UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Miloš D. Milojević

MASTER RAD

Niš, 2015

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Dinamika naseljavanja vodozemaca i gmizavaca u

novoformiranu stajaćicu u gradu Nišu

MASTER RAD

Kandidat : Mentor :

Miloš D. Milojević 98 prof. dr Jelka Crnobrnja Isailović

Niš,2015

ZAHVALNICA

Najsrdačnije se zahvaljujem svom mentoru, prof. dr Jelki Crnobrnji Isailović na nesebičnoj

pomoći koju mi je pružila prilikom izrade ovog master rada. Zahvaljujem dr Bojanu Zlatkoviću

sa Departmana za biologiju i ekologiju PMF-a u Nišu za ideju i realizaciju formiranja stajaćice

u dvorištu PMF-a Univerziteta u Nišu. Dr Bojanu Zlatkoviću, dr Đurađu Miloševiću i dr Mariji

Marković sa istog departmana zahvalan sam i na svesrdnoj pomoći u prikupljanju podataka.

Ovaj rad posvećujem svojoj deci, supruzi Jovani, roditeljima i prijateljima. Hvala na podršci,

razumevanju, strpljenju i ljubavi.

BIOGRAFIJA KANDIDATA

Milojević Miloš rođen je 7. juna 1983. godine u Kruševcu. Osnovno obrazovanje završava u

OŠ “Jovan Kursula” 1998. godine u Varvarinu, iste godine upisuje gimnaziju u Paraćinu, smer

prirodno-matematički, koju sa vrlo-dobrim uspehom završava 2002. godine.

Osnovne akademske studije Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Nišu, na

Departmanu za biologiju i ekologiju upisuje 2007. godine, a iste završava 2012. godine i dobija

zvanje “biolog”. Po završetku osnovnih studija, iste godine započinje master akademske studije

takođe na Departmanu za biologiju i ekologiju, na smeru Ekologije i zaštite prirode, koje

uspešno završava 2014/2015 godine.

SADRŽAJ

1. UVOD……………………………………………………………………………………..6

1.1.Ciljevi rada…..……………………………………………………………………….9

2.MATERIJAL I METODE..………………………………………………………………10

2.1. Istraživano područje……………………………………………………………….10

2.1.1. Fizičko-geografske karakteristike grada Niša .……………………………12

2.1.2. Fizičko-geografske karakteristike područja istraživanja………………….13

2.2. Opis staništa………………………………………………………………………15

2.3. Metodologija monitoringa – parametri i dinamika……………………………….19

2.3.1. Korišćeni parametri..…….………………………………………………...19

2.3.2. Oprema korišćena tokom istraživanja……………………………………..19

2.3.3. Dinamika uzorkovanja…………………………………………………….20

2.4. Statističke analize……..…………………………………………………………21

3. REZULTATI………………………………………………………………………………22

4. DISKUSIJA……………………………………………………………………………….30

5. ZAKLJUČAK……………………………………………………………………………..32

6. SUMMARY……………………………………………………………………………….33

7. LITERATURA……………………………………………………………………………34

6

1. UVOD

Vodozemci i gmizavci predstavljaju najveću grupu ugroženih kičmenjaka Evrope (Silva i sar,

2009). Skoro četvrtina vodozemaca i 20% gmizavaca je pod konzervacionim IUCN tretmanom

(Silva i sar. 2009). Vodozemci i gmizavci naseljavaju čitavu Evropu i njihova rasprostranjenost

dobrim delom zavisi od klimatske i vegetacijske strukture. Iz globalnih mapa rasprostranjenja

vrsta vodozemaca (IUCN Red List 2014) se može zaključiti da ovim kičmenjacima odgovaraju

vlažna staništa, mada naseljavaju i neka sušna staništa, ili vrlo specifična severna i hladna

staništa. Takođe, naseljavaju i određena staništa planinskih predela (Capitao, 2009).

Vodozemci i gmizavci predstavljaju važne članove ekosistema i nezamenljivi su elementi

hranidbenih lanaca. Njihove populacije su velikim delom ugrožene ili izumrle u mnogim

staništima širom sveta. Uništenje i promena staništa je glavni uzročnik opadanja broja

populacija, ali njihova revitalizacija, obnavljanje i očuvanje od suštinskog su značaja za očuvanje

diverziteta vrsta (Purenhage i Boone, 2009).

Kolonizacija je važan faktor u ekologiji životinja. Vodozemci i gmizavci predstavljaju

organizme koji imaju sposobnost da naseljavaju tj. kolonizuju nova staništa, i da pritom prelaze

velike razdaljine (Almhagen, 2007). Kolonizacija vrsta u povoljna staništa zavisi od niza

ekoloških faktora, tako da antropogena izmena zemljišta može dovesti do sprečavanja

mogućnosti kolonizacije tog prostora od strane životinja (Zanini i sar. 2007).

Područje Republike Srbije (sa autonomnim pokrajinama Vojvodinom na severu i

autonomnom pokrajinom Kosovo i Metohija na jugu) rangira se u prvih 20 zemalja

Palearktičkog regiona prema bogatstvu vrsta vodozemaca (Anthonyi sar. 2006). Nažalost,

populacije vodozemaca u ovim zemljama su u većini slučaja veoma ugrožene.

Urbanizacija predstavlja rastuću pretnju u očuvanju ekoloških zajednica (Johanson i sar.

2013). Urbana područja mogu da sadrže povoljna staništa za prisustvo populacija vodozemaca,

kao što su na primer mala veštačka jezera (Gonyales i Vaskez, 2012). Neke od tako formiranih

stajaćica mogu predstavljati povoljno stanište u urbanim ekosistemima. Ovakav vid formiranja

stajaćica primenljiv je, a ujedno je i važan faktor za kolonizaciju. Međutim, bitnu ulogu čine i

7

lokalni faktori koji deluju od vrste do vrste (Devynn i sar. 2009). Tokom istraživanja na

lokalitetu u „Front Range“ u Koloradu, za 4 godine analizirana je 201 stajaćica na ovom

lokalitetu koji ima najbrži urbani razvoj u SAD-u. Tada se došlo do rezultata da su stajaćice u

urbanim ekosistemima znatno manje bogate taksonima vodozemaca i gmizavaca (čak za 60%) u

odnosu na one u prirodnim nenarušenim ekosistemima (Johnson i sar. 2013). Za razliku od

stajaćica koje se nalaze u urbanom ekosistemu, šumske stajaćice odlikuje veća raznovrsnost

vrsta, između ostalih činilaca i zbog dobre prohodnosti koridora za kolonizaciju, povoljnih

klimatskih uslova (umereno variranje), što kod urbanih ekosistema nije slučaj (Salivan i Morrale,

2009).

Uništavanje staništa i njihova promena je glavni uzrok koji dovodi do opadanja broja

populacija, pa shodno tome sprečavanje uništenja kao i restauracija prirodnih staništa od

suštinskog su značaja za očuvanje lokalnih populacija. Međutim, restauracija staništa može

dovesti do negativnih posledica koje se mogu odraziti na opstanak populacija vodozemaca.

Struktura staništa može igrati jednu od glavnih uloga u pogledu uticaja na biotičke interakcije

među vrstama, pa vodozemci predstavljaju jednu od tipičnih grupa kičmenjaka koji će pokazati

pozitivne ili negativne trendove u pogledu uslova koji se stvaraju unutar staništa (Purrenhage i

Boone, 2009). Holzer (2009) smatra da su vlažna staništa važna za mnoge grupe životinja, a

jedna od tih grupa su i vodozemci.

Nakon izgradnje autoputa u zapadnoj Francuskoj 1999. godine pokrenut je projekat

monitoringa kompleksa stajaćica koje su bile pod dejstvom antropogenog uticaja. Utvrđeno je da

je dinamika kolonizacije i sukcesije izražavala pozitivne rezultate ne samo kod vodozemaca, već

i sukcesije u pogledu flore samih lokaliteta. Navodi se da je dijapazon vrsta bio veliki i da su

neke populacije dostizale veliku brojnost (Lesbarreres i sar. 2009).

Istraživanja Williams-a (2007) sprovedena u periodu od sedam godina monitoringa, pokazala

su da se diverzitet novoformiranog kompleksa stajaćica povećao u odnosu na početno stanje.

Lokalitet u Pinkhill-u koji se nalazi neposredno pored reke Temze u Velikoj Britaniji, pokazao se

veoma raznovrsnim i sapovoljnim uslovima za makrofite, vodene makrobeskičmenjake,

vodozemce, gmizavce, močvarne ptice itd. Tokom sedam uzastopnih godina i na ukupno 3,2

hektara, 40 stalnih, polu-stalnih i sezonskih stajaćica je kolonizovano od strane 20% svih lokalno

postojećih vrsta makrofita, beskičmenjaka, vodozemaca i gmizavaca. Heyer i Dixon (1968) su u

svojim istraživanjima izučavali dinamiku sukcesija vodozemaca u stajaćici koja se nalazi u

8

državi Kalifornija. Nakon obilnih padavina stvorila su se nova staništa koja su bila kolonizovana

od strane vodozemaca, pa se kroz vrlo kratak period od dvanaest dana moglo čuti oglašavanje

mužjaka raznolikog broja vrsta koji su naselili ove stajaćice.

U močvarnim staništima na lokalitetima napuštenih rudnika u severozapadnoj Indiji, tokom

2000-te godine vršen je monitoring bogatstva vrsta i odnosa vrsta-stanište kod 40 predstavnika

vodozemaca. U tom periodu, na ovim močvarnim staništima detektovano je 9 vrsta vodozemaca,

a od njih zabeležena je reprodukcija potomaka u 7 od 9 vrsta, tako da je stepen prisutnosti kako

u jednom tako i u svim staništima pokazivao pozitivne vrednosti (Timm i Maretsky, 2004).

Jedno od prvih istraživanja predela Parka prirode Vransko jezero imalo je za osnovni cilj da

se prikupe preliminarni podaci o herpetofauni i pokuša proceniti bogatstvo i raznolikost vrsta. Za

Vransko jezero kao zaštićeno područje vrlo je bitno naglasiti posebno osetljive i ugrožene vrste

prema postojećim međunarodnim propisima, kao i pregled spiska indikatorskih vrsta i proceniti

moguće uticaje na ove populacije. Zato su istraživanja bila usmerena na inventarizaciju živog

sveta i pokušaj naglašavanja vrednosti Vranskog jezera za zaštitu faune ovog područja. Bilo je

neophodno uraditi kvantitativnu i kvalitativnu procenu raznolikosti faune s obzirom na snažan

antropogeni pritisak na čitavo područje (Marković, 2004).

Kreiranje novih stajaćica je jednostavan način da se obezbedi stanište za širok spektar divljih

vrsta . Ove stajaćice mogu zameniti neka vredna staništa koja su izgubljena kao rezultat uništenja

prirodnih staništa. Ujedno se može i povećati raznovrsnost staništa za divlje životinje u urbanim

ekosistemima. Istraživanja Balkanskog poluostrava pokazala su da je ovaj prostor veoma bogat

herpetofaunom (Neftali, 2014), a da je Srbija u samom vrhu po broju i diverzitetu vodozemaca

(Antony, 2009). Postavljanje temelja za sastavljanje spiska faune Republike Srbije ima naš

istaknuti naučnik Josif Pančić (1814-1888). Pančić je u svojoj knjizi: “Građa za faunu Kneževine

Srbije”, štampanoj u Beogradu 1869. godine, opisao nekoliko rodova (Pančić, J. 1869). Kao

osnova za dalja istaživanja naučno je dokazano da po broju vrstavodozemaca Republika Srbija

spada u bogatije zemlje istočnog Balkana, sa svojih osam vrsta repatih i trinaest vrsta bezrepih

vodozemaca (Vukov, 2013).

9

1.1. Ciljevi rada

Cilj ovog rada je praćenje dinamike naseljavanja vrsta vodozemaca i gmizavaca u stajaćicu

formiranu 2012. godine na užoj teritoriji grada Niša (kordinate: 43°18'35.4"N; 21°55'22.3"E).

Pored toga, praćeno je nekoliko ekoloških faktora koji mogu imati uticaj na dinamiku

kolonizacije: temperatura vazduha, temperatura vode na površini i dubini stajaćice, brzina vetra,

vlažnost vazduha.

Akcenat je stavljen na identifikaciju prisustva vrsta što je preciznije moguće. Takođe se

obratila pažnja na moguće prisustvo “source-sink” metapopulacionog modela organizacije, jer je

detektovana „source“ lokalna populacija kao izvor potencijalih migranata.

2. MATERIJAL I METODE

2.1. Istraživano podru

Niška kotlina predstavlja prostorno ulegnu

jugoistočne Srbije. Kao deo prostrane Južnomoravske doline,

Sićevačke klisure, dok na zapadu srasta sa M

površini od 620 km2 i broju stanovnika 260.237 spada me

južnoj Srbiji.

Slika 1: Predeo na karti koji zauzima Niška kotlina

Na osnovu fizičko-geografskih, društveno

složen razvojni sistem u kome centralno mesto zauzimaju grad Niš, jedno banjsko i 72 seoska

naselja sa svojom infrastrukturom. Iako je

obodom, Niška kotlina je u povoljnoj komunikativnoj vezi sa susednim kotlinama, zahvaljuju

najviše dolinama Južne Morave, Nišave i Kutinske reke. Niška kotlina

okviru Nišavskog okruga i prostire se izme

49’ и 22° 13’ istočno od griniča.

MATERIJAL I METODE

Istraživano područje

Niška kotlina predstavlja prostorno ulegnuće u zemljinoj kori i specifičan je g

prostrane Južnomoravske doline, Niška kotlina počinje na istoku od

isure, dok na zapadu srasta sa Moravskom potolinom, čineći

i broju stanovnika 260.237 spada među veće geografske prostore ove vrste u

Predeo na karti koji zauzima Niška kotlina (www.wiki.org/Nišavski/okrug

geografskih, društveno-geografskih i demografskih karakteristika, ona je

stem u kome centralno mesto zauzimaju grad Niš, jedno banjsko i 72 seoska

naselja sa svojom infrastrukturom. Iako je pretežno uokvirena visokim brds

obodom, Niška kotlina je u povoljnoj komunikativnoj vezi sa susednim kotlinama, zahvaljuju

najviše dolinama Južne Morave, Nišave i Kutinske reke. Niška kotlina ima centralni položaj u

prostire se između: 43° 15’ и 43° 30’ severne geografske širine i

ča. Dolina Južne Morave Nišku kotlinu deli na dva nejednaka dela:

10

e u zemljinoj kori i specifičan je geoprostor

Niška kotlina počinje na istoku od

ći kotlinu koja po

eografske prostore ove vrste u

www.wiki.org/Nišavski/okrug)

geografskih i demografskih karakteristika, ona je

stem u kome centralno mesto zauzimaju grad Niš, jedno banjsko i 72 seoska

retežno uokvirena visokim brdsko-planinskim

obodom, Niška kotlina je u povoljnoj komunikativnoj vezi sa susednim kotlinama, zahvaljujući

ima centralni položaj u

43° 30’ severne geografske širine i 21°

išku kotlinu deli na dva nejednaka dela:

11

zapadni deo, poznat pod nazivom “Dobrič”, koji je široko otvoren prema Topličkoj kotlini i

istočni (veći) deo, koji predstavlja Nišku kotlinu u užem smislu, koju preseca reka Nišava, blizu

njenog ušća u Južnu Moravu, deleći grad Niš, najvećim delom izgrađen na njenim obalama, na

severni i južni deo.

Slika 2:Niška kotllina. (www.wiki.org) Slika3:Istočni obod Niške kotline.(www.wiki.org)

Na klimu kotline utiču geografski položaj, reljef i prodori toplih i hladnih vazdušnih masa.

Leta su topla, a zime sa dosta snega. Prelazna godišnja doba su izrazita, dok su padavine tipične

za prolećni i jesenji period. Pojava najviših i najnižih temperatura nije uvek vezana za jul i januar

već ima pomeranja i odstupanja. Podneblje Niške kotline spada u oblast mezotermalnih,

umereno-toplotnih klimata sa izraženim stepenom kontinentalnosti i srednjom godišnjom

temperaturom od 12°C. Godišnje u proseku u Niškoj kotlini padne 589,6mm kiše i snega po

kvadratnom metru, dok je prosečni vazdušni pritisak je 992,74 milibara, a srednja godišnja

vlažnost vazduha je 70,4% (najviša je u januaru 80,0%, a najmanja je u avgustu 61,9%).

Prema sastavu i razmeštaju tla i vegetacije, Niška kotlina je žitorodni i vinorodni predeo, na

čijim obodnim delovima danas preovladavaju vinogradarske i voćarske zone. U Niškoj kotlini

obitava više od 1.400 vrsta cvetnica i papratnica, dok su alge, gljive, lišajevi i mahovine slabije

izražene. Područje Niške kotline je submediteranska oaza mediteranskih i submediteranskih vrsta

među kojima su najznačajnije: Salvia officinalis, Lophochloa cristata, Linaria dalmatica a

najzastupljeniji balkanski i mezijski florni endemiti: Ranunculus rumelicus i Ranunculus

serbicus. Osim vrbe i topole koje se protežu duž vodotokova Južne Morave i Nišave, Nišavsku

dolinu karakterišu i ostale drvenaste vrste kao npr. bagrem, hrast itd. Pobrđa Niške kotline

prekriva prirodna šumska vegetacija koja je najviše zastupljena u reonu Niške Banje, gde

preovladavaju beli grab, jasen, kraški grab, hrast, cer, klen i planinski brest.

12

Strmi obronci Niške kotline sačuvali su u svojim krečnjačkim stenama i pukotinama tercijarne

endemične relikte iz porodice Gesneriace, kao što su Ramonda sebica i Ramonda nataliae.

2.1.1. Fizičko-geografske karakteristike grada Niša

Niš je jedanod najstarijih gradova na Balkanu, drugi po veličini u zemlji posle Beograda,

sedište Nišavskog okruga. Nalazi se na raskrsnici balkanskih i evropskih puteva koji povezuju

Evropu sa Bliskim istokom i od davnina važi za kapiju istoka i zapada. Niš se nalazi u Niškoj

kotlini uz ušće Nišave u Južnu Moravu na 43°19' severne geografske širine i 21°54' istočne

geografske dužine. Uži centar grada je na 194m nadmorske visine kod spomenika u centru.

Najviša tačka na teritoriji grada je Sokolov kamen, vrh na Suvoj planini 1361m nadmorske

visine, a najniža nizvodno od ušća Nišave u Moravu kod mesta Trupale, na 173m nadmorske

visine. Samo područje grada zahvata površinu od 596,71km2, na kome se nalazi grad Niš, Niška

Banja i 68 prigradskih i seoskih naselja.

Slika 4: Panorama trga kralja Milana. (Izvor: www.wiki.org/wiki/Niš)

Niš i šira okolina imaju umereno kontinentalnu klimu. Srednja godišnja temperatura je 11,2°C.

Najtopliji mesec je jul sa prosečnom temperaturom od 21,2°C, a najhladniji je januar sa

srednjom temperaturom 0,2°C. Godišnje u proseku padne 567,25mm kiše i snega po metru

kvadratnom. Prosečni vazdušni pritisak je 992,74 milibara. U proseku godišnje ima 123 kišovita

dana i 43 dana pod snegom.

Kao saobraćajni čvor evropskih putnih i železničkih pravaca i sa aerodromom, Niš je lako

dostupan iz svih pravaca. Kao savremeni univerzitetski grad sa preko 250.000 stanovnika,

13

istovremeno je prirodni, društveni, privredni, obrazovni, zdravstveni, kulturni i sportski centar

jugoistočne Srbije. Geografski, Niš se nalazi na raskrsnici najvažnijih balkanskih saobraćajnih

pravaca. U Nišu se magistralni pravac koji vodi sa severa, dolinom Morave iz pravca Beograda,

račva na pravac ka jugu, dolinom Vardara prema Solunu i Atini, i pravac ka istoku dolinom

Nišave i Marice prema Sofiji, Istanbulu i dalje ka Bliskom istoku. U Nišu se odvajaju putevi i ka

severozapadu prema Zaječaru, Kladovu, Temišvaru, i ka jugozapadu prema Jadranskom moru.

Svi ovi putni pravci bili su poznati još od najstarijih vremena kao pravci kretanja naroda, robe i

vojski.

2.1.2. Fizičko-geografske karakteristike užeg područja

istraživanja

Grad Niš je podeljen na više manjih gradskih i prigradskih naselja među kojima je i opština

Palilula. Predstavlja jednu od pet gradskih opština, a njenapovršina zahvata117,37km². Po popisu

iz 2002. godine, u njoj živi 72.165 stanovnika. Njena površina se prostire južnim obodom Niške

kotline pravcem istok-zapad.

Slika 5: Površina koju zahvata opština Palilula(www.wiki.org/Opština_palilula_Niš)

Po južnom obodu Niške kotline, teritoriju današnje gradske opštine Palilula zakrivljuju svojim

pitomim padinama brda Delijski vis, Apelovac, Svetonikolski breg, Kovanluk, Čekrov breg,

Gorica, Kalač brdo i brdo Bubanj. Opština Palilula je značajna jer se unutar nje nalazi područje

istraživanja. Istraživano područje nalazi se unutar trougla čije su strane: Gabrovački put,

14

Višegradska ulica i Gabrovačka reka i na koordinatama 43° 18' 35.4" SGŠ i 21° 55' 22.3" IGD.

U neposrednoj blizini lokaliteta, iza Prirodno-matematičkog fakulteta uzdižu se prvi ogranci

planine Seličevice na kojoj izvire Gabrovačka reka sa dužinom toka od oko 9 km koja može da

predstavlja jedno od potencijalnih izvorišta migranata na istraživani lokalitet. Leti je veoma mali

protok vode, reka ponekad i presuši, dok zimi i u proleće posle obilnih padavina nadođe voda

koja povremeno plavi delove Gabrovca i Niša.

slika 6: Korito Gabrovačke reke u blizini PMF-a.

Ovaj predeo krasi i uzvišica koja se nalazi u neposrednoj blizini istraživanog područjasa

jugoistočne strane, koja vodi ka Delijskom visu. Shodno svemu ovome može se zaključiti da je

opština Palilula prirodno-geografski kombinacija ravničarskog (u slivu Nišave i Južne Morave) i

brdsko-planinskog reljefa (počeci ogranaka Seličevice).

15

2.2. Opis staništa

Ispred Prirodno-matematičkog fakultetu u Nišu, koji se nalazi u Višegradskoj ulici, 2012.

godine formirana je stajaćicasa namerom obogaćenja, edukacije i ulepšavanja dvorišta fakulteta.

Na lokalitetu je izvršena modifikacija terena pa je u sklopu dvorišta napravljen bazenčić dužine

4,5m sa širinom u najvećem delu od 1,5m, koji je napunjen vodom, dubine od 30 do 70 cm sa

mešovitom podlogom od betona i prirodnog kamena.

slika 7: Prvobitni izgled dvorišta ispred zgrade fakulteta

slika 8: Sadašnji izgled dvorišta fakulteta nakon formiranja stajaćice 2012. godine

16

Na samom lokalitetupostoji veoma razvijena vegetacija o kojoj svedoči spisak vrsta. On je

podeljen na dva dela: za istraživanje značajan termofilni deo u kome se nalazi stajaćica i na

šumski deo dvorišta. Shodno tome napravljena je tabela sa svim postojećim vrstama za

termofilni deo (Tabela 1).

Tabela 1. Spisak postojećih ukrasnih vrsta biljaka ispred zgrade fakulteta

Latinski naziv Familija Narodni naziv

Thuja orientalis Cupressaceae Tuja

Betula pendula Betulaceae Breza

Picea excels Pinaceae Smrča

Picea omorica Pinaceae Pančičeva omorika

Philadelphus coronaries Saxifragaceae Pajasmin

Pyrus communis Rosaceae Kruška

Junipersu media Hetzii Cupresaceae

Thuja occidentalis var. columna Cupresaceae Zapadna tuja

Chamaecyparis lawsoniana alumi-

gold

Cupresaceae Srebrni čempres

Spiraea japonica Rosaceae Zlatni plamen

Juniperus squarocket Cupresaceae Piramidalni juniperus

Chamaecyupari lawsoniana Cupresaceae Lavsonov pačempres

Prunus laurocerasus Rosaceae Lovor višnja

Lonicera pileata Caprifoliaceae Zimzeleno pasje grožđe

Chamaecyparis lawsoniana

ellwoodii

Cupresaceae Lavsonov pačempres

Hibiscus syriacus Malvaceae Hibiskus

Ciklamen hederifolium Primulaceae Baštenska ciklama

Chamaecyparis lawsoniana Cupresaceae Lavsonov pacempres

Junglas regia Juglandaceae Orah

Iris germanica Iridaceae Perunika

Berberis ottawensis var. purpurea Berberidaceae Žutikovina

Introdukcija novih biljnih vrsta je urađena 2012.godine, a po odobrenju Ministarstva

Republike Srbije za zaštitu životne sredine. Nove vrste su introdukovane sa ciljem ex-situ zaštite,

a ujedno i u pogledu edukacije i estetike samog lokaliteta. Tako je aprila 2013. godine skupu

postojećih vrsta dodato još nekoliko (Tabela 2):

17

Tabela 2.Spisak vrsta biljaka termofilnog dela bašte iz perioda april 2013.

Latinski naziv Narodni naziv Familija Kol.

Acinos hungaricus (Simonakai)Šilić Laminaceae 2x

Allium rotundrum L. (Allium scorodoprasum L. ssp. rotundrum

(L.)Steam)

Lamiaceae 2x

Cytisus procumbens (Waldst.& Kit. ex Willd.)Sprengel Fabaceae 2x

Jurinea mollis (L.) Reichenb Asteraceae 1x

Muscari neglectum Guss. ex Ten Zmisko grožđe Liliaceae 2x

Aethoinema saxatile (L.) R. Br. Brasicaceae 3x

Ranunculus illyricus L. Ranunculaceae 2x

Stenbergia colchiciflora Waldst. & Kit. Liliaceae 1x

Hyacinthella leucophea (C. Koch) Schur Liliaceae 3x

Irus pumila L. Iridaceae 5x

Iris reichenbacii Heuffel Zečija ružica Iridaceae 4x

Salvia austriaca Jacq. Bela žalfija Lamiaceae 5x

Salvia officinalis L. Žalfija Lamiaceae 1x

Saturea kitaibelii Wierzb. Rtanjski čaj Laminaceae 3x

U autentičnom prirodnom ambijentu introdukovane vrste su se brzo adaptirale na uslove

staništa, a ujedno su doprinele da se na lokalitetu pored flornog primeti i prisustvo faunističkih

elemenata karakterističnih za ovakva staništa. Nakon aprilske introdukcije urađena je još jedna u

maju 2013. godine. Tada je postojećem broju biljnih vrsta dodato još nekoliko (Tabela 3):

18

Tabela 3.Spisak vrsta termofilnog dela bašte introdukovanih u maju 2013.

Latinski naziv Narodni Naziv Familija Kol.

Potentilla visianii Pančić Rosaceae 1x

Halacsya sendtneri (Boiss.) Dörfler Boranginaceae 2x

Micromeria thymifolia (Scop.) Fritsch Laminaceae 2x

Narcissus radiiflorus Salisb. Narcis Amaryllidaceae 1x

Potentila heptaphylla L- Rosaceaeae 1x

Jovibarba heuffelii (Schott)A.& D. Löve Crassulaceae 1x

Trinia glaucia (L.) Dumort. Apiaceae 1x

Stipa capilata L. Kovilje Poaceae 1x

Allium rotundum L. Lamiaceae 1x

Stachus anisochila Vis. & Pančić Lamiaceae 1x

Pistia stratiotes Araceae 20x

Gabrovačka reka predstavlja veliki činilac u doprinosu prirodnog ambijenta ovom predelu, pa

samim tim postoji velika verovatnoća da je neposredna blizina ove reke uzrok i direktni činilac

prisustva nekih vrsta na lokalitetu, dok preostali deo lokaliteta obiluje urbanim staništima koja su

posledica modifikacije od strane lokalnog stanovništva. Među njima povoljno mesto za

stanovanje našle su mnoge vrste, a stajaćica u dvorištu Prirodno-matematičkog fakulteta postala

je jedno od potencijalnih mesta za stanovanje i razmnožavanje predstavnika određenih vrsta.

Lokalitet obiluje mešavinom betona i prirodnog staništa, dok je okolina stajaćice uređena tako da

predstavlja verodostojnu sliku prirodnog ambijenta. Sama okolina lokaliteta na kome je vršeno

istraživanje sličnijaje urbanim staništima, pošto se lokalitet nalazi u blizini porodičnih kuća.

19

2.3. Metodologija monitoringa – parametri i dinamika

2.3.1. Korišćeni parametri

Ekološki parametri koji su korišćeni u ovom istraživanju svodili su se na merenja temperature

vazduha na samom lokalitetu (Ta), zatim merenja temperature vode na površini (Tws) i njenoj

dubini (Twd), vlažnosti vazduha (Hum) i brzine vetra (WS). Pored ovih parametara beležena je i

količina oblačnosti (Cl), kao i tačno vreme izlaska na lokalitet (ToD).

Takođe je beleženo prisustvo vrsta vodozemaca i to prisustvo adulta, ampleksusa, položenih

jaja, i kasnije larvi, kao i prisustvo određenih vrsta gmizavaca koji se mogu naći u ovakvom tipu

staništa. Naravno, morala se obratiti pažnja na prostorni raspored vrsta na lokalitetu pa se za

odgovor na to pitanje uzimao prostorni ili homogeni tip rasprostranjenosti.

2.3.2. Oprema korišćena tokom istraživanja

- Termometar za merenje temperature vode (oC)

- Termometar za merenje temperature vazduha (oC)

- Anemometar (m/s)

- Higromer (%)

- Meredov sa sitnim okcima

- 75% alkohol

- Teglica za prikupljanje uzoraka

- Marker

- Nalepnica za etiketiranje

- Fotoaparat Nikon 12mpx

- Baterijska lampa

- Olovka

- Papir (protokol za upisivanje podataka i beleženje podataka)

- Crveni konac za šivenje

- Plastična kofa

- Kjuč za determinaciju vodozemaca (Arnold i Ovenden, 2002)

20

- Veb strana: Checklist of the herpetofauna of Serbia (Tomović i sar.2009)

- Softverski program Microsoft Excel 2007

- Internet sajtovi

2.3.3. Dinamika uzorkovanja

Prikupljanje podataka počelo je 25.02.2013, da bi se nastavilo svake nedelje, sa manjim

odstupanjima tokom leta, tačnije tokom jula i avgusta, sa po jednim izlaskom na lokalitet u

okviru meseca. Poslednji izlazak u okviru 2013. godine bio je 30. avgusta. Istraživanje je

nastavljeno 12.02.2014 i trajalo je istom dinamikom izlazaka na teren jednom sedmično do

28.05.2014. Period letnjih meseci propraćen je po jednim izlaskom na teren zaključno sa

26.09.2014.

Tokom ovog perioda lokalitet je bio pod stalnim monitoringom, ali su parametri mereni samo

jednom sedmično. Svi podaci upisivani su u protokole koji su umnogome olakšali rad i

poboljšali preglednost podataka.

Na lokalitetu je 19. juna 2013. godine izvršeno uzorkovanje pomoću bentosne mrežice.

Bentosna mrežica predstavlja konus od mlinarske svile ili sličnog materijala koji je zašiven za

metalni ram koji je pričvršćen za metalnu ili drvenu dršku. Dobijeni uzorak zatim je fiksiran i

kasnije determinisan pomoću ključa za determinaciju vodozemaca.

Kada se 08.04.2014. pristupilo čišćenju bazenčića uz konstantan monitoring čišćenja, obratila

se pažnja na prisustvo larvi, jaja i adulta vodozemaca unutar bazenčića.

Veliki udeo u prikupljanju podataka imali su ljudi koji su bili očevici prisustva određenih

vrsta i koji su usmenim putem obaveštavali o vrstama koje su se pojavile.

21

2.4. Statističke analize

Analizom su obuhvaćene kontinuirane (temperatura vazduha, temperatura vode na

površini stajaćice, temperatura vode na dubini od 20 cm, vlažnost vazduha, brzina vetra) i

kvalitativne (doba dana: 1 - od 4.01h do 12h, 2 – od 12.01h do 20h i noć – od 20.01h do 4h

po ponoći; oblačnost: 1 – od 0% do 30%, 2 – od 40-70% i 3 – od 70% do 100%; prisustvo -

1/odsustvo -2- određene vrste i uzrasnog stupnja vrste) promenljive. Testiranje normalne

raspodele kontinuiranih promenljivih rađeno je Kolmogorov-Smirnov testom. Testiranje

međusobne povezanosti promenljivih rađeno je primenom Spearman-ove korelacije ranga.

Testiranje značajnosti razlika u variranju opsega kontinuiranih promenljivih u okviru iste

vrste urađeno je primenom Studentovog t-testa. Sve analize rađene su u programskom paketu

Statistica 8.0 (StatSoft Inc., 2007).

22

3. REZULTATI

Tokom monitoringa u stajaćici su zabeležene dve vrste bezrepih vodozemaca (red

Anura): zelena krastača (Pseudepidalea viridis, Bufonidae) i zelena žaba (Phelophylax

kl.esculentus complex, Ranidae). U Tabeli 4 predstavljeni su osnovni parametri deskriptivne

statistike za kontinuirane, a u Tabeli 5 za kategorijske promenljive koje su opisivale variranje

odabranih abiotičkih faktora tokom monitoringa. Značajne razlike utvrđene su između srednjih

vrednosti sredinskih temperatura perioda bez i sa prisutnim različitim uzrasnim stupnjevima

zelene krastače (vrednosti sredinskih temperatura bile su značajno veće u danima kada su

predstavnici vrste viđaniu okviru eksperimentalne površine), dok kod predstavnika zelenih žaba

nisu uočene nikakve razlike srednjih vrednosti sredinskih parametara u periodima sa i bez

njihovog prisustva (Tabela 6). Adultne zelene krastačebile su aktivne kada je vlažnost vazduha

bila znatno veća u odnosu na dane kada jedinke nisu uočene. Takođe, punoglavci zelenih

krastača uočeni su u danima kada su sredinske temperature bile znatno veće u odnosu na dane

kada punoglavci nisu viđeni. Jaja zelenih krastača zabeležena su u jednom kratkom periodu

tokom monitoringa, ali se taj period po vrednostima sredinskih parametara nije značajno

razlikovao od ostalih dana u okviru monitoringa. Rezultati t-testa za brzinu duvanja vetra (WS)

ne moraju biti tačni jer je u skoro svim grupama uočena nehomogenost varijansi što proračun

čini nepreciznim.

23

Tabela 4. Osnovni parametri deskriptivne statistike za vrednosti kontinuiranih

promenljivih pri beleženju prisustva vrsta vrsta vodozemaca.

Kontinuirana

promenljiva

N Srednja

vrednost

Standardna

greška

Minimalna

vrednost

Maksimalna

vrednost

Phelophylax Kl. esculentus kompleks

Ta (oC) 26 19,8 1,50 9,0 33,2

Tws (oC) 26 15,3 0,83 6,4 22,0

Twd (oC) 26 14,9 0,82 6,0 21,6

Hum (%) 26 55,7 3,93 22,0 94,0

WS (m/s) 26 3,6 1,48 0,1 27,4

Pseudepidalea viridis (svi uzrasni stupnjevi)

Ta (oC) 17 22,0 1,89 8,0 33,2

Tws (oC) 17 17,2 0,83 12,0 22,0

Twd (oC) 17 16,6 0,78 11,6 21,6

Hum (%) 17 60,4 4,91 22,0 94,0

WS (m/s) 17 1,7 0,51 0,1 8,0

Pseudepidalea viridis(adulti)

Ta (oC) 11 19,6 2,35 8,0 30,0

Tws (oC) 11 16,8 1,0 12,0 21,0

Twd (oC) 11 16,4 0,97 11,6 20,9

Hum (%) 11 67,2 4,98 37,0 94,0

WS (m/s) 11 2,3 0,72 0,1 8,0

Pseudepidalea viridis(jaja)

Ta (oC) 2 18,9 0,20 18,7 19,1

Tws (oC) 2 13,6 0,10 13,5 13,7

Twd (oC) 2 13,7 0,10 13,6 13,8

Hum (%) 2 65,2 1,05 64,2 66,3

WS (m/s) 2 0,5 0,00 0,5 0,5

Pseudepidalea viridis(punoglavci)

Ta (oC) 4 30,0 1,51 27,0 33,2

Tws (oC) 4 20,3 0,94 18,3 22,0

Twd (oC) 4 18,8 1,46 14,7 21,6

Hum (%) 4 39,2 11,16 22,0 72,0

WS (m/s) 4 0,6 0,18 0,1 1,0

24

Tabela 5.Osnovni parametri deskriptivne statistike za vrednosti kategorijskih promenljivih pri

beleženju prisustva vrsta vodozemaca. Cl-oblačnost; ToD-doba dana (za objašnjenje kategorija

pogledati poglavlje 2.4.).

Kategorijska

promenljiva

N Moda Frekvencija

mode

Minimalna

vrednost

Maksimalna

vrednost

Medijana

Phelophylax kl. esculentus kompleks

Cl 26 2 16 1 3 2

ToD 26 3 13 1 3 2,5

Pseudepidalea viridis(svi uzrasni stupnjevi)

Cl 17 2 10 1 3 2

ToD 17 3 9 1 3 3

Pseudepidalea viridis(adulti)

Cl 11 2 8 1 3 2

ToD 11 3 6 1 3 3

Pseudepidalea viridis(jaja)

Cl 2 * 1 1 2 1,5

ToD 2 3 2 3 3 3

Pseudepidalea viridis(punoglavci)

Cl 4 1 3 1 2 1

ToD 4 1 3 1 3 1

25

Tabela 6. T-test značajnosti razlika između srednjih vrednosti beleženih sredinskih parametara za dane kada je uočeno prisustvo predstavnika grupe i za dane kada nije uočeno prisustvo istih. Statistički značajne su sve razlike gde je p < 0.05. M2 –srednja vrednost parametra za dane kad nije bilo uočeno prisustvo predstvnika grupe; M1-srednja vrednost parametra kada su predstavnici grupe bili uočeni; t-vrednost t testa, df-stepeni slobode, p-statistička verovatnoća, SD-standardna devijacija vrednosti parametra za datu grupu; F-F odnos varijansi; pvar-značajnost nehomogenosti varijansi.

Promenljiva M2 M1 T Df P N2 N1 SD2 SD1 F Pvar Phelophylax kl. esculentus kompleks

Ta 16,4 19,8 -1,23 33 0,22 9 26 5,25 7,63 2,11 0,27 Twp 13,3 15,3 -1,19 33 0,24 9 26 4,11 4,24 1,06 0,99 Twd 12,8 14,9 -1,34 33 0,19 9 26 3,48 4,19 1,45 0,60 Hum 54,5 55,7 -0,16 33 0,88 9 26 19,30 20,06 1,08 0,97 WS 1,9 3,6 -0,65 33 0,52 9 26 2,71 7,53 7,73 0,00

Pseudepidalea viridis (svi uzrasni stupnjevi) Ta 16,0 22,0 -2,66 33 0,01 18 17 5,25 7,81 2,22 0,11 Twp 12,4 17,2 -4,04 33 0,00 18 17 3,61 3,42 1,12 0,83 Twd 12,3 16,6 -3,67 33 0,00 18 17 3,73 3,22 1,34 0,56 Hum 50,7 60,4 -1,48 33 0,15 18 17 18,27 20,26 1,23 0,68 WS 4,5 1,7 1,25 33 0,22 18 17 8,93 2,09 18,25 0,00

Pseudepidalea viridis (adulti) Ta 18,6 19,6 -0,38 33 0,70 24 11 7,03 7,80 1,23 0,65 Twp 13,8 16,8 -1,99 33 0,054 24 11 4,35 3,31 1,72 0,38 Twd 13,5 16,4 -2,02 33 0,052 24 11 4,17 3,21 1,69 0,39 Hum 50,0 67,2 -2,60 33 0,01 24 11 18,77 16,52 1,29 0,70 WS 3,5 2,3 0,49 33 0,63 24 11 7,88 2,39 10,83 0,00

Pseudepidalea viridis (jaja) Ta 18,9 18,9 0,01 33 0,99 33 2 7,40 0,28 684,79 0,06 Twp 14,8 13,6 0,40 33 0,69 33 2 4,36 0,14 948,62 0,051 Twd 14,4 13,7 0,24 33 0,81 33 2 4,20 0,14 882,37 0,053 Hum 54,8 65,2 -0,73 33 0,47 33 2 20,04 1,48 182,08 0,12 WS 3,3 0,5 0,57 33 0,57 33 2 6,80 0,00 0,00 1,00

Pseudepidalea viridis (punoglavci) Ta 17,5 30,0 -3,92 33 0,00 31 4 6,24 3,01 4,29 0,26 Twp 14,0 20,3 -3,11 33 0,00 31 4 3,92 1,88 4,36 0,25 Twd 13,8 18,8 -2,46 33 0,02 31 4 3,88 2,92 1,77 0,72 Hum 57,5 39,2 1,81 33 0,08 31 4 18,60 22,32 1,44 0,50 WS 3,4 0,6 0,82 33 0,42 31 4 6,99 0,37 357,16 0,00

26

Grafik 1. Variranje vrednosti sredinskih promenljivih tokom perioda monitoring.

Series 1 –Ta; Series 2-Tws; Series 3 – Twd; Series 4-Hum; Series 5-WS. Crvena elipsa-vrednosti sredinskih parametara u periodu prisustva P. viridis.

Na Grafiku 1 predstavljeni su rezultati sredinskih promenljivih dobijenih tokom dve

uzastopne godine monitoringa. Crvena elipsa pokazuje vremenski period gde je bilo najviše

zabeleženih prisustva različitih uzrasnih stupnjeva Pseudepidalea viridis. Može se zaključiti da

su vrednosti abiotičkih faktora u mesecima kao što su mart, april i maj 2014. godine najviše

pogodovali aktivnosti vrste P.viridis, jerje ovaj period godine karakterisao veći broj kišnih,

vlažnih dana. Prethodna godina (2014.) imala je veoma veliki broj kišnih i vlažnih dana sa nešto

nižim srednjom temperaturom u odnosu na isti period za 2013. godinu. Kombinacija nižih

temperatura sa velikom količinom padavina i veoma velikim brojem oblačnih dana takođe je

pogodovala vrsti P. viridis, pa je i 2014. godina okarakterisana većim brojem jedinki pronađenih

i zabeleženih na lokalitetu.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

25

/2/2

01

3

25

/3/2

01

3

25

/4/2

01

3

25

/5/2

01

3

25

/6/2

01

3

25

/7/2

01

3

25

/8/2

01

3

25

/9/2

01

3

25

/10

/20

13

25

/11

/20

13

25

/12

/20

13

25

/1/2

01

4

25

/2/2

01

4

25

/3/2

01

4

25

/4/2

01

4

25

/5/2

01

4

25

/6/2

01

4

25

/7/2

01

4

25

/8/2

01

4

25

/9/2

01

4

Series1

Series2

Series3

Series4

Series5

27

Grafik 2.Dinamika pojavljivanja i zastupljenost dve vrste vodozemaca uočenih u

novoformiranoj stajaćici tokom dve uzastopne godine. Zelena boja – P.kl.esculentus; crvena boja

-P. viridis.

Grafik 2 prikazuje prisustvo vrsta u stajaćici, a analizom podataka dolazi se do sledećih

rezultata: u mesecu februaru 2013. godine počelo je prikupljanje podataka, tj monitoring. Pored

već definisanih abiotičkih faktora, praćene su i kvantitativne karakteristike na staništu. Prvi

naseljenici stajaćice primećeni su već 25. marta 2013. godine. Adultne jedinke Phelophyla

.kl.esculentus su u ovom slučaju prvi naseljenici i prisutne su tokom obe godine monitoringa,

nezavisno od vremenskih uslova i uslova koji vladaju na staništu, što pokazuje visoku ekološku

valencu vrste za abiotičke faktore. Iako su predstavnici P.kl.esculentus prisutni tokom obe

godine monitoringa, njihova populacija ipak nije ni u jednoj godini ostavila potomstvo.

Prvi adultni predstavnici Pseudepidalea viridis pojavili su se 19.marta 2014.i to nekoliko

jedinki, da bi se kasnije nastavio trend povećavanja broja adultnih jedinki ove vrste. Ovaj period

karakterisala je veća količina padavina kao i veće vrednosti vlažnosti vazduha, što je očigledno

pogodovalo zelenoj krastači. Zelena krastača ‒ Pseudepidelea viridis (Laurenti,1768), jedna je

od najčešćih vrsta žaba širokog rasprostranjenja u Srbiji. Podjednako naseljava kako ravničarske

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

25

.2.2

01

3

11

.3.2

01

3

25

.3.2

01

3

8.4

.20

13

16

.4.2

01

3

13

.5.2

01

3

20

.5.2

01

3

10

.6.2

01

3

17

.7.2

01

3

12

.2.2

01

4

26

.2.2

01

4

12

.3.2

01

4

8.4

.20

14

28

.4.2

01

4

14

.5.2

01

4

28

.5.2

01

4

16

.7.2

01

4

26

.9.2

01

4

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1011121314151617181920212223242526272829303132333435

P. viridis

P.kl.esculentus

28

tako i planinske predele. Vrlo često se može naći i daleko od vode, pa čak i u najurbanizovanijim

sredinama. Iza očiju nalazese uočljive nakupine otrovnih žlezda u obliku kratke pruge ‒parotidne

žlezde. One luče otrovan sekret kojisluži za odbranu od neprijatelja. Polažu jaja, koja obično

pričvrste za neku vodenu ili flotantnu biljku, u vidu konca u obliku spirale.

Grafik 3.Dinamika pojavljivanja i broj zabeleženih uzrasnih stupnjeva P. viridis tokom dve

uzastopne sezone monitoringa.

Na Grafiku 3 detaljnije je predstavljena dinamika vrste Pseudepidalea viridis u okviru dve

godine monitoringa. Odmah na početku treba spomenuti da je na lokalitetu došlo do nenamerne

introdukcije jaja P.viridis koja su donešena krajem marta 2013. Nenamerna introdukcija je

izvršena tako što je na lokalitet donešena flotantna biljka Pistia stratiotes na čijem korenu su bila

pričvršćena jajašca, pa se na grafiku jasno može videti prisustvo jaja P.viridis u aprilu 2013.

godine. Daljim analiziranjem grafika može se videti dinamika kojom su se smenjivale uzrasne

strukture, tako da posle perioda prisustva jaja, nastupa period prisustva larvi, ali u 2013. godini

ipak nema zabeleženih adultnih stupnjeva. Narednu, 2014. godinu karakteriše veće prisustvo

adultnih jedinki, ali u ovoj godini izostaju jaja i larveni stupnjevi.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

25.2.2013

11.3.2013

25.3.2013

8.4.2013

16.4.2013

13.5.2013

20.5.2013

10.6.2013

17.7.2013

12.2.2014

26.2.2014

12.3.2014

8.4.2014

28.4.2014

14.5.2014

10.6.2014

16.7.2014

26.9.2014

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1011121314151617181920212223242526272829303132333435

JEDINKA

JAJA

LARVE

29

Pored svih zabeleženih vrsta vodozemaca treba se osvrnuti i na potencijalno prisustvo

gmizavaca. Vrste gmizavaca kao što su belouška - Natrix natrix, ribarica - Natrix tessellata ili

barska kornjača - Emys orbicularis veoma su česte i rasprostranjene na teritoriji Srbije. S

obzirom da ove vrste naseljavaju vlažna staništa, staništa pored reka i jezera, postojala je velika

verovatnoća pojavljivanja i na lokalitetu koji je istraživan. Neposredna blizina Gabrovačke reke

predstavlja dobar preduslov za obezbeđenje prisustva gmizavaca na istraživanom lokalitetu.

Shodno pretpostavkama o pojavljivanju gmizavaca, do pojave prvih nije se dugo čekalo. Iako

nisu zabeleženi u protokole jer nisu viđeni od strane istaživača, usmena saopštenja očevidaca

predstavljaju valjani dokaz o njihovoj posećenosti stajaćice (prema opisima jedan predstavnik

viđen je u periodu od 10. do 13. jula 2013. god. i najverovatnije je to bila vodena zmija -

belouška).

30

4. DISKUSIJA

Analizom dobijenih podataka sakupljanih tokom dve godine monitoringa sa sigurnošću je

potvrđeno prisustvo dve vrste vodozemaca na lokalitetu (red Anura): zelene krastače

(Pseudepidalea viridis, Bufonidae) i zelene žabe (Phelophylax kl.esculentus complex, Ranidae).

Ovu činjenicu potkrepljuju dosadašnja istraživanja na teritoriji Srbije koja potvrđuju prisustvo

ovih vrsta (Crnobrnja-Isailović, & Paunović, 2014.). Zelene žabe su prisutne širom Evrope i

veoma su rasprostranjenena teritoriji Srbije. Naseljavaju obično manje i pliće vodene basene,

močvarna staništa, vlažne ravnice i šume. Period hibernacije ove žabe provode nepomične na

dnu bare ili reke, pa stoga ne čudi da su bile nalažene tokom čitavog perioda monitoringa. Zelena

krastača je česta vrsta u urbanim ekosistemima u Srbiji, a na teritoriji grada Niša je jedna od, ako

ne i najčešća vrsta vodozemaca.

Jedan od glavnih ciljeva ovog istraživanja je utvrđivanje dinamike kolonizacije

novoformirane stajaćice u Nišu. Ako ovu stajaćicu uporedimo sanekim standardima koji su

propisani u pogledu projektovanja novih stajaćica koje služe za poboljšanje i povećanje lokalnog

biodiverziteta primetićemo da je stajaćica u dvorištu PMF-a u Nišu u celosti odrađena po svim

standardima opisanim u priručniku: “The pond book: A guide to menagment and creation of

ponds” (Wiliams, P. 1999). Takođe, stajaćica koja je kreirana u cilju poboljšanja lokalnog

biodiverziteta treba da obezbeđuje što prirodnije uslove da bi se ostvarilo naseljavanje

vodozemaca i gmizavaca, insekata, riba, ptica itd. Urbana područja mogu sadržati staništa koja

podržavaju populacije vodozemaca. Jedan od primera je i istraživanje u gradu Oviedu (Severna

Iberia) na stajaćici površine ne veće od 3m2 i sa maksimalnom dubinom od 30cm, koja se nalazi

u gradskom parku, koji je okružen urbanim staništem gde se pokazalo da su vodozemci uspešno

kolonizovali stajaćicu i uspostavili stabilnu vijabilnu populaciju (Garcia-Gonsales &Garcia-

Vazqez, 2012).

Istraživanja koja su sprovedena mogu se uporediti sa istraživanjima Birx-Razbuck i sar.

(2009) koja su uključila urbanizaciju kao jedan od važnih faktora u pogledu smanjenja lokalnog

biodiverziteta, zatim udaljenost njihovih stajaćica u odnosu na neki veći izvor migranata (reka,

jezero) gde su rezultati pokazali da je baš prisustvo blizine nekog izvora migranata od ključnog

značaja. Shodno tome, stajaćice koje su bile bliže nekom od potencijalnih izvora, karakteriše

31

veće prisustvo kao i ustaljenost populacija vodozemaca kroz dugi niz godina monitoringa. Iako

se nalazi u urbanom okruženju sa konstantnim antropogenim pritiskom na lokalitet (konstantno

prisustvo studenata), posmatranu stajaćicu su naselile jedinke određenih vrsta vodozemaca.

Neophodno je spomenuti neposrednu blizinu Gabrovačke reke. Samo prisustvo Gabrovačke reke,

kao i dobijeni rezultati, navode na razmišljanje da je u ovom slučaju uspostavljen neki vid

“source-sinck” modela prostorne organizacije populacije. Model “source-sink” predstavlja takvu

organizaciju dve ili više lokalnih populacija gde je slučaj da “source” ima suštinsku stopu rasta

populacije veću od 1 i može samostalno da opstane, dok “sink” ima suštinsku stopu rasta

populacije manju od 1, ali se ipak održava uz pomoć migranata iz “source” populacije, tj. u

odsustvu migranata neizostavno izumire (Crnobrnja-Isailović, 2013). Dobijeni rezultati tokom

ove dve godine monitoringa pokazuju da su populacije vodozemaca u stajaćici organizovane u

vidu “sink” populacije, a da neposredna blizina Gabrovačke reke sa populacijama raznih vrsta

vodozemaca predstavlja “source” tip populacije.

Kreiranje ovakvih stajaćica je od velikog značaja za poboljšanje lokalnog biodiverziteta i

očuvanje prirodnog ambijenta u urbanim sredinama. Da ovakav vid održavanja biodiverziteta

ima uspeha, primećeno je u mnogim zemljama sveta. Naravno, stajaćice ove veličine i oblika u

potpunosti opravdavaju njihovo kreiranje, ako prevashodno postoji plan njihovog kreiranja i

namene. Zato bi bilo poželjno kreirati što veći broj njih koji će zadovoljavati potrebne uslove za

održanje vrsta životinja, i to u neposrednoj blizini neke veće vodene celine za koju se sigurno

zna da ima lokalnu faunu. Pri tom mora se voditi računa o ambijentu u kome će biti formirane

buduće stajaćice, a to je da budu u što prirodnijem okruženju. Potrebno je obratiti pažnju na

činjenicu da je uvek bolje formirati kompleks stajaćica, ukoliko je to moguće, i to tako da one

budu međusobno povezane koridorima, koji će omogućiti kretanje jedinki unutar datog

kompleksa. To će umnogome poboljšati strukturu i stabilnost lokalne populacije.

32

5. ZAKLJUČAK

Novoformirane stajaćice predstavljaju veoma zanimljiv objekat za istraživanje u

konzervacionoj biologiji, pre svega zbog formiranja novog povoljnog staništa, ali i zbog

mogućnosti očuvanja lokalnog biodiverziteta. Kolonizacija ovih stajaćica zavisi od niza faktora

koji trebaju biti zadovoljeni. Ovim istraživanjem praćena je dinamika kolonizacije vodozemaca i

gmizavaca u novoformiranu stajaćicu u užem centru grada Niša. Cilj istraživanja bio je da se

utvrdi da li novoformirana stajaćica zadovoljava uslove za kolonizaciju.

Na istraživanom lokalitetu zabeležene su dve vrste iz reda Anura: zelene krastače

(Pseudepidalea viridis, Bufonidae) i zelene žabe (Phelophylax kl.esculentus complex, Ranidae)

u dve godine uzastopnog monitoringa. Prisustvo ovih vodozemaca na ovim prostorima potvrdili

su i drugi istaživači. Tokom 2013. i 2014. godine zabeleženo je konstantno prisustvo zelene

žabe, i to u obe godine monitoringa, ali ova vrsta nije ostavljala potomstvo. Nenamerna

introdukcija jaja zelene krastače desila se 2013.godine, ali metamorfozirane jedinke nisu

primećene sledeće godine. Prvi adultni predstavnici vrste sreću se tokom druge godine

monitoringa i oni verovatno potiču iz susedne populacije iz Gabrovačke reke kao “source”

modela populacije, dok stajaćica po svojim karakteristikama verovatno predstavlja “sink”

stanište.

Da je neophodnost u kreiranju ovakvih stajaćica budućnost, u pogledu poboljšanja kvaliteta

(očuvanje lokalnog biodiverziteta i estetskevrednosti okruženja) urbanih sredina, govori ovaj i

mnogi drugi radovi širom sveta.

33

6. SUMMARY

The newly-formed ponds represents a very interesting object for research in conservation

biology, primarily because of the formation of a new favorable habitats, but also because of the

possibility of conserving biodiversity on a local scale. Colonization of these ponds depends on a

number of factors that need to be met. This research involved the dynamics of colonization of

amphibians and reptiles in the newly-formed pond in the center of Nis. The aim of the study was

to determine whether the newly formed pond fullfil the conditions for colonization.

On the study sites we observed two species belonging to order Anura: green toads

(Pseudepidalea viridis, Bufonidae) and green frogs (Phelophylax kl.esculentus complex,

Ranidae) in two consecutive years of monitoring. The presence of these amphibians in this area

was confirmed by other researchers. During 2013 and 2014 the constant presence of adult green

frogswas recorded in both years of monitoring, but they left no offspring. Unintentional

introduction of green toads` eggs happened in 2013, but metamorphosed individuals weren`t

seen in the following year. The first adult representatives of the species are encountered during

the second year of monitoring and they probably originated from nearby population from

Gabrovačka reka as a "source" model of the population, while pond in its own characteristics

represented a "sink" habitat.

This research, like many others done world wide, confirms necessity in creating such ponds

in the future, in terms of quality improvement in urban environment (conservationof both its

local biodiversity and aesthetic value).

34

7. LITERATURA

Alford, A. R., Wilbur, M. H., 1985: Priority effects in experimental pond communites:

Competition between Bufoand Rana. – Ecological socienty of America 66: 1097-1105.

Almhagen, J., 2007: Anuran colonization of newly constructed ponds: The importance of time

and distance to source populations, Master thesis, - School of Busness and Enginering,

University of Halmstad.

Angel, F., 1946: Faune di France. 45. Reptiles & amphibiens. – Librairie de la facultete des

sciences 12, Paris.

Anonimus, 2010: Pravilnik o proglašenju i zaštitistrogozaštićenih i

zaštićenihdivljihvrstabiljaka,životinja i gljiva(Službeniglasnik RS br. 5/10).

Anonimus, 2010: Uredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune

(Službeni glasnik R.S br. 9/11).

Anthony, B., Arntzen, J.W., Baha El Din, S., Böhme, W., Cogalniceanu, D., Crnobrnja-Isailovic,

J., Crochet, P.-A., Corti, C., Griffiths, R., Kaneko, Y., Kuzmin, S., Wai Neng Lau, M.,

Li, P., Lymberakis, P., Marquez, R., Papenfuss, T., Pleguezuelos, J.M., Rastegar, N.,

Schmidt, B., Slimani, T., Sparreboom, M., Ugurtas, I., Werner, Y., Xie, F. 2008.

Amphibians of the Palaearctic realm. In: Stuart, S.N., Hoffmann, M., Chanson, J.S., Cox,

N.A., Berridge, R.J., Ramani, P., and Young, B.E. (Eds.), Threatened Amphibians of the

World. Lynx Edicions, with IUCN - The World Conservation Union, Conservation

International and NatureServe, Barcelona, 106-113.

Araujo, B., M., Thuiller, W., Pearson, G., R., 2006: Climate warming and decline of amphibians

and reptiles in Europe. – Jurnal of Biogeography33, 1712-1728.

Baker, J. M. R., Halliday, T. R., 1999: Amphibian colonization of new ponds in an agricurtural

landscape. – Herpetological Journal9: 55-66.

35

Barać, R. R., Stanković-Babić, G., Živić, M., 2011: Sanitetskipukovnik dr. Sava Petrović“ Flora

Niša i njegoveokoline” – ostavštinazabudućnost. – History of medicine 68: 281-285.

Birx-Razbuck, A. D., Price, J. S., Dorcas, E. M., 2009: Pond age and riparian zone proximity

influence anuran occupancy of urban retention ponds. – Urban ecosyst13: 181-190.

Brooker, A., 2010: Amphibians on hampstend heath and their conservation.

Cornel, H. J., Slatyer, O. R., 1997: Mechanisms of succession in natural communities and their

role in community stability and organization. - The American Naturalist 111: 1119-1144.

Crnobrnja-Isailović, J. (2013) Konzervaciona biologija. Skripta za kurs prve godine master

studija Ekologije i zaštite životne sredine naDepartmanu za biologiju i ekologiju PMF-a

Univerziteta u Nišu.

Crnobrnja-Isailović, J., Paunović, M., 2014: Conservation and decline of European amphibians:

The Republic of Serbia. – Amphibian Biology Vol.11. Part. 4. Chapter 43. 45-55. Pelagic

Publishing, Exeter, UK.

Cvetković, D., Tomašević, N., Aleksić, I., Crnobrnja-Isailović, J., 2007: Fenotipska selekcija kod

Bufo bufo. – Arhives of biological sciences 59: 327-333, Beograd.

Delbeck, L., Luscher, B., Ohlhoff, D., 2007: Beaver ponds as habitat of amphibian communities

in a central European highland. – Amphibia-Reptilia28: 493-501.

Drixon, J. R., Hayer, R. W., 1968: Anuran succession in a temporary pond in Colima, Mexico. –

Bilten Southern California Academy of Sciences67: 129-137.

Edgar, P., Foster, P., Baker, J., 2010: Reptile habitat management hand book. – Amphibian and

reptile consevation, Bournemouth.

Garcia-Gonzales, C., Garcia-Vazquez, E., 2012: Urban ponds, neglected Noah’s Ark for

amphibians. – Jurnal of Herpetology 46: 507-54.

Holzer, K., 2009: Two-year study of amphibians in oaks bottom willdlife refuge.- Bureau of

parks and recreations, Portland.

36

Johanson, J. T. P., Hoverman, T. J., McKenzie, J. V., Blaustein, R. A., Richgels, D. L. K., 2013:

Urbanization and wetland communities: applayingmetacommunity theory to understand

the local and landscape effects. – Jurnal of Applied Ecology 50: 34-42.

Lesbarreres, D., Fowler, S. M., Pagano, A., Lode, T., 2009: Recovery of anuran community

following habitat replacement. – Jurnal of Applied Ecology10: 1365-2664.

Lop, S., Caldart, M. V., Santos, G. T., Cechin, Z. S., 2012: What is a role of heterogeneity and

spatial autocorrelation of ponds in the organization of frog comunites in southern Brazil.

– Ecological studies 51: 1094-1104.

McDiarmid,W. R., Foster, S. M., Guyer, C., Gibbons, J. W., Chernof, N., 2012:

Reprilebiodiversity: Standard metodsfor inventory and monitoring. – The regents of the

University ofCallifornia.

Mohneke, M., Rodel O. M., 2009: Declining amphibian populations and possibile ecological

consequences – a review. – Salamandra45: 203-210.

Sillero, N., Campos, J., Bonardi, A., Corti, C., Creemers, R., Crochet, P.-A., Crnobrnja Isailović,

J., Denoël, M., Ficetola, G.F., Gonçalves, J., Kuzmin, S., Lymberakis, P., de Pous, P.,

Rodríguez, A., Sindaco, R., Speybroeck, J., Toxopeus, B., Vieites, D.R., Vences, M.

2014. Updated distribution and biogeography of amphibians and reptiles of Europe based

on a compilation of countrywide mapping studies. Amphibia-Reptilia35: 1-31

Pančić, J., 1869: Građa za faunu Kneževine Srbije. – Glasnik Srpskog učenog društva, knjiga IX

sveska XXVI staroga reda.Beograd.

Pearl, A. C., Bowerman, J., 2006: Observations of rapid colonization of construted ponds by

western toads (Bufoboreeas) in Oregon, USA. – North Western American Naturalist 66:

397-401.

Purrenhage, L. J., Boone, D. M., 2009: Amphibian community response to variation in habitat

structure and competitor density. – Herpetologists’ League 65: 14-30.

Rodolph, C. D., Dickson, G. J., 1990: Stremside zone width and amphibian and reptile

abundance. – Southwestern Association of Naturalists 35: 472-476.

37

Saeed, S., Shaukat S. S., 2000: Effect of seed size on germination, emergence, growth, and

seedling survival on Senna occidentalislink. – Jurnal of Biological Sciences 3: 292-295.

Silva, P. J., Toland, J., Jones, W., Eldridge, J,. Hudson, T., O’Hara, E,. 2009: LIFE and Europe’s

reptiles and amphibians: Conservaction in practice – Office for Official Publications of

the European Communities, Luxembourg.

Schaffer, A. D., Kletečki, E. 2007: Protokol biomonitoringa vodozemaca na staništima duž

Drave. – 1.Odjel za ekologiju životinja, Institutza biologiju, Sveučilište u Pečuhu;

2.Hrvatski prirodoslovni muzej, Zagreb.

Shoo, P. L., Olson, H. D., McMenamin, K. S., Murray, A. K., Van Slus, M., Donnelly, A. M.,

Stratford, D., Terhivuo, J., Merino-Viteri, A., Herbert, M. S., Bishop, J. P., Corn, S. P.,

Dovey. L., Griffiths, A. R., Lowe, K., Mahony, M., McCallum, H., Shuker, D. J.,

Simpkins, C., Skerratt, F. L., Wiliams, E. S., Hero, J-M., 2011: Engineering a future for

amphibians under climate change. – Jurnal of Aplied Ecology 48: 487-492.

Hacnar, J. S., M’Closkey,T. R.,1996: Regional Dynamics and the Status of Amphibian. –

Ecological Society of America 77: 2091-2097.

StatSoft, Inc. (2007). STATISTICA (data analysis software system), version 8.0.

www.statsoft.com.

Sullivan, L. K., Morreale, J. S., NG: A landowner’s guide to creating woodland pools for

amphibians and other wildlife. – Cornell departmant of natural resources.

Timm, A., Meretsky, V., 2004: Anuran habitat use on abandoned and reclaimed mining areas of

sauthweatern Indiana. – Proceedings of the Indiana Academy of Science 113: 140-146.

Tomašević, N., Cvetković, D., Aleksić, I., Crnobrnja-Isailović, J., 2007: Effect of climatic

conditions on post-hibernation body condition and reproductive traits of Bufobufo

females. – Arhives of biological sciences 59:51-52, Beograd.

Tomović, Lj., Ajtić, R., Crnobrnja-Isailović, J., 2008: Checklist of the herpetofauna of Serbia. –

http://www.oocities.org/herpetology_bg/Checklist7.htm

38

Wiliams, P., 1999:The Pond Book: A Guide to Management and Creation of Ponds.

Wilbur, M. H., 1987: Regulation of structure in complex sistems: Experimental temporary pond

communities. – Ecological Society of America 68: 1437-1452.

Vukov, T., Kalezić, L. M., Tomović, LJ.,Krizmanić, I., Jović, D., Labus, N., Džukić, G., 2013:

Amhibians of Serbia – Disribution and diversity patterns. - Bulletin of the Natural

History Museum6: 90-112.

Williams, P., Whitfield, M., Biggs, J., 2008: How can we make ponds biodiverse? A case study

monitored over 7 years. – Hidrobiologija597: 137-148.

Zanini, F., Klingemann, A., Schlaepfer, R., Schmidt, R. B., 2008: Landscape effects on anuran

pond occupancy in an agricultural countyside: barrier-based buffers predict distybutions

better than circular buffers. – Canadian Journalof Zoology88: 692-699.

Slika 1. -

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%88%D0%B0%D0%B2%D1%81

%D0%BA%D0%B8_%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%

B8_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3

Slika 2. -

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D0%B

A%D0%BE%D1%82%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0

Slika 3. -

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D0%B

A%D0%BE%D1%82%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0

Slika 4. - http://sh.wikipedia.org/wiki/Ni%C5%A1

Slika 5. -

https://www.google.rs/maps/place/Palilula/@43.2920697,21.8522787,12z/data=!3m1!4b1!4m2!3

m1!1s0x4755b9f51e75d76b:0x169be67e77a63e13

39

Редниброј, РБР:

Идентификациониброј, ИБР:

Типдокументације, ТД: Монографска

Типзаписа, ТЗ: текстуални / графички

Врстарада, ВР: Mастер рад

Аутор, АУ: Милош Милојевић

Ментор, МН: Јелка Црнобрња Исаиловић

Насловрада, НР: Динамика насељавања водоземаца и гмизаваца у

новоформирану стајаћицу у граду Нишу

Језикпубликације, ЈП: Српски

Језикизвода, ЈИ: Енглески

Земљапубликовања, ЗП: Р. Србија

Уже географско подручје, УГП: Р. Србија

Година, ГО: 2015

Издавач, ИЗ: Ауторски репринт

Местоиадреса, МА: Ниш, Вишеградска 33.

Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

7/38/45/6/8/3/0

Научнаобласт, НО: Биологија

Научнадисциплина, НД: Конзервациона биологија

Предметна одредница/Кључне речи, ПО: колонизација, водоземци, гмизавци, стајаћица

УДК 591.9:597.6+627 (497.11. Ниш)

Чувасе, ЧУ: Библиотека

Важнанапомена, ВН: уколико је рад рађен ван факултета (у лабораторији)

Извод, ИЗ: Примећен је значај формирања стајаћица у урбаним

екосистемима, и динамика којом су стајаћице колонизоване

водоземцима и гмизавцима

Датумприхватањатеме, ДП:

Датумодбране, ДО:

Члановикомисије, КО: Председник: Проф. др Перица Васиљевић

Члан: Проф. др Предраг Јакшић

Члан, ментор: Проф. др Јелка Црнобрња Исаиловић

ОбразацQ4.09.13- Издање 1

40

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: Monograph

Type of record, TR: textual / graphic

Contents code, CC: Master thesis

Author, AU: Miloš Milojević

Mentor, MN: Jelka Crnobrnja Isailović

Title, TI: The dynamics of colonization of amphibians and reptiles in the

newly formed pond in the city of Nis

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: English

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: Serbia

Publication year, PY: 2015

Publisher, PB: author’s reprint

Publication place, PP: Niš, Višegradska 33.

Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

7/38/45/6/8/3/0

Scientific field, SF: Biology

Scientific discipline, SD: Conservation Biology

Subject/Key words, S/KW: Colonization, amphibians and reptiles, pond

UC 591.9:597.6+627 (497.11. Niš)

Holding data, HD: Library

Note, N:

Abstract, AB: Observed was the importance of formating ponds in urban

ecosystems, and the dynamicsof colonization of the particular pond

by amphibians and reptiles

Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Defended on, DE:

Defended Board, DB: President: Prof Dr Perica Vasiljević

Member: Prof Dr Predrag Jakšić

Member, Mentor: Prof Dr Jelka Crnobrnja Isailović

ОбразацQ4.09.13- Издање 1