Увод

Роман или бајка, фантастична прича или хумористичко – лирски тракат

„Мали принц“ постао је синоним за Сент Егзиперија. То дело је понело име

овог писца целим светом. Реч је о делу мисионе и емотивне дубине која је

увек на граници између могућег и намогућег, сна и јаве, наивне стварности и

имиграције.

„Мали принц“ је вид поетике Сент Егзиперија. То је вид бајке, али

савремене, са чудесним и митским са имагинацијом сна и јаве, са

перфекционизмом да се машта претвара у све видове рационалног и

ирационалног, комбинација земаљских и ванземаљских збавања. Прича о

Малом принцу је једноставна али дубоко мисиона. Писац је води поступно и

са мером одговорности према једноставном и спонтаном комуницирању са

читаоцем. Дечака је провео преко неколико планетарних простора и у свим

приликама говори подтекст своје фиозофеме живота. У овој причи

препознаје се истина о животу одраслих, која Егзиперија није задовољила. То

је стварност модерног човека духовно огољеног и осиромашеног, усамљеног

и неспосонбог да се споразуме са другима, човека који јурећи за животом и,

упавши у ратну драму, нема времена нити може да задовољство и срећу

доживи у малим и обичним стварима у којима деца откривају више лепоте.

Бајковит оквир ове приче се тако приближава реалности. Развијајући је

Егзипери њене драмске токове везује у једноставну целину.

1.0. Роман

Роман је најразвијенија и најбогатија књижевна врста јер обухвата

најразличитије проблеме друштва, живота и човека. Као најадекватнији жанр

којим се може изразити разноврсност живота појединца и друштва у

простору и времену, ова књижевна врста у сталном је мењању и

усавршавању. Роман прати и бележи све промене у друштву и животу, све

промене у људској природи. Као такав, са садржином, увек новом и

занимљивом за читаоце различитих епоха и друштвених слојева, увек је био

и остаје најпопуларнија књижевна врста.

У епохи реализма роман је постао доминантна књижевна врста,

остваривши високе домете у стварању низа писаца. Неки романи тог времена

су постали класици непроцењиве књижевне вредности: романи Чарлса

Дикенса, Николаја Гогоља итд.

Тако је роман од првобитно једне књижевно – забавне врсте у античко

доба, преко слике човековог друштвеног стања у 18. и 19. веку, постао данас

једна свеобухватна књижевна врста.

Роман (фран. le roman) је велика епска форма која се од песме и приповетке разликује одређеним особинама: разгранатијом епском радњом богатијим присуством ликова, широм композиционом структуром – и сложенијим језичко-стилским исказом. Настао терминолошки у XII веку у Француској, он се брзо развијао и моделовао па је током векова доживео бројне трансформације код европских и светских народа.

Роман је најопсежнији и најсложенији прозни облик. Писац приповедач ниже бројне догађаје, ликове, описе, приказује друштво као целину. Данас је то најпопуларнија књижевна форма.

2

Име "роман" означавало је првобитно сваки спис писан на романском језику. Порекло романа није довољно објашњено. Неки га теоретичари изводе из хеленистичких прозних књижевних дела, неки из средњовековног тзв. витешког романа и из пикарског романа, док неки указују на везу између романа и филозофије, те већ Платонову причу о Атлантиди сматрају првим романом у европској књижевности. Без обзира на та неслагања, која су резултат различитог схватања романа као књижевне врсте, преовладава мишљење да је роман творевина новог века и да се у њему јавља нов однос према свету.

Класификација романа омогућује с једне стране лакше разумијевање целокупног састава уметничке прозе, састава у којем се поједине врсте романа јављају као релативно чврсто одређене засебне књижевне врсте, а с друге стране омогућавају начелну анализу романа као књижевне врсте. Тематска класификација романа је најстарија и најпознатија класификација. Према тој класификацији као врсте романа најчешће се спомињу друштвени, породични, психолошки, историјски, пустоловни, љубавни, витешки, пикарски и криминалистички роман.

Роман је најопсежнији и најсложенији прозни облик. Писац приповедач ниже бројне догађаје, ликове, описе, приказује друштво као целину. Данас је то најпопуларнија књижевна форма.

1.1. Роман за децу и младе

Најчитанија књижевна врста код деце је роман. Роман за децу и роман

за младе је обимнија и разуђена епска врста која се у односу на остале врсте –

песму и приповедачку прозу (бајка, приповедка, прича, анегдота итд.)

разликује и већим и опширнијим материјалом који улази под његову грађу.

3

Роман за децу представља обимну епску форму која са животним

садржајем и саставом одговара дечјем емоционалном узрасту, узрасту од 8 до

12 година, док роман за младе представља дело намењено старијим

читаоцима – од 14 до 16 година.

У основи овог разликовања стоје различити критеријуми. Они су

спецификовани начином на који се гради слика света и по њеној сложености,

фабулом и композицијом, јунака и приповедача и све са циљем примерености

узрасту читалаца.

1.2. Класификација романа за децу и младе

Роман за децу и младе могао би да се разврста у неколико видова:

1. Роман о дружинама (Ференц Молнар - „Дечаци Павлове улице“ )

2. Аутобиографски роман (Мира Алечковић – „Збогом велика тајно“)

3. Историјски роман (Јанко Веселиновић – „Хајдук Станко“)

4. Авантуристичко – пустоловни роман (Марк Твен – „Том Сојер“)

5. Психолошки роман (Јохана Шпири – „Хајди“)

6. Социјални роман (Харијета Бичер Стоу – „Чича Томина колиба“)

7. Роман о животињском свету (Александар Поповић – „Судбина једног

Чарлија“)

8. Роман научне фантастике (Жил Верн – „Пут на месец“)

4

Први романи код нас преведени са страних језика су: Ж. Ж. Русо –

„Емил“, Ф. Фенелон – „Доживљаји Телемаха“, Д. Дефо – „Робинсон Крусо“,

Џ. Свифт – „Гуливерова путовања“, М. Сервантес – „Дон Кихот“.

Поуздано се зна да је први роман за младе написао Доситеј Обрадовић

(„Живот и прикљученија“). Ова романсирана аутобиографија је штампана у

два дела: први 1783, а други у епистоларној форми , 1789. године.

Аутор говори о раном детињству, првим жељама, идејама и заблудама

младости, уносећи занимљиве детаље, необичне ликове и сликовите пределе,

што бива привлачно млађим читаоцима

До Другог светског рата не може се говорити о континуираном развоју

романа за децу и младе. Слободно се може рећи да у овом периоду имамо

само један – „Хајдуци“ (1933) Бранислава Нушића.

Серија романа у нашој књижевности почиње бројним романима после

Другог светског рата (Диклић, Ћопић, Костић, Петровић итд.).

Прилагођавајући се животним садржајима шездесетих година прошлог века

роман намењен деци и младима добија значајније место.

2.0. Антоан де Сент Егзипери - биографија

Антоан де Сент Егзипери (фр . Antoine de Saint-Exupéry), француски

писац, рођен у Лиону као треће дете. Већ од детињства је показивао

склоности ка писању а желео је да буде и пилот. Године 1921. постао је пилот

у Стразбуру. 1923.године имао је авионску несрећу у Буржеу. 1925. године

упознао се са познатим писцима међу којима је био и Андре Жид, који су

подржали његове литерарне способности. 1926. године објавио је своје прво

5

дело Авијатичар. 1929. године лети на разним правцима у Америци где

истражује Патагонију и Кордиљере. 1930. године је добио орден легије части

за заслуге у цивилном ваздухопловству. 1931. године се оженио. 1932. године

редовно лети из Марсеја за Алжир. 1934. године летео је по Далеком истоку

одакле се је вратио уморан и болестан. Учествовао је као пилот на страни

савезничких снага против Хитлерове Немачке. 31. јула 1944. године није се

вратио са задатка.

Писац је многих чланака. прича и романа међу којима су најпознатији

Правац југ (1928.), Ноћни лет (1931.), Земља људи (1939.), Ратни пилот

(1942.), Смисао живота (1956.), Цитадела (1948.), и најпознатији Мали

принц , кога је написао 1943. године.

Антоан је имао три сестре: Габријелу, Мари - Магдалену и Симону, а

брата само једног, Франсоу. У јуну 1927.његова сестра Мари - Магдалена

умире од туберкулозе.

Када је писац добио понуду да напише нешто за децу, он је већ донекле био

познат. Међутим, његово књижевно дело је било скромно и није скретало

неку посебну пажњу читалачке публике и критике. Тек када је написао

алегоријску причу "Мали принц" и објавио је 1940., ушао је у књижевност за

децу као незаобилазни писац. За кратко време "Мали принц" је доживио

безброј издања и штампан је у стотинама хиљада примерака. Сматра се да је

роман по броју издања готово на свим језицима света; једина књига која је

достигла издавачки феномен светих књига Библије и Курана.

6

2.1 „Мали принц“

Књига „Мали принц“ писана је за децу, али и за одрасле. Она је настала

из осећаја духовне самоће многих људи. Несрећан или несхваћен на својој

планети, Мали принц посећује суседне планете. На том пропутовању он

сусреће: једног краља, једног фењерџију, једног уображенка...Затим га једна

мала лисица учи вештини како да стекне пријатеља и обајашњава му како

једна ружa, слична свим другим ружама, ипак поседује властите чари.

Након бројних сусрета и несхватања, Змија својим уједом, који изазива

безболну смрт, шаље дечака на његову планету, његовим немогућим

сновима.

Сва дела Сент Егзиперија су нека врста моралних и филозофских

трактата о животу и људима. Детињство из кога сви потичемо као из неке

земље за њега је била радост.

Зато с' правом можемо рећи да је Егзипери једини писац прве

половине 20. века близак хуманизму, који изистински поштује човека.

„Мали принц“ је књига дубоке инсинуације на пријатељство, љубав,

слогу и доброту у људском друштву."1

Она нуди сазнање о „припитомљавању“, прилази срцу на прави начин.

У томе лежи истина на којој почива ова мистериозна књига: „.. човек само

срцем добро види...суштина се очима не да сагледати”. Срце представља

симбол љубави и пријатељства, што чини очи доброг човека.

Ова књига представља азбучник човекове спознаје себе и других. Списак

ствари из нашег сна и јаве, који нас покреће на трагање за смислом битисања.

1 Воја Марјановић, „Књижевност за децу и младе (поетика – писци – дела)“, Београд, Виша школа за образовање васпитача, 2000, стр.269.

7

2.2. Садржај романа

Мали принц је живео на својој малој планети која се звала В – 612. Он

је био веома усамљен. Црвена ружа је за њега била све. Она му је била једино

друштво. Водио је бригу о њој. Једног дана је одлучио да отпутује. Пролазио

је крај многих, такође малих планета на којима су живели разнолики људи.

Сви они су били веома чудни, заузети својим послом и нису имали времена

ни за шта друго. На крају је стигао на Земљу, тачније у Африку. Ходао је

пустињом и нашао на усамљеног човека – писца.

Писац је имао квар на мотору авиона. Мали принц и писац су се

упознали, Мали принц ми је причао о својој планети и црвеној ружи. Причао

је о томе како је сусрео веома чудне људе. Мали принц је спознао да су рад,

пријатељство и љубав вредности без којих човек не може живети. Принц је

схвато да је повредио црвену ружу и одлучио је да се врати на своју планету.

Писац је тражио од њега да не одлази, али мали принц је чврсто одлучио да

се врати на своју планету. Писац је писао ово дело у првом лицу. Овде

преовладавају осећања. Сви ови чудни становници малих планета

представљају особине модерног човека. Принца код тих ликова запањује

бесмисленост, бесциљност и бесконачност њиховог рада, сила уображеност и

себичност, потпуно одсуство љубави и разумевања према пословима које

обављају. Тамо влада духовна пустиња. Писац у овом фантастичном роману

дочарава стваран свет и исказује своју неизмерну жељу да сви људи буду што

сличнији малом принцу.

8

2.3. Порука романа

Овај роман описује људе какви су они заиста. Мали принц покушава да

пошаље поруку која ће освестити разум и осећања људи.

Суштина се очима не може видети. Само срцем се добро види.

Много је теже судити самом себи него другима.

Када судимо сами себи, сентиментални смо и необјективни јер се ради

о нама самима па увек налазимо разлоге за наше грешке.

Много је лакше осудити људе око нас, не питајући се да ли смо престроги и

како би они поступили да суде сами себи. Ауторитет првенствено почива на

разуму.

Овај роман о тегобном путу љубави прожет је хумором, ведрином и

оптимизмом. Скривајући се иза дечака златне косе који напушта Земљу и

нади да ће наћи своју ружи читаву и недирнуту, Сент Егзипери нас на крају

приче оставља са вером да ће се у мору умишљених, пијаних, хладних, и

себичних становника ове планете наћи они који ће схватити жртву малог

принца и потражити у себи снагу да крену његовим стопама – путем љубави

и одговорности.

Човек је усамљен међу људима. У свачијем животу има тренутака када

се мора суочити са неким истинама, сам решити неке проблеме и упркос

свесрдном настојању ближњих да се укључе у његов свет и ако је потребно,

покушају да помогну, човек је понекад упућен и на самог себе.

Рад, пријатељство, искреност, истина и љубав су вредности без којих човек

не може живети.

9

Човек је друштвено биће; одређују га љубав, пријатељство, рад

прожети искреношћу и истином. Ако нам и понешто од тога недостаје или то

не можемо пружити другоме настаје јаз који је тешко премостити.

2.4. Место радње

Радња се одвија у свемиру на малим планетама и на Земљи у Африци,

пустињи Сахари.

Прва незгода му се догодила кад је доживео квар у пустињи Сахари.

Прве вечери је спавао на песку, хињаду миља далеко од насељених крајева.

Мали принц је имао овцу којој је кутија служила као кућа. Принчева родна

планета је мало већа од обичне куће. Та планета се заправо звала астероид Б

612. Једног дана се пробудио и на планету нашао ружу коју је морао

стављати под стаклено звоно. На планети је имао два жива вулкана, али и

један који је пре одласка требало очистити.

Мали принц је почео посећивати астероиде 326, 327, 328, 329 и 330, не

би ли тамо нешто научио или пак нашао некакав посао. На првом астероиду

је живео краљ. Седео је на скромном, али ипак величанственом престолу.

Планета на којој је живео тај краљ била је још мања од принчеве. На другој

планети живео је умишљенко. бројем звезда које поседује. Пета планета је

стварно била врло чудна. Била је мања од свих других планета, заправо, на

њој је било довољно места да стане улична светиљка. Шеста планета је била

десет пута пространија од осталих. На њој је живео стари господин који је

писао велике књиге. Седма планета је била Земља.

Мали принц је пао у Африку, у пустињу. Попне се он на високу

планину мислећи да ће једним погледом обухватити целу планету и све људе,

10

али виде оштре камене врхове. Након дугог пешачења дође у врт пун

прекрасних ружа. Принц настави даље и сретне скретничара. Он је имао

своју кућицу.

2.5. Време радње

На почетку књиге дечак је имао 6 година. Дечак је дуго живео мађу

одраслима. Прије 6 год. доживео је квар на мотору. Био је у пустињи и имао

је воде за непуних осам дана. Неки турски звездознанац 1909. год.

телескопом приметио је принчев астероид Б 612. Принц је једног дана 43

пута гледао залазак сунца. Морао је сваке вечери ружу стављати под

стаклено звоно. Пословни човек већ по не знам који пут пребројава своје

звезде. Трговац је продавао таблете против жеђи с којима си могао уштедети

53 минуте. Принцу је осми дан у пустињи нестало воде. Кад га је погодила

муња падао је врло полако и нечујно. Отада је прошло шест година.

11

2.6. Ликови

Мали принц

Дечак из свемира; први пут долази на планету Земљу, са жељом да научи

и открије нешто ново. Из његовог света отерала га је захтевност једне

руже.

За физичку карактеристику, писац га је уместо описивања, нацртао. На

слици видимо златокосог дечака у принчевој одори са мачем у руци.

У опису малог принца важан је његов унутрашњи опис, његова психичка

карактеризација. Највише се истиче његова искреност. Путујући

астероидима, мали принц упознаје различите врсте људи, посматра их

знатижељно и зачуђено. Он не разуме смисао њихових постојања, или су

презапослени или преокупирани собом.

Споља мален, нежан и осетљив, мали принц је заправо јачи од већине

великих и одраслих људи, а управо таквом особом га чини љубав. Мали

принц је пример сваког детета по понашању. Искрен је, отворен,

знатижељан и радо учи. Као принц и мали племић, пристојан је и на крају

достојанствено, поносно и верно прихвата смрт која ће га вратити његовој

љубави – ружи, но и своме пријатељу са Земље и нама који смо читали

ово дело оставља дивну успомену:

Кад будеш гледао у небо ноћу, будући да ћу ја становати на једној од њих,

будући да ћу се на једној од њих смејати, то ће за тебе бити као да се све

звезде смеју. Ти ћеш имати звезде које се знају смејати.2

2 Сент Егзипери, Антоан де (2006): Мали принц, Крагујевац, Клуб

културе, стр.

12

Лисица

Била је врло лепа. Принц јој је предложио да се играју али она није била

припитомљена. Била је изузетно мудра и знала је лепо причати. Стално је

размишљала о кокошкама. Живот јој је био једноличан. Она лови

кокошке, људи лове њу. На растанку му је рекла:

Човек само срцем добро види. Суштина је очима невидљива.3

Краљ

Седео је одевен у прекрасној одори на врло једноставном величанственом

престолу. Био је тужан јер није имао коме заповедати, па чим је дошао

мали принц узвикнуо је: Ево једног поданика!. Краљ се изузетно држао

правила, нпр. Нико није смео зевати док му краљ то није допустио. Стално

је заповедао и све је морало бити како је он наредио.

Пословни човек

Био је толико запослен да чак ни главу није подигао када је мали принц

дошао. Стално је нешто бројао, додавао, множио и на крају израчунао да

поседује пет стотина милиона звезда. Мислио је да је богат кад је имао

толике звезде. Али он није схватао да не може поседовати звезде.

3 Сент Егзипери, Антоан де (2006): Мали принц, Крагујевац, Клуб

културе, стр.

13

Пијанац

Тихо је седео пред гомилом празних и пуних боца. Пио је да заборави. То

је принца много растужило.

14

3. Суштина човекове егзистенције у роману

Мали принц је диван дечак и пријатељ. Родио се у халуцинацији,

безнадном медитирању и испитивању смисла живота живота авијаточара који

је имао квар у пустињи Сахари пре шест година. Саткан од жеље за

пријатељем, од страха пред самоћом, од тражења уточиштва у детињству,

Мали принц постаје стваран лик.

Напустио је своју малу планету и посветио се седам других (седма је

Земља). На свакој је нашао необичне становнике који га одбијају својој

логиком одраслих показујући апсурде савременог потрошачког друштва:

усамљеност, власт бројева, недостатак времена за себе у трци око формалних

дужности, обзира, такозваних потреба. Мали принц није задовољан оним што

је видео и, макар је мудар и приступа стварима непосредно као дете, ипак учи

на туђим грешкама те почиње схватати своје грешке у односу према своме

цвету (ружи) која је њега „припитомила“.

Поушава га искусна лисица: шта је у животу битно и небитно; како

наша ружа постаје само она за коју смо се бринули, над којом смо стрепили, а

хиљаде туђих ружа значе само небитну декорацију; како осећаји вреде више

него хладно поседовање или хладна логика сазнања; како су потребни обреди

и како лепота предмета долази од асоцијација којима се вежу за наш свет и

сл. Лисица тумачи науку „припитомљавања“. Треба некога прпитомити,

треба бити припитомљен, треба пружити и уживати пријатељство и љубав јер

је несносно бити сам – тумачи лисица у улози учитеља и пријатеља. „Људи

купују готове ствари код трговаца. А како нема трговаца који продају

пријатеље, људи више немају пријатеља. Ако хоћеш пријатеља, припитоми

ме!“

15

Егзипери настоји да бесмисленост и отуђеност живота замени

осећајима, приступом и вредновањем света на другој основи – дечјој и

искреној. Треба гледати срцем, а не очима, јер очи нису кадре дас виде битне

ствари.

„Мали принц“ је најдивнија и најконтраверзнија дечја прича. То је

прича којој превласт лирског није нашкодила, прича која се обраћа деци а

говори о најозбиљнијим питањима живота, о отуђености савременог високо

цивилизованог човека, прича која има тужан завршетак, а ипак доноси утеху

сазнањем да Мали принц постоји, прича која се обраћа деци а превише тражи

од деце док је у исто време кристално једноставна у језику и изразу и до

савршенства прожета дечјим гледањем на свет и ствари ослобођеним

прагматизмима, прича која разрачунава с одраслима износећи дијагнозу за

коју не верујемо да деци може бити разумљива и доступна.

Ова прича увелико надилази могућности просечног детета, поготово

раније доби. Ако „Мали принц“ није за свако дете и ако није

карактеристична дечја прича, има елемената који му омогућују да буде

дечја прича: диван лик дечака, одрицање од света одраслих и јасну

декларацију за враћање детињству као можда једином излазу, дивну

маштовитост и прекрасну једноставност израза.

16

Закључак

Егзипер у овој чудесној причи, оствареној лирским говором и

драмским приповедањем, иако је намењена и деци и одраслима, читаоца

упућује на дечје поимање живота и света, налазећи у том поимању вредност

ненатруњену баналним и вулгарним облицима сурове људске стварности.

Главна нит књиге је неразумевање, јаз међу генерацијама – деце и одраслих,

што се да приметити на првим страницама књиге – главни лик, као дечак,

црта змијског цара који је прогутао слона, споља, а сви одрасли кажу да је то

шешир, док Мали принц који представља персонификацију детињства,

напротив, одмах препознаје шта је у питању. Ово је књига и о стварном

свету, о човеку, о његовим заблудама и греховима, о невиности и откриванњу

најдубљих вредности постојања, која својом сугестивношћу и поетском

топлином осваја деценијама генерације младих и одраслих читалаца.

Неки говоре да је ово само бајка за децу и ништа више. Лично мислим

да је један од најлепших романа икада написаних, својеврстан хвалоспев

љубави ( не као физичком феномену, већ као духовном) и животу који је

намењен свакој животној доби.

17

Литература

1. Живковић, Драгиша (1965): Теорија књижевности са теоријом

писмености, Београд, Научна књига.

2. Марјановић, Воја (2000): Књижевност за децу и младе ( поетика –

писци – дела), Београд, Виша школа за образовање васпитача.

3. Марјановић, Воја, Ђуричковић, Милутин (2007): Књижевност за децу

и младе у књижевној критици ( књига 1 и књига 2 ), Алексинац, Виша

школа струковних студија за васпитаче.

4. Милинковић, Миомир (2010): Нацрт за периодизацију српске

књижевности за децу, Нови Сад, Међународни центар књижевности

за децу, Змајеве дечје игре.

5. Обрадовић, Славољуб (2005): Књижевност за децу I, Алексинац, Виша

школа за образовање васпитача.

6. Сент Егзипери, Антоан де (2006): Мали принц, Крагујевац, Клуб

културе.

18