Konstruktivna izvođenja motocikala

Mopedi

Kao što je već napomenuto, mopedi su jednotražna vozila čija radna zapremina pogonskog MSUS ne prelazi 50 cm3. Kod njih najčešću primenu nalaze razne vrste dvo – i četvorotaktnih motora, a obično imaju diektan pogon preko lanaca i automatsku spojnicu (SLIKA). Mase su im, obično manje, do 60 kg, snaga motora 1,8 do 7,5 kW, brzina do 50 km/h, a osno rastojanje do mm.

Terenski motocikli

Za terenske motocikle je karakteristično da imaju podignut izduvni sistem, niže stepene prenosa i veće hodove sistema za oslanjanje – obično oko 125 mm i posebne pneumatike. Motori su oklopljeni, tako da im agregati ne štrče sa strane.

Pedale se pri udaru savijaju, a iza toga ispravljaju tako da su ponovo upotrebljive.

Pneumatici imaju specifične – krupne šare koje omogućavaju lakše kretanje van puteva )blato, pesak, trava, i sl. ).

Zbog veće prohodnosti, ovi motociki imaju manje mase, a neke konstrukcije i aluminijumski okvir, radi boljeg upravljanja pri manjim brzinama.

Upraksi postoje i specijalna izvođenja motocikala sa velikom izdržljivošću, većim točkovima, 5 i 6 stepeni prenosa u menjaču i šasijom bez prostora za prtljag ili dodatno sedište, širim ojačanim rukohvatima i većim hodovima sistema za elastično oslanjanje. ( Radi ilustracije,na slici ( ) dajemo jedan karakterističan primer terenskog motocikla. )

Terenska vozila na bazi motocikala

Ovi dvotočkaši sa specijalnim – širokim točkovima ili trotočkaši na bazi motocikala konstruisani su tako da mogu da se kreću po terenima na kojima ne mogu drugi motocikli. Dvotočkaši se proizvode za veće uspone i neravne terene, dok su trotočkaši namenjeni manje iskusnim vozačima. ( Radi ilustracije, na slici ( ) dat je prikaz izvođenja jednog takvog vozila. )

Motocikli za gradsku vožnju

Motocikl za gradsku vožnju ima sva potrebna svetla i pokazivače pravaca, niske branike, dodatnu instrumentaciju, sedišta i oslonce za noge suvozača. Radne zapremine motora mogu biti i do 1500 cm3. Primenu nalaze i dodatna oprema (kao što su vetrobransko staklo, prostor za prtljag i ponekad, bočna prikolica ). ( Slike klasičnog izvođenja i skutera )

Kombinacija gradskog i terenskog motocikla

Upraksi postoje konstruktivna rešenja motocikala koja istovremeno mogu ispunjavati zahteve gradske i terenske vožnje. Ovi motocikli imaju univerzalne pneumatike, visoko postavljen izduvni sistem, savitljive

nožne pedale, ojačane rukohvate i niže stepene prenosa od modela za gradsku vožnju. (Slika jednog motocikla iz ove kategorije)

Glavni agregati i sistemi motocikala

Ovde spadaju:

-okvir

-točkovi sa kočnicama

-sistem upravljanja i električnog oslanjanja

-motor

-transmisija

-sistem za napajanje gorivom

-sistem za paljenje

-električna instalacija i

-zaštitni elementi (usmerivači vazduha – spojleri) – funkcionalno dekorativnog tipa

Okvir

Osnovni zadatak okvira motocikla je da poveže sve agregate i sisteme u jednu celinu. Okvir motocikla obično sačinjavaju čelične cevi ili tačkasto zavareni otpresci. Neki motocikli specijalne namene imaju aluminijumske ili okvire od lakih legura. Najčešću primenu nalaze okviri izrađeni od cevi (SLIKA), dok se okvir izrađen presovanjem i zavarivanjem primenjuje kod lakih motocikala sa motorima manjih snaga (SLIKA). Okvir uključuje montažne nosače za povezivanje drugih komponenata kao što su oslonci za noge i sedišta, rezervoar goriva, prednja i zadnja viljuška, elementi transmisije, motor, menjač, izduvni sistem i sl.

Treba naglasiti da se kod savremenih motocikala koriste specijalni oklopi (usmerivači – spojleri) koji imaju višestruku ulogu (smanjenje otpora vazduha, estetika, veća prohodnost i sl.). Pored toga, za okvir se vezuju i sedišta, koja su kod mopeda kraća, a kod motocikala duža. Duža sedišta imaju dvostruku namenu, omogućavaju vozaču da menja položaj tela u toku vožnje i prevoz još jednog putnika. (SLIKE)

Točkovi I kočnice

Točak motocikla se sastoji od metalno'profilisanog naplatka, pneumatika, sistema veze sa viljuškom, specijalno urađenih žica ili paoka. Naplatak koji ima ugrađene žice, zahteva primenu doboš kočnica, dok liveni naplatci sa paocima mogu imati kako doboš, tako i disk kočione sisteme. Većinu točkova za motocikle odlikuje mala težina i dovoljna krutost. (kaze da je data slika) Kočioni mehanizmi motocikala su sa dobošima ili, u novije vreme, sa diskovima- kod nekih rešenja prednji točak imam i dva diska. (kaze da su data oba tipa kočionih sistema) Kočnice se uključuju uz pomoć sistema poluga i užadi (mehanički) ili hidraulički.

Kod motocikala se obično nezavisno koče prednji i zadnji točak. Treba naglasiti da kočenje samo prednjim točkom može biti nestabilno pa treba biti veoma obazriv. Zbog toga savremene konstrukcije motocikala imaju mogućnost istovremenog kočenja prednjeg I zadnjeg točka. (radi ilustracije, slika) Treba naglasiti da, zbog bezbednosti, kod savremenih motocikala, sve širu primenu nalaze ABS sistemi. (čija je šema izvođenja, je data na slici) Pneumatici mogu biti različitih konstrukcija u zavisnosti od namene motocikala. Za njih je karakteristično da pritisci vazduha u njima zavise od opterećenja (broja osoba koje se prevoze).

Sistemi upravljanja I elastičnog oslanjanja

Prednji sistem elastičnog oslanjanja obično se sastoji od teleskopske viljuške koja koristi kombinaciju kliznih cevi, unutrašnjih opruga I hidrauličnog prigušenja radi obezbeđenja prigušivanja oscilacija. On u kombinaciji sa prednjim točkom, upravljačem, prednjom viljuškom I elementima veze omogućava upravljanje motociklom.(SLIKE)

Zadnji sistem elastičnog oslanjanje sastoji se od poluga koje povezuju okvir sa zadnjim točkovima. Kombinacija zavojne opruge i amortizera vezana je u blizini ose za polugu, a gornji kraj je vezan kruto za okvir.

Ranije konstrukcije su bile jednostavnije, ali se trend razvoja sistema za oslanjanje ogleda u sve široj primeni polužnih mehanizama. (slike, istorijski razvoj sistema za oslanjanje)

Конструктивна извођења мотоцикала

Мопеди

Као што је већ напоменуто, мопеди су једнотражна возила чија радна запремина погонског МСУС не прелази 50 цм3. Код њих најчешћу примену налазе разне врсте дво – и четворотактних мотора, а обично имају диектан погон преко ланаца и аутоматску спојницу (СЛИКА). Масе су им, обично мање, до 60 кг, снага мотора 1,8 до 7,5 кW, брзина до 50 км/х, а осно растојање до мм.

Теренски мотоцикли

За теренске мотоцикле је карактеристично да имају подигнут издувни систем, ниже степене преноса и веће ходове система за ослањање – обично око 125 мм и посебне пнеуматике. Мотори су оклопљени, тако да им агрегати не штрче са стране.

Педале се при удару савијају, а иза тога исправљају тако да су поново употребљиве.

Пнеуматици имају специфичне – крупне шаре које омогућавају лакше кретање ван путева )блато, песак, трава, и сл. ).

Због веће проходности, ови мотоцики имају мање масе, а неке конструкције и алуминијумски оквир, ради бољег управљања при мањим брзинама.

Упракси постоје и специјална извођења мотоцикала са великом издржљивошћу, већим точковима, 5 и 6 степени преноса у мењачу и шасијом без простора за пртљаг или додатно седиште, ширим ојачаним рукохватима и већим ходовима система за еластично ослањање. ( Ради илустрације,на слици ( ) дајемо један карактеристичан пример теренског мотоцикла. )

Теренска возила на бази мотоцикала

Ови двоточкаши са специјалним – широким точковима или троточкаши на бази мотоцикала конструисани су тако да могу да се крећу по теренима на којима не могу други мотоцикли. Двоточкаши се производе за веће успоне и неравне терене, док су троточкаши намењени мање искусним возачима. ( Ради илустрације, на слици ( ) дат је приказ извођења једног таквог возила. )

Мотоцикли за градску вожњу

Мотоцикл за градску вожњу има сва потребна светла и показиваче праваца, ниске бранике, додатну инструментацију, седишта и ослонце за ноге сувозача. Радне запремине мотора могу бити и до 1500 цм3. Примену налазе и додатна опрема (као што су ветробранско стакло, простор за пртљаг и понекад, бочна приколица ). ( Слике класичног извођења и скутера )

Комбинација градског и теренског мотоцикла

Упракси постоје конструктивна решења мотоцикала која истовремено могу испуњавати захтеве градске и теренске вожње. Ови мотоцикли имају универзалне пнеуматике, високо постављен издувни систем, савитљиве ножне педале, ојачане рукохвате и ниже степене преноса од модела за градску вожњу. (Слика једног мотоцикла из ове категорије)

Главни агрегати и системи мотоцикала

Овде спадају:

-оквир

-точкови са кочницама

-систем управљања и електричног ослањања

-мотор

-трансмисија

-систем за напајање горивом

-систем за паљење

-електрична инсталација и

-заштитни елементи (усмеривачи ваздуха – спојлери) – функционално декоративног типа

Оквир

Основни задатак оквира мотоцикла је да повеже све системе и подсклопове у једну целину. По правилу, погонски агрегат је чврсто спојен са рамом и доприноси повећању крутости носеће конструкције мотоцикла. Оквир мотоцикла обично сачињавају челичне цеви или тачкасто заварени отпресци. Неки мотоцикли специјалне намене имају алуминијумске или оквире од лаких легура. Најчешћу примену налазе оквири израђени од цеви (сл.1), док се оквир израђен пресовањем и заваривањем примењује код лаких мотоцикала са

моторима мањих снага (СЛИКА). Оквир укључује монтажне носаче за повезивање других компонената као што су ослонци за ноге и седишта, резервоар горива, предња и задња виљушка, елементи трансмисије, мотор, мењач, издувни систем и сл.

Треба нагласити да се код савремених мотоцикала користе специјални оклопи (усмеривачи – спојлери) који имају вишеструку

улогу (смањење отпора ваздуха,

естетика, већа проходност и сл.). Поред тога, за оквир се везују и седишта, која су код мопеда краћа, а код мотоцикала дужа. Дужа седишта имају двоструку намену, омогућавају возачу да мења положај тела у току вожње и превоз још једног путника. (СЛИКЕ)

Слика 1 Затворени рам од челичних цеви

Слика 2 Отворени алуминијумски рам

Слика 1 Отворени рам од челичних цеви

Точкови и кочнице

Точак мотоцикла се састоји од метално'профилисаног наплатка, пнеуматика, система везе са виљушком, специјално урађених жица или паока. Наплатак који има уграђене жице, захтева примену добош кочница, док ливени наплатци са паоцима могу имати како добош, тако и диск кочионе системе. Већину точкова за мотоцикле одликује мала тежина и довољна крутост. (казе да је дата слика) Кочиони механизми мотоцикала су са добошима или, у новије време, са дисковима- код неких решења предњи точак имам и два диска. (казе да су дата оба типа кочионих система) Кочнице се укључују уз помоћ система полуга и ужади (механички) или хидраулички.

Код мотоцикала се обично независно коче предњи и задњи точак. Треба нагласити да кочење само предњим точком може бити нестабилно па треба бити веома обазрив. Због тога савремене конструкције мотоцикала имају могућност истовременог кочења предњег И задњег точка. (ради илустрације, слика) Треба нагласити да, због безбедности, код савремених мотоцикала, све ширу примену налазе АБС системи. (чија је шема извођења, је дата на слици) Пнеуматици могу бити различитих конструкција у зависности од намене мотоцикала. За њих је карактеристично да притисци ваздуха у њима зависе од оптерећења (броја особа које се превозе).

Системи управљања и еластичног ослањања

Предњи систем еластичног ослањања обично се састоји од телескопске виљушке која користи комбинацију клизних цеви, унутрашњих опруга И хидрауличног пригушења ради обезбеђења пригушивања осцилација. Он у комбинацији са предњим точком, управљачем, предњом виљушком И елементима везе омогућава управљање мотоциклом.(СЛИКЕ)

Задњи систем еластичног ослањање састоји се од полуга које повезују оквир са задњим точковима. Комбинација завојне опруге и амортизера везана је у близини осе за полугу, а горњи крај је везан круто за оквир.

Раније конструкције су биле једноставније, али се тренд развоја система за ослањање огледа у све широј примени полужних механизама. (слике, историјски развој система за ослањање)