Maturski Rad

Lan mreže Računari

Sadržaj

1.-LAN mreže (uvod) 2

2.-Standardi LAN mreže 4 2.1.-Ethernet 4 2.2.- Fast Ethernet 4 2.3.- Gigabite Ethernet 4 2.4.- Koaksijalni kabl 5

3.-Topologije 6 3.1.-Bus topologija 6 3.2.-Topologija prstena 6 3.3.-Topologija zvezde 7 3.4.-Topologija grane 8

4.-Wireless LAN (Bežična LAN mreža) 9 4.1.-Način rada 9 4.2.-Sigurnost 10

5.-Mrežni adapteri 11 5.1-Prenos podataka kod Lan adaptera 11

6.-Switch 12 6.1.-Konekcija 12

7.-Zaključak 14

Literatura 15

1. LAN mreže (uvod)

1


Local Area Network (LAN) je grupa računara koji su povezani pomoću coaxionalnog provodnika ili bežično i svi koji su umreženi imaju dostup informacijama drugih računara, na jednom, malom geografijskom području (npr. kancelarija, zgrada, zgrade itd.).

Danas najčešće korišćena tehnologija za lokalne mreže (LAN) je Ethernet ili IEEE standard 802.3, Prema podacima iz 2000. godine, 1994. godine instalirano je preko 40 milijona Ethernet čvorova u svetu. Velika popularnost Etherneta osigurava veliko tržište za Ethernet uređaje, a velika konkurencija uzrok je prihvatljivim cenama za opremu. Od prvih dana Ethernet standarda, specifikacije i prava na tehnologiju bila su dostupna svakome

Lan omogućava korišćenje svih perifernih uređaja drugih računara npr.: Ako u jednoj kancelariji ima više računara i treba nešto da se izštampa, onda nam ne treba toliko štampača koli računara ima, nego samo jedan štampač i lan mreža.

2


Lan isto omogućava i korišćenje baze podataka drugih računara npr.: U jednoj kompanij imaju jedan računar koji sadrži sve podatke, a ostali računari uzimaju iz njega samo za njih važne podatke.

2. Standardi LAN mreže

3


2.1.- Ethernet

Prva LAN mreža je napravljena u SAD-u za Alohanet istraživački centar. Firme koje su počele sa proizvodnjom mreža su bile: Xerox Corporation, DEC i Intel god.1976. Njena brzina zbog koaxialnog kabla je bila samo 2,94 [Mbps] megabita u sekundi. Najveći broj priključenih računara je bio 256, na glavni kabl koji se zvao (multidrop cable). Nakon uspešnog rada ovih kompanija 1978 napravljena je prva 10 Mbps-na Ethernet mreža. Bila je bazirana na IEEE 802.3 standardu. Posle standarda 802.3 javljala su se i drugi. To su: token bus 802.4, token ring 802.5 i na kraju IBM je izneo na tržište verziju Gigabit 803.5v. Danas se za PC koriste mreže (Fast Ehernet) brzinom 100 Mbps i najnovija verzija (Gigabit Ethernet) brzine 1000 Mbps (1 Gbps).

2.2.-Fast Ethernet

1992. god. su razmišljali o jednoj novoj i bržoj Lan mreži koja ce biti po 802.3 standardu. Sve su promenili samo su imena ostala ista zbog tržišta. Oni koji se nisu složili napravili su Lan po svojim standardima 802.12 koji nije uspeo. Najbolji provodnici kod brzog Etherneta:

Verzija Najveća dužina provodnika

Provodnost

100Base-TX 100 m 100 Mbps100Base-FX 200m 100 Mbps

2.3-Gigabite Ethernet

Posle Fast Ethernet-a 1995. počeli su da razmišljaju o još bržijem Ethernetu koji će biti 10x brži od onog prethodnog. Sa jednim provodnikom možemo da spojimo samo dva računara, ali ukoliko spojimo prvi kraj sa računarom a drugi kraj sa Switch-om moćićemo da dodamo još 255 računara.

Kod ovog etherneta postoje dve vrste provodnika Duplex i Poluduplex. Ako pogledamo Duplex je bolji jer se signali mogu kretati istovremeno u oba pravca, ali možemo spojiti samo dva računara.

4


Poluduplex koristimo kad hoćemo da spojimo prvo sa Switch-em. Do 200 m brzina ce biti 1Gbps.

Verzij Najveća duž. provodnika

Provodnost

1000Base-CX 25m 1000Mbps1000Base-T 50m 1000Mbps

2.4-Koaksijalni kabl

Sastoji se od bakarnog provodnika u sredini, bilo od punog ili višežilnog. Obložen je omotačem od tankog bakarnog širma ili metalne folije.

Elastična plastična izolacija odvaja unutrašnji i spoljni provodnik, a drugi sloj izolacije pokriva širm spolja.

Služi za provođenje električnih signala između dva mrežna adaptera, adaptera i switcha itd.

Provodnosti možeti u gornjim redovima gde se obnjašnjava ethernet.

3. Topologije

Postoje četiri principa topologije koje se koriste u Lan-u: Bus, Ring, Star, Tree.

5


3.1.-Bus topologija

Svi uređaji su povezani na jedan centralni provodnik (cable) koji se zove bus ili backbone. Bus mreže su dosta jeftine i lako se instališu za male mreže. Ethernet sistemi koriste bus topologiju.

3.2.-Topologija prstena (ring)

Svi uređaji su povezani direktno u takozvanom krugu jedan pored drugog . Ring topologija je relativno skupa, i teže se instalira. Bolja je od predhodne jer omogućava brži prenos podataka i na veće distance.

6


3.3.-Topologija zvezde (star)

Računari su povezani sa centralnim Hub-om. Star mreže možemo lako instalirati i koristiti. Loša strana je to što sva informacija prelazi kroz Hub gde se stvara gužva i usporenje.

3.4.- Topologija grane (tree)

Topologija grane je kombinacija Bus-a i Star-a. Poseduje deo star workstationa-a koja konektovana na bus backbone provodnik (cable).

7


Takođe ove topologije možemo međusobno kombinovati npr. kombinacijom Bus-a i Star-a dobijamo topologiju Tree.

4. Wireless Lan (Bežična lan mreža)

Bežičn mreža ili Wlan je mreža na veće udaljenosti, koja se spaja radio talasima velikih frekvencija što je prednost na običnu mrežu zbog toga što nema silnih provodnika.

8


Postoji jedan glavni računar na kome se nalazi glavna antena ili (Accesspoint) na koji se ostali priključuju. Isto se koristi i mrežni adapter koji je malo složeniji od običnog žičnog adaptera.

4.1.-Način rada

Radio komunikacija kod WLAN-ova se obavlja u tzv. ISM (Industrial, Scientific & Medical) opsegu frekvencija koji je svuda u svetu prihvaćen kao opseg za čije korišćenje nije potrebna licenca- takozvani FTA (free to air) spektar. ISM čine tri opsega frekvencija: 902 - 928 MHz, 2400 - 2483,5 MHz i 5728 - 5750 MHz. Od njih se u ovom trenutku , najčešće koristi opseg od 2.4 - 2.48 GHz. WLAN-ovi koriste „Spread Spectrum“ modulacije koje signal rasprostire po celom opsegu frekvencije. Naime, one omogućavaju da više korisnika istovremeno deli isti frekventni opseg bey međusobne interferencije.

4.2.-Sigurnost WLAN-a

Pitanje sigurnosti je jedno od najčešće postavljenih pitanja kada su upitanju bežične Lan mreže. Brojni analitičari i eksperti za pitanja računarske sigurnosti smatraju bežične mreže sigurnijim od klasičnih žičanih mreža. Za to postoje jaki argumenti, jer i žičane mreže na neki način imaju i svoj bežični dio, tj. Da emitiraju zračenja čiji intenzitet i

9


nije baš mali, naročito kod današnjih UTP mreža. Kada je sigurnost u pitanju, glavne razlike između LAN i WLAN mreža potiču od različitog fizičkog nivoa. Mnogi bežični uređaji imaju ugrađene opcije za kriptiranje. IEEE 802.11, standardno predviđa sigurnosnu tehniku poznatu kao '' Wired Equivalent Privacy'' (WEP) koja se bazira na korištenju ključa i RC4 algoritma za enkripciju. Korisnici koji ne znaju ključ ne mogu ni pristupati WLAN-u.

To sve čini WLAN sigurnijim.

5.-Mrežni adapteri

Adapter za lokalne mreže, koji se zove i NIC (Network Interface Card) priključuje se na konektor za proširenje i prevod za slabe paralelne signale iz magistrale podataka u snažni tok električnih signala koji prolaze kroz kabl.

10


5.1.-Prenos podataka kod Lan adaptera

Računari i mrežni adapteri mogu preko magistrale da komuniciraju na različite načine.

Kreatori mrežnih adaptera danas koriste 1 od 4 tehnike za prenos podataka od kartice do RAM-a:

1. U/I tehnika 2. DMA tehnika3. Tehnika zajedničke memorije4. Tehnika DMA za upravljanje magistralom

U/I tehniku koriste mnogi LAN adpteri jer troši malo memorije i cena joj je dosta povoljna.DMA tehniku uglavnom koriste stariji personalni računari.Tehnika zajedničke memorije je prilično nepovoljna jer troši dosta memorije a to usporava rad računara.DMA za upravljanje magistralom tehniku retko koriste zbog toga što ih je teško razviti i vrlo su skupi.

6.Switch

Switch zauzima isto mesto kao Hub u mreži. Preko njega se može spojiti više računara i on proverava podatke koji se šalju i primaju u toku rada mreže. Kada switch dobije “paket” prvo proveri destinacuju i adresu izvornog hardvera i pogleda sličnosti na mrežnom segmentu i adresi. Ako su segmenti isti paket je odbačen ili se filtrira. Ako se segmenti raylikuju onda se paket šalje dalje. Uglavnom switch ne šalje pakete dalje koji su falični.

Lako se instaliraju, i kada se to uradi odmah prepoznaju jednom unešenu Ethernet adresu.

11


6.1.-Konekcija

Na switch se mogu konektovati razni tipovi mreže kao što su Ethernet, Fast Ethernet i po najnovijem i Gigabyte Ethernet, ili mreže istog tipa. Jedan switch može da podnosi i veliki broj korisnika tako što se dodaje još switch-ova na taj jedan. Uz sve ovo njegova brzina ostaje ista kao da sam radi.

Kod Lan switch-eva postoje dve osnovne arhitekture:1. Cut-trough2. Store-and-forward.

Kod Cut-trough switch-eva prvo se proverava adresa a tek posle se šalje na upućenu adresu destinacije. A kod Store-and-forward switcha se paket proverava dali je sve uredu i tek se onda šalje. Kod ove verzije slanje paketa trjae duže ali se računari čuvaju od faličnih paketa. Ali se danas tehnologija brzo razvija naročito kada su računari i njihovi komponenti u pitanju i tako ove dve osnovne arhitekture su sastvljene u jedan. Znači da switch sadrži i Cut-trough i Store-and-forward arhitekturu.

12


7.-Zaključak

Sa završetkom ovog maturskog rada mogu da zaključim da je računarska tehnologija puno napredovala za 60 godina od kada je napravljen prvi računar zahvaljujući velikim naučnicima koji su sav svoj život posvetili mikro čipovima, pisanju programa da olakšaju težak rad čovečanstvu.

Tako i ja upozanajem sa nekoliko rečenica i slika one ljude koji se nisu još upoznali sa važnostima Lan mreža. Lan mreže su deo istorije i budućnosti računara koji olakšavaju prenos podataka, korišćenje nekih

13


perifernih uređaja bez ikakvih teškoća zauzetih ljudi na raznim poslima, u vojsci, policiji, školi i još na raznim mestima koje ne bih da nabrojavam.

Uveravam one ljude kojima je potrebna umreživanje računara da to omah urade jer se lako instalira i stvarno je laka za korišćenje. Ja sam se nekoliko puta uverio u to jer i ja posedujem Wireless mrežu kod kuće a radio sam i sa običnim žičnim mrežama.

Literatura

Internet:

www.wikipedia.orgwww.startlap.hu

Revai digital lexikon

14

http://www.startlap.hu/

http://www.wikipedia.org/


15

Documents

Maturski Rad