MARFIN BANK A.D. BEOGRAD FINANSIJSKI IZVE TAJI ZA … · MSFI 9 „Finansijski instrumenti“ (stupa na snagu od 1. januara 2013. godine) IFRIC tumačenje 14 MRS 19 (izmene) „-

MARFIN BANK A.D. BEOGRAD

FINANSIJSKI IZVEŠTAJIZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2010.I IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

MARFIN BANK A.D. BEOGRADFinansijski izveštaji za godinu završenu 31. decembra 2010.

Sadržaj

Izveštaj nezavisnog revizora

Bilans stanja

Bilans uspeha

Izveštaj o tokovima gotovine

Izveštaj o promenama na kapitalu

Statistički aneks

Napomene uz finansijske izveštaje 1-58

MARFIN BANK A.D. BEOGRAD

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJEZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2010

MARFIN BANK A.D. BEOGRADNapomene uz finansijske izveštaje za godinu završenu 31. decembra 2010Svi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

1

1. Osnovne informacije o banci

Marfin Bank a.d. Beograd osnovana je 28. decembra 1990. godine. Banka je u skladu sa Zakonom obankama i drugim finansijskim organizacijama registrovana za obavljanje platnog prometa u zemlji iinostranstvu i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji.

Sedište banke je u Beogradu, Dalmatinska 22, gde je locirana i Centrala Banke. Poslovnu mrežufilijala, poslovnih jedinica i drugih punktova na dan 31.12.2010. čini 26 organizacionih delova (31.12.2009: 31 organizacioni deo).

Na dan 31.12.2010. banka ima 460 zaposlenih, a 31.12.2009. 462 zaposlena. Prosečan broj zaposlenih u toku 2010. bio je 463 (2009: 458).

Matični broj banke je 07534183, a poreski identifikacioni broj 100003148.

Banka je u toku godine izvršila povećanje osnovnog kapitala po Rešenju Komisije za hartije od vrednosti broj 4/0-06-928/6-10 od 22.03.2010. kojim je odobrena XVII emisija akcija i to 2.483.750komada običnih akcija nominalne vrednosti 500,00 dinara što čini ukupnu emisionu vrednost od RSD 1.241.875 hiljada. Emisiona cena iznosila je 600,00 dinara. Kupac je Marfin Popular Bank Public COLTD. Emisija registrovana kod Agencije za privredne registre po Rešenju BD 27131/2010 od25.03.2010.

Rešenjem Agencije za privredne registre BD 31729/2009 od 03.04.2009. godine i Rešenjem Narodnebanke Srbije o saglasnosti na imenovanje od 31.03.2009. imenovana je Rodoula Hadjikyriacou zapredsednika Izvršnog odbora umesto dotadašnjeg Miroslava Pivića.

Rešenjem Narodne banke Srbije o saglasnosti na imenovanje od 01.12.2009. imenovana je RodoulaChristodoulides za člana Izvršnog odbora.

Članovi Izvršnog odbora su Rodoula Hadjikyriacou, Andreas Moyseos, Gregkios Alexios, Borislav Strugarević i Rodoula Christodoulides.

2. Pregled značajnih računovodstvenih politika

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih utvrđenih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osimako nije drugačije naznačeno.

2.1. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja

Banka je sastavila ove finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji koji zahteva da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa svim MSFI kao i računovodstvenom regulativom Narodne banke Srbije. Obrasci finansijskih izveštaja su pripremljeni u skladu saPravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke („Službeniglasnik Republike Srbije“ br. 74/2008, 3/2009 , 12/2009 i 5/2010) i Pravilnikom o Kontnom okviru isadržini računa u Kontnom okviru za banke („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 98/2007, 57/2008 i 3/2009), koji nisu usaglašeni sa svim zahtevima Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja. Shodno tome ovi finansijski izveštaji nisu pripremljeni sa namerom da prikažu finansijski položaj irezultate poslovanja i tokove gotovine Banke u skladu sa računovodstvenim principima opšteprihvaćenim izvan jurisdikcije Republike Srbije.

Rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije br. 401-00-380/2010 od 25. oktobra 2010. godine(„Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 77/2010 i 95/2010) utvrđuje zvaničan prevod osnovnih Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) i Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) koje izdaje Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB), kao i tumačenja standarda koje izdaje Komitet za tumačenje računovodstvenih standarda (IFRIC) do 1. januara 2009. godine, koji se upotrebljavaju na datum pripreme finansijskih izveštaja.

MARFIN BANK A.D. BEOGRADNapomene uz finansijske izveštaje za godinu završenu 31. decembra 2010.Svi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

2

2. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak)

2.1. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja (nastavak)

Do datuma pripreme finansijskih izveštaja nisu utvrđene sve promene i dodaci postojećih standarda, revidiranih standarda i novih tumačenja koje izdaju Odbor za međunarodne računovodstvene standarde i Komitet za tumačenje računovodstvenih standarda, koji su na snazi u tekućem izveštajnom period, tj. koji se prvi put primenjuju za finansijsku godinu započetu 1. januara 2010. godine. Pomenute izmene i dodaci i nova tumačenja koji nisu zvannično prevedeni u Republici Srbiji obelodanjeni su u Napomeni 2.1. a) i Napomeni 2.1.b).

Primenjene računovodstvene politike odstupaju od MSFI zahteva u sledećim značajnim oblastima:

1. Banka nije izvršila određena obelodanjivanja u skladu sa MRS 1 - Prikazivanje finansijskihizveštaja budući da je forma sačinjavanja bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine i izveštaja o promenama na kapitalu definisana od strane Narodne banke Srbije.

2. „Vanbilansne pozicije“ su prikazane na obrascu bilansa stanja. Ove stavke po definiciji MSFI nepredstavljaju ni sredstva ni obaveze.

3. Potraživanja po osnovu suspendovane kamate u slučaju obezvređenja kredita su prikazana kao vanbilansne pozicije što nije u skladu sa MRS 39 koji ne dozvoljava suspenziju kamate.

4. Gotovina i gotovinski ekvivalenti uključuju dinarsku obaveznu rezervu koju je Banka obavezna da održava tokom obračunskog perioda, što nije u skladu sa međunarodnim standardima.

5. Revalorizacija sredstava i obaveza se prikazuje u bilansu uspeha odvojeno kao “Prihodi odpromene vrednosti imovine I obaveza” i “Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza”, a nekao neto dobitak ili gubitak kako to zahtevaju međunarodini standardi.

Priprema finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva upotrebu određenih ključnih računovodstvenih procena. Takođe, od rukovodstva Banke se očekuje da se osloni na svoje procene prilikom primene računovodstvenih politika Banke. Oblasti koje su kompleksnije ili u kojima se u većoj meri oslanja na takvu vrstu prosuđavanja, ili oblasti u kojima su pretpostavke i procene značajne za finansijske izveštaje, obelodanjene su Napomeni 4.

a) Dopune objavljenih standarda i novi standardi i tumačenja koji se primenjuju na periode koji počinju na dan 1.januar 2010. godine

Dopune objavljenih standarda i novi standardi i tumačenja koji se primenjuju na period koji počinje 1. januara 2010. godine:

MSFI 3 (revidiran) „Poslovne kombinacije“ i MRS 27 (revidiran) 'Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji“

MRS 39 (izmena) „Finansisjki instrumenti: priznavanje i odmeravanje“ MSFI 1 (izmena) „Prva primena međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja“– Dodatni

izuzeci za prvu primenu MSFI 2 (izmena) „Plaćanje akcijama“ MSFI 5 (izmena) „Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja“ MRS 27 „Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji“ IFRIC tumačenje 15 „Sporazumi za izgradnju nekretnina“ IFRIC tumačenje 16 „Hedžing neto investicija u inostranom poslovanju“ IFRIC tumačenje 17 „Raspodela nemonetarne imovine vlasnicima“ IFRIC tumačenj 18 „Prenos sredstava od klijenata“ Izmene nekoliko standarda i tumačenja standarda kao rezultat godišnjeg unapređenja istih u toku

2009. godine – MSFI 2, MSFI 8, MRS 7, MRS 17, MRS 36, MRS 38, MRS 39, IFRIC tumačenje 9, tumačenje 16

Ranije navedene izmene i revizije nemaju materijalno značajan uticaj na finansijske izveštaje Banke.


3


2.1. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja (nastavak)

b) Standardi i interpretacije koje su objavljeni ali nisu još uvek u primeni

Banka nije prevremeno usvojila sledeće standarde i tumačenja standarda koji su objavljeni, ali nisu u primeni za obračunske periode koji počinju od 1. januara 2010. godine:

MRS 12 (izmena) „Porezi na dobitak“ MRS 24 (revidiran) „Obelodanjivanja povezanih strana“ MRS 32 (izmena) „Finansijski instrumenti:prezentacija“ MSFI 7 (izmena) „Finansijski instrumenti: obelodanjivanje" MSFI 9 „Finansijski instrumenti“ (stupa na snagu od 1. januara 2013. godine) IFRIC tumačenje 14 MRS 19 (izmene) „- Limit za sredstva sa definisanim benefitima, minimalni

zahtevi za finansiranjem i njihova međusobna interakcija“ Unapređenja Međunarodnih standarda finansijskig izveštavanja (izdata u maju 2010. godine, a

stupaju na snagu od 1. januara 2011. godine) – MSFI 1, MSFI 3, MSFI 7, MRS 27, MRS 34, IFRICtumačenje 13

Ograničeno izuzimanje uprednih obelodanjivanja prema MSFI 7 za prvu primenu – Izmena MSFI 1 (na snazi za godišnje periode koji počinju na ili nakon 1. jula 2010. godine)

Obelodanjivanje – Prenos finanasijskih sredstava – izmene MSFI 7 (izdate u oktobru 2010.godine ina snazi za godišnje periode koji počinju na ili nakon 1. jula 2011. godine)

Povraćaj predmetne imovine – Izmena MRS 12 (izdata u decembru 2010.godine i na snazi za godišnje periode koji počinju na ili nakon 1. januara 2012. godine)

Hiperinflacija i uklanjanje fiksnih datuma za prvu primenu – izmene MSFI 1 (izdate u decembru2010. i na snazi za godišnje periode koji počinju na ili nakon 1. jula 2011. godine)

Ne očekuje se da će novi standardi i tumačenja imati značaj uticaj na finansijske izveštaje Banke.

2.2. Uporedni podaci

(a) Reklasifikacije

Sledeće reklasifikacije su izvršene sa ciljem obezbeđenja uporedivosti podataka u skladu s važećim propisima:

1. Razgraničena kamata na zapise trezora reklasifikovana je sa pozicije Ostale obaveze kao odbitna stavka pozicije Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) u iznosu od RSD 27,309 hiljada,

2. Razgraničena kamata po osnovu Repo transakcija reklasifikovana je sa pozicije Ostale obaveze kao odbitna stavka pozicije Opozivi depoziti i krediti u iznosu od RSD 4,278 hiljada,3. Rezervisanja po osnovu sudskih sporova reklasifikovana su sa pozicije Ostale obaveze na pozicijuRezervisanja u iznosu od RSD 7.809 hiljada.


4


2.3. Preračunavanje stranih valuta

(a) Funkcionalna i valuta prikazivanja

Stavke uključene u finansijske izveštaje se odmeravaju korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kom Banka posluje (’’funkcionalna valuta’’).

Finansijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD) koji predstavljaju funkcionalnu i valutu prikazivanja.

(b) Transakcije i stanja

Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz izmirenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspeha u periodu u kome su ostvareni, kao neto prihodi ili neto rashodi od kursnihrazlika.

Promene u fer vrednosti monetarnih hartija od vrednosti izraženih u stranim valutama koje suklasifikovane kao hartije od vrednosti namenjene prodaji se tretiraju kao kursne razlike po osnovupromena u amortizovanoj vrednosti hartija od vrednosti kao i ostale promene u knjigovodstvenojvrednosti hartija od vrednosti. Kursne razlike koje se odnose na promene u amortizovanoj vrednostise priznaju u bilansu uspeha, a ostale promene u knjigovodstvenoj vrednosti se iskazuju u okvirukapitala.

Kursne razlike na nemonetarnim sredstvima i obavezama se iskazuju kao deo gubitka ili dobitka pofer vrednosti. Kursne razlike na nemonetarnim sredstvima i obavezama, ukoliko se radi o vlasničkim hartijama od vrednosti koje se iskazuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, priznaju se u bilansuuspeha kao deo gubitka ili dobitka na fer vrednosti. Ako se radi o vlasničkim hartijama od vrednosti koje su klasifikovane kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju uključuju se u revalorizacione rezerve u okviru kapitala.

2.4. Finansijska ulaganja

Banka je klasifikovala finansijska ulaganja u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, krediti i potraživanja, finansijska sredstva koja se drže do dospeća i finansijska sredstva raspoloživa za prodaju. Rukovodstvo vrši klasifikaciju svojih finansijskih ulaganja priinicijalnom priznavanju.

a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija sadrži: finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja i bilo koja finansijska imovinakoja se klasifikuje u ovu kategoriju pri početnom priznavanju kao i derivati koji se ne koriste za hedžing.

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje iliponovne kupovine u bliskoj budućnosti, ili ako je deo portfolija identifikovanih finansijskih instrumenata koji se vode zajedno i za koje postoji dokaz skorašnjeg stvarnog kratkoročnog ostvarenja profita. Derivativne hartije od vrednosti su takođe klasifikovane kao one koje se drže radi prodaje osim ako su određene kao instrumenti zaštite od rizika.


5


2.4. Finansijska ulaganja (nastavak)

(b) Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koji nisukotirana na aktivnom tržištu.

Svi krediti i pozajmice se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Svi krediti i pozajmice priznaju se kada sesredstva prenesu korisniku. Nakon inicijalnog priznavanja, naknadna odmeravanja se vrše poamortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope.

(c) Finansijska sredstva koja se drže dospeća

Ulaganja koja se drže do dospeća su nedirivativna finansijska sredstva sa fiksnom ili odredivom isplatom i fiksnim dospećima za koje rukovodstvo Banke ima pozitivnu nameru i mogućnost da ih drži do dospeća. Ako Banka odluči da proda više od beznačajne sume ovih sredstava koja se drže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju.

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte i premije ostvarene pri kupovini.

(d) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Ulaganja raspoloživa za prodaju su ona za koja postoji namera da se drže neodređeni vremenski period koja mogu da se prodaju prema potrebama za likvidnošću ili zbog promena kamatne stope, promena deviznog kursa ili promena cene kapitala.

Redovna kupovina i prodaja ulaganja se priznaje na dan transakcije, a to je dan kada se Bankaobavezala da će kupiti ili prodati sredstvo. Ulaganja se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za sva finansijska sredstva koja se ne vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspehase nakon inicijalnog priznavanja iskazuju po fer vrednosti.

Kada se hartije od vrednosti klasifikovane kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala knjiže se ubilansu uspeha kao dobici ili gubici od ulaganja u hartije od vrednosti.

Fer vrednosti hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva (i tržište hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi)nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih stranaka, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i opciju modela formiranja cena maksimalnim korišćenjem informacija sa tržišta.


6


2.5. Derivati

Banka ne koristi računovodstvo hedžing transakcija i jedini derivati koje koristi su valutni i kamatni ugovori u cilju zaštite od promene kurseva stranih valuta i rizika promene kamatnih stopa. Navedeniderivati ne ispunjavaju kriterijume da budu evidentirani primenom specijalnog računovodstva hedžing transakcija, pa su dobici i gubici od promena tržišne vrednosti derivata evidentirani direktno u bilansuuspeha. Valutna klauzula predstavlja ugrađeni derivat koji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora. Dobici / gubici po ovoj osnovi evidentiraju se u bilasu uspeha kao prihodi / rashodi odpromene vrednosti imovine i obaveza.

2.6. Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata za sve finansijske instrumente koji nose kamatu, osim onih koji seklasifikuju kao raspoloživi za prodaju, ili su određeni po fer vrednost kroz bilans uspeha se priznaju u okviru ’prihoda od kamata’ i ’rashoda plaćenih kamata’ u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope.

Metod efektivne kamatne stope je metod koji računa troškove otplate finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza kao i troškove dodeljivanja kamatnih prihoda ili kamatnih troškova u određenom periodu. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza.Kada se računa efektivna kamatna stopa, Banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred) ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Kalkulacija uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcija i sve drugepremije ili diskonte.

Kad se finansijsko sredstvo, ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od obezvređenja, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak od obezvređenja.

Naknade po osnovu odobrenih kredita se razgraničavaju i amortizuju kao prihod od kamata na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa.

2.7. Prihodi i rashodi od provizija i naknada

Prihodi i rashodi od naknada priznaju se na principu fakturisane realizacije kada je usluga pružena.Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge.

2.8. Prihodi od dividendi

Dividende se priznaju u bilansu uspeha kada se ustanovi pravo da se dividenda primi.


7


2.9. Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini

Ugovori o prodaji hartija od vrednosti radi njihove ponovne kupovine (’repo’), predstavljaju hartije odvrednosti po ugovorima o ponovnoj prodaji (obrnuti repo) te se shodno tome evidentiraju kao krediti ipozajmice drugim bankama. Razlika između prodajne cene i cene ponovne kupovine se tretira kao kamata i obračunava za vreme trajanja ugovora koristeći se metodom efektivne kamatne stope.

2.10. Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava

Sredstva koja se vode po amortizovanoj vrednosti (nominalnoj vrednosti)

Na svaki izveštajini datum Banka identifikuje potraživanja za koja će se obračun ispravke vrednosti vršiti na pojedinačnoj osnovi (individualna procena – pojedinačno značajne kreditne izloženosti). Ova potraživanja su potraživanja od onih dužnika čiji je iznos ukupnih potraživanja na dan obračuna veći od RSD 2,5 miliona.

Za ostatak portfolia (grupa malih potraživanja ili kolektivno značajna kreditna izloženost) obračun se vrši na grupnoj osnovi (grupna procena).

Individualno malia potraživanja se dalje ujedinjuju u različite grupe potraživanja sa sličnim karakteristikama na osnovu sledećih kriterijuma:

- vrsta klijenta (fizičko lice, preduzetnik, pravno lice); - broj dana kašnjenja (ne kasni, od 1 do 30 dana docnje, od 31 do 60 dana docnje, od 61 do 90

dana docnje, preko 90 dana docnje).

Za potraživanja koja ne pripadaju grupi malih potraživanja, obračun će se vršiti na grupnoj osnovi u slučaju da:

- Banka proceni da nije došlo do porasta kreditnog rizika (nepostojanje objektivnog dokazaobezvredjenja);

- obračunom na pojedinačnoj osnovi nje utvrđen iznos ispravke vrednosti.

Pojedinačno značajne kreditne izloženosti - Banka procenjuje na svaki izveštajni datum da lipostoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva umanjenja (obezvređena). Finansijsko sredstvo je obezvređeno i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog procenjivanja sredstva i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji mogu biti pouzdano procenjeni.

Kriterijumi koje Banka koristi da odredi da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju uključuju:

Kašnjenja u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate, Kršenje ugovornih obaveza, Dozvoljava ustupke zajmoprimcu koje mu inače ne bi odobrio, Započinjanje postupka stečaja, Pogoršanje konkurentske pozicije dužnika, Smanjenje vrednosti instrumenata obezbeđenja.

Ako Banka utvrdi da ne postoji objektivan dokaz o obezvređenju za pojedinačno značajno finansijsko sredstvo, uključuje sredstvo u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i grupno ih procenjuje za obezvređnje. Sredstva koja se pojedinačno procenjuju za obezvređenje i za koja se gubitak pri obezvređenju priznaje ili nastavlja da se priznaje, nisu uključena u grupno procenjivanje obezvređenja.


8


2.10. Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava (nastavak)

Ako Banka utvrdi da postoji objektivan dokaz o obezvredjenju za pojedinačno značajno finansijsko sredstvo, iznos gubitka je odmeren kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova, diskontovanih po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi za to finansijsko sredstvo (efektivna kamatna stopa obračunata pri prvobitnom priznavanju). Iznos knjigovodstvene vrednosti sredstava se smanjuje upotrebom računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje u bilansu uspeha.

Za potrebe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu sličnih karakteristika kreditnog rizika. Ove karakteristike su relevantne za procenu budućih novčanih tokova za grupe takvih sredstava koja ukazuju na sposobnost poverioca da plati sve iznose u skladu saugovorenim uslovima sredstva koje se procenjuje.

Iznos gubitka od obezvređenja se izračunava kao proizvod: - računovodstvenog salda kreditne izloženosti svake grupe i - mogućnosti neizvršenja obaveza (PD) svake grupe.

Za potraživanja koja su na dan obračuna u docnji do 90 dana, Banka utvrđuje PD na osnovu istorijskog kretanja klijenata u prethodne dve godine. Za potraživanja koja su na dan obračuna u docnji preko 90 dana, primenjuje se PD od 100%.

PD procenti se primenjuju na neobezbeđeni deo potraživanja. Prilikom utvrđivanja visine obezbeđenja, Banka uzima u obzir sledeća sredstva obezbeđenja:

- 100% položenog depozita i- 75% vrednosti hipoteka.

Metodologija i pretpostavke korišćene za procenu budućih novčanih tokova su redovno kritički preispitivane od strane Banke kako bi se smanjile bilo kakve razlike između procenjenih gubitaka i stvarnog iskustva u ostvarivanju gubitaka.

Kada je kredit nenaplativ, otpisuje se preko računa ispravke vrednosti za obezvređenje kredita. Takvi krediti se otpisuju nakon što se završe sve neophodne procedure i utvrdi iznos gubitka.

Ako se u narednom periodu iznos gubitka zbog obezvređenja smanji i smanjenje se može objektivno povezati sa bilo kojim događajem nakon što je obezvređenje priznato (kao što je poboljšanje dužnikovog kreditnog rejtinga), prethodno priznati gubitak zbog obezvređenja se koriguje promenama na računu ispravke vrednosti. Iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja.

Rezerva za potencijalne gubitke finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodne bankeSrbije

Posebna rezerva za procenjene gubitke u skadu sa zahtevima Narodne banke Srbije obračunava se prema odredbama Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke („Službeniglasnik RS“, br. 57/2006, 116/2006, 129/2007, 63/2008, 104/2009 i 30/2010). Odredbama ove Odlukepropisani su uslovi pod kojim je Banka dužna da obrazuje posebnu rezervu iz dobiti za procenjenegubitke, koja se obračunava kao zbir:

0 % potraživanja klasifikovanih u kategoriju A ; 5 - 15% potraživanja klasifikovanih u kategoriju B ; 20 -35 % potraživanja klasifikovanih u kategoriju V ; 40 -75% potraživanja klasifikovanih u kategoriju G ; 100 % potraživanja klasifikovanih u kategoriju D ;


9


2.10. Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava (nastavak)

Banka je dužna da sva potraživanja, koja se u skladu sa gore pomenutom Odlukom, smatrajubilansnom aktivom i vanbilansnim stavkama koje se klasifikuju, klasifikuje u kategorije A, B, V, G i Dna osnovu ocene finansijskog stanja i kreditne sposobnosti dužnika, njegove blagovremenosti uizmirenju obaveza prema banci i kvaliteta sredstava obezbeđenja.

Banka koristi klasifikaciju NBS kao internu klasifikaciju i Odlukom Izvršnog odbora primenjuju senajniže propisane stope za obračun rezerve po pojedinim kategorijama.

Ako je iznos posebne rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa Odlukom NBS veći od utvrđenog iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama na nivou dužnika ( utvrđene internom metodologijom, koja obuhvata primenu MRS 39 ), za zbir utvrđenih pozitivnih razlika banka formira rezervu iz dobiti za procenjene gubitke u skladu sa Odlukom Skupštine Banke.

U slučaju da dobit za godinu za koju je potrebno formirati rezervu iz dobiti za procenjene gubitke nije dovoljna za formiranje obračunate visine ove rezerve razlika se iskazuje kao iznos posebne rezerve za procenjene gubitke koji nedostaje u skladu s tačkom 3. stav 2. odredba pod 4. Odluke o adekvatnosti kapitala Bnake ( „Sl. glasnik RS, br 129/2007, 63/2008 ).

Pokriće obračunate posebne rezerve vrši se na teret neraspoređene dobiti na osnovu Odluke Skupštine Banke.

Otpis nenaplativih potraživanja se vrši na osnovu odluka suda, poravnanja zainteresovanih strana ilina bazi Odluka Upravnog Odbora i Izvršnog odbora, a uz saglasnost Skupštine akcionara.

2.11. Nematerijalna ulaganja

LicenceStečene licence iskazuju se po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Amortizacija seobračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe.

2.12. Osnovna sredstva

Osnovna sredstva redovno podležu revalorizaciji. Učestalost revalorizacije zavisi od kretanja fer vrednosti sredstava koja se revalorizuju. Povećanje knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava po osnovu revalorizacije iskazuje se na računu revalorizacione rezerve. Smanjena knjigovodstvene vrednosti kojima se umanjuju prethodna povećanja vrednosti istih sredstava terete direktno revalorizacione rezerve; sva ostala smanjenja terete bilans uspeha. Revalorizacione rezerve seprenose direktno u neraspoređenu dobit kada je ostvaren dobitak po osnovu povlačenja iz upotrebe ili otuđenja sredstva ili ako se sredstvo koristi od strane Banke; u poslednjem slučaju, iznos ostvarenog dobitka je razlika između amortizacije obračunate na revalorizovanu knjigovodstvenu vrednost i amortizacije obračunate na inicijalnu nabavnu vrednost sredstva.

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, ukoliko je primenljivo, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano odmeriti. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha finansijskog perioda u kome su nastali.


10


2.12. Osnovna sredstva (nastavak)

Zemljište se ne amortizuje. Amortizacija drugih sredstava se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se rasporedila njihova nabavna ili revalorizovana vrednost do njihove rezidualnevrednosti tokom njihovog procenjenog veka trajanja, kao što sledi:

zgrade 1,3% računarska oprema 20% vozila 20% nameštaj i oprema 12,5% do 20% ulaganja u tuđe građevinske objekte 20%

Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstva utvrđuju se iz razlike između novčanog priliva i knjigovodstvene vrednosti i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru ostalih prihoda/rashoda.

Rezidualna vrednost sredstva je procenjeni iznos koji bi u sadašnjem trenutku Banka mogla ostvaritiprodajom sredstva, umanjen za procenjeni trošak prodaje, ukoliko je sredstvo već staro i u stanju u kojem se očekuje da će biti na kraju njegovog korisnog veka upotrebe. Rezidualna vrednost sredstva je nula ukoliko Banka očekuje da pomenuto sredstvo koristi do kraja njegovog fizičkog veka trajanja. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se revidiraju, i po potrebi koriguju, na datumsvakog bilansa stanja.

Kada se revalorizovana sredstva prodaju, iznos revalorizacije uključen u revalorizacionu rezervu prenosi se na neraspoređenu dobit.

Fer vrednost zemlje i građevinskih objekata vrednovanih upotrebom modela revalorizacije u skladu sa MRS 16 se redovno ažurira sa ciljem da se osigura da knjigovodstveni iznos ne bude materijalnoznačajno različit od onog koji bi bio utvrđen korišćenjem fer vrednosti na kraju izveštajnog perioda. Ukoliko nema dokaza o tržišnoj fer vrednosti, fer vrednost se procenjuje korišćenjem prinosnog pristupa (odnosno korišćenjem pristupa depresiranog troška zamene).

2.13. Umanjenje vrednosti nefinansijskih sredstava

Sredstva koja imaju neograničen korisni vek upotrebe ne podležu amortizaciji i provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se na godišnjem nivou i kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Za sredstva koja podležu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišuna najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a), kod kojih je došlo do umanjenjavrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti.


11


2.14. Lizing

Banka kao zakupac

Lizing koji uzima Banka je prevashodno poslovni lizing. Ukupne isplate učinjene po osnovu poslovnog lizinga se pripisuju proporcionalno ostalim poslovnim rashodima u bilansu uspeha za vreme trajanjalizinga.

Kada se poslovni lizing okonča pre nego što je istekao period zakupa, bilo koja isplata koju zahteva zakupodavac zbog kazne se priznaje kao trošak u periodu u kojem se desio prestanak zakupa.

2.15. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Za potrebe izveštaja o novčanim tokovima, gotovinski ekvivalenti i gotovina obuhvataju stanja sa rokom dospeća kraćim od tri meseca od dana pribavljanja, uključujući i novac i novčana sredstva koja nisu pod ograničenjima centralne banke, blagajničke zapise i ostale pogodne hartije od vrednosti, kredite i pozajmice date bankama, dospela potraživanja drugih banaka i kratkoročne državne hartije od vrednosti.

2.16. Rezervisanja

Rezervisanja za troškove restrukturiranja i odštetne zahteve po sudskim sporovima se priznaju kada:Banka ima postojeću zakonsku ili ugovorenu obavezu koja je rezultat prošlih događaja; kada je u većoj meri verovatno da će podmirenje obaveze iziskivati odliv sredstava; kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze.

Kada postoji veći broj sličnih obaveza, verovatnoća da se zahteva odliv resursa da bi se namirila obaveza se utvrđuje razmatranjem vrste obaveza kao celine. Rezervisanje se priznaje čak i kad je mala verovatnoća odliva sredstava u odnosu na stavku uključenu u istu vrstu obaveza.

Rezervisanja se odmeravaju po sadašnjoj vrednosti očekivanih izdatka potrebnih za izmirenje obaveze, primenom diskontne stope pre oporezivanja koja odražava tekuću tržišnu procenu vremenske vrednosti novca i specifične rizike povezane sa obavezom.

2.17. Primanja zaposlenih

(a) Naknade zaposlenima

Kratkoročne naknade zaposlenima uključuju zarade, naknade zarada poreze i doprinose za socijalno osiguranje. Kratkoročne naknade zaposlenima priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastale.

Banka i njeni zaposleni su u zakonskoj obavezi da vrše plaćanja poreza i doprinose za socijalno osiguranje u skladu sa važećim zakonskim propisima. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje su obaveza Fonda. Porezi i doprinosi koji se odnose na definisane planove naknada poosnovu zarada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose.


12


2.17. Primanja zaposlenih (nastavak)

(b) Otpremnine

Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa pre datuma redovnog penzionisanja, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu.Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno obavezno da: ili raskine radniodnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da sepodstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih. Otpremnine kojedospevaju u razdoblju dužem od 12 meseci nakon dana bilansa stanja svode se na sadašnjuvrednost.

(c) Učešće u dobiti i bonusi

Banka može isplatiti deo zarade po osnovu ostvarene dobiti ili po osnovu utvrđenih rezultata poslovanja po godišnjem računu. Zaposlenima pripada zarada po osnovu ostvarene dobiti ili po osnovu utvrđenih rezultata poslovanja po godišnjem računu, linearno, u istom iznosu svim zaposlenima.

2.18. Porez na dobit i odloženi porezi

Tekući porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa poreskim propisima u Republici Srbiji, na osnovu dobiti iskazane u propisanim finansijskim izveštajima. Poreski organiutvrđuju procenjeni mesečni akontacioni iznos poreza na dobit.

Porez na dobit u iznosu od 10% plaća se na osnovu godišnje dobiti iskazane u Poreskom bilansu. Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine, kao što je prikazano u godišnjem poreskom bilansu koji se predaje u roku od 10 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 10.marta naredne godine.

Odloženi porez na dobit se obračunava i evidentira na privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza i njihovih iznosa iskazanih u finansijskim izveštajima Banke. Odložene poreskeobaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza na dan bilansa stanja, i iznosa iskazanih za svrhe izveštavanja, a što će rezultirati oporezivim iznosima budućih perioda. Odložena poreska sredstva priznaju se za sve odbitne privremene razlike, neiskorišćena poreska sredstva i neiskorišćene poreske gubitke, do iznosa za koji je verovatno da će budući oporezivi dobici biti dovoljni da omoguće realizaciju (iskorišćenje) odbitnih privremenih razlika, neiskorišćenih poreskih sredstava i neiskorišćenih poreskih gubitaka.

Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobit perioda.


13


2.19. Obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcionetroškove. Obaveze po kreditima se naknadno prikazuju po nominalnoj vrednosti (amortizovanojvrednosti).

Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

2.20. Akcijski kapital

Obične akcije se klasifikuju kao kapital. Obavezno otkupive preferencijalne akcije klasifikuju se kao Ostale obaveze.

(a) Troškovi emisija akcija

Dodatni troškovi koji se mogu direktno pripisati izdavanju novih akcija ili sticanju pravnog lica seprikazuju u kapitalu kao odbitak, umanjen za porez, od priliva sredstava.

(b) Dividende od akcija

Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati.Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni odogađajima nakon datuma bilansa stanja.

2.21. Finansijske garancije

Finansijske garancije su ugovori koji obavezuju izdavaoca garancije da isvrši plaćanje ili nadoknadi gubitak primaocu garancije, nastao ukoliko određeni poverilac blagovremeno ne izmiri svoje obaveze u skladu sa uslovima predviđnim ugovorom. Takve finansijske garancije Banka daje bankama, finansijskim institucijama i drugim organizacijama, za račun svojih klijenata, radi obezbeđenja kredita, prekoračenja po tekućem računu, i drugih bankarskih usluga.

Finansijske garancije se inicijalno priznaju u finansijskim izveštajima po fer vrednosti na datum kada jegarancija data. Nakon početnog priznavanja, Bančine obaveze po garancijama se odmeravaju kao veće od inicijalno priznate vrednosti umanjene za amortizaciju obračunatu da bi se u bilansu uspeha na pravolinijskoj osnovi tokom trajanja garancije priznao prihod od naknade i najbolje proceneizdataka da bi se izmirila svaka eventualna finansijska obaveza postojeća na dan bilansa stanja. Neophodne procene u vezi sa odmeravanjem se utvrđuju na bazi iskustva iz sličnih transakcija i prošlih gubitaka, uz odgovarajuću procenu rukovodstva Banke. Svako povećanje obaveza u vezi garancije se priznaje u bilansu uspeha.

2.22. Izveštavanje o segmentima

Poslovni segment predstavlja deo imovine i poslovnih aktivnosti koje obezbeđuju proizvode ili usluge koje podležu rizicima i koristima različitim od onih u nekim drugim poslovnim segmentima.

Banka vrši nadzor nad poslovanjem po poslovnim segmentima, koji obuhvataju: sektor za poslove sastanovništvom, sektor za poslove sa privredom, sektor investicionog bankarstva.

Tri poslovna segmenta banke posluju u Republici Srbiji, shodno tome, segmentacija na osnovugeografskog područja nije relevantne za Banku.


14

3. Upravljanje finansijskim rizicima

Poslovanje Banke je izloženo različitim finansijskim rizicima i to poslovanje zahteva identifikovanje, procenu, praćenje, ublažavanje i kontrolu upravljanjanja rizicima, kao i postavljanje adekvatnog sistema za izveštavanje o upravljanju rizicima Upravljanje rizicima Banka ostvaruje preko posebneorganizacione jedinice za upravljanje rizicima. Banka svojim aktima propisuje procedure zaidentifikovanje, merenje, procenu rizika kao i upravljanje rizicima u skladu sa propisima, standardima ipravilima struke.

Politika upravljanja rizicima „Marfin Banka“ a.d. (u daljem tekstu: Banka) definiše jedinstven sistem zaupravljanje rizicima kojima je Banka izložena u svom poslovanju.

Vrste rizika

Banka je po prirodi svoje delatnosti izložena raznim vrstama rizika kao na primer:

3.1. rizik likvidnosti;

3.2. kreditni rizik;

3.3. rizik od promene kamatnih stopa;

3.4. devizni rizik – rizik od promene kurseva valuta;

3.5. fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza;

3.6. rizici izloženosti Banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica,

3.7. rizici ulaganja Banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva;

3.8. rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena;

3.9. operativni rizik, uključujući i pravni rizik, kao i rizik neodgovarajućeg upravljanja informacionim i drugim tehnologijama značajnim za poslovanje Banke.

3.1 Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti nastaje usled nemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze što može imati negativan efekat na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka upravlja ovim rizikom tako štoobezbeđuje različite izvore finansiranja koji obuhvataju sledeće:

- depozite komitenata sa različitim rokovima dospeća;

- depozite sa tržišta novca;

- kredite stranih banaka i finansijskih institucija;

- akcijski kapital.

Banka kontinuirano procenjuje rizik likvidnosti identifikovanjem i praćenjem promena u izvorima sredstava koja su potrebna za ostvarivanje poslovnih ciljeva pod uslovima iz poslovne strategijeBanke. Politike upravljanja rizikom likvidnosti i procedura za upravljanje rizikom likvidnosti, imaju zacilj obezbeđenje dovoljno sredstava za isplatu svih obaveza o rokovima dospeća i zadovoljenje tražnje komitenata za novim kreditima.

Banka upravlja rizikom likvidnosti putem konstantnog praćenja ročne (ne)usklađenosti potraživanja i obaveza i analizom očekivanih novčanih tokova kako bi se obezbedilo da Banka u svakom momentu može da ispuni svoje obaveze.


15

3. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak)

3.1 Rizik likvidnosti (nastavak)

Tabela u daljem tekstu prikazuje sredstva i obaveze grupisane u odgovarajuće grupe prema preostalim ugovorenim rokovima dospeća na dan bilansa stanja.

Do 1 meseca 1-3 meseca 3-12 meseci Preko 1 godine Ukupno

Na dan 31.decembra 2010.

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 670.319 - - - 670.319

Opozivi depoziti i krediti 3.892.059 - - - 3.892.059

Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje,promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 139.316 5.358 123.010 133.570 401.254

Dati krediti i depoziti 1.180.693 130.650 2.113.739 14.971.723 18.396.805

Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 1.789.641 - - - 1.789.641

Udeli (učešća) 2.208 - - - 2.208

Ostali plasmani 8.972 3.049 30.346 405.503 447.870

Nematerijalna ulaganja - - - 98.470 98.470

Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - 560.551 560.551

Odložena poreska sredstva - - - 162.159 162.159

Ostala sredstva 37.734 - 58.053 477.483 573.270

Ukupno aktiva 7.720.942 139.057 2.325.148 16.809.459 26.994.606

OBAVEZE -

Transakcioni depoziti 1.644.388 - - - 1.644.388

Ostali depoziti 2.800.400 647.515 1.311.460 56.607 4.815.982

Primljeni krediti 51.692 84.446 616.277 12.956.935 13.709.350

Obaveze po osnovu kamata, naknada, i promenevrednosti derivata 625 18 - - 643

Rezervisanja - - - 74.809 74.809

Obaveze za poreze 7.096 - - - 7.096

Obaveze iz dobitka - 12.307 - - 12.307

Ostale obaveze 98.560 - 219.885 118.297 436.742

Ukupno obaveze 4.602.761 744.286 2.147.622 13.206.648 20.701.317

Ročna neusklađenost 3.118.181 (605.229) 177.526 3.602.811 6.293.289

Na dan 31. decembra 2009.

-Ukupno aktiva 7.184.952 1.186.944 2.630.576 12.655.893 23.658.365

-Ukupno obaveze 6.635.913 1.516.604 4.118.403 6.682.473 18.963.393

Ročna neusklađenost 539.039 (329.660) (1.487.827) 5.973.420 4.694.972

Ročna usklađenost aktive i pasive i sposobnost Banke da pojedine pozicije zameni o dospeću, po prihvatljivim troškovima, kamatonosnom pasivom na dan dospeća, su važni faktori u proceni likvidnosti Banke i njene izloženosti riziku od promena kamatnih stopa i promena kurseva valuta.

Nediskontovani tokovi gotovine

Iznosi prikazani u tabeli koja sledi prikazuju nediskontovane tokove gotovine za 2010. i 2009. godinu.


16


3.1 Rizik likvidnosti (nastavak)

Do 1 meseca 1-3 meseca 3-12 meseci Preko 1 godine Ukupno

Na dan 31.decembra 2010.


Buduća kamata po osnovu transakcionih depozita 2.227 - - - 2.227

Ostali depoziti 2.800.400 647.515 1.311.460 56.607 4.815.982

Buduća kamata po osnovu ostalih depozita 5.192 5.018 50.737 8.760 69.708

Primljeni krediti 51.692 84.446 616.277 12.956.935 13.709.350

Buduća kamata po osnovu primljenih kredita 47 305 8.348 702.039 710.739Obaveze po osnovu kamata, naknada, i promenevrednosti derivata 625 18 - - 643

Ostale obaveze 98.560 - 215.048 123.134 436.742

Ukupno finansijske obaveze na dan 31.12.2010. 4.603.131 737.302 2.201.870 13.847.475 21.389.778



Buduća kamata po osnovu transakcionih depozita 3.942 - - - 3.942

Ostali depoziti 3.336.753 1.516.554 2.539.847 81.590 7.474.744

Buduća kamata po osnovu ostalih depozita 6.187 11.753 98.260 12.626 128.827

Primljeni krediti 115.947 - 1.342.443 6.365.244 7.823.634

Buduća kamata po osnovu primljenih kredita 105 - 18.184 344.885 363.174Obaveze po osnovu kamata, naknada, i promenevrednosti derivata 6.968 50 7 - 7.025

Ostale obaveze 253.847 - 196.710 123.143 573.700

Ukupno finansijske obaveze na dan 31.12.2009. 6.680.077 1.528.357 4.195.452 6.927.488 19.331.374

3.2. Kreditni rizik

Banka je izložena kreditnom riziku i mogućnosti da dužnik ne izvrši svoje obaveze prema Banci u ugovorenom iznosu i na dan dospeća. Izloženost kreditnom riziku prevashodno proizilazi iz poslova kreditiranja.

Da bi održala kreditni rizik na prihvatljivom nivou, Banka:

- pregleda kreditnu sposobnost dužnika po kreditima, garancijama i drugim proizvodima;- utvrđuje limite kreditnih zaduženja na bazi procene rizika; - posluje sa kreditno sposobnim komitentima i pribavlja odgovarajuće instrumente obezbeđenja.

Komitenti su pod kontinuiranim nadzorom, a ograničenja u izloženosti riziku se po potrebi koriguju. Ograničenja rizika se određuju u zavisnosti od raznih vrsta instrumenata obezbeđenja.

Koncentracija rizika po privrednim delatnostima je takođe pod stalnim praćenjem iako ograničenja nisu postavljena.

Izloženost riziku prema jednom dužniku uključujući i banke je pod ograničenjima i obuhvata kako bilansnu tako i vanbilansnu izloženost riziku. Ukupna izloženost riziku po pojedinom komitentu uodnosu na ograničenja se razmatra pre nastanka transakcije.

Ukupna maksimalna kreditna izloženost pre umanjenja za iznose koleterala:


17


3.2. Kreditni rizik (nastavak)

31.12.2010. 31.12.2009.

Krediti po repo transakcijama 500.926 1.802.083

Plasmani bankama – neto 25.479 16.579

Ispravka vrednosti plasmana bankama 3.062 3.098

Ukupno bruto plasmani bankama 28.541 19.677

Krediti i plasmani klijentima

Krediti i ostali plasmani stanovništvu 3.468.970 1.985.520

Krediti i ostali plasmani privredi

- Velika preduzeca 12.562.409 11.201.999

- Mala i srednja preduzeca 3.311.599 1.691.075

Ukupno neto krediti i plasmani klijentima 19.342.978 14.878.594

Ispravka vrednosti kredita i plasmana klijentima 2.078.561 1.944.956

Ukupno bruto krediti i plasmani klijentima 21.421.539 16.823.550

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 1.789.641 1.406.971

Ukupna bilansna rizična aktiva - bruto 23.740.647 20.052.281

Iznosi ukupne bilansne rizične aktive od RSD 23.740.647 hiljada (31.12.2009: RSD 20.052.281 hiljada) predstavljaju pozicije bilansne aktive koja je predmet klasifikacije u skladu sa regulativomNarodne banke Srbije.

Pozicija krediti i plasmani klijentima uključuje pozicije kredita po repo transakcijama, plasmani komitentima, potraživanja po osnovu kamata i naknada, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća, kao i deo ostale aktive po osnovu koje postoji izloženost riziku (ostala rizična aktiva).

U kredite stanovnistvu, uključeni su preduzetnici.

Preuzete obaveze po vanbilansnim stavkama

Garancije i akreditivi predstavljaju neopozive obaveze Banke da izvrši plaćanja u slučaju da komitent ne može da izmiri svoju obavezu prema trećem licu i nose isti rizik kao i krediti.

Rizična vanbilansna aktiva – Vanbilansne stavke koje se klasifikuju 31.12.2010. 31.12.2009.

Plative garancije 1.583.441 1.803.516

Činidbene garancije 465.690 377.230

Avali i akcepti menica 25.978 63.401

Nepokriveni akreditivi 55.485 42.514

Neiskorišćene preuzete obaveze 1.202.380 1.144.119

Druge vanbilansne stavke po kojima može doći do plaćanja 40.466 362.208

Ukupno 3.373.439 3.792.988


18



Plasmani stanovništvu po vrstama kreditnih proizvoda:

31.12.2010. 31.12.2009.Plasmaniklijentima

Ispravkavrednosti Neto

Plasmaniklijentima

Ispravkavrednosti Neto

Kartice 158.026 45.286 112.741 154.499 43.059 111.440

Potrošački krediti 2.015.511 488.516 1.526.994 1.127.675 372.099 755.576

Stambeni 1.533.242 68.403 1.464.839 928.852 37.645 891.207

Dozvoljeni minusi po tek. rač. 50.666 24.117 26.549 38.856 20.956 17.9003.757.445 626.322 3.131.123 2.249.882 473.759 1.776.123

Preduzetnici 397.291 54.184 343.107 251.435 42.038 209.397Ukupno plasmanistanovnistvu: 4.154.736 680.506 3.474.230 2.501.317 515.797 1.985.520

Politika utvrđivanja ispravke vrednosti u skladu sa internom metodologijom Banke opisana je u Napomeni 2.10, kao i metodologija propisana od strane Narodne banke Srbije. Rukovodstvo koristiklasifikaciju u skladu sa propisima Narodne banke Srbije za utvrđivanje i praćenje internog rejtinga plasmana komitentima i drugih finansijskih sredstava odnosno za praćenje kreditnog kvaliteta potraživanja.

U Plasmane klijentima i ostalu rizičnu aktivu u sledećoj tabeli uključena je ukupna rizična aktiva, sa izuzetkom plasmana bankama. Pored plasmana komitentima, uključena su i potraživanja za kamatu i naknadu, ostala rizična aktiva, kao i izloženost riziku po osnovu učešća u kapitalu i po osnovu kratkoročnih hartija od vrednosti.

Rangiranje klijenata 31.12.2010. 31.12.2009.

Bruto plasmaniklijentima

Ispravkavrednosti

Bruto plasmaniklijentima Ispravka vrednosti

Rang:

A 7.077.835 20.063 3.559.350 15.072

B 8.164.385 25.851 502.436 17.493

V 461.384 31.111 775.006 20.716

G 849.725 40.793 2.603.329 66.385

D 4.868.111 1.960.743 3.630.102 1.825.290

21.421.439 2.078.561 11.070.223 1.944.956

Plasmani bankama:

31.12.2010. 31.12.2009.

Rangiranje banakaBruto plasmani

bankamaIspravka

vrednostiBruto plasmani

bankama Ispravka vrednosti

Rang:

A 25.479 - 9.964 -

B - - 42 -

V - - - -

G - - - -

D 3.062 3.062 9.671 3.098

28.541 3.062 19.677 3.098


19



Kreditni kvalitet portfolija (ukupna bilansna rizična aktiva) – procentualno učešće:

31.12.2010. 31.12.2009.

Učešće grupe u ukupnom portfoliju

Stvarna stoparezervisanja

Učešće grupe u ukupnomportfoliju

Stvarna stoparezervisanja

Rang:

A 33,1% 0,3% 32,2% 0,4%

B 38,1% 70,8% 4,5% 3,5%

V 2,2% 6,7% 7,0% 2,7%

G 4,0% 4,8% 23,5% 2,6%

D 22,7% 40,3% 32,8% 50,2%

100% 100%

Pregled plasmana:

31.12.2010. 31.12.2009.

Plasmaniklijentima

Plasmanibankama

Plasmaniklijentima

Plasmanibankama

Plasmani bez docnje i ispravke vrednosti (1) 9.887.836 25.479 8.493.089 12.781Plasmani sa docnjom, ali bez ispravkevrednosti (2) 1.930.046 - 2.699.332 3.764Plasmani sa ili bez docnje, sa grupnomispravkom (3) 5.258.788 - 2.930.172

Individualno obezvređeni plasmani (4) 4.344.869 3.062 2.700.958 3.132

Bruto plasmani 21.421.539 28.541 16.823.551 19.677

Ispravka vrednosti (2.078.561) (3.062) (1.944.956) (3.098)

Neto plasmani 19.342.978 25.479 14.878.595 16.579

Objašnjenje kategorija:

1. Plasmani koji nemaju dane docnje

2. Plasmani koji imaju dane docnje, ali predstavljaju naplative plasmane tj. nisu obezvređeni3. Ispravka na grupnom nivou utvrdjuje su primenjujući odgovarajuće pd % (% mogućnosti neizvršenja obaveza) na neobezbeđeni deo plaskana4. Plasmani koji se tretiraju kao nenaplativi tj. obezvređeni krediti (krediti sa docnjom preko 90 dana i individualno obezvređeni krediti)

Plasmani bez docnje i bez obezvređenja: 31.12.2010. 31.12.2009.

Stanovnistvo Privreda

Ukupniplasmaniklijentima

Plasmanibankama Stanovništvo Privreda

Ukupniplasmaniklijentima

Plasmanibankama

Rang

A 692.448 2.179.558 2.872.006 25.479 387.087 1.532.659 1.919.746 9.888

B 5.266 6.659.720 6.664.986 - 7.568 5.893.949 5.901.517 -

V 12.500 134.081 146.580 - 169 325.602 325.771 -

G 17.727 132.650 150.377 - 299 342.417 342.716 -

D - 53.887 53.887 - - 3.339 3.339 2.893

Ukupno 727.941 9.159.895 9.887.836 25.479 395.123 8.097.966 8.493.089 12.781

U ukupne plasmane uključena su i potraživanja za kamate i naknade i ostala rizična aktiva.


20



Plasmani sa danima docnje koji nisu obezvređeni (100% obezbeđeni plasmani):

31.12.2010. 31.12.2009.

Stanovništvo Privreda Ukupno Stanovništvo Privreda Ukupno

Dani docnje do 30 dana 32.885 1.456.213 1.489.098 76.394 520.029 596.423

Dani docnje 30-60 dana 47.821 246.167 293.988 398 132.278 132.676

Dani docnje 60-90 dana 1.501 3.793 5.294 10.963 59.028 69.991Dani docnje preko 90dana 8.709 132.958 141.666 18.648 1.881.594 1.900.242

Ukupno 90.915 1.839.131 1.930.046 106.403 2.592.929 2.699.332

Za plasmane sa danima docnje koji nisu obezvređeni, struktura kolaterala u 2010. je bila sledeća:

31.12.2010. 31.12.2009.


Depoziti 4.647 46.548 51.195 5.664 27.040 32.704

Hipoteka 141.729 5.924.766 6.066.495 173.976 17.080.543 17.254.519

Fer vrednost kolaterala 146.376 5.971.314 6.117.690 179.640 17.107.583 17.287.223

Obezvređeni plasmani koji podležu individualnoj proceni:

31.12.2010. 31.12.2009.

Stanovništvo Privreda Ukupno Stanovništvo Privreda UkupnoKrediti koji podležuindividualnoj ispravci 107.588 4.237.282 4.344.869 56.263 2.644.695 2.700.958

Fer vrednost koleterala 44.995 11.486.559 11.531.554 13.281 3.167.099 3.180.380

Podaci u tabeli obezvređeni plasmani predstavljaju idividualno obezvređene plasmane preko RSD 2.500 hiljada kod kojih je procenjeno povećanje kreditnog rizika. Podaci u tabeli obezvređeni plasmani dobijeni su na osnovu testa obezvređenja budućih neto novčanih tokova.

Za plasmane koji podležu individualnoj proceni i ispravci struktura kolaterala u 2010. je bila sledeća:

31.12.2010. 31.12.2009.


Depoziti 4.763 - 4.763 4.399 - 4.399

Hipoteka 40.232 11.486.559 11.526.791 8.882 3.167.099 3.175.981

Fer vrednost kolaterala 44.995 11.486.559 11.531.554 13.281 3.167.099 3.180.380

Ispravka vrednosti 85.952 1.314.528 1.400.480 43.929 1.338.550 1.382.479

Neosigurano 84.965 1.092.225 1.177.190 42.982 1.134.161 1.177.143

Osigurano 22.523 3.145.057 3.167.580 13.281 1.510.534 1.523.815

Ukupno plasmani 107.488 4.237.282 4.344.769 56.263 2.644.695 2.700.958

Obelodanjena fer vrednost kolaterala utvrđena je od strane lokalnog ovlašćenog procenjivača i predstavlja vrednost koja se može ostvariti od strane zakonskih vlasnika sredstava. Rezervisanje poosnovu umanjenja vrednosti odražava verovatnoću da rukovodstvo neće biti u mogućnosti da izvrši svoja prava i povrati kolaterale u slučaju neplaćanja kredita. Uprkos poteškoćama koje mogu nastati pri pokušaju Banke da povrati kolaterale, njeno rukovodstvo će energično nastaviti da prati nenaplaćena dugovanja i to svim raspoloživim sredstvima.


21



Obezvređeni plasmani koji podležu grupnoj proceni:

31.12.2010. 31.12.2009.

Stanovništvo Privreda Ukupno Stanovništvo Privreda UkupnoKrediti koji podležugrupnoj ispravci 3.223.038 2.035.750 5.258.788 1.943.529 986.643 2.930.172

Fer vrednost koleterala 489.978 621.182 1.111.160 268.347 476.586 744.933

Za plasmane koji podležu grupnoj proceni i ispravci struktura kolaterala u 2010. je bila sledeća:

31.12.2010. 31.12.2009.


Depoziti 154.169 47.266 201.435 206.295 40.626 246.921

Hipoteka 335.809 573.916 909.725 62.052 435.960 498.012

Fer vrednost kolaterala 489.978 621.182 1.111.160 268.347 476.586 744.933

Ispravka vrednosti 594.459 83.522 677.981 471.785 90.693 562.478

Neosigurano 2.733.060 1.417.201 4.150.261 1.675.182 510.057 2.185.239

Osigurano 489.978 618.549 1.108.526 268.347 476.586 744.933

Ukupno plasmani 3.223.038 2.035.750 5.258.788 1.943.529 986.643 2.930.172

Koncentracija kreditnog portfolija po sektorima je data u Napomeni 21.

Restruktuirani plasmani komitentima

Iznos plasmana koji su restruktuirani usled pogoršanja finansijske sposobnosti klijenta, pri čemu bi takvo potraživanje u protivnom bilo u docnji ili obezvređeno na 31. decembar 2010. godine iznosi RSD 8.080.360 hiljada (2009: RSD 6.866.223 hiljada) s pripadajućom ispravkom vrednosti potraživanja RSD 1.306 hiljada (2009: RSD 6.623 hiljada).

Naplata potraživanja u kašnjenju i obezvređenih potraživanja prodajom instrumenata obezbeđenja

U skladu sa politikama Banke preuzeta sredstva obezbeđenja se prodaju u uobičajenom toku poslovanja. Na taj način se umanjuju ili izmiruju iznosi nenaplaćenih potraživanja od komitenata. Uobičajeno, Banka ne koristi u poslovne svrhe imovinu koju je stekla putem naplate potraživanja.

Ukupan iznos potraživanja naplaćenih u sudskim postupcima prinudne prodaje založenih instrumenata obezbeđenja tokom 2010. godine iznosio je RSD 1.867 hiljada (2009: RSD 8.383 hiljade).

3.3. Rizik od promene kamatnih stopa

Banka je izložena promenama u preovlađujućem nivou tržišnih kamatnih stopa koje imaju uticaja na njenu finansijsku poziciju i tokove gotovina. Kao rezultat takvih promena, kamatna marža može da sepoveća, smanji, ili da prouzrokuje gubitke u slučaju neočekivanih promena. Kamatne stope se zasnivaju na tržišnim kamatnim stopama i Banka ih redovno usklađuje.

Aktivnost upravljanja rizikom ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate, održavanje tržišnekamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Banke. RukovodstvoBanke upravlja ročnom uslađenošću aktive i pasive na osnovu: makro i mikro ekonomskih predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti i predviđanja trendova kamatnih stopa.


22


3.3. Rizik od promene kamatnih stopa (nastavak)

Kamatni rizik predstavlja nepovoljnu promenu cene kredita u odnosu na nivo pasivnih kamatnih stopa,sa jedne strane, i mogućnost smanjenja optimalne razlike između prosečnih aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, sa druge strane.

Izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa prikazana je u sledećoj tabeli. Tabela sadrži sredstva i obaveze prikazane po datumu ponovnog određivanja kamate ili datumu dospeća, u zavisnosti koji je raniji.

Do 1 meseca 1-3 meseca 3-12 meseciPreko 1godine

Nekamato-nosno Ukupno

Na dan 31.decembra 2010. Godine

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 113.408 - - - 556.911 670.319

Opozivi depoziti i krediti 900.926 - - - 2.991.133 3.892.059

Potraživanja po osnovu kamata, naknada,prodaje, promene fer vrednosti derivata idruga potraživanja - - - - 401.254 401.254

Dati krediti i depoziti 14.521.112 1.237.154 1.369.912 1.268.627 - 18.396.805

Hartije od vrednosti(bez sopstvenih akcija) 99.424 539.797 1.150.420 - - 1.789.641

Udeli (učešća) - - - - 2.208 2.208

Ostali plasmani - - - - 447.870 447.870

Nematerijalna ulaganja - - - - 98.470 98.470

Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - 560.551 560.551

Odložena poreska sredstva - - - - 162.159 162.159

Ostala sredstva - - - - 573.270 573.270

Ukupno aktiva 15.634.870 1.776.951 2.520.332 1.268.627 5.793.826 26.994.606

OBAVEZE

Transakcioni depoziti 92.678 - - - 1.551.710 1.644.388

Ostali depoziti 2.697.964 663.521 1.305.050 149.448 - 4.815.982

Primljeni krediti 7.834.875 5.874.475 - - - 13.709.350Obaveze po osnovu kamata, naknada, ipromene vrednosti derivata - - - - 643 643

Rezervisanja - - - - 74.809 74.809

Obaveze za poreze - - - - 7.096 7.096

Obaveze iz dobitka - - - - 12.307 12.307

Ostale obaveze - - - - 436.742 436.742

Ukupno obaveze 10.625.517 6.537.996 1.305.050 149.448 2.083.307 20.701.317

Ročna neusklađenost 5.009.353 (4.761.045) 1.215.282 1.119.179 3.710.519 6.293.289


-Ukupno aktiva 15.853.896 99.808 1.380.145 1.716.669 4.607.847 23.658.365

-Ukupno obaveze 3.368.788 1.506.431 3.925.347 6.600.916 3.561.911 18.963.393

Ročna neusklađenost 12.485.108 (1.406.623) (2.545.202) (4.884.247) 1.045.936 4.694.972

Plasmani komitentima i obaveze prema komitentima sa varijabilnom kamatnom stopom se usklađuju na mesečnom nivou.

Politika za upravljanje rizicima - deo upravljanje kamatnim rizikom i Procedura za upravljanjekamatnim rizikom definišu limite, u skladu sa zakonskom regulativom ali u skladu i sa načelima Grupe. Stoga Banka može da primenjuje promenljivu aktivnu i pasivnu kamatnu stopu i na taj način menja kamatne stope prema promenama na tržištu.Takođe, Banka svojim odlukama uredjuje kamatnu politiku i kontinuirano prati razvoj tržista i uticaj na propisane kamate u Odluci banke o visini kamatnihstopa.


23


3.3. Rizik od promene kamatnih stopa (nastavak)

Uticaj promene kamatne stope za 100 b.p. (1%) na neto dobit Banke:

2010 2009Prosečni period promene kamatne stope za datiinterval, iskazan u mesecima 1/30 0,5 2 4,5 9 1/30 0,5 2 4,5 9Prosečni period promene kamatne stope za datiinterval na godišnjem nivou 2/5 1/24 1/6 3/8 3/4 2/5 1/24 1/6 3/8 3/4Uticaj promene kamatnestope +/- 1% na Bilansuspeha na godišnjem nivou 6.977 15.802 -33.649 10.421 -6 13.041 95.760 5.540 5.288 1.825

Ukupna promena 6.977 22.778 -10.870 -449 -455 13.041 108.801 114.340 119.629 121.454

EURProsečni period promene kamatne stope za datiintervali, iskazan umesecima 1/30 0,5 2 4,5 9 1/30 0,5 2 4,5 9Prosečni period promene kamatne stope za datiinterval na godišnjem nivou 2/5 1/24 1/6 3/8 3/4 2/5 1/24 1/6 3/8 3/4Uticaj promene kamatnestope +/- 1% na Bilansuspeha na godišnjem nivou -920 12.294 -36.966 502 -342 -1.992 29.382 -21.766 -11.394 -748

Ukupna promena -920 11.374 -25.592 -25.089 -25.432 -1.992 27.390 5.624 -5.770 -6.518

RSDProsečni period promene kamatne stope za datiinterval, iskazan u mesecima 1/30 0,5 2 4,5 9 1/30 0,5 2 4,5 9Prosečni period promene kamatne stope za datiinterval na godišnjem nivou 2/5 1/24 1/6 3/8 3/4 2/5 1/24 1/6 3/8 3/4Uticaj promene kamatnestope +/- 1% na Bilansuspeha na godišnjem nivou 8.130 12.144 17.530 25.428 25.801 -8.370 14.808 19.843 25.177 25.492

Ukupna promena 8.130 20.274 37.803 63.232 89.033 -8.370 6.438 26.281 51.458 76.951

3.4. Devizni rizik

Izloženost deviznom riziku se redovno prati kroz usaglašavanje sa propisanim limitima od straneNarodne banke Srbije, ali i sa limitima interno propisanim od strane Grupe. Banka održava deviznupoziciju pomoću odobravanja kredita sa deviznom klauzulom. Banka takođe, ima aktivan pristup u upravljaju deviznim rizikom kroz oprezno procenjivanje otvorene devizne pozicije primenom valutnihswop-ova i pridržavanjem ograničenja rizika propisanim od strane NBS kao i ograničenjima sadržanim u internim aktima usvojenim od strane rukovodstva.

Banka je na dan 31.12.2010. usklađena sa zahtevima NBS u pogledu deviznog rizika.


24


3.4. Devizni rizik (nastavak)

Tabela u daljem tekstu prikazuje sumiranu izloženost deviznom riziku na dan 31. decembra 2010.godine. U tabelu su uključena sredstva i obaveze po njihovim knjigovodstvenim vrednostima po valutama.

Na dan 31.decembra 2010. USD EUROstalevalute Ukupno RSD Ukupno

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 16.388 225.520 16.018 257.926 412.393 670.319

Opozivi depoziti i krediti - 2.991.133 - 2.991.133 900.926 3.892.059Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje,promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja - 177.375 675 178.050 223.204 401.254

Dati krediti i depoziti - 13.416.573 706.340 14.122.913 4.273.892 18.396.805

Hartije od vrednosti(bez sopstvenih akcija) - - - - 1.789.641 1.789.641

Udeli (učešća) - - - - 2.208 2.208

Ostali plasmani - 10.530 - 10.530 437.340 447.870

Nematerijalna ulaganja - - - - 98.470 98.470

Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - 560.551 560.551

Odložena poreska sredstva - - - - 162.159 162.159

Ostala sredstva - 414.828 2.079 416.907 156.363 573.270

Ukupno aktiva 16.388 17.235.959 725.112 17.977.459 9.017.147 26.994.606

OBAVEZE

Transakcioni depoziti 31.565 676.872 2.359 710.796 933.592 1.644.388

Ostali depoziti 29.759 2.872.252 29.198 2.931.209 1.884.773 4.815.982

Primljeni krediti 98 13.064.371 640.147 13.704.616 4.734 13.709.350

Obaveze po osnovu kamata, naknada, i promenevrednosti derivata - 18 - 18 625 643

Rezervisanja - - - - 74.809 74.809

Obaveze za poreze - - - - 7.096 7.096

Obaveze iz dobitka - - - - 12.307 12.307

Ostale obaveze 791 120.138 2.287 123.216 313.526 436.742

Ukupno obaveze 62.213 16.733.651 673.991 17.469.855 3.231.462 20.701.317

Neto devizna pozicija (45.825) 502.308 51.121 507.604 5.785.685 6.293.289


-Ukupno aktiva 101.295 13.740.705 391.727 14.233.727 9.424.638 23.658.365

-Ukupno obaveze 123.437 13.251.713 357.771 13.732.921 5.230.472 18.963.393

Neto devizna pozicija (22.142) 488.992 33.956 500.806 4.194.166 4.694.972

Uticaj pada deviznog kursa na neto rezultat banke:

Stanje otvorene devizne pozicije na31.12.

Efekat depresijacije RSD za10%

2010 2009 2010 2009

EUR 502.308 488.992 45.208 44.009

USD (45.825) (22.142) (4.124) (1.993)

Ostale valute 51.121 33.956 4.601 3.056


25


3.5. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Fer vrednost je iznos po kome finansijski instrument može biti razmenjen u indirektnoj transakcijiizmeđu voljnih strana, osim u slučaju prinudne prodaje i likvidacije i najbolje odražava tekuću tržišnu cenu. Procenjene fer vrednosti finansijskih instrumenata određene su od strane Banke na bazi postojećih raspoloživih tržišnih informacija, odgovarajuće metodologije procene i neophodnog prosuđivanja za tumačenje podataka kod utvrđivanja fer vrednosti.

Rukovodstvo Banke veruje da je razlika između fer vrednosti i knjigovodstvene vrednosti nematerijalna, obzirom da je ročnost najvećeg dela finansijskih sredstava i finansijskih obaveza do šest meseci, a maksimalno do godinu dana (u slučaju obaveza prema komitentima), sa izuzetkom pozicije plasmani komitentima. Rukovodstvo veruje da je razlika između fer vrednosti i knjigovodstvene vrednosti pozicije plasmani komitentima nematerijalna usled toga što Bankaodobrava kredite po varijabilnim kamatnim stopama ili po fiksnim kamatnim stopama, ali uzzadržavanje prava da promeni kamatnu stopu usled promene tržišnih uslova, a usklađivanje sa tržišnim uslovima se sprovodi u praksi.

3.6. Rizici izloženosti Banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica

Izloženost Banke prema jednom licu predstavlja ukupan iznos potraživanja i vanbilansnih stavki koje

se odnose na to lice ili grupu povezanih lica (krediti, ulaganja u dužničke hartije od vrednosti, vlasnički

ulozi i učešća, izdate garancije i avali i sl).

Rizik izloženosti, odnosno koncentracija izloženosti, predstavlja izloženost plasmana Banke prema:

jednom licu ili prema grupi povezanih lica (dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezanih na

osnovu učešća);

dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezanih tako da se pogoršanjem ili poboljšanjem

finansijskog položaja jednog pogoršava ili poboljšava finansijski položaj drugog;

fizičko lice punomoćnik pravnog lica;

dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezanih na osnovu članstva u organima upravljanja

pravnih lica, uključujući istu vrstu povezanosti i članova porodica tih lica;

članovi porodica fizičkog lica koji su članovi organa upravljanja jednog pravnog lica

istovremeno i članovi organa upravljanja drugog pravnog lica

prema licu povezanom sa Bankom ( članovi bankarske grupe u kojoj je Banka, članovi organa

upravljanja Bankom i bankarskom grupom kao i članovi njihovih porodica, lica sa učešćem u

Banci, ili bankarskoj grupi, kao i članovi njihovih porodica, pravna lica u kojima sva napred

navedena lica imaju kontrolno učešće)

Osnovni cilj upravljanja rizikom izloženosti je eliminacija rizične izloženosti aktive Banke prema jednom licu, grupi povezanih lica ili licima povezanim sa Bankom.Ovaj cilj ostvariv je strogim pridržavanjem i korišćenjem kreditne politike Banke u domenu prijema i

odobravanja zahteva klijenata radi identifikacije povezanih lica i praćenja limita izloženosti Banke

prema njima.


26


3.6. Rizici izloženosti Banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica (nastavak)

Izloženost Banke Velika izloženost Banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica je izloženost koja iznosi

najmanje 10% kapitala Banke Prema jednom licu ili grupi povezanih lica ne sme preći 25% kapitala Banke licu povezanom sa Bankom ne sme preći 5% kapitala Banke ukupna izloženost Banke prema licima povezanim sa Bankom ne sme preći 20% kapitala

Banke

Zbir svih velikih izloženosti Banke ne može biti veći od 400% kapitala Banke.

Banka usvojila limite definisane od strane NBS u skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima (Sl. glasnik129/2007) i posluje u skladu s njima.

3.7. Rizici ulaganja Banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva

Rizik ulaganja Banke predstavlja rizik ulaganja Banke u jedno pravno / fizičko lice koje nije lice u finansijskom sektoru, kao i ulaganja Banke u osnovna sredstva.

Upravljanje ovim rizikom podrazumeva merenje, praćenje i kontrolu:

1. iznosa ulaganja Banke (Banka stiče pravo na udeo ili akcije) u bilo koje pravno / fizičko lice izvan finansijskog sektora koje ne može biti veće od 10% kapitala Banke

2. iznosa ulaganja Banke u sopstvena osnovna sredstva

3. iznosa ukupnog ulaganja Banke (zbir ulaganja pod 1. i 2.) koja ne mogu biti veća od 60% kapitala Banke.

4. Kvartalno izveštavanje Upravnog odbora Banke o kretanju pokazatelja od 1 – 3

5. predlog korektivnih mera Upravnog odbora Banke u cilju održavanja rizika ulaganja upropisanim okvirima

Limiti ulaganja Banke:

Plasmani Banke u jedno lice koje nije lice u finansijskom sektoru, ne sme preći 10% kapitala

Banke; Limit se odnosi na ulaganje na osnovu koga Banka stiče udeo ili stiče akcije lica koje

nije lice u finansijkom sektoru.

Ukupna ulaganja Banke u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke

mogu iznositi maksimalno 60% kapitala Banke.

Banka usvojila limite definisane od strane NBS u skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima (Sl. glasnik129/2007) i posluje u skladu s njima.


27


3.8. Rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena

Rizik vezan za zemlju porekla pravnog/fizičkog lica kome je Banka izložena (u daljem tekstu: rizik zemlje) je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke zbog nemogućnosti Banke da naplati svoja potraživanja od pravnog/fizičkog lica koja potiču van naše zemlje, iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u toj zemlji.

Razlozi koji dovode do pojave izloženosti neke zemlje riziku su:

politički razlozi - značajne političke promene u okviru neke zemlje zbog kojih je određeni

dužnik sprečen da uredno izvršava svoje obaveze prema Banci ( promene vlade i značajne

promene zvanične politike u zemlji, politički neredi, ratovi, katastrofe itd. ),

ekonomski razlozi - izrazito nepovoljna privredna kretanja u okviru neke zemlje zbog kojih je

dovedeno u pitanje ili sasvim onemogućeno servisiranje spoljnih dugova.

Rizik zemlje se manifestuje kroz:

rizik neplaćanja obuhvata slučajeve u kojima zbog političkih i ekonomskih razloga dužnik nije u

mogućnosti da uredno izvršava svoje obaveze prema Banci;

rizik transfera - predstavlja verovatnoću da solventan dužnik iz neke zemlje nije u mogućnosti

da dug otplati Banci u odgovarajućoj valuti usled određenih poremaćaja u toj zemlji;

rizik garancija - rizik Banke nastao zbog izdate garancije licu van teritorije naše zemlje za

plaćanje u trećoj zemlji.

Osnovni cilj upravljanja rizikom zemlje je zaštita kompletnog portfolia Banke od mogućnosti pojave rizičnih i nenaplativih potraživanja, a koja potiču od dužnika iz rizičnih zemalja.

3.9. Operativni rizik, uključujući i pravni rizik, kao i rizik neodgovarajućeg upravljanja informacionim i drugim tehnologijama značajnim za poslovanje Banke

Operativni rizik se definiše kao rizik negativnih efekata na finansijske rezultate i osnovni kapital Bankeusled propusta u radu zaposlenih, protivpravnih radnji, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i uslednepredvidivih spoljnih događaja.

Banka je u obavezi da identifikuje postojeće izvore operativnog rizika, kao i potencijalne izvore takvog rizika koji može da proistekne kao posledice uvođenjem novih poslovnih proizvoda, sistema ili aktivnosti.

Metodologija upravljanja operativnim rizikom u smislu njegove identifikacije i evidentiranja gubitakanastalih na osnovu dejstva ovog rizika sastoji se od:

I Definisanje linija poslovanja u Banci – svaki organizacioni deo Banke mora biti jasno definisanuključujući sve aktivnosti i konkretne radnje.

II Definisanja uzroka koji dovode do operativnog rizika, a mogu se pojaviti ili biti:

1. ljudski faktor

2. procesi

3. sistemske prirode

4. eksterni faktor


28


3.9. Operativni rizik, uključujući i pravni rizik, kao i rizik neodgovarajućeg upravljanja informacionim i drugim tehnologijama značajnim za poslovanje Banke (nastavak)

III Identifikacije događaja koji mogu prouzrokovati operativne rizike i gubitke po tom osnovu:

1. interne greške i zloupotreba zaposlenih,2. eksterna kršenja propisa,3. propusti u sistemu zapošljavanja i zaštite na radu,4. problemi u odnosima sa klijentima,5. spoljni faktori,6. organizacija Banke i funkcionisanje njenog sistema,7. sprovođenje poslovnih procedura i Odluka u Banci.

IV Kategorija gubitka

1. gubitak2. operativna dobit3. izbegnuti gubitak4. propuštena dobit

Informacioni rizici

Arhitektura informacionog sistema ima dve funkcije:

-obrada transakcija Banke

-izveštaji upravi i organima upravljanja Bankom.

Jedna od najvažnijih karika upravljanja rizicima je adekvatnost informacionog sistema koji treba da

ispunjava sledeće zahteve:

-pravovremenost

-tačnost

-sigurnost i integritet

-doslednost

-potpunost

-relevantnost.

Knjigovodstveni sistemi sastoje se od izveštaja poslovnih operacija, finansiranja, upravljanja rizicima i

saglasnosti što omogućava upravi i organima upravljanja da rukovode Bankom. Sistemi komunikacije

povezuju informacije unutar Banke i eksterne korisnike ( zakonodavna tela, revizore, akcionare i

klijente).


29


3.10. Upravljanje rizikom kapitala

Prilikom upravljanja kapitalom Banka ima za cilj da zadrži sposobnost da nastavi da posluje uneograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti kako bi akcionarima obezbedila profit, a ostalim interesnim stranama povoljnosti, kao i da očuva optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala.

Da bi očuvala odnosno korigovala strukturu kapitala, Banka može da izvrši korekciju isplata dividendi akcionarima, vrati kapital akcionarima, izda nove akcije ili proda sredstva kako bi smanjila dugovanje.

U skladu sa propisima Narodne banke Srbije od Banke se zahteva :

da održava propisani minimalni novčani deo kapitala u iznosu od EUR 10 miliona u dinarskoj protuvrednosti izračunatoj po srednjem kursu NBS;

da odžava koeficijent adekvatnosti kapitala u odnosu na rizičnu aktivu najmanje 12%;

Sektor finansijske kontrole Banke vrši kontrolu kapitala na osnovu koeficijenta adekvatnosti kapitala.Koeficijenti su dati u tabeli:

31.12.2010. 31.12.2009.

Osnovni kapital 5.932.772 4,473,672

Dopunski kapital 277.485 279,003

Ukupni osnovni i dopunski kapital 6.210.257 4,752,675

Odbitne stavke od kapitala 3.493.628 3,136,573

Kapital 2.716.629 1,616,102

Ukupna rizična aktiva 15.349.359 9,451,220

Adekvatnost kapitala (min 12%) 17,47 16,52

4. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja

Banka vrši procene i pretpostavke o efektima koja će iznosi sredstava i obaveza sadržani u finansijskim izveštajima imati u narednoj finansijskoj godini. Procene i prosuđivanja se kontinuirano vrednuju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna.

(a) Gubici zbog umanjenja vrednosti kredita

Banka vrši pregled kreditnog portfolia najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti.U procesu utvrđivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolia pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliu. Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koji imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke. Rukovodstvo vrši procene na baziiskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikamakreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliu koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka.


30

4. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja

(b) Umanjenje vrednosti vlasničkih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju

Banka utvrđuje da su vlasničke hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obezvređene kada postoji značajno ili prolongirano opadanje njihove vrednosti ispod nabavne vrednosti. Odluka o tome šta je značajno a šta prolongirano zahteva prosuđivanje. U procesu prosuđivanja Banka vrednuje, između ostalih faktora, normalnu promenljivost u cenama akcija. Obezvređenje može nastati kada postoje dokazi o narušavanju finansijskog stanja primaoca ulaganja, poslovni učinci u privrednoj delatnosti, promene u tehnologiji kao i novčani tokovi iz poslovnih aktivnosti i aktivnosti finansiranja.

(c) Rezervisanja

Rezervisanja su, u velikoj meri, stvar prosuđivanja, posebno kad su u pitanju sudski sporovi ili druge potencijalne obaveze. Banka procenjuje verovatnoću nastanka nepovoljnog događaja koji je rezultat prošlog događaja, i ako je procenjeno da će događaj nastati sa više od pedeset procenata verovatnoće, Banka vrši rezervisanje ukupnog iznosa obaveze. Banka je prilično konzervativna u procenama, ali zbog visokog stepena neizvesnosti, u nekim slučajevima, procena može da ne bude u skladu sa eventualnim ishodom spora.

(d) Finansijska kriza

Tekuća kriza likvidnosti u svetu koja je počela sredinom 2007. godine je, između ostalog, rezultirala smanjenjem nivoa ulaganja na tržištu kapitala, smanjenjem likvidnosti bankarskog sistema,povećanjem međubankarskih kamatnih stopa i velikim kolebanjima na tržištu hartija od vrednosti. Neizvesnost na globalnim finansijskim tržištima je takođe dovela do bankrotstva banaka kao i pružanja hitne državne pomoći ugroženim banakama u Sjedinjenim Američkim Državama, Zapadnoj Evropi, Rusiji i drugim delovima sveta. Nije moguće s preciznošću predvideti obim posledica finansijske krize niti je moguće u potpunosti preduzeti mere zaštite protiv njih.

Dužnici (zajmoprimci) Banke mogu doći u situaciju smanjene likvidnost što posledično može uticati na njihovu sposobnost da otplaćuju pozajmljene iznose. Pogoršanje uslova poslovanja dužnika takođe može uticati na tokove gotovine planirane od strane rukovodstva kao i na našu procenu umanjenja vrednosti finansijskih i nefinansijskih sredstava. U meri u kojoj su informacije bile dostupne,rukovodstvo je pravilno iskazalo revidirane procene očekivanih budućih tokova gotovine u našim procenama umanjenja vrednosti.

Iznos rezervisanja za zajmove kojima je vrednost umanjena, zasniva se na vrednovanju ovihsredstava datih u zalog od strane rukovodstva na datum bilansa stanja nakon uzimanja u obzirtokova gotovine koji mogu proisteći iz zaplene i prodaje imovine date u zalog umanjenih za troškove pribavljanja i prodaje zaloga. Tržište sredstava datih u zalog u Srbiji, posebno tržište nekretnina,pretrpelo je ozbiljne posledice zbog nedavnih kolebanja na globalnim finansijskim tržištima, što jedovelo do pada likvidnosti određene vrste sredstava. Shodno tome, stvarna prodajna vrednost imovine pri zapleni i prodaji može se razlikovati od vrednosti koja joj je pripisana prilikom proceneiznosa rezervisanja po osnovu umanjenja vrednosti.

Masovno kreditiranje je u značajnoj meri redukovano počev od avgusta 2007. godine. Ovakve okolnosti bi mogle da se odraze na mogućnost Banke da obezbedi nove kredite i re-finansira postojeće pod kreditnim uslovima koji su primenjivani za slične transakcije u bližoj prošlosti

Rukovodstvo nije u mogućnosti da pouzdano proceni efekte bilo kog daljeg pogoršanja likvidnosti finansijskih tržišta i povećane nestabilnosti valuta i tržišta i kapitala na finansijski položaj Banke. Rukovodstvo smatra da preduzima sve neophodne mere kako bi podržalo opstanak i razvoj poslovanjaBanke u tekućim okolnostima.


31

5. Prihodi i rashodi od kamata

2010. 2009.

Prihodi od kamata

Po osnovu kredita 1.352.444 1.049.452

Po osnovu depozita 13.996 23.738

Po osnovu hartija od vrednosti 280.725 201.455

Po osnovu ostalih plasmana 22.372 30.354

Po osnovu kredita u stranoj valuti 56.900 3.933

Po osnovu depozita u stranoj valuti 336 3.735

Po osnovu ostalih plasmana u stranoj valuti 14.174 35.773

Ukupno: 1.740.947 1.348.440

Rashodi od kamata

Po osnovu depozita 222.529 200.991

Po osnovu ostalih obaveza 142 22

Po osnovu kredita u stranoj valuti 332.810 99.208

Po osnovu depozita u stranoj valuti 161.657 249.020

Ukupno: 717.138 549.242

Neto prihodi od kamata 1.023.809 799.198

6. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

2010. 2009.

Prihodi od naknada i provizija

Prihodi od naknada i provizija 201.361 194.909

Prihodi od naknada i provizija u stranoj valuti 8.478 6.539

Ukupno: 209.839 201.448

Rashodi od naknada i provizija

Rashodi naknada i provizija 35.196 31.364

Rashodi naknada i provizija u stranoj valuti 13.652 11.243

Ukupno: 48.848 42.607

Neto prihodi od naknada: 160.991 158.841

Prihodi od naknada i provizija u dinarima u iznosu od RSD 201.361 hiljada (2009:194.909 hiljada)najvećim delom se odnose na naknade za bankarske usluge od preduzeća po poslovima platnog prometa u iznosu od RSD 59.134 hiljada (2009:RSD 55.661hiljada), naknade za obavljanje bankarskihusluga od preduzeća po avalima, garancijama, pismima o nameri i slično u iznosu od RSD 44.408 hiljada (2009: RSD 48.736 hiljada), naknade za obavljanje bankarskih usluga po poslovimakupoprodaje deviza od drugih komitenata u iznosu od RSD 20.891 hiljada (2009: RSD 27.752 hiljada),naknade za obavljanje ostalih bankarskih usluga od stanovništva u iznosu od RSD 20.341 hiljada(2009: RSD 12.146 hiljada), naknada za bankarske usluge od drugih komitenata po osnovu deviznogposlovanja u iznosu od RSD 18.058 hiljada (2009: RSD 21.050 hiljada), naknade za obavljanjebankarskoh usluga po platnim karticama u iznosu od RSD 10.970 hiljada (2009: RSD 9.593 hiljada).

Rashodi od naknada i provizija u dinarima u iznosu od RSD 35.196 hiljada (2009: RSD 31.364 hiljada)odnose na rashode naknada i provizija vezanih za platne kartice u iznosu od RSD 15.938 hiljada(2009: RSD 16.927 hiljada), naknade za usluge platnog prometa RSD 9.436 hiljada (2009: RSD 8.673hiljada) i naknade po osnovu trgovine trezorskim zapisima od RSD 8.561 hiljada (2009: RSD 4.206hiljada).


32

6. Prihodi i rashodi od naknada i provizija (nastavak)

Rashodi od naknada i provizija u stranoj valuti u iznosu od RSD 13.652 hiljade (2009: RSD 11.243hiljade) odnose se na naknade i provizije po osnovu devizno valutnog poslovanja u iznosu RSD 5.617hiljada (2009: RSD 6.100 hiljada), naknade za usluge po platnom prometu u inostranstvu u iznosu odRSD 4.089 hiljada (2009: RSD 2.541 hiljada), naknade po osnovu kupoprodaje deviza u iznosu odRSD 3.856 hiljada (2009: RSD 2.489 hiljada),

7. Neto dobitak / gubitak po osnovu prodaje ostalih plasmana

2010. 2009.

Dobici po osnovu prodaje ostalih plasmana 480.889 -

Gubici po osnovu prodaje ostalih plasmana - (29.094)

Neto dobitak / (gubitak) po osnovu prodaje ostalih plasmana 480.889 (29.094)

Dobici po osnovu prodaje u iznosu od RSD 480.889 hiljada odnose se na dobitak koji je Bankaostvarila od prodaje dugoročnog kredita matičnoj banci Marfin Popular Bank, Kipar. Ukupna dobit od prodaje iznosi EUR 6.3 miliona, od čega je iznos od RSD 480.889 hiljada prepoznat u 2010. godini.

8. Neto prihodi / rashodi od kursnih razlika

2010. 2009.

Pozitivne kursne razlike po osnovu:

Dinarski depoziti sa valutnom klauzulom 9 7.883

Po deviznim depozitima i kreditima 1.181.636 286.581

Trgovine devizama 60.466 410.766

Blagajničkih poslova 26.396 39.985

Obavezne rezerve u stranoj valuti 350.115 245.081

Ostalo 390.269 227.251

Ukupno 2.008.891 1.217.547

Negativne kursne razlike po osnovu:

Dinarski depoziti sa valutnom klauzulom 2 18.810

Po deviznim depozitima i kreditima 2.699.828 1.166.033

Trgovine devizama 57.090 392.165

Blagajničkih poslova 8.065 20.835

Obavezne rezerve u stranoj valuti 105.577 73.904

Ostalo 339.314 47.802

Ukupno 3.209.876 1.719.548

Pozitivne/negativne kursne razlike, neto (1.200.985) (502.001)

9. Ostali poslovni prihodi

2010. 2009.

Prihodi od naplaćenih otpisannih potraživanja 113 643

Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 748 969

Prihodi od smanjenja obaveza 788 1.535

Ostali prihodi 3.679 2.109

Ukupno 5.328 5.256


33

10. Prihodi i rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana, rezervisanja i naplaćene suspendovane kamate

2010. 2009.

Od ukidanja indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija 1.559.341 2.542.935

Od ukidanja rezervisanja vanbilansne pozicije (Napomena 32) 104.050 233.579

Od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja za obaveze (Napomena 32) 2.972 108.502

Od ukidanja neiskorišćenih ostalih rezervisanja - 1.151

Od naplaćene suspendovane kamate 80.526 133.183

Ukupno 1.746.889 3.019.350

Rashodi indirektnih otpisa plasmana, rashodi rezervisanja i rashodi po osnovususpenzije kamate

2010. 2009.

Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija 1.733.413 2.827.616

Rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije (Napomena 32) 62.038 168.832

Rashodi po osnovu rezervisanja za obaveze (Napomena 34) 7.383 3.864

Rashodi ostalih rezervisanja 1.084 3.367

Ukupno 1.803.918 3.003.679

Neto prihodi/rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja (57.028) 15.671

Prihodi od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja za obaveze u iznosu od RSD 2.972 hiljade (2009: RSD 108.502 hiljade) odnose se na efekat smanjenja rezervisanja za sudske sporove.

Prihodi od naplaćene suspendovane kamate u iznosu od RSD 80.526 hiljada (2009: RSD 133.183 hiljada), odnose se na naplaćenu suspendovanu kamatu po kreditima stanovništva u iznosu od RSD 57.796 hiljada (2009: RSD 8.493 hiljade), i po kreditnim platnim karticama u iznosu od RSD 16.500hiljada (2009: RSD 8.500 hiljada).

Rashodi po osnovu ostalih rezervisanja odnose se na rezervisanja po MRS 19 na osnovu obračuna ovlašćenog aktuara u iznosu od RSD 1.083 hiljade (2009: RSD 3.366 hiljada) (Napomena 32).

Prihodi i rashodi indireknih otpisa plasmana po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama uključuju rashode po osnovu formiranja ispravke vrednosti u skladu sa internom metodologijom Banke na dan31. decembra 2010. godine.

Kretanje na računima ispravke vrednosti bilansne aktive

Kreditikomitentima

(Napomena 21)

OstaliPlasmani

(Napomena 24)

Potraživanja zakamate inaknade

(Napomena 20)Ostala sredstva(Napomena 27)

Učešća u kapitalu i ostale

HOVraspoložive za

prodaju(Napomena 23) Ukupno

Stanje na početku godine 01.01.2010. 1.440.052 77.284 82.002 348.705 11 1.948.055

Ispravke u toku godine 1.204.815 376.760 16.146 135.692 - 1.733.413

Otpisi (40.512) - - - - (40.512)Prihodi od ukidanja indirektnihotpisa (1.033.435) (82.223) - (443.671) (11) (1.559.341)

Stanje 31.12.2010. 1.570.920 371.821 98.148 40.726 - 2.081.615


34

11. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi

2010. 2009.

Troškovi zarada 465.942 406.534

Troškovi naknada zarada 114.441 105.086

Troškovi poreza na zarade i naknade zarada 91.083 80.315

Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada 122.119 108.695

Troškovi nakanada za privremene i povremene poslove 2.910 2.608

Ostali lični rashodi 18.464 14.480

Ukupno 814.959 717.718

Povećanje iznosa troškova neto zarada, naknada zarada, poreza i doprinosa na zarade u 2010. u odnosu na 2009. najvećim delom je uzrokovano rastom kursa EUR-a.

11.1 Podaci o zaradama rukovodstva

U toku 2010. godine članovi Izvršnog odbora su ostvarili bruto zarade u iznosu od RSD 70.441 hiljada (2009: RSD 25.137 hiljada).

12. Troškovi amortizacije

2010. 2009.

Nematerijalna ulaganja (Napomena 25) 51.793 11.896

Osnovna sredtsva (Napomena 26) 79.937 79.204

Ukupno 131.730 91.100

13. Operativni i ostali poslovni rashodi

2010. 2009.

Troškovi materijala 37.341 41.100

Troškovi proizvodnih usluga 235.002 232.312

Nematerijalni troškovi (bez poreza i doprinosa) 170.356 137.370

Troškovi poreza 75.199 56.435

Troškovi doprinosa 143.623 127.513

Rashodi po osnovu direktnog otpisa nenaplativih potraživanja 16.241 5.045

Gubici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 81 106

Gubici po osnovu rashodovanja i otpisa osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 6.581 1.252

Manjkovi i štete 7 14

Ostali rashodi 5.950 3.638

Ukupno 690.381 604.784

Od ukupnih troškova proizvodnih usluga u iznosu od RSD 235.002 hiljade (2009: RSD 232.312hiljada), iznos od RSD 139.543 hiljada (2009: RSD 140.136 hiljada) su troškovi zakupa poslovnogprostora, iznos od RSD 38.064 hiljada (2009: RSD 37.073 hiljade) su troškovi elektronskihkomunikacija i automatske obrade podataka i iznos od RSD 8.507 hiljada (2009: RSD 11.656 hiljada)su telefonski troškovi.


35

13. Operativni i ostali poslovni rashodi (nastavak)

Nematerijalni troškovi u iznosu od RSD 170.356 hiljada (2009. 137.370 hiljada), iznos od RSD 24.565hiljada(2009: RSD 16.656 hiljada) su troškovi servisnih usluga IT, iznos od RSD 22.105 hiljada(2009: RSD 23.496 hiljada) su troškovi obezbeđenja imovine; iznos od RSD 15.293 hiljada (2009: RSD 15.926 hiljada) su troškovi intelektualnih usluga, iznos od RSD 13.362 hiljada (2009: RSD12.541 hiljada) su troškovi premije osiguranja depozita.

Rashodi po osnovu direktnog otpisa nenaplativih potraživanja u iznosu od RSD 16.241 hiljada (2009:RSD 5.045 hiljada) odnose se na otpis nenaplativih potraživanja koji je knjižen po OdlukamaUpravnog i Izvršnog odbora.

14. Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza

2010. 2009.

Prihodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja 1.820.038 947.770

Prihodi od promene vrednosti obaveza 149 314

Prihodi od promene vrednosti derivata - 1.965

Ukupno 1.820.187 950.049

Prihodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja su nastali prvenstveno zbog indeksiranihkredita sa valutnom klauzulom. Do povećanja ovih prihoda u 2010. došlo je usled velike fluktuacije kursa u toku 2010. godine.

15. Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza

2010. 2009.

Rashodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja 487.963 246.905

Rashodi od promene vrednosti obaveza - 20.494

Rashodi od promene vrednosti derivata 383 10.649

Ukupno 488.346 278.048

Rashodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja nastali su po osnovu kursiranja plasmana udinarima sa valutnom klauzulom.

16. Tekući porez na dobit

Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza:

2010. 2009.

Porez na dobit (141) -

Gubitak / dobitak od odloženih poreza (Napomena 28) (18) 6.467

Ukupno poreski rashod (159) 6.467


36

16. Tekuči porez na dobit (nastavak)

Detaljniji podaci o odloženim porezima dati su u Napomeni 28. Tekući porez na dobit Banke pre oporezivanja se razlikuje od teorijskog iznosa koji bi nastao primenom prosečne ponderisane poreske stope i bio bi kao što sledi:

2010. 2009.

Dobitak / (Gubitak) pre oporezivanja 107.615 (293.730)

Obračunati porez po stopi od 10% (10.762) -

Rashodi koji se ne priznaju u poreske svrhe (19.974) (5.452)

Poreske olakšice po osnovu prenetih gubitaka iz prethodnih godina 30.736 -

Kapitalni dobici (281) -

Poreska olakšica po osnovu ulaganja u osnovna sredstva 140 -

Porez na dobit prikazan u bilansu uspeha (141) -

Obračunati porez na dobit uključuje iznos od RSD 19.974 hiljada koji se odnosi na obračunate troškove koji nisu poreski priznati. Oporeziva dobit u iznosu od RSD 307.360 hiljada je pokrivenagubitkom iz prethodnih godina za koje rukovodstvo nije preopoznalo odložena poreska sredstva usledprocene da neće moći da ih iskoriste pre njihovog isteka. Obaveze po osnovu poreza na dobit odnose se na kapitalni dobitak ostvaren po osnovu prodaje nepokretnosti u iznosu od RSD 281 hiljade,umanjen za 50% po osnovu prava korišćenja poreskog kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva u 2010. godini. Usled toga, obaveza za porez na dobit prikazana u bilansu stanja na dan31.12.2010. godine (Napomena 34) iznosi RSD 141 hiljada (31.12.2009: RSD 0)

17. Zarada po akciji

Zarada po akciji prikazuje prinos po jedinici kapitala. Zato se zarada po akciji utvrđuje iz odnosa neto dobiti koja pripada akcionarima Banke i ponderisanog prosečnog broja običnih akcija koje su u određenom periodu bile u opticaju.

Zarada po akciji je prikazana u sledećoj tabeli:

OpisPromene na

akcijama (kom.)Saldo broja akcija Broj dana

Ponderisani brojakcija

1 2 3 4 5=(3x4)

Stanje na dan 01.01.2009. 6.286.612 6.286.612 243 1.527.646.716

Izdate nove akcije 01.09.2009. 2.326.750 8.613.362 122 283.863.500

Stanje na kraju godine 31.12.2009. 8.613.362 8.613.362 365 1.811.510.216

Stanje na dan 01.01.2010. 8.613.362 8.613.362 84 723.522.408

Izdate nove akcije 25.03.2010. 2.483.750 11.097.112 281 3.118.288.472

Stanje na kraju godine 31.12.2010. 11.097.112 11.097.112 365 3.841.810.880

2010. 2009.

Prosečan ponderisani broj akcija 10.525.509 4.963.042

Red.broj Opis 2010. 2009.

1 Neto dobitak / gubitak koji se odnosi na vlasnike običnih akcija u RSD’000 107.615 (287.263)

2 Prosečni ponderisani broj akcija 10.525.509 4.963.042

3 Zarada po akciji u RSD (1:2) 10,22 (57,88)

Osnovna zarada po akciji obračunava se deljenjem dobiti, koja se može pripisati većinskim vlasnicima običnih akcija, ponderisanim prosečnim brojem izdatih običnih akcija u toku perioda.


37

18. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

31.12.2010. 31.12.2009.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti u dinarima

Žiro račun 263.119 977.550

Gotovina u blagajni u dinarima 149.273 157.847

Gotovina i gotovinski ekvivalenti u stranoj valuti

Devizni računi 98.686 204.970

Gotovina u blagajni u stranoj valuti 159.224 151.391

Ostala novčana sredstva u stranoj valuti 17 -

Ukupno 670.319 1.491.758

Banka obračunava i izdvaja obaveznu rezervu kod Narodne banke Srbije u visini i na način koji je utvrđen Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (Sl. Glasnik RS br. 12/2010 i 78/2010).

Obavezna rezerva u dinarima se izdvaja na žiro račun, te se stoga knjigovodstveno posebno ne iskazuje. Na dan 31. decembar 2010. godine, obračunata obavezna rezerva u dinarima iznosila je RSD 113.408 hiljada (31.12.2009. godine: RSD 337.567 hiljada).

Obavezna rezerva kod NBS predstavlja minimalnu rezervu dinarskih sredstava izdvojenu u skladu saOdlukom NBS i može se po potrebi koristiti za likvidnost.

Obaveznu rezervu banka obračunava na obaveze po dinarskim depozitima, kreditima i hartijama od vrednosti, kao i na druge dinarske obaveze, osim dinarskih depozita primljenih po poslovima kojebanka obavlja u ime i za račun trećih lica a koji ne prelaze iznose plasmana koje je banka dala iz tih depozita.

Dinarsku osnovicu za obračun obavezne rezerve čini prosečno dnevno knjigovodstveno stanje dinarskih obaveza u prethodnom kalendarskom mesecu, osim dinarskih obaveza indeksiranihdeviznom klauzulom.

Obaveznu rezervu banka obračunava po stopi od 5% na dinarsku osnovicu. Narodna banka Srbije plaća bankama kamatu na iznos ostvarenog prosečnog dnevnog stanja izdvojene dinarske obavezne rezerve u obračunskom periodu koji ne prelazi iznos obračunate dinarske obavezne rezerve, za sve dane obračunskog perioda.

19. Opozivi depoziti i krediti

31.12.2010.31.12.2009.

reklasifikovano

Opozivi depoziti i krediti u dinarima

Depoziti viškova likvidnih sredstava 400.000 800.000

Krediti po repo transakcijama 500.926 1.802.083

Opozivi depoziti i krediti u stranoj valuti

Obavezna rezerva kod NBS u stranoj valuti 2.991.133 2.346.950

Ukupno 3.892.059 4.949.033


38

19. Opozivi depoziti i krediti (nastavak)

Obaveznu rezervu u stranoj valuti banka obračunava na obaveze po deviznim depozitima, kreditima i hartijama od vrednosti i na druge devizne obaveze, kao i na depozite, kredite i druga deviznasredstva primljena iz inostranstva po poslovima koje banka obavlja u ime i za račun trećih lica.

Deviznu osnovicu za obračun obavezne rezerve čini prosečno dnevno knjigovodstveno stanje deviznih sredstava u prethodnom kalendarskom mesecu i prosečno dnevno knjigovodstveno stanje dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom.

Obaveznu rezervu banka obračunava po stopi od 25% na deviznu osnovicu.

Banka je u obračunskom periodu 18. mart – 17. april 2010. godine izdvajala dinarsku obaveznu rezervu i deviznu obaveznu rezervu u iznosima i po valutnoj strukturi utvrđenim pri obračunu obavezne rezerve koji su dostavile 17. marta 2010. godine (bazna devizna obavezna rezerva).

Počev od obračunskog perioda 18. april – 17. maj 2010. godine, a zaključno sa obračunskim periodom 18. januar – 17. februar 2011. godine – banka održava prosečno dnevno stanje izdvojene devizne obavezne rezerve najmanje u visini bazne devizne obavezne rezerve, u obračunskim periodima u kojima je obračunata devizna obavezna rezerva manja od bazne devizne obavezne rezerve. Banka može umanjiti obavezu izdvajanja bazne devizne obavezne rezerve, i to za 25%prirasta određenih kredita u odnosu na stanje tih kredita na dan 28. februara 2010. godine, s tim da ova obaveza nakon umanjenja ne može biti manja od obračunate devizne obavezne rezerve.

20. Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata idruga potraživanja

31.12.2010. 31.12.2009.

Potraživanja za kamatu i za naknadu, potraživanja po osnovu prodaje, potraživanjapo osnovu promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja u dinarima

Potraživanja za kamatu 474.516 439,259

Potraživanja za naknadu 22.491 31,637

Potraživanja po osnovu prodaje 32 -

Ispravka vrednosti potraživanja za kamatu, naknadu, prodaje, promene fer vrednostiderivata i drugih potraživanja (96.684) (80,344)

Potraživanja za kamatu i za naknadu, potraživanja po osnovu prodaje, potraživanjapo osnovu promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja u stranoj valuti

Potraživanja za kamatu u stranoj valuti 2.313 1,995

Potraživanja za naknadu u stranoj valuti 50 -

Ispravka vrednosti potraživanja za kamatu, naknadu, prodaje, promene fer vrednostiderivata i drugih potraživanja u stranoj valuti (1.464) (1,658)

Ukupno 401.254 390,889


39

21. Dati krediti i depoziti

31.12.2010. 31.12.2009.

Krediti dati u dinarima

Krediti po transakcionim računima 368.205 128.197

Potrošački krediti 155.017 258.026

Krediti za obrtna sredstva 9.327.673 7.975.300

Izvozni krediti 150.000 -

Investicioni krediti 1.162.738 2.387.272

Stambeni krediti 1.530.595 927.303

Ostali krediti 6.711.114 3.727.006

Ispravka vrednosti datih kredita (1.566.056) (1.440.052)

Depoziti dati u dinarima

Ostali dati depoziti 12.000 -

Ostali namenski depoziti 5.869 2.066

Krediti dati u stranoj valuti

Krediti za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva u stranoj valuti 5.802 47.944

Ostali krediti u stranoj valuti 531.855 -

Ispravka vrednosti datih kredita u stranoj valuti (4.864) -

Depoziti dati u stranoj valuti

Ostali namenski depoziti u stranoj valuti 6.857 6.233

Ukupno 18.396.805 14.019.295

Ostali namenski depoziti u stranoj valuti u iznosu od RSD 6.857 hiljade (2009: RSD 6.233 hiljada)odnose se na garantni depozit kod NBS za obavljanje brokersko-dilerskih poslova u iznosu od RSD4.220 hiljada (2009: RSD 3.836 hiljada) kao i garantni depozit za poslovanje sa Visa karticama uiznosu od RSD 2.637 hiljada (2009: RSD 2.397 hiljada).

Promene na plasmanima komitentima u toku godine bile su sledeće:

Kratkoročni krediti i depoziti Dugoročni krediti i depoziti

U RSDU stranoj

valuti U RSDU stranoj

valuti Ukupno

Plasmani komitentima na dan

1. januara 1.727.887 - 13.677.283 54.177 15.459.347

Novi plasmani 173.456.416 62.297.007 10.915.588 9.921.032 256.590.043

Kursne razlike pozitivne - 61.045 - 525.278 586.323

Revalorizacija 89.919 - 1.729.371 - 1.819.290

Kursne razlike negativne - (19.024) - (243.552) (262.576)

Revalorizacija (19.311) - (468.518) - (487.829)

Otplate-potražni promet (172.896.179) (61.807.172) (8.789.247) (10.244.275) (253.736.873)

Plasmani komitentima na dan

31 decembra 2.358.732 531.856 17.064.477 12.660 19.967.725

Minus:

Ispravka vrednosti (702.922) (4.840) (863.134) (24) (1.570.920)

Neto plasmani 1.655.810 527.016 16.201.343 12.636 18.396.805


40

21. Dati krediti i depoziti (nastavak)

Podela kredita i depozita po sektorima u toku godine bile je sledeća:

Sektorfinansija i

osiguranjaJavna

preduzeća Preduzeća Preduz

etniciStanovni

štvoStrana

licaUkupno

2010Ukupno

2009Kratkoročni krediti i plasmani

-u RSD - - 2.155.319 134.502 56.913 - 2.346.734 1.727.888-u stranoj valuti - - 531.855 - - - 531.855 3.836

Dugoročni krediti i plasmani

-u RSD - 5.554.803 7.728.176 254.183 3.495.251 26.195 17.058.608 13.675.216

-u stranoj valuti - - 5.802 - - 5.802 47.944

Ostali finansijski plasmani

-u RSD 3.308 - 2.561 - - 12.000 17.869 2.066

-u stranoj valuti 6.857 - - - - - 6.857 2.397

Ukupno bruto 10.165 5.554.803 10.423.713 388.685 3.552.164 38.195 19.967.725 15.459.347

Minus: Rezervisanja (950.003) (49.997) (570.920) (1.570.920) (1.440.052)

Ukupno- neto 10.165 5.554.803 9.473.710 338.688 2.981.244 38.195 18.396.805 14.019.295

Ročna struktura kredita i depozita je sledeća:

31.12.2010. 31.12.2009.

Dospeli krediti 3.324.302 2.294.705

Do jedne godine 4.951.216 4.353.174

Preko jedne godine 11.692.207 8.811.468

Dati krediti i depoziti, bruto 19.967.725 15.459.347

Dospeli krediti i depoziti:

31.12.2010. 31.12.2009.

Do dva meseca 530.641 44,433

Izmedju dva i šest meseci 45.469 28,546

Izmedju šest meseci i jedne godine 74.881 189,366

Preko jedne godine 2.673.311 2,032,361

Ukupno dospeli krediti 3.324.302 2.294.705

Koncentracija izloženosti kreditnom riziku (uključujući ukupne plasmane komitentima, kao i rizičnu vanbilansnu aktivu) po sektorima data je u narednoj tabeli:

31.12.2010. 31.12.2009.

Usluge smeštaja i ishrane 672.579 537.772

Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti 537.978 509.865

Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 500.437 494.816

Umetnost, zabava i rekreacija 472.393 533.967

Gradjevinarstvo 7.101.828 6.754.396

Finansijske delatnosti I delatnosti osiguranja 1.239.778 2.590.387

Informisanje i komunikacije 71.926 39.852

Preradjivačka industrija 4.360.892 3.065.707

Stručne, naučne, inovacione I tehničke delatnosti 487.138 456.048

Poslovanje nekretninama 126.001 79.111

Saobraćaj I skladištenje 353.089 198.772

Trgovina na veliko I trgovina na malo; popravka motornih vozila I motoci 4.935.330 2.899.456

Ostalo 3.964.049 2.476.066

Plasmani komitentima-bruto 24.823.419 20.636.215


41

22. Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija)

31.12.2010.31.12.2009.

reklasifikovano

Hartije od vrednosti u dinarima

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 1.789.641 1.406.971

Ukupno 1.789.641 1.406.971

Plasmani po osnovu potraživanja po zapisima trezora u iznosu od RSD 1.789.641 hiljada (2009:RSD 1.406.971 hiljada) se odnose na kupovnu cenu zapisa trezora u iznosu od RSD 1.698.948hiljada i kamatu na zapise trezora u iznosu od RSD 90.693 hiljada RSD. Struktura ovih plasmanadata je u tabeli koja sledi:

Datum aukcijeDatum

dospeća Kamatna

stopaUkupna diskontna

kupovna cenaUkupna nominalna

vrednostUkupna iznos

kamate

31.03.2010 30.03.2011 9.89 45.455 50.000 4.545

14.04.2010 13.04.2011 9.84 181.902 200.000 18.098

21.04.2010 20.04.2011 9,70 409.807 450.000 40.193

28.04.2010 27.04.2011 9,60 91.152 100.000 8.848

06.05.2010 05.05.2011 9,49 136.867 150.000 13.133

20.05.2010 19.05.2011 9,55 54.717 60.000 5.283

22.07.2010 20.01.2011 11,55 94.483 100.000 5.517

19.08.2010 17.02.2011 12,00 141.420 150.000 8.580

02.09.2010 03.03.2011 12,30 94.146 100.000 5.854

16.09.2010 17.03.2011 12,50 188.112 200.000 11.888

14.10.2010 14.04.2011 12,60 210.990 224.430 13.440

28.12.2010 29.03.2011 13,50 49.897 51.600 1.703

Ukupno: 1.698.948 1.836.030 137.082

23. Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju

31.12.2010. 31.12.2009.

Banke i druge finansijske organizacje

-u RSD 2.208 1.513

Preduzeća

-u RSD - 690

Minus ispravka vrednosti - (11)

Ukupno 2.208 2.192

Iznos od RSD 2.208 hiljada (2009: RSD 2.192 hiljada) je neto iznos učešća u kapitalu drugih pravnih lica.

Tabela učešća Banke u kapitalu drugih pravnih lica u %:

2010 %učešća 2009 %učešća

Tamiševo doo - - 204 27.77

Tržište novca ad 228 0,5400 374 0.91

Beogradska berza ad 928 0,2400 102 0.24

Poštanska štedionica – Banka 807 0,0151 690 0.019

Agrobanka ad 245 0,0047 590 0.0047

Hypo Alpe Adria Banka ad - - 232 0.0016

Ukupno2.208 2,192


42

24. Ostali plasmani

31.12.2010. 31.12.2009.

Ostali plasmani u dinarima

Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja I izvršenih plaćanja po garancijama 645.803 -

Ostali plasmani 171.252 194.024

Ispravka vrednosti ostalih plasmana (371.822) (77.284)

Ostali plasmani u stranoj valuti

Pokriveni akreditivi i druga jemstva u stranoj valuti 2.637 2.397

Ukupno 447.870 119.137

Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama u iznosu od RSD 645.803 hiljada (31.12.2009: RSD 0 hiljada) se odnosi na potraživanja od drugih preduzeća za plaćanja izvršena po datim avalima na HOV i datim garancijama u iznosu od RSD 637.782 hiljada.

Ostali plasmani u dinarima u iznosu od RSD 171.252 hiljada (31.12.2009: RSD 194.024 hiljada)odnose se najvećim delom na plasmane po kreditnim karticama (Master, Visa, Dina). Ukupan iznos ovih plasmana je RSD 162.207 hiljada (31.12.2009: RSD 180.595 hiljada).

25. Nematerijalna ulaganja

Nabavna vrednost

Stanje na dan 01.01.2009. 36.846

Nove nabavke 52.020

Stanje na dan 31.12.2009. 88.866

Ispravka vrednosti

Stanje na dan 01.01.2009. 11.620

Amortizacija 11.896

Stanje na dan 31.12.2009. 23.516

Neto sadašnja vrednost 01.01.2009. 25.226


Nabavna vrednost

Stanje na dan 01.01.2010. 88.866

Nove nabavke 84.913

Stanje na dan 31.12.2010. 173.779

Ispravka vrednosti

Stanje na dan 01.01.2010. 23.516

Amortizacija 51.793

Stanje na dan 31.12.2010. 75.309



Amortizacija u iznosu od RSD 51.793 hiljada (2009: RSD 11.896 hiljada) uključena je u troškove poslovanja u bilansu uspeha.


43

26. Osnovna sredstva

Građevinski objekti

Oprema iostala

osn.sred.

Osnovnasredstva u

pripremiUlaganja u tuđa

osnovna sredstva Ukupno

Nabavna vrednost

Stanje na dan 01.01.2009. 486.373 340.286 17.725 61.545 905.929

Nove nabavke - 31.927 2.418 91 34.436

Prenosi sa avansa 4.113 15.523 (20.143) 507 -

Otuđenja (prodaja) - (9.060) - - (9.060)

Rashodovanja - (8.046) - (741) (8.787)

Stanje na dan 31.12.2009. 490.486 370.630 - 61.402 922.518

Ispravka vrednosti

Stanje na dan 01.01.2009. 130.129 128.594 - 5.955 264.678

Amortizacija 6.358 60.466 - 12.380 79.204

Otuđenja (prodaja) - (6.028) - (6.028)

Rashodovanja - (7.220) - (315) (7.535)

Stanje na dan 31.12.2009. 136.487 175.812 - 18.020 330.319

Neto sadašnja vrednost 01.01.2009. 356.244 211.692 17.725 55.590 641.251

Neto sadašnja vrednost 31.12.2009. 353.999 194.532 - 43.668 592.199

Nabavna vrednost

Stanje na dan 01.01.2010. 490.486 370.630 - 61.402 922.518

Nove nabavke - 13.358 41.651 4.177 59.186

Prenosi sa avansa - 5.854 (8.703) 2.849 -

Otuđenja (prodaja) (4.384) (1.302) (5.686)

Rashodovanja - (13.762) - (8.307) (22.069)

Stanje na dan 31.12.2010. 486.102 374.778 32.948 60.121 953.949

Ispravka vrednosti

Stanje na dan 01.01.2010. 136.487 175.812 - 18.020 330.319

Amortizacija 6.334 61.911 - 11.692 79.937

Otuđenja (prodaja) (317) (1.053) - - (1.370)

Rashodovanja (12.135) - (3.353) (15.488)

Stanje na dan 31.12.2010. 142.504 224.535 - 26.359 393.398

Neto sadašnja vrednost 01.01.2010. 353.999 194.818 - 43.382 592.199

Neto sadašnja vrednost 31.12.2010. 343.598 150.243 32.948 33.762 560.551

Amortizacija u iznosu od RSD 79.937 hiljada (2009: RSD 79.204 hiljada) iskazana je u okviru troškovaposlovanja u bilansu uspeha.

Povećanja osnovnih sredstava u 2010. godini su se odnosila na nabavku elektronskih računara i ostale opreme za obradu podataka u iznosu od RSD 10.014 hiljada (2009: RSD 32.888 hiljada),ulaganje u tuđe građevinske objekte u iznosu od RSD 7.026 hiljada (2009; RSD 598 hiljada), ostala osnovna sredstva u iznosu od RSD 3.373 hiljada (2009; RSD 179 hiljada), putnički automobili u iznosu od RSD 1.659 hiljada (2009; RSD 0), merni i kontrolni aparati u iznosu od RSD 1.090 hiljada(2009; RSD 658 hiljada)

Zemljište i građevinski objekti su poslednji put procenjeni na dan 18.09.2007. od strane nezavisnih procenitelja (firme za procenu). Procena je obavljena na osnovu tržišnih cena. Procenom je umanjenanabavna vrednost građevinskih objekata u neto iznosu od RSD 35.455 hiljada. Revalorizacione rezerve su smanjene za RSD 33.611 hiljada. U toku 2009. i 2010. Banka nije radila ponovnu procenugrađevinskih objekata.


44

26. Osnovna sredstva (nastavak)

Troškovi zakupnine u iznosu od RSD 139.543 hiljada (31.12.2009: RSD 140.136 hiljada) koji seodnose na zakup nekretnina uključeni su u bilans uspeha.

Zemljište i građevinski objekti su poslednji put procenjeni na dan 18.09.2007. od strane nezavisnih procenitelja. Procena je obavljena na osnovu tržišnih cena, a knjiženja su obavljena primenom netoprincipa, odnosno smanjenjem nabavne vrednosti. U toku 2010. godine Banka nije radila ponovnuprocenu građevinskih objekata.

27. Ostala sredstva

31.12.2010. 31.12.2009.

Ostala potraživanja u dinarima

Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 370 277

Potraživanja po osnovu avansa datih za trajna ulaganja 23.721 5.608

Potraživanja od zaposlenih 383 1.577

Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 131.644 672.073

Potraživanja u obračunu 4.685 10.718

Ispravka vrednosti ostalih potraživanja (27.009) (323.290)

Ostala potraživanja u stranoj valuti

Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u stranoj valuti 8.121 3.553

Potraživanja od zaposlenih u stranoj valuti 92 83

Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja u stranoj valuti 28.537 31.056

Potraživanja u obračunu u stranoj valuti 1.844 2.113

Ispravka vrednosti ostalih potraživanja u stranoj valuti (13.717) (25.415)

Aktivna vremenska razgraničenja u dinarima

Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu 36.128 76.588

Razgraničeni ostali troškovi 5.985 2.907

Ostala aktivna vremenska razgraničenja 184 -

Aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti

Razgraničena potraživanja za ostale obračunate prihode u stranoj valuti 370.826 -

Razgraničeni ostali troškovi u stranoj valuti - 42

Zalihe

Zalihe alata i inventara 2.251 2.251

Zalihe rezervnih delova 823 805

Ostale zalihe 231 232

Sredstva stečena naplatom potraživanja 1.476 1.476

Ispravka vrednosti zaliha (3.305) (3.238)

Ukupno 573.270 459.364

U okviru ostalih potraživanja iz operativnog poslovanja u iznosu od RSD 131.644 hiljade (31.12.2009:RSD 672.073 hiljade) najveći deo se odnosi na potraživanja za obračunatu revalorizaciju po kratkoročnim kreditima preduzeća u RSD – utuženi u iznosu od RSD 98.847 hiljada (31.12.2009: RSD0) i potraživanja za obračunatu revalorizaciju po kratkoročnim kreditima drugih preduzeća u iznosu od RSD 23.613 hiljada (31.12.2009: RSD 109.722 hiljada).


45

27. Ostala sredstva (nastavak)

Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u stranoj valuti u iznosu od RSD 8.121hiljada (31.12.2009: RSD 3.553 hiljade) odnosi se na avans kod Banka Intesa za korišćenje naših Visa i Master kartica.

Najveći deo pozicije Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja u stranoj valuti u iznosu od RSD 28.537 hiljada (31.12.2009: RSD 31.056 hiljada) odnose se na potraživanja po osnovu plaćenih obaveza po garancijama i akreditivima - utuženi u iznosu od RSD 26.810 hiljada (2009: RSD 0 hiljada)i ostala potraživanja od inobanaka iz poslovnih odnosa RSD 18.462 hiljade (2009: RSD 360 hiljada).

Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu u iznosu od RSD: 36.128 hiljada (2009 RSD 76.588 hiljada) se odnosi na razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu od drugih komitenata u dinarima po kreditima sa valutnom klauzulom EUR-a u iznosu od RSD 11.002 hiljade (31.12.2009:RSD 63.126 hiljada), iznos od RSD 6.177 hiljada (31.12.2009: RSD 3.140 hiljada) se odnosi narazgraničena potraživanja za obračunatu kamatu od stanovništva po dugoročnim kreditima, iznos od RSD 4.757 hiljada (31.12.2009: RSD 4.625 hiljada) se odnosi na razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu od stanovništva u dinarima po dugoročnim kreditima sa valutnom klauzulom EUR-a i iznos od RSD 4.472 hiljada (31.12.2009: RSD 465 hiljada) se odnosi na razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu od drugih preduzeća.

Razgraničena potraživanja za ostale obračunate prihode u stranoj valuti u iznosu od RSD 370.826 hiljada (2009: rsd 0 hiljada) odnosi se na obračunatu naknadu po osnovu prodaje kredita.

28. Odložena poreska sredstva i obaveze

Odloženi porezi su obračunati na privremene razlike po metodu obaveza koristeći efektivnu poresku stopu od 10% (31.12.2009:10%). Odložena poreska sredstva i obaveze se „prebijaju“ kada postojizakonski izvršivo pravo da se „prebiju“ tekuća poreska sredstva sa tekućim poreskim obavezama i kada se odloženi porez na dobit odnosi na istu fiskalnu vlast. Banka je primenila ovaj metodprikazivanja u Bilansu stanja, tako da ima prikazane neto odlžena poreska sredstva za obeposmatrane godine.

31.12.2010. 31.12.2009.

Odložena poreska sredstva 187.640 185.001

Odložene poreske obaveze (25.481) (22.824)

Neto odložena poreska sredstva 162.159 162.177

Kretanja na odloženim poreskim sredstvima i obavezama data su u sledećoj tabeli:

Poreskikrediti-

osnovnasredstva

Poreski kreditipo osnovu

gubitakaPoreski krediti-

MRS 19

Ubrzanaporeska

amortizacija Ukupno

Stanje na dan 1. januara 2009. 57.387 127.614 - (29.291) 155.710

U korist (teret) bilansa uspeha - - - 6.467 6.467

Stanje na dan 31. decembra 2009. 57.387 127.614 - (22.824) 162.177

U korist (teret) bilansa uspeha 1.821 - 818 (2.657) (18)

Stanje na dan 31. decembra 2010. 59.208 127.614 818 (25.481) 162.159


46

29. Transakcioni depoziti

Preduzeća

Javnapreduze

ća Preduz

etnici

Banke idruge

fin. org.Javni

sektorStanovništvo

Stranalica

Ostalikomit

enti 31.12. 2010. 31.12. 2009.

- u RSD 742.332 2.555 35.487 711 1.877 91.283 17.174 42.173 933.592 2.465.364

- u stranoj valuti 177.754 8.276 208 467.823 56.731 4 710.796 490.965

Ukupno 920.086 2.555 43.763 919 1.877 559.106 73.905 42.177 1.644.388 2.956.329

Transakcioni depoziti u dinarima u iznosu od RSD 933.592 hiljade (31.12.2009: RSD 2.465.364hiljada) odnose se najvećim delom na žiro račune drugih preduzeća u dinarima u iznosu od RSD 739.168 hiljada (31.12.2009: RSD 2.279.289 hiljada), a transakcioni depoziti u stranoj valuti u iznosuod RSD 710.796 hiljada (31.12.2009: RSD 490.965 hiljada) odnosi se na devizne račune fizičkih lica u iznosu od RSD 467.823 hiljada (31.12.2009: RSD 259.274 hiljada), devizne račune drugih preduzeća u iznosu od RSD 177.754 hiljada (31.12.2009: RSD 131.766 hiljada) i devizni računi stranih lica u iznosu od RSD 56.731 hiljada (31.12.2009: RSD 92.629 hiljada).

30. Ostali depoziti i obaveze po osnovu kamata i naknada

Preduzeća

Javnapreduz

eća

Preduzetnici

Banke idruge

fin. org.Javni

sektorStanovni

štvoStrana

lica

Ostalikomit

enti31.12.2010.

31.12.2009.

Štedni depoziti

Kratkoročni depoziti:

- u RSD - - - - - 24.130 - - 24.130 28.300- u stranoj valuti - - - - - 2.020.450 1 - 2.020.451 1.715.959

Dugoročni depoziti:

- u RSD - - - - - - - - - 605Depoziti po osnovudatih kredita


- u RSD 136 - - - - - - - 136 -

- u stranoj valuti 10.761 - - - - 19.327 - - 30.088 15.950


- u RSD 2.873 - 97 - - - - 1.500 4.470 10.106

- u stranoj valuti 4.244 - - 422 - 92.574 - - 97.240 135.616

Namenski depoziti


- u RSD 7.716 - 8 1 - - - 17 7.742 25.461- u stranoj valuti 6.836 - - - - 269 - - 7.105 10.586


- u RSD 11.753 - - - - - - - 11.753 12.116

- u stranoj valuti 111 - - - - - - - 111 -

Ostali depoziti


- u RSD 23.112 10.000 - 3.500 14.692 - 1.746.000 38.538 1.835.842 2.078.950

- u stranoj valuti 56.044 - - 52.749 - 16.419 387.400 12.939 525.551 3.230.623

Dugoročni depoziti: - u stranoj valuti - - - 105.499 - 145.164 - 700 251.363 210.472

Ukupno 123.586 10.000 105 162.171 14.692 2.318.333 2.133.401 53.694 4.815.982 7.474.744


47

30. Ostali depoziti i obaveze po osnovu kamata i naknada (nastavak)

Preduzeća

Javnapreduz

eća

Preduzetnici

Banke idruge

fin. org.Javni

sektorStanovni

štvoStrana

lica

Ostalikomit

enti31.12.2010.

31.12.2009.

Obaveze za kamatu- u RSD - - - - - - - 65 65 6.450

- u stranoj valuti - - - - - - - 18 18 106

Obaveze za naknadu

- u RSD - - - 560 - - - - 560 469

Ukupno - - - 560 - - - 83 643 7.025

Ukupno 123.586 10.000 105 162.731 14.692 2.318.333 2.133.401 53.777 4.816.625 7.481.769

Obaveze prema stranim licima u dinarima odnose se na kratkoročne depozite matične banke MarfinEgnatia Bank S.A. u iznosu od RSD 1.746.000 hiljada.

Datum ugovora Valuta Iznos u RSD Rok dospeća Kamatna stopa %

31.12.2010. RSD 1.746.000 4.1.2011. 7,5000

Ukupno RSD 1.746.000

Obaveze prema stranim licima u stranoj valuti u iznosu od RSD 387.400 hiljada odnose se nadepozite od matične banke, Marfin Popular Bank, u iznosu od EUR 3.500 hiljada i CHF 215 hiljada i sa sledećom strukturom:

Datum ugovora Valuta Iznos u valuti Iznos u RSD Rok dospeća Kamatna stopa %

31.12.2010. EUR 3.500.000,00 369.244 4.1.2011 1,8000

23.01.2009. CHF 215.000,00 18.156 21.1.2011 2,2100

Ukupno EUR EUR 3.500.000,00

Ukupno CHF CHF 215.000,00

Ukupno RSD 387.400

Štedni depoziti u stranoj valuti se najvećim delom odnose na kratkoročne štedne depozite stanovništva u stranoj valuti i to: avista štedni depoziti fizičkih lica u stranoj valuti u iznosu od RSD 127.399 hiljada (31.12.2009: RSD 146.597 hiljada), do mesec dana u iznosu od RSD 43.372 hiljada(31.12.2009: RSD 9.741 hiljada), do tri meseca u iznosu od RSD 303.449 hiljada (31.12.2009: RSD81.270 hiljada), do četiri meseca u iznosu od RSD 116.083 hiljada (31.12.2009: RSD 424.967 hiljada), do šest meseci u iznosu od RSD 587.064 hiljada (31.12.2009: RSD 551.521 hiljada) ikratkoročni štedni depoziti fizičkih lica u stranoj valuti do godinu dana u iznosu od RSD 559.838 hiljada (31.12.2009: RSD 267.532 hiljada)

Kratkoročni štedni depoziti stranih lica u stranoj valuti odnose se na avista štedne depozite u iznosu od RSD 508 hiljada (31.12.2009: RSD 10 hiljada), do mesec dana u iznosu od RSD 33.175 hiljada(31.12.2009: RSD 0 hiljada), do tri meseca u iznosu od RSD 22.518 hiljada (31.12.2009: RSD 29.214hiljada), do četiri meseca u iznosu od RSD 9.159 hiljada (31.12.2009: RSD 39.349 hiljada), do šest meseci u iznosu od RSD 27.676 hiljada (31.12.2009: RSD 67.687 hiljada) i do godinu dana u iznosuod RSD 190.209 hiljada (31.12.2009: RSD 98.068 hiljada).


48

30. Ostali depoziti i obaveze po osnovu kamata i naknada (nastavak)

U okviru depozita po osnovu datih kredita u stranoj valuti u iznosu od RSD 15.004 hiljada (31.12.2009:RSD 49.009 hiljada) odnosi se na depozite preduzeća na osnovu odobrenih kredita, a iznos od RSD 111.902 hiljada (31.12.2009: RSD 102.173 hiljada) odnosi se na depozite stanovništva po osnovudatih kredita.

U okviru namenskih depozitia u dinarima u iznosu od RSD 19.494 hiljada (31.12.2009: RSD 37.577hiljada) najveći deo se odnosi na namenski kratkoročni depozit drugih preduzeća za obezbeđenje potraživanja na osnovu date bankarske garancije u iznosu od RSD 19.085 hiljada (31.12.2009: RSD24.791 hiljada).

U okviru namenskih depozita u stranoj valuti u iznosu od RSD 7.216 hiljada (31.12.2009: RSD 10.585hiljada) najvećim delom se odnose na namenske depozite drugih preduzeća u iznosu od RSD 6.947 hiljada (31.12.2009: RSD 10.341 hiljada).

U okviru ostalih depozita u dinarima u iznosu od RSD 1.836.542 hiljada (31.12.2009: 2.078.951hiljada) se odnosi na depozite banaka i ostalih finansijskih organizacija u iznosu od RSD 17.500hiljada (31.12.2009: RSD 34.000 hiljada), iznos od RSD 36.140 hiljada (31.12.2009: RSD 206.077hiljada) se odnosi na depozite drugih preduzeća (Beli prom doo u iznosu od RSD 10.000 hiljada, JKP vodovod i kanalizacija u iznosu od RSD 10.000 hiljada i Jugotrade doo u iznosu od RSD 8.000hiljada), i iznos od RSD 36.856 hiljada (31.12.2009: RSD 182.829 hiljada) koji se odnosi na depozitedrugih komitenata ( Viša ekonomska škola Peć u iznosu od RSD 11.519 hiljada i Medicinski fakultet univerzitet u Prištini u iznosu od RSD 21.037 hiljada).

U okviru ostalih depozita u stranoj valuti u iznosu od RSD 776.213 hiljada (31.12.2009: RSD3.441.096 hiljada) na depozite banaka i drugih finansijskih organizacija se odnosi RSD 161.903hiljada (31.12.2009: RSD 3.143 hiljada); najveći iznosi se odnose na depozite Energoprojekta garant u iznosu od 1.000.000,00 EUR-a i Komercijalne banke u iznosu od 500.000,00 EUR-a. Iznos od RSD56.043 hiljada (31.12.2009: RSD 48.317 hiljada) se odnosi na ostale depozite drugih preduzeća (Kaolin ad u iznosu od 120.723,87 EUR-a i Balkan Energetix doo u iznosu od 190.000,00 EUR-a).Iznos od RSD 161.584 hiljada (31.12.2009: RSD 210.472 hiljada) se odnosi na depozite stanovništva.

31. Primljeni krediti

31.12.2010. 31.12.2009.

Primljeni krediti u dinarima

Ostale finansijske obaveze 4.774 4.471

Primljeni krediti u stranoj valuti

Primljeni krediti u stranoj valuti 13.698.193 7.707.687

Ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 6.383 111.476

Ukupno 13.709.350 7.823.634

Primljeni krediti u stranoj valuti odnose se na kredite primljene od matične banke, Marfin Popular Bank, u iznosu od EUR 123.776 hiljada i CHF 7.580 hiljada. Uslovi kredita dati su u tabeli:


49

31. Primljeni krediti (nastavak)

Datum ugovora Valuta Iznos u valuti Iznos u RSD Rok dospeća Kamatna stopa %

14.08.2009 EUR 58.775.510,20 6.200.711 22.12.2014 2,8110

07.12.2009 CHF 500.000,00 42.223 7.12.2011 2,1700

19.11.2009 CHF 350.000,00 29.556 18.11.2011 2,1700

01.12.2009 CHF 300.000,00 25.334 1.12.2011 2,1700

14.09.2009 CHF 700.000,00 59.112 14.9.2011 2,1700

07.10.2009 EUR 3.000.000,00 316.495 7.10.2011 2,9560

26.02.2010 EUR 14.000.000,00 1.476.975 26.6.2014 3,0310

11.12.2009 CHF 500.000,00 42.223 12.12.2011 2,1700

05.10.2009 CHF 500.000,00 42.223 4.11.2011 2,1800

01.11.2006 CHF 480.000,00 40.534 3.1.2011 2,1200

05.11.2009 CHF 700.000,00 59.112 5.12.2011 2,1700

13.02.2009 CHF 1.000.000,00 84.446 14.3.2011 2,2400

04.01.2010 EUR 5.000.000,00 527.491 5.1.2015 2,8120

04.01.2010 EUR 10.000.000,00 1.054.982 4.1.2012 2,8920

17.08.2010 EUR 6.000.000,00 632.989 17.8.2012 3,0480

26.02.2010 EUR 13.000.000,00 1.371.477 26.2.2014 3,0310

06.07.2010 EUR 2.000.000,00 210.996 6.7.2012 2,9530

18.02.2010 EUR 12.000.000,00 1.265.978 18.2.2013 3,0460

08.02.2010 CHF 250.000,00 21.111 8.2.2012 2,1700

23.02.2010 CHF 300.000,00 25.334 23.2.2012 2,1700

08.11.2010 CHF 500.000,00 42.223 8.11.2012 2,1675

26.07.2010 CHF 500.000,00 42.223 26.7.2012 2,1700

11.03.2010 CHF 500.000,00 42.223 12.3.2012 2,1700

21.05.2010 CHF 500.000,00 42.223 21.5.2012 2,1700

Ukupno EUR EUR 123.775.510,20

Ukupno CHF CHF 7.580.000,00

Ukupno RSD 13.698.193

32. Rezervisanja

31.12.2010. 31.12.2009.

Rezervisanje za sudske sporove 4.837 7.809

Rezervisanja za ostala dugoročna primanja zaposlenih 67 67

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 61.731 103.742

Rezervisanja za penzije i druga rezervisanja 8.174 8.687

Ukupno 74.809 120.305

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi u iznosu od RSD 61.731 hiljada (31.12.2009: RSD103.742 hiljade) predstavljaju rezervisanja za sva vanbilansna potraživanja koja su obračunata u skladu sa internom metodologijom Banke.

Rezervisanja za penzije u iznosu od RSD 8.174 hiljada (31.12.2009: RSD 8.687 hiljada) izvršena su uskladu sa MRS 19. Po ovom osnovu došlo je do novih rezervisanja u iznosu od RSD 1.083 hiljada,kao i do otpuštanja rezervisanja usled odlaska u penziju u iznosu RSD 1.595 hiljada prikazanih uNapomeni 10.


50

32. Rezervisanja (nastavak)

Kretanje na računima rezervisanja

Rezervisanja zasudske sporove

Rezervisanja zavanbilansne stavke

Stanje na dan 01.01.2010. 7.809 103.742

Rezervisanja u toku godine - 62.038

Prihodi od ukidanja rezervisanja (2.972) (104.050)

Stanje na dan 31.12.2010. 4.837 61.731

33. Obaveze za poreze

31.12.2010. 31.12.2009.

Obaveze za porez na dodatnu vrednost 3.227 897

Obaveze za druge poreze i doprinose 3.869 1.975

Ukupno 7.096 2.872

34. Obaveze iz dobitka

31.12.2010. 31.12.2009.

Obaveze iz dobitka 12.166 4.784

Obaveze za porez na dobit 141 -

Ukupno 12.307 4.784

Obaveze iz dobitka u iznosu od RSD 12.166 hiljada (2009: RSD 4.784 hiljade) se odnosi naobaveze za dividende na preferencijalne akcije koje je Banka rezervisala na dan 31.12.2010. godineu iznosu od RSD 7.382 hiljade, kao i obaveza za neisplaćene dividende iz prethodnih godina u iznosu od RSD 4.784 hiljada.

Obračunati porez na dobit u iznosu od RSD 281 hiljade, umanjen je 50% po osnovu prava korišćenja poreskog kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva u 2010. godini, tako da obaveza za porez nadobit iznosi RSD 141 hiljadu (2009: RSD 0 hiljada), a odnosi se na kapitalni dobitak ostvaren poosnovu prodaje nepokretnosti. Oporeziva dobit u iznosu od RSD 314.896 hiljada je pokrivenagubitkom iz prethodnih godina.

35. Ostale obaveze

31.12.2010.31.12.2009.

reklasifikovano

Ostale obaveze u dinarima

Obaveze prema dobavljačima 32.656 19.063

Obaveze po osnovu primljenih avansa 1.320 -

Ostale obaveze iz poslovnih odnosa 128.574 328.834

Obaveze u obračunu 15.008 14.042

Prolazni i privremeni računi 161 6.900


51

35. Ostale obaveze (nastavak)

31.12.2010.31.12.2009.

reklasifikovano

Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada u dinarima

Obaveze za neto zarade - 785

Obaveze za neto naknade zarada - 666

Obaveze za poreze na zarade i naknade zarada - 220

Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada - 409

Obaveze po osnovu privremenih i povremenih poslova 4.028 1.898

Ostale obaveze prema zaposlenima 917 953

Pasivna vremenska razgraničenja u dinarima

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu 999 730

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 38.167 38.167

Razgraničeni prihodi kamata i nakłada 74.400 48.896

Razgraničeni ostali prihodi 18.618 13.306

Ostale obaveze u stranoj valuti

Obaveze prema dobavljačima u stranoj valuti 34.185 1.695

Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u stranoj valuti 4.679 1.648

Obaveze u obračunu u stranoj valuti 115 -

Prolazni i privremeni računi u stranoj valuti 105 -

Pasivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u stranoj valuti 82.810 95.487

Ukupno 436.742 573.700

Obaveze prema dobavljačima u iznosu od RSD 32.656 hiljada (31.12.2009: RSD 19.063 hiljade) najvećim delom odnose se na nezatvorene obaveze prema dobavljačima. Najveće dobavljače u saldu čine Pexim doo u iznosu od RSD 6.376 hiljada i SVA doo u iznosu od RSD 9.069 hiljada.

Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u iznosu od RSD 128.574 hiljada (31.12.2009: RSD 328.835hiljada) najvećim delom u iznosu od RSD 123.052 hiljada (31.12.2009: RSD 123.052 hiljada) predstavljaju obaveze za preferencijalne akcije. Banka je u 2007. godini utvrdila da preferencijalneakcije ne ispunjavaju kriterijume MRS 32 za priznavanje kapitala, već ispunjavaju kriterijume za priznavanje finansijskih obaveza, obzirom da Rukovodstvo Banke nema diskreciono pravo daoslobodi Banku od obaveze plaćanja dividendi na preferencijalne akcije ukoliko Banka posluje sa dobitkom. U skladu sa navedenim izvršena je reklasifikacija preferencijalnih akcija na poziciju Ostaleobaveze iz poslovnih odnosa.

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode u iznosu od RSD 38.167 hiljada (31.12.2009: RSD 38.167 hiljada) obuhvataju najvećim delom rezervisanja po osnovu neiskorišćenih godišnjih odmora u iznosu od RSD 23.167 hiljada (31.12.2009: RSD 23.167 hiljada) kao i rezervisanja poosnovu neidentifikovanih akcionara koje je Banka priznala kao potencijalnu obavezu u 2007. u iznosuod RSD 15.000 hiljada (31.12.2009: RSD 15.000 hiljada).

Razgraničeni prihodi od kamata i naknada u iznosu od RSD 74.400 hiljada (31.12.2009: RSD 48.896 hiljada) najvećim delom se odnose na razgraničenje prihoda od naplaćenih naknada za odobrenje kredita koje ulaze u EKS te se u tom smislu, prema uputstvu NBS nalaze na poziciji Razgraničeni prihodi od kamata. Iznos od RSD 52.394 hiljada (31.12.2009: RSD 28.180 hiljada) se odnosi nakredite drugih preduzeća, iznos od RSD 8.110 hiljada (31.12.2009: RSD 7.972 hiljada) se odnosi na kredite stanovništva, iznos od RSD 8.032 hiljade (31.12.2009: RSD 10.277 hiljada) se odnosi nakredite javnih preduzeća i iznos od RSD 5.863 hiljada (31.12.2009: RSD 2.466 hiljada) na kredite preduzetnika.

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u stranoj valuti u iznosu od RSD 82.810 hiljada (2009: RSD 95.487 hiljada) odnose se na obračunatu kamatu po dugoročnim kreditima matične banke u iznosu od RSD 34.889 hiljada (31.12.2009: RSD 60.904 hiljada), obračunatu kamatu po oročenoj deviznoj štednji stanovništva u iznosu od RSD 27.309 hiljada (31.12.2009: RSD 20.105 hiljada), podepozitima stanovništva za obezbeđenje kredita sa valutnom klauzulom u iznosu od RSD 10.981 hiljada (31.12.2009: RSD 10.821 hiljada).


52

36. Kapital

U okviru kapitala banka iskazuje akcijski kapital, rezerve, emisionu premiju, revalorizacione rezerve,nerealizovane gubitke po osnovu HOV raspoloživih za prodaju, rezerve iz dobiti, gubitak ranijih godinai gubitak tekuće godine.

Na dan 31. decembar 2010. kapital Banke obuhvata:

31.12.2010. 31.12.2009.

Akcijski kapital – obične akcije (Napomena 36a) 5.548.556 4.306.681

Emisiona premija (Napomena 36a) 2.877.487 2.629.112

Revalorizacione rezerve (Napomena 36b) 277.977 279.003

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (492) -

Rezerve iz dobiti (Napomena 36c) 151.673 151.673

Dobitak tekuće godine 107.615

Gubitak iz ranijih godina (Napomena 36d) (2.669.527) (2.384.234)

Gubitak tekuće godine (Napomena 36d) - (287.263)

Stanje na dan 31. Decembra 6.293.289 4.694.972

Kretanja na kapitalu data su u sledećoj tabeli:

Akcijskikapital

Emisionapremija

Rev. reservepo osnovunekretnina

Rev. reservepo osnovu

HoVraspoloživih

za prodajuRezerveiz dobiti

Akumulirani gubitak

Sopstvene

akcije Ukupno

Stanje na dan 01.01. 2009. 3.143.306 2.396.437 279.003 - 151.673 (2.384.234) (253) 3.585.932

Emisija akcija 1.163.628 232.675 - - - - - 1.396.303

Ukidanje sopstvenih akcija (253) - - - - - 253 -

Gubitak za godinu - - - - - (287.263) - (287.263)

Stanje na dan 01.01. 2010. 4.306.681 2.629.112 279.003 - 151.673 (2.671.497) - 4.694.972

Emisija akcija 1.241.876 248.374 - - - - - 1.490.250Neto dobit revalorizacionerezerve od HoV raspoloživihza prodaju - - - 452 - - - 452Prenos rev. rezervi za prodatiobjekat na neraspoređenu dobit - - (1.970) - - 1.970 - -

Neto dobit za godinu - - - - - 107.615 - 107.615

Stanje na dan 31.12.2010. 5.548.557 2.877.486 277.003 452 151.673 (2.561.912) - 6.293.289

Akcionari Banke koji poseduju više od 1% akcijskog kapitala Banke, predstavljeni su u tabeli kojasledi:

31.12.2010. 31.12.2009.

Akcijski kapital % kapitala Akcijski kapital % kapitala

Marfin Popular Bank 5.492.196 98.98 4,289,125 96.83

Ukupno 5.492.196 98.98 4,289,125 96.83

Ostali 56.360 1.02 17,557 3.17

Ukupno akcijski kapital 5.548.557 100.00 4,306,681 100.00


53

36. Kapital (nastavak)

a) Akcijski kapital i emisiona premijaBanka je u toku godine izvršila povećanje osnovnog kapitala po Rešenju Komisije za hartije od vrednosti broj 4/0-06-928/6-10 od 22.03.2010. kojim je odobrena XVII emisija akcija i to 2.483.750komada običnih akcija nominalne vrednosti 500,00 dinara što čini ukupnu emisionu vrednost od RSD 1.241.875 hiljada. Emisiona cena iznosila je 600,00 dinara. Kupac je Marfin Popular Bank Public COLTD. Emisija registrovana kod Agencije za privredne registre po Rešenju BD 27131/2010 od25.03.2010. godine.

Kupac je Marfin Popular Bank Public CO LTD čime je postala vlasnik 97,52% kapitala Banke. Po osnovu ove emisije nastala je i emisiona premija kao pozitivna razlika između postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti čije stanje na dan 31.12.2010. iznosi RSD 2.877.487 hiljada (2009: RSD 2.629.112 hiljada).

b) Revalorizacione rezerveRevalorizacione rezerve iskazuju efekte promena fer vrednosti osnovnih sredstava, nematerijalnihulaganja, učešća u kapitalu i drugih finansijskih instrumenata čiji se efekti promena fer vrednosti iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi.

Banka je poslednji put izvršila procenu građevinskih objekata 2007. godine. Procena je obavljena na osnovu tržišnih cena. Procenom je umanjena nabavna vrednost građevinskih objekata u neto iznosu od RSD 35.455 hiljada. Revalorizacione rezerve su smanjene za RSD 33.611 hiljada.

c) Rezerve iz dobitiRezerve iz dobiti forimirane su u skladu sa zakonom za procenjene gubitke, rezerve za opštebankarske rizike i druge rezerve iz raspodele dobitka, u skaldu sa statutom i drugim aktima Banke.

Iznosi razlika između rezervisanja obračunatih u skladu sa propisima Narodne banke Srbije i rezervisanja obračunatih u skladu sa internom metodologijom Banke se iskazuju kao iznos te rezerve koji nedostaje u skladu s tačkom 3. stav2. odredbe pod 4) Odluke o adekvatnosti kapitala banke.

Ukupan iznos obracunate posebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnimstavkama iznosi RSD 5.685.431 hiljada (31.12.2009: RSD 5.137.866). Ispravka vrednosti bilansneaktive i vanbilansnih stavki koje se klasifikuju po internim pravilima Banke iznosi RSD 2.143.332hiljada (31.12.2009: RSD 2.051.797 hiljada). Ukupna posebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitkepo bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama iznosi RSD 3.542.098 hiljada (31.12.2009: RSD 3.185.017hiljada), pri čemu se na bilansnu aktivu odnosti RSD 3.420.817 hiljada (31.12.2009: RSD 2.970.900 hiljada), a na vanbilansu aktivu RSD 121.282 hiljade (31.12.2009: RSD 214.118 hiljada).

d) Dobitak iz tekućeg perioda Dobitak iz tekuće godine u iznosu od RSD 107.615 hiljada (31.12.2009: gubitak u iznosu RSD 287.263 hiljade) predstavlja pozitivnu razliku izmedju ostvarenih prihoda i rashoda obračunskog perioda u iznosu od RSD 107.774 hiljada (2009: negativna razlika prihoda i rashoda u iznosu od RSD293.730 hiljada) umanjenu za dobitak od odloženih poreskih sredstava u iznosu od RSD 2.639 hiljadai gubitak od odloženih poreskih obaveza u iznosu od RSD 2.657 hiljada (2009: dobitak od smanjenjaodloženih poreskih obaveza u iznosu od RSD 6.467 hiljada), kao i za obračunati porez na dobitak na kapitalnu dobit tekućeg obračunskog perioda u iznosu od RSD 141 hiljade. Pokriće gubitka prethodnih godine se vrši u skladu sa zakonom, u skladu sa Statutom i Ugovorom o osnivanju Banke gde jenavedeno da se gubitak u poslovanju Banke pokriva sledećim redom:

1. Iz ostvarenog prihoda tekućeg poslovanja; 2. Iz sredstava rezervi Banke i3. Iz sredstava akcionarskog kapitala Banke, odnosno uloga akcionara, ako sredstva iz tačke

1. i 2. nisu dovoljna.


54

37. Vanbilansne pozicije

(a ) Garancije, jemstva za obezbedjenje obaveza i neopozive obaveze

Na dan 31. decembra 2009. godine potencijalne i preuzete obaveze obuhvataju:

31.12.2010. 31.12.2009.

Poslovi u ime i za račun trećih lica

Plasmani po poslovima u ime i za račun trećih lica 14.319 5.392

Ukupno 14.319 5.392

Preuzete buduće obaveze

Date garancije i druga jemstva 1.419.399 1.938.733

Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite kredite i plasmane 296.629 312.087

Ostale preuzete neopozive obaveze 79.942 39.055

Date garancije i druga jemstva u stranoj valuti 711.194 747.928

Ukupno 2.507.164 3.037.803

Derivati

Potraživanja po derivatima 326.795 2.025.349

Ukupno 326.795 2.025.349

Druge vanbilansne pozicije

Potraživanje po suspendovanoj kamati 751.739 638.612

Potraživanja po osnovu sporazuma o rekupovini 500.000 1.800.000

Druga vanbilansna aktiva 5.563.180 5.679.855

Ukupno 6.814.919 8.118.467

Ukupno 9.663.197 13.187.011

Na kraju svakog obračunskog perioda Banka obračunava rezervisanja za date garancije i neopozive kreditne obaveze. Iznos rezervisanja predtsvlja najbolju moguću procenu troškova neophodnih za izmirenje obaveza. Pregled rezervisanja za vanbilansne stavke je dat u Napomeni 32.

(b) Sudski sporovi

Na dan 31. decembra 2010. godine ukupna vrednost sudskih sporova koje Banka vodi u svojstvutužioca iznosila je RSD 3.711.383 hiljada (31.12.2009: RSD 2.052.478 hiljada), dok je vrednostsudskih sporova koji se vode protiv Banke iznosila RSD 316.272 hiljada (31.12.2009: RSD 656.000hiljada). Banka je ukinula rezervisanja za sudske sporove u iznosu od RSD 2.972 hiljade (Napomena32).


55

38. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije

Banka je dužna da svoje poslovanje obavlja u skladu sa odredbama Zakona o bankama i drugomregulativom Narodne banke Srbije. Po godišnjem računu za 2010. godinu, Banka je ostvarila sledeće pokazatelje:

Pokazatelji poslovanja Propisano Ostvareno 31.12.2010.

Adekvatnost kapitala Min. 12% 17,47%

Ulaganja banke Maks. 60% 20,63%

Zbir velikih izloženosti banke, u tome: Maks 400% 105,59%

-Velika izloženost prema jednom licu ili grupi povezanih lica 104,87%

-Izloženost prema licima povezanim sa bankom Maks. 20% 0,72%

Prosečni mesečni pokatatelj likvidnosti:

- u prvom mesecu izveštajnog perioda Min. 1,00 2,36

- u drugom mesecu izveštajnog perioda Min. 1,00 2,40

- u trećem mesecu izveštajnog perioda Min. 1,00 2,45

Pokazatelj deviznog rizika max 20% 6.99

Iz gornjeg pregleda proizilazi da je Banka na dan 31. decembra 2010. godine uskladila navedenepokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije.

39. Odnosi sa povezanim stranama

31.12.2010. 31.12.2009.

Matični entitet MPB

Ostale povezanestrane


Ostale povezanestrane

Aktiva

Devizni računi 27.532 - 40.162 -

Ostala novčana sredstva u stranoj valuti 17 - - -

Ostali dati depoziti u dinarima 12.000 - - -

Potraživanja za kamatu - 1.203 - -

Krediti dati u dinarima - 100.976 - -

Krediti dati u dinarima - Business platne kartice - 34 - -

Revolving krediti fizičkim licima – platne kartice - 7 - 172

Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu u dinarima 31 - - - Razgraničena potraživanja za ostale obračunate prihode u stranoj valutii 370.826 - - -

Ostala potraživanja iz poslovnih odnosa u stranoj valuti - - 360 -

Ukupno aktiva 410.406 102.220 40.522 172

Pasiva

Transakcioni depoziti stranih banaka u dinarima 1.135 5.331 1.160 819

Transakcioni depoziti stranih banaka u stranoj valuti 447 8.015 - 3.367

Kratkoročni depoziti stranih banaka u dinarima - 1.746.000 - 1.466.000

Kratkoročni depoziti stranih banakau stranoj valuti 18.156 369.244 2.411.080 767.110

Dugoročni depoziti stranih banaka u stranoj valuti - 422 - 384

Štedni depoziti u stranoj valuti - 6.526 - 5.636

Dugoročni finansijski krediti od stranih banaka u stranoj valuti 13.698.193 - 7.707.687 -

Obaveze za kamatu prema stranim bankama u stranoj valuti - - - 6Ostale obaveze prema stranim bankama iz poslovnih odnosa udinarima - - - 7.003

Obaveze prema dobavljačima u stranoj valuti - 31.821 - - Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u dinarima po depozitima stranih banaka - - - 244Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u stranoj valuti po depozitima stranih banaka 182 18 1.884 45

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u stranoj valuti po dugoročnim kreditima stranih banaka 34.888 - 60.904

Ukupno pasiva 13.753.001 2.167.377 10.182.715 2.250.614


56

39. Odnosi sa povezanim stranama (nastavak)

Prihodi i rashodi po osnovu odnosa sa povezanim stranama bili su:

Rashodi 2010 2009


Ostalepovezane

strane


Ostalepovezane

strane

Rashodi kamata po osnovu depozita od stranih banaka u dinarima - 85.582Rashodi kamata po osnovu depozita od stranih banaka u stranojvaluti 1.074 21.835 131.412 41.831

Rashodi kamata po osnovu kredita od stranih banaka u stranoj valuti 332.810 - 99.208 -

Rashodi kamata po osnovu depozita u dinarima - 148 - -

Ostali lični rashodi - 6.009 - -

Ukupno 333.884 113.574 230.620 41.831

Negativne kursne razlikeNegativne kursne razlike po osnovu depozita od stranih banaka ustranoj valuti 17.663 359.636 363.524 115.717Negativne kursne razlike po osnovu kredita od stranih banaka ustranoj valuti 1.637.204 - 333.997 -

Ukupno 1.654.867 359.636 697.521 115.717

Prihodi kamata

Prihodi kamata po osnovu depozita od stranih banaka u dinarima 31 - - -

Prihodi kamata po osnovu depozita od stranih banaka u stranoj valuti - 131 1.245 2.206

Prihodi kamata po osnovu kredita stranim banaka u dinarima - 91 - 3.545

Prihodi kamata po osnovu kredita u dinarima - 9.970 - -

Ostali prihodi 480.889 - - -

Ukupno 480.920 10.192 1.245 5.751

Pozitivne kursne razlikePozitivne kursne razlike po osnovu depozita od stranih banaka ustranoj valuti 619 12.608 78.222 24.900Pozitivne kursne razlike po osnovu kredita od stranih banaka ustranoj valuti 456.317 - 67.423 -

Ukupno 456.936 12.608 145.645 24.900

U gore navedenim tabelama prikazana su stanja konta aktive, pasive, vanbilansne aktive i pasive kaoi prihodi i rashodi nastali u transakcijama sa povezanim licima: Marfin Popular Bank, Marfin EgnatiaBank i Marfin Factors and Forfaiters.

U toku 2010. godine matični entitet Marfin Popular Bank postao je vlasnik 97,52% akcijskog kapitala banke (Napomena 36a).

Na dan 31. decembra 2010. godine, Banka je odobrila kredite direktorima i članovima upravnog i izvršnog odbora:

31.12.2010. 31.12.2009.

Krediti direktorima i rukovodstvu

Krediti odobreni u toku godine 23.292 9.657

Otplate u toku godine (695) (8.722)

Prihod od kamate 1.466 2.500

Naplaćena kamata (267) (2.500)

Na kraju godine 36.115 47.884

U toku 2010. i 2009. nije bilo potrebe za rezervisanjima po osnovu kredita datim direktorima.


57

40. Usaglašenost potraživanja i obaveza

Banka je izvršila usklađivanje međusobnih finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza sa dužnicima i poveriocima, u smislu člana 20. stav 1. Zakona o računovodstvu i reviziji.

Banka nema neusaglašenih potraživanja ili obaveza koje treba obelodaniti u Napomenama uzfinansijske izveštaje za 2010. godinu, u smislu člana 20. stav 4. Zakona o računovodstvu i reviziji.

41. Analiza poslovanja po segmentima

Banka vrši nadzor nad kretanjima sredstava i obaveza, i generiše prihode i rashode po poslovnimsegmentima, i to po osnovu tri poslovna segmenta:

- Korporativno bankarstvo (sektor za poslove sa privredom) - obuhvata poslovanje sa državnimorganima i privrednim društvima;

- Sektor za poslove sa stanovništvom, obuhvata poslovanje sa fizičkim licima i preduzetnicima; - Finansijsko tržište, obzhvata investiciono bankarstvo, međubankarske odnose, poslovanje sa

međunarodnim finansijskim institucijama.

Ostale delatnosti Banke odnose se na usluge i aktivnosti koje ne predstavlja poseban segmentposlovanja za svrhe izveštavanja.

Osnov za segmentaciju je interna struktura Banke po centrima koji generišu vrednosti, dopunjenaorganizacionim delovima koji se mogu svrstati u tri osnovna segmenta.

Rezultati segmenata za godinu koja se završila 31. decembra 2010:

KorporativnoBankarstvo

Sektor zaposlove sa

stanovništvomInvesticionobankarstvo

Ostaledelatnosti

Ukupno

Ukupan prihod segmenta 2.812.947.102 277.571.478 (1.293.421.096) 4.776.376 1.801.873.860

Prihod od eksternih klijenata 2.332.058.460 277.081.746 (1.293.972.730) - 1.315.167.476

Prihod od ostalih segmenata 480.888.642 489.732 551.634 4.776.376 486.706.383

Ispravka vrednosi i obezvređenje 113.637.624 (163.327.187) 43.190 - (49.646.373)

Administrativni troškovi (46.475.046) (586.991.864) (41.626.500) (830.246.251) (1.505.339.661)

Amortizacija (240.406) (71.293.359) (446.368) (59.750.319) (131.730.451)

Dobit pre oporezivanja 2.879.869.274 (544.040.932) (1.335.450.774) (885.220.194) 115.157.375

Porez na dobit - - - (102.335) (102.335)

Neto prihod za godinu 2.879.869.274 (544.040.932) (1.335.450.774) (885.322.529) 115.055.040

Većinski udeli -

Manjinski udeli -

Sredstva 15.744.218.630 3.548.435.569 6.401.091.981 1.300.859.882 26.994.606.062

Obaveze 1.269.211.804 3.003.244.523 15.940.622.590 480.798.384 20.693.877.301

Documents

MARFIN BANK A.D. BEOGRAD FINANSIJSKI IZVE TAJI ZA … · MSFI 9 „Finansijski instrumenti“ (stupa na snagu od 1. januara 2013. godine) IFRIC tumačenje 14 MRS 19 (izmene) „-