Sadržaj :

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

1. Oblici nezaposlenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

2. Karakteristike nezaposlenosti u Srbiji u perioduod 2004 - 2009 godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

3. Kretanje nezaposlenosti u Srbiji u periodu od 2004–2009 godine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 4. Mere države za smanjenje nezaposlenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

5. Fond za podsticaj zapošljavanja u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

6. Vlada još nema program za smanjenje nezaposlenosti . . . . . . . . 13

7. Kako smanjiti nezaposlenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

8. Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15

9. Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

2

Uvod

Nezaposlenost je jedan od najvažnijih društvenih i ekonomskih problema današnjice, i to ne samo u Srbiji već svuda u svetu. Budući da se svakodnevno susreće, njena pojava i značenje izgledaju jasni sami po sebi i svaki političar ili ekonomista ima svoje mišljenje kako da joj pristupi.

Nezaposlenost nije postojala jedino u prvobitnoj zajednici, ali sa pojavom privatnog vlasništva, podele rada i trgovine, s najamnim radom sigurno se javlja i nezaposlenost. Međutim, do devetnaestog veka, ako se i uopšte i pridavala pažnja tom problemu, posmatralo se isključivo kroz njegovu posledicu, siromaštvo i bedu, pa i A. Smit (Adam Smith) i T. Maltus (Thomas Malthus) krajem osamnaestog veka ne vide nezaposlenost kao ekonomski problem uvereni u apsolutnu moć "nevidljive ruke" koja uspostavlja ravnotežu.S druge strane K. Marks (Karl Marx), koji se bavio i problemom nezaposlenosti, u knjizi Kapital (Das Kapital (1867)) objašnjava da svako povećanje tražnje na tržištu roba povećava tražnju za radom, što za direktnu posledicu ima rast nadnica. Međutim, preduzetnici u takvoj situaciji preraspoređuju kapital u mašine i opremu i otpuštaju radnike koji tako postaju "rezervna armija rada" koja je neophodna i nužna za rast kapitalističke ekonomije, ali biva zaposlena samo u vrhuncima ekonomslog prosperiteta. Jedno od ključnih makroekonomskih pitanja predstavlja fenomen nezaposlenosti. Krajem sedamsesetih godina prošlog veka, nezaposlenost postaje ozbiljan ekonomski, politički i društveni problem industrijski razvijenih zemalja.

Nezaposlenost kao makroekonomska kategorija zahteva da na određeni način definišemo sledeće pojmove i kategorije radi boljeg sagledavanja fenomena nezaposlenosti, a to je šta u globalnom smislu znače ekonomija, makroekonomija, pojam nezaposlenosti, pojavne oblike i uzroke nezaposlenosti kao i cikluse nastanka i mogućnost mera da se suzbije u različitim ekonomijama.

3

1. Oblici nezaposlenosti

Zastupnici savremene makroekonomske teorije, proučavajući nezaposlenost, definisali su njene osnovne oblike kao: frikcionu, strukturnu, sezonsku i cikličnu nezaposlenost.

1. Frikciona nezaposlenost: proizvodne mogućnosti društva tada su potpuno iskorišćene i nezaposlenost je na minimumu- privremeno su nezaposleni samo oni radnici koji prelaze sa jednog na drugi posao (oko 5-6% ukupne radne snage). Održavanje zaposlenosti na ovom frikcionom minimumu vezuje se za stopu nezaposlenosti koja ne ubrzava inflaciju. Tačan broj nezaposlenih po ovom osnovu zavisi od cirkulacije, brzine i efikasnosti onih koji traže zaposlenje i onih koji nude slobodna radna mesta.1

Osnovne karakteristike frikcione nezaposlenosti su: frikciona nezaposlenost pogađa relativno veliki broj ljudi svih

demografskih grupa, i svih područja jedne zemlje; frikciona nezaposlenost teži da bude kratkog trajanja. . Mnogi ljudi

koji nemaju posao ili traže zaposlenje po prvi put (ako je njihova nezaposlenost kratka) ne predstavljaju problem za određenu privredu;

izvestan obim frikcione nezaposlenosti je neizbežan. Usled velikog priliva i odliva radnika iz radne snage i kontinuiranog procesa promene u zapošljavanju, nemoguće je ostvariti nultu stopu nezaposlenosti;2

Ono što još treba napomenuti kao dobru stranu frikcione nezaposlenosti, jeste činjenica da period potrage za poslom pruža mogućnost otkrivanja koji se sve poslovi nude, koje se sposobnosti zahtevaju i na koji način su plaćene. Prema tome, osobe koje provedu dobar deo vremena u potrazi za poslom učestvuju na berzi rada i mogu imati obostranu korist, kao pojedinačni učesnici i za povećanje ekonomskog rasta privrede.3

2. Strukturna nezaposlenost: na kratak rok stok kapitala je fiksan, i to je gornja granica ponude rada koju jedna privreda može apsorbovati na kratak rok. Ukoliko raspoloživa ponuda rada nadmaši ovu granicu tada se javlja strukturna nezaposlenost koja se može umanjiti ili otkloniti: a) promenama u strukturi ili veličini stoka kapitala; b) promenama kvaliteta ponude rada koja se razlikuje od kvaliteta tražnje za radom kroz obrazovanje, kvalifikacije/prekvalifikacije i prostorno realociranje.4

Karakteristike strukturne nezaposlenosti su:

1 M. Jakšić, (2005. godina), Osnovi makroekonomije, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, str. 312.2 Izvor: Jednak, J., Rosić, I., Ekonomija, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2003., str. 327.3 Jednak, J., Rosić, I., Ekonomija, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2003., str. 327.4 M. Jakšić, (2005. godina), Osnovi makroekonomije, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, str. 312.

4

strukturna nezaposlenost se obično javlja među pojedinim grupama aktivnog stanovništva koje nedovoljno pogađaju tehnološke promene (pad glavnih industrija ili otvaranje radnih mesta u drugim netradicionalnim delovima zemlje),

strukturna nezaposlenost teži da bude trajnijeg karaktera. Za radnike koji su izgubili posao zbog uvođenja nove tehnologije ili usled zatvaranja zastarelih postrojenja, male su mogućnosti za zapošljavanje u istoj struci na lokalnom području, tako da njihova nezaposlenost može trajati mesecima ili, pak, godinama. Jedno od rešenja je vladina intervencija ili pomoć radi organizovanja i realizacije programa za prekvalifikaciju. Drugo rešenje je podsticaj geografske mobilnosti nezaposlenih radnika van lokalnog područja. Treća mogućnost vlade je da ponudi bivšim poslodavcima, koji su otpustili radnike, da otvaraju nova radna mesta iz neke uslužne delatnosti za radnike koji su izgubili zaposlenje.

3. Sezonska nezaposlenost je karakteristična za delatnosti u kojima obim proizvodnje zavisi od vremenskih prilika ili kalendara, kao što je slučaj sa poljoprivrednim delatnostima. Sezonske varijacije u uslovima nezaposlenosti su istrajan i neminovan izvor nezaposlenosti. Na kraju svake od ovih sezona, na hiljade radnika moraju ići u potragu za novim poslovima i pritom doživljavaju neku od sezonske nezaposlenosti.

4. Ciklična nezaposlenost: Od svih vrsta nezaposlenosti, makroekonomske naučnike najviše zabrinjava ciklična nezaposlenost. Ona podrazumeva nezaposlenost, koja se dešava kada jednostavno nema tražnje za poslom. To predstavlja smanjenje nivoa tražnje za dobrima i uslugama, a samim tim i za poslom. Do nje dolazi u periodima krize i depresije, tako da se ova vrsta nezaposlenosti javlja sa cikličnom pravilnošću. Osnovni uzrok ciklične nezaposlenosti je nedostatak agregatne tražnje u privredi koja nije u stanju da generiše dovoljno radnih mesta za one koji traže zaposlenje. U vreme ekonomskog prosperiteta, stopa nezaposlenosti postepeno pada budući da rast troškova proizvodnje podstiče firme na povećanje zaposlenosti. Sa početkom recesije, proces je obrnut - pad realizacije, tj. prodaje navodi firme na otpuštanje radnika i zaustavlja zapošljavanje novih radnika, a to dovodi do nestašice radnih mesta i do povećanja nezaposlenosti. Dužina trajanja ciklične nezaposlenosti nalazi se između kratkoročnog razdoblja frikcione nezaposlenosti i dugoročne strukturne nezaposlenosti.

5

2. Karakteristike nezaposlenosti u Srbiji u perioduod 2004 - 2009 godine

Karakteristike nezaposlenosti u Srbiji su5:

Visoka stopa otvorene (registrovane) nezaposlenosti

Velika prikrivena nezaposlenost (viškovi zaposlenih)

Dugo čekanje na zaposlenje

Veliko učešće nezaposlenih koji prvi put traže posao

Nepovoljna kvalifikaciona struktura nezaposlenih

Nepovoljna starosna struktura nezaposlenih

Veliko učešće dugoročno nezaposlenih

Visoka stopa nezaposlenosti mladih

Vieliko učešće žena u ukupnoj nezaposlenosti

Veliki priliv viška zaposlenih iz preduzeća koja se restrukturiraju i privatizuju

Neusaglašenost ponude i tražnje za radnom snagom

Veliki broj angažovanih u sivoj ekonomiji

Tabela br. 1:Nezaposlena lica prema dužini traženja posla,oktobar 2005 – 2009god.

God. PolPrvi put traže zaposlenjeM Ž UK.

Nezaposleni kraće od godinu dana

M Ž UK.

Nez.duže od godinu danaM Ž UK.

Imali zaposlenjeM Ž UK.

2005 123.898 158.439 282.337 71.091 79.631 150.722 258.693 310.469 569.159 205.886 231.658 437.545

2006 136.404 163.317 299.722 79.183 55.337 134.520 260.666 297.838 558.505 203.444 189.856 393.302

2007 112.656 120.419 233.075 60.091 52.338 112.429 229.714 243.328 473.043 177.147 175.250 352.397

2008 91.422 108.949 200.371 65.764 68.205 133.968 155.973 167.263 323.236 130.315 126.519 256.834

2009 93.440 99.041 192.482 89.168 89.317 178.485 177.259 161.625 338.884 172.987 151.900 324.887

Izvor:ARS oktobar 2005,2006,2007,2008,2009 god.

5 B.Šever,”Uzroci nezaposlenosti”,Ekonomski vidici,X (2005)

6

Tabela br.1 nam pokazuje da je najveće učešće dugoročne nezaposlenosti, odnosno lica koja duže od godinu dana traže posao, u periodu od 2005.do 2009 godine.Međutim, ukupan broj dugoročno nezaposlenih lica se iz godine u godinu smanjivao, sa 569.159 lica 2005-te godine, na 339.884 dugoročno nezaposlenih u 2009-toj godini.U grupi nezaposlenih koji duže od godinu dana traže posao, tzv.dugoročnoj nezaposlenosti, najveće učešće imaju žene.Taj broj se skoro duplo smanjio u periodu od 2005. do 2009-te god, sa 310.469 digoročno nezaposlene žene 2005-te, na 161.625 nezaposlene žene u 2009-toj.Međutim, učešće žena u dugoročnoj nezaposlenosti je još uvek dosta visoko.

Tabela br.2:Nezaposlena lica, prema razlozima prestanka radnog odnosa, oktobar 2005-2009 god.6

Godine 2005 2006 2007 2008 2009Otkaz, likvidacija preduzeća

214.673 210.143 181.100 136.660 202.665

Privremeni ili sezonski karakter posla

64.451 59.148 62.958 42.231 38.730

Ostali razlozi 112.584 90.587 75.381 73.008 79.310

Izvor:ARS oktobar 2005,2006,2007,2008,2009 god.

U tabeli br.2 vidimo da je najčešći razlog prestanka radnog odnosa u našoj zemlji, Srbiji, otkaz ili likvidacija preduzeća.Broj lica koja su na taj način stekla status nezaposlenog lica, 2005-te god.iznosio je 214.673 lica.Taj broj se smanjivao do 2009-te god, da bi u 2009-toj opet došlo do porasta, sa 136.660 lica u 2008-oj na 202.665 u 2009-toj godini.

3. Kretanje nezaposlenosti u Srbiji u periodu od 2004 – 2009 godine6 Mladenović dr Dragoslav, Đolević dr Vladislav, Šoškić dr Dejan, Ekonomska statistika, Ekonomski fakultet 2010 god., Beograd

7

Tabela br.3: Stope nezaposlenosti u Srbiji od 2004 - 2009 god.

Nezaposlenost u SrbijiStanovnistvo staro 15 i vise godina starosti

Republika Srbija Stopa nezaposlenosti - ukupno Stopa nezaposlenosti (15 - 64 godine)2005 20.8 21.832006 20.9 21.562007 18.1 18.8

Apr-08 13.3 14Oktobar 2008 14 14.7

Apr-09 15.6 16.4Oktobar 2009 16.6 17.4

Izvor: ARS,oktobar 2009

Stopa nezaposlenosti predstavlja procenat nezaposlenih u ukupnom broju aktivnog stanovništva.U tabeli br. 3 vidimo da od 2004 do 2006 god.stopa nezaposlenosti ima trend rasta (neznatan rast od 2005 do 2006 god.).Visoke stope formalne nezaposlenosti uglavnom zavise od dva faktora: Prvo,postoji veliki broj neformalno zaposlenih ili samozaposlenih lica, koja nisu registrovana u statistici i Drugo, veliki broj neformalno zaposlenih registrovano je kao nezaposleno, jer status nezaposlenog lica obezbeđuje zdravstveno osiguranje i neke druge socijalne povlastice.2006. Godine stopa nezaposlenosti opada za 2,8 procentna poena u odnosu na 2007 godinu.2008.Godine dolazi do znatnog pada stope nezaposlenosti, za 4,8 procentna poena, da bi u 2009 god. opet počela da raste.

Grafikon br.1: Kretanje nezaposlenosti u Srbiji 2000 – 2009 god.

Izvor:NSZ

8

Na grafikonu vidimo kretanje nezaposlenosti u Srbiji, u periodu od 2000 do 2009 god,prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje.Ukupna nezaposlenost 2004.godine iznosila je malo više od 800.000, dok je učešće žena, iste godine, iznosilo nešto manje od 500.000, u ukupnoj nezaposlenosti.Do kraja posmatranog perioda (2009 god), učešće žena se smanjilo u istoj proporciji sa smanjenjem ukupne nezaposlenosti, na oko 400.000 prema posmatranom grafikonu.U periodu od 2004 do 2009 godine, najveća nezaposlenost ostvarena je 2006 god. ( više od 900.000), a najmanja 2008 god (750.000).

4. Mere države za smanjenje nezaposlenosti

Prema časopisu “Tržište, novac, kapital” (br.1,januar-mart 2008), mere za smanjenje nezaposlenosti se mogu podeliti u četiri grupe:

1. Mere za podsticanje ekonomskog rasta

2. Mere za povećanje fleksibilnosti tržišta rada

3. Mere za podizanje nivoa kvalifikovanosti, veština i znanja

4. Mere za obezbeđenje efikasnije socijalne zaštite

1.Mere za podsticanje ekonomskog rasta predstavljaju osnovni pokretač veće zaposlenosti.Ove mere su orijentisane na stvaranje uslova za delovanje tržišnih zakona i razvoj privatnog sektora.To podrazumeva otvaranje tržišta inostranoj konkurenciji, liberalizaciju cena proizvoda, restruktuiranje i prodaju državnih preduzeća.

2.Mere za povećanje fleksibilnosti tržišta rada su neophodne radi podsticanja restruktuiranja preduzeća.

3. Mere za podizanje nivoa kvalifikovanosti, veština i znanja su neophodne zbog sve većeg raskoraka između tražnje za radnom snagom odgovarajućeg kvalifikacionog profila, veština i znanja, sa jedne, i neodgovarajuće ponude tržišta rada, sa druge strane.Ove mere se sprovode primenom raznovrsnih programa aktivnih mera zapošljavanja, kroz obuku i dokvalifikaciju i putem razvoja preduzetničkih veština.

4. Mere za obezbeđenje efikasnije socijalne zaštite preduzimane su zbog poraslih društvenih troškova nastalih masovnim otpuštanjem radnika.Raznim oblicima socijalne pomoći i naknadama za slučaj nezaposlenosti umanjuju se ovi negativni efekti.

Nezaposlenost je jedan od glavnih problema srpskog društva. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja istaklo je pet prioritetnih ciljeva, a jedan od njih je smanjenje stope nezaposlenosti. Cilj Ministarstva jeste da se stopa nezaposlenosti, koja sada iznosi 21,6

9

procenata, prepolovi. Planirano je da ona, u narednih pet godina, bude oko 12 procenata. Prema podacima Zavoda za statistiku, iz oktobra 2006., u Srbiji je evidentirano 692 000 nezaposlenih i 2 631 000 zaposlenih lica. Lica radnog uzrasta su sva lica od 15 do 65 godina, kojih u Srbiji ima 5 miliona. Radnih lica, zaposlenih i nezaposlenih (sa onima koji traže posao) u ovom trenutku ima 3,4 miliona.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje registrovano je, prema podacima iz juna 2007. godine, 898 029 nezaposlenih, što je tzv. administrativna nezaposlenost, ali se, u mnogim zemljama, ovaj podatak ne koristi kao parametar za nezaposlenost, jer se na evidenciji ove Službe nalaze i lica koja ne traže posao aktivno. Stopa nezaposlenosti mladih iznosi 48 procenata, a prijavljenih lica bez radnog iskustva je 55 procenata. Oba podatka govore o

problemu nezaposlenosti kod ove populacije stanovništva i predstavljaju polazište u rešavanju problema nezaposlenosti ovog Ministarstva.

Nacionalnom strategijom za zapošljavanje i Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja predviđene su tri grupe aktivnih mera za smanjenje nezaposlenosti u Srbiji, za koje će, iz budžeta Republike Srbije, biti opredeljeno preko 2 milijarde dinara.

U prvoj grupi aktivnih mera biće mere savetovanja i aktivacije koje uključuju programe savetovanja, vođenja, direktnog informisanja, obuku za aktivno traženje posla, rad pozivnih centara, razvoj individualnih planova zapošljavanja, edukaciju poslodavaca, sajmove zapošljavanja, džob-klubove...

Druga grupa mera predstavlja programe dodatnog obrazovanja i obuke, kojima je, u 2006. godini, bilo obuhvaćeno 10 000 lica. Obrazovanje i obuka odvijali su se u 5 centara i 15 stručnih škola, a glavni cilj ovih, i niza drugih projekata koje, pored Ministarstva, sprovodi i Nacionalna služba za zapošljavanje, jeste usklađivanje ponude i tražnje za radnom snagom.

Treća grupa mera obuhvata programe subvencija za zapošljavanje koje uključuju subvencije za samozapošljavanje, regionalne programe, novo zapošljavanje lica, subvencije doprinosa, obavezno socijalno osiguranje, sprovođenje javnih radova.7

Postoji i niz drugih mera koje na kvalitetan način ubrzavaju zapošljavanje, a koje se odnose na: ’start up’ kredite za početnike, mikrokredite za samozapošljavanje, kao i već uvedenu meru smanjenja poreza na zarade zaposlenih. Takođe, jednom od aktivnih mera za smanjenje nezaposlenosti u Srbiji mogu se smatrati i grinfild investicije, odnosno privlačenje novih stranih ulaganja, koja je u direktnoj vezi sa procesom priključivanja Srbije Evropskoj uniji.8 Ministarstvo je definisalo i prioritetne grupe, odnosno socijalne kategorije u okviru kojih će se intenzivno raditi na smanjenju nezaposlenosti, a koje se odnose na mlade; lica koja predstavljaju ’višak radne snage’ – a za koje je predviđen program „otpremninom do posla“. U fokusu Ministarstva, osim nezaposlenih, biće i lica koja zapošljavaju nezaposlene, odnosno poslodavci, i zato je ovaj Sektor predvideo operativne mere na osnovu kojih će se poslodavcima ukloniti sve administrativne barijere, i prema kojima će oni, po sistemu one-stop-shopa, čitavu proceduru

7 Prof. Dr Risentijević A. (2007): “Značaj obrazovanja”, Megatrender, Beograd8 Prof. Dr Vuković I. (1998): “Finansiranje visokoškolskog obrazovanja u Evropi“

10

prijavljivanja novih radnika moći da obave na jednom mestu – u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Zavodu za zdravstveno osiguranje ili Penzionom fondu.

Državi u vođenju makroekonomske politike soje na raspolaganju različiti instrumenti, odnosno mere za ostvativanje ekonomskog razvoja i za stabilizaciju privrede:

kreditno – monetarna poilitika , fiskalna politika , politika cena i dohodaka , devozna politika , carinska politika . . .

Država ključno utiče na proces makroekonomske stabilizacije.Suština makroekonomske politike države je da utiče na povećanje zaposlenosti i obima društvenog proizvoda na jednoj strani, i održavanju stabilnih cena, na dugoj strani, sa bitnim ulogom obrazovanja u podsticaju zapošljavanja i privrednog i društvenog razvoja. Nekada ciljevi mogu da medjusobno konkurišu, posebno na krata rok, dok je na duži rok moguće postići usklađivanje ciljeva : povećanje zaposlenosti i društvenog proizvoda, kao i stabilnost cena.

U kratkom roku , zbog mnoštva ciljeva i oskudnih sredstava koji su na raspolaganju društvu za ostvarivanje tih ciljeva, makroekonomska politika je u odnosu na obrazovanje stabilizaciona, što znači da se ne mogu drastično poboljšati uslovi i kvalitet, pa se obrazovanju ristupa kao potrošnji. U okviru razvojne politike, koja se vodi na dugi rok, različitom kombinacijom mere makroekonomske politike, moguće je postići da obrazovanje u inteakciji sa tehnološkim progresom omogući ostvarivanje ciljeva makroekonomske politike, a pre svega ostvarivanje pune zaposlenosti. Svako povećanje zaposlenosti nalaže i utvrđivanje uzročno-posledičnih veza između zaposlenosti, obrazovanja i tehnološkog progresa.Mere kreditno monetarne politike i fiskalne politike i njihovo dejstvo, preko povećanja efektivne tražnje na povećanje zaposlenosti, nije jedina efikasna kobinacija mere makroekonomske politike koja dovodi do željenih efekata.Ako makroekonomsku politiku razmatramo sa dva nivoa, kao stabilizacionu i razvojnu, možemo da konstatujemo da stabilizaciona politika na kratak rok globalno određuje izdvajanje iz nacionalnog dohotka za obrazovanje, što znači da se obrazovanju pretežno pristupa kao potrošnji, dok razvojnom politikom, posebno u domenu strukturnbih promena, u dugom roku, obrazovanje tretiramo kao investiciju.9

Država prepoznaje nezaposlenost kao jedan od najvećih problema srpskog društva u ekonomskoj krizi. Aktivne mere države za zapošljavanje u 2009. godini čine obuke, prekvalifikacije, dokvalifikacije, subvencije za otvaranje novih radnih mesta, samozapošljavanje, sajmovi zapošljavanja, javni radovi... Svi nezaposleni mogu koristiti programe zapošljavanja i obuka u NSZ kako bi se prekvalifikovali, dokvalifikovali, otpočeli sopstveni posao uz prethodno

9 dr Jovanović P, (2010): “Uvod u ekonomiku obrazovanja” Državni univerzitet u Novom Pazaru, Novi Pazar

11

pohađanje obuke za preduzetništvo. Za program obuka i dodatno obrazovanje izdvojeno je oko 950 miliona dinara. Svi nezaposleni, bez obzira na to kojoj kategoriji pripadaju, uvek se mogu obratiti NSZ, jer mogu da se prekvalifikuju, nauče rad na računaru, neki strani jezik, otpočnu sopstveni posao kada završe obuke za vođenje preduzetništva. Ova mera na duži rok ima najviše efekata, jer na direktan način sanira posledice nepodudaranja ponude i tražnje na tržištu radne snage u Srbiji, odnosno smanjuje posledice neusklađenog obrazovnog sistema sa potrebama na tržištu rada10

5. Fond za podsticaj zapošljavanja u Srbiji

Srbija i MMF treba da postignu dogovor o odmrzavanju plata i penzija u drugoj polovini 2010. godine, rekao ministar Mlađan Dinkić. Prioritet Vlade smanjenje nezaposlenosti. EU je iz pretpristupnih fondova obezbedila tri miliona evra za dva projekta podsticaja zapošljavanju u Srbiji - "Podrška razvoju nacionalne politike razvoja" i "Modernizacija Nacionalne službe za zapošljavanje". Programi se sprovode uz podršku Saveznog ministarstva rada i socijalnih pitanja Nemačke i namačke Savezne agencije za zapošljavanje, a podržala ih je i Asocijacija za politiku i istraživanje u oblasti socijalne zaštite iz Kelna. Govoreći i tim projektima, šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer istakao je da je smanjenje nezaposlenosti veliki izazov za srpske vlasti, koje u tome imaju podršku EU. Prema njegovim rečima, stopa nezaposlenosti u Srbiji u vreme ekonomske krize povećana je sa 14 na 17 odsto, odnosno stopa zapaslenosti radno sposobnog stanovništva pala je sa 53 na 50 odsto. Dežer je dodao da su od velikog značaja mere i podsticaji za lakše dolaženje do posla ugroženih socijalnih grupa, kao što su žene, mladi i neke manjine, ali i brže otvaranje radnih mesta u nerazvijenim područjima, kako bi se postigao ravnomerniji regionalni razvoj. Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas rekao je da je nemačka vlada obezbedila stručnu pomoć za sprovođenje projekata podrške zapošljavanju u Srbiji i da se nada da će dobra iskustva Nemačke u toj oblasti biti uspešno primenjena i u Srbiji.

Srbija će ove godine zabeležiti privredni rast od 3%, a naredne godine od 5%, procenio je Međunarodni monetarni fond u novom izveštaju o svetskoj privredi. To je značajan porast u odnosu na 2010. godinu, kada je iznosio 1,8%, ali se neće pozitivno odraziti na stopu nezaposlenosti koja će i dalje biti u blagom porastu.Naime, prema proceni MMF-a, nezaposlenost u Srbiji prošle godine iznosila je 19,4%, a ove i sledeće godine biće u porastu za po 0,2 procentna poena, tako da će 2012. dostići 19,8%. Srbija, prema izveštaju, nije jedina koja ima taj problem - u svetu, kako se navodi, oko 205 miliona ljudi traži posao, što je prema podacima Međunarodne organizacije rada, oko 30 miliona više nego 2007. godine. U nekim zemljama u razvoju i sa jakim privrednim rastom stopa nezaposlenosti nije visoka, ali problem predstavlja velika nezaposlenost među mladima.

 Građane Srbije, prema prognozi Fonda, čeka još jedno neprijatno iznenađenje u 2011 - rast inflacije na 9,9% sa prošlogodišnjih 6,2%. Porast cena će se usporiti u 2012. godini i iznositi

10 www.vibilia.co.yu

12

4,1%. Srbija će u 2011. imati najvišu inflaciju u centralnoj i istočnoj Evropi, pokazuju procene MMF-a.Ovogodišnji deficit tekućeg plaćanja Srbije MMF prognozira na 7,4 % BDP, što je malo više nego 2010. kada je iznosio 7,1%. U 2012. očekuje se smanjenje na 6,6%.Ovogodišnji globalni ekonomski rast MMF prognozira na 4,4% a rast u idućoj godini na 4,5%. U aprilskom izveštaju o stanju svetske ekonomije MMF je ocenio da ekonomski oporavak jača, ali da je pred novim opasnostima u vidu visokih cena nafte, budžetskih deficita i inflacije.

6. Vlada još nema program za smanjenje nezaposlenosti

Na evidenciji NSZ je početkom godine bilo oko 730.000 nezaposlenih, dok prema nezvaničnim podacima, taj broj prelazi milion. Najava novih mera koje bi povećale broj zaposlenih uzburkala je javnost, ali su ekonomisti ipak skeptični po pitanju njihove realizacije. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da zasad postoji program „Prva šansa” i stručna praksa, ali ne nude nikakve nove programe. Zapošljavanje može da se podstakne jedino novim investicijama, stvaranjem boljeg poslovnog okruženja koje podrazumeva manje birokratije, papirologije, mita i korupcije, bolju pravnu infrastrukturu, dok su sve druge mere kozmetika koja je kratkog roka. U Ministarstvu ekonomije još uvek ne znaju kako će Vlada smanjiti nezaposlenost. Nacionalna služba za zapošljavanje već treću godinu sprovodi program „Prva šansa”. Do sada je na ovaj način angažovano više od 20.000 mladih do 30 godina. Program, inače, podrazumeva stručnu praksu od tri meseca i radni odnos, odnosno status u svojstvu pripravnika u trajanju od 12 meseci. Za vreme stručne prakse NSZ isplaćuje angažovanim građanima 10.000 dinara mesečno i vrši obračun i uplatu doprinosa za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.11

7. Kako smanjiti nezaposlenost

11 www.videocv.rs

13

U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja predstavljen je projekat "Jačanje kapaciteta u Nacionalnoj službi za zapošljavanje za upravljanje podacima, prognoziranje, monitoring i evaluaciju", za koji je izdvojeno 988.000 evra, a čiji je cilj smanjenje nivoa nezaposlenosti u Srbiji. Projekat treba da doprinese boljem funkcionisanju tržišta rada u Srbiji u smislu jačanja kapaciteta institucija za upravljanje podacima o tržištu rada, o manitoringu i evoluaciju programa koji se sprovode kroz aktivnu politiku zapošljavanja. Visok stepen ukupne nezaposlenosti, kao i nezaposlenost koja ima strukturni i dugoročni karakter predstavljaju problem i glavni izazov sa kojima se suočava politika zapošljavanja u Srbiji.

Cilj mera aktivne politike zapošljavanja jeste da se na najbolji način zadovolje potrebe tržišta rada,upravo zbog toga važne su dve stvari - uspostavljanje sistema za praćenje aktivnih mera zapošljavanja i uspostavljanje sistema za praćenje trendova na tržištu rada koji će nam pokazati koja su to zanimanja koja će biti tražena u narednom period.

Situacija na tržištu rada u Sbiji kao i u drugim zemljama u tranziciji nije povoljna. Visok stepen ukupne nezaposlenosti, kao i nezaposlenost koja ima strukturni i dugoročni karakter predstavljaju problem i glavni izazov sa kojima se suočava politika zapošljavanja u Srbiji.12

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) pažljivo prati kretanja na tržištu rada, globalnu ekonomsku krizu i njene uticaje na našu zemlju. Za sada nema indikacija masovnih otpuštanja radnika kao u svetu, već se, eventualno, očekuje isti ili blagi rast broja ljudi koji će ostati bez posla u odnosu na prošlu godinu. U okviru paketa mera u vreme krize, iz budžeta je izdvojeno tri milijarde dinara za zapošljavanje i određene su aktivne mere za smanjenje nezaposlenosti u 2009. godini. U Srbiji je, prema poslednjim pod-cima NSZ, 31. januara bilo 736.816 nezaposlenih, što je za 9.195 više nego u decembru 2008. godine. Za mesec dana, oko devet hiljada ljudi ostalo je bez posla, ali su među njima i oni koji su u međuvremenu završili školu i prijavili se na evidenciju za zapošljavanje.13

Slika nezaposlenosti u Srbiji je specifična i potrebno je da se sagleda iz više uglova. Sa jedne strane, nezaposlenih je oko 736.000, a sa druge postoje brojni poslovi za koje poslodavci ne mogu da nađu odgovarajuće radnike i od kojih nezaposleni „beže". To su svi sezonski poslovi, pogotovo oni vezani za turizam i poljoprivredu, branje i sakupljanje voća. Nezaposleni su nezainteresovani i za poslove u hemijskoj industriji koji se mogu smatrati „opasnim". U NSZ kažu da je nekada nemoguće naterati radnike na obuku za prekvalifikaciju, jer oni to uporno odbijaju. Najatraktivnija zanimanja su iz oblasti građevinarstva. Svi profili iz ove oblasti, bilo da je reč o građevinskim inženjerima, ili o zanatlijama, tesarima, zavarivačima, vrlo lako dolaze do posla. Pored njih, velika je potražnja za zanimanja iz oblasti mašinstva, arhitekture, informacionih tehnologija.

Zaključak

12 www.smedia.rs 13 www.vibilia.co.yu

14

Nezaposlenost predstavlja jednu od najvećih Q bolesti Q savremenog društva i ni jedna država nije imuna na istu. Mnogi ekonomisti su decenijama vodili borbu sa ovim fenomenom pokušavajući da nađu adekvatan Q lek Q. Nezaposlenost utiče na sve ekonomske sfere društva: po pravilu smanjuje proizvodnju i ukupni dohodak; uvećava socijalnu nejednakost, jer nezaposleni gube mnogo više nego zaposleni.

Tranzicija naše privrede i reforme koje su u toku, nužno izazivaju otpuštanja radnika koji su ekonomski i tehnološki viškovi tržišnih, vlasničkih i organizacionih promena, posebno u velikim društvenim i javnim preduzećima, ali nezaposlenost pogađa i brojne kategorije mladih lica koja prvi put traže zaposlenje i koje do zaposlenja dolaze izuzetno teško i sporo. Takva situacija se, sledeći iskustva drugih zemalja u tranziciji, mogla i očekivati ali se postavlja pitanje da li je to moralo biti u tolikoj meri. Sa druge strane teško je shvatiti zašto se više ne koriste sopstvena raspoloživa znanja i mogućnosti kao i pozitivna i negativna iskustva zemalja u tranziciji, koja se na taj put krenula pre nas posebno onih zemalja koje su imale, manje od drugih, probleme u realizaciji reformi i probleme u zapošljavanju

Mislim da smo svi shvatili da je nezaposlenost prije svega veliki problem, a zatim i samu definiciju nezaposlenosti kao ekonomskog problema. Također smo shvatili i do kojih granica doseže nezaposlenost u našoj zemlji i na taj način približili sebi onu činjenicu da je Srbija nažalost jedna jako nerazvijena i veoma siromašna zemlja. Samim time Sbija teba što pre naći neko rešenje kako bi ublažila i postepeno smanjila pocenat nezaposlenosti, jer sa ovom slikom, nemamo kuda u EU, sto je sigurno trenutno prioritetni cilj ove zemlje.

Literatura

15

1. M. Jakšić, (2005. godina), Osnovi makroekonomije, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu

2. Jednak, J., Rosić, I., Ekonomija, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2003

3. B.Šever,”Uzroci nezaposlenosti”,Ekonomski vidici,X (2005)

4. Mladenović dr Dragoslav, Đolević dr Vladislav, Šoškić dr Dejan, Ekonomska statistika, Ekonomski fakultet 2010 god., Beograd

5. Prof. dr Risentijević A. (2007): “Značaj obrazovanja”, Megatrender, Beograd

6. Prof.dr Vuković I. (1998): “Finansiranje visokoškolskog obrazovanja u Evropi“

7. dr Jovanović P, (2010): “Uvod u ekonomiku obrazovanja” Državni univerzitet u Novom Pazaru, Novi Pazar

8. Online izvor : www.vibilia.co.yu

9. Online izvor : www.videocv.rs

10. Online izvor : www.smeia.rs

16