Maoduš Milan 403-f.pdf - becelor

Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehnikih nauka

Revitalizacija proizvodnog sistema tamparije: OFSET PRINT

ZAVRNI RAD - Osnovne akademske studije -

Profesor: dr osi Ilija

Student: Maodu Milan 403-f

Novi Sad 2011.

Revitalizacija proizvodnog sistema tamparije Ofset print

Sadraj:Osnovni pojmovi u proizvodnim sistemima..................................................3 Osnovni elementi proizvodnih sistema..........................................................8 Oblikovanje tokova materijala.......................................................................9 Tip i varijanta toka........................................................................................11 Karta proizvoda............................................................................................17 Analiza programa proizvodnje.....................................................................26 Izbor proizvoda predstavnika.......................................................................33 Razrada elemenata operacija rada................................................................38 Izbor tipa i varijante toka..............................................................................48 Projektovanje struktura sistema....................................................................51 Odredjivanja elemenata strukture sistema....................................................55 Uesnici u procesu rada................................................................................57 Oblikovanje prostornih struktura sistema.....................................................61 Razmetaj radnih mesta u proizvodnom sistemu..........................................62 Razmetaj odeljenja u proizvodnji - prostorna struktura..............................65 Razmetaj odeljenja u proizvodnji i transportni put.....................................66 Razmetaj odeljenja u proizvodnji i tok materijala......................................67 Revitalizacija datog proizvodnog sistema - prostorna struktura..................68 Revitalizacija datog proizvodnog sistema i transportni put.........................69 Revitalizacija datog proizvodnog sistema i tok materijala..........................70 Zakljuak......................................................................................................71 Literatura......................................................................................................72

2


Osnovni pojmovi u proizvodnim sistemimaProizvodnja je uslovljena postojanjem skupa elemenata (predmeta rada, sredstava rada i uesnika u procesima rada), relacija izmeu elemenata i njihovih karakteristika ureenih u skladu sa projektovanim postupcima promena stanja sa jedne i ulaganjem ljudskog rada sa druge strane, odnosno uslovljena postojanjem sistema za proizvodnju oblikovanog na nain da obezbedi transformaciju raspoloivih resursa u proizvode u skladu sa datim potrebama.

Slika 1. Osnovni model transformisanja resursa u proizvode

U proizvodnom sistemu odvija se proces rada, tj. proces transformacije ulaznih u izlazne veliine. Proces rada je niz uzastopnih promena stanja na predmetu rada u vremenu. U svakoj fazi odvija se odreena operacija (na svakom tehnolokom sistemu), svaka operacija traje odreeno vreme. Proces rada odvija se prema definisanom postupku rada. Svaki sistem ima svoje ulazne veliine: materijal, informacije i energiju. Dakle u svakom proizvodnom sistemu postoje tri vrste tokova. Tok materijala ini skup postupaka promena stanja projektovanih tako da omogue transformaciju ulaznih materijala (informacija) u izlazne proizvode potrebnog i dovoljnog kvaliteta. Tok materijala ini osnovni tok u svakom proizvodnom sistemu. Tok informacija predstavlja tok u kome se vri izdvajanje i obrada podataka u cilju dobijanja informacija potrebnih za donoenje odluka koje obezbeduju projektovane aktivnosti za podeavanje sistema i dranje izlaznih veliina u dozvoljenim granicama. Tok informacija je kontrolni tok. Tok energije predstavlja skup mrea, ureaja, postrojenja i vodova koji obezbeuju rad tehnolokih sistema i uslove rada. Tok energije je pomoni tok u svakom proizvodnom sistemu.3


Dve osnovne radne karakteristike proizvodnog sistema su: kapacitet i efektivnost. Kapacitet (Ke) je maksimalna koliina rada vremenski izraena koju dati sitem moe da da u odreenom vremenu. Efektivnost sistema (Es) je verovatnoa da e sistem u najkraem vremenu stupiti u dejstvo, da e pouzdano raditi u projektovanom vremenu bez otkaza i da e se lako i brzo prilagoavati promenama u okruenju. Mera funkcionalne pogodnosti je fleksibilnost sistema.

Slika 2. Efektivnost sistema u vremenu

gde je: Es efektivnost sistema; OG operativna gotovost; P pouzdanost; FP funkcionalna pogodnost

Es=OG(t)xP(t)xFP

Prilazi u projektovanju proizvodnih sistema odnosom struktura koliine u programu proizvodnje, stepenom tehnoloke sloenosti predmeta rada i kapacitetom sistema.

Oblikovanje tokova materijala u proizvodnim sistemima je uslovljeno:

Predmeti rada, u optem sluaju, protiu kroz proces sa ili bez povratnih tokova, optereujui razliite preseke projektovanim postupkom, strukturom i koliinama. Kao rezultat dobijamo osnovni model tokova materijala u sistemu.

Oznake - obrada - kontrola - ekanje - transport - skladitenje

Slika 3. Osnovni model tokova materijala u sistemu4


Postoje dva prilaza za projektovanje struktura proizvodnih sistema:Pojedinani prilaz u oblikovanju tokova materijala Kod ovog prilaza se posmatra svaki proizvod ponaosob, za svaki se odreuje potreban broj elemenata sistema, postupci rada i projektuju se proizvodni tokovi, odnosno utvruje se tehnoloki postupak za sve predmete rada. Razrada tehnolokih postupaka podrazumeva izbor varijante procesa, izbor varijante postupka rada, razradu operacija rada (odreivanje zahvata i redosleda izvoenja operacija rada, utvrivanje vremenskih normativa, ...). Sve ovo uslovljava j (j=1, 2, 3, ... n) pojedinanih tokova materijala u sistemu. Kod programa proizvodnje ire strukture i manjih koliina (podruja III i IV) na zahvate razrade postupka rada i projektovanje potrebnih alata i pribora odlazi najvie od ukupnog vremena utroenog na pripremi proizvodnje, to znaajno utie na trokove proizvodnje. Osnovne karakteristike pojedinanog prilaza u oblikovanju tokova materijala su: raznovrsnost u oblikovanju proizvoda i delova, pojedinaan prilaz u oblikovanju postupka rada, tovodi razliitim postupcima za sline delove, pojedinaan prilaz u oblikovanju postupaka rada, to vodi razliitim postupcima za relativno sline delove, dui rok pripreme proizvodnje nizak stepen iskorienja sredstava rada u vremenu i radnim karakteristikama zbog malih koliina razliitih delova, visoki iznosi pripremno-zavrnih vremena, dugi rokovi isporuka, odnosno vremena trajanja ciklusa proizvodnje, tekoe u auriranju baza razliitih podataka, sloenost postupaka planiranja i kontrole redosleda operacija i radnih naloga, nemogunost primene metoda neprekidnih tokova u uslovima programa ire strukture. Grupni prilaz u oblikovanju tokova materijala Grupni prilaz je savremeniji. Razvijen je na osnovama slinosti delova u programima proizvodnje, ogranienog broja oblika i objedinjavanju predmeta rada slinih karakteristika u operacijsku grupu osnovnu jedinicu posmatranja. Operacijska grupa je utvrena na osnovu sistema klasifikacije, koji u sebi sadri kriterijume razvrstavanja, ime su stvoreni uslovi za poveanje koliina na relaciji ulaz- izlaz procesa rada. Za ovako dobijenu operacijsku grupu vri se izbor realnog ili projektovanje kompleksnog predmeta rada i za njega se razrauje tehnoloki postupak. Pod pojmom slinost karakteristika podrazumeva se skup relevantnih obeleja predmeta rada u operacijskoj grupi koji odreuju mogunost na jednom ili skupu tehnolokih sistema istih karakteristika.

5


Na ovaj nain javljaju se, umesto pojedinanih, tokovi operacijskih grupa to poveava koliine u toku i, nizom drugih efekata, podie kvalitet tokova u celini. Primenom grupnog prilaza u oblikovanju tokova materijala postiu se sledei efekti: minimalizacija pripremno-zavrnih vremena, smanjenje vremena trajanja ciklusa proizvodnje, smanjenje nedovrene proizvodnje, snienje stepena sloenosti tokova materijala u sistemu, poveanje stepena fleksibilnosti struktura preduzea, povienje stepena serijnosti, mogunost izbora odgovarajueg stepena automatizacije, olakano upravljanje procesima rada, snienje stepena sloenosti informacionih tokova, optimalan razmetaj radnih mesta, primena grupnog modularnog prilaza u razvoju proizvoda, izgradnja sistema bez ugraenih ogranienja, poveanje nivoa kvaliteta, to kao rezultat daje poveanje ukupne efikasnosti i efektivnosti sistema u celini. U oblikovanju unutranje strukture (razmetaj radnih mesta) postoje takodje dva prilaza: procesni i predmetni. Procesni prilaz zasnovan je na grupisanju svih operacija, odnosno tehnolokih sistema iste vrste u istu radnu jedinicu - radionicu. Razliitost karakteristika predmeta rada uslovljava i razliite tehnoloke postupke, a samim tim razliiti predmeti rada se kreu na razliite naine. Ta razliitost je izraena u razliitom redosledu operacija, postojanju povratnih kretanja uslovljenih poloajem tehnolokih sistema i ukrtanjem putanja predmeta rada, to tokove u sistemu ini nepotrebno sloenim. Ovaj prilaz se primenjuje kod proizvodnih programa ire strukture sa relativno malim koliinama. Prednost ovog prilaza je u visokom stepenu fleksibilnosti, olakanoj kontroli tehnolokih postupaka Nedostaci predmetnog prilaza u postavljanju tokova materijala ogledaju se u sloenosti upravljakih struktura, usporenom protoku, velikom obimu nedovrene proizvodnje i visokim trokovima rukovanja materijalom. Predmetni prilaz je savremeniji. Zasnovan je na postavljanju struktura proizvodnih sistema na principu organizovanja celina radnih jedinica koje, objedinjavaju tehnoloke strukture i uesnike u procesu rada potrebne za izradu grupe slinih predmeta rada utvenih tehnolokim postupkom. Osnova predmetnog prilaza je sadrana u oblikovanju prostorno izdvojenih nezavisnih delova strukture sistema u kojima poinje i u potpunosti se zavrava izrada grupe predmeta rada odreenog stepena tehnoloke sloenosti koji uslovljava slinost tehnolokih postupaka.

6


Kao rezultat razliitog stepena sloenosti predmeta rada odnosno razlitih vremena trajanja operacija rada na odreenim mestima javljaju se bunkeri za smetaj predmeta rada u redovima ekanja. Prednost ovog prilaza je u poveanoj efikasnosti, manjem obimu nedovrene proizvodnje, boljem iskorienju kapaciteta i olakanom upravljanju, a nedostaci su povien stepen nefleksibilnosti i oteana kontrola tehnolokih postupaka.

Slika 4. Procesni razmetaj elemenata proizvodne strukture

Slika 5. Predmetni razmetaj elemenata proizvodne strukture

Kombinujui ove prilaze u oblikovanju strukture preduzea dobijamo sisteme zasnovane na pojedinanom i procesnom ili predmetnom principu, i grupnom i procesnom ili predmetnom prilazu Najvei broj naih proizvodnih sistema postavljen je na pojedinanom i procesnom prilazu. Ovako postavljeni procesi u proizvodnim sistemima generiu niz ogranienja koja spreavaju ostvarenje projektovanih efekata.

7


Osnovni elementi proizvodnih sistema

Proizvod je rezultat transformacije resursa u procesu rada. Zbog proizvoda postoji preduzee, a proizvod postoji zbog trita namenjen je zadovoljenju potreba potroaa. Postoji tedencija da danas opstaje drutvo koje ne proizvodi, to je greka. Karakteristike proizvoda: Struktura (da bi smo projektovali sistem koji e davati proizvod, moramo poznavati strukturu proizvoda, tj. njegovu sloenost, odnosno kompleksnost) Kvalitet (sloenost) - tehniki kvalitet (izraen parametrima) - upotrebni kvalitet - ekonomski kvalitet i - estetski kvalitet (kvalitet zadovoljstva) Koliine - ivotni ciklus proizvoda moemo definisati kao vreme trajanja proizvoda u razmeni sa okolinom. ivotni ciklus nekog proizvoda moe biti svega par dana (flajer), nekoliko meseci (televizijska reklama), godina ili decenija (vizuelni identitet firme). Ovo vreme je u najveoj meri uslovljeno zahtevima okoline. Bez obzira na vreme trajanja, svaki proizvod prolazi kroz iste faze ivotnog ciklusa: 1. istraivanje i donoenje odluka, 2. razvoj, 3. uvoenje, 4. rast razmene sa okolinom, 5. uravnoteenost razmene, 6. opadanje razmene (kritine take i potreba uvoenja novog proizvoda), 7. zamena postojeeg sa novim proizvodom.

Slika6.Fazeivotnogciklusaproizvoda

8


Oblikovanje tokova materijala

U procesima rada proizvodnih sistema najvei intezitet imaju kretanja predmeta rada. Iz ovog razloga je prouavanje tokova materijala proizvodnih sistema od posebnog znaaja za ostvarenje potrebnog nivoa efektivnosti. Odreen broj karakteristinih veliina je od posebnog znaaja za razvoj postupaka oblikovanja tokova materijala i odreivanje osnovnih parametara proizvodnih sistema. Ove veliine su: Koliine proizvoda, koje karakteriu obim razmene sistema i okoline Stepen tehnoloke sloenosti, predmeta rada, koji predstavlja veliinu koja karakterie postupak oblikovanja, postupke promene stanja rada, kvalitet veze sredstava rada-uesnici u procesu rada i uslove izvoenja operacija rada, Efektivni kapacitet elemenata sistema, koji karakterie radne mogunosti, izabrani reim rada, uslove korienja i kvaltet odluivanja.

Slika7.Osnovnepodlogezaprojektovanjeproizvodnogsistema

Osnovu oblikovanja tokova u sistemu ini vremenski izraen odnos izmeu ukupnih potreba rada neophodnih za izvoenje svih operacija rada za dati program proizvodnje (optereenje) i efektivnih mogunosti strukture sistema (kapacitet). Ukupne potrebe rada dobijamo kao zbir vremena trajanja izvoenja operacija rada i koliine za svaki predmet rada iz programa proizvodnje, a efektivni kapacitet za dati sistem je odreen standardnim reimom rada i on je konstantna veliina za dati vremenski period.

9


Neophodno je organizovati proces rada tako da u trenutku pojave kritine take u ivotnom ciklusu proizvoda bude uveden novi proizvod tj. da bude u nekom predvienom tolerantnom podruju. Usled sve uestalijih promena (poveanje ivotnog standarda, povien nivo kulture, obrazovanosti, ...) ivotni ciklus proizvoda je sve krai, to poslonjava razvoj, upravljanje procesima i organizaciju radnih sistema.

Slika8.Uticajuestalostipromenanavremetrajanjaivotnogciklusa

Program proizvodnje predstavlja skup proizvoda u proizvodnom sistemu. Izbor proizvoda za program proizvodnje predstavlja kompromis izmeu potranje, potencijala radnih sistema i odnosa trokova i dobiti. Program proizvodnje je odreen veliinama osnovnih parametara strukturom i koliinama. Struktura programa ( pj ) moe biti ua i ira. Prednosti ue strukture su: povien kvalitet projektovanja, organizovanja i upravljanje procesima rada, snienje trokova pripreme i proizvodnje i poveanje ukupnih efekata sistema. Prednosti ire strukture su: povean stepen fleksibilnosti i nii trokovi poslovanja. Koliine u programu proizvodnje ( qj ) odreuju se na osnovu uslova okoline (kupovne moi potroaa, potranje, ...). Vee koliine od realnih potreba dovode do pojave zaliha i sniavanja efekata sistema, dok manje koliine daju osnovu za pojavu konkurencije, to znai da je potrebno optimizirati date odnose.

10


Tip i varijanta toka

Tip toka u sistemu podlee jednoj od sledee etiri varijante tokova:

Varijanta 1.1: Osnovni pojedinani tok

Proizvodni program je struktuiran od razliitih proizvoda u jedininim ili priblino jedininim koliinama i pri tome je ostvaren odnos: gde je ritam toka

odnosno, ukupna koliina rada potrebna za izradu datog proizvoda je manja ili jednaka efektivnom kapacitetu. Proces u osnovi ima prekidan karakter to upuuje na poloaj radnog mesta bez dalje podele rada. Ovo podruje odgovara podruju IV iz dijagrama pj - qj.

T- ukupno vreme trajanja obrade dela j

Slika9.a)odnos(pj-qj)uprogramub)odnosoptereenje/kapacitetzadatisluaj proizvodnje

Karakteristike osnovnog pojedinanog toka su: veliki broj predmeta rada u jedininim koliinama, rezerva kapaciteta, prekidni tok, utvren poloaj predmeta rada, jedinina nedovrena proizvodnja, ceo tok se moe odvijati na jednom radnom mestu, i predmeti rada pojedinano prolaze kroz tok (automatizacija nema smisla), maksimalan stepen fleksibilnosti, postupak upravljanja u funkciji stepena sloenosti proizvoda, vremena trajanja ciklusa u funkciji stepena sloenosti, tehnoloki sistemi opte namene, visok kvalitet uesnika, lako odravanje.

11


Varijanta 1.2: Pojedinani tok procesnog tipa

Proizvodni program je sastavljen od razliitih proizvoda u razliitim koliinama, proces izrade se izvodi obradom istih delova u datim koliinama i pri tome je ostvaren odnos za svaki deo: gde je

odnosno, ukupna koliina rada za predmete rada na odreenoj operaciji je vea od kapaciteta. U sluaju da je:

uz uslov da je na veem broju od m operacija rada:

Karakteristike pojedinanog toka procesnog tipa: ira struktura i manje koliine proizvoda prekidni tok, prostorna struktura se oblikuje na procesnom prilazu, univerzalnost sredstava rada i numeriki upravljani tehnoloki sistemi, visoko kvalifikovana radna snaga, povien stepen fleksibilnosti, povien kapacitet meufaznih skladita, sloenost organizacije sistema i postupaka upravljanja, duga vremena trajanja ciklusa proizvodnje, visok nivo nedovrene proizvodnje, nizak koeficijent obrtanja novanih sredstava.

12


a)odnos(pj-qj)uprogramuproizvodnje

b)odnosoptereenje/kapacitetzadatisluaj struktureitehnolokesloenostipredmetarada

Slika10.Pojedinanitokprocesnogtipa

Varijanta 2.1: Pojedinani viepredmetni tokovi

U ovom sluaju proizvodni program je ue strukture i neto veih koliina u odnosu na prethodnu varijantu. Za predmete rada iz datog programa proizvodnje vai: gde je :

odnosno ukupna koliina rada potrebna za izradu predmeta rada na odreenoj operaciji vie puta prelazi efektivni kapacitet, uz uslov da na veem broju operacija:

13


Karakteristike pojedinanog viepredmetnog toka su: ua struktura i vee koliine (velikoserijska proizvodnja), proizvodna struktura predmetnog tipa, odvijanje procesa rada u partijama, stvaraju se uslovi za formiranje radnih jedinica, produkcioni tehnoloki sistemi (isplati se automatizacija), nedovoljna sinhronizovanost vremena trajanja procesa rada (postojanje meuskladita bunkerskog tipa), srednji stepen strunosti radnika, poviena efektivnost, smanjen stepen fleksibilnosti, pojednostavljeno upravljanje, nii nivo nedovrene proizvodnje, vii koeficijent obrtanja novanih sredstava. Radna jedinica i varijanta toka 2.1 su osnove za postavljanje efektivnog proizvodnog sistema.

a)odnos(pj-qj)uprogramuproizvodnje

b)odnosoptereenje/kapacitetzadatisluaj struktureitehnolokesloenostipredmetarada

Slika11.Pojedinaniviepredmetnitok

14


Varijanta 2.2: Jednopredmetni tok

Program proizvodnje je sastavljen od jednog ili malog broja predmeta rada u velikim (masovnim) koliinama. Za sluaj da je za sve predmete rada datog programa proizvodnje: odnosno gde je: Karakteristike jednopredmetnog toka: mali broj predmeta rada u masovnoj proizvodnji, podela rada na vie tokova (podela operacijskih grupa homogenizacija operacijskih grupa), velikoserijska i masovna proizvodnja, namenski tehnoloki sistemi visokog stepena automatizacije, nia strunost radnika, niska fleksibilnost, visok stepen efektivnosti, maksimalna jednostavost organizacije upravljanja. Procesi predmetne vrste su procesi linijskog tipa izvedeni na predmetnom principu sa razmetajem radnih mesta po redosledu operacija. Vremena trajanja operacija rada u najveoj meri meusobno usaglaena:

a)odnos(pj-qj)uprogramu proizvodnje b)odnosoptereenje/kapacitetza datisluajstruktureitehnoloke sloenostipredmetarada Slika 12. Jednopredmetni tok 15


Tokovi materijala u sistemu omoguavaju obuhvatanje procesa rada u proizvodnji u etiri osnovne varijante: - za prekidne tokove varijanta 1.1 osnovni pojedinani tok varijanta 1.2 pojedinani tokovi procesnog tipa - za neprekidne tokove varijanta 2.1 pojedinani viepredmetni tokovi varijanta 2.2 jednopredmetni tok. Pod pojmom prekidni tokovi podrazumevaju se tokovi karakteristini za podruja ire strukture jedininih i manjih koliina iz relacije pj - qj (podruja IV i III) koji su odreeni ritmom ulaza/izlaza iz procesa rada. Karakteristike veliina prekidnih tokova su: za podruje IV, jedinini, u najveem broju sluajeva razliit proizvod, a za podruje III, serija istih ili slinih proizvoda sa ukupno nopt [jed./ser.], gde se veliina nopt dobija na ulazu u sistem u rezultatu analiza jedininih trokova. Neprekidni tokovi karakteristini su za podruje ue strukture i veih koliina (podruja II i I) odreeni ritmom ulaza odnosno izlaza jedinica predmeta rada ili partija istih ili slinih oblika i dimenzija. Neprekidni tokovi su zasnovani na predmetnom principu koji uslovljava specifian raspored prostornih struktura i prinudan ritam toka, utvrena meuoperaciona vremena, povien stepen podele rada, produkcioni i namenski karakter tehnolokih sistema i u odnosu na ostale zanemarljivu veliinu pripremno-zavrnih vremena, to rezultuje poveanjem efektivnosti, ali dovodi do smanjenja fleksibilnosti istema.

16


UVODMala tamparija koja je poela sa radom 1990.godine kao s.z.r. 1995. godine postaje d.o.o.Kada je pocela sa radom`90.godine imala je jednog radnika,a sada 2008.godine ima 12.tamparija se nalazi u ulici Matice Srpske i sa svim svojim kapacitetima koje ima zadovoljava potrebe potroaa,kako novosadskih,tako i iz okoline. Osnvni proizvodi tamparije su etikete za ambalau,a manje proizvodi koji se jo izlaze i tamparije,ali u manjoj meri su: knjige, prospekti, brosure...

Karta proizvoda

One omoguavaju uvid u osnovne karakteristike proizvoda. Na karakteristike proizvoda odnose se: - naziv - oznaka proizvoda - njihova namena - materijalni resursi - izgled i osnovne mere proizvoda Proizvodi koje smo odabrali su: E.1. - Etiketa za Frutella Cola E.2. - Etiketa za Frutella Orange E.3. - Etiketa za Frutella Joice E.4. - Etiketa za Frutella Bitter E.5. - Etiketa za Aqua Bella E.6. - Etiketa za Jagoda-sirup E.7. - Etiketa za Limun-sirup

17

PROGRAM PROIZVODNJEkoliinakom/god kg/kom kg/god din/kom din/god din/kom

Proizvodni sistem: tamparija: Ofset print Novi Sad

Projekat broj: Deo projekta: Izvor podataka: Marketing Datum: list/listova: 1/7

PROIZVOD

masa

vrednost

cena kot.

ostatakdohotkadin/kom din/god

r.b.

oznaka

naziv

19.000.000 3.000.000

E.1. 0.6 0.6 0.6 0.63.000.000 800.000

Etiketa: Frutella Cola 2l15.000.000 5.000.000 5.000.000 5.000.000

0.004 0.004 20.000 20.000 20.000 4.000 800 800 1.2 0.8 0.8 0.8 0.83.000.000

60.000 0.8

0.8

0.2 0.2 0.2 0.2

3.000.000 1.000.000 1.000.000 1.000.000

2 0.004 0.004 0.004 0.004 0.004

E.2.

Etiketa: Frutella Orange 2l

3

E.3.

Etiketa: Frutella Joice 2l


181.000.000 200.000 200.000

4

E.4.

Etiketa: Frutella Bitter 2l

5

E.5.

Etiketa: Agua Bella

0.8120.000

0.4 0.6120.000

430.000 0.2 0.6 0.2 40.000 40.000

6

E.6.

Etiketa: Jagoda sirup

7

E.7.

Etiketa: Limun sirup

SVEGA31.400.000

0.028

125.600

6

19.040.000

4.4

1.6

6.510.000

Proizvodni sistem:

KARTA PROIZVODAKARAKTERISTIKEOKOLINE

tamparija: Ofset print Novi Sad


Karte proizvoda

PROIZVODA

Naziv: Etiketa Frutella Cola- 2l Oznaka: E.1. Namena: tampa Jedinica mere: Komad 2 Struktura materijala: Papir - Blanketni 60 g/ m

iz domaih izvora: 100%

iz uvoza:


19A1 840 x 594Ostali podaci:

Prikaz proizvoda (fotos, skica) i osnovne mere:

326 mm

140 mm

cena kotanja: 0.6 din/kom

vrednost: 0.9 din/kom Plan razvoja: poveenje razmene

Proizvodni sistem:




PROIZVODA

Naziv: Etiketa Frutella Orange- 2l Oznaka: E.2. Namena: tampa Jedinica mere: Komad 2 Struktura materijala: Papir - Blanketni 60 g/ m



20A1 840 x 594Ostali podaci: 140 mm

iz uvoza:


326 mm

cena kotanja: 0.6 din/kom vrednost: 0.9 din/kom Plan razvoja: poveenje razmene

Proizvodni sistem:




PROIZVODA

Naziv: Etiketa Frutella Joice- 2l Oznaka: E.1. Namena: tampa Jedinica mere: Komad 2 Struktura materijala: Papir - Blanketni 60 g/ m


iz uvoza:




326 mm

140 mm


Proizvodni sistem:




PROIZVODA

Naziv: Etiketa Frutella Bitter- 2l Oznaka: E.4. Namena: tampa Jedinica mere: Komad 2 Struktura materijala: Papir - Blanketni 60 g/ m


iz uvoza:




326 mm

140 mm


Proizvodni sistem:




PROIZVODA

Naziv: Etiketa Aqua Bella- 2l Oznaka: E.5. Namena: tampa Jedinica mere: Komad 2 Struktura materijala: Papir - Blanketni 60 g/ m


iz uvoza:


23A1 840 x 59456 mm Ostali podaci:


341 mm


Proizvodni sistem:




PROIZVODA

Naziv: Etiketa Jagoda sirup Oznaka: E.6. Namena: tampa Jedinica mere: Komad 2 Struktura materijala: Papir - Blanketni 60 g/ m


iz uvoza:




294 mm


Proizvodni sistem:




PROIZVODA

Naziv: Etiketa Limun sirup Oznaka: E.7. Namena: tampa Jedinica mere: Komad 2 Struktura materijala: Papir - Blanketni 60 g/ m


iz uvoza:




294 mm



ANALIZA PROGRAMA PROIZVODNJEZavisnost struktura/koliina (pj/qj)

qj 160 000

PROIZVOD

KOLIINA

E.1. E.5. E.2.

156 000 55 200 52 008 52 008 52 008 14 400 14 400

140 000

120 000

E.3.100 000

E.4. E.6. E.7.

80 000

60 000

40 000

20 000

E.1.

E.5.

E.3. E.4.

E.2.

E.6. E.7.

pj

26


ABC analiza - koliinska analizapqj (%) = q1/(q1+q2+....+qn)*100

qj

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

PROIZVOD

PROCENTNO UEE

E.1. E.5. E.2. E.3. E.4. E.6. E.7.

39.39 % 13.93 % 13.13 % 13.13 % 13.13 % 3.63 % 3.63 %

E.1. E.5. E.2.

E.3.

.4. E.6. E.7.

pj

A

B

C27


ABC analiza - masena analiza

pmj (%) = (m1*q1)/(m1*q1+m2q2+...+mn*qn)*100

qj

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

PROIZVOD

PROCENTNO UEE

E.1. E.2. E.3. E.4. E.5. E.6. E.7.

47.77 % 15.92 % 15.92 % 15.92 % 3.18 % 0.31 % 0.31 %

E.1.

E.2. E.3.

E.4.

.5. E.6. E.7.

pj

A

B

C28


ABC analiza - vrednosna analiza

pvj (%) = (v1*q1)/(v1*q1+v2*q2+....+vn*qn)*100

qj

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

PROIZVOD

PROCENTNO UEE

E.1. E.2. E.3. E.4. E.5. E.6. E.7.

42.26 % 15.75 % 15.75 % 15.75 % 4.20 % 0.63 % 0.63 %

E.1.

E.2. E.3.

E.4.

.5. E.6. E.7.

pj

A

B

C29


ABC analiza:

ABC analiza vri se u cilju usmeravanja napora na kritinim podrujima. Svaki proizvod nezavisno od podruja kojem pripada, zaheva ulaganje priblino iste koliine rada u pripremi procesa. Za svaki proizvod odreuje se procentualno uee u ukupnoj veliini (koliinska, masena i vrednosna analiza) i grafiko predstavljanje u vidu dijagrama. Zatim se odreuju podruja: - najveeg prirasta podruje A - znaajnog prirasta podruje B - malog podruje C Pri odreivanju smo pratili tri analize: koliinsku (kg/god), masenu (kom/god), vrednosnu (din/god). Dolo se do zakljuka da se u sva tri sluaja javlja odreeni proizvod u podruju A. Proizvod koji se javlja u podruju A u koliinskoj, masenoj i vrednosnoj analizi je proizvod koji moe postati na proizvod predstavnik. Da bi to utvrdili moramo uzeti u obzir i analize karakteristika proizvoda koji e proizvod biti na proizvod predstavnik.

30


Analiza karakteristika delova proizvoda

Struktura proizvodnog programa u odnosu na broj boja koji se koristi u tampi.

PROIZVOD

BROJ BOJA

E.1. E.2. E.3. E.4. E.5. E.6.

2/0 4/0 4/0 4/0 2/0 4/0 3/0

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 E.7. 2 boje 3 boje E.1. E.5.

E.7.

E.6. E.3.

E.4.

E.2. 4 boje31


Analiza karakteristika delova programa proizvodnjeProizvodi prikazani u karti programa proizvodnje se meusobno razlikuju po dimenzijama:

- Frutela 2l joice orange cola biter

PROIZVOD

FORMAT PAPIRA

32.6 x 14 cm

E.1. E.2. E.3.

32.6 x 14 cm32.6 x 14 cm

32.6 x 14 cm 32.6 x 14 cm 34.1 x 56 cm 24.5 x 9.5 cm 24.5 x 9.5 cm

- Aqua bella 2l 34.1 x 56 cm

E.4. E.5.

- Sirup jagoda limun

24.5 x 9.5 cm

E.6. E.7.

Tirau u kojem se tampaju etikete se razlikuje, gde bi ve moglo da se predpostavi proizvod predstavnik. Sloenosti izrade proizvoda (broj operacija) se ne razlikuju i svi proizvodi imaju isti broj operacija. Na se karakterie kao jednostavan i za dobijanje gotovog proizvoda imamo sledee faze : priprema, montaa, tampa, seenje na formate, pakovanje i na kraju skladitenje i transport.

32


Izbor proizvoda predstavnikaProizvod predstavnik mora da zadovoljava uslov: Da ima najveu tehnoloku sloenosta ( da sadri najvei broj faza prilikom izrade, ali poto su posmatrani proizvodi svi iste sloenosto za odredjivanje se koristili i drugi faktori ). Tako da se koliinski faktor i vrednosni faktor nalazi u ABC analizi u podruju A i na osnovu toga moe da se pretpostavi proizvod predstavnik. Prema koliinskoj analizi u podruju A se nalazi etiketa za Frutella colu. Poto koliinska analiza nije najmerodavnija za izbor proizvoda predstavnika koriste se i druge analize, vrednosna i masena analiza. U vrednosnoj analizi u podruju A se nalazi samo etiketa za Frutella colu, a u masenoj se nalazi isto etiketa za Frutella colu. Tako da na osnovu tri analize vrednosne, masene i koliinske se uoava da jedini proizvod etiketa za Frutella colu ispunjava navedene uslove i u sve tri analize se nalizi u podruju A.Iz ovoga sledi da je etiketa za Frutella Colu proizvod predstavnik za proizvodni sistem.

33


Redukcija programa proizvodnjeRedukcijom koliine programa proizvodnje razradjujemo tehnoloske postupke samo za proizvod predstavnik. Redukcijom koliine prenosimo odredjene karakteristike ostalih proizvoda na proizvod predstavnik preko koliine. Posle izraunate redukovane koliine, itav proces se odvija kao da se proizvodi samo proizvod predstavnik i to samo sa redukovanom koliinom, a ne stvarnom. Za redukciju koliina sledei koeficijenti su uzeti u obzir : * format - rfj * broj boja - rbj * dorada - rdj * sloenost - rsj Svodjenje karakteristika proizvoda na proizvod predstavnik putem koliina se vri primenom redukcionih faktora koji uzimaju u obzir ondose relativnih karakteristika predmeta rada i istih karakteristika proizvoda predstavnika.

Redukcioni faktori su:

rf - faktor rekukcije formata rf = fjj / fpp gde je : fjj - format proizvoda fpp - format proizvoda predstavnika

rb - faktor rekukcije boja rb = bjj / bpp gde je : bjj - broj boja proizvoda bpp - broj boja proizvoda predstavnika

34


rm - faktor rekukcije mase rm = mjj / mpp gde je : mjj - stepen sloenosti dorade proizvoda mpp - stepen sloenosti dorade proizvoda predstavnika

ri - faktor rekukcije sloenosti ri = ijj / ipp gde je : ijj - stepen sloenosti izrade proizvoda ipp - stepen sloenosti izrade proizvoda predstavnika

35

OZNAKA

NAZIV

KOLIINA kom/god

rm rb rf ru1 1.5 2.25 1.5 1.5 1.5 0.5 1.5 0.5 1.5 1.5 1.5 2.25 0.95 1.5 0.56 0.56 1 1 1 1 1 1

rs

qrj = qj x ru15.000.000 7.500.000 11.250.000 11.250.000 950.000 112.000 112.000

E.1.

Etiketa za Frutella Cola

15.000.000

1 1 1.5 1.5 1.5 1 1 1 1 0.42 0.5 0.5

E.2.

Etiketa za Frutella Orange

5.000.000

E.3.

Etiketa za Frutella Joice

5.000.000


36

E.4.

Etiketa za Frutella Bitter

5.000.000

E.5.200.000 200.000

Etiketa za Aqua 1.000.000 Bella

E.6.

Etiketa za Jagoda- sirup

E.7.

Etiketa za Limun-sirup

Redukovana koliina qred = 45.224.950


Sabiranjem svih redukovanih koliina dobija se da je qred = 45.224.950 [tab/ god]

Projektovanje postupka izrade proizvoda predstavnika

Procesi rada proizvodnih sistema, kao skup progresivnih promena stanja predmeta radan u vremenu, odreuju karakter transformacije ulaznih veliina - resursa u izlazne veliine tj. proizvode. Postupak transformacije se u optem sluaju, izvodi procesima: dizajna, pripreme, tampe, dorade i rukovanja materijala. Detaljna razrada ovih procesa na faze, operacije rada, rezultira u postupcima promene stanja ili tehnolokim postupcima kao osnovnim podlogama za izvoenje procesa rada. Proizvod predstavnik naeg proizvodnog sistema je Etiketa za Frutella Cola koja se tampa u 2 boje, papira gramature 60 g/m2. Pri izradi etiketa materijal prolazi kroz sledee postupke: * probni otisak, * prelom, * montaa filma, * kopiranje i razvijanje ploa, * tampa, * seenje na odgovarajui format, * sakupljanje i * pakovanje. Izbor postupaka rada Izbor postupaka rada u kod izrade etiketa zavisi od toga da li etikete treba dizajnirati ili je ve dizajn stigao u centar. Ako je etiketa ve dizajnirana stigla u centar, tehnoloki postupak kree od probnog otiska. Izabrani postupak rada uzima u obzir izradu etiketa preko grafike pripreme, tampe i dorade do finalnog proizvoda.

37


Razrada elemenata operacija radaNa osnovu izabranog postupka rada u ovom delu data je razrada elemenata operacije izrade, redosled izvoenja operacija rada, alata i pribora koji se koriste i norme vremena. Dosadanji tok izrade je pokazao da je etiketa veoma jednostavan proizvod u proizvodnom programu i etiketa sa ostalim , sloenijim proizvodima ima veoma malo zajednikih faza i postupaka do gotovog proizvoda.

38


- operacija - kontrola - skladite - trasport

1

2 3

4

1. prijem materijala 2. montaa filma 3. kopiranje i razvijanje ploa 4. probni otisak 5. tampa 6. seenje na formate 7. sakupljane 8. pakovanje 9. skladitenje

5

6 7

8 9ema postupka izrade etiketa39

Deo: Dimenzije Ident. broj Dimenzije Konstr. Tehnol. Planska

Materijal:

Masa [kg]

TEHNOLOKI POSTUPAKRADNOMESTORaunar za prijem materijala

Ident. broj

OPERACIJA

tpz [min]

SHP

OPERACIONA GRUPA

RADNA JEDINICA

Broj: 01

Naziv: Prijem materijala

Elementi postupka rada Zahvat2

Elementi reima rada Elem. vrem. rada [min] Alat i priborAdobe Photoshop Adobe Illustrator Adobe Acrobat4 l d 5 v n 6 so s 7 a i 8

Skica

Adobe Acrobat

1

Kvalitet obrade 3

tio

9

tip

10

tid

11


40

Ve dizajnirane etikete stiu u centar u obliku elektronskog filma za razmenu podataka koristi se PDF u kome moe biti sauvan kompletan izgled etikete sa svim potrebnim podacima za tampu u obliku elektronskog filma. Svi podaci koji stiu u centar potrebno je pregledati i ustanoviti da li su zadovoljavajuceg kvaliteta i po standardima potrebnim za tampu.


Materijal:

Masa [kg]

TEHNOLOKI POSTUPAKRADNOMESTODigitalna tamparska maina 1

Ident. broj

OPERACIJA

tpz [min]

SHP

OPERACIONA GRUPA

RADNA JEDINICA

Broj: 02

Naziv: Probni otisak

Elementi postupka rada ZahvatUlaganje tabaka u tamparsku mainu, tampanje probnog otiska i korekcija kreaka.2 4

Elementi reima rada Elem. vrem. rada [min] Alat i priborl d 5 v n 6 so s 7 a i 8

Skica

1

Kvalitet obrade 3

tio

1

9

tip

0.2

10

tid

0.5

11


41 Ukupno: tii = 1.7 min/etiketa


Materijal:

Masa [kg]

TEHNOLOKI POSTUPAKRADNOMESTOMontani sto 10

Ident. broj

OPERACIJA

tpz [min]

SHP

OPERACIONA GRUPA

RADNA JEDINICA

Broj: 03

Naziv: Montaa filma

Elementi postupka rada ZahvatNa montanu foliju se postavi film i cokovi filma se fiksiraju trakom.2

Elementi reima rada Elem. vrem. rada [min] Alat i pribor-montana folija -skalpel i -traka4 l d 5 v n 6 so s 7 a i 8

Skica

1

Kvalitet obrade 3

tio

0.5

9

tip

10

tid

1

0.5

11


42 Ukupno: tii = 2 min/montaa


Materijal:

Masa [kg]

TEHNOLOKI POSTUPAKRADNOMESTOKopir ram i razvijaica 40

Ident. broj

OPERACIJA

tpz [min]

SHP

Broj: 04

Naziv: Kopiranje i razvijanje ploa

OPERACIONA GRUPA

RADNA JEDINICA


Elementi reima rada Elem. vrem. rada [min] Alat i pribor- kopir ram - razvijaica4 l d 5 v n 6 so s 7 a i 8

Skica

1

Kvalitet obrade 3

tio29

tip

10

tid

2

11

1


43

-Ofset plou sa filmom postavimo u kopir ram kod koga su predhodno podeeni parametri. -Ukljuciti vakuum i osvetliti plocu -Nakon isteka vremena potrebnog za eksponiranje plocu izvaditi -Plocu uloiti u razvijaicu gde se vri razvijanje i gumiranje.

Ukupno: tii = 5 min/plo


Materijal:

Masa [kg]

TEHNOLOKI POSTUPAKRADNOMESTOMaina za ofset tampu 120

Ident. broj

OPERACIJA

tpz [min]

SHP

OPERACIONA GRUPA

RADNA JEDINICA

Broj: 05

Naziv: tampa

Elementi postupka rada Zahvat2 4

Elementi reima rada Elem. vrem. rada [min] Alat i pribor- Ofset 4-bojnaMillerl d 5 v n 6 so s 7 a i 8

Skica

1

Kvalitet obrade 3

tio

9

tip

10

tid

11

0.002

0.003

0.0005

Pritisni cilindar

Podloga


44

Cilindar nosilac tamparske forme

Gumeni cilindar

Boja

Posuda sa vodom

U procesu tampanja u jednom prolazu nanose se obe boje, jedna po jedna. Proces tampanja se sastoji od : - Mainu podesiti na format i gramaturu -Tabake postaviti u ulagajuci aparat -tampa probnog otiska -Naknadno podeavanje, ukoliko ima potrebe -tampa i -Prekid tampe i obracun tiraa

Ukupno: tii = 0.0055 min/tabak A1


Materijal:

Masa [kg]

TEHNOLOKI POSTUPAKRADNOMESTONo 30

Ident. broj

OPERACIJA

tpz [min]

SHP

Broj: 06

Naziv: Seenje na formate

OPERACIONA GRUPA

RADNA JEDINICA

Elementi postupka rada Zahvat- Staviti papir sa palete u no - Podeavanje parametara za seenje na nou - Seenje papira prema predvidjenim merama2

Elementi reima rada Elem. vrem. rada [min] Alat i pribor- Polar Mohr, EM4 l d 5 9 v n 6 so s 7 a i 8

Skica

1

Kvalitet obrade 3

tio

tip

0.001

0.01

10

tid

0.001

11


45 Ukupno: tii = 0.0021 min/plo

Skica postupka seenja


Materijal:

Masa [kg]

TEHNOLOKI POSTUPAKRADNOMESTOSto za doradu 20

Ident. broj

OPERACIJA

tpz [min]

SHP

Broj: 07

Naziv: Sakupljanje

OPERACIONA GRUPA

RADNA JEDINICA

Elementi postupka rada Zahvat- Tabake redjati jedan na drugi na doradni sto i nakon toga prebaciti ih na paletu. - Doradni sto2 4

Elementi reima rada Elem. vrem. rada [min] Alat i priborl d 5 v n 6 so s 7 a i 8

Skica

1

Kvalitet obrade 3

tio

0.001

9

tip

0.001

10

tid

0.001

11


46 Ukupno: tii = 0.003 min/etiket


Materijal:

Masa [kg]

TEHNOLOKI POSTUPAKRADNOMESTOSto za doradu 10

Ident. broj

OPERACIJA

tpz [min]

SHP

OPERACIONA GRUPA

RADNA JEDINICA

Broj: 07

Naziv: Pakovanje


Elementi reima rada Elem. vrem. rada [min] Alat i pribor- Mehaniza za lepljivu traku4 l d 5 9 v n 6 so s 7 a i 8

Skica

1

Kvalitet obrade 3

tio

tip

0.002

0.002

10

tid

0.001

11


47

- Gotove etikete pakujemo u pakete. - Paketi se lepe trakom da ne dodje do rasipanja materijala pri transportu. - Na svaki paket se lepi nalepnica sa podacima o proizvodu.

Ukupno: tii = 0.005 min/plo


Izbor tipa i varijante toka

Koliina predmeta rada:Qred =15 000 000 kom/god ( 156 000 tab/god ). Optereenje sistema se rauna na osnovu obrasca: Ti= Qred x tii

KARTA OPTEREENJA PRESEKASISTEMAoznaka

Proizvodni sistem:

OFSET PRINTOptereenje Tinaziv [min/god]

Radno mesto

01- Prijem materijala 02- Montaa filma 03- Kopiranje i razvijanje 04- tampa 05- Seenje na formate 06- Sakupljanje 07- Pakovanje

Raunar za prijem materijala Montani sto Kopir ram i razvijaica Maina za ofset tampu No Sto za doradu Sto za doradu

7 800 31 200 156 000 23 400 15 600 7 800

Ti = 2 4 1 8 0 0

48


Ti = 241 800 Ke = me x Se x ne x ne x 60 = 244 x 2 x 8 x 0.72 x 60 = 168 653 min/god me - broj radnih dana u godini Se - broj smena ne - broj efektivnih radnih sati ne - prosean stepen iskorienja opreme Ti = 241 800 > Ke Kser = Ti / Ke = 1.43 > 1 Ti max = 156 000 > Ke

1 2 3 4 5 6 7 8

T1 T2 T3 T4 T5 T6 T7 T8

prekid toka prekid toka prekid toka prekid toka prekid toka prekid toka prekid toka prekid toka

Ke = 168 653 min/god

Kako je Ti manje od Ke na svim operacijama, a Ti > Ke to je dobijena varijanta toka 1.2.49


Na osnovu prethodno utvrenih odnosa i vrednosti veliina koje karakteriu proizvodni sistem utvrenih u prethodnim analizama programa proizvodnje, moemo utvrditi da sistem pripada varijanti 1.2 sa pojedinanim tokovima procesnog tipa. Kao to se vidi iz karte i grafika optereenja kapaciteta kod svih operacija rada dolazi do prekida tokova. Program proizvodnje je struktuiran od razliitih proizvoda, proces izrade izvodi se obradom istih delova u odreenim datim koliinama i da je pri tome ostvaren odnos za svaki j - ti deo:

Ti > Ke ,i=1

i=m

pri emu je

Ti = qj x tii (Ti =241 800 > Ke)

Ukupna koliina rada za predemete rada na odreenoj operaciji vea ili manja od kapaciteta i zato se vri analiza datog odnosa za svaku operaciju rada, opevi od operacije maksi-

ti max U sluaju da je : Ti max > Ke Ke < (qj X tii ) < Ke

i da je na svim m operacijama rada:

Osnovne karakteristike varijante 1.2 : ira struktura i manje koliine proizvoda prekidni tok, prostorna struktura se oblikuje na procesnom prilazu, univerzalnost sredstava rada i numeriki upravljani tehnoloki sistemi, visoko kvalifikovana radna snaga, povien stepen fleksibilnosti, povien kapacitet meufaznih skladita, sloenost organizacije sistema i postupaka upravljanja, duga vremena trajanja ciklusa proizvodnje, visok nivo nedovrene proizvodnje, nizak koeficijent obrtanja novanih sredstava.

50


Projektovanje struktura sistemaRitam tokaRitam toka izraunavamo prema obrascu:

R = Ke / Qred

R = 168 653 / 15 000 000 = 0.011 min/kom R = 168 653 / 156 000 = 1.081 min/tab

Ve je prethodno utvrdjeno za dati proizvodni sistem da se radi o varijanti toka 1.2, potrebno je definisati ritam serije predmeta rada. Zbog datih razloga prethodno je potrebno odrediti optimalnu veliinu predmeta rada. Imajui u vidu prethodna razmatranja vezana za varijantu toka, usvajamo period optimalnog plana - period putanja serije u proces u trajanju od jedne nedelje sto uslovljava broj serija. Ukupnu koliinu deliemo na serije pri emu e broj serija predstavljati broj radnih sedmica godinje tj. in = 50 ser/god. Veliina serije u tom sluaju iznosi n=Qred / in tj. u naem sluaju

n = 3 120 tab/ser.Ritam serije izraunava se kao rs = Ke/ inpa je rs = 3 374 min/ser.

51


NORMATIV VREMENAOperacijaoznaka naziv

Etiketa za Frutella Cola Radno mestonaziv oznaka

Predmet rada:

Vreme t ii[min/kom]

01 02 03 04 05 06 07

Probni otisak Montaa filma Kopiranje i razvijanje tampa Seenje na formate Sakupljanje Pakovanje

Digitalna tamparska maina Montani sto Kopir ram i razvijaica Maina za ofset tampu No Sto za doradu Sto za doradu

M1 S2 R3 M4 N5 D6 D6

0.1 0.05 0.2 1 0.15 0.1 0.05

52

KARTAVREMENA ZA OPERACIJUkoliina Qopi[jed/ser] 5 [ser/god] 6 = 4/5 [vr.jed/ser] 7 [vr.jed/jed] 8

O P E R A C I J S K A G R U PA :naziv: broj delova:

oznaka:

OPERACIJAnradno mesto 3 [jed/god] 4

veliina serije in tpzi tii[vr.jed/ser] 9=7+5x8

br. serija tni

elementi norme vremena

veliina norme vremena

oznaka 1

naziv 2

fond vremena za operaciju Ti[vr.jed/god] 10 =6 x 9

01 P1 1 50 50 50 50 50 50 156 000 3 120 156 000 3 120 D6 50 10 40 120 30 20 10 1 1 156 000 3 120 156 000 3 120 1 1 1 M1 S2 R3 M4 N5 D6 -

Prijem materijala

0.05 0.2 1 0.15 0.1 0.05 10.05 40.2 3 240 498 332 166

502.5 2 010 162 000 24 900 16 600 8 300

02

Probni otisak


53

03

Montaa filma

04

Kopiranje i razvijanje

05

tampa

06

Seenje na formate

07

Sakupljanje

08

Pakovanje


KARTA OPTEREENJA PRESEKASISTEMAoznaka

Proizvodni sistem:

OFSET PRINTOptereenje Tinaziv [min/god]

Radno mesto

01 02 03 04 05 06

Montani sto Kopir ram i razvijaica Maina za ofset tampu No Sto za doradu Sto za doradu

502.5 2 010 162 000 24 900 16 600 8 300

54


Odredjivanja elemenata strukture sistemaTehnoloki sistemi Potreban broj jedinica tehnolokih sistema u fazama procesa - operacijama rada, se odredjuju na osnovu odnosa optereenja/kapacitet, formulom:

MiP=Ti/ Ke

gde su :

Ti- optereenje preseka sistema na operaciji i dobijeno na osnovu karte optereenjapreseka sistema,

Ke- efektivni kapacitet elementa sistema - tehnolokih sistema, predhodno odredjenstandardnim reimom rada sistema Broj jedinica tehnolokih sistema potrebno usvojiti kao ceo

Miu, n= Mip/Miu

broj prema ranije datim preporukama, to uslovljava odredjeni proraunski stepen iskorienja radnih mesta

Predmetni proraun sa svim potrebnim podacima se izvodi tabelarno putem karte prorauna broja jedinica tehnolokih sistema.

55

Revitalizacija proizvodnog sistema tamparije Ofset printProizvodni sistem: PRORAUN BROJA OFSET PRINT JEDINICA TEHNOLOKIHSISTEMA

Radno mestooznaka naziv

[min/god]

Ti -

[min/god]

Ke -

Broj jedinica

Mip0,003 0,011 0,96 0,15 0,1 0,05

Miu1 1 1 1 1 1

its0,003 0,011 0,96 0,15 0,1 0,05

M1 S2 R3 M4 N5 D6 D6

Probni otisak Montaa filma Kopiranje i razvijanje tampa Seenje na formate Sakupljanje Pakovanje

502.5 2 010 162 000 24 900 16 600 8 300

168 653 168 653 168 653 168 653 168 653 168 653

56


Uesnici u procesu radaPotreban broj uesnika u fazama procesa rada se odredjuje jos i na osnovu odnosa optereenja/kapacitet:

RiP=Ti/ Kegde su :

Ke- efektivni kapacitet elementa sistema - uesnik u procesima rada je odredjenreimom rada koji podrazumeva rad u jednoj smeni. Broj uesnika u procesima rada se usvaja kao ceo broj proraunski stepen iskorienja vremena rada :

Riu, to uslovljava odredjeni

n= Rip/RiuPredmetni proraun sa svim potrebnim podacima se izvodi tabelarno putem karte pregleda broja uesnika u procesima.PREGLED UESNIKA U PROCESIMA R a d n o oznakaProizvodni sistem:

OFSET PRINT

m e s t o n a z i v

[min/god]

Ti-

[min/god]

Ke-

Broj jedinica

Rip0,006 0,02 1,92 0,29 0,19 0,1

Riu1 1 2 1 1 1

its0,006 0,02 0,96 0,29 0,19 0,1

M1 S2 R3 M4 N5 D6 D6

Probni otisak Montaa filma Kopiranje i razvijanje tampa Seenje na formate Sakupljanje Pakovanje57

502.5 2 010 162 000 24 900 16 600 8 300

84 326,5 84 326,5 84 326,5 84 326,5 84 326,5 84 326,5


Proraun potrebnih povrinaPotrebne povrine za smetaj elemenata sistema na radnim mestima - tehnoliki sistem za obradu, merenje, rukovanje materijalom i upravljanje su proraunate na osnovu obrasca:

Frmi=FosxKf( m2)gde su :

Fos- neto pvrina tehnolokih sistema na radnom mestu Kf- koeficijent kojim se uzimaju u obzir povrine ostalih delova strukture radnog mesta,osim neto povrine tehnolokih sistema Povrina proizvodnog sistema se izraunava prema obrascu:

Fps=( Frm+ Fskl) x 1.25gde su :

Frm - ukupna povrina radnog mesta Fskl- ukupna povrina skladitaUzimamo u obzir i transportne puteve, pa zbog toga mnoimo sa 1.25

58


KARTA POVRINAoznaka

Proizvodni sistem:

OFSET PRINTs i s t e mbr.jed.

T e h n o l o k i

P o v r i n a [m2]osnovna

M1 S2 R3 M4 N5 D6 D6

n a z i v Digitalna tamparska maina Montani sto Kopir ram i razvijaica Maina za ofset tampu No Sto za doradu Sto za doradu

kf 2.5 2.2 2.5 2.2 3 3 3

radnog mesta

ukupna

1 1 1 1 1 1 1

2 1.5 2 18 4.5 6 6

5 3.3 5 39.6 13.5 18 18

5 3.3 5 39.6 13.5 18 18

Ukupno 102.4

59

PREGLED

Radna jedinica:Projekat broj ___________________________ Deo projekta ___________________________ Izvor podataka __________________________ Datum ___________________list/listova ____

TEHNOLOKEOPREMEpovrina br.jed.4 5 6 71.6 1.6

snaga kW/jed8 9 10

masa kW kg/jed kg din/jed11

vrednost din12

t e h n o l o k i s i s t e m naziv i tehnike oznaka proizvoa/tip karakteristike m2/jed m2

1

2

3

M1 250 650 300 7000 1.700 20 7000 1 1.5 2 18 5.8

1 2 1.5 2 18 5.8

Digitalna tamparska maina 2 650 300 250

100.000 100.000

S2 1 1 1 1 6 6 4.5 4.5

-

Montani sto

55.000 55.000 30.000 30.0002.652.000 2.652.000

R3

-

Kopir ram i razvijaica


60

M4

Ofset 4 bojeMiller

Maina za ofset tampu

N5

Polar mohr. EM

No

1.700 408.000 20

408.000

D6

-

Sto za doradu

22.000 22.000


Oblikovanje prostornih struktura sistema:

Struktura proizvodnog sistema definisana je kao ureen skup radnih jedinica, odeljenja i elemenata. Njihovu ureenost ine poloaji u strukturi i meusobni odnosi svih elemenata sistema. Oblikovanje prostorne strukture zavisi od: tipa i varijante toka, stepena sloenosti, redosleda operacija rada tj. tehnolokog postupka, oblika toka materijala, prostornih ogranienja (veliina prostora i razmetaj prostorija), a takoe i od postavljenih zahteva procesa rada i postavljenih kriterijuma. Osnovne podloge za oblikovanje prostornih struktura sistema Oblikovanje prostornih struktura podrazumeva postupak razmetanja elemenata sistema u skladu sa sledeim principima oblikovanja: - princip minimalnih rastojanja, - princip inteziteta toka, - princip iskorienja prostornih struktura - princip fleksibilnosti - princip sigurnosti rada i - princip integracije tokova Utvrivanje navedenih principa zahteva prethodno utvrivanje posebnih podloga za oblikovanje prostornih struktura. Prostor se mora maksimalno iskoristiti iskoristiti, ali ga i treba tako koncipirati da se moe lako menjati i da obezbeuje uslove za siguran rad.

61


Sadanj razmetaj radnih mesta:

-prijem materijala, -dizajn i -priprema za grafiku proizvodnju

P1

P1

P1

M1 Digitalna tamparska maina62

M1 Raunar za prijem materijala i pripremu


Sadanji razmetaj radnih mesta: tampa

4

P

1

N5

D6

P1 Kontrolni raunar M4 Maina za ofset tampu N5 4 No Maina za savijanje i sve ostale operacije na istom principu ( u projektu nije koritena )63

D6 Sto za doradu

M4


Sadanji razmetaj radnih mesta: montaa

R3

S2

S2

Montani sto

R3 Kopir ram i razvijaica

64


Sadanji razmetaj odeljenja u proizvodnji - prostorna struktura

P1R3

P2

M1

4

N5

D6

65

M4P1

S2


Sadanji razmetaj odeljenja u proizvodnji i transportni put

P1 P1R3

P2

M1

4

P1

N5

D6

66

M4

S2


Sadanji razmetaj odeljenja u proizvodnji i tok materijala

P1 P1R3

P2 P2 P2

M1

4

P1

N5

D6

67

M4

S2


Revitalizacija datog proizvodnog sistema - prostorna struktura

P1R3

P2 P2

M1

S2

D6

4

CTP

M468

Prostor na kome bi manje koliine gotovih proizvoda mogle da se skladite

P1 N5


Revitalizacija datog proizvodnog sistema i transportni put

P1R3

S2

M1

P2

D6

4

CTP

M469

P1 N5


Revitalizacija datog proizvodnog sistema i tok materijala

P1R3

S2

M1

P2

D6

4

CTP

M470

Prostor na kome bi manje koliine gotovih proizvoda mogle da se skladite

P1 N5

P1


Zakljuak

Proces projektovanja obuhvata izuavanja grupa uticajnih faktora u procesu proizvodnje, od prijema materijala do gotovog proizvoda dizajn, grafiku pripremu, tampu i zavrnu grafiu obradu, da bi se na osnovu dobijenih rezultata mogli pouzdano predvideti ukupni efekti procesa. U grafikoj proizvodnji razliiti tamparski postupci su esto konkurenti jedan drugome. Svaki od postupaka konvencionalni ili NIP ima prednosti za neku vrstu primene. U tokovima materijala definisanim u projektu imamo tok materijala u elektronskom obliku i fiziki tok materijala. Pri izradi proizvoda se koristi i manuelno obavljanje poslova. Operacije koje se obavljaju manuelno traju due od mainskih operacija. Izmenama proizvodnog sistema smanjili bi se redovi ekanja, ubrzala bi se proizvodnja i poveala efektivnost celokupnog sistema. Smanjenje vremena trajanja ciklusa moglo bi se postii uvoenjem automatizacije. Kada bi se u proizvodnju uveo digitalni tok materijala u velikoj meri bi na omoguio brzinu kretanja podataka preko raunarske mree i imali bi minimalne zastoje, to bi nau prizvodnju podiglo na vii nivo. To je izvodljivo kada bi u proizvodnji imali povezanu digitalnu strukturu, to sa druge strane zahteva velika finansijsaka ulaganja. Cilj tamparije je proirenje proizvodnih, a ujedno i prostornih kapaciteta, kupovina nove, modernije opreme, to bi na neki nain ubrzao proces izrade proizvoda i sa poveanjem prostornih kapaciteta bolje regulisao tok materijala. Naravno da se ovaj korak ka unapredjenju prvo proraunao i ispostavio da e se uloena sredstva vratiti u najbrem vremenskom roku.

71


Literatura:

1. Zelenovi, M. D., osi I. : PROJEKTOVANJE PROIZVODNIH SISTEMA - pojedinani prilaz: Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2003. 2. Rikalovi A. : PROJEKTOVANJE SISTEMA ZA MEDIJSKU PROIZVODNJU, master rad, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2006. 3. Prof. dr Ilija osi, Aleksandar Rikalovi dipl. in. PROJEKTOVANJE PROIZVODNIH SISTEMA PRIRUNIK ZA VEBE Novi Sad, 2008. 4. Beleke sa predavanja i vebi

72

Documents

Maoduš Milan 403-f.pdf - becelor