Maline i Kupine

BIZNIS PLAN

PODIZANJE ZASADA MALINE I KUPINE

Mesto i datum

2

1. OSNOVNI PODACI O PODNOSIOCU BIZNIS PLANA

Ime:

Adresa Adresa:

Telefon:

BPG:

Osnovna delatnost: poljoprivredna

Ukupan broj članova domaćinstva: 4

Ukupan broj radno sposobnih čl. domaćinstva: 3

Domaćinstvo poseduje blizu 5 ha zemlje u vlasništvu. Na zemlji se uzgajaju povrtarske kulture za

potrebe domaćinstva. Najveće površine su pod voćnjacima. Uglavnom se radi o zasadima jabuke i

šljive. Od pre nekoliko godina na delu zemljišta zasaĎene su i maline, koje se daju na trţište.

Za potrebe planirane proizvodnje, planira se zakup 10 ha zemljišta, koje se nalazi u neposrednoj blizini

poseda.

Od objekata, domaćinstvo raspolaţe sa porodičnom kućom, pomoćnom kućom, stajom, svinjcem,

kokošinjcem, magazama, šupama, i drugim objektima manjih vrednosti.

Od poljoprivredne mehanizacije, domaćinstvo poseduje motokultivator i razne alatke za obradu zemlje.

Investitor ima nameru da se, ulaganjem u podizanje zasada malina i kupina, orjentiše na poljoprivrednu

proizvodnju kao glavnu delatnost domaćinstva i na taj način obezbedi ekonomsku stabilnost za svoju

porodicu.

Za planirano investiranje postoje preduslovi u smislu imovinskih, tehničkih, kao i kadrovskih -

domaćinstvo raspolaţe sa dovoljno znanja i iskustva u radu na zasadima kupine i maline. Ne postoji,

meĎutim, finansijska sposobnost da se investicija realizuje sopstvenim sredstvima. To je razlog

odlučivanju na kreditno zaduţivanje.

Na osnovu dosadašnjih rezultata u radu, mogućnosti da se sve proizvedene količine prodaju, potraţnje

koja je uvek bila veća od ponude, realno je očekivati da će iz efekata planirane delatnosti uloţena

sredstva biti vraćena već nakon dve do tri godine i da će se stvoriti temelj za funkcionisanje

domaćinstva na višem nivou i dalji razvoj iz sopstvenih resursa.

3

2. REZIME BIZNIS PLANA

U tabelama na narednoj strani dati su osnovni elementi investicionog ulaganja i efekata ulaganja:

investicije u osnovna sredstva, izvori finansiranja i neki pokazatelji poslovnih rezultata.

Na osnovu izvršene ocene biznis plana utvrĎeno je da projekat ispunjava osnovne kriterijume za

donošenje odluke o finansiranju, a to su: eliminacioni, funkcionalni i deskriptivni.

U narednoj tabeli se daju pokazatelji proračunatih efekata investiranja po odgovarajućim kriterijumima

dinamičkih i statičnih metoda.

3. OPIS I SVRHA ULAGANJA

Investiciono ulaganje u podizanje zasada maline i kupine obuhvata:

- zasade maline na površini od 10 ha i

- zasade kupine na površini od 5 ha.

Domaćinstvo poseduje površinu od 5 ha, dok će 10 ha uzeti u zakup.

U strukturi ulaganja su sadnice, rad mehanizacijom i rad radnika.

Opredeljenje za ovu vrstu ulaganja proizlazi iz činjenice da postoje vrlo dobri klimatski i ostali uslovi

za ovu vrstu proizvodnje u ţičkom kraju, koji se, uz Kolubarski region, smatra područjem sa najboljim

uslovima za proizvodnju maline i kupine u Evropi. Dosadašnja iskustva su pokazala da je ova

proizvodnja vrlo rentabilna i da traţnja prevazilazi ponudu. Organizacija otkupa je stabilna – postoje

otkupljivači koji već duţi niz godina organizuju prikupljanje i zamrzavanje ovog voća.

Ulaganje u ovakvu vrstu proizvodnje predstavlja idealno ulaganje u brdsko – planinskom području

uţičkog regiona iz sledećih razloga:

- idealni klimatski uslovi za gajenje maline i kupine,

- jednostavna i lako savladiva tehnologija uzgoja i nege zasada,

- poboljšanje kvaliteta ţivotne sredine sa stanovišta ekologije,

- ekonomična i visoko rentabilna proizvodnja,

- radno intenzivna proizvodnja, što omogućuje zapošljavanje radne snage sa niţim stepenom

kvalifikacije,

- izvozna orjentacija, čime se doprinosi poboljšanju deviznog bilansa zemlje,

- relativno mala investicionog ulaganja.

Osnovni motiv kojim se investitor rukovodio prilikom donošenja odluke o podizanju ovih zasada je

činjenica da naša zemlja još uvek ne raspolaţe zasadima maline i kupine sa adekvatnim asortimentom i

odgovarajućim kvalitetom prema zahtevima savremene nauke i prakse u ovoj oblasti voćarske

proizvodnje.

4

Realizacijom ovog programa investitor će biti u mogućnosti da u potpunosti obezbedi visok nivo

uzgoja i nege zasada, a samim tim i visok kvalitet proizvoda, i na taj način obezbedi adekvatan tretman

na trţištu, odnosno kod otkupljivača, što je garancija uspešnog plasmana celokupne proizvodnje.

4. ANALIZA TRŢIŠTA

4.1. ANALIZA TRŢIŠTA NABAVE

Za podizanje zasada maline i kupine neophodna je nabavka sadnica, mineralnih Ďubriva i sredstava

zaštite. Svi navedeni inputi nabavljaju se u zemlji, direktno kod proizvoĎača ili trgovinskim

organizacijama. Svi navedeni proizvodi dostupni su svima kome su neophodni, tako da problem

snabdevanja repromaterijalom ne postoji.

Nabavno trţište nije ograničavajući faktor normalnog, nesmetanog funkcionisanja planirane

proizvodnje.

4.2. ANALIZA TRŢIŠTA PRODAJE

Plodovi jagodičAstog voća, pre svega maline i kupine predstavljaju veoma cenjenu sirovinu za preradu

i sokove, voćne koncentrate, ţelea, dţemove za potrošnju u sveţem stanju i sl.

S toga je potrošnja maline i kupine na domaćem i inostranom trţištu velika i iz godine raste, te je

njihovo gajenje pre svega na individualnom sektoru vrlo rentabilno.

Prema zvaničnoj statistici proizvodnja maline i kupine na teritoriji Srbije u poslednjih 15 godina kreće

se izmeĎu 15 i 25 hiljada tona godišnje.

Područje Uţičkog okruga se nalazi na samom vrhu proizvoĎača i preraĎivača ovih voćnih vrsta. U

poslednjih 5 godina proizvodnja maline i kupine u ovom Okrugu kretala se izmeĎu 10 i 15 hiljada tona.

Ako se zna da je područje Kolubarskog okruga u proizvodnji maline uz rame Uţičkog okruga s pravom

moţemo konstatovati da se na području Zapadne Srbije proizvodi više od 90% ukupne proizvodnje

ovog plemenitog voća u Srbiji.

Imajući u vidu činjenicu da se radi o proizvodnji čija traţnja na svetskom trţištu raste iz godine u

godinu a da joj je i na domaćem trţištu potruošnja značajna, nema nikakvih opasnosti da se podizanjem

novih zasada, doĎe u situaciju da plasman ovih proizvoda bude ugroţen.

Otkupne cene ploda i sadnica maline ikupine koje su trenutno vaţeće na trţištu sa stalnom tendencijom

njihovog rasta su sledeće:

Sveţa malina 70 din/kg

Sveţa kupina 30 din/kg.

5

5.TEHNIČKO –TEHNOLOŠKA ANALIZA

5.1. Osnova motiva i koncepcija ulaganja

Poljoprivredno gazdinstvo Radojčić Miroslava iz Gornja Kravarica-Guča, namerava da u okviru

sopstvenog razvoja, razvije proizvodnju maline i kupine na brdskom planinskom području Opštine

Lučani. Motiv za razvoj proizvodnje maline i kupine na sopstvenom gazdinstvu u selu Gornja

Kravarica-Guča je da je tamo roĎen i da ţivi vlasnik gazdinstva Radojčić Miroslav. Ovo područje je u

mogućnosti da obezbedi i dovojno radne snage za berbu. Postojeća mehanizacija, uz malu dopunu

moţe opsluţivati i ovu proizvodnju. Nema potrebe za investiranjem u ekonomskeobjekte i druge

prateće objekte infrastrukture.

Područje je povezano asfaltnim putevima Guča-Lučani, Guča-Čačak, Guča-Ivanjica, kao i mreţom

makadamskih puteva izmeĎu okolnih sela.

Imajući u vidu potraţnju plodova maline i kupine na inostgranom trţištu, klimatske, zemljišne i druge

uslove kojima područje raspolaţe, stečene navike za robnom proizvodnjom, odnose sa zemljoradnicima

i sopstveni razvoj opravdana je namera Poljoprivrednog gazdinstva za investiranje u proizvodnju

maline i kupine i matičnih zasada maline, kao sastavni deo Programa razvoja ne samo Poljoprivrednog

gazdinstva Radojčić Miroslava nego i znatno šire, jer će putem proizvodnje sadnica maline znatno

doprineti proširenju zasada mailne, odnosno podmalaĎivanju već dosta starih postojećih zasada.

5.2. Lokacija zasada maline, kupine i matičnih zasada maline

Predmetni zasadi maline zasnovaće se na području Opštine Lučani. Kao brdsko planinsko područje

nalazi se na 400-500 m nadmorske visine. Sve parcele nalaze se u neposrednoj blizini lokacije gde je

planirana izgradnja mini hladnjače povezane asfaltnim i makadamskim putevima. Lokacija zasada,

magacina za repromaterijal i buduće hladnjače obezbeĎuje povoljan transport repromaterijala,

ambalaţe i plodova maline i kupine bez umanjenja kvaliteta.

5.3. Prirodni uslovi

5.3.1. Klimatske karakteristike

Parcele predviĎene za podizanje malinjaka i kupinjaka, nalaze se na nadmorskoj visini 400-500 m.

Pripadaju brdskoplaninskom području zapadno od Lučana. Klimatski uslovi su veoma povoljni jer kao

planinarsko područje ima nešto više padavina čime su obezbeĎeni zahtevi maline i kupine za dosta

vlage u zemljištu i u vazduhu. Nema potrebe posebno prikazivati klimatsku karakteristiku podacima

6

meteorološke sluţbe pošto se na ovom području već nekoliko decenija na velikom broju

poljoprivrednih gazdinstava malina i kupina uspešno proizvodi. Ostvaruju se visoki prinosi i kvalitet

plodova. Novim zasadima malina i kupina proširuju se ovi zasadi u brdsko planinskom području

Opštine Lučani, velikog proizvoĎača maline i kupine u našoj zemlji.

5.3.2. Zemljišne karakteristike

Zemljište na tretiranom području pripadaju tipu podzola i perapodzola. Višegodišnjom obradom

traktorskim plugovima oranični sloj je produbljen a primenom mineralnih Ďubriva i stajnjaka

obogaćeno je osnovnim makro elementima i humusom.

Prema podacima padoloske laboratorije Zavoda za poljoprivredu u Valjevu , koji je vršio kontrolu

plodnosti zemljišta na tom području, prosečan sadrţaj humusa je 2.5-3 P2O5 na 100 grama suvog

zemljišta < 10, K2O >15, pH u kC1 3.5-5.5.

Prema tome, zemljišne karakteristike su takve da obezbeĎuju uspešno gajenje maline i kupine. Prirodni

indikatori su već postojeći malinjaci i kupinjaci koji se uspešno gaje na ovom području zatim

tehnologija gajenja maline i kupine koja će biti data u ovom Programu daje nadu da će malina i kupina

veoma uspešno moći da se gaje.

5.4. Tehnološki deo

5.4.1. Izbor mesta i poloţaj za gajenje maline

Kao biljka sa plitkim korenovim sistemom i gustim sklopom koja ostaje na istoj površini 8 do 10

godina, malina zahteva besprekornu i blagovremenu pripremu zemljišta. Priprema zemljišta se sastoji

od niza mera.Očišćavanje parcele od drvenastog korova i kamena i izrade ţive ograde oko parcele.

VaĎenje zaostalih panjeva i ţila kao ostatka drvenastih biljaka, višegodišnjih korova, ravnjanje manjih

depresija.Ako je parcela više godina bila zaledinjena ili se kao korov javlja bagrem i drugi višegodišnji

korovi, problem korova se najefikasnije moţe rešiti primenom nekih od totalnih translokacionih

herbicida na bazi glifosata u dozi 7-8 l/ha. Tretiranje izvršiti u periodu avgust-septembar. Posle 15 do

230 dana, nakon tretiranja parcelu treba poorati na dubini 30-35 cm. Pored ovih mogu se koristiti i

drugi preparati na bazi dalapona u količini 15-25 kg/ha. Ako je tretirano zemljište ovim preparatima

oranje izvršiti posle 60 dana a za uništavanje višegodišnjih širokolisnih korova mogu se uspešno

koristiti monosan, deherban, hosemin i dr. u količini 3-6 l/ha. Pre oranja parcelu treba naĎubriti sa

dobro zgorelim stajnjakom 40-50 t/ha. Uporedo sa rasturanjem stajnjaka rasuti mešana mineralna

Ďubriva i to kombinacije sa većim sadrţajem kalijuma (NPK=8:12:26+3mg, 8:16:24, 4:8:20 ili 8:15:20)

u količini 600-800kg/ha. U slučaju da se ne mogu obezbediti navedene kombinacije koristiće se

kombinacija 15:15:15 koje ima na trţištu ali je t omanje racionalno. Mineralno Ďubrivo dodati ½ pre

oranja a ½ pre dopunske obrade. Oranje treba obaviti na dubini 30-35 cm zavisno od karakteristika

zemljišta. Na lakšim zeljištima na manjoj dubini 25-30 cm a na teţim ilovastim na većoj dubini 30-40

cm. Za sadnju u jesen oranje obaviti u toku leta, odmah nakon skidanje predhodne kulture, a za

prolećnu sadnju tokom jeseni i zime. Kako u uslovima ovog područja često u toku druge polovine

februara ima dosta toplih i suvih dana, kada je moguće sadnja maline. Oranje treba izvršiti

blagovremeno (novembar-decembar). Površinsku obradu treba izvršiti neposredno pred sadnju vodeći

7

računa da se ona izvede po relativno suvom vremenu jer se u protivnom moţe pokvariti njegova

struktura.

5.4.2 Izbor sorte

Na celom području malinogorja Podorine gaji se isključivo sorta Vilamet sa nešto, ekonomskim

beznačajnim površinama zasaĎenim sortom Gradina.

Vilamet je sorta koja je u našim klimatskim i zemljišnim uslovima našla optimalne uslove. Uz primenu

specifičnog načina gajenja ispoljava veliku rodnost, dobar kvalitet plodova kao i otpornost ili

rezistentnost prema bolestima i štetočinama, pa je iz tih razloga vodeća sorta a to će i ostati u narednom

duţem periodu.

5.4.3. Sadni materijal

Da bi se mogla ostvariti visoka kvalitetna i standardna proizvodnja maline, neophodno je obezbediti

kvalitetan sadni materijal, koji je proizveden u registrovanim matičnjacima i pod stručnom kontrolom.

U tom cilju pojoprivredno gazdinstvo Radojčić Miroslava organizovalo je proizvodnju sadnog

materijala u sopstvenim matičnjacima na površini od 1.00 ha.

Ovim programom razvoja proizvodnje maline, predviĎa se podizanje novih 3.00 ha matičnog zasada

maline. Izvorni sadni materijal za zasnivanje matičnjaka obezbediće se uvozom elitnog sadnog

materijala.

5.4.4. Podizanje malinjaka

a) Vreme sadnje

Najboje je da se sadnja vrši u jesen, jer je tada obezbeĎen najbolji prijem i u toku naredne vegetacije

imaju bujniji porast. Ukoliko vremenske prilike dozvole, sadnja se moţe vršiti i u toku zime, u drugoj

polovini februara i početkom marta. Pri zimskoj sadnji treba voditi računa da sadnice ne budu izloţene

niskim temperaturama. Prolećno saĎenje daje znatno slabije rezultate koji se manifestuju kroz znatno

slabiji prijem i usporen porast u toku navedene vegetacije.

b) Izbor i priprema sadnica za sadnju

Za podizanje malinjaka, isključivo će se koristiti sadnice iz matičnog zasada poznatog porekla,

identiteta sorte i zdravstvenog stanja. Sadnice će biti odabrane od strane stručnog lica. Koristiti

isključivo sadnice I klase sa dobro razvijenim korenovim sistemom, sa masom sitnih ţila, zrelim

stablom, neoštećenih pupoljaka, bez simptoma bolesti i oštećenja od šĎtetočina ili grada i bez

mehaničkih oštećenja.

Strogo voditi računa da sadnice od momenta vaĎenja u matičnjaku ne budu izloţene isušivanju i uticaju

mrazeva. Ako se sade odmah posle vaĎenja, voditi računa da ne doĎe do isušivanja, kvašenjem i

pokrivanjem. Ako se sadnja odlaţe do proleća, sadnice se moraju obavezno utapati (razvezanih

8

snopova) u rastresito, ocedivo zemljište i da ne budu izoţene jakim mrazevima. Za zaštitu od miševa, u

kanal u zoni korenovog sistema rasturiti cinkfosfid ili fadiran mamce.

Neposredno pred sadnju sadnice treba pregledati i pripremiti za sadnju, rezidbom ukloniti polomljene

ţile i druge ţile bez ţilica. Posle toga, svaku sandicu potpoiti u mešavinu sveţe goveĎe balege i ilovače

(1:1) sa vodom i dodatak nekog od bakarnih preparata radi dezinfekcije.

c) Tehnika sadnje

Na pripremljenom zemljištu najpre izvršiti razmeravanje i odrediti pravce redova.

Najboje je da pravac redova bude sever-jug, jer su tada najduţe osunčane u toku dana. Po obeleţenim

pravcima napraviti kanale jednoobraznim plugom ili raonikom zapreţne kopačice sa daskama, dubine

18 do 20 cm. Prilikom sadnje obavezno koristiti kanap, da redovi budu pravi. Na parcelu iznositi samo

onoliko sadnica koliko se za dva sata moţe zasaditi kako bi se izbeglo isušivanje. Saditi na dubini

12-15 cm. Najpre korenov sistem pokriti sa malo rastresite zemlje i zemlju blago sabiti s tim da sve

sadnice budu učvršćene vertikalno.

U cilju zaštite od štetočina u kanale rasturiti neki od granulovanih insekticida (timet, geolin, galation ili

neki dr.) u količini 20-25 kg/ha. Posle toga u kanale dodati dobro zgoreo stajnjak do 10 t/ha. Ukoliko se

saĎenje vrši u proleće a nema dovoljno vlage, obavezno ih zaliti pre konačnog zagrtanja. Konačno

zagrtanje obavlja se posle dodavanja stajnjaka, mineralnih Ďubriva i eventualnog zalivanja. Posle

sadnje sadnice skratiti na 15-20 cm od površine zemlje kako bi se izbegao rod u prvoj godini obezbedio

bolji prijem i nicanje novih broja izdanaka.

d) Sistem uzgoja

Predlaţe se špalirni sistem uzgoja. Gustina sadnje mora obzbediti optimalni ţivasti prostor za biljke.

Zbog toga, meĎuredno rastojanje treba da bude 3 m, a odstojanje posaĎenih sadnica u redu 25-30 cm.

Redove prvenstveno postaviti u pravcu sever-jug. Time se postiţe maksimalna osunčanost biljaka i

smanjuju uslovi za razvoj bolesti i štetočina. Na krajevima redova ostaviti odgovarajući prostor za

okretanje mašina (3-4m). Predvideti i jedan prostor za praznu i punu ambalaţu, repromaterijal i sl.

(sabirno-distributivno mesto).

e) Postavljanje armature

Armatura će se sastojati od bagremovih stubova i pocinkovane ţice. Bagremovi subovi treba da budu

duţine do 2.20-2.50 m a najmanji prečnik na tanjem kraju 5-8 cm. Ţica mora biti pocinkovana,

dovoljno elastična Ø 2-2.5 mm. Stubovi se pripremaju tako što se kora skine za deo koji ide u zemlju i

10 cm iznad toga a ostatak se naparava. Naparavanje se moţe zameniti hemijskom dezinfekcijom,

jačim rastvorom nekih od bakarnih preparata. Ako se donji deo naprava onda preostalu duţinu treba

premazati preraĎenim uljem.

Stubove postaviti na svakih 6 m u pravcu redova. Predhodno napraviti rpe 50-70 cm dubine (najbolje

traktorskom bušilicom). Visina stubova iznad zelje treba da je 1.70-1.80 m. Stubove postaviti strogo

9

vertikalno, u istoj liniji po pravcu i visini i dobro ih učvrstiti. Na krajnjim stubovima, sa unutrašnje

strane redova ostaviti stubove podupirače (kosnike) a u duţim reodovima kosnici se postavljaju i na

stubu u sredini ili na dva stuba u redu, zavisno od duţine reda. Pocinkovana ţica se postavlja u dva

reda, jednostruko i to na 70-80 cm od zemlje prvi red, a drugi, na 140-150 cm. Prilikom postavljanja

ţice, najpre kraj ţice pričvrstiti (obavijanjem oko pvog stuba) a zatim je na drugom kraju dobro

zategnuti aparatom za zatezanje ili autodizalicom. Ţicu na svakom stubu pričvrstiti ''U'' ekserima.

PREDRAČUN TROŠKOVA PODIZANJA MALINJAKA

Red.

broj Vrsta troškova j.m.

kol. za

1 ha cena/din Iznos

a) Materijal

1. sadnice maline kom 12.000 15 180.000

2. stajnjak t 40 1.000 40.000

3. mešana mineralna Ďubriva kg 700 18 12.600

4. KAN kg 200 10.50 2.100

5. bakarni krec s-50 kg 2 260 520

6. Timet G-5 kg 20 120 2.400

7. Bagremovi stubovi kom 580 300 170.400

8. Poc. ţica 2.2-2.5 mm kg 240 150 36.000

9. ''U'' ekseri kg 10 120 1.200

10. PreraĎ. ulje (bak.prep.) lit 120 100 12.000

Svega materijal: 457.220

b) Mašinski radovi

1. Prevoz stajnjaka rad.dan 3 6.000 18.000

2. Prevoz miner. Ďubriva rad.dan 0.5 6.000 3.000

3. Oranje rad.dan 1 6.000 6.000

4. Taniranje rad.dan 1 6.000 6.000

5. Drljanje rad.dan 0.5 6.000 3.000

6. Otvaranje kanala rad.dan 0.25 6.000 1.500

7. Prevoz stubova rad.dan 2 6.000 12.000

8. Bušenje rupa rad.dan 1 6.000 6.000

9. Ostali radovi rad.dan 1 6.000 6.000

Svega mašinski radovi: 61.500

Red.


kol. za

1 ha cena/din Iznos

c) Rad radnika

1. Pripremanje-krečenje

na parceli

rad.dan 3 500 1.500

2. Utovar stajnjaka rad.dan 8 500 4.000

3. Rastur. stajnjaka rad.dan 4 500 2.000

4. Priprema min. Ďubriva rad.dan 1 500 500

5. Razmeravanje rad.dan 2 600 1.200

6. Otvaranje kanala brazdi rad.dan 2 500 1.000

10

7. Priprema sadnica rad.dan 5 600 3.000

8. Sadnja rad.dan 18 600 10.800

9. Rezidba rad.dan 1 600 600

10. Priprema insekticida rad.dan 0.50 500 250

11. Zalivanje rad.dan 2 500 1.000

12. Zagrtanje rad.dan 4 600 2.400

13. Bušenje rupa rad.dan 1 600 600

14. Manip.stubovima rad.dan 4 600 2.400

15. Postavka stubova rad.dan 12 600 7.200

16. Postavka ţice rad.dan 3 600 1.000

17. Ostali radovi rad.dan 5 500 2.500

Svega rad radnika: 75.5 42.750

d) Ostali troškovi

1. Stručne usluge rad.dan 2 1.500 3.000

R E KA P I T U L A C I J A

a) Materijal 457.220

b) Mašinski radovi 61.500

c) Ručni radovi 42.750

d) Ostali troškovi 3.000 Ukupno: 564.470

f) Nega maline u uzgojnom periodu

Malina raĎa već u prvoj godini. MeĎutim, ovaj rod treba sprečiti rezidbom kako bi se obezbedio bolji

prijem nicanja i porast većeg broja izdanaka. u drugoj godini ukoliko se dobro obavi sadnja i nega u

prvoj godini dobij ase rod koji moţe, pri povoljnim uslovima na trţištu, pokriti tekućie troškove. Punu

vrednost malina postiţe u trećoj godini.

Iz navedenih razloga period nege-uzgoja (investicioni period) traje jednu ili dve godine u zavisnosti od

uslova (prirodnih i ekonomskih) i primenjene tehnologije.

Zalivanje

U proleće prve godine, pogotovu ako je prolećna sadnja, u slučaju suše neophodno je malinu zaliti

jedanput ili dvaput, zavisno od potrebe. Zalivanje bi dobro došlo i u drugoj godini ukoliko nedostaje

vlage u zemljištu.

Đubrenje

Pošto se pripremom parcele i prilikom sadnje upotrebe dovoljne količine organskog i mineralnog

Ďubriva, u prole prve godine ne treba Ďubriti. Pratiti razvoj novih izdanaka i aako treba izvršiti

prihranjivanje nitromonkolom u maju. U jesen prve godine, pre oranja u redove i pored redova rasturiti

11

150-200 kg/ha mineralnih Ďubriva sa više kalijuma kao što su 8:12:26:+3MqO 8:16.24, 10:20:30. U

drugoj godini Ďubriti na isti način stim što količine treba povećati za 30%.

Održavanje zemljišta

Zemljište se stalno mora odrţavati u rastresitom i nezakorovljenom stanju. u koliko se primeni herbicid

pre sadnje problem korova je rešen ili ublaţen za2 godine. Posle sadnje, prve 2 godine izbegavati

primenu herbicida. MeĎuredni prostor trba odrţavati oranjem u jesen i drljanjem u proleće. u toku

vegetacije povremeno se moţe koristiri raofreza ili izbegavati često freziranje pošto se njima kvari

struktura zemljišta i umnoţavaju korovi iz podzemnih organa. Unutar redova prve dve godine raditi

ručno.

Rezidba ivezivanje izdanaka

U prvoj i drugoj godini krajem jula i početkom avgusta rezidbom do zemlje ukloniti prošlogodišnje

izdanke i spaliti ih. Sem toga, ukloniti i nove izdankle koji su oštećeni od pretenora, galice, didimele,

leptosferne i dr. U koliko se u prvoj godini ne prime sve sadnice, neprimljene iščupati i na prazna mesta

zasaditi novim zasadima ili rzmestiti ih sa mesta gde ih ima više. Do kraja vegetacije u drugoj godini

trba obezbediti 8-10 biljaka po duţnom metru za rod u trećoj godini. U koliko ima više izdanaka

obavezno ih izvaditi.

Visina izdanaka na kraju vegetacije druge godine biće takva da ih treba vezati. vezivanje obaviti PVC

vezivom putem obavijanja veziva oko svakog izdanka i ţice naizmenično.

Vezivo ne seći već ga ostaviti u jednom komadu za ceo red ili u 2-3 komada. Za vezivanje izdanaka

mogu se koristiti plastične kopče, kojih ima na trţištu, čime se vrši ušteda u radnoj snazi a kopče se sa

sigurnošću mogu koristiti više godina.

Zaštita od bolesti i štetočina

U cilju zaštite od bolesti i štetočina (didimela, leptosferija, pegavost lista, prstenar galica, lisne vaši i

sl.) u prvoj godini upotrebiti program od 3-5 prskanja. Početi kada novi izdanci dostignu visinu 15-20

cm. A završiti krajem jula. U drugoj godini zaštita se mora pojačati zbog pojave štetočina i bolesti

cvetova i plodova (malinova buba, truleţ plodova i dr.). Potrebu, rokove prskanja i vrste preparata

odreĎivaće angaţovana stručna sluţba.

Za suzbijanje štetočina mohu se koristiti jedan od insekticida: fenitrotion, reldan ili fosfolid a za

suzbijanje bolesti:bakarni kreč, mankogal, bakracid i dr.

12

PREDRAČUN TROŠKOVA U PRVOJ GODINI

Red.


kol. za

1 ha cena/din Iznos

c) Materijal

1. KAN kg 150 10.50 1.575

2. Mešano Ďubrivo kg 200 18 3.600

3. Bakarni kreč kg 8 260 2.080

4. Fosfalid E-40 kg 1 650 650

5. Kreč kg 500 5 2.500

6. Ostali materijal kg 2.000


d) Mašinski troškovi

1. Prevoz repromaterijala rad.dan 1 6.000 6.000

2. Osnovna obrada rad.dan 1 6.000 6.000

3. Dopunska obrada rad.dan 1 6.000 6.000

4. Dovoz vode rad.dan 2 6.000 12.000



c) Ručni radovi:

1. Primena Ďubriva rad.dan 1 600 600

2. Primena krala rad.dan 1 600 600

3. Okopavanje 3x rad.dan 15 600 9.000

4. Zaštita 4x rad.dan 1 600 600


6. Rezidba rad.dan 2 600 1.200

7. Popunj.prazn.mesta rad.dan 2 600 1.200


Svega rad radnika: 18.000

d) Ostali troškovi

1. Stručne usluge 1.500


a) Materijal 1.405


c) Rad radnika 18.000

d) Ostali troškovi 1.500

Ukupno: 56.905

g) Tehnologija redovne proizvodnje

Đubrenje

13

Za visoke prinose i dobar kvalitet plodova neophodno je redovno i obilno Ďubrenje. Svake druge

godine u jesen, na kraju vegetacije, pored redova rasturiti 10 do 15 t/ha zgorelog stajnjaka. Mineralna

Ďubriva se dodaju svake godine. Prvenstveno koristiti magnifert (8:12:26:3 MqO) ili neko drugo

Ďubrivo sa više klijuma. Stajnjak i mineralna Ďubriva u zemljište treba uneti obradom. U proleće vršiti

prihranjivanje azotnim Ďubrivima. Norma za Ďubrenje mineralnim Ďubrivima je 300-400 kg/ha

kombinovan9m Ďubrivima i do 200 kg/ha azotni Ďubriva. Medjutim, treba pratiti razvoj biljaka pa

prema tome odreĎivati količine i kombinacije Ďubriva. Za prihranjivanje preko lista, koje se obavlja pri

zaštiti od bolesti i štetočina treba koristiti folujarna Ďubriva Vuksal, Sal 12, Fertigal i dr.

Održavanje zemljišta

Zemljište odrţavati u rastresitom i nezkorovljenom stanju u toku cele vegetacije. U jesen, obavezno

izvršiti oranje ili podrivanje cele meĎuredne površine a u toku vegetacije, od proleća do berbe vršiti

kultiviranje po potrebi. Odrţavanje zemljišta u redovima vršiti ručno ili primenom nekih od

granulovanih herbicida u periodu mirovanja u proleće pre kretanja(pre listanja maline) kao što je

kaosorang oko 60 kg/ha ako se tretiranje vrši na površini unutar redova. Pored ovoga, mogu se kretanja

vegetacije i posle osnovne i dopunske obrade, po celoj površini, primeniti Simozin 50 ili Atrazin 50,

5 kg/ha uz utrošak 300 litara vode po 1 ha. Prema potrebi, posle nicanja korova, moţe se koristiti

kompleksni herbicidi uz strogo čuvanje rodnih izdanaka koji ostaju za sledeću godinu.

Rezidba i vezivanje izdanaka

Svake godine odah posle berbe ukloniti sve izdanke koji su doneli rod. TakoĎe odstraniti i nove

izdanke koji su napadnuti prstenarom, galicom, didimelom i dr.bolestima i štetočinama. Sve isečene

izdanke izneti van malinjaka i spaliti.

U toku vegetacije izmeĎu redova uništavati sve izdanke čim niknu. unutar redova ostaviti samo izdanke

koji sluţe za zamenu a se ostale uklanjati čim niknu. Za rod u narednoj godini potrebno je ostaviti 8-10

izdanaka na 1 duţni metar s tim što se u proleće uklanjaju polomljeni i izmrzli. U pogledu skraćivanja

izdanaka pridrţavati se pravila da one do 2 m visine treba skratiti 20% a preko 2-2.5 m 25% dok duţe

od 2.5 m skratiti 30%.

Optimalna duţina izdanaka za rod u tekućoj godini je 160-165 cm. Izdanke vezivati za ţice PVC

vezivom obavijanjem svakog izdanaka i oko ţice. Vezivo se ne seče, već koristiti neprekidnu duţinu

za svaki red posebno. Vezivo posle berbe se skida i moţe se koristiti u narednoj godiji.

Ako se za vezivanje koriste plastične kopče, svaki izdanak se veţe na prvoj i duroj ţici sa po jednom

kopčom. Vezivanjem sa plastičnom kopčom štedi se na radnoj snazi, a kopče se mogu koristiti više

godina.

Zaštita od bolesti i štetočina

Malina je izloţena napadu velikog broja bolesti i štetočina.Sve sorte su osetljive na didamelu. Na

pegavost lista dosta je otporna sorta Vilamet, dok su ostale sorte dosta osetljive. U kišnim godinama

dolazi do truleţi plodova.

14

Od štetočina nadzemnih organa redovno su prisutni: lisne vaši, prstenar, galica a na pupoljcima i

cvetovima malinova buba, surlas, cvetojedi i dr.Korenov sistem moţe biti napadnut od grcica gundelja,

ţičnjaka i poljskih miševa.

Da bi se malina zaštitila od napada bolesti i štetočina nuţno je vršiti zaštitu.Potrebno je da se od strane

proizvoĎača i stručne sluţbe prati pojava i razvoj bolesti i štetočina i da se prema tome odreĎuju mere

zaštite i zašštitna sredstva.

ORJENTACIONI PROGRAM ZAŠTITE

Red.br. Vreme prskanja Preparati Koncentracija

1. Pre listanja Bakarni kreč ili

Mankogal-80

0.60%

0.25%

2. Porast letorasta

do 10cm Mankogal-80 0.20% - 0.25%

3. Kad se formiraju

cvetni pupoljci

Fenitrotion E-50

+ Mankogal-80

0.15%

0.20%

4. Pre cvetanja Fenitrotion E-50

+ Mankogal E-80

0.15%

0.20%

5. Posle cvetanja Ronilan

Galovit

0.15% - 0.20%

0.07%

6. Posle berbe Bakarni kreč 0.50%

Navodnjavanje

U slučaju sušnog perioda navodnjavanje-zalivanje jedino obezbeĎuje visoke prinose i kvalitet ploda.

Zbog toga je neophodno da se ova mera primeni u kritičnim periodima.

Berba i transport plodova

Da bi se očuvao odgovarajući kvalitet i celina plodova, berba se mora obavljati strogo po utvrĎenim

pravilima. Ne sme se sačekati da plodovi prezru pa se s toga na istoj parceli berba mora obavljati

svakog drugog dana a pri višim temperaturama svakog dana. Berbu obavljati po suvom vremenu a

izbegavati velike podnevne ţege. Ambalaţa treba da bude zdrava i čista. Ambalaţu sa plodovima do

transporta, drţati na hladnom mestu van direktne sunčeve svetlosti. Obaveza je da se malina I –og

kvaliteta bere u plitke holendere 2-3 reda.

Ubrani plodovi treba da se isporučuju dva puta dnevno. Prilikom utovara i transporta strogo voditi

računa da se plodovi ne zaprljaju i oštete.

PREDRAČUN TROŠKOVA REDOVNE PROIZVODNJE

Red.


kol. za

1 ha cena/din Iznos

a) Materijal

15

1. Stajnjak t 15 1.000 15.00

2. Komb.min.Ďubriva kg 400 18 7.200

3. KAN kg 200 10.50 2.100


5. Mankogal kg 3 420 1.260

6. Zolaks PM kg 5 800 4.000

7. Galovit E-50 kg 1.50 960 1.425

8. Galovit kg 1.50 950 1.425

9. PVC vezivo (kopče) kg 3 500 1.500

10. Ostali materijal 3.000


b) Mašinski radovi

1. Prevoz stajnjaka rad.dan 1.50 6.000 9.000

2. Prevoz ost. reprom. rad.dan 1 6.000 6.000



5. Zaštita rad.dan 2 6.000 12.000

6. Prevoz ploda i amb. rad.dan 5 6.000 30.000



c) Rad radnika

1. Utovar I rast. stajnjaka rad.dan 4 600 2.400

2. Primena min. Ďubriva rad.dan 2 600 1.200

3. Zaštita rad.dan 5 600 3.500

4. Rezidba st. izdanaka rad.dan 16 600 9.600

5. Rezidba nov. izdanaka rad.dan 6 600 3.600

6. Vezivanje rad.dan 16 600 9.600

7. Berba plodova rad.dan 300 600 180.000

8. Utovar plodova rad.dan 10 600 6.000

9. Ostali radovi 5 700 3.500

Svega ručni radovi: 219.400


a) Materijal 41.030



UKUPNO: 341.430

5.4.5. Tehnologija podizanja kupinjaka

16

a) Priprema zemljišta za sadnju

Po odabiranju lokacije i parcele za podizanje zasada kupine potrebno je izvršiti kvalitetnu pripremu

zemljišta koja se sastoji od čipšćenja terena od šiblja, panjeva i višegodišnjeg korova, zatim dubokog

oranja i tanjiranja i na kraju fina priprema neposredno pred sadnju.

Po izvršenom čišćenju terena po celoj površini rasturiti 30-50 t dobro zgorelog stajnjaka što zavisi od

utvrĎene količine humusa u zemljištu. TakoĎe, ako analize pokazuju da je zemljište siromašnije od

predviĎenih normi pre oranja treba rasturiti i polovinu NPK Ďubriva predviĎeno za meliorativno

Ďubrenje odnosno 500 kg/ha čija formulacija treba da sadrţi više kalijuma i fosfora a manje azota

(10:12:26 ili 8:4:24 ili 7:14:21).

Unošenje obe vrste Ďubriva moţe se obaviti posle oranja,a pre tanjiranja i frezovanja, mada je tada to

teţe izvodivo. Meliorativno Ďubrenje je naročito potrebno ako su zemljišta nešto sabijenija, ilovasta ili

pak suviše vlaţna.

Ako zemljište ima nisku kiselost (pH manje od 5) potrebno je izvršiti kalcifikaciju odnosno unošenje

materijala alkalne reakcije na podizanje kiselosti.Da bi se kiselost popravila za jedan indeksni poen-

npr.sa 5 na 6 dovoljno je uneti 3-5 t/ha krečnjaka (CaCO3) ili l.5 t/ha negašenog kreča ili 1 t/ha

Ďubriva ''tomasov fosfat'' ili specijalno formulisana Ďubriva: Njival, Fertimag i sl. Sredstva za

kalcifikaciju treba unositi samo na osnovu analize zemljišta i to postupno u dva navrata: pre oranja i

pred finu pripremu zemljišta. TakoĎe ako ţelimo da postignemo kiselost za dva poena, sredstva za

kalcifikaciju treba unositi postupno svake duge godine a nikako velike količine odjednom.

Oranje izvršiti u kasno leto ili ranu jesen. Oranje se izvodi do dubine od 30 cm a kod nešto teţih

zemljišta i do 40 cm. Po odleţanju i raspadanju zemljišta (1-2 meseca) pristupa se finoj priprremi koja

se sastoji u tanjiranju i frezovanju uz korišćenje setvo spremača u samoj završnici. Ovde treba voditi

računa da zemljište nije suviše vlaţno jer se tada kvari njegova struktura.

Rastojanje sadnje neposredno pred sadnju treba izvršiti razmeravanje terena i odreĎivanje pravca

redova, odrediti rastojanje sadnje i izračunati broj sadnica potrebnih za datu površinu. Praksa je

pokazala da je najoptimalnije rastojanje za sadnju kupine 3 m izmeĎu redova a 1.5 m u redu odnosno

izmeĎu sadnica (3 x 1.5). to podrazumeva 2.220 sadnica po 1 ha. U obzir dolaze i neka druga slična

rastojanja ali uvek treba imati u vidu bujnost kupine kao vrste i njene zahteve za svetlošću, vodom i

hranljivim elementima. Pravac redova treba po mogućstvu da bude sever-jug.

Sistem gajenja kupine za koji se proizvoĎači najčešće opredeljuju su po tipu špalirski a najbolji i

najproduktivniji od više njih je horizontalni troţični sistem sa tri reda ţice u jednoj ravni uz povijanje

izdanaka i vezivanje za ţice.

b) Izbor sadnog materijala

Jedan od bitnih uslova uspešne voćarske proizvodnje pa i kupine je dobra i kvalitetna sadnica

besprekorne sortne čistoće i zdravstvenog stanja. Sadnice kupine koje se koriste za podizanje zadada

treba da imaju razvijen sazreo korenov sistem, obrastao sitnim korenovim ţilicama , na preseku beo i

sveţ. Duţina ţica treba da je oko 10 cm. Zrakasto rasporeĎene a nadzemni deo duţinu oko 20 cm.

17

Oţivljena sadnica najčešće ima i vidljiv vegetativni pupoljak-budući izdanak koji je naročito izraţen u

prolećnoj sadnji kada treba voditi računa da se on ne lomi. Za sadnju ne bi trebalo koristiti slabo

oţiljene, neţne i nedozrele sadnice sa suviše kratkim ţilicama.

Obratiti paţnju na vitalnost sadnica odnosno da nisu promrzle ili prosušene od dugog stajanja. Kako su

uupotrebi sadnice kupine najčešće proizvedene oţiljavanjem vrhova izdanaka ili oţiljavanjem zelenim

reznicama posebnu paţnju obratiti na razvijenost korenovog sistema i njegovu zrelost.

Pri nabavci sadnog materijala voditi računa da je on proizveden u matičnim zasadima, propisno

upakovan i deklarisan, što znači da je kontrolisan od strane nadleţnih kompetentnih ustanova i

stručnjaka.

Izbegavati korišćenje izdanaka kupine sumnjivog porekla i ne proverenih proizvoĎača. TakoĎe

nastojati da nabavljeni sadni materijal pre sadnje ne stoji u nepropisanim uslovima jer se brzo suši i

propada.

c) Izbor sorti za gajenje

Sortiment kupine za komercijalno gajenje u našoj zemlji se zasniva uglavnom na sortama bez trnja i

čine ga svega nekoliko dominantnih sorti: Tonfri, Blek saten, Dirksen tornles, Harl tornles i u novije

vreme Čačanska bestrna za koju su proizvoĎači veoma zainteresovani.

Tornfri-poreklom je iz SAD-a. U proizvodnji je od l966.godine. A u našoj zemlji od l976.godine i

jedna je od najraširenijih sorti kod nas. Tornfri je bujna sorta sa dugim izdancima i bez trnja. Cveta

kasno u junu i početkom jula. Samoplodna je i vrlo rodna sorta. Relativno je otporna prema

Verticilijumu i pegavosti lista a osetljiva prema ţutoj rĎi. Osetljiva je i na zimske mrazeve.

Plod je srednje krupan do krupan oko 5g, čvrst zasečeno kupastog oblika, tamno obojen i nakiseo.

Sazreva kasno, krajem avgusta i u septembru pa često dobar deo plodova i neuzri, što je velika mana.

Bere se u više od 10 navrata. Pri čuvanju u zamrznutom stanju plod delimično vraća boju u crveno.

Ova sorta sezbog kasnog zrenja preporučuje samo zatoplija područja.

Blek satin – Američka je sorta uvedena u proizvodnju kod nas krajem 80-tih godina. Vrlo je rodna sorta

iz grupe ranijih po vremenu zrenja. Blek satin jebujna sorta sa izdancima bez trnja. Cveta 5-10 dana

ranijeod sorte Tornfri a zri takoĎe 10 i više dana ranije od iste sorte. Ima kraći period dozrevajanja i

često svi plodovi dozrevaju. Otpornija je na izmrzavanje od drugih sorti, delimično je otporna i na ţutu

rĎu pa se zbog svih ovih osobina preporučuje za gajenje i na nešto većim nadmorskim visinama.

Plod je krupan (oko 7.5g) izduţenokupastog oblika, crne boje a u punoj zrelosti gubi sjaj, sladak je i

prijatan za jelo. Meso ploda je čvrsto i kvalitetno a sok je intenzivno obojen.

Dirksen tornles je američkasorta uvedena tokom 80-tih godina u proizvodnju u našoj zemlji. Vrlo je

rodna i kvalitetna sorta ranog vremena zrenja. Sazreva 15-20 dana pre sorte Tornfri. Bere se u 5-6

navrata i celokupna dozri za manje od mesec dana. Ţbun je bujan, bez bodlji. Otporna je na mraz ali

osetljiva na sivu truleţ plodova i ţutu rĎu lista i izdanaka.Plod je srednje krupan, okruglastog oblika,

čvrsti, tamnocrne boje sa violetnom nijansom i dobrog kvaliteta. Pogodni su za sve vidove prerade i za

zamrzavanje. Obzirom na njene proizvodne osobine i rano zrenje moţe se preporučiti proizvoĎačima za

gajenje u manjem obimu.

18

Harl tornles je poreklom iz SAD-a. Novija je sorta, bez bodlji, čiji je ţbun veoma bujan i rodan sa

jakim uspravnim izdancima. Sazreva srednje radno izmeĎu dorti Dirksen i Blek satin, odnosno u trećoj

dekadi jula. Plod je krupan(oko 6.5 g), čvrst, tamnocrvene do crne boje, slatkog ukusa i veoma dobrog

kvaliteta. Pogodni su za sveţu potrošnju i sve vidove prerade.

Čačanska bestrna je novija sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Odlikuje se velikom

bujnošću i dobrom vitalnošću izdanaka. Najčešće daje 4-5 bujnih uspravnih izdanaka koji se povijaju u

gornjoj zoni. Bez bodlji je. Preporučljivo rastojanje za ovu sortu je 3 x 1.5 m zbog bujnosti. Vrlo je

rodna sorta sa prinosima preko 25 t/ha. Počinje da zri u trećoj dekadi jula meseca a završava zrenje do

kraja avgusta pa čak i na većim visinama ova sorta uspešno dozreva. Plod je vrlo krupan (prosečne

mase 9g dok pojedinačni plodovi dosiţu i 15g), izduţenocilindričnog oblika, crne boje, sjajni po

površini, slatki i aromatični i po ukusu prevazilazi sve druge sorte. Lako se odvaja pri berbi. Zbog

velike krupnoće pod je relativn o mekan pa se mora paţljivo brati i njima manipulisati. Pogodan je za

upotrebu u sveţem stanju i za sve vidove prerade ma da je uopčeno da pri zamrzavanju i čuvanju

izvesna količina plodova gubi boju.

Čačanska bestrna je otporna na niskek temperature (do sada nije bilo izmrzavanja) i na ţutu rĎu lista i

letorasta. Zbog dobrih proizvodnih i tehnoloških osobina i relativno ranog zrenja preporučuje se za

širenje u svim područjima gde ima uslova za gajenje kupine.

U pojedinim lokalitetima osetljiva je na ljubičastu pegavost lišća koju izaziva gljivica Septocita

Ruborum.

d) Sadnja kupine

Sadnja se obavlja od sredine jeseni (početak novembra) pa do sredine proleća po principu što pre to

bolje. Ona se uspešno moţe obavljati i tokom zime ako vremenske i zemljišne prilike to dozvoljavaju.

Ukoliko se sa sadnjom kasni to će i prijem biti slabiji, porast izdanaka i njegov razvoj usporeniji što se

sve odraţava na razvoj ţbuna u celini i na visinu prinosa u narenoj godini. U svakom slučaju jesenjoj

sadnji uvek davati prednost. Sadnju ne treba obavljati kada je zemlja suviše suva, suviše vlaţna, smrzla

ili je temperatura ispod 0˚ . Naročitu paţnju treba obratiti da sadnice ne budu duţe izloţene suncu ili

mrazu jer je korenov sistem vrlo osetljiv. U svakom slučaju, pripremljene sadnice treba vaditi iz trapa

ili iz ambalaţe u kojoj su dopremljene i raspreĎivati ih pored rupa neposredno pred sadnju.

Sama sadnja se obavlja po besprekorno isitnjenom i poravnatom zemljištu u prvim redovima. Pre

sadnje sadnice se pregledaju, na njima se odstranjuju izlomljene i oštećene ţile a zatim se iste potapaju

u pripremljeni kašasti rastvor napravljen od vode, isključivo sveţe goveĎe balege i sitne zemlje kako bi

se što duţe obezbedilo prisustvo vlage na presecima i površiniţila i potrebna hrana za početno razviće

ţila sisalica.

Sadi se ručno. Sama tehnika sadnje je vrlo jednostavna. Po uklanjanju markera iskopa se rupa motikom

ili ašovom dovoljne veličine da u nju stane korenov sistem sadnice, ili nešto veća, što zavisi od

pripremljenosti zemljišta. Na dno rupe se ubaci oko 50 do 100 g kompleksnog mineralnog Ďubriva

NPK 10:12:26 ili slično i izmeša sa zemljom. Zatim se preko toga rasturi maalo (nekoliko grama)

nekog zemljišnog insekticida (Galation, Geolin i dr.) u cilju suzbijanja zemljišnih insekata a potom

stavlja sadnica na istu dubinu na kojoj su oţiljeni izdanci ili reznice bili u matičnjaku pre vaĎenja (ili

2-3 cm dublje). Korenov sistem sadnice se zrakasto rasporedi po eloj rupi a preko njega se stavlja sitna

zemlja do popunjavanja rupe. Sadnice se lagano prodrmaju da se nabačena zemlja oko sadnice slegne.

Zatim se rukama zemlja blago pritegne i po potrebi doda još zelju do izravnjavanja rupe. Na kraju

19

sadnicu zaliti dobro sa vodom i oko svake dodati po 50-100 g kompleksnog mineralnog Ďubriva NPK

koje smo dodavali i u dno rupe.

Ukoliko u pripremi zemljišta nije unet stajnjak onda se pri sadnji moţe uneti 1-2 kg po jednoj sadnici.

Unosi se u momentu sadnje kada je korenov sistem pokriven zemljom a pre popunjavanja rupe sa

zemljom. Po stavljanju stajnjaka on se prekrijesitnom zemljom i sve se lagano sabije rukama. Pri sadnji

treba voditi računa da se zemlja ne nagaţava nogama i preterano sabija naročito u jesenjoj sadnji, jer

moţe doći do oštećenja pupoljaka a i oteţano je i izbijanje izdanaka iz zemlje. U proleće pre kretanje

vegertacije cadnicu skratiti na dva do tri pupoljka.

Treba napomenuti da je sadnju najbolje izvoditi po tihom i oblačnom vremenu i sa dobrom

organizacijom posla. Jedan radnik moţe da posadi od 400 do 500 sadnica za jedan radni dan. Sadnja ne

sme biti plitka jer se sadnica lako isuši a ni preduboka jer je oteţano izbijanje novih izdanaka i usporen

prijem.

PREDRAČUN TROŠKOVA PODIZANJA KUPINJAKA

Red. br. Vrsta troškova j.m. kol. za 1 ha cena/din Iznos

a) Materijal

1. Sadnice maline kom 2.200 20 44.400

2. Stajnjak t 40 1.000 40.000

3. NPK (8:12:26+mg) kg 600 18 10.800

4. KAN kg 300 10.50 3.150

5. Bakarni kreč s-50 kg 2 260 520

6. Timet G-5 kg 20 120 2.400

7. Bagremovi stubovi kom 600 300 180.000

8. Bagremovi podupirači kom 66 150 9.900

9. Poc. ţica 2.2-2.5 mm kg 240 150 36.000

10. ''U'' ekseri kg 10 120 1.200

11. PreraĎ. ulje (bak.prep.) lit 120 100 12.000


b) Mašinski radovi

1. Prevoz stajnjaka rad.dan 3 6.000 18.000

2. Prevoz miner. Ďubriva rad.dan 0.5 6.000 3.000

3. Oranje rad.dan 1 6.000 6.000

4. Taniranje rad.dan 1 6.000 6.000

5. Drljanje rad.dan 0.5 6.000 3.000

6. Otvaranje kanala rad.dan 0.25 6.000 1.500

7. Prevoz stubova rad.dan 2 6.000 12.000

8. Bušenje rupa rad.dan 1 6.000 6.000



c) Rad radnika

1. Pripremanje-krečenje

na parceli

rad.dan 3 500 1.500

2. Utovar stajnjaka rad.dan 8 500 4.000

3. Rastur. stajnjaka rad.dan 4 500 2.000

4. Priprema min. Ďubriva rad.dan 1 500 500

5. Razmeravanje rad.dan 2 600 1.200

6. Otvaranje kanala brazdi rad.dan 2 500 1.000

20

7. Priprema sadnica rad.dan 2 600 1.200

8. Sadnja rad.dan 6 600 3.600

9. Rezidba rad.dan 1 600 600

10. Priprema insekticida rad.dan 0.50 500 250

11. Zalivanje rad.dan 1 500 500

12. Zagrtanje rad.dan 2 600 1.200

13. Bušenje rupa rad.dan 1 600 600

14. Manip.stubovima rad.dan 4 600 2.400

15. Postavka stubova rad.dan 12 600 7.200

16. Postavka ţice rad.dan 3 600 1.800


Svega rad radnika: 57.5 32.050

d) Ostali troškovi

1. Stručne usluge rad.dan 2 1.500 3.000


a) Materijal 339.970




UKUPNO: 436.520

e) Nega kupine u prvoj godini

U proleće kada se zemljište prosuši, treba izvršiti prvo plitko prašenje da se zemljište rastrese i provetri

a ujedno i unište izbili korovi koji su naročito štetni u vreme prijema i početnog porasta. voditi računa

da ne doĎe do pmeranja posaĎene biljke što obavezno rezultira njenim sušenjem. U toku prve godine

neophodne su još 4-5 prašenja ili kultiviranja zemljišta koja su i nešto dublja od prvog i uglavnom su

namenjena odrţavanju zemljišta u rastresitom stanju, očuvanju vlage u zemljištu, uništavanju korova i

unošenju Ďubriva u zonu korena.

Prihranjivanjem azotnim Ďubrivima (UREA ili KAN) obavlja se u dva navrata u količini 50 g samo oko

sadnice. Prvo, u momentu kretanja vegetacije a drugo, kada se na primljenim sadnicama razviju 3-4

bočna letorasta sa po 3-4 lista a to je najčešće krajem maja ili početkom juna. Koje Ďubrivo će se

koristiti zavisi od tipa zemljišta i njegove kiselosti.

I kod kupine kao i kod maline, poţeljno je da se stara posaĎena biljka odstrani ali tek po izbijanju

novog izdanka iz zemlje i njegovog porasta od 15-20 cm. Odstranjivanje se vrši sečenjem, oštrim

makazama do same zemlje. Time se smanjuje iscrpljivanje biljke jer stara donosi rod a na štetu razvoja

novih izdanaka. TakoĎe, time se umanjuje mogućnost prenošenja eventualno prisutnih oboljenja ili

štetočina na nove izdanke. Odsečene stare bilje izneti i spaliti.

U toku prve vegetacije vršiti zaštitu od bolesti i štetočina (najčešće lisne vaši) prema potrebi. Za tu

svrhu moţe se koristiti i leĎna prskalica. Koristiti sredstva koja su navedena u programu zaštite zasada

21

kupine u rodu. Zajedno sa ovim tretiranjem moţe se primeniti i folijarna prihrana preko lista ukoliko za

tim ima potrebe.

MeĎuredni prostor u novo podignutom zasadau kupine moţe se iskoristiti ze gajenje nekih povrtarskih

biljaka. Najpogodnije su leguminoze: pasulj, grašak,boranija i sl. a nisu preporučljive okopavine tipa

krompira i sl. zatim strna ţita i kukuruz jer su štetnije nego korisnije.

Tokom prve vegetacije iz posaĎene sadnice razviće se nekoliko novih izdanaka (najčešće 2-3) koji

mogu dostići duţinu i nekoliko metara. Njih ne treba proreĎivati a kad dostignu duţinu od oko 1 m

onda im treba zakidati vrhove – pinsirati. Time se pospešuje porast bočnih letorasta koji donose rod u

narednoj godini a produţnica obezbeĎuje potrebnu duţinu lastara za narednu godinu. Iste moţemo

iskoristiti za razmnoţavanje potapanjem vrhova.

Navodnjavanje mladog zasada obavlja se po potrebi i sa količinama vode dovoljnim za normalan rast i

razvoj mladog ţbuna u formiranju. To su količine od 5 do 10 lit. po ţbunu tokom avgusta i više. Moţe

se izvesti i priručniom sredstvima ili cisternama.

Tokom zime (decembar-januar) vrši se Ďubrenje kompleksnim Ďubrivom NPK 10:12:26 (''Krtolin'') ili

7:14:21 ili neke druge slične formulaciji u količini 150-200 g po mladom ţbunu oko njega u prečniku

20-30 cm. Rasturanje se moţe obaviti i po manjem snegu.

Po završetku vegetacije i tokom zime vrši se postavljanje naslona – stubova i ţica.

Postavljanje naslona

Najčešći način gajenja kupine je špalirski tip a od više njih horizontalni troţični sistem je najviše u

eksploataciji. Podrazumeva postavljanje noseće konstrukcije od stubova i ţice za koju se vezuju izdanci

koji nose rod.

Stubovi koji se koriste za pravljenje naslona za kupinu mogu biti od različitog materijala (drveni,

betonski, gvozdeni, plastični)a u upotrebi su najčešće drveni stubovi od bagrema. Duţina stubova treba

da je oko 3m od čega se 60-70 cm ukopava u zemlju. Za formiranje naslona potrebno je da stub bude

visok najmanje 220-240 cm i prečnika najmanje 10 cm. Rastojanje na koje se kpostavljaju stubovi

najčešće je 5-6 cm zbog velike mase ţbuna kupine tokom vegetacije. Veća rastojanja su rizična jer

mogu prouzrokovati krivljenje i padanja špalira u punom rodu. Na krajevima reda, čeoni stubovi treba

da su nešto deblji i valjalo bi da se nešto dublje ukopaju u zemlju a takoĎe i podupru kosnicima nešto

manjih dimenzija. Umesto kosnika moţe se izvršiti i ankerisanje stubova sa više uporednih debljih

polučeličnih ţica. Radi lakšeg prolaza i komunikacija, preporučljivo je pre podupiranje nego

ankerisanje čeličnih stubova. Za 1 ha zasada kupine potrebno je 600 stubova i 66 podupirača. Pre

postavljanja u zemlju stubovi se mogu inpregnirati na razne načine raznim hemiskim sredstvima (ksilol

i dr.) ili nagorevanjem, čime se povećava njihova trajnost. Samo ukopavanje vrši se ručno ili uz pomoć

motornih ili traktorskih burgija.

Pored drvenih mogu se koristiti i betonski, gvozdeni ili plastični stubovi koji su dugovečniji ali i znatno

skuplji pa ih proizvoĎači izbegavaju.

Po postavljanju stubova montiraju se ţice. Broj redova ţice zavisi od odabranog sistema gajenja a za

horizontalni troţični sistem potrebna su tri reda ţica na visini od 70, 140 i 200 cm iznad zemlje. Ţica

treba da je debela najmanje 3.4 do 3.8 mm. Što znači da u 1 kg ima od 10 do 13 duţnih metara ţice. U

22

praksi se pokazalo da treći red ţice ne bi trebalo postavljati ispod 200cm visine jer se izdanci tokom

zime lome i u narednoj godini nemaju dovoljnu visinu. Za zatezanje ţice koristiti razne zateţače,

klanfice, eksere i sl.

Najnovija iskustva pokazuju da je dobro da treći red ţice bude dvojni tj.paralelni sa rastojanjem

20-40 cm izmeĎu njih i da se izdanci uvlače izmeĎu njih. Ovim se dobija slobodnije pomeranje vrhova

izdanaka koji se često lome kada su fiksirani na trećoj ţici.

Pri postavljanju stubova i ţica treba voditi računa da se ţbunovi kupine ne lome i oštećuju.

PREDRAČUN TROŠKOVA U PRVOJ GODINI

Red.


kol. za

1 ha cena/din Iznos

c) Materijal

1. KAN kg 150 10.50 1.575

2. Mešano Ďubrivo kg 200 18 3.600


4. Fosfalid E-40 kg 1 650 650

5. Kreč kg 500 5 2.500

6. Ostali materijal kg 2.000


d) Mašinski radovi

1. Prevoz repromaterijala rad.dan 1 6.000 6.000



4. Dovoz vode rad.dan 2 6.000 12.000



c) Ručni radovi:

1. Primena Ďubriva rad.dan 1 600 600

2. Primena krala rad.dan 1 600 600

3. Okopavanje 3x rad.dan 15 600 9.000

4. Zaštita 4x rad.dan 1 600 600


6. Rezidba rad.dan 2 600 1.200

7. Popunj.prazn.mesta rad.dan 2 600 1.200


Svega rad radnika: 18.000

d) Ostali troškovi

1. Stručne usluge 1.500


a) Materijal 1.405

23




UKUPNO: 56.905

f) Nega kupine u drugoj godini po sadnji (II vegetacija)

U tehnologiji podizanja zasada kupina sortama bez bodlji druga vegetacija je za mnoge proizvoĎača

puna nepoznanica, počev od skraćivanja izdanaka i proreĎivanja pa do vezivanja, proreĎivanja,

pinsiranja i dr.

U proleće druge godine , vrši se proreĎivanje i rezidba pri čemu se ostavljaju samo 2 do 3 najduţa i

najbujnija izdanka. Izdanci koji su imali po nekoliko bočnih grana ili se pak celom duţinom orezuju

kao i u punoj rodnosti odnosni bočni izdanci – letorasti se skraćuju na 3 pupoljka ili oko 20-25 cm

duţine. Oni se vezuju za postavljene ţice u zrakasto-lepezastom rasporedu. Oni koji nemaju dovoljnu

duţinu vezuju se do druge ili prve ţice. Ukoliko je neki novi izdanak iz nekih razloga skraćen i iz njega

se razvilo samo nekoliko bočnih grana za vezivanje se ostavlja najduţi kao vršni a ostali ispod njega se

skraćuju na tri pupoljka, odnosno oko 20 cm. Takvih izdanaka netreba ostaviti više od 3. On će dati

nešto manji rod u ovoj godini ali će dati veliki broj novih izdanaka.

U rano proleće po prosušivanju zemljišta izvršiti prvu plitku obradu za rastresanje ugaţenog i zbijenog

zemljišta i uništavanje izbilih korova. Ujedno izvršiti prvo prihranjivanje sa Ureom ili Kan-om u

količini 50 do 100 g po ţbunu (200 kg/ha).

Najveću nepoznanicu predstavljajju mladi izdanci koji kreću odmah po ortapanja snega i kretanju

vegetacije. Njih treba prorediti ali ne uklanjanjem svih odmah, već do kraja maja – selektivno. Ukoliko

ima veći broj a neki od njih su u startu snaţni i debeli, takve treba odmah ukloniti sečenjem do zemlje.

Oni su jako krti pa se često i sami lako odlamaju. Ostavlja se 5-6 izdanaka ujednačenogi umerenog

porasta za rod u narednoj godini. Oni tokom vegetacije mogu da postignu duţinu i po nekoliko metara

(čak 5-6 m) pa ih je potrebno prekratiti zalamanjem na 90-100 cm. time se potencijal razvijanja bočnih

grana –izbojaka koji će doneti rod u narednoj godini a produţnica koja se zatim razvije obezbeĎuje

dalji razvoj izdanka. Bočni izbojci – grane, se po potrebi mogu iskoristiti i za razmnoţavanje

potapanjem vrhova.

Bočne grane često predstavljaju problem zbog svoje bujnosti te smetaju pri brebi, zasenjuju itd. One se

ne smeju prekraćivati naročito ne u ranijem periodu i nikako na tri pupoljka. Tada bi došlo do kretanja

sva tri pupoljka, uvećao bi se broj bočnih grana pa dolazi do velikog iscrpljivanja ţbuna koji bi potom

imao problema sa prezimljavanjem, komplikovanija je rezidba u narednoj godini itd.Da bi manje

smetale mogu se prikupiti. Usmeriti uz naslon gde manje smetaju a po berbi i iznošenju starih izdanaka

ove osloboditi od veza.

Drugo prihranjivanje azotnim Ďubrivima (KAN) obavlja se pred početak a najkasnije u početku

svetanja i to količinama koje zavise od stanja ishranjenosti ţbuna, broja rodnih grančica i potencijala

24

rodnosti i dr. a kreće se od 50 do 100 g po ţbunu. Tako ukupna količina prihrane u ovoj godini dostiţe

200-400 kg/ha. Sa prihranjivanjem se ne sme kasniti jer to produţava vegetaciju i povećava mogućnost

izmrzavanja tokom zime.

Kako u drugoj godini kupina moţe da donese 30-50% od pune rodnosti to je potrebno sprovesti zaštitu

prema datom programu.

Tokom vegetacije potrebno je izvesti još 2-3 prašenja ili kultiviranja uz okopavanje i uništenje korova

oko ţbuna. Broj prašenja ili kultiviranja zavisi od stepena zakorovljenosti, padavina, Ďubrenja i dr.

Prema praktičnim saznanjima ne preporučuje se primena herbicida u kupinjacima mlaĎim od dve

godine.

Navodnjavanje kupine u drugoj godini obavlja se kao i u zasadima u punoj rodnosi jer je najčešće u

ovoj godini velika razvijenost ţbuna i ogromna lisna masa a često i obilan rod.

Na kraju vegetacije tokom zime (decembar-januar) izvršiti osnovno Ďubrenje kompleksnim

mineralnim Ďubrivima NPK 15:15:15 u količini 200 do 250 g po ţbunu što iznosi oko 500

kg/ha.Rasturanje Ďubriva se najčešće obavlja ručno u prečniku 30-40 cm oko ţbuna.

g) Nega kupine u III godini – zasada u punom rodu

U trećoj godini po sadnji, odnosno u trćoj vegetaciji, kupina u većini slučajeva dostiţe pun rod pa su

sve agrotehničke mere za treću i ostale godine identične.

Kupina je biljka sa snaţnim ali relativno plitkim korenoim sistemom, ogromnom biljnom masom

(list,grančice, izdanci) gustim sklopom duţ reda ivelikim rodom pa srazmerno tome ima i veliko

iznošenje vode i hranljivih materija iz zemljišta. Zbog toga ona zahteva intezivnu negu, pravilnu

rezidbu, obilno i redovno Ďubrenje, besprekorno odrţavanje zemljišta, redovnu i blagovremenu zaštitu

od bolesti ištetočina idr. Od načina nege zavisi visina prinosa, kvalitet roda, duţina eksploatacije

zasada i krajnji cilj profitabilnost proizvodnj.

Nega kupine obuhvata: rezidbu, vezivanj i proreĎivanje izdanaka, odrţavanje zmljišta, Ďubrenje

kupine, navodnjavanje i zaštita od boledti i štetočina.

Rezidba kupine je obavezna mera koja ima za cilj da odrţi ravnoteţu izmeĎu rasta irodnosti, donese

visok prinos i dobar kvalitet plodova svake godine.

U toku vegetacije kupina obrazuje veliki broj izdanaka koji ţive dve godine od kojih se izvestan broj

proredi i ukloni još u toku vegetacije a ostali ujednčeni dovoljno dugi i razgranati ostavljaju za rod u

narednoj vegetaciji. U rano proleće po otapanju snega i prosušivanju zemljišta pristupa se rezidbi

kupine na rod ili tzv. ''zimskoj rezidbi''. Od izdanaka koji su nam na raspolaganju odaberemo 3-4

najbolja, ujednačena, zdrava i bez oštećenja sa što većim brojem bočnih grana i pristupamo rezidbi.

Prvo uspravimo uizdanak i presečemo ga na visinu od 20 do 40 cm iznad poslednje treće ţice. Tako

postupimo i sa ostalim izdancima i ujedno formiramo špalir na visini od 2.2 m do 2.4 m. Bočne grane

se skraćuju na 3 pupoljka, odnosno 25 do 35 cm ili nešto duţe ako su pupoljci meĎusobno više

udaljeni.

25

Ostale izdanke uklanjamo do osnove. Ako su izdanci formirali veliki broj grana sa kratkim rastojanjem

izmeĎu njih pa to pretivelikimopterećenjem izdanka rodom, onda se vrši proreĎivanje bočnih grana do

osnove tako da na svakih 10 cm duţine ostane po jedna bočna grana. Time se izbegava i prevelika

gustina i zbijenost što opet direktno utiče na visinu prinosa i lošiji kvalitet plodova.

Vezivanje orezanih izdanaka kupine vrši se kao i kod maline plastičnim vezivom ili specijalnim

plastičnim kopčama. Svaki ostavljani izdanak se vezuje za svaku ţicu, odnosno na tri mesta. Pri tome

voditi računa da se suvše ne steţe a ni da bude labava veza pa da izdanci klize niz ţicu. Pri vezivanju

nastojati da se3 ili 4 ostavljena izdanka lepezasto rasporede po ţici.

Uklanjanje prvih serija mladih izdanaka kupine obavlja se na identičan način kao i kod maline. Naime,

i kupina kao i malina daju veliki broj novih izdanaka počev od ranog proleća. Oni su veom bujni,

snaţni i vrlo krti. Njihovo uklanjanje vršei se sve do kraja maja, odnosno skoro do pred kraj cvetanja.

Time se raspoloţive hranljive materije i voda usmeravaju na rodne izdanke, čime se postiţe bolja

oplodnja, porast plodova i konačno bolji i kvaliteteniji rod.Uklanjanje se vrši sečenjem makazama ili

pri prašenju oštrom motikom. Time se izbegava povreĎivanje korenovog sistema. Nije poţeljno

izvaljivati mlade izdanke posebno ako su veći od 50 cm. Jer prave velike povrede na korenovom

sistemu i time i naseljavanje patogena. Izdanci koji se razvijaju od kraja maja do kraja vegetacije biće

sasvim dobri i kvalitetni s obzirom na snaţan korenov sisitem kupine i obezbeĎenu vodu.

Pinsiranje mladih izdanaka koji su ostavljeni za narednu godinu obavlja se kad oni dostignu visinu 1 m

radi podspešivanja bočnog grananja. Pinsiranjem se zakida nedozreli vrh izdanaka duţine oko 10 cm

čime se formira nova produţnica ali i razvijaju bočne grane.

Uklanjanje starih izdanaka kupine koji su doneli rod vrši se odmah posle završene berbe. Time se

otklanja mogućnost zaraze patogenima novih izdanaka, omogućuje boja osvetljenost, provetravanje i

formiranje cvetnih pupoljaka za narednu godinu. pri tome se uklanjaju oštećeni i polomljeni mladi

izdanci ili pak prekobrojni izdanci iz tekuće vegetacije. Odsečene stare i nove izdanke izneti van

parcele i zapaliti.

h) Održavanje zemljišta

Odrţavanje zemljišta u rastresitom stanju, uništavanje korova i unošenje Ďubriva u zonu korenovog

sistema osnovne su namene obrade zemljišta u kupinjaku. To doprinosi boljoj ishrani aeraciji zemljišta

a i obavezuje da obrada i Ďubrenje kupine budu usklaĎeni. Zemljište u zasadu kupine se moţe odrţavati

na više načina: jalovi ugar (čista obrada, tretiranjem herbicidima, kombinacijom ova dva načina ,

multičarenjem i dr.).

Čista obrada (jalovi ugar) podrazumeva odrţavanje čistog zemljišta bez korova i u rastresitom stanju.

To se postiţe sa četiri do pet obrada upotrebom rotofrezera i tanjirača. Nešto dublju obradu (10-12 cm)

treba obaviti u jesen i u proleće po sredini meĎuredog prostora a ostale nešto pliće (5-7 cm). Prva se

obrada izvodi odmah po otapanju snega i prosušivanju zemljišta (neposredno po rezidbi i vezivanju),

ostale, tri ili više po potrebi zavisno od stanja zemljišta, razvijanja korova i sl. a poslednja u jesen po

rasturanju stajnjaka i mineralnih Ďubriva – krajem oktobra ili početkom septembra.Deo zemljišta koji

se ne moţe obraditi mašinama naročito prva obrada u proleće, obraĎuje se ručno, paţljivo motikom da

se ne povreĎuju povezani izdanci. TakoĎe, treba voditi računa da zemljište pri ovakvom načinu obrade

26

ostane ravno, da se ne prave bankovi u redu i da se ne obavlja po suviše mekom ili suvišem suvom

zemljištu kada mu se kvari struktura.

Primena herbicida u zasadu kupine opravdana je sa aspekta uštede radne snage ili kada se ne moţe

obezbediti dovoljno radne snage za obradu zemljišta. TakoĎe, ako se kupinjak u proleće ne moţe

obraĎivati mašinama zbog suviše raskvašenog zemljišta mogu se primeniti herbicidi. Prema ispitivanju

stručnjaka a i rezultatima u praksi u zasadu kupina uspešno se mogu primenjivati sledeći herbicidi:

Simazin S-50, Kasoron G, Devrinol, Select super, Basta i Gesaprim 50 (Atrazin), a od totalnih

Herbatop ili Glifosat samo u pantljikama izmeĎu redova i pod veoma strogim uslovima.

Simazin se moţe koristiti u kasnu jesen ili rano proleće (kraj februara – početak marta) pre kretanja

kupine i pre nicanja korova jer blokira njihovo nicanje. Koristi se u količini 4 do 6 kg/ha i upotrebu 800

do 1000 lit.vode po hektaru. Istu funkciju ima i Devrinol VP 50 da blokira nicanje korova iz semena a

koristi se u količini 5 do 7 kg/ha. Oba su vrlo efikasna protiv većine jednogodišnjeg korova.

Kasoron G u količini 60 do 70 kg/ha pored jednogodišnjih suzbija i neke više godišnje korove kako

uskolisne tako i širokolisne. Primenjuje se tokom zime i rano u proleće a vrlo je bitno da se

ravnomerno rasturi po tretiranoj površini. Da ne bi ispoljio fitotoksičnost, poţeljno ga je kombinovati

naizmenično sa Simazinom.

Herbicid novije generacije Select super namenjen je suzbijanju svih uskolisnih korova kako

jednogodišnjih tako i višegodišnjih (muhar,pirevina,zubača i dr.) u zasadima kupine. Primenjuje se u

količini 0.8 do 2.4 l/ha uz upotrebu od 600 do 800 lit.vode po hektaru. Ne oštećuje kupinu ako padne

po njenim listovima.

Basta, Gesaprim, Galokson i Gramokson su kontaktni herbicidi koji se upotrebljavaju u zasadu

uglavnom u pr9oleće u meĎurednom prostoru za suzbijanje širokolisnih korova u fazi 4 do 5 ili više

listova u različitim koncentracijama vode.Treba biti oprezan da ne doĎe do kontakta sa mladim

listovima ili izdancima kupine a takoĎe mana im je što posle 2 do 3 nedelje korovi se oporavljaju i

ponovo rastu. Tretiranje sa nekim od ovih herbicida se moţe ponoviti i u maju ili junu uz povećani

oprez.

Totalni herbicidi se mogu upotrebljavati uz veliki oprez jer ne smeju doći u kontakt sa lisnom masom

ili stablom – izdankom kupine i uz upotrebu posebnih štitnika i usmerivača. TakoĎe mora biti tiho

vreme a korovi visine oko 20 cm što je nedopustivo u gajenju kupine. U tu svrhu moţe se koristiti

Herbatop ili Glifosfat u količinama 4-6 l/ha.

Treba napomenuti da većina hrebicida ima i negativnog uticaja na kupinu pa treba nastojati da se tretira

samo meĎuredni prostor a unutar reda korove suzbijati okopavanjem ili plevljenjem. TakoĎe u prve dve

godine podizanja zasada uopšte se ne preporučuje primena herbicida.

Đubrenje kupine

Savremeni zasadi kupine su visoko intenzivni i sa visokim prinosima pa ih treba redovno i obilno

Ďubriti. Time se direktno utiče na rentabilnost proizvodnje, duţi eksploatacioni period i obezbeĎuje

visoki prinos i dobar kvalitet plodova. Koliko Ďubriva i koje vrste treba dodavati zavisi od plodnosti

27

zemljišta, klimatskih uslova, meliorativnog Ďubrenja i dr.,a njihovo dodavanje bi trebalo bazirati na

uraĎenim hemijskim analizama zemljišta.

Za Ďubrenje kupine koriste se organska i mineralna Ďubriva a po potrebi i folijarna – preko lista a po

tipu Ďubrenje moţe biti osnovno i dopunsko – prihranjivanje.

Osnovno Ďubrenje obavlja se u jesen i izvodi se stajskim (organskim) i kompleksnim mineralnim

Ďubrivima. Stajsko Ďubrivo se dodaje svake druge godine u količini 30 do 40 tona po hektaru dobro

zgorelog goveĎeg ili ovčijeg stajnjaka. Po rasturanju ovog Ďubriva obavezno je frezovanje ili plitko

oranje. Kompleksno mineralno Ďubrivo NPK rastura se u novembru ili decembru što zavisi od tipa

zemljišta u količini od 500 do 700 kg/ha. Kombinacije koje najviše iodgovaraju kupini su NPK

10:12:26 ili NPK 8:16:24 ili NPK 7:14:21 a u krajnjem slučaju i NPK 15:15:15. U godini kada se

ubacuje stajnjak ove se količine mogu smanjiti za 30%.

Dopunsko prolećno Ďubrenje ili prihranjivanje obavlja se u proleće u dva navrata. Prvi put u fazi

kretanja vegetacije odnosno po vezivanju i rezidbi a drugi put zavisno od potrebe u fazi cvetanja

kupine. Količine koje se preporučuju su 200-250 kg/ha KAN-a ili 300 kg/ha amonijumsulfata ili

150 kg/ha UREA. Drugo prihranjivanje zavisi od stanja ishranjenosti kupine, roda koji se očekuje.

Predhodno upotrebljenih količina Ďubriva a ukoliko ima potrebe za njim ona je to u količini od

200 kg/ha KAN-a.

Podaci iz prakse govore da u godini u kojoj je upotrebljen stajnjak drugo prihranjivanje apsolutno nije

potrebno da se ne bi predozirao azot.

U slučaju pojave hloroze lišća ili bilo kakvog drugog nedostatka hranljivih elemenata moţe se

upotrebiti kompleksno folijarno Ďubrivo preko lista da otkloni te nedostatke. Ono se najčešće

primenjuje zajedno sa sredstvima za zaštitu i o njegovoj primeni najbolje bi bilo da odluče stručnjaci.

Navodnjavanje kupine

Za gajenje, redovno i obilno plodonošenje, kupina zahteva dosta zemljišne vlage a naročito u periodu

od cvetanja do kraja zrenja, odnosno od početka juna do kraja septembra. Samo u područjima gde u

toku vegetacije ima iznad 400 mm padavina moţe se gajiti kupina i bez navodnjavanja i uz veliki rizik.

Kako tih pordučja ima veoma malo to je skoro svugde obavezno navodnjavanje na bilo koji način. U

protivnom, umanjuje se rod, plod je sitniji i nekvalitetan usporava se razvoj izdanaka i dr.

Navodnjavati se moţe na više načina a u praksi se najviše primenjuje navodnjavanje brazdi i varijanta

plavljenjem, zatim veštačkom kišom što je manje poţeljno i sistemima ''kap po kap''.

Metoda navodnjavanja brazdama je dosta raširena, posebno u područjima gde imadosta vode pored

reka i sl.U brazde 20 x 10 cm pušta se voda koja lagano natapa površinu oko špalira kupina a da pri

tome ne kvasi listove i plodove. Plavljenjem cele površine se postiţe dobar efekat navodnjavanja ali je

upotreba vode ogromna. Za kvalitetan i dobar rod kupine, potrebno je 4 do 5 ovakvih zalivanja sa 400

do 500 kubnih metara vode po hektaru u rasponu od oko dve nedelje, što odgovara 40 do 50 mm

padavina. Posle svakog navodnjavanja zemljište valja plitko obraditi radi razbijanja pokorice i čuvanja

vlage.

28

Sistem ''kap po kap'' je najekonomičniji i najpogodniji za većinu voćnih vrsta pa i za kupinu. Ušteda

vode je velika, lako se montira i demontira odnosno prenosi, zavisno od spoljnih uslova odreĎuje se

količina vode koja moţe biti od 1.5 do 8 lit.po kapljici. Uz vodu se moţe dozirati i prihransko Ďubrivo

ukoliko je to potrebno, nema kvašenja lista i ploda i dr. U nedostatku stabilnog izvorišta vode ona se

moţe dopremiti i cisternama a da efekat navodnjavanja bude isti. Ovi sistemi nisu skupi i vrlo brzo se

otplaćuju. Sistem ''kap po kap'' obezbeĎuje stalnu umerenost vlaţnost u špaliru kupine bilo instalirano

uz naslon na 50 cm visine bilo poloţen o zemlju.

Zaštita kupine od bolesti i štetočina

Kupinu kao i druge jagodaste voćke napada veliki broj bolesti, štetočina, virusa i dr.koji joj mogu

naneti značajne štete i time umanjiti ekonomske efekte gajenja a često ugroziti i njen opstanak.

Najznačajnije i ekonomski najvaţnije bolesti koje napadaju kupinu su: narandţasta rĎa (ţuta rĎa);

ljubičasta pegavost; anraknoza; pepelnica izdanaka; venjenje izdanaka; siva truleţ plodova; rak korena

i dr. viroze kupine od kojih su najčešće kovrdţavost lišća, mozaik oboda lišća, hlorotična pegavost

lišća, ţbunavost kupine i dr.

Štetočina koje napadaju kupinu takoĎe ima dosta a ekonomski najznačajnije su: malinina buba,

staklokrilac, malinin prstenar, malinina mušica galica, lisne vaši, gundelj, štitaste vaši, pregljevi, grinje

i dr.

Zaštitu kupine treba sprovesti tako da ona bude efikasna i u saglasnosti sa zahtevima stranih kupaca (s

obzirom da se plod kupine uglavnom izvozi) i da se pri tom dobiju bezbedno zdravi plodovi i očuva

ţivotna sredina.

Orjentacioni program zaštite kupine:

R.

br.

Faza razvoja i

vreme tretiranja

Bolest i štetočine

koje se suzbijaju

Preparati koji

se koriste %

Konce-

tracija

Karenca

dana

1. Zimsko

mirovanje Štitaste vaši Galpar 0.5 -

2. Bubrenje i

pucanje

pupoljaka

Sušenje stabla

i sušenje izdanaka

Kupragin SC

Bakrocid

Bakroksihlorid

0.6

0.7

0.7

-

-

-

3. Bočni lastari

15-25 cm

duţine

Ţuta rĎa

Bolesti stabla i

izdanaka, štetočine

Tilt 250SC

Quadris SC

Nurel D

0.015

0.07

0.1

21

21

21

4. Pre početka

cvetanja

Iste bolesti i

štetočine kao u

predhodnom

Quadris

Score

Zolone

0.07

0.015

0.2

21

21

28

5. Precvetavanje Ţuta rĎa

truleţ plodova

štetočine

Benfugin

Ronilan

Decis

0.1

0.15

21

14

29

Demitan 0.07 14

6. Posle berbe Bolesti lista i stabla i

grinje -pauci

Bakrocid

Demitan

0.7

0.15

-

14

Navedeni program garantuje kvalitetnu zaštitu kupine ali i ako pored toga proizvoĎači uoče neke

probleme treba blagovremeno da potraţe pomoć stručnjaka.

I ovde kao i u drugim slučajevima treba voditi računa da se sredstvo tačno odmeri, prema količini vode.

Praškasta sredstva prvo sipati sa malo vode u manju posudu, rastvoriti pa tek onda sipati u prskalicu.

Ako je u pitanju smeša dva ili više preparata valja prskati odmah po spravljanju rastvora a neutrošenu

tečnost prosuti i ne ostavljati za drugi dan. Posle svakog prskanja, prskalicu dobro isprati a po

mogućstvu ne koristiti istu prskalicu za herbicide i pesticide.

PREDRAČUN TROŠKOVA REDOVNE PROIZVODNJE

Red.


kol. za

1 ha cena/din Iznos

a) Materijal

1. Stajnjak t 15 1.000 15.00

2. Komb.min.Ďubriva kg 400 18 7.200

3. KAN kg 200 10.50 2.100


5. Mankogal kg 3 420 1.260

6. Zolaks PM kg 5 800 4.000

7. Galovit E-50 kg 1.50 960 1.425

8. Galovit kg 1.50 950 1.425

9. PVC vezivo (kopče) kg 3 500 1.500

10. Ostali materijal 3.000


b) Mašinski radovi

1. Prevoz stajnjaka rad.dan 1.50 6.000 9.000

2. Prevoz ost. reprom. rad.dan 1 6.000 6.000



5. Zaštita rad.dan 2 6.000 12.000

6. Prevoz ploda i amb. rad.dan 5 6.000 30.000



c) Rad radnika

1. Utovar i rast. stajnjaka rad.dan 4 600 2.400

2. Primena min. Ďubriva rad.dan 2 600 1.200

3. Zaštita rad.dan 3 700 2.100

4. Rezidba st. izdanaka rad.dan 5 600 3.000

5. Rezidba nov. izdanaka rad.dan 2 600 1.200

6. Vezivanje rad.dan 5 600 3.000

30

7. Berba plodova rad.dan 150 600 90.000

8. Utovar plodova rad.dan 10 600 6.000

9. Ostali radovi 5 700 3.500

Svega ručni radovi: 112.400


a) Materijal 41.030



UKUPNO: 233.430

Berba kupine

Plodovi kupine zavisno od sorte dozrevaju u rasponu od 30 pa do 45 dana tako da se berba obavlja u

više navrata: 5 do 10 puta. Većinu puzajućih sorti bez bodlji treba brati jedanput na 5 do 6 dana.

Kupina se bere neposredno pred punu zrelost (1-2 dana) ili u punoj zrelosti jer njeni plodovi po berbi

ne dozrevaju. U punoj zrelosti plodovi kupine su još čvrsti (čvrstoća zavisi od sorte), najkvalitetniji su,

najaromantičniji i najobojeniji. Prezreli plodovi kupine su manje ukusni, delom gube boju, čvrstoću i

brzo propadaju. Ubrane, potpuno zrele plodove treba odmah ili u toku istog dana dopremiti na trţište ili

na mesto prerade.

Berbu treba organizovati tako, da jedni berači prvo oberu najkvalitetnije plodove za trţište i potrošnju u

sveţem stanju ili za zamrzavanje u tzv.''rolend''.Drugi berači beru sve ostale zrele plodove za preradu.

Berbu obavljati po suvom i prohladnom vremenu a ako je veoma toplo onda brati samo ujutro i

predveče. Ubrane plodove odlagati u gajbice koje se nalaze u hladovini a nikako iz izlagati direktno

suncu. Nije preporučljivo brati po kišnom vremenu ili mokre i vlaţne plodove jer se veoma brzo kvare i

propadaju.

Jedan radnik moţe dnevno da nabere od 100 do 120 pa čak i do 150 kg kupina. Zbog mekoće plodova,

berač mora brati paţljivo neuzimati više plodova istovremeno u ruku jer se gnječe.

Klasiranje i pakovanje kupine

Klasiranje plodova kupine najčešće se obavlja pri berbi ili ako su zamrznuti onda na traci za

prebiranje. Naknadno prebirnje i klasiranje sveţih plodova bilo bi pogubno za kvalitet. Kupina se za

potrošnju u sveţom stanju bere u male plastične posude zapremina 0.5 ili 1 kg. a za preradu i

zamrzavanje u plitko otvorene holandeze zapremine 2 do 2.5 kg.Prebiranje zamrznute kupine obavlja

se na trakama u hladnjačama kao i malina pri čemu se odvajaju kategorije: rolend, konfitura i blok.

31

Sva ambalaţa za pakovanje mora biti čista. Neoštećena i neškodljiva za ljudsko zdravlje. Pakovanje

zamrznute kupine obavlja se saglasno ţeljama kupca a njčešća pakovanja su 4 kese sa 2.5 kg u kutiji

od 10 kg (10/1).

Transport kupine je posebno značajan. Zbog velike osetljivosti, plod kupine nebi smeo da se duţe

transportuje, naročito u uslovima kakvi su naši: loši putevi, loša transportna sredstva pa sve to rezultira

čestom pojavom curenja kupine pri transportu, što znači da je plod nagnječen i lošijeg kvaliteta.

Naročito je štetno transportovati kupinu po velikim temperaturama tokom podneva. Kupinu bi trebalo

transportovati u ambalaţi u kojoj je brana, u kamionima-hladnjačama, po asfaltnim putevima. Izbor

sredstava za transport zavisi od duţine transporta, spoljnih temperaturnih uslova, zrelosti plodova i

njihove namene i dr.

Čuvanje plodova kupine

Potpuno zreo plod kupine ne moţe se čuvati dugo u sveţem stanju čak ni u optimalnih uslovima

(temperatura 0.5 do 1 C i rel.vlaţnost 90%) više od jednog dana. Duţe čuvanje u ovim uslovima

moguće je samo ako su plodovi čvrsti, koji nisu potpuno dozreli ili sorti sa čvršćim plodovima. TakoĎe,

nešto duţe čuvanje plodova kupine moguće jeu komorama sa kontrolisanom atmosferom (ca).U našim

uslovima plodovi kupine se uopšte i ne čuvaju u sveţem stanju već se odmah prohlaĎuju, potom

zamrzavaju u tunelima sa -35 do- 40˚C a zatim tako smrznuti čuvaju u komorama na -18 do -20˚C do

prebiranja i prerade.

6. DINAMIČKI PLAN IZVOĐENJA

Ovaj plan obuhvata niz aktivnosti od momenta donošenja odluke o kretanju u posao, do vemena

redovne proizvodnje.

1. Izrada investicione dokumentacije jul 2004 god.

2. ObezbeĎenje finansijskih sredstava avgust 2004 god.

3. Početak sadnje oktobar 2004 god.

4. Završetak sadnje novembar 2004 god.

5. Početak proizvodnje jun 2005 god.

Kako su izvori finansiranja izvesni to je i terminski plan realan.

32

7. EKOLOŠKI ASPEKTI PROGRAMA

Podizanje svih voćnih zasada pa tako i maline, poboljšava kvalitet ţivotne sredine pa je po ovom

aspektu ocene Program apsolutno prihvatljiv za izvoĎenje.

8. EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA Svi proračuni u ovoj studiji izvršeni su na bazi stalnih cena u julu 2005. godine, u evrima. Zvanični

kurs evra u tom mesecu u proseku iznosi 72 dinara.

Pretpostavke na kojima se bazira projekcija proizvodnih rezultata jesu: predviĎeni ekonomski vek 10

godina; isključeno je reinvestiranje.

U ovom delu Studije dat je pregled strukture ulaganja, izvora finansiranja, plan otplate kreditnih

obaveza, zatim pokazatelji efikasnosti projekta.

Ekonomsko – finansijska analiza izvršena je uz uvaţavanje kriterijuma sveobuhvatnosti, preciznosti i

pouzdanosti prezentiranih informacija i principa opreznosti.

Finansijsko vrednovanje svih inputa i outputa izvršeno je na bazi podataka i parametara datih u

tehničko – tehnološkom delu Programa, kao i podataka iz analize nabavnog i prodajnog trţišta.

8.1. Struktura ulaganja u osnovna sredstva

Na početku ekonomsko - finansijske analize utvrĎena je vrednost ukupnih investicionih ulaganja. Ona

obuhvatajuulaganja u podizanje zasada maline i kupine.

U tehničko – tehnološkom delu Studije data je struktura i vrednost ulaganja u podizanje zasada oba

proizvoda po 1 ha. U ovom delu daje se struktura i vrednost ukupnog ulaganja u €:

1. Investiciono ulaganje u podizanje zasada maline na površini od 10 ha:

a) Materijal 63.510 €

b) Mašinski radovi 8.550 €

c) Rad radnika 5.940 €

d) Stručne usluge 420 € Ukupno: 78.420 €

2. Investiciono ulaganje u podizanje zasada kupine na površini od 5 ha

33




d) Ostali troškovi 208 €

Ukupno: 30.314 €

Rekapitualcija strukture ulaganja u osnovna sredstva:

1. Investiciono ulaganje u podizanje zasada maline na površini od 10 ha: 78.420 €

2. Investiciono ulaganje u podizanje zasada kupine na površini od 5 ha: 30.314 €

Ukupno: 108.734 €

8.2. Investicije u obrtna sredstva

Obrtna sredstva obuhvataju troškove ulaganja u zasad maline i kupine u prvoj godini. Oni iznose:

1. Troškovi ulaganja u zasad maline u prvoj godini na površini od 10 ha:





Ukupno: 9.440 €

2. Troškovi ulaganja u zasad kupine u prvoj godini na površini od 5 ha:

a) Materijal 865 €




Ukupno: 4.720 €

Rekapitualcija strukture ulaganja u obrtna sredstva:

1. Troškovi ulaganja u zasad maline na površini od 10 ha: 9.440 €

2. Troškovi ulaganja u zasad kupine na površini od 5 ha: 4.720 €

Ukupno: 14.160 €

8.3. Izvori finansiranja investicije i proračun obaveza po kreditima

Ukupna predračunska vrednost investicije je 122.894 €.

34

Finansiranje investicije izvršiće se iz dva izvora:

- sopstvena sredstva investitora - 22.894 € 18,63%,

- kredit - 100.000 € 81,37%.

Iz sopstvenih sredstava finansiraće se deo osnovnih sredstava i obrtna sredstva u celini. Iz kreditnih

sredstava finansiraće se osnovna sredstva, odnosno podizanje zasada maline i kupine.

Uslovi korištenja i vraćanja kredita su sledeći:

rok vraćanja: 5 godina,

kamatna stopa 3%,

grejs period 2 godine,

interkalarna kamata obračunata za vreme grejs perioda pripisuje se glavnom dugu,

otplata kredita u jednakim polugodišnjim anuitetima.

Plan otplate kredita banke daje se u sledećoj Tabeli:

8.4. Obračun troškova

Obračun materijalnih i nematerijalnih troškova

Materijalni i ostali troškovi poslovanja obračunati su na temelju ulaznih podataka, prikupljenih iz

tehnološko-tehničke analize, analize trţišta, analize lokacije, te organizacionih i ostalih uslova

proizvodnje.

Koristeći podatke o planiranim ukupnim godišnjim količinama inputa, te podatke o nabavnim cenama

za te inpute, izračunati su troškovi materijala.

Ukupni godišnji materijalni troškovi za planiranu proizvodnju iznose:

1. Malina na 10 ha:



c) Ručni radovi 30.480 €

2. Kupina na 5 ha:



c) Ručni radovi 7.810 €

U projekciji bilansa uspeha mašinski radovi obuhvaćeni su u stavci »Usluge s karakterom materijalnih

troškova«, a ručni radovi u stavci »Bruto zarade«.

Godišnji materijalni troškovi će, dakle, iznositi:

35

- troškovi materijala 8.480 €

- usluge s karakterom materijalnih troškova 16.875 €.

Nematerijalni troškovi - troškovi koji ne zavise od obima proizvodnje uglavnom su procenjeni

iskustveno, uz pomoć ostalih elemenata i uslova poslovanja. U ovoj grupi su troškovi premija

osiguranja osnovnih sredstava, koji iznose u proseku 2% na godišnjem nivou, zatim troškovi PTT

usluga i raznih drugih neproizvodnih usluga, članarine, takse, provizije i slično. Ovi troškovi

procenjeni su na ukupno 10.000 €.

Rekapitulirano, godišnji iznosi osnovnih kategorija materijalnih i nematerijalnih troškova su sledeći:

- troškovi materijala 8.480 €

- usluge s karakterom materijalnih troškova 16.875 €

- nematerijalni troškovi 10.000 €.

Obračun bruto zarada

Budući da se radi o sezonskim poslovima, za rad na odrţavanju i prikupljanju plodova angaţovaće se

sezonska radna snaga.

Ukupne zarade koje su uključene u proračun, iznose 38.290 €. To je iznos koji smo preuzeli iz pregleda

»Troskovi proizvodnje« u tehničko – tehnološkom delu studije – stavka »Ručni radovi«.

Obračun amortizacije

Za obračun amortizacije korišteni su podaci o nabavnoj vrednosti osnovnih sredstava. Na te vrednosti

primenjene su zakonski definisane stope otpisa od 21 % godišnje.

Godišnja stopa amortizacije primenjena je na vrednost osnovnih sredstava i tako dobijen iznos

godišnjih otpisa u veku trajanja projekta – 16.468 €.

8.5. Formiranje ukupnog prihoda

Na bazi genetskog potencijala maline i kupine kao voćnih vrsta i primene najsavremenijih

agrotehničkih mera, očekuje se ostvarivanje sledećeg kapaciteta, odnosno obima proizvodnje:

- malina prvog kvaliteta: 15.000 kg,

- kupina prvog kvaliteta 30.000 kg

36

Na bazi cena od:

- 0,80 € za 1 kg maline,

- 0,40 € za 1 kg kupine,

dobili smo podatak o očekivanom ukupnom prihodu:

- u € -

Red. br. Proizvod Količina u kg Cena po jed. mere Vrednost

1 Kupina prvog kvaliteta 150.000 0,80 120.000

2 Malina prvog kvaliteta 30.000 0,40 12.000

Ukupno 132.000

8.6. Projektovani bilans uspeha

Na osnovu prethodnih proračuna - obima proizvodnje, odnosno stepena korištenja kapaciteta,

materijalnih troškova, amortizacije, bruto zarada i drugih, izvršena je sinteza i sačinjen pregled raspo-

dele ukupnog prihoda, koji je polazna informacija za ocenu finansijsko - trţišne uspešnosti investicije.

Struktura u raspodeli ukupnog prihoda data je dinamički, po godinama veka korištenja investicije, u

Tabeli na narednoj strani. U narednom pregledu dajemo prosečne vrednosti osnovnih elemenata iz te

Tabele:

Red. broj Opis Iznos u €

1. Ukupan prihod 132.000

2. Ukupni rashodi 85.445

3. Dobit 46.555

8.7. Plan novčanih tokova

Finansijski tok, kao sintetički pregled svih podataka iz finansijske analize, izveden je na temelju svih

prethodnih obračuna. U njemu su obuhvaćena i vrednovana sva poslovna zbivanja od početka

realizacije projekta do kraja njegovog ekonomskog veka - investiciona ulaganja i finansiranje, te

poslovni rezultati investicije.

Pregled svih finansijskih transakcija, dat u Finansijskom toku, pokazuje da projekat obezbeĎuje

dovoljan finansijski potencijal koji dovodi investitora u stanje likvidnosti tokom svih godina

ekonomskog veka i u celini.

U pregledu finansijskog toka, u poslednjoj godini ekonomskog veka upisana je vrednost ostatka

vrednosti projekta. U toj vrednosti sadrţan je ostatak vrednosti, odnosno neotpisana vrednost osnovnih

sredstava na kraju ekonomskog veka.

Stavke koje su sastavni deo rashoda poslovanja, preuzete su iz Bilansa uspeha, s tim što je izuzet iznos

amortizacije.

37

Neto primici predstavljaju razliku izmeĎu ukupnih primitaka i ukupnih izdataka. Po sadrţaju, to su

sredstva za reprodukciju u pojedinim godinama ekonomskog veka projekta.

Finansijski tok dat je u Tabeli na narednoj strani.

8.8. Bilans stanja

Na temelju podataka iz Bilansa uspeha i Finansijskog toka, te drugih analitičkih podataka, uraĎen je

Bilans stanja, koji predstavlja kumulativni izraz tekućeg poslovanja. Ovaj pregled omogućuje uvid u

rast imovine investitora tokom godina eksploatacije investicije. Bilans stanja daje se u Tabeli na

narednim stranama studije.

9. Ocena ekonomske efikasnosti projekta

Na temelju prethodno izvedenih analiza trţišta, tehnologije, lokacije, izvodljivosti, te finansijske

analize, uraĎena je kompleksna finansijsko - trţišna ocena projekta, i to:

- statička i

- dinamička.

9.1. Statička ocena ekonomske efikasnosti projekta

Statička ocena projekta izvršena je na bazi odreĎenih podataka iz Bilansa uspeha i Finansijskog toka za

reprezentativnu godinu u ekonomskom veku projekta. Ova ocena (ekonomičnost, rentabilnost,

reproduktivna sposobnost i drugo), pokazuje visok stepen uspešnosti investicije, kao što se vidi iz

Tabelena narednoj strani.

9.2. Dinamička ocena ekonomske efikasnosti projekta

U dinamičkoj oceni utvrĎena je rentabilnost i likvidnost projekta.

Analiza rentabilnosti polazi od Ekonomskog toka, koji ima istovetnu strukturu i dinamiku primitaka i

izdataka kao Finansijski tok, samo su isključene stavke finansijske transakcije koje znače samo način

finansiranja, a ne utiču na materijalnu osnovu projekta - "izvori finansiranja" na strani primitaka i

"anuiteti" na strani izdataka.

U analizi rentabilnosti korišteni su sledeći kriterijumi:

- razdoblje vraćanja investicionih ulaganja;

- neto sadašnja vrednost;

38

- interna stopa rentabilnosti projekta;

- relativna neto sadašnja vrednost.

Ekonomski tok, koji predstavlja polazište za proračun rentabilnosti, prezentiran je u Tabeli na narednim

stranama.

Razdoblje vraćanja investicionih ulaganja, odnosno vreme, potrebno da prihodi od projekta pokriju

sve investicione troškove, izračunato je iz Ekonomskog toka zbrajanjem pozitivnih neto primitaka u

razdoblju poslovanja dok se zbir negativnih neto primitaka iz razdoblja izvedbe ne svede na nulu.

Kako je razdoblje vraćanja uloţenih sredstava kraće od veka trajanja investicije, (iznosi tri godine),

zaključuje se da je projekat opravdan sa ovog aspekta ocene.

Neto sadašnja vrednost - ovom metodom utvrĎeni su ukupni efekti projekta u celom njegovom

ekonomskom veku, uvaţavajući pri tome vremenske preferencije pomoću tehnike diskontiranja, koja

sve buduće efekte projekta svodi na njihovu sadašnju vrednost.

Polazna informacija za proračun neto sadašnje vrednosti je Ekonomski tok. Sadašnja vrednost neto

primitaka iz Ekonomskog toka izračunata je mnoţenjem vrednosti neto primitaka pojedinih godina

veka projekta odgovarajućim diskontnim faktorom i, konačno, njihovim zbrajanjem.

Diskontna stopa, saglasno činjenici da se celokupan postupak izvodi na bazi stalnih cena, odreĎena je

kao ponderisana aritmetička sredina realnih kamatnih stopa na izvore finansiranja. Budući da se ovde

radi o kreditnim sredstvima za koja postoji obaveza vraćanja uz kamatnu stopu od 3% godišnje i koja

učestvuju u finansiranju investicije sa 81% predračunske vrednosti, a za sopstvena sredstva računa se

sa stopom od 8% kao minimalnom cenom kapitala, diskontna stopa sa kojom se ušlo u obračun je 8%,

jer je ekonomski neopravdano uzimati manju stopu.

Neto sadašnja vrednost, po sadrţaju, zapravo znači obim sredstava za reprodukciju koji projekat

ostvaruje u ekonomskom veku, promatrano u sadašnjosti. Svaka vrednost ovog pokazatelja, veća od

nule, dovodi projekat u sferu prihvatljivosti.

Budući da je neto sadašnja vrednost projekta veća od nule (iznosi 245.492 €), projekat je, sa aspekta

ovog kriterijuma, prihvatljiv.

Relativna neto sadašnja vrednost od 3,00 znači da se na svaki uloţeni investicioni dinar ostvaruje 3

dinara profita.

Interna stopa rentabilnosti je diskontna stopa koja izjednačava sadašnju vrednost negativnih neto

primitaka u Ekonomskom toku sa sadašnjom vrednošću pozitivnih primitaka, odnosno koja neto

sadašnju vrednost projekta svodi na nulu. Interna stopa rentabilnosti moţe se definisati i kao prosečna

godišnja stopa prinosa investicije.

Kako je ovako izračunata interna stopa rentabiliteta veća od individualne (diskontne) stope - iznosi

43%, proizlazi da je projekat sa aspekta ovog pokazatelja rentabilnosti, prihvatljiv.

Za analizu likvidnosti polazna informacija je Finansijski tok.

39

Analiza likvidnosti, odnosno sposobnosti izmirivanja svih dospelih finansijskih obaveza u pojedinim

godinama ekonomskog veka projekta i u celini, izvedena je iz podataka o konstrukciji finansiranja i iz

Finansijskog toka.

Likvidnost u razdoblju izvedbe projekta je potpuna. Na strani izdataka u Finansijskom toku u ovom

periodu su iznosi ulaganja u osnovna sredstva, a ista vrednost (u ukupnosti) je na strani primitaka, u

stavkama izvora finansiranja.

Pozitivni neto primici u pojedinim godinama eksploatacije indiciraju da je investicioni projekat

likvidan u svim godinama ekonomskog veka. I ukupni primici u Finansijskom toku dovoljni su da

pokriju ukupne finansijske obaveze, što znači da je projekat u celini likvidan.

ZAKLJUČAK

S obzirom na osnovne kriterijume prihvatljivosti projekta, merene pokazateljima rentabilnosti iz

finansijsko trţišne ocene, te pokazateljima likvidnosti, projekat ulaganja u nabavku poljoprivredne

mehanizacije, je investicija čija realizacija ima opravdanje.

Najvaţniji rezultati izvršene ocene su sledeći:

- interna stopa rentabilnosti: 43%;

- vreme vraćanja uloţenih sredstava: 3 godine;

- neto sadašnja vrednost: 245.492 €;

- relativna neto sadašnja vrednost: 3,00

- likvidnost u periodu izgradnje i periodu eksploatacije.

Prema ostalim kriterijima, uglavnom izraţenim putem pokazatelja iz statičkog pristupa oceni

(produktivnost, ekonomičnost proizvodnje, reproduktivna sposobnost, kratkoročna likvidnost, kapitalna

opremljenost, sigurnost investicionih ulaganja i drugo), projekat se moţe svrstati u red prihvatljivih.

Zaključak je da investiranje u podizanje zasada maline i kupine, investitora Miroslava Radojičića,

ispunjava sve kriterijume prihvatljivosti investicije.

40

S A D R Ţ A J

1. OSNOVNI PODACI O PODNOSIOCU BIZNIS PLANA ...................................................... 2

2. REZIME BIZNIS PLANA ........................................................................................................ 3

3. OPIS I SVRHA ULAGANJA ................................................................................................... 3

4. ANALIZA TRŢIŠTA ................................................................................................................ 4

4.1. Analiza trţišta nabave ........................................................................................................ 4

4.2. Analiza trţišta prodaje ........................................................................................................ 4

5.TEHNIČKO –TEHNOLOŠKA ANALIZA ............................................................................... 5

5.1. Osnova motiva i koncepcija ulaganja................................................................................. 5

5.2. Lokacija zasada maline, kupine i matičnih zasada maline ................................................. 5

5.3. Prirodni uslovi .................................................................................................................... 5

5.3.1. Klimatske karakteristike .............................................................................................. 5

5.3.2. Zemljišne karakteristike .............................................................................................. 6

5.4. Tehnološki deo ................................................................................................................... 6

5.4.1. Izbor mesta i poloţaj za gajenje maline ...................................................................... 6

5.4.2 Izbor sorte ..................................................................................................................... 7

5.4.3. Sadni materijal ............................................................................................................. 7

5.4.4. Podizanje malinjaka .................................................................................................... 7

5.4.5. Tehnologija podizanja kupinjaka .............................................................................. 15

6. DINAMIČKI PLAN IZVOĐENJA ....................................................................................... 31

7. EKOLOŠKI ASPEKTI PROGRAMA ................................................................................... 32

8. EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA ........................................................................ 32

8.1. Struktura ulaganja u osnovna sredstva ............................................................................. 32

8.2. Investicije u obrtna sredstva ............................................................................................. 33

8.3. Izvori finansiranja investicije i proračun obaveza po kreditima ...................................... 33

8.4. Obračun troškova ............................................................................................................. 34

8.5. Formiranje ukupnog prihoda ............................................................................................ 35

8.6. Projektovani bilans uspeha ............................................................................................... 36

8.7. Plan novčanih tokova ....................................................................................................... 36

8.8. Bilans stanja ..................................................................................................................... 37

9. OCENA EKONOMSKE EFIKASNOSTI PROJEKTA ......................................................... 37

9.1. Statička ocena ekonomske efikasnosti projekta ............................................................... 37

9.2. Dinamička ocena ekonomske efikasnosti projekta .......................................................... 37

ZAKLJUČAK ............................................................................................................................. 39

Documents

Maline i Kupine