Ketrin Linda Tejlor, stara petnaest godina i trimeseca, iz Harvijevog puta broj 6, u Sautmidu. Kao mestosmrti bilo je upisano Brid Veli, Klifton - velianstvenaklisura spojena lukom kliftonskog viseeg mosta. Denina

prva pomisao bilo je mnotvo samoubica koje su skakale snjega svake godine, ali kao razlog smrti bilo je upisano:intravenozno uneta prekomerna doza dijamorfina". Nadozvoli za kremiranje bilo je ostavljeno prazno polje iupisano je ,,sahrana.

Zaintrigirana, Deni pogleda kitnjast, prilinonepismen policijski izvetaj ispisan rukom policajcaKembela. Metanin je sluajno pronaao Ketino telo, ve

delimino u raspadanju, u ikari nekih trideset metara odglavnog puta. Naena je u sedeem poloaju, glavesputene na grudi, s praznim pricom pored sebe.Nestanak mrtve devojke prijavili su roditelji sedam danaranije, a njen dosje bio je istorija skitnienja, beanja odkue i sitnih prestupa.

Nije bila spremna na ono to je usledilo: fotokopiju

policijske fotografije koja pokazuje Ketino telo na licumesta. Sitno, krhko telo u farmerkama, utegnuto irokimbelim kaiem, odgovarajue sandale s visokom tiklom ikratka ruiasta majica. Njene fine ake, proaranemrljama raspadanja, grlile su mrava kolena. Masa prljaveplave kose padala je napred pokrivajuijoj lice. Brada joj jebila naslonjena na grudi.

Deni je gledala u sliku dugo, zgroena, pamtei svakidetalj. Boja rtvine koe je fascinirala: blistavo belilo njenihsandala spram raspadajueg mesa. Zamislila je sliku datelo nije naeno jo nedeljama: da li bi bilo jo tkiva, ilisamo skelet u odei?

Odagnavi tu sliku, okrenula je stranicu, oekujuida nae kopiju izvetaja s obdukcije, ali njega nije bilo.Vrlo udno. Model u svakom drugom dosjeu koji je do tada

videla je bio isti: izvetaj policije, rezultati obdukcije,umrlica. I zato je dosje bio izdvojen i zakljuan u fioku?I mada je vei deo protekle tri nedelje potroila


19/405

detaljno pretresajui zakon o islednom postupku, Deni jeoseala da je na nesigurnom terenu. Otvorila je aktovku iizvadila svoj ve pohaban primerak Dervisa, standardnogislednikog udbenika koji je vaio za Bibliju ovog posla.

Ono to je sumnjala se i potvrdilo. Glava 8, taka prvaislednog postupka iz 1988. godine, zahtevala je istragu akoje smrt nastupila nasilno ili neprirodnim putem. Nemaneprirodnije smrti od mogueg samoubistva ili nehotinogpredoziranja, pa kako je onda Maral mogao da izdaumrlicu ne potujui zakonski postupak?

Proverila je datume: telo je pronaeno 30. aprila,policijski izvetaj je od 1. maja, umrlicaje potpisana 2.

maja. Setila se da je Maral preminuo kasnije, tokom prvenedelje maja. Moda se ve oseao loe pa je otaljavaoposao. Ili je samo hteo da potedi porodicu iskuenjaistrage. Kako god bilo, neizvrenje je predstavljalo jasnokrenje pravila. Upravo praksa kakvu su islednici, ponalogu Ministarstva, morali da izbegavaju.

Alison se vratila sat kasnije. Deni oseti talaseneprijateljstva koji su se irili od nje ak i pre nego to jezakucala na polu- otvorena vrata.

Pokuala je da zvui veselo. Uite.Alison unese teku plastinu torbu u ruci i spusti je

na pod u kancelariji.

Ovo je sve to sam uspela da pronaem a to se

radilo posle njegove smrti. Sluajevi u plavim fasciklamana vrhu jo su otvoreni. Proseno imamo oko pet smrti nadan, ponekad i vie.

Hvala. Potrudiu se da ih pregledam. Obezbedila sam kombi, ali ne moe da doe pre

sutra po podne. Ima jo oko pet arhivskih ormara. Ne

znam samo gde nameravate da ih stavite. Sigurna sam da mnogo toga moe da ide uskladite ree Deni, odbijajui da uoi Alisonin


20/405

mueniki ton. im poslednje dve godine budemo okailina sajt. Moraemo da se kompjuterizujemo manje-vieodmah.

-Oh?

Sigurno ste dosad radili s kompjuterima? Samo kada nisam mogla da izbegnem. Videla samkako je kada padne sistem.

Postoji standardni program koji svi islednici morajuda koriste. U budunosti e nas svi lekari opte prakse ibolnice obavetavati preko imejla o svim smrtima, a nesamo o onima za koje ne mogu da napiu umrlicu. Znateda je Harold ipman uspeo da ubije dvesta pedeset svojih

pacijenata a da nijedan sluaj nije zavrio na stoluislednika?

To ovde ne moe da se desi. Mi ovde svakog doktoraznamo lino.

To i jeste deo problema ukazala je Deni. Mrzim birokratiju vie od ikoga, ali upravo je zloupotrebapoverenja ono to ga je i uvelo u evidenciju.

Alison se namrti. Pretpostavljam da nisam mogla oekivati da emonastaviti kako je bilo. U prirodi ljudi je da menjaju stvari.

Nadam se da emo se sloiti, gospoo Trent. -Alisonino lice ostade nepomino. O vama sam ulasjajne stvari. Prijemna komisija mi je rekla da vas jeMaral smatrao nezamenljivom. Sigurna sam da u i ja.

Starija ena malo smeka, napetost napusti njenolice.

Izvinjavam se ako izgledam malo napeto, gospooKuper zastala je. Gospodin Maral i ja smo postalidobri prijatelji tokom godina. Bio je tako fin ovek. Brinuoje o svima. Nisam bila ovde jo od... oklevala je,napravivi kratku pauzu.

Razumem vas osmehnula se Deni, ovoga puta

iskreno, a Alison je uzvratila.Napetost izmeu njih dve popusti. Proglaeno jenepotpisano primirje.


21/405

Alison baci pogled na praznu kartonsku oljicu zakafu na Deninom stolu.

Moe jo jedna? Ba idem da donesem i sebi. aomi je to u kuhinji nema kafe. Kasnije u da skoknem i

dopunim zalihe. Hvala. Deni posegnu za torbom da pronaenovanik.

Ma, u redu je, ja astim. A, ne. Insistiram. Deni izvue novanicu od

dvadeset funti i predade joj. Ovo e da pokrije i zalihe.Alison je kratko oklevala pre nego to je uzela

novanicu, a onda je zahvalno stavila u dep kinog

mantila. Hvala, gospoo Kuper. Preletela je pogledompo prostoriji. Pretpostavljam da elite malo da srediteovo mesto. Godinama nije taknuto.

Preiveu nekoliko dana, moda mi naieinspiracija u meuvremenu.

Hari je stalno govorio da e preurediti ovo mesto,ali nikada se nije odluio na to. Pritisak ivota,

pretpostavljam ena i etiri erke, sve u koli i nafakultetu. Nije bio mlad otac.Deni se setila slike Keti Tejlor. Pre nego to poete, gospoo Trent...Posegnula je za dosjeom. Alison. Naravno... Ne brinite se nita. Ja u vas zvati gospoa Kuper.

Tako mi vie odgovara. Kako vam se vie svia ree Deni, zadovoljna to

je poteena insistiranja na zvaninom obraanju. Nijemogla da prihvati da je na poslu zovu po imenu. Otvorila jedosje i pokazala umrlicu. Ovo sam nala zakljuano ufioci.

Seam se. Mlada devojka koja se predozirala.

Dve stvari izgledaju udno. Nema izvetaja sautopsije, a ako ima nagovetaja samoubistva, sasvim

sigurno treba obaviti istragu.


22/405

Alison odgovori uenjem. Policija nije ni spomenula samoubistvo. Dankiji

uvek sluajno preteraju. Opet je to neprirodna smrt.

Gospodin Maral nikada nije hteo da uznemiravaporodice ako nita nije moglo da proizae iz istrage. Pakakve svrhe bi i imalo?

Deni je odluila da ne reaguje na takvo objanjenje.Trebae vie od kratkog objanjenja zakona o islednompostupku da se dokoluje njena slubenica.

A ta je s obdukcionim nalazom? Nije mogao dapotpie umrlicu a da ne vidi nekakav nalaz.

Nikada nije ni imao izbora. Bili bismo sreni ako

vidimo neto napismeno tri nedelje posle smrti. Patolog bimu javio telefonom svoje nalaze posle obdukcije, apapirologija bi stigla ko zna kad.

Tri nedelje? Pa priamo o dravnoj zdravstvenoj slubi.Alisonin telefon je zazvonio.

Izvinite me. Izvukla gaje iz depa i javila se. Slubenica islednika... Halo, gospodine Kelso... shvatam...Naravno. Odmah u da obavestim gospou Kuper... Da,ba je poela s radom... Hoemo. -Prekinulaje i okrenulase Deni. To je bio lekar iz hitne pomoi iz Doline.Pedesetetvorogodinji beskunik mrtav po prijemu.Sumnja se na otkazivanje jetre. Obdukcija danas poslepodne.

A izvetaj sledeeg meseca?

Dau vam broj mrtvanice ako hoete. Moete da ihzvrcnete i da se predstavite.

Posegnula je za paretom papira i zapisala broj uBristolu. Na ovaj broj ete dobiti telefonsku sekretaricudoktora Pitersona, specijaliste patologa. Najee uzvratipoziv.

Deni ponovo pogleda u dosje i oseti nervozu ustomaku. Kakvi god da su bili Maralovi motivi, njegovovoenje sluajeva bilo je vrhunac nemara, i njena obaveza


23/405

je da raisti za njim. Ne, mislim da je bolje da ga lino posetim, i vidim

kako da ubrzamo stvari. Moete pokuati ree Ahson. Da li jo hoete

kafu?Deni je skoila sa stolice i zgrabila tanu. To moe saekati da se vratim. Da li ste bili u mrtvanici raniie? Ne. Samo da vas upozorim moe da bude malo

okantno. Gospodina Marala ne bi tamo odvuklinikakvom silom.

Alison je saekala dok nije ula kako Denini koracinestaju kroz ulazna vrata, a onda je tiho sela za njen sto igledala dug trenutak pre nego to je zavukla ruku u njenuaktovku i izvukla debeo, povezan dokument. Listala jestranice nervozno gledajui ka vratima kao da se plai damoe biti otkrivena svakog asa. Na zvuk glasova nastepenicama hitro je zatvorila fasciklu i vratila je uaktovku. Dugo poto su glasovi zamrli sedela je u stolici izurila u kancelariju u kojoj je Hari Maral trebalo da bude,dok su je oi pekle od suza koje nisu htele da poteku.


24/405

3

Deni je gucnula ve topao ostatak svog dijetalnogsprajta, drei volan jednom rukom, dok je vozila estkilometara ka oblasnoj bolnici kroz spor saobraaj.Zagraena radovima u peakoj traci, u sendviu izmedukamiona koji je isputao gasove i nestrpljivog mercedesa,osetila je lupanje srca, teskobu u grudima i kako njena

lagana nervoza, kako je to zvao doktor Trevis, njen ranijilekar, izbija na povrinu.

Napeta. Razdraena. Nervozna. Zovi to kako hoe.Jo od onog dana pre skoro godinu dana, kada seskamenila na sudu, i morala da sedne usred itanjabanalnog medicinskog izvetaja zbunjenom sudiji, inajsitniji dogaaj koji podrazumeva napetost mogao je da

bude okida za napad panike. ekanje u redu usupermarketu, vonja liftom, sedenje u stolici kod frizera,vonja kroz saobraaj: svaka situacija iz koje nije bilotrenutnog izlaza mogla je da joj uzlupa srce i stisnedijafragmu.

Uradila je svoju vebu za oputanje, diui polako iduboko, oseajui kako joj udovi postaju teki. Napetost jepostepeno popustila, povukavi se na svoje tajno mesto unjenoj podsvesti, ali ostavivi odkrinuta vrata za sobom.Tek da ona ne zaboravi da je prisutna.

Stigavi do semafora, Deni gurnu limenku podsuvozako sedite i prekopa svoju tanu traeitemazepam. Istresla je jednu tabletu i progutala je nasuvo,ljuta na svoju zavisnost. Drugi ljudi preivljavaju traumebez pilula, pa zato ne moe i ona? Pokuala je da se

ohrabri injenicom da su od pre tri meseca, kad je prestalada radi kao sudski advokat, simptomi znatno oslabili. Bezmranih nepoeljnih misli. Bez snanih napada panike.


25/405

Polako, korak po korak....

Pribliivi se velikoj modernoj zgradi bolnice od cigle,koja je liila na okolne poslovne graevine, napregnula seda bude razumna, da prihvati da je stres zbog novog poslatrenutni uzrok njene poveane nervoze. Koristie tabletedok se ne navikne na svoje nove obaveze, a onda e, zanedelju ili dve, ponovo da prekine s njima.

Ali kada je parkirala i prela trotoarom do zgradebolnice mozak nije hteo da se smiri. Uznemirujue,bezobline slike vitlale su ispod povrine. ta ako je njen

psihijatar bio u pravu? ta ako neki tajanstveni uas iznjenog detinjstva kao zao duh nastavi da je proganja svedok nekako ne smogne snage da mu se suprotstavi?

Prokletstvo. A mislila je da je ovo prevazila.Ugledala je svoj odraz u staklu pokretnih vrata:

pametna, samouverena ena u poslovnom odelu.Profesionalac. Pojava. Daj sebi samo malo vremena,pomislila je, i ovo e da prestane kao lo san.

Nakon deset minuta lutanja zakrenim hodnicimakoji su sluili kao ekaonice, ispunjenim ispijenimpacijentima ostavljenim na kolicima, Deni je shvatila danema putokaza ka mrtvanici. Stala je u red na recepciji,svesna da ne treba da se poziva na poloaj pred zahtevimaobinih ljudi ispred sebe. Veina je izgledala siromano,ostarelo i zbunjeno; ena u poodmakloj trudnoi stezala je

svoj ogromni stomak oigledno u velikom bolu. Slubenicana prijemnom alteru, nervozna ena zuba poutelih odduvanskog dima, bila je netrpeljiva sa svima redom,mahala je jednom rukom u kojoj je drala paklicu cigaretadok se borila da prenese komplikovana uputstva opravcima u bolnici uz pomo plastine mape koju niko nijeumeo da koristi.

* * *Mrtvanica je bila u zasebnoj, jednospratnoj zgradi u


26/405

dnu bolnikog kompleksa. Nije bilo odgovora kada jepritisnula zvonce. Pokuala je ponovo. Opet bez odgovora.Na trei pokuaj odgovorila je mlada istaica Filipinka,ustro briui ruke o svoju grubu kecelju bez rukava.

Deni je nesigurno upitala gde moe da pronae doktoraPitersona. Devojka je slegnula ramenima, i mahnula joj daue rekavi da ,,ne govori engleski, puno ao, i nastavilakrpom da isti poploani pod.

Deni ue unutra, produi kratkim hodnikom i proekroz klatna vrata do otvorenog prijemnog foajea, iz koga suvodila dvoja poluzastakljena kancelarijska vrata i jednaobina. Hladionik za vodu i maina s grickalicama stajale

su u uglu. Bacila je pogled u kancelariju, ali nikoga nijebilo. Pratei zvuk glasova, probila se u mnogo dui hodnik,uz iju je stranu bilo parkirano pet, ili moda i vie kolicana kojima su bila tela uvijena u bele plastine omotae.Tada ju je zapahnuo jak miris dezinfekcionog sredstvapomeanog s tekim, slatkim zadahom koji joj je zastao ugrlu.

Visok, viljast, crnomanjast ovek u isflekanojhirurkoj kecelji izae kroz vrata desno od nje. Skinuvimasku s lica, priredio joj je prijatno iznenaenje.

Mogu li da vam pomognem?Deni se uspravila, sklonivi pogled s leeva u

hodniku. Dobar dan. Ja sam Deni Kuper, islednik oblasti

Severn Vejl. elim da vidim doktora Pitersona.

To sam ja. Nasmejao se a mrea sitnih borapojavila mu se oko oiju.

Deni je spontano pruila ruku. Drago mi je. Ne preporuujem... ne pre nego to operem ruke.

Opet osmeh, skoro deaki. Islednik, a? Ne mogu da sesetim kad je neko od vaih bio ovde dole kod nas. Hari

Maral je uspeo da izbegne dolazak ovamo ak i posle svojesmrti. Da nastavimo razgovor u mojoj kancelariji? Naravno.


27/405

Piterson je poveo hodnikom. Dok je hodao, skinuo jesa sebe zatitnu kecelju, otkrivi usku polo majicu, iodbacio je zajedno s maskom u korpu za prljav ve. Bio jevitak za oveka svojih godina, i sigurno sujetan, sumnjala

je Deni. Stigao je do vrata s telima parkiraniin sa obestrane i pridrao ih. Posle vas. Deni nespokojno pogleda tela.

Piterson ree: Najbolji pacijenti u bolnici ekaju vesatima a ni rei albe od njih.

Naterala se na bled osmeh i ula u njegovu skromnukancelariju. Imala je prozor koji gleda na bolnikoparkiralite, police ispunjene prirunicima, registratorima i

nekim nepoznatim stvarima koje su plutale u teglama sformaldehidom. Piterson prie umivaoniku od nerajuegelika i poe ustro da pere ruke sapunom jakog mirisa.

Sedite. Klimnuo je glavom ka jedinoj stolici krajstola.

Tek ste preuzeli uzde? Prvi dan na poslu. Ogledala se po sobi i zapazila

jedinu sliku na zidu: uramljena razglednica koja jeprikazivala mrtvu lasicu izvaljenu na malom stolu, sminijaturnim revolverom u apici. Ako to moemo takoda nazovemo. Imam utisak da je moj prethodnik maloispustio stvari iz ruku.

Piterson je sprao penu s ruku i zatvorio slavinu. Ne bih znao. Hari Maral je meni izgledao

sposoban, mada ga nisam ba esto viao. Povukao jepapir iz automata. Uvek mi je bilo zadovoljstvo dasaraujemo.

Nije bio od onih koji se zamaraju formalnostima.Zguvao je vlani papir i ubacio ga u kantu za ubre,

blago zauenog izraza lica. To zvui malo preozbiljno. Obino zapaanje. Poetkom prolog meseca radili

ste obdukciju petnaestogodinje devojice, Keti Tejlor. Jun

je poodmakao, a moja kancelarija jo nije dobila izvetaj odvas. Moraete da me podsetite.


28/405


29/405

Deni je ustala iz stolice. Pa zato ne probate da ih odlaete na parking?

Deni mu je uputila razoruavajui osmeh. Nagaam da ete da dobijete sekretaricu istog

trena. Jedva ekam da ponem da itam izvetaje.

Alison je ostavila poruku na kojoj je pisalo: Otila dadonesem jo stvari iz stanice i etiri izvetaja o smrti, svipacijenti iz Vejla. Deni je pojela salatu za radnim stolom iprouila nove sluajeve. Prvi je bio beskunik koji je umrousled prestanka rada jetre prilikom prijema u hitnoj

pomoi. Jo nije znala mnogo o medicini, ali znala jedovoljno da shvati da je napustio ovaj svet u uasnimmukama, najverovatnije na kolicima, ekajui da nekiprezauzeti doktori pripravnici odlue ko je od njih izvukaonajkrau slamku. Sledea je bila ena od sedamdesetakgodina koja je primljena s emfizemom plua i odmahzaradila intrahospitalnu infekciju. Trei je bio mukarac,ezdeset godina, umro na dolasku, sumnjalo se od sranogudara. I etvrta je bila jedna neudata Pakistanka oddevetnaest godina koja je iskrvarila poraajui se u parku.

Zamislila ih je, sve nabijene jedno uz drugo u jednomod Pitersonovih friidera, i najednom ju je obuzeo grozanstrah.

Telefon na stolu je zazvonio, i ona zahvali bogu za tajprekid.

Deni Kuper.

Samouverena osoba s druge strane ree: Tara Kolins, Bristol ivning post. Jeste li vi novi

islednik za Severn Vejl? Da. Dobar dan. Ja sam pre nekoliko nedelja napisala

lanak o deaku koji je umro u zatvoru. Deni Vils. Va

prethodnik je vodio istragu. A... ha. Deni se trudila da bude uzdrana iobazriva s reporterima jer je ve ranije, bavei se


30/405

porodinim pravom, imala nekoliko puta posla s njima. Maral je umro tri dana poto je porota donela

zakljuak o samoubistvu.Tako sam i ja shvatila.

Nastala je kratka pauza. Njegov porodini lekar je u umrlicu kao uzrok smrtiupisao srani udar, ali koliko mogu da vidim, nije raenanikakva obdukcija.

Deni oseti da je uvuena u neto. Plaim se da ne znam o tome nita vie od vas, ali

ako je porodini lekar bio zadovoljan navedenim uzrokomsmrti...

Kako je mogao da bude? Maral je imao samo blagu

anginu. Uraen mu je EKG u februaru. ta vi zapravo hoete, gospoice Kolins? Zar vama nije udno da samo tri dana poto je

sproveo istragu o smrti etrnaestogodinjeg zatvorenika upnvatnom zatvoru islednik naglo umire, a obdukcija nije niraena?

Tek sam preuzela posao ovde. O Vilsovom sluajune znam mnogo; samo ono to sam proitala u vaim

novinama, to nije bilo nimalo saoseajno prema deaku,koliko se seam.

Moj lanak je izmenjen... - Tara Kolins je zastala.Deni je saekala da produi. Maral je vredno radio pre pretresa. Uzeo je izjave

od osoblja u Portshedu, od zatvorske strae, Tima zasprovoenje korektivnih mera za maloletne prestupnike, izavrio je sve za jedan dan. Pozvao je samo etiri svedoka iobeao deakovoj majci da e biti u prilici da da izjavu.

Sada je na Deni bio red da se zamisli, zapravoshvatajui da je u opasnosti da se sve to bude reklamoda pojavi u tim veernjim novinama.

Kako znate za EKG?

Izvor. Ne mogu da vam kaem ko.

A njegovi razgovori s deakovom porodicom? Bila sam u bliskim kontaktima s gospoom Vils


31/405

otkada je Deni umro. Maral joj je obeao da e da prevrnesvaki kamen. Redovno ju je obavetavao do tri dana predglavni pretres. Tada je zautao. Nikada vie nije razgovaraos njom.

Pa sad, pretpostavljam da ima mnogo objanjenja.Moram da pogledam dosje pre nego to formiram miljenje,ali ako je porodica nezadovoljna istragom, normalan put jeda potrae pravnu zatitu.

Nema pravne pomoi za istragu i nikakve anse danae nekoga ko e dovesti u pitanje njene rezultate.

Smrt gospodina Marala bila je zaista nesrena ree Deni, pokuavajui da ostane strpljiva. - ao mije i

njegove porodice, a jo vie porodice Denija Vilsa, ali mojposao je da od sada vodim ovu kancelariju na moderan,efikasan i transparentan nain. elja mi je da ubudunosti porodice budu potpuno zadovoljene tokomistrage.

itate li vi to s papira, gospoo Kuper? Jer takozvuite.

Deni se nakostreila. elite li da odgovorim, gospoice Kolins, ili samoelite da istaknete preanje?

Novinarka je na tren zautala. Kada je ponovoprogovorila, kontrolisala je svoja oseanja.

Izvinjavam se... Ali dok sam radila na Denijevomsluaju, uinilo mi se da istina nikako ne izlazi na videlo.Ne koliko bi trebalo. A tu je i Maralova smrt...

ta oko njegove smrti?

Zar vam se ne ini da je to malo vie odsluajnosti?

Ako je pripiemo prirodnim uzrocima, ne. Njegovo ponaanje tokom istrage bilo je prilino

neobino. Nikada ga nisam srela, tako da mi je nemogue da

komentariem. Znai neete ponovo otvoriti Vilsov sluaj? S tim je zavreno. Nemam moi da to uradim.


32/405

A ta je s lanom 13. Zakona o islednom postupkuiz 1988? Moete da traite od Vieg suda dozvolu za novipretres.

Denije osetila kako joj se grlo stee. Progutala je

knedlu, opirui se snanom porivu da zalupi slualicu. Poto poznajete zakon, onda sigurno znate da tomoe da se desi sarno ako se obezbede novi dokazi.

Ako ih potraite, moda ete ih i nai. Do vienja,gospoo Kuper.

Denije lagano spustila slualicu dok joj je adrenalinkolao venama. Nije bila na poslu ni pola dana, a novinar jeve pokuao da je upeca. Advokati koji se bave porodinim

pravom moraju da se nose s ucveljenim majkama inasilnim oevima na sudu, ali su novinari zato iskljueni.Nijedan sluaj koji je vodila nikada nije zadobio nitrenutak novinarske panje. Odnos s medijima je jo jednastvar koju mora da naui u ovom poslu. Tara Kolins jesasvim jasno znala ta radi, tako da je morala bitispremna i za njena pitanja koja izlaze van okvira injenica.

Nala je dosje Denija Vilsa i poela da ita.U obrascu zapisnika bio je zabeleen zakljuak poroteo samoubistvu. U poglavlju za napomene, predsednikporote je napisao: Izmeu 2 i 4 sata ujutru preminuli jeiscepao traku sa svog krevetskog arava, vezao jedan krajza reetke na prozoru i, popevi se na stolicu, drugi krajvezao sebi oko vrata. Zatim je odgurnuo stolicu, izazvavismrt guenjem.

Bile su priloene i izjave radnika na odravanju koji jepronaao telo, dvojice uvara koji su te noi bili nadunosti, jednog uvara koji je posvedoio o stalnojneispravnosti unutranjeg sistema video-nadzora,medicinskog osoblja koje je pregledalo Denija po prijemu,direktora kazneno-popravnog doma Portshed i socijalnogradnika iz Tima za sprovoenje korektivnih mera za

maloletne prestupnike, koji je vodio Denijev sluaj dok ganisu osudili. Spisak slubenika na dunosti u nedelju kojaje prethodila Denijevoj smrti bio je detaljan: privatni


33/405

brojevi telefona pored svakog imena, i kvaica, pret-postavljala je, koju je Maral stavljao kada bi ih obradio.

Pri kraju dosjea bilo je avionski snimak i detaljanplan popravnog doma, koji je Maral prikljuio dosjeu. Bio

je to mali zatvor, izgraen na golom polju na junojglosterirskoj strani Severnskog zaliva, na pola putaizmedu severiskog mosta i atomske centrale u Oldberiju,est kilometara na istok.

Kazneno-popravni dom Portshed sastojao se od petzgrada postavljenih u krug oko glavnog dvorita i igralita.Ceo kompleks je bio okruen betonskim zidom visine tri ipo metra s bodljikavom icom i TV kamerama za nadzor na

vrhu. Na ulazu su bile prijavnica i ambulanta, u kojoj sunovajlije pregledane i, ako je bilo neophodno, zadravane ujednoj od nekoliko elija za posmatranje pre nego to bi biliupueni u muko ili ensko odeljenje. etvrta zgrada sesastojala od uionica u kojima su pitomci dobijalirudimentarno obrazovanje. Peta, najblia igralitu, bila jekantina, koja je zamenjivala i sportsku salu.

Dom je bio predvien da primi sto pitomaca, izmeudvanaest i sedamnaest godina. Dok je zatvaranje decepraktino prestalo da postoji u nekim delovima Evrope, uBritaniji je sklonost ka hapenju dece rasla. Preko etirihiljade je trenutno bilo po zatvorima, to je skoro pet putavie neko kod prvog suseda, Francuske.

Da izae na kraj sa stalnim porastom negativnestatistike, vlada je uspostavila Odbor za maloletneprestupnike, kvazi-nevladinu organizaciju zaduenu zasmetaj maloletnih prestupnika. Privatne kompanije bi senadmetale za gradnju i voenje popravnih domova, aodbor bi birao pobednika. Kazneno-popravni dom Portshedbio je u vlasnitvu firme s ogranienom odgovornouUKAM zatitni sistemi Ltd.,kompanije u ijem je portfolijupisalo da poseduje niz kazneno- -popravnih ustanova

irom Sjedinjenih Drava, a sada i u UjedinjenomKraljevstvu. UKAM-ov posao bio je obezbeenje, beton,reetke, ice, kamere i pratee osoblje. Hrana, higijena,


34/405

veeraj, medicinska briga i obrazovanje sve je to datopodugovoraima. Za ovu bujajuu industriju, rastuaarmija mladih osuenika bila je zaista lepa vest.

Ujednom netipinom napadu grie savesti, Maral je

rukom ispisao podugaku beleku nabrajajui najvanijetake nedavne istorije Denija Vilsa. Deni je proitalabeleke.

Deni je poticao iz brojne i nefunkcionalne porodice sniskim primanjima. Izgleda da je majka bila odana deci, alije i sama imala bezbroj osuda za zloupotrebu droge. Njegovlini podui dosje poeo je ve u desetoj u dobi krivineodgovornosti sugeriui da je s krenjem zakona poeo

jo ranije.Imao je osude za posedovanje marihuane,

amfetamina, kreka, za nanoenje materijalne tete inasilno ponaanje. Dve nedelje pre smrti izreena mu jekazna kunog pritvora zbog asocijalnog ponaanja ikanjen je noenjem elektronske narukvice. Nakon tridana u izolaciji, presekao je narukvicu ,,iz zezanja, pa bio

izveden pred Sud za maloletnike zbog tog prekraja. Tim zasprovoenje korektivnih mera za maloletne prestupnike jepredloio drutveno-koristan rad; sud mu je dodelio etirimeseca vaspitno-popravnog doma.

etvrtog aprila Deni je primljen u kazneno-popravnidom Portshed. Zdravstvena radnica koja ga je primila,sestra Linda Rejven, zapisala je da je ,,bio teak zasaradnju, agresivan, i ometao rad, i da je tokomstandardnog pretresa do gole koe pretio da e ,,pre da seubije nego ovo da dopusti. Procenjen kao potencijalnisamoubica, obuen je u ludaku koulju, iji je kvalitetMaral opisao kao konjsko ebe, i bio poslat u eliju zaposmatranje, gde je ostao tri dana pre nego to je prebaenna muko odeljenje.

Posle premetaja, Maral je zapisao da je Deni odbijao

da prisustvuje nastavi, i da je bio ogranien na najnii nivopovlastica - bronzani, to je znailo da ima samo tri paradonjeg vea nedeljno, nema prava na gledanje televizije ni


35/405

na kolae. Tako je proveo est dana, naputajui sobusamo za obrok i za tuiranje. Bila mu je sedma no naodeljenju kada je umro.

Poslednji zapis, dodat drugaijim mastilom, belei

injenicu da je Denijeva majka telefonirala u direktorovukancelariju nekoliko puta odmah po izricanju kazne daizrazi svoju zabrinutost zbog mentalnog stanja svog sina.Maralov poslednji zapis kae: Direktorka nije odgovorilana pozive.

Deni se vratila na direktorkinu izjavu. Gospoa ElejnLuis, doktor ekonomije i filozofije, izjavila je da je Deni biopodvrgnut istom otrom i temeljnom tretmanu kao i sve

ostale novajlije, i imao je prednost da bude pod posebnimnadzorom vrhunski obuenog osoblja u njegovomodeljenju. alila je to nije odgovorila na ,,navodnetelefonske pozive majke, ali naglasila je da ni u komsluaju nije bilo nieg vie to su ona ili neko od njenogosoblja mogli ili hteli da urade za njega.

Deni zatvori dosje sa istim oseanjem sumorne

rezigniranosti koju je osetila nebrojeno puta tokom godinakada se bavila problematinom, autodestruktivnomomladinom. Mogla je jasno da zamisli Denija: nasilan,borben, zajedljiv i uvredljiv prema osoblju, obuzetgnuanjem. Nabijen u malu sobicu, bez odee i lienponosa, uz hranu koju mu na plastinoj tacni kroznadzorni prorez ubacuje nezainteresovano lice koje virne iproveri ga svakih pola sata, kao ivotinju u kavezu: pravaklaustrofobina nona mora.

Ono to je sistem radio ovim mladim prestupnicimabilo je, po njenom velikom iskustvu, daleko gore sraunatonasilje od onog koje je veina njih ikada inila na ulici. Daukinu svu ljubav, panju, ljudski odnos deci kada im je tonajpotrebnije bilo je toliko varvarski da ona to nikada nijemogla da razume. Uzdahnula je potiteno. Rizikovala je

svoju budunost napustivi sve to je povezano sasluajevima koji ukljuuju decu, i nije joj izmakla ironijada je baena ba u istragu smrti jednog deteta.


36/405

Toliko o napredovanju.

* * *

ula je Alison koja je stigla u prijemno odeljenje iuzviknula iznenaeno. Pojavila se na vratima drei listpapira.

Zar niste videli ovo na faksu, gospoo Kuper? To jeobdukcioni izvetaj Keti Tejlor.

Dodala joj je jo topao list papira preko stola. Bilo je i vreme ree Deni, i pogleda Pitersonov

zakljuak: predoziranje heroinom.

Ne bih raunala da e mu ovo postati navika. Samopokuava da vas zadivi. ta biste eleli da prvo uradim?Mislila sam da ispraznim ove arhivske ormare.

To bi bilo dobro. Ali pre nego to ponete, zvala meje Tara Kolins iz Bristol ivning posta.Znate li neto o njoj?

Alison na tren razmisli i odmahnu glavom. Ona prati priu o Deniju Vilsu. Izgleda da zna dosta

o istrazi gospodina Marala. Nikada je nije spomenuo. Koliko ste vi bili upoznati sa sluajem? Zapravo vrlo malo. Bila sam na odsustvu poslednje

nedelje aprila - mu mi je bio bolestan. Moj prvi dan popovratku bio je dan poetka istrage.

Kako je Maral izgledao? Kao i uvek. Neto mirniji, ini mi se. Zato? ta je

ta reporterka rekla?Deni je dobro razmislila o svojim reima. Stekla je utisak da je sproveo veoma opsenu

istragu, ali da je pri kraju zbrzao. Ona smatra da imaneeg sumnjivog u tome.

On nikada nije pravio predstavu od istrage. Nikada.Smatrao je da bi to samo uznemirilo porodicu.

Vi ga poznajete bolje od svih da li ga je muiloneto u vezi s tim predmetom?

Kao na primer?


37/405

Pogledala sam samo nekoliko njegovih predmeta,ali izgleda da se oko ovog ba potrudio. I po poruci koju jemajka ostavila na telefonskoj sekretarici jasno je da seosea izdanom. Izgleda da je prekrio obeanje da e joj

omoguiti davanje izjave. Ne mogu ni da zamislim da je on neto obeao. Tonije bilo u njegovoj prirodi. Porodici je samo iskazivaosauee, i nita vie. Bio je vrlo umean u ophoenju soaloenima.

Ne mislite da je u ovom predmetu napravioizuzetak, da je odluio da se umea dublje nego obino?

Nemam razloga da mislim tako. Pa, videli ste

papire... Nema niega nepropisnog, zar ne?Deni slegnu ramenima. Nieg oiglednog.To i kaem. Alison je izgledala nervozno. Ta tema

je pokrenula neto u njoj, Deni je mogla to da oseti.Ta reporterka oigledno misli da postoji neka

neispriana pria, i imam oseaj da namerava da je istera

na istac. Ako negde postoji neto zakopano, volela bih dato prva otkrijem.Srela je Alisonin pogled, sigurna da njena slubenica

ima neto da kae.Alison je gledala u pod. Hou samo da se zna, gospoo Kuper, da sam sve

ovo vreme koje sam ga poznavala oseala za njega samopotovanje. Ljudi su mu uvek bili na prvom mestu. Modaje bio ak isuvie paljiv s njima. Ponekad telefon ovde nebi prestajao da zvoni pretpostavljam zato to je bio takomiran i ubedljiv... Uvek je bio vrlo profesionalan, ali tu itamo bi se upleo, to se videlo po njemu. Zamislio bi se,zatvarao u sebe. Delimino sam i zbog toga uzela odmor:da budem iskrena, postao je namorast kao avo. Hteo jeda mi otkine glavu jednog dana; odgovorila sam mu istom

merom, bojim se. Zadrhtala je jedva zadravajui suze.Deni je videla da je na samoj granici pucanja. Dopadao vam se, zar ne?


38/405

Alison je okrznu pogledom. Ne na taj nain, gospoo Kuper. Ma, msam ni mislila... Bili smo samo dobri drugari, i nita vie. Takoe

smo ili i jedno drugome na ivce, tako da sam uzelaodmor. A kada ste se vratili? Bio je tih... ali videlo se da mu je ao to je bio

izgubio ivce. Nastavili smo kao da se nita nije desilo. Nije s vama govorio o predmetu? Samo je spomenuo da ga uznemirava. Majka je bila

vrlo uzrujana u sudnici... Naravno kad su je toliko

prozivali. Morala sam u jednom trenutku da je izvedemnapolje.

On nije pokazao nikakav stav prema odluci porote? Samo da je to i oekivao. Ako je vano, mislim da

porota nije ni mogla da uradi drugaije.Deni pogleda po svojoj turobnoj kancelariji, poevi

da shvata kako je Maral mogao da se osea u svojim

poslednjim danima. Zarobljen ovde, sam samcijat, eljanda pomogne oaloenoj porodici, ali previe uplaen dapodigne glavu iz svog rova. ena i etiri erke kod kue, ana poslu Alison, koja je jasno pokazivala da gaji oseanjakoja prevazilaze isto poslovne odnose. Previe oseanjakoja se nadmeu. A mukarcima u tim stvarima nikada neide dobro.

Potpuno ste sigurni da izmeu Vilsovog sluaja ismrti gospodina Marala nema nikakve veze?

Kakve veze? Ne znam. Hari je imao bolesno srce, to smo svi znali. Treba

ovde da radite samo nekoliko meseci pa da vidite kolikoljudi umire s pedeset godina bez upozorenja. Kako godbilo, svi reporteri su stenice, po mom iskustvu. Najbole je

da je ignoriete, to je moj savet. Mislim da u ipak morati da popriam s gospoom

Vils. Barem da proverim da nita nije promaklo. Videla


39/405

je kako se Alison ozlojeeno namrtila. Ni u komsluaju ne sugeriem...

Uveravam vas, gospodin Maral je uradio sve to jemogao da uradi.

Shvativi da iz tog razgovora vie nita ne moe da seizvue, Deni ree: Sigurna sam da ste u pravu. Stvarno shvatam

koliko su ove sedmice morale da vam budu teke.Njen umirujui ton izazvao je da Alisonine oi zasuze.

Posramljena, urno se izvinila, rekavi da ide da skuva aj.Ako je posle poziva Tare Kolins Deni bio potreban jo

neki dokaz da sa istragom smrti Denija Vilsa neto nije

bilo u redu, onda je to bila atmosfera koja je zavladala ukancelariji.

Alison je priguivala jecaje zamajavajui se pokuhinjici, punei ajnik i zveckajui oljama. Njena tuga jebila opipljiva.

Islednik. Titula je zvuala mono, tako daleko odbeznaajne svakodnevice. Ali sedei za stolom, okruena

vazduhom zasienim bolnim oseanjima, kao da je ponovobila dete koje se krije u spavaoj sobi pokuavajui da neuje zvuke neprekidne svae svojih roditelja.

Zato je ivot uvek gurne u sredite neije krize?Deni nikada nije verovala u sudbinu, ali kada je

uzela predmet Denija Vilsa, nekako je osetila da joj jesuen; da je mrtvi deak dotaknuo mrtvilo u onomskrivenom, mranom delu njene due.

Ako je ita nauila iz svoje ,,epizode bilo je to danikada ne uutkuje svoje instinkte. Prelistavi stranice jojedanput, znala je da, sve dok im se kosti ne izmrve uprah, ni mladi zatvorenik ni Hari Maral nee nai mir.


40/405

4

Naselje Broudlend bilo je prava mrea tronih ulica.Preovlaivale su montane kue, izgraene neto poslerata, bez mnogo panje i uz jo manje brige premabuduim stanarima. Kako je bilo smeteno u prostoruizmeu autoputa M5 na zapadu i M4 na severu, mukliudaljeni tutanj saobraaja bio je stalno prisutan.

Kako svuda sve propada, pomislila je Deni, ovde i

nije tako loe. Ako su soliteri istonog Londona,Birmingema i Glazgova sedmi krug pakla, ovo ovde je tekdrugi, ili trei, ali smrdi na sirotinju. Ni jedna jedina kuanije bila odravana. Smee je vetar raznosio i nagomilavaoga po bunju, pogureni klinci u duksericama skapuljaama skupljali su se po okovima i puili, kolekoje bi trebalo da pohaaju bile su nevane u njihovim

ivotima koje su ispunjavali droga, seks i sitni kriminal.Dok se bavila porodinim pravom Deni je posetilamnoga slina naselja i uvek bila okirana teskobom svetanjegovih stanovnika. Kao da su ulice koje su ih okruivalebile neprelazne granice. Odavno je zakljuila da je satiruadosada ivota u naselju ono to isisava nadu iz tih ljudi.Nije bilo drugih izazova osim zakona da mu sesuprotstavljaju.

Parkirala je ispred kue Vilsove, proverila da li suvrata na kolima zakljuana i kratkom stazom dola doulaznih vrata. Pokvarena deja kolica i izbledele plastineigrake ruile su mali travnjak.

Koat mukarac koe boje kafe, s perlama u kosi,otvorio je vrata odeven u musavu majicu i bokserice.Snaan miris marihuane pratio je njegovu pojavu.

Deni baci pogled preko njegovog ramena na dvapredkolska deteta jo u pidamama, oba bele rase. Ja sam Deni Kuper, nova islednica Severn Vejla.


41/405

Traim Simon Vils.ovek je zurio u nju zakrvavljenim, nateenim oima. Ona nije ovde. Krenuo je da zatvori vrata.Deni zaglavi stopalo u dovratak.

Samo hou da razgovaram s njom na minut. Vrlo jevano. Ma odjebi.Zamahnuo je bosom nogom ka njenom stopalu,

promaio i prstima zakaio dovratak.Jebem ti!Deni se uzdrala da se ne nasmeje. Ko je to, Ali? iznutra se zauo enin glas. Deni

je videla njen obris koji se pojavio na vratima na krajuhodnika, mrav kao akalica, s dointom u ruci.

Ali joj, eui povreene prste o goli list noge, ree: Kuka kae da je islednica i da tebe trai.Deni doviknu unutra: Treba mi samo nekoliko minuta, gospoo Vils.

Izvinjavam se to vas uznemiravam kod kue.

Simon je nestala na trenutak, a zatim se pojavila bezonoga to je dotad puila, ta god to bilo, zastavi iznaddece. Dreknula je na Alija:

Vodi ovo dvoje gore i presvuci ih. Povukao sepogledavi Deni pogledom koji je govorio da joj to neezaboraviti.

Simon stade na prag, bosonoga i u ofucanimfarmerkama.

Sada ne moete unutra. Pravi je svinjac.

Pogledala je levo i desno niz ulicu da vidi gleda li neko.Imala je tamne podonjake oko oiju, ali je i dalje bila lepai odisala ranjivou. Bila je krhke grae, kao ptiica, alabav nabor koe oko struka bio je jedini znak da je rodilaestoro dece. ta hoete?

uli ste da je gospodin Maral umro ubrzo posle

pretresa? Da. Neu rei da sam tuna zbog toga.Deni je posmatrala kako nervozno provlai prste kroz


42/405

kaniranu kosu. ula sam poruku koju ste mu ostavili na sekre-

tarici. Zar vam nije odgovorio?Simon odmahnn glavom.

Nije hteo ni da uje za mene. Pre pretresa, sav jebio u obeanjima, a onda nita. Nisam imala prilike ni dagovorim na sudu.

ta ste nameravali da kaete? Isto to sam stalno govorila i njemu zvala sam

popravni dom istog dana kad je Deni otiao. Zvala sam petputa da im kaem da je on bolestan. Nikada ranije nije biou zatvoru. Znala sam da nee moi to da podnese.

To i stoji u vaoj izjavi. Da li je gospodin Maral to

predoio direktorki kada je davala iskaz? Da. Rekla je da ne zna nita o tim pozivima, mora

da ih je primila njena sekretarica. Pa je li ona ta s kojom ste razgovarali? Valjda.Da li je rekla da s Denijem ne bi drugaije

postupali sve i da je primila vae pozive? Da. Kuka jedna. Prava tvrdokorna jebena kuka.

Simon pogleda Denino poslovno odelo. Bila jeobuena isto kao i vi. ta vi zapravo hoete?

elite li da razgovaramo na nekom udobnijemmestu, gospoo Vils? Odveu vas na kafu. Zato se neobujete?

Simon je izabrala kafeteriju u trnom centru na KribsKozveju. Deni je pratila du prolaza i uz pokretnestepenice pomislivi kako Simon moe da se snae utrnom centru i vezanih oiju. Simon je zagledala svakiizlog i, gledajui novu kolekciju garderobe u Nekstu,reklaje za neke arene plastine kugle u jednoj prodavnici da su

to zvunici za ajpod koje Ali eli. On joj jo nije partner,rekla je, vie je kao prijatelj koga jo upoznaje, mada nezna koliko on ba podnosi decu.


43/405

Izgleda da ju je oputalo to to se nalaze u trnomcentru. Zastavi da razgleda displej ispred Nikerbokersa,rekla je da se osea kao druga osoba kad god zbrie sama slobodna.

Deni je kupila dva kapuina i krofne u kafeterijiSoho, dekorisanoj tako da pomislite da ste na Menhetnu.Sele su nasuprot jedna drugoj za sto ispod posteraEmpajer stejt bildinga. Simon je penu sa svog kapuinaskidala kaiicom.

Rekla je Deni da je Deni bio njeno najstarije dete.Njegov otac je bio jedan Trinidaanin iz Sent Polsa s kojimje izlazila kad je imala petnaest godina. Kada je

zatrudnela, to je bio razlog da napusti kuu i pone da iviu svom stanu. Probala je da ga odgaja na ispravan nain,ali mukarci su je stalno naputali, nita u ivotu joj nijeilo kako treba, a Deni se nije snalazio u tim estimpromenama. Malo se smirio kada se udala za oca njenogetvrtog deteta, ali Dejson, sada bivi, navukao se na kreki stalno je bio malo u zatvoru, malo kod kue. Bez glave

porodice, Deni se druio s ekipom iz kraja koja je stalnovisila napolju i krala. U svojoj devetoj je bio suvie snaanza nju da bi mogla da ga sprei da izlazi. Zarobljena u kuis mlaom decom, ta je drugo mogla?

Deni je najee iao na sud zbog gluposti. Nije bioporoan klinac, samo je hteo da impresionira ostale klince.Ili to, ili da dobija batine od njih. Njegov problem je bio tobi se uplaio kada ga uhapse, i priznavao je sve samo daga puste uz kauciju. Policija je koristila tu prednost:polovinu stvari u dosjeu nikada nije uradio.

Kada je obeleen narukvicom, seala se da je poeo dase jedi kako e drutvo rei da je pizda jer ne izlazi. Vratiose iz kole sa ljivom na oku i dva polomljena zuba, i nijehteo da napusti sobu celo vee. Tada je i presekaonarukvicu. Sledeeg jutra je uhapen.

Usrao se od straha kad je proveo vikend u policijskojstanici, mada to nije hteo da prizna, ali im je puten uzkauciju bio je ponovo dobro: dve noi u pritvoru donele su


44/405

mu ugled u drutvu. Simon se nadala da e ok da gaopameti. Dastin, zaduen za njegov predmet ispred Timaza sprovoenje korektivnih mera za maloletne prestup-nike, govorio je o drutveno-korisnom radu ili o nadzoru, o

mehaniarskom kursu subotom, ali sudije su ocenile da jesluaj za zatvor. Deni je mislio da samo hoe da ga uplae.I uspeli su tada se desila glavna promena u njemu.

Kakva promena? Postao je tih, nije priao ni s Alijem ni sa mnom,

svaao se s mlaim bratom. Puio je mnogo, i nanosio sebiopekotine.

Cigaretama?

Da. Imao je oiljke svuda po podlakticama.Jeste li razgovarali s njim o tome? Pokuala sam. Udario me je. To nikada ranije nije

uradio. Umeao se Ali i udario i on njega. Skoro mu jerazbio nos. To je bilo no pre osude... morali smo da muzapretimo policijom da ne bi prekrio zabranu izlaska.Poludeo je, ali ja mislim da se samo plaio.

ega?Simon je spustila pogled i arala kaiicom po

prosutom eeru. Ono to niko nije shvatao jeste da je Deni jo bio

deak. Jeste, tukao se i psovao, ali znam da je samo hteoda sve bude u redu... A to mu nikada nisam pruila. Podigla je svoje tamnozelene oi. Znao je da ne moe daizbegne zatvor. Ta misao ga je uasavala.

Vi ste mu majka. ta mislite da mu se desilo?

Simon iscrta savren krug u eeru. ta biste vi mislili? Bili ste u sudu kada je presuda izreena? Naravno. Spustila je kaiicu na tanjiri. Ali

nije hteo da pria sa mnom. Probala sam da ga vidim prenego to ga ubace u kombi, ali nije mi bilo dozvoljeno.

Zastala je i obrisala oi bridom dlana. Znala sam da snjim neto nije u redu. Znala sam da e pokuati da sepovredi... Tano sam znala.


45/405

Deni joj je dodala istu maramicu i, ekajui seusekne, mislila o direktorki Portsheda,Elejn Luis, koja jerekla sekretarici da joj ne prebacuje pozive majki.Zamislila je neudatu enu nisko rangiranu u hijerarhiji

kompanije, kojoj je popravni dom bio probni teren: pazida radi ispod budeta dve godine, dobie unapreenje, aonda rodi bebu pre nego to ti hormoni usahnu.

Kada je Simon napokon prestala da jeca, Deni jepitala da li je razgovarala s Denijem ili ga videla tokomnjegovog boravka u Portshedu.

Nisu me pustili prvog vikenda, rekli su da je naposmatranju. Tako da sam odluila da idem sledee

subote po podne, etrnaestog. Dastin je rekao da jenormalno da klinci mogu da telefoniraju kui, ali jetelefonska kartica povlastica koja mora da se zaslui zato Deni nije ni mogao da zove te nedelje.

Znai uopte niste imali nikakav kontakt?Simon odmahnu glavom. Da li je Deni znao da dolazite u subotu?

Ne znam. Ko to zna... Mislim da ne bi to uradio upetak nou da je znao da dolazim.

Zato to mislite?Uvrnulaje maramicu rukama. To je samo oseaj. Ne mogu da vam objasnim. Ne

bi to uradio da je znao da nije sam. Majinski instinkt? Da imate decu, znali biste o emu govorim.

Imam sina, tinejdera rekla je Deni, ali nijekazala da je on izabrao da ivi sa svojim ocem.

Nastavivi, pitala je kada je prvi put gospodin Maralstupio u kontakt s njom. Simon ree da je zvao u subotu,kasno ujutro, samo sat poto su dva policajca dola da jojsaopte da je Deni mrtav. Ne moe da se seti niega osimda je spominjao obdukciju. Nije stigla da vidi telo u

mrtvanici pre ponedeljka ujutro. Nije ak bio ni odeven usvoju odeu: bio je u bednoj plavoj trenerci koju je sigurnodobio u Portshedu.


46/405

Ve je bio utorak kad se susrela s Maralom unjegovoj kancelariji. Ostavio je utisak da mu je veoma ao,napravio je sebi i njoj olju kafe i postavio gomilu pitanja oDenijevoj prolosti, i o tome kako je na kraju zavrio u

zatvoru. Maral je rekao da je Portshed trebalo da povedeposebnu brigu o tako mladom deaku, i da se on neesmiriti dok ne otkrije i najmanji detalj o tome ta se desilo,od trenutka kad je osuen pa do trenutka smrti.

Da li ste ga sreli ponovo pre istrage? Ne, ali zvao meje nekoliko puta, i govorio da

napreduje. Da li vam je rekao neke pojedinosti?

Rekao je da e sve da se otplete tokom pretresa.Obeao mi je pravdu za Denija.

Da li je upotrebio ba te rei? Da. ,,Obeavam. I rekao mi je da u moi da

svedoim o telefonskim pozivima. ta je onda bilo? Recite vi meni. Od tada se nismo uli.

Imate li neku ideju zato?Simonin pogled je lutao od kafeterije ka prodavnicama

u pozadim. Novine su poele da piu svata o meni, da sam

loa majka. Reporteri su zvali na kuu koristei se svimmoguim izgovorima. Jedan je pitao da li je istina da jeDeni krek beba. Drugi je rekao da sam slagala za godine ida sam ga rodila s trinaest. Ma, samo su izmiljali stvari.

Kada su tano ti pozivi poeli da stiu?

Sredinom te nedelje. Ali Maral nije mogao da zna za njih.Simon rezigmrano slegnu ramenima.To nije imalo smisla. Zato se uzbuivati oko nekog

predmeta, a zatim se tako dramatino povui? Novinarka po imenu Tara Kolins zvala je moju

kancelariju danas. Izgleda kao da je na vaoj strani.Simon se malo razvedrila. Ona nije loa. Makar je dola da razgovaramo.


47/405

Po njenom miljenju, pretres je mnoga pitanjaostavio bez odgovora.

Sve je bilo gotovo za dan i po. Nije odgovoreno ni nata.

Deni se zavali u sedite i poe da prouava Simoninoumorno lice, na kome su se pojavile mrlje pod jakimfluoroscentnim svetlom. Korisnik socijalne pomoi,korisnik droge, majka estoro dece ija je ideja dobrogprovoda bio trni centar. Neto drugo u vezi s ovommladom enom ipak je dirnulo. Na kraju krajeva,zasluivala je objanjenje, da smiri duu.

Simon, elela bih da dobro razmislite o ovome

mislite li da je porota ispravno donela odluku osamoubistvu?

Bilaje zauena pitanjem. ta je drugo moglo da bude? Vidite, posao islednika je da utvrdi uzrok smrti, a

kada je presuda izreena, treba vrlo jak razlog, obino novidokaz, da bi se sluaj ponovo otvorio. ak i onda treba

dozvola Vieg suda. Ako se ispostavi da je bilo nekihnepravilnosti u nainu na koji je gospodin Maral vodiopredmet, ili ako se pojave neki novi znaajni dokazi,sasvim sigurno u da uradim sve to mogu.

Znai neete nita da uradite? Sami ste mi rekli da mislite da se Deni ubio. ta jo

elite da saznate? Zato je ostavljen bez nadzora? Zato mu nije bilo

dozvoljeno da razgovara sa svojom majkom? Zato je bio ueliji tri dana bez odee? Zato me nisu sluali kad sam imgovorila ta moe da se desi...

Sve savreno dobra pitanja koja e se, Deni nije nisumnjala, pojaviti u zapisniku jer ih je Maral vepostavio. Trebali su joj novi dokazi, ali nije imala nikakavizgovor da troi dravni novac i vreme da ih sama trai.

Samo je znala da neto tu smrdi, a imala je i lokalnunovinarku u potrazi za priom. Rekla sam vam ta u da uradim. Proeljau


48/405

Denijev predmet i napraviu listu svih pitanja koja jegospodin Maral trebalo da postavi a nije. Odatle emo dakrenemo.

Simon je pogledala ravnoduno. Odgurnula se od

stola. Radite ta hoete.

Deni je spustila prozor u kolima i pustila da joj toplivetar mrsi kosu dok je prelazila most vozei ka Velsu.Ostavljajui zaliv iza sebe i vozei tesnim putem koji jevijugao deset kilometara kroz umoviti klanac od ipstova

do Tinterna, osetila je uzbuenje jer je bila okruenaprirodom u svom zenitu. Jul i avgust su bili neni meseciopadanja; jun je bio vrhunac ivota. Kroz kronje drveanamah je videla umoviti prekriva na suprotnoj stranidoline; zatalasano more svih tonova zelene boje.

Vozei se dalje od veernjih obaveza, osetila selaganom i osloboenom. Simon Vils i svi mrtvi ljudi bili su

na sigurnom, na drugoj strani zaliva preko pet kilometaravode u drugoj zemlji. U drugom svetu.Zatvaranje vrata na kraju radnog dana bilo je neto

to je razradila s doktorom Trevisom. Rekao joj je da je,poput mnogih ena, perfekcionista koji ne moe da sednedok sve oko nje nije u potpunom redu. Kada je posaodnevna doza haosa, nedovrenosti i nejasnoa, samo jepitanje vremena kada e osoba poput nje da podlegnepritisku. Nauio ju je tehnikama koje su joj pomagale dase izbori s profesionalnim oseanjem krivice. Nauila je daprihvati kako nije nezamenljiva, a ni odgovorna za ishodbilo kog sluaja.

Ali pored svih njenih napora, duboko ukorenjennemir, koji je rastao iz njene podsvesti, odbijao je danestane. Razvod je nije izleio, a ni naputanje stresne

prakse porodinog prava. Mogla je da ukloni nervozupilulama ili odlaskom na selo, ali koren njenog problema -mada uglavnom pokopan brzo se probijao.


49/405

Pokuavajui da se usredsredi kako ju je uio doktorTrevis, skrenula je ka Tinternu da razgleda zidine srueneopatije koja je bacala velianstvenu senku preko livade.Mada su od graevine ostale samo zidine, njihova

otmenost i postojanost, njihovo odupiranje skoro petstotina godina poto je Henri Osmi poslao trupe da ihunite, nikada nisu prestajali da je nadahnjuju. Nituristiki autobusi i kola od kojih je vrvelo letnjimvikendima nisu mogii da umanje njihovu lepotu. Pa, akosu one uspele da se odupru svemu, onda moe i ona.

Osetivi rasko predela, njegovu istoriju i vitalnost,Deni je u trenutku osetila onu vrstu mira i lakoe kojih se

seala iz doba puberteta. Ushienost kakvu nijedne pilulene mogu da prue.

Skrenula je levo kod hotela Rojal Dord i vozilauzbrdo poslednjih kilometar i po usamljenim uskim putemoivienim prastarom ivicom, ka Melin Baku (na velkommali mlin), trosobnoj kamenoj kuici koju je na preackupila na aukciji i preselila se u nju pre samo dve nedelje.

Prethodna vlasnica kue bila je osamdeset-petogodinjastarica, gospoica Pris, koja je tu ivela ceo ivot i koja juje vrlo malo promenila od kada je njen otac umro, prenekoliko decenija.

Ispred kue je bila zarasla bata u kojoj su se vrtnislez, dugi strukovi lavande i precvetale rue nadmetali skorovom i pola metra visokom travom, ega je tek trebaloda se lati. Niska kamena mea koja je delila batu od stazezahtevala je popravku, a njeno mesto za parking - ulaz nastari kruni kolski put bilo je tako izbrazdano tragovimai zaraslo u koprivu da je jedva mogla da prie na visokimpotpeticama a da ne iskrene lanak ili ne bude oarena.

Mesto je bilo savreno. Nepripitomljeno i prepunomogunosti.

Iza kue je bio zaputen travnjak od oko jednog ara,

ostaci povrtnjaka i kamena upa bez krova, odmah poredpotoka, koja je nekada bila pilana. Do ranih pedesetih,kako su joj rekli susedi, otac gospoice Pris je zaraivao za


50/405

ivot vodei pilanu na vodeni pogon, sekui balvane hrastai bukve iz okolnih uma u grubo rezanu grau. Upregnutiteglei konji vukli su kola putem i napajali se na potoku.Gvozdeni prstenovi za koje su bili vezivani jo su mogli da

se vide kako raju u tronom malteru zidova pilane. Gdegod bi ovek zario aov iskopao bi konjsku potkovicu, nekeod njih i po dvadeset centimetara u obimu.

Denina vizija je bila da mestu vrati prvobitni izgled.Da istrebi korov, da gaji sopstvenu hranu i moda obnovimlin i vodenini toak, i da tako napaja kuu strujom. Veje imala gomilu knjiga kraj kreveta s temama onezavisnom napajanju domainstva obnovljivom

energijom. Jednom kada sredi stvari, videla je sebe kakovodi dva odvojena ivota: jedan u gradu, okruena ljudimai njihovim mukama, a drugi ovde, u miru i plodonosnomradu.

Ako ikada vie bude delila svoj ivot s nekim;najvanije je da to pitanje ostavi za kasnije. Oporavljala seod propalog braka i pokuavala je da se odvikne od lekova.

Ii e korak po korak uivajui u uspesima svakog dana iivee u uverenju da e se delovi njenog ivota uklopiti usliku koja e imati smisla.

S tim mislima koje bude nadu, okrenula je velikigvozdeni klju u bravi i ula unutra. Saekao je mirispepela iz kamina, a pod nogama je osetila umirujuuvrstinu izlizanih kamenih ploa.

Unutranjost kue nije bila velika, ali tavanica je biladovoljno visoka da visok ovek ne mora da se saginje, aprozori dovoljno iroki da nikada nije bilo mrano. Upredsoblju je bilo usko stepenite koje je vodilo do dvespavae sobe i kupatila. Nekadanji salon, koji je vepretvorila u radnu sobu, bio je levo od vrata. Desno je bilaudobna dnevna soba iz koje se ilo u kuhinju, koja je joimala etvrtastu belfastsudoperu, masivne borove ormare

i poret na ugalj. Maina za ve, jedva ugurana na zadnjavrata, bila je jedini ustupak savremenosti. Razmiljala jeda spoji kuhinju i dnevnu sobu i napravi atelje, ali


51/405

sadanji rasporedje bio tako prijatan. Njen bivi mu,ambiciozni netrpeljivi hirurg, sigurno bi mrzeo sve to.Jedna stara, svojeglava, nepodesna kua predstavljala jestrah svih njegovih strahova. emu se diviti prolosti?

govorio je. Smrdela je, bila je puna bolesti i parazita, i onajko bi u njoj doiveo etrdesetu smatrao se srenim.Dejvid je uvek zahtevao da ive u savremenoj kui u

predgrau, svake godine s novim automobilom parkira-nim ispred kue. Njegova zamisao o raju bila je da venoivi u sredini bez praine. Preselivi se u Melin Bak, Deninije mogla da razume zato joj je trebalo esnaest godinabraka da shvati da je to za nju zamisao o paklu.

Spustila je aktovku u radnoj sobi, popela se gore danavue farmerke i staru koulju, a onda potraila utehu uai crvenog vina rioha i poslednjim zracima zalazeegsunca.

Selaje i pijuckala vino za izgrebanim stolom koji jedonela i smestila nasred travnjaka, odakle se mogaogledati zalazak sunca za brdo Barbados. Sluala je umskegolubove u bunju leske pored mlina i klokot vode prekokamenja. Nije mogla da veruje koliko je imala sree. Premanje od tri nedelje njen dom je bilo iznajmljeni apartmanu novogradnji u blizini Astek Vesta na obodu Bristola.

Mora da dovede Rosa ovamo to pre, im osposobigostinsku sobu. Dopae mu se ovde im se bude navikao

na tiinu. Bio je usred maturskih ispita tako da ga nijeviala esto u proteklih nekoliko nedelja. Poto se rastavilaod njegovog oca, Ros je ostajao poneki vikend kod nje uapartmanu, ali bilo mu je dosadno i samo su se svaali.Zato je odluila da saeka do leta pre nego to ponovorazmotri situaciju. Kada jednom bude video Melin Bak,bila je sigurna da e doi da ivi s njom jo dok je u estom

razredu. Mogla bi da ga vozi na koled kad krene u grad naposao, i vraa ga uvee. Za razliku od njegovog oca, njoj nebi smetalo da dovodi devojke ili da popije jedno pivo. Mogli


52/405

bi ovde oboje da se opuste, i da se konano upoznaju.Razmiljanje o Rosu zadalo joj je muninu u

stomaku: oseaj tuge pomean sa enjom. Obino ga nijezvala ponedeljkom sredom i petkom u osam bilo je

uobiajeno vreme ali nije mogla da eka do tada. Htela jeda mu kae za svoj novi posao i koliko se raduje tome daga primi ovde. Nije htela da izgleda kao da moli on je tomrzeo ali volela bi da uje dobre vesti.

Trea aa vina je toliko ohrabrila da je uzela telefon iokrenula broj njegovog mobilnog. Zvonilo je nekoliko puta,a onda prebacilo na govornu potu. Do avola. Mogla je dapokua na fiksni telefon, ali verovatno bi dobila Dejvida, s

njegovim nepodnoljivim sarkazmom.Pa kakve veze ima? Uzvratie mu istom merom. Halo? Javio se oprezan enski glas koji nije

prepoznala.Pomislivi da je pogreila broj, Deni ree: Oh... da li je Ros tu?Glas odgovori:

Samo da pogledam. Zvuala je mlado, ali starijeod tinejderke.Deni je ula kako sputa slualicu i doziva njegovo

ime, ne kako bi to uradila njegova devojka, ve pomalonesigurno. ula je Dejvida, kratak razgovor izmeu njihdvoje koji nije razabrala, a onda njegov glas s druge straneice.

Deni?

Htela sam da razgovaram s Rosom... mobilni mu jeiskljuen. Trudila se da zvui mirno.

On je u susedstvu, kod Maksa. Ue zajedno, makaron tako tvrdi.

Vai. Probau kasnije. Nisi zaboravila da je roditeljski sastanak u sredu?

Oekujemo te. Obraao joj se tonom kojim je zamiljala

da se obraa svojim potinjenima u operacionoj sali. Biu tamo. Nije mogla da odoli: Ko se to javio

na telefon?


53/405

Pauza. Debora. Mislim da se niste srele. Ali siguran sam

da hoete. Zvuala je mlado. Medicinska sestra, zar ne?

ta bi drugo mogla da bude? Dejvid nije imao ivotizvan bolnice Fren hajzadnjih dvadeset godina.Nestrpljivo je uzdahnuo. Imam pravo da vodim svoj ivot, kao i ti svoj.

Oekujem da u te videti u sredu. Danas sam poela da radim kao islednik. Sjajno. Nadam se da e biti uspena.Znala je da ne bi trebalo da se nervira, ali njegov

pokroviteljski ton je nagnao da poeli da ga utne, i tosnano.

Ako sam iole blizu dobra u poslu kao ti u muvanjudevojaka, oekujem da hou.

Odrasti, Deni.Spustio joj je slualicu. Otkaio je, naisto, kao uvek.Bacila je slualicu, psujui ga, dok su joj se oi punile

suzama besa. Gutnula je ostatak vina, besna to i daljeima takav uticaj na nju. Prema njemu vie nije osealanita, osim gaenja.

Hej, zdravo!Okrenula se i videla nepoznatog mukarca kako se

penje kolskim putem, do kolena zaraslim u koprivu. Gospoa Kuper? Da. Frknula je nervozno i obrisala oi. Sranje.

Samo joj je jo trebao posetilac.Gacao je prema njoj. U kasnim tridesetim, izbledela

crvena koulja visila mu je preko farmerki. Lice mu je bilopreplanulo i neobrijano, kao kod ljudi koji rade naotvorenom.

Stiv Pejnter, ivim tamo preko brda, na Ketbruku.Majk, dole iz Jabuke, ree mi da vam pomalo treba

batovan. O? A ko je Majk?Izvukao se iz bunja na neuredan travnjak i pogledao


54/405

oko sebe. Onaj kod koga idete da saznate ta ko radi. Ovde se

pria iri bre nego to mislite. Pogledao je ka njoj. Nijeizgledao loe izbliza. Ravan stomak. Snane ruke. Ovo

sasvim sigurno moe da se uredi. Nisam previe skup, akoste zainteresovani. Dan-dva e biti dovoljno za najtei deo.Deni je pokuavala da otkrije ta je to to je

zainteresovalo kod neznanca, a onda je shvatila da je tonjegov glas. Imao je primesu lokalnog akcenta izgovor svelke granice pomean s jo rustinijim izgovorom izForest Dina ali zvuao je obrazovano. I nain na koji jegledao takoe: pristojno, ali na ravnoj nozi.

A koliko je to: ne mnogo skup?

Devet funti na sat. Devet? Sedam i po. U redu. Dogovoreno. Kada hoete da ponete? Sutra ujutru? Rano? Dobro. Plaim se da nemam mnogo alata.

Mogu da ponesem sve to mi treba.

Sjajno. Deni ga je pogledala, pitajui se ko bimogao biti ovaj ovek kog je upravo angaovala. Mogao jebiti bilo ko. Nikada nije ak ni bila u Jabuci. Imate lineke preporuke? Nekoga koga mogu da pozovem da jemiza vas?

Nasmejao se i poeao po glavi. Kosa mu je bilasvetlosmee boje, izbledela na suncu.

Neko koga nisam orobio? Da vidimo... Probajte s

Majkom.Podigla je mobilni. Koji je njegov broj?Slegnuo je ramenima. Ne bih znao. Nemam vam ja te stvarice. Nemate mobilni?

Ne. Pokuavam da ivim od svog komada zemlje,uglavnom. Dobro je dok ne morate da platite optinski

porez ili pivo. Izgleda da me to ini licemerom.


55/405

Zvui ambiciozno. ta uzgajate? Svata pomalo. ujte... nisam nameravao da vam

smetam. Vidimo se ujutro.Okrenuo se da poe.

Verovatno u da odem pre petnaest do osam. Nema veze. I ne oekujem odbor za doek.Podigao je zemljom zaprljanu ruku u lenj pozdrav i

odlunjao nazad odakle je i doao, nestavi iza kue. Denije zaula neki motor kako nevoljno kaljuca. Vozilo jezvualo prastaro. Uhvatila je deli slike kroz otvor na ivicidok se penjalo putem: jedan lendrover otvorenog krova i sotrookim ovarom na zadnjem seditu.

Sipala je jo jednu au vina, s namerom da joj tobude poslednja, i gledala zalazak sunca i drvee kako senjie na vetru. Mislila je o svom novom batovanu odpreko brda. Zato bi jedan pametan ovek iveo u umi beznovca i telefona? Kakva je to ena koja bi mogla da ivi snjim bez nove garderobe i bez kunih aparata? Ona samaivela je svega petnaest dana na selu, a ve je nauila dve

neoekivane stvari: ma koliko tvoj dom bio udaljen odsvega, privatnost ne postoji, i ovdanji ljudi bili suslojevitiji i zanimljiviji nego to je zamiljala. iveiokrueni prirodom, bili su nekako slobodniji da budu onoto jesu.

Nameravala je da bude u krevetu i da pogasi svetla

ve u pola jedanaest, ali u deset joj se u glavi razbistrilo imisli su joj se rojile oko dnevnih dogaaja. Bez izgleda dazaspi bez pilula, od kojih ujutru bude grogi, sela je uradnu sobu, ukljuila jedan greja na grejalici i iz svojeaktovke izvukla oba dosjea, Denija Vilsa i Keti Tejlor.

Listajui jo jednom stranice Denijevog dosjea, polakoje shvatila kako je Maral zapoeo krstaki rat, i polagano

izgubio hrabrost. Od socijalnog radnika zaduenog zaDenijev sluaj pa do direktorke popravnog doma, izgledaloje da su svi uradili svoj posao kako treba i zaokruili pravi


56/405

odgovor. injenica da se emocionalno nestabilan deak odetrnaest godina obesio dok je bio u dravnom zatvoru bilaje okantna, ali nije mogla da se prikai nikom lino.

Deni je elela da veruje kako e, bude li vodila

istragu, iskopati neke kvarne postupke uprave, ali sudeipo izjavama, teko je bilo tano videti gde lei greka, osimu vladi, koja je dozvolila da dete lei u zatvoru.

Simon Vils e morati da podnese svoj deo sramote.Koliko puta je, za svojih etrnaest godina, Deni osetio damajka vie brine z

Documents

M. R. Hol~Islednica