Marina Seminar Ski

UNIVERZITET U BEOGADU BEOGRADSKA POSLOVNA KOLA

SEMINARSKI RAD

PONUDA PREDUZEA,TROKOVI, PRIHODI I MAKSIMIRANJE PROFITA

PROFESOR: dr RADOVAN TOMI

STUDENT: MILOVANOVI MARINA 1B1/0006/09

PONUDA PREDUZEA, TROKOVI, PRIHODI I MAKSIMIRANJE PROFITA

2

Beograd, decembar, 2009. SA D R A J

PONUDA PREDUZEA, PROFIT I ORGANIZACIONE FORME POSLOVANJA (TRGOVINA, PARTNERSTVO I KOMPANIJE)............... 2 RAUNOVODSTVENI PRIKAZ TROKOVA, OPORTUNITETNI TROKOVI I SUPERNORMALNI PROFIT ................................................. 4 EKONOMSKA ANALIZA TROKOVA FIKSNI I VARIJABILNI TROKOVI ..................................................................................................... 6 GRANINI TROAK, GRANINI PRIHOD I PROSENI TROKOVI (FIKSNI I VARIJABILNI) ............................................................................. 8 KRIVA GRANINIH TROKOVA I GRANINIH PRIHODA, PROMENE U TROKOVIMA, PRIHODIMA I TRANJI .......................... 13 PROSENI TROKOVI NASPRAM GRANINIH TROKOVA I ODLUKA PREDUZEA U VEZI SA AUTPUTOM U DUGORONOM PERIODU ........................................................................................................ 15 ODLUKA PREDUZEA O IZBORU AUTPUTA U KRATKORONOM PERIODU ....................................................................................................... 17 ODNOS DUGORONIH I KRATKORONIH TROKOVA ..................... 19


3

LITERATURA ................................................................................................ 21

PONUDA PREDUZEA,TROKOVI,PRIHODI I MAKSIMIRANJE PROFITAPoto smo dosad analizirali tranju, okreemo se analizi ponude. Kako firme odluuju da proizvedu i ponude za prodaju? Moe li jedna teorija ponude opisati ponaanje razliitih proizvoaa, od ogromnih kompanija (kao to je naftna industrija NIS), do samozaposlenog prodavca sladoleda na beogradskim ulicama? Za svaki mogui nivo autputa potrebno je da firma izrauna koliko kota proizvodnja tog autputa i koliki je godinji prihod od prodaje, odnosno veliina ostvarenog profita.

PONUDA PREDUZEA, PROFIT I ORGANIZACIONE FORME POSLOVANJA (TRGOVINA, PARTNERSTVO I KOMPANIJE)Godinji prihod od prodaje zavisi od krive tranje sa kojom je firma suoena. Kriva tranje odreuje cenu i godinji prihod koji firma zaradi. Za nau analizu najbitnije je da utvrdimo neto finansijski rezultat poslovanja (profit). 1. Ponuda preduzea i maksimiranje profita. Profiti () predstavljaju razliku izmeu ukupnih prihoda (TR) i ukupnih troskova (TC). Obrazac za izraunavanje profita je: = R - TC S obzirom na to da uvek nastojimo da ostvarimo to vei profit, potrebno je sagledati na koji nain to uraditi. Prvi izvod relacije = TR TC, za maksimiranje profita je: / Q= TR/ Q - TC/ Q= 0, gde je Q jedinica autputa. TR / TC = TC/ Q MR = MC Ovo je osnovno pravilo poslovanja u ekonomiji: marginalni prihod mora biti jednak marginalnom troku. Drugi izvod za maksimiranje profita je: / Q < 0, odsnosno MR / Q - MC / Q < 0, tj. MR / Q < MC / Q .


4

Ova relacija znai da kriva marginalnog troka (MC) mora sei krivu marginalnog prihoda ispod. Osnov teorije ponude svake firme je sticanje to veeg profita.Ispitivanjem kako se godinji prihodi i trokovi menjaju sa krivom proizvodnje i prodaje autputa, firma bira autpute koji maksimiziraju profite. 2. Profit naspram profitabilnosti Mera kojom se profit izraava u odnosu na dugorono investirana sredstva u poslovanje se naziva prinos na investirani kapital (return on capital employed - ROCE) i esto se koristi prilikom ocenjivanja finansijskih performansi jednog preduzea. Prinos na investirani kapital se izraunava na sledei nain:

3.Organizacione forme poslovanja su: samostalne trgovine, partnerstva ili kompanije. Samostalna trgovina je organizaciona forma poslovanja koja je u vlasnitvu pojedinaca. Samosatalni trgovac dobija godinji prihod od poslova i sam snosi gubitke. Ako ne moe da nadoknadi gubitke, onda bankrotira. Ako posao donosi profit, prisvaja ga samostalni trgovac. Novac za proiranje poslovanja se obezbeuje preko trita kapitala. Partnerstvo je zajedniko poslovanje dve ili vie osoba koje zajedniki dele profit i odgovornost za gubitke. Partnerstvo obino ima granicnu odgovornost. Na primer, samostalni trgovci su partneri i lino su odgovorni za gubitke, bez obzira na to koliko su velike firme. Svakom preduzetniku je potreban novac da bi poeo sa poslovanjem i finansirao svoj rast. Firme advokata, lekara ili raunovoa, gde se poslovi oslanjaju na ekspertizu ljudi, zahtevaju relativno malo novca za tu svrhu. Poslovi koji zahtevaju velike prvobitne trokove za opremu, moraju da imaju mnogo vee prvobitne fondove. Kompanija je organizacija kojoj je pravno dozvoljeno da proizvodi i trguje. Vlasnitvo je podeljeno meu akcionarima. Akcionari zarauju prihode na dva naina: 1) kompanija redovno isplauje dividendu, isplaujui akcionarima onaj deo profita koji firma ne eli da reinvestira u poslovanje 2) akcionari mogu da ostvare kapitalnu zaradu (ili gubitke). Ako kupite NIS-ove akcije za 600 svaku, a posle toga menadzment, na osnovu rezultata, donosi odluke da e NIS-ovi profiti i dividende biti neocekivano veliki, biete u mogunosti da prodate akcije za 650 , ostvarujui kapitalnu dobit od 50 . Kompanijski akcionari imaju ograniene mogunosti.


5

Najvie to mogu da izgube je novac koji su potroili kupujui akcije.

RAUNOVODSTVENI PRIKAZ TROKOVA, OPORTUNITETNI I NEPOVRATNI TROKOVI I SUPERNORMALNI PROFITRaunovoa je zaintersovan za praenje godinjih prihoda i plaanje obaveza kompanije. Raunovodstvene metode mogu da navedu menadzere da donesu pograne odluke. U tom smislu, bitan je oportunitetni troak koji predstavlja sumu izgubljenog novca zbog neiskorienja resursa na najbolji mogui nain. Raunovodstveni prikaz trokova ukljuuje sve vrste trokova i na bazi njih se radi kalkulacija. Ti rauni e prikazati da li stvarate ili gubite novac u preduzeu. Da bi smo razumeli raunovodstveni prikaz trokova, neophodno je definisati bilansom stanja koji govori koliko neko preduzee vredi u odreenom vremenskom periodu. Na jednoj strani bilansa je aktiva tj. procena vrednosti imetka, a na drugoj strani pasiva i to: obaveze ( novac ili obveznice koje preduzee duguje) i neto vrednost ( ukupna aktiva minus ukupne obaveze). Ravnotena veza bilansa stanja pokazuje da je ukupna aktiva jednaka ukupnim obavezama plus neto vrednosti vlasnika preduzea. Bilans uspeha ili raun dobitka i gubutka pokazuje prihode od prodaje preduzea u jednoj kalendarskoj godini i trokove kojim su optereene te prodaje, a na kraju profit ili neto dohodak koji ostaje nakon odbijanja svih trokova, odnosno:

Bilans uspeha Hamburger preduzea d.d Neto prodaja nakon odbitka svih diskonta I rabata Minus troak prodate robe: Materijalni trokovi Troak rada Amortizacija Raznovrsni troak poslovanja Prodajni I administrativni trokovi Jednako:Troak prodatih proizvoda Neto vrednost poslovanja Minus:Fiksna kam. Optereenja I dravni I local. Porezi Neto vrednost (profit) pre poreza na profit Minus:Porezi na profit preduzea Neto vrednost(ili profit) nakon poreza 250.000 58.000 90.000 20.000 10.000 14.000 192.000 192.000 58.000 8.500 49.500 15.000 34.500


6

Minus: plaene dividende na obine akcije 14.500 Nepodeljen profit 20.000 Da pogledamo brojke iz bilansa uspeha (na prethodnoj strani). Na desnoj strani, neto prodaja iznosi 250.000 . Ukupni trokovi prodate robe na levoj strani iznose 192.000 . Prema tome, 58.000 predstavlja neto dohodak tj. profit poslovanja. Iz toga se moraju isplatiti kamate i razliiti porezi u visini 8.500 plus 15.000 , da bi posle poreza ostalo 34.500 . Na obine akcije plaeno je 14.500 dividendi, tako da nerasporeena dobit za investiranje iznosi 20.000 . Da zakljuimo: profit je ostatak nakon odbijanja trokova od vrednosti prodaje. 1. Oportunitetni troak i profit. Iz predhodne tabele mogao bi da se uradi izvetaj prihoda, iz koga proizilazi da su profiti 20.000 godinje i zakljuujete da je vaa firma dobra firma. Ovaj zakljucak zanemaruje oportuitetni troak vaeg vremena. Moglo bi da zaradimo 25.000 godinje, radei za nekog drugog preduzetnika. injenica da ste samostalni, kota vas 5.000 godinje, uprkos profitu od 20.000 . Da bismo razumeli situaciju koju trite prua, da bismo vodili ljude prema odreenim poslovima, moramo da iskoristimo ekonomski koncept opotunitetnog troka, a ne raunovodstveni koncept godijih plaanja. 2. Nepovratni trokovi (sunk cost). To su trokovi koji su uinjeni i ne mogu se promeniti. Nepovratni troak je najee oit, ali ako je ve izazvan, treba ga zanemariti pri donoenju ekonomskih odluka. 3. Supernormalni profit i oportunitetni troak. Raunovodstveni profiti ignoriu korienje sopstvenog (suprotno od pozajmljenog) finansijskog kapitala. Ali novac je mogao da bude uloen u banku ili iskorien za kupovinu akcija od drugih firmi. Oportunitetni troak tog novca je deo ekonomskih trokova poslovanja ali ne i njegovih raunovodstvenih trokova. Ako bi mogao da zaradi 10% negde drugde, oportunitetni troak fondova je za 10% vei od uloenog novca. Ako posle smanjenja ovog troka i pravog troka naeg vremena uloenog u firmu i dalje poslujete profitabilno, ekonomisti to nazivaj supernormalni profit. Supernormalni profit je ist ekonomski profit koji sve ekonomske trokove meri pravilno. Supernormalni profiti su istinski indikator vaeg dobrog obavljanja posla, vezivanja vaeg vremena i fondova u posao. Prema tome, preduzea u kojima se stvara prihod koji prevazilazi sve oprtunitetne trokove, ostvaruju supernormalne profite.


7

EKONOMSKA ANALIZA TROKOVA FIKSNI I VARIJABILNI TROKOVI1. Ukupni trokovi (TC). Trokovi su sr poslovnih odluka. Registruju konkurencijske privlanosti. Preduzea moraju briljivo da prate trokove, jer svaka jedinica trokova smanjuje profite preduzea. Takoe su bitni i zato to preduzea donose odluke o proizvodnji i prodaji, na osnovu trokova i cena dobara. Analizu trokova zapoinjemo definisanjem ukupnih trokova, odnosno fiksnih ivarijabilnih trokova. Trokovi su rashodi preduzea koji su neminovnost proizvodnje robe i usluga i mogu se iskazati naturalno i vrednosno, tj. kao utroak inputa: kapitalnih dobara, zemljita i radne snage, ili kao zbir novanih izdataka, namenjenih plaanju utroenih inputa proizvodnje. Pretpostavimo da firma proizvodi pribor za jelo, koji se koristi u domainstvu i restoranima. Neki naini proizvodnje pribora za jelo koriste mnogo radnika, nekoliko maina, a drugi koriste mnogo maina i malo radnika. Firma koja proizvodi pribore za jelo zna razliite tehnike i trokove inputa visinu plata radnika i rente za iznajmljivanje maina. Da bi, maksimirala profit, firma bira najpovoljniji nivo autputa. Menjanje autputa utie na trokove proizvodnje i prihode od prodaje. Veliina trokova i tranje zajedniki odreuje izbor autputa za sve firme koje ele da maksimiraju profit. Firma koja eli da maksimira profit mora da proizvodi izabrani autput po to nioj ceni. Znaaj i uloga trokova u ostvarivanju profita ilustruje tabela koja pokazuje razliite autpute u koloni (1). Kolona (4) najmanji troak proizvodnje svakog autputa. Firma se izlae troku od 55 i ako je autput nula. (1) Koliina proiz. (q) 0 1 2 3 4 5 6 (2) Fiksni troak (FC) () 55 55 55 55 55 55 55 (3) Varijabilni troak (VC) () 0 30 55 75 105 155 225 (4) Ukupni troak (TC) () 55 85 110 130 160 210 280 (5) Cena (P) () 100 90 80 70 60 50 40 (6) Ukupan prihod (TR) () 0 90 160 210 240 250 240 (7) Profit (P) () -55 +5 +50 +80 +80 +40 -40

Tabela: Fiksni, varijabilni, ukupni trokovi, ukupni prihodi i profit Glavni element trokova preduzea su fiksni trokovi (koji se uopte ne menjaju kada se proizvodnja menja) i varijabilni trokovi (koji rastu kada proizvodnja raste). Ukupni trokovi su jednaki zbiru fiksnih i varijabilnih trokova: TC=FC+VC.


8

Razlika izmedju ukupnih prihoda (TR) (koliina q puta cena P) i ukupnoh trokova (TC) predstavlja veliinu profita (). Dodatna proizvodnja prouzrokuje dodatne trokove. Na primer, da bi se proizvele dve jedinice, sveukupni trokovi su 110 , a tri jedinice 130 itd. Rukovodioci preduzea znaju da moraju biti sigurni da plaaju najmanji mogui iznos za neophodne materijale, da koriste najsavremeniju tehniku i da imaju najnie trokove rada. Tabela pokazuje da prihod od autputa zavisi od cene i tranje. Pri niskom autputu, profit je neznatan. Pri autputu veem od 6 kompleta pribora za jelo profit je negativan. Pri sredinjem autputu, firma ostvaruje profit. Najvei profit je 80 nedeljno, pri uatputu od 3 do 4 kompleta. Po ceni od 60 , odnosno 70 za komplet, ukupan prihod je 210 , odnosno 240 . Troak proizvodnje, pravilno izraunat, iznosi 130 , odnosno 160 , ostavljajui profit od 80 nedeljno. Maksimiranje profita nije isto to i maksimiranje rashoda. Prodajom 6 kompleta nedeljno, firma moe da zaradi 240 , ali e je to kotati 280 . Proizvodnja poslednjeg kompleta (estog) je skupa i donosi gubitak. Profitabilnije je proizvoditi manje kompleta pribora za jelo. 2. Fiksni ivarijabilni trokovi. Analizirajui tabelu dolazimo do saznanja da kolone 2 i 3 raslanjuju ukupne trokove preduzea u dve kategorije: a) Ukupne fiksne trokove (fc) b) Ukupne varijabilne trokove (vc) Fiksni trokovi su opti ili reijski trokovi. Sastoje se od stavki, kao to su ugovorena plaanja za iznajmljivanje zgrade i opreme, plaanje kamate na dugove. Ovi trokovi se jo nazivaju trokovi instalisanih kapaciteta. Ova vrsta trokova mora se plaati, ak i ako preduzee ne radi, a nee se promeniti ako se promeni obim proizvodnje, to e rei da ne zavise od obima proizvodnje. Varijabilni ili promenljivi trokovi su oni trokovi koji se menjaju sa promenom obima proizvodnje. Primer varijabilnih ili promenljivih trokova su utroak materijala u proizvodnji pribora za jelo i proizvodni radnici. Po definiciji, varijabilni trokovi (VC) zapoinju u nuli kada je q jednako nuli. To je deo ukupnih trokova koji rastu sa porastom proizvodnje. Fiksni trokovi (FC) su konstatni i ostaju isti (55 ), za svaki obim proizvodnje, dok se varijabilni trokovi (VC) menjaju sa promenom obima proizvodnje. Po definisanju fiksnih i varijabilnih trokova, dobijaju se ukupni trokovi: TC = FC + VC


9

GRANINI TROAK, GRANINI PRIHOD I PROSENI TROKOVI (FIKSNI I VARIJABILNI)

1. Granini-marginalni troak Pretpostavimo da firma proizvodi 3 kompleta i razmilja da proizvede 4 kompleta. To poveava ukupan troak sa 130 na 160. Prihod raste sa 210 na 240. Poveanjem autputa sa 3 na 4 kompleta daje vie prihoda nego troka. Profit raste za 80. Ovaj pristup kako jedna dodatna jedinica autputa utie na profit, fukusira se na granini troak i granini prihod proizvodnje dodatne jedinice. Granini troak je porast ukupnim trokovima, kada autput raste za jednu jedinicu. Granini prihod je porast u ukupnom prihodu kada autput raste za jednu jedinicu. Ako je granini prihod vei od graninog troka, firma treba da povea autput. Proizvodnja i prodaja dodatne jedinice dodaje vie ukupnom prihodu nego ukupnom troku poveavajui i ukupan profit. Ako je granini troak vei od graninog prihoda, dodatna jedinica autputa smanjuje ukupan profit. Zato je granini troak sa porastom autputa prvobitno visok, zatim opada i onda ponovo raste? Odgovor se nalazi u razliitim tehnikama proizvodnje. Sa porastom autputa, koriste se savremenije maine, proizvodei jeftino dodatni autput. Kako autput i dalje raste, pojavljuje se problem rukovoenjem velikom firmom. Rastui autput postaje potekoa i granini troak raste, a prisutan je i zakon o opadajuim prinosima. Prema tome, granini trokovi predstavljaju poveanje ukupnih trokova, uslovljenih proizvodnjom dodatne jedinice proizvoda. im znamo ukupni troak, lako je izraunati granini troak. Da bismo izraunali SMC pete jedinice,odbijamo ukupni troak 4 jedinice od ukupnog troka 5 jedinica.


10

a)

Ukupni troak

b)

Granini marginalni troak

Veza izmeu ukupnog i graninog troka Slika pokazuje podatke iz predhodne tabele. Granini troak na panou b izraunat je kao dodatni troak poveanja proizvodnje za jednu jedinicu proizvoda na panou a. Prema tome, da bismo iznali SMC proizvodnje pete jedinice, dobijamo 160 od 210 i dobijamo SMC 50. Kroz tacke STC-a ( na panelu a) povuena je kriva ukupnih trokova, a kriva SMC-a (na panelu b) povezuje diskontinuirane pravougaonike graninih marginalnih trokova. 2.Proseni trokovi (fiksni i varijabilni) Proseni troak jednak je koliniku ukupnih trokova i koliini proizvodnje. AC = TC / q Proseni fiksni i varijabilni trokovi (AFC i AVC) se definiu slino kao fiksni i varijabilni trokovi, ali u odnosu na obim proizvodnje (q). Proseni fiksni (AFC) su fiksni trokovi (FC) podeljeni sa kolinikom (q). Proseni varijabilni trokovi (AVC) jednaki su varijabilnim trokovima, podeljenim sa proizvodnjom (q), odnosno AVC=VC/q. Prosene trokove prikazuje slika pano b (na sledecoj strani). Na slici je uoljivo da rastua kriva SMC see taku minimuma krive SATC u taki M. Znai da SATC moraju opadati kada je SMC ispod SATC. Ako su SMC ispod SATC, tada poslednje proizvedena jedinica kota manje od prosenih trokova svih predhodno proizvedenih jedinica. Uoljivo je da su na krivoj tri


11

jedinice SMC ispod SATC i zbog toga SATC opada. Tano za etiri jedinice SATC je jednak SMC. Iznad etiri jedinice SMC je iznad SATC i postepeno poveava SATC. a) b)

Sve krive trokova mogu se izvesti iz krivih ukupnih trokova Ukupni trokovi sastoje se od fiksnih I varijabilnih trokova. Kriva graninih trokova najpre opada a potom raste.


12

3. Granini prihod Granini prihod predstavlja dodatni ukupni prihod, kada je dodatna jedinica autputa proizvedena i prodata.


13

Tabela: Koliine, cene, ukupni prihod, marginalni prihod, marginalni troak i odluke o poveanju ili smanjenje autputa Poveanjem autputa smanjuju se marginalni prihodi (kolona 4) a poveavaju marginalni trokovi (kolona 5). Tako su pri proizvodnji 4 jedinice autputa SMR = SMC. U proizvodnji 5 i 6 jedinice autputa, marginalni prihodi su negativna veliina.

Granini prihod (MR): MR predstavlja dodatni ukupni prihod,kada se dodatna jedinica autputa proizvede i proda. Konstantno opada sa porastom autputa i posle 5 jedinice postaje negativan. Ukupni prihod i granini prihod zavise od krive tranje za proizvodima i uslugama firme. Vidljivo je da granini prihod konstantno opada sa porastom autputa. Pri proizvodnji pet kompleta, granini prihod je -10. Da bismo sasvim razumeli kako se granini prihod menja u odnosu na autput, moramo probati dva razliita efekta. GRANINI PRIHOD = Dodatni prihod od proizvodnje i prodaje jedne dodatne jedinice autputa = Cena po kojoj je prodata poslednja jedinica autputa Prihod koji je izgubljen prodajom postojeih jedinica po nioj ceni


14

Prodaja dodatne jedinice autputa po nioj ceni je prvi factor koji utie na granini prihod. Firma smanjuje cenu da bi prodala dodatnu jedinicu autputa, po kojoj su sve ranije jedinice autputa mogle biti prodate. Ovaj efekat smanjuje prihod. Granini prihod konstantno opada iz dva razloga: I. Zbog pada krive tranje, dodatna jedinica mora biti prodata po nioj ceni. II. Sukcesivno snienje cena smanjuje prihod zaraen od postojee jedinice autputa, a pri veem autputu postoji vie postojein jedinica pri kojima se prihod gubi kada cene i dalje opadaju. Oblik krive graninih prihoda reflektuje oblik krive tranje firme. Kombinacijom graninog troka i graninog prihoda ispituje se autput koji maksimira profite preduzea. Ako marginalni prihodi prevazilaze marginalne trokove, poveanje jedne jedinice autputa poveae profit. Iz toga zakljuujemo da firme koje maksimiraju svije profite, trebalo bi da poveaju autpute onoliko koliko granini prihod prevazilazi granini troak. Ovo pravilo upuuje firmu na najbolji pozitivni nivo autputa.

KRIVA GRANINIH TROKOVA I GRANINIH PRIHODA, PROMENE U TROKOVIMA, PRIHODIMA I TRANJI1. Kriva graninih trokova i graninih prihoda. Fabrika Zastava moe prikazati da je prodala 75 automobila nedeljno, ili 18,75 automobila za osam dana. Iz ovoga proistie da moemo lake i jednostavnije nacrtati raspored graninog troka i graninog prihoda.


15

Prikaz graninog troka i graninog prihoda koji odreuju veliinu autputa: Profiti su maksimirani u taki E, kada su marginalni trokovi (MC) jednaki marginalnim prihodima (MR), kao to je prikazano. Iz prikaza se vidi da se maksimalni profiti ostvaruju kada je MR=MC, pri autputu od etri jedinice, tj.Q1. Kod manjih autputa levo od Q1, MR prevazilazi MC i proirenje proizvodnje poveava profite, odnosno smanjuje gubitke, prikazano i strelicama udesno, od 0 do Q1. Desno od Q1, MC prevazilazi MR. Proirenje proizvodnje uslovnjava vee trokove od prihoda, prikazano srelicama ulevo prema Q1. Ovakve analize pomau firmi da ostane u poloaju rentabilnog poslovanja. U taki Q1, marginalni prihod MR je jednak marginalnom troku MC. Iz toga moemo zakljuiti: ako je profit vei od nule proizvodi se autput, a ako nije odustaje se od proizvodnje. 2. Promene u trokovima. Predpostavljamo da se firma suoava sa porastom cena uvoznih sirovina i repromaterijala. Za svaki autput, granini troak je vii nego ranije to predstavlja pomeranje trokova nagore iz poloaja SMC u SMC. U tom sluaju taka ravnotee MR = SMC je taka E. Vii troak smanjuje profit I autput sa Q1=4 na Q2=3 (pano a). Na panou b prihodi se poveavaju, jer je poveana produktivnost rada, te se kriva MR pomera navie, iz MR u MR, a to u preseku sa SMC stvara novu taku E. Tako se optimalni nivo firminih autputa pomera sa Q1=3 u Q3=4.


16

a)

b)

Vea tranja, vea prodaja (Q*P) daje vie prihoda, odnosno profita, kao rezultat proirene proizvodnje Q1 i Q3. Preduzee bira autpute koji maksimiraju profite, tj. kada je granini troak jednak graninom prihodu.

PROSENI TROKOVI NASPRAM GRANINIH TROKOVA I ODLUKA PREDUZEA U VEZI SA AUTPUTOM U DUGORONOM PERIODU1. Dugoroni proseni trokovi (LAC) i dugoroni marginalni trokovi (LMC)


17

Prikaz krive dugoronih prosenih i marginalnih trokova. Taka E predstavlja minimalne trokove za dati nivo autputa, tj. kada su LMC = LAC. Iz ovoga uoavamo dve injenice: dugoroni proseni trokovi (LAC) opadaju kada su dugoroni marginalni trokovi (LMC) manji od LAC (polje B), odnosno rastu kada su LMC vei od LAC(polje D). dugoroni proseni trokovi su minimalni pri autputu gde se LAC i LMC ukrtaju, (taka E) Kada su dugoroni granini trokovi jednaki dugoronim prosenim trokovima, proizvodnja dodatne jedinice proizvoda ne menja prosene trokove. Vane relacije u dosadanjoj analizi su: A. LMCLAC,proseni trokovi imaju trend rasta (desno od take E) C. LMC=LAC,proseni trokovi su minimalni (u taki E) 2. Odluka preduzea povodom dugoronog autputa Ukupni profit je prosean profit po jedinici autputa, pomnoen ukupnim autputom.Ukupni profit je pozitivan samo onda kada je prosean profit pozitivan. Prosean profit je granini prihod, smanjen za granini troak. Granini ili proseni prihod je cena po kojoj se svaka jedinica autputa proda. Prema tome, ako dugoroni proseni troak u taki E premauje cenu po kojoj je autput Q1 prodat, preduzee je na


18

gubitku u duzem periodu i trebalo bi da prestane da radi. Ako su LAC jednaki ceni, pri datom nivou autputa, firma postie prelomnu taku rentabilnosti u duem periodu, odnosno prag rentabilnosti ili mrtva taka, u kojoj su ukupni trokovi (TC) jednaki ukupnim prihodima(TR). Ako je cena iznad LAC, pri datom nivou autputa, firma u dugoronom periodu posluje profitabilno i ostaje u poslovanju.

Prikaz dijagrama: Dugorone odluke preduzea u vezi sa autputom. Dugorono, firma bira nivo autputa za taku B, gde je LMC=MR. Potom proverava da li stvara gubitke za dati nivo autputa (Q1). Ako je cena jednaka ili vea od LAC1, dugorono proseni trokovi odgovaraju autputu Q1, firma ne stvara gubitke i ostaje u poslu. Ako je cena manja od LAC1, firmina odluka dugoronog autputa bie nula - firma se zatvara.

ODLUKA PREDUZEA O IZBORU AUTPUTA U KRATKORONOM PERIODUKratkoroni granini troak (SMC je dodatno troak proizvodnje dodatne jedinice autputa u kraem periodu, dok neki inputi ostaju konstantni) izjednaava se sa graninim


19

prihodom (MR), da bi se odredio autput Q1, koji maksimira profite, odnosno smanjuje gubitke.Preduzee zatim odluuje da li da proizvodi ili ne u kraem periodu. Profit je pozitivan pri proizvodnji autputa Q1, ako cena P po kojoj se autput prodaje pokriva i prevazilazi ukupne prosene trokove (SATC1).

Prikaz grafikona: Odluka preduzea o izboru autputa u kratkoronom periodu. Preduzee polazi od autputa Q1, gde su MR=SMC. Zatim proverava da li da uopte proizvodi. Ako je cena P iznad SATC1 (nivo kratkoronog prosenog ukupnog troka), firma proizvodi Q1 sa profitom (podruje A). Ako je cena P izmeu SATC1 i SAVC1 firma delimino pokriva fiksne trokove (povrina B). Iako se gubi novac, firma nastavlja da proizvodi Q1. Samo ako je cena P manja od SAVC1 firma bi proizvodila nula Q (podruje C). Po tim cenama firma ne pokriva ak ni varijabilne trokove. Ako pretpostavimo da je cena P manja od SATC1, preduzee gubi novac, zato to cena P ne pokriva trokove. Preduzee se zatvara ako u duem periodu nastavi da gubi novac. U kraem periodu, iako je autput preduzea nula, preduzee moe i mora da nadoknadi svoje fiksne trokove. Jednostavno, preduzee mora da zna da li su gubici vei pri proizvodnji Q1, ili ako uopte ne proizvodi. Ako prihodi od proizvedene i prodate robe i usluga prevazilaze varijabilne trokove, preduzee zarauje neto vie. To znai da preduzee proizvodi Q1 ako P prevazilazi SAVC1. Ako ne, preduzee ne proizvodi. Granini uslovi Provera da li proizvodi Kratkorono Izbor autputa kod koga je Proizvoditi ovaj autput ako je MR=SMC P>SATC. U suprotnom proizvod je 0 Dugorono Izbor autputa kod koga je Proizvoditi ovaj autput ako je MR=LMC P>LAC. U suprotnom proizvod je 0


20

Tabela: Odluke preduzea o izboru autputa, kratkorono i dugorono Za jedan i drugi period je bitno da je prodajna cena ( P) vea od kratkoronih prosenih ukupnih trokova (SATC), odnosno dugorono prosenih trokova (LAC).

TROSKOVI

TEHN., TROS.ANG. INPUTA KRIVA TC KRATK- DUGOR AC kradug AR

PRIHODI KRIVA TRAZNJE

MC

Proveriti proizvodkrat zatvoriti-dugo.

MR

ODLUKA O NIVOU AUTPUTA Slika: Odluka preduzea o izboru nivoa autputa potpuna teorija ponude Slika pokazuje analizu ovog poglavlja u dva pravca. Prvo, krive kratkoronih i dugoronih trokova i odlike o autputu. Drugo, preduzee polazi od ukupnih trokova (krive) kako bi izabrao najpovoljniji odnos trokova i prihoda za svaki nivo autputa koji donosi maksimalni profit.


21

ODNOS DUGORONOH I KRATKORONIH TROKOVA

Dugoroni troak i konstantni prinos na obim Kriva dugoronog prosenog ukupnog troka (LATC), koja je identina krivoj dugoronog graninog troka (LMC) je ovojnica krivih kratkoronih prosenih trokova (prikazani sa SATC1, SATC2 i SATC3). Uz konstantne prinose na obim, kriva dugoronih prosenih ukupnih trokova se sastoji od taaka minimalnih krivih kratkoronih prosenih ukupnih trokova.


22

Dugorona kriva prosenog troka sa ekonomijom i dezekonomijom obima Kriva dugoronog prosenog troka (LATC) je ovojnica (okruuje) krive kratkoronih prosenih trokova (od SAC1 do SAC9). Pretpostavimo da je instalisani kapacitet maina fiksan u kratkom roku. Za svaki instalisani kapacitet maina prikazana je kriva SAC. Meutim, u dugom roku, varijabilan je svaki kapacitet maina, pa ak i veliina fabrike. Da bismo izveli krivu LATC, pri svakom nivou autputa biramo kapacitet maina (K) koji daje najnii SAC po datom nivou autputa. Tako dolazimo do taaka A, B, C, D, E, F, G, H i I koje se nalaze na krivoj LATC. Vidljivo je da LATC kriva ne prolazi kroz najniu taku ni na jednoj krivoj SAC. Stoga SAC kriva pokazuje minimalni proseni troak proizvodnje datog nivoa autputa kada se svi faktori mogu menjati, a ne i minimalni proseni troak pri kome data fabrika moe da proizvodi.


23

LITERATURA:Knjiga: ironi, prof. dr J.dnak, prof. dr R.Tomi, , Beograd, 2007.

Documents

Marina Seminar Ski