11Septembar 2019. Poruke

www.serbianmirror.com

12. avgust @ICOM PROTIV SVOG NARODABanja VRUJCI kod Mionice je lepo selo sa blagotvornom

toplom vodom, ali je ujedno i logor za najdra`e goste - penzionere. Okobazena je postavljena BODLJIKAVA `ica da penzioneri ne pobegnuposle isteka va`enja vau~era ili da ~uva kupa~e od me{tana. Hotel, vlas-nik bazena je jedini u Evropi koji ima BODLJIKAVU @ICU i svo-jevrsni logor za turiste. Ulaznica za bazen je ina~e 400 dinara.

Banja Vrujci je izgubila dra` prirodnog odmarali{ta, jer je sem hotela iobli`njeg konaka, kao i crkve, sve zaraslo u travuljinu. Sme}e je svuda po selu, naro~itosubotom i nedeljom. Najru`niji je uru{eni kompleks stare fabrike "Voda, voda". I dokse u selu na tri bazena ulaznice pla}aju 300, 400, 500 i hiljadu dinara, neki ljudibesplatno uzimaju sa seoske ~esme banjsku vodu u stotinama kanistera i voze zaBeograd, gde je preprodaju kao lek za reumu i bolesti ko`e.

Za{to se ta voda za pi}e ne prodaje i obezbedi prihod za Banju Vrujci?O~igledno je da vlast iz op{tine Mionica ne vodi dovoljno ra~una o ovoj banji.

Kada penzionerima isteknu vau~eri i turisti odu, Banja Vrujci }e biti prazna i dosad-na. @ao mi je {to tako uni{tavamo jo{ jedno nekada divno mesto.

MARKOVI KONACI

www.lopusina.com

Nekoliko godina kasnije, nakonzavr{etka prvog razreda srednje {kole otac jedelegiran za predstavnika Centrokopa uVar{avi. Opet mene, najve}eg buntovnika idor}olskog mangup~i}a, koji nije prihvataonikakvu vrstu strogo}e i discipline stavi{e urusku srednju {kolu. Na Dor}olu sam zavr{ioprvi srednje Drvno-preradjiva~ke.Nezvani~ni naziv Drvne je bio “MaliTeksas“, jer su u nju i{li najve}i dor}olskimangupi, tj. mi, iz donjeg kraja, koji smoi{li u O[ “Bra}a Baruh“ i oni iznadDu{anove, koji su pohadjali “Peru Agu“,sreli smo se u Drvnoj. ,,Bubalice”, kako smozvali ove koji su imali dobre ocene i primer-no vladanje, posle osnovne su oti{li u Prvubeogradsku gimnaziju. U Drvnoj smo bilitoliko nesta{ni da u~itelji jednostavno nisuznali {ta }e s nama, a ja sam, opet bioglavni ’aramba{a. I, kako sad ja, tako bun-tovan, neukrotiv i neprilagodjen da prihva-tim svu tu komunisti~ku disciplinu kakva jevladala u ruskoj {koli u Var{avi 1984, zavreme Hladnog rata?

Prvog dana {kole stojim u hodnikui ~ekam da me direktor pozove na razgov-or. Ne znam ni da beknem na ruskom. Samnom je bila Sa{a Uzelac, moja vr{njakin-ja, }erka }aletovog kolege, koja je ve} god-inama pohadjala rusku {kolu. Pozvali su jeda prevodi. Gledam uredno pod{i{aneu~enike u teget odelima i kravatama iu~enice, obu~ene u braon-bele haljine.U~itelji prolaze pored mene i gledaju mekao da sam pao s Marsa. Sa du`om kosomi plavim pramenovima, ala Djuran Djuran,mindju{om na levom uhu inovoromanti~arskim autfitom, nikako senisam uklapao u ambijent.

Napokon me primi{e u “Srednju{kolu pri ambasadi SSSR“, u deseti razred.Ina~e, ruska {kola ima samo dva razredasrednje. Spojena je sa osnovnom, pa se zatoprvi srednje zove deveti, a drugi je deseti.Nema ~etiri razreda kao kod nas. Prva trimeseca su se u~itelji trudili svim silama dame disciplinuju, teraju}i me da se o{i{am inosim uniformu (teget odelo i kravatu). Sobzirom na to da im nije uspelo, posle prvogtromese~ja su me za kaznu vratili u devetirazred. Tada sam sebi rekao da je to jo{bolje. “Sad imam dve godine pre fakultetada `ivim pod punim gasom.“

Veoma brzo sam stekao velikodru{tvo i popularnost. U mom razredu jebilo nekoliko stranaca iz Isto~ne Evrope,~etiri Beogradjanke ~iji su o~evi takodje bilipredstavnici na{ih firmi u Var{avi, a ostalidjaci su bili iz Rusije i ostalih republikabiv{eg SSSR-a. Za mesec dana sam nau~ioi ruski i poljski. Gledao sam kako ruskiu~enici sa ponosom pola`u komsomolskuzakletvu i postaju komsomolci, {to mu dodjene{to kao mladi komunisti. Prilikomdru`enja s njima poku{avao sam da imobjasnim da je to ispiranje mozga u slu`biideolo{ke diktature. Bilo mi je nepojmljivoda u~iteljica iz biologije citira Lenjina.Rekao sam joj: “Molim vas, objasnite mikakve veze je Lenjin imao s biologijom, ipo ~emu je on to bio stru~njak iz te oblasti,pa zaslu`uje da bude citiran.“ Gledali su meu neverici. Neki u~itelji su me iz besa zvali“kapitalista“, {to ja nisam bio. Samo sam

poku{avao da im otvorim o~i. [to su u~iteljibili stro`i prema meni, to sam ja bio prob-lemati~niji. Jednom prilikom sam na kipuLenjina, koji je stajao na drugom spratu{kole, nacrtao hipi znak na ~elu, stavio muhipi traku na glavu, a u usta ubacio cigare-tu, da izgleda kao d`oint. Kad god smoimali ~asove iz istorije, propagirali su nammarksisti~ko-lenjinovsku ideologiju. ^estosam nagovarao Ruse da be`e sa mnom s tih~asova. S obzirom na to da je otac mogdruga bio novinar ruske “Pravde“, dobijao jeinformacije iz sovjetske ambasade da smo,nekoliko u~enika i ja dok smo be`ali s~asova, bivali pra}eni od strane sovjetskeslu`be. Ve} sam i kod Sovjeta stekao statusdisidenta, a imao sam samo 16 godina.Nekoliko puta su bili doneli odluku da meizbace iz {kole, ali svaki put je jugosloven-ski konzul Jeremi} pretio diplomatskomprotestnom notom (tada je Jugoslavija ipakimala neku reputaciju u svetu), pa se svezavr{avalo ukorom.

Kada se desio ^ernobilj, krajemaprila 1986, otac mog druga, novinar“Pravde“ je za to saznao nekoliko dana prenego {to je to bilo objavljeno. Sovjetskavlast je bila zata{kala incident, a [vedjani suotkrili i objavili vest tri dana kasnije. I tadasam Rusima obja{njavao da `ive u diktaturikoja im pere mozgove, i navodiozata{kavanje nuklearne katastrofe kao dokazdiktature. Nije bilo {anse da shvate.

Iako nesta{an i neukrotiv, mnogimu~iteljima sam bio simpati~an, tako da meniko nije oborio na maturskom ispitu. Nekeu~iteljice su specijalno tra`ile da se samnom slikaju. Na dodeli diploma, od {ezde-set u~enika, ja sam poslednji dobio diplomu.Dok je direktor delio diplome i prozivaodjake na binu da im ih uru~i, moji roditeljisu bili crveni od stida. Ve} su mislili da sampao i da ne}u dobiti diplomu. Kad sam jekao poslednji ipak dobio, usledile su ovaci-je i gromoglasan aplauz.

Do{lo je vreme da se uozbiljim.^im sam zavr{io sovjetsku {kolu,

upisao sam veoma presti`an fakultet uVar{avi, i bio medju najboljim studentima.^uo sam da je direktor {kole govorio dasam toliko uspe{an student zato {to su oniod mene napravili ~oveka, a da sam preruske {kole bio beznade`an slu~aj.

Nakon {to sam zavr{io fakultet imagistrirao u Var{avi, preselio sam se uAmeriku i uverio se da demokratija ne pos-toji. Tu re~ neoliberalni kapitalizam koristisamo kao ideolo{ku frazu, pod ~ijim pla{tompoliti~ari peru mozgove masama, ubedjuju}iih da sve rade za njihovo dobro, uklju~uju}ii kreiranje ratova zarad profita.

Nekako sam u svim tim diktatura-ma ostao svoj. I u neoliberalnom kapitaliz-mu sam poku{avao da objasnim ljudima daih mediji la`u i ispiraju im mozgove, ali sobzirom na to da takve ~esto optu`uju da suteoreti~ari zavere, digao sam ruke od toga.Jedini na~in da ~ovek sebe za{titi je da {tomanje zavisi od sistema.

Danas mlade ljude malo {ta zani-ma. Dru{tvene mre`e, selfiji, virtuelnodru`enje, plitke teme, rijaliti programi… Nebih menjao moju mladost u komunizmu zanjihovu u neoliberalizmu.

12 Septembar 2019.Nekad i sad

Upro{losti, bila je kratkakrivudava ulica kojom jetekao Bibijin potok, pot-

puno neugledna, naseljena veselimciganskim porodicama u svega 14ku}ica, koji su dali ime potoku ponjihovom bo`anstvu Spasa. Prvegradjevine su nikle oko 1717.godine, da bi Cigan mahala “[i}anmala“ 1872. godine zvani~nopostala Skadarska ulica. Samonekoliko godina kasnije uSkadarskoj je bilo stotinjak ku}a,industrijski kompleks “Malapivara“, dvadesetak bunara iSkadarska ~esma. Tako je bilo doprve urbanizacije grada 1870.godine, kada po~inje da dobijaobrise dana{njeg izgleda. Tada{nji”krem“ Beograda se skupljao ukafani “Dardaneli“, na mestudana{njeg Narodnog muzeja, kojaje sru{ena 1901. godine, boemskaKafana pozori{na preko putapozori{ta i kafana “Sr~ka“ namestu dana{njeg hotela Moskva.Ru{enjem kafane “Dardaneli“,Skadarlija postaje boemska ~etvrt,tako da su se boemi preselili udoju~e neuglednu ulicu, u to vremezahvaljuju}i ~i~a Iliji Stanojevi}u i@anki Stoki}, glumcima koji sudali taj ton isti~u}i rasko{ boem-skog `ivota od kafane do kafane.Svaki od na{ih velikana imao jesvoju kafanu, Vuk Karad`i} svoju,Branislav Nu{i}, Mika Alas...Krajem 19. veka otvorene su tada~uvene kafane “Bumskeler“, “VukKarad`i}“, “Zlatan bokal“, “Milo{Obili}“ i “Bandist“ i najpoznatijebeogradske kafane “Tri {e{ira“ i“Dva jelena“. U Skadarskoj 1909.godine i okolnim ulicama bilo je14 kafana, kada je u gradu `ivelooko 90.000 stanovnika. Mnogekafane su nestale, a medju njimapopularne “Esnafska kafana“, “VukKarad`i}“, “Zlatan bokal“ (najpoz-natiji stalni gost – Djura Jak{i}). Ukafanu “Bumskeler“ 1929. godinesvratila je i D`ozefina Beker kojaje Beograd zapamtila i po ukusnim}evapima. Bumsov podrumnaj~e{}e je pose}ivao Tin Ujevi},skadarlijski kralj. Do sredine 20.veka prestale su sa radom i poznatekafane “Bandist“ i “Filipovapivara“, ~iji je redovan gost bioBora Stankovi}. Mnoge poznateli~nosti stanovale su u Skadarliji ili

blizu nje, a medju njima knji`evni-ci Djura Jak{i}, Jovan Jovanovi}Zmaj, Antun Gustav Mato{, BoraStankovi}, Branislav Nu{i},Dragomir Brzak, bra}a Vojislav i@arko Ili}, glumci MiloradGavrilovi}, ~i~a Ilija Stanojevi},Dobrica Milutinovi}, MilkaGrgureva, @anka Stoki} i drugi.

Na ulazu u Skadarlijukrajem 19. veka nalazila se kafana“Pa{onin bulevar“. Pored ba{teimala je i veliku salu za igranke isvadbe, koja je predstavljala prvibeogradski mjuzik hol, gde su oko1908. godine na tom mestu

odr`ane prve predstave beogradskeopere. Posle ga{enja opere, naistom mestu otvoren je bioskopkoji se od 1928. godine zove“Balkan“. Dolazili su ljudirazli~itog obrazovanja, razli~itihzanimanja kojima je osnovna kate-gorija bila kafana.

Kafane su ve} vekovimakod Srba mesta gde se tuguje,raduje, sklapa posao ili jednos-tavno `ivi boemskim `ivotom!

Skadarlija ima jo{ jedanistorijski zna~aj, a to je i danaspoznato ime, a to je Bajloni koji jeodustao od svog puta za Amerikui napravio prvu pivaru, koja idanas postoji. O tome svedo~epivara i podzemni prostori gde se~uvalo pivo, dva bunara od po300m koji su kori{}eni za pivoispod ovog lokaliteta.

Ako je Pariz prestonicasveta, Monmartr je prestonicaPariza; ako je Beograd raskrsni-

ca svetskih puteva, Skadarlija jenjegova du{a.

Kosta Dimitrijevi}

Sedamdesetih godinaSkadarlija se “pobratimila“ sapariskom boemskom ~etvrtiMonmartr. Posle sredjivanja, uSkadarskoj su bili kraljicaElizabeta, {panski kralj HuanKarlos i kraljica Sofija, D`ord`Bu{ stariji, Vili Brant, MargaretTa~er, Alberto Moravija, SandroPertini, Djina Lolobridjida, BertLankaster.

Skadarlija 1966.godine

postaje pe{a~ka zona vra}ena jekaldrma, fenjeri i kandelabri,dogradjene su kafane “Tri {e{ira“,“Dva jelena“ i “Skadarlija“.Preuredjene su “Ima dana“,“Zlatan bokal“ i “Dva bela golu-

ba“. Postavljeno je nekolikospomenika koji se}aju na pro{lavremena:

Spomenik Djuri Jak{i}u

je simbol Skadarlije, a postavljenje 1990. godine ispred broja 34, tj.Ku}e Djure Jak{i}a. Bronzanispomenik delo je vajara JovanaSoldatovi}a.

Spomenik skadarlijskomdobo{aru je u ba{ti kafane “Imadana“ od 1990. godine. Delo TomaSerafimovskog je postavljeno u znakse}anja na glumca Radeta [obotu.

Spomenik putuju}emglumcu, u ~ast Joakima Vuji}a,izradio je vajar Jovo Petijevi}, aod 1989. nalazi se na ugluSkadarske i Gospodar Jevremove.

Nova Skadarlijska ~esma,

delo vajarke Milice Ribnikar,podignuta je 1966. godine. Naraskr{}u Zetske i Skadarske sesvake godine podizanjem zastaveSkadarlije otvara letnja sezona.

Sebilj ~esma na dnu

Skadarlije replika je Sebilj ~esme uBa{~ar{iji, koju je Sarajevo pok-lonilo Beogradu 1989. godine.

Skadarliju tokom letnje

sezone poseti 20.000 ljudi, a neka-da{nju atmosferu svakog petkado~aravaju glumci odeveni u grad-janske kostime s po~etka 20. vekaMilan Milosavljevi} u uloziBranislava Nu{i}a, Milan Tubi} uulozi Djure Jak{i}a, Du{icaNovakovi} u ulozi @anke Stoki},LJiljana Jak{i} u ulozi Skadarlijskedame, Bojan Hli{i} u ulozi skadar-lijskog dobo{ara, dok orkestarizvodi popularne muzi~ke numere.

Uz izvrsne ukusedoma}ih jedinstvenih specijaliteta idobrog vina, ~uju se pesme iz svakekafane i u takvoj atmosferi prosto jenemogu}e ne zapevati svoju omil-jenu pesmu, a svi je imamo!

Du{a Beograda uSkadarliji, ma koliko bilaizlo`ena razli~itim uticajima krozvreme, ostaje slovenska i zamnoge te{ko razumljiva, sve dokje ne upoznaju!

A ako niste u Beograduve} u ^ikagu va{ list OGLEDALO}e Vam na svojoj 18-oj godi{njicido~arati boemsku Skadarliju svo-jim glumcima, muzi~arima ipeva~ima uz SKADARLIJSKU[E[IRIJADU.

Rezervi{ite 28 septembari dodjite u restoran MADINI-VERANDA, da zajedno proslavi-mo i preselimo se u neka davnalep{a vremena kroz pesmu i {aluuz srpske specijalitete, do`ivite duhSkadarlije iz pro{lih vremena i dasvi zajedno zapevamo;

"Jo{ litar jedantog dobrog vina dajte nama vida krenemo s pesmom slo`no svi...”

Jasna Stanojev

SKADARLIJARaspevana du{a Beograda

OGLEDALO VAM DONOSI BOEMSKI DUH I [E[IRIJADU IZ BEOGRADSKE SKADARLIJE

Du{a postoji, ali niko ne zna gde se nalazi u telu. Du{a Beograda nalazi se u Skadarliji!

Skadarlija 1900te

Nu{i} i @anka

Tri {e{ira nekad

13Septembar 2019. Jubileji

www.serbianmirror.com

14 Septembar 2019.Biznis

15Septembar 2019. Biznis

www.serbianmirror.com

16 Septembar 2019.Poruke

17Septembar 2019.

www.serbianmirror.com

Poruke

18 Septembar 2019.Festivali

Ljubitelja d`eza u`ivali su od8. do 11. avgusta u koncer-tima regionalnih i svetskih

zvezda na Ni{koj tvrdjavi. Prate}iprogram, predstave, filmovi, izlo`bedale su dodatni zna~aj festivalu kojije ove godine napunio ~ak 25. god-ina.

Spektakl na otvaranju,kada je 100 muzi~ara izvodiloNisville Jubilation, najavio jefenomenalan program i odli~nuzabavu i upravo tako je i bilo –koncerti na glavnoj bini ostavljali supubliku bez daha, a `urka se naMidnajt sceni nastavljala sve do sit-

nih jutarnjih sati. Vi{e od hiljadumuzi~ara nastupilo je na 20 bina.

Bob Geldon, [on Kuti,Kris Skot, samo su neka od imenakoje je publika `elela da slu{a, asmenjivanje umetni~kog i fju`onkoncepta ~inilo je ve~eri jo{ inten-zivnijim.

Ove godine posebno pri-jatno iznenadjenje bila je Hip hopscena, te su i ljubitelji ovog pravcabili u prilici da slu{aju omiljeneizvodja~e.

Deo atmosfere pogledajteu galeriji fotografija koje jezabele`ila fotoreporterka

Omladinskih novina Marija Erdelji:ljubav i strast prema muzici, umet-nost i dobra atmosfera obele`ili sujubilarno izdanje Ni{vil d`ez festi-vala i ne preostaje nam ni{ta drugonego da s nestrpljenjem ~ekamonarednu godinu.

Sanja Djuki}

^UVENI BOB GELDOF ZATVORIO NI[VILZavr{en d`ez festival u Ni{u

^etiri dana izvanrednih koncerata podsetilo je publiku za{to je Ni{vil medju najboljim d`ez festivalima.

Tradicionalni internacionalni turniru fudbalu koji svake godine orga-nizuju kompanije “Compass

Holding” i “International TruckingAssociation“ protekao je i ovoga putaveoma uspe{no. Na turniru koji se odr`aou mestu Burr Ridge u blizini ^ikagau~estvovalo je 30 ekipa a utakmice suodigrane tokom vikenda. Pobedu naturniru odnela je ekipa “MGR FreightSystems” osvojiv{i prvo mesto i nagraduod 3,500 dolara. Drugo mesto osvojila jeekipa “RD Eypedited“ ($2,500) a tre}emesto pripalo je ekipi “Compass HoldingLLC“($1,500). Sve tri ekipe svojenov~ane nagrade dale su u dobrotvoresvrhe bolnici “Shriners Hospitals forChildren” koja se bavi le~enjem bolesnedece iz celog sveta.

SAKUPLJENO OKO 20.000DOLARA ZA POMO] BOLESNOJDECI

Tokom turnira sakupljena suzna~ajna nov~ana sredstva za de~ju bol-nicu od strane takmi~ara, publike iposetilaca, a vlasnik kompanije “CompassHolding” Roy Dobra{inovi}, koji setokom turnira veoma zauzeo da se prikupi{to vi{e novca, rekao je da }e doma}in

dogadjaja “International TruckingAssociation“ duplirati sakupljeni iznos.De~ja bolnica “Shriners Hospitals forChildren” dobi}e oko 20.000 dolarapomo}i.

KAMION NA LUTRIJI OSVO-JIO ANDREJA VUKI]

Pored takmi~enja u fudbalu“International Trucking Association“(ITA) i jedna od vode}ih transportnihkompanija “Compass Holding” istovre-meno organizuju svake godine i veliki“Trucking Networking event“, dogadjajna kome u~estvuje dosta transportnihkompanija i druge kompanije bliske ovom

poslu. To je takodje veoma zna~ajandogadjaj na kome se svake godine kaoglavna nagrada na lutriji izvla~i idodeljuje kamion. Andreja Vuki} iz Ni{aovogodi{nji je dobitnik kamiona“Freightliner” u vrednosti od 65.000dolara, koji dodeljuje “ITA“. Klju~evekamiona Andreji je dodelio pro{logodi{njidobitnik, a vlasnik “Kompasa“, RoyDobra{inovi} ~estitao mu je i po`eleouspeh.

COMPASS HOLDING IINTERNATIONAL TRUCKING ASSO-CIATION (ITA)

Roy Dobra{inovi}, vlasnik kom-panije “Compass Holding” ka`e je ITAturnir i networking veoma zna~ajan nesamo za sport nego i za voza~e kamiona,

u~esnike i prezentere, porodicu i decu.Kompanija upo{ljava 50.000 voza~a, a usamoj kompaniji radi oko 400 zaposlenih.Pored ^ikaga, “Compass Holding” imakancelarije i u jo{ nekoliko ameri~kihdr`ava, a u Evropi u Beogradu,Kragujevcu i na nekoliko lokacija uMakedoniji. Dobra{inovi} ka`e da rade nazapo{ljavanju ljudi i da su im uvekneophodni programeri i ljudi iz IT oblasti.

Bojan Mihajlovi}, korporativnidirektor marketinga “Compass Holding”ka`e da “Kompas” nudi usluge za sve {tojedna transportna kompanija ima potrebu dakoristi. Od osiguranja, prodaje goriva, pro-daje i rentiranja kamiona i prikolica pa svedo softvera za vodjenje poslovanja imobilne aplikacije. U okviru kompanije je ifudbalski klub, a uskoro dolazi i Compassarena, mesto na kome }e se pored sportskihde{avanja organizovati i koncerti, sajmovi idrugi dogadjaji. ITA je kompanija koja radina sigurnosti i bezbednosti i poma`e kom-panijama da mnogo bolje prodju procesedukacije svojih voza~a koji su nosiociposla. Bojan je urednik i ITA magazina kojipru`a dosta informacija vezanih za sigurnostvoza~a i poslovanja i svako ko ima prilikeda pro~ita bilo koje izdanje mo`e prili~noda se edukuje.

TEKST I FOTO - IZVOR STV

19Septembar 2019. De{avanja

www.serbianmirror.com

ITA TURNIR U FUDBALU USPE[NO ZAVR[EN POBEDOM TIMA “MGR“. KAMION OSVOJIO ANDREA VUKI] IZ NI[A

USPE[NO ZAVR[EN ITA TURNIR U ^IKAGU, KAMION OTI[AO U PRAVE RUKE!

Timovi koji su u~estvovali na turniru:

1. Stefan’s Grill2. Compass Holding3. Freight One Inc4. MGR Freight System, Inc5. Efros Group LLC6. C1 TransportationInc7. Alamo Truck Repair8. Compass Truck Sales9. Star Lines LLC10. FreightbullInc11. Free Style TruckingInc12. Atlas SN Holding13. Delta WholesaleTire14. MLC CarrierInc15. Penmark Transportation16. CompassFundingSolutions17. Ten – EightInc18. USA Transportation GroupInc19. LyonsTruckSales20. Bari ’91 Inc21. Hermes NVC Corp22. Patriot Transport Inc23. PI&I Motor Eypress24. Maybach International GroupInc25. AAA FreightInc26. K-Five Construction Corporation27. StelleCorporation28. Sharp One Inc29. RD EypediteInc30. Midwest Promotional Group

Roy Dobrasinovi} - vlasnik Compass Holding Co.

Andre Vuki}

Pobedni~ka ekipa MGR

Bojan Mihajlovic ITA

20 Septembar 2019.Pozori{tePho

to b

y Nicolas

Mila

no