MEDIJI O ZDRAVSTVU ponedeljak, 01. jul 2019.godine

RTS- Novi život nakon transplantacije

RTS- Zbog nestabilnog vremena sve češći infarkti

BLIC- Mesecima je osećala jake bolove, a onda su otkrili da joj je HEMATOM "POJEO" dve tećine jetre. Zahvaljujući timu sa VMA tumor je ODSTRANJEN BEZ REZA

N1- U Vojvodini od ponedeljka mobilni mamograf

RTV- Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine novo vozilo

DNEVNIK- Dr Glavaš Trbić: Istraživanje Batuta pokazalo da je 700.000 građana bezubo

DNEVNIK- VOJVOĐANSKO ZDRAVLjE Preventivom i vakcinacijom do eliminisanja raka grlića materice

DANAS- International Medis Awards konkurs za međunarodna dostignuća lekara i farmaceuta u 2019.

VEČERNJE NOVOSTI- KAKO DO BEBE: Ako donora ne bude, moraćemo da uvozimo ćelije

***DZ NOVI SAD- Predavanja za dijabetičare u julu

Novi život nakon transplantacije

Posle duže pauze, zahvaljujući saglanosti porodice, i jednom DA - urađene su transplantacije bubrega, jetre i rožnjača. Ekipa RTS-a je u Urgentnom centru razgovarala sa pacijentima koji su počeli nove živote.

Snežana Stojanović iz Aleksinca kaže da je 25. juna napunila 37 godina. Baš tog dana je bila transplantacija i to joj je, kaže, najlepši poklon za rodđendan.

Snežana je na listi za transplantaciju bila od decembra 2017. godine, ali je autoimuna bolest odavno počela da uništava njen organizam. Znala je da jedino ukoliko dobije novu jetru može da živi.

Zato, nekoliko dana posle transplantacije, ne skida osmeh sa lica. Počela je da ustaje, šeta, oporavlja se, i već početkom nedelje mogla bi i kući.

"Imam poruku ljudima da daju to parčence sebe, da doniraju organ, jer meni je neko dao organ na rođendan da nastavim svoj život. Ja se u ime svih ljudi transplantiranih zahvaljujem do neba", kaže Stojanovićeva.

Nedaleko od Snežanine sobe, na Odeljenju za transplantaciju bubrega, i 33-godišnji Srećko. On je nažalost i slep. Sedam godina je išao na dijalizu, tri puta su ga pozivali u nadi da će bubreg donora biti odgovarajući za njega, ali, za Srećka je četvrti poziv bio onaj spasonosni.

"Najveća je poruka da se ljudi bore i da budu hrabri, i sve to dođe na svoje mesto i da istraju do kraja, a planovi su otom-potom, prvo da sve ovo bude kako treba", kaže Srećko Trnanić iz Krnjeva.

Od početka godine saglanost za darivanje organa, u najtežem trenutku, kada su se životi njihovih najmilijih gasili‚ dalo je sedam porodica. Njima veliko hvala. Ipak, u Srbiji i dalje nedovoljno transplantacija.

"Mislim ipak da smo u jednom pomaku. Ja sam od početka u timu, bila je druga priča u narodu, bilo je ljutnje. Ova poslednja transplantacija, porodica je bila spremna i kada su saznali da nema pomoći, sami su ponudili bez da su bili pitani", ističe Jelena Vučinić Kozić iz Urgentnog centra KCS-a.

U Srbiji u ovom trenutku na transplantaciju bubrega, jetre, srca, pluća, rožnjača, čeka blizu 2.000 ljudi.

Na transplantaciju organa čekaju i deca. U svakom trenutku u Dečjoj klinici u Tiršovoj na dijalizu dolazi najmanje desetoro pacijenata. Dvoje će od sutra otpočeti novi život.

Stigli su u Srbiju sručnjaci iz Engleske i zajedno sa našim lekarima uradiće žive transplantacije bubrega. Davaoci će biti roditelji.

Zbog nestabilnog vremena sve češći infarkti

Promenljivo, sparno i nestabilno vreme prati nas danima i niko nije imun na te vremenske promene. Kardiolozi rade neprekidno, pa tako Kardiološka služba KBC "Bežanijska kosa" beleži povećan broj infarkta za 15 odsto.

Nauka je dokazala, a lekarska praksa potvrdila – ni zdrave osobe nisu imune na nagle vremenske promene.

"Doveli su do povećanja broja infarkta kod nas za 15 odsto. To se ogleda u tome da imamo pacijente koji sada kao prvu manifestaciju koronarne bolesti bez ikakvih drugih simptoma dođu sa akutnim infarktom miokarda i obično se dešava da se tegobe jave u tim najtoplijim delovima dana", ukazuje kardiolog Marija Zdravković, direktorka KBC "Bežanijska kosa".

To potvrđuje i slučaj Momira Vukovića. Do skoro njegov zdravstveni karton bio je gotovo besprekoran. Nije pušač, ne preteruje se hranom i fizički je aktivan.

"Infarkt se desio u autobusu broj 16 kada sam se vraćao sa Karaburme, gde sam čuvao unučad. Kada je zet došao kući, spustim se na 16 i kada sam seo u autobus, normalno, međutim u međuvremenu mi u autobusu pozli", priča Momir Vuković.

Iako je osetio jak, razarajući bol u grudima, Momir je ostao pribran i pozvao je zeta da dođe po njega. Ubrzo su stigli u bolnicu. Sada se, treći dan od operacije, oseća odlično – kao nov, kaže.

"Tu je najbitnije da se što pre jave, da uđu u dijagnostiku, jer današnje mogućnosti savremene medicine i ovde u Srbiji su izuzetno velike i mi danas akutni infarkt jako dobro lečimo sa što manje posledica", naglašava Zdravkovićeva.

Tatjana Mitrović, glavna sestra koronmarne jedinice, navodi da jedinica funkcioniše kao tim, ne mogu jedni bez drugih. Naglašava važnost odnosa sestre sa pacijentom.

"Samim tim mi njima olakšavamo ležanje u koronarnoj jedinici", dodaje Mitrovićeva.

Ukoliko ovih dana osetite jak bol u grudima koji je praćen otežanim disanjem, mučninom, slabošću, ne čekajte – već odmah potražite pomoć lekara.

Mesecima je osećala jake bolove, a onda su otkrili da joj je HEMATOM "POJEO" dve tećine jetre. Zahvaljujući timu sa VMA tumor je ODSTRANJEN BEZ REZA

Hirurški tim Vojnomedicinske akademije (VMA) prvi put je u Srbiji uradio resekciju, odnosno uklanjanje dela jetre pacijentkinji - laparoskopskim putem, bez velikog reza.

Poslednjih nekoliko meseci M. D. (44) je svakodnevno osećala uporne i jake bolove i nelagodnost u stomaku. Nakon detaljnih kontrola i ispitivanja, doktori su ustanovili da u jetri ima hemangiom od čak 10

centimetara, koji je zahvatio dve trećine ovog organa. Hemangiom je, inače, najčešći dobroćudni tumor jetre. U pitanju je tumor ispunjen krvlju, napravljen od proširenih krvnih sudova. Iako benigni, dosta ljudi ih ima, hemangiomi te veličine prete da puknu i dovedu do unutrašnjeg krvarenja, a mogu i da dovedu do smanjenog broja trombocita. Doktori ističu da su od “kliničkog značaja” samo oni veći od pet centimetara. Duplo veći tumor imala je M. D., te ne čudi zbog čega su lekari morali hitno da reaguju.

- Prva minimalno invazivna laparoskopska resekcija jetre uspešno je urađena, a obuhvatila je uklanjanje drugog i trećeg segmenta jetre, zajedno sa hemangiomom. Oporavak pacijentkinje ide po planu. Ovo je, takođe, među prvim operacijama ovakvog tipa u zemlji i regionu - kažu za “Blic” sa VMA.

Operaciju koja je prošla sa minimalnim gubitkom krvi i bez ikakvih komplikacija predvodio je prof. dr Darko Mirković, načelnik Odeljenja za hepatobilijarnu i pankreasnu hirurgiju, sa timom hirurga, doktora i medicinskog osoblja.

Prednosti laparoskopske operacije nasuprot klasičnom zahvatu su opštepoznate - a jedna od najvažnijih je da se bolesnici mnogo brže oporavljaju. Pacijent gubi manje krvi u toku intervencije, a operacija se vrši bez reza na stomaku, već sa samo dve ili tri incizije (zareza) na koži, dok je rez kod klasične operacije od 15 do 20 centimetara. Sa jednom kamericom i dve sonde na čijim krajevima je zakačena hirurška aparatura doktori ulaze kroz kožu do obolelog organa, a ceo proces prate preko velikog monitora. Nakon ovakve operacije, pacijenti već sutradan mogu da hodaju i odlaze kući posle samo nekoliko dana. Kako nema velikog reza, nema ni velikih bolova nakon ove operacije.

- Dok su se ranije operacije na jetri izvodile otvorenim pristupom koji je podrazumevao veće rezove, sporiji oporavak, laparoskopski pristup, iako tehnički zahtevniji, omogućava minimalan gubitak krvi tokom operacije, značajno brži oporavak pacijenta, kao i manje ukupne troškove lečenja - objasnili su hirurzi VMA.

Jetra je poznata kao organ koji je sklon regenerisanju - maksimalno može da se odstrani dve trećine ovog organa (što su doktori i uradili kod ove pacijentkinje), a 30 odsto preostale jetre dovoljno je da organizam prihvati njenu funkciju. Veliki problem kod operacije jetre predstavlja i to što je to organ sa velikom prokrvljenošću, te postoji rizik od velikog krvarenja tokom same hirurške intervencije.

Zbog hormona češći je kod žena

Žene znatno češće obolevaju od ove vrste tumora na jetri. Razlog za to, objašnjavaju stručnjaci, leži u ženskim hormonima, koji su pogodni za razvoj hemangioma. U pojedinim slučajevima može doći do rasta hemangioma posle terapije estrogenom u menopauzi, kao i spontani porast tumora tokom trudnoće.

U Vojvodini od ponedeljka mobilni mamograf

U Vojvodini će od ponedealjka početi da radi mobilni mamograf, najavio je pokrajinski premijer Igor Mirović u Kuli.

Prvo snimanje predviđeno je u Šidu, počev od osam časova, a posete ostalim vojvođanskim opštinama biće najavljivane i dogovarane posredstvom kol centra, rekao je Mirović tokom posete Domu zdravlja u Kuli, u okviru kampanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića "Budućnost Srbije".

Vučić je zaposlenima u kulskom domu zdravlja obećao da će uskoro dobiti novi rentgen aparati dijagnostički aparat za merenje gustine kostiju, a za tu nabavku zadužio ministra zdravlja Zlatibora Lončara.

Predsednik je ranije ove nedelje rekao da se za zdravstvo izdvaja 20 odsto budžeta, ali da ni Bog otac ne zna na šta taj novac odlazi.

Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine novo vozilo

NOVI SAD -

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je danas Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine ključeve namenskog vozila za prikupljanje krvi na terenu, istakavši da su dobrovoljni davaoci krvi moderni heroji današnjice.

Reč je o namenskom vozilu za prikupljanje krvi sa četiri stolice za dobrovoljne davaoce i pet mesta za članove terenske ekipe, za koje je Pokrajinska vlada izdvojila 45 miliona dinara.

"Danas, na Vidovdan, pokazali smo humanost na delu. Ovo namensko vozilo omogućiće da dobrovoljni davaoci krvi širom Vojvodine, u savremenim uslovima, na adekvatniji način izvrše svoju misiju koja predstavlja moderni heroizam današnjeg doba - da daju krv", rekao je Mirović.

Zahvalivši se svim zaposlenima u Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine i svim dobrovoljnim davaocima krvi na humanosti i načinu na koji ispunjavaju uzvišenu misiju prikupljanja krvi, Mirović je naglasio da će Pokrajinska vlada nastaviti sa kontinuiranom podrškom ovoj zdravstvenoj ustanovi.

"Od samog formiranja Pokrajinske vlade jedan od naših najvažnijih prioriteta je ulaganje u zdravstveni sistem. Samo u poslednjih deset dana obezbedili smo novi magnet kakav Klinički centar Vojvodine do sada nije imao, kao i pokretni mamograf“, istakao je Mirović i najavio da od ponedeljka kreće nova akcija preventivne kontrole u svim mestima širom Vojvodine u borbi protiv raka dojke.

U toku je i rekonstrukcija Klinike za kardiologiju u Sremskoj Kamenici, u okviru koje smo juče pustili u rad i novu angio-salu. Obezbedićemo sredstva i za rekonstrukciju Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCV, a

do kraja godine nas očekuje i nabavka dva najnovija linearna akceleratora na Institutu za onkologiju, za koje smo potpisali ugovor, istakao je predsednik Pokrajinske vlade.

Ovom prilikom, predsednik Mirović uručio je i zahvalnice dobrovoljnim davaocima krvi, koji su krv dali više od 100 puta.

"Vozilo za prikupljanje krvi na terenu predstavlja nešto najsavremenije u našoj zemlji, jer omogućava ono što Zavod za transfuziju krvi Vojvodine do sada nije imao, a to je mogućnost da se na jednom mestu, u dužem vremenskom periodu, krv prikupi, na licu mesta obradi, skladišti po najvišim standardima i na siguran i bezbedan način transportuje do centralne baze krvi“, rekao je pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković.

Dr Glavaš Trbić: Istraživanje Batuta pokazalo da je 700.000 građana bezubo

Oko 700.000 građana Srbije nema u vilici nijedan jedini zub, pokazalo je istraživanje Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut” ukazujući na ozbiljan problem oralne higijene jedne nacije koja preti da postane krezuba, bezuba ili nešto treće što ostavlja ljude bez zdravlja i osmeha.

Zašto u državi u kojoj stranci masovno dolaze, posebno preko leta, da popravljaju zube, prevashodno zbog povoljne cene, ali i stručnosti stomatologa, imamo ozbiljan zdravstveni problem s domaćim stanovništvom? Da li možda tih 700.000 ljudi nije imalo sredstva da pokrije troškove popravke, koji su toliko povoljni za strance i gastarbajtere ili prosto nisu održavali oralnu higijenu, odnosno nisu prali zube svaki dan, kao što to čini 60 odsto građana prema podacima istog Istraživanja „Batuta”? Odgovore tražimo od doktora stomatologije Biljane Glavaš Trbić koja je radila u manjim, ali i većim mestima u Srbiji, u državnoj ali i privatnoj praksi.

- Osim straha koji je i najčešća asocijacija na zubara, problem je i nepotpuna informisanost o adekvatnoj higijeni zuba i usta, prevenciji oboljenje, kao i značaju zuba za celokupno zdravlje organizma. Problem je

utoliko veći, a što se iz same brojke od 700.000 direktno ne vidi, da se krezubost i bezubost sve češće javlja kod mlađe, a ne samo starije populacije. Odgovor zašto se javlja već u dečijem uzrastu, delom leži u komentaru jednog pacijenta na pitanje da li njegovo dete od šest godina pere zube: „Pa zar treba? Oni su mlečni, ispašće”. Tom logikom dolazimo do broja od 700.000. Hoće, ispašće, ali će infekcija preći na stalne zube, i uzrokovati njihovo ranije propadanje - objašnjava dr Biljana Glavaš Trbić.

Koji procenat ljudi dolazi preventivno kod zubara a koji tek kad nastane bolan problem, po vašoj slobodnoj proceni?

- Većini pacijenata je bol ili otok glavni uzrok dolaska u ordinaciju. Neretko se dešava da, kad stišamo bol, pacijenti više ne dođu na nastavak terapije, a inicijator sledećeg susret je ponovni bol, ili otok kada je terapija komlikovanija, a i skuplja. Dešava se da nekad menjaju stomatologe jer osećaju sramotu zbog nedolaska.

Radite u privatnoj praksi ali radili ste i u državnim ustanovama. Da li postoji razlika u pacijentima u smislu njihovog pristupa, odnosno da li ljudi nekada biraju tretman u odnosu na cenu?

- Da, u državnim ustanovama je vađenje zuba jako česta usluga, između ostalog i iz uverenja pacijenata da je to najeftinije rešenje. Pitaju koliko šta košta, pa se opredele za najjeftiniju opciju, a to je uglavnom vađenje zuba. Moram da podsetim da i samo vađenje zuba nije besplatno, čak često isto košta i državno i privatno, a dugoročnije gledano može biti i skuplje od drugih zahvata. Bezubost izaziva loše žvakanje, pa se javljaju i problemi sa varenjem, zadahom, problemi u govoru, bolovi u viličnom zglobu, u uhu i tako ometaju dnevne aktivnosti i odmor, i tako vrlo brzo dovode do potrebe za zakazivanje pregleda kod lekara drugih specijalnosti.

Pacijenti izmučeni bolnim stanjem, neretko sami traže vađenje zuba kako bi se trenutno rešili problema i to im se čini kao najekonomičnije rešenje. Kasnije, kada hoće da povrate funkciju žvakanja i obnove izgled, povrate osmeh, svaki izvađeni zub koji se mogao lečiti, predstavlja izvor većih finansijskih izdataka. Tad nastaje žaljenje što nisu hteli da prihvate druge ponuđene opcije lečenja.

Da li su danas popularniji estetski zahvati poput izbeljivanja zuba od zdravstvenih, poput skidanja kamenca?

- Danas postoji sve veći trend da se estetski zahvati rade van stomatološke ordinacije. Izbeljivanje zuba nije moguće adekvatno sprovesti bez prethodnog stručnog zubarskog pregleda, otkrivanja uzroka tamnjenja zuba, uklanjanja kamenca i naslaga sa zuba, i popravke karioznih zuba. Bez toga, samo beljenje zuba može dovesti do nepovratnih teških oštećenja zuba i sluzokože usta. Uklanjanje kamenca, jednom ili dva puta godišnje, je zdravstvena mera kojom produžavamo vek zuba do duboke starosti, a neretko je i dovoljno da se postigne željeno posvetljenje i lepota zuba bez izbeljivanja.

Šta spada u osnovnu negu zuba, osim redovnog pranja i koliko često bi trebalo ići na pregled kod zubara, preventivno?

- Zanimljiva je činjenica da kada bismo četkicom uspeli da pranjem dohvatimo sve površine svih zuba - bilo bi dovoljno zube prati jednom u dva dana. To nije moguće, zato osim četkice, koja dosegne do 65

odsto površina, bez obzira na trud i tehniku, treba koristiti pastu i obavezno još neko pomoćno sredstvo kao što je konac za zube, međuzubna četkica ili silikonska čačkalica. Tu su i sredstva za ispiranje usta ali koja treba izabrati samo u konsultacije sa zubarom da bi se izbegla šteta usled pogrešnog izbora.

Jasno je da je prevencija majka zdravlja i osim stomatološkim intervencijama, veliki deo vremena posvećujem edukaciji pacijenata i informisanju o njihovom zdravstvenom stanju.

Zubi kvare i ostale organe

Koje sve druge bolesti mogu uzrokovati kvarni zubi?

- Same bakterije koje se nalaze u ustima mogu biti žarište iz koga se šire i nastaju oboljenja udaljenih organa koja na prvi pogled ne povezujemo sa zubima. Tu su oboljenja kostiju i zglobova, opadanje kose i neka kožna oboljenja, srčana oboljenja. Otoci i infekcije pojedinih zuba mogu u par dana dovesti i do smrtnog ishoda. Zato postoji praksa da hirurg obavezno traži mišljenje i popravku zuba pre velikih hiruških intervencija.

VOJVOĐANSKO ZDRAVLjE Preventivom i vakcinacijom do eliminisanja raka grlića materice

U Srbiji svake godine oboli 1.400 žena od raka grlića materice, a njih 400 umre, dok će u Vojvodini svaka 46-a žena tokom života dobiti ovo oboljenje.

Ovo je bolest koja može da se spreči i zato je izuzetno važna prevencija i redovni pregledi, kao i vakcinacija protiv humanog papiloma virusa, glavnog izazivača raka grlića materice. Profesor dr Srđan Đurđević sa Operativnog odeljanja Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine kaže da je karcinom grlića materice drugi po učestalosti maligni tumor genitalnih organa kod žena u Vojvodini i da se najčešće otkrije u periodu između 40. i 44. godine.

U početnoj fazi nema simptoma, potom se javlja kontaktno krvarenje, a kasnije i bolovi

- Bolest može da se spreči i zato je važno da svaka žena bar jednom u dve do tri godine uradi ginekološki pregled sa citološkim Papanikolau testom. Duga je evolucija od prekanceroznih promena do pojave karcinoma i zato pregledi mogu da budu na svake dve do tri godine. U proteklih deset godina imali smo na Klinici više od 2.000 intervencija vezanih za prekancerozne promene na grliću materice, a u proteklih 20 godina uradili smo više od 260 radikalnih operacija zbog karcinoma grlića materice. Od ukupnog broja ginekoloških operacija koje uradimo svake godine, od 15 do 20 odsto ih je vezano za prekancerozne promene i karcinom grlića materice - naveo je prof. dr Đurđević i napomenuo kako se uz pomoć vakcine protiv humanog papiloma virusa značajno smanjuje učestalost karcinoma. - Dve do ri vakcine u razmaku od šest do 12 meseci, koje se daju godinu dana pre stupanja u seksualne odnose, mogu i do 95 osto da smanje rizik za nastanak bolesti.

Nekada su žene najčešće obolevale od raka grlića materice u dobu između 45. i 49. godine, a onda i između 70. i 84. godine, a sada je to između 40. i 44. godine. Uzrok bolesti je humani papiloma virus (HPV) i to je najčešća seksualno prenosiva bolest. Prof. dr Đurđević kaže kako postoji period od tri do sedamnaest godina pre pojave bolesti kada se pojavljuju promene u epitelu, te je bolest moguće prevenirati.

- Svaka žena bi nakon 17-e godine, odnosno nakon prvog seksualnog odnosa, trebalo jednom u dve do tri godine da uradi citološki Papanikolau pregled. Za postavljanje dijagnoze pored citološkog Papa testa, radi se i pregled grlića materice kolposkopom, HPV test i patohistološki pregled - kazao je prof. dr Đurđević i napomenuo da je Nacionalnu školu za kolposkopiju prošlo više od 2.000 ginekologa iz Srbije i Vojvodine.

Faktori rizika

Faktori rizika koji mogu da dovedu do karcinoma grlića materice su HPV infekcija genitalnih organa, rano stupanje u seksualne odnose, pre 16. godine, veći broj seksualnih partnera, loši socio-ekonomski uslovi života, uzrast od 30 do 60 godina, prisustvo imunosupresivnih oboljenja, pušenje, odustajanje od organizovanog skrininga i porodična sklonost, odnosno predispozicija. HPV je pozitivno 20 odsto žena sa jednim seksualnim partnerom, a od 70 do 80 odsto žena sa više od pet partnera. Rizik od HPV infekcije raste za tri procenta sa svakim novim partnerom.

Ukoliko se lečenje započne dok su u pitanju prekancerozne promene, moguće je očuvanje organa uz pomoć manje intervencije. Polno prenosiva HPV infekcija se u velikom broju slučajeva spontano eliminiše, ali tamo gde to nije slučaj, infekcija dovodi do oboljenja. Ukoliko žena ima jednog partnera verovatnoća da će oboleti je 20 odsto, a ako ima više od pet partnera taj procenat je od 70 do 80 odsto.

Humani papiloma virus je najčešća polno prenosiva bolest i postoji oko 200 različitih HPV tipova. Svi oni mogu da se podele u dve grupe i to niskog i visokog onkogenog rizika, a najčešći je tip 16, koji je i jedan od najrasprostranjenijih virusa.

Važan je veliki obuhvat

Prof. dr Đurđević kaže da su vakcine protiv HPV obavezne u nekim zemljama, te da oni već vide značajnu korist po zdravlje žena od vakcinacije. Vakcinacija ima smisla samo ako obuhvati određeni broj stanovnika, kako ne bismo došli u situaciju koju smo nedavno imali sa pojavom morbila. Za precizne rezultate vakcinacije potrebno je da prođe više vremena, kako bi se video njen pravi efekat.

- HPV infekcija direktno pokreće mehanizam abnormalnosti ćelije grlića materice, tako što se genom HPV ugrađuje u ćeliju i remeti njene kontrolne mehanizme rasta. U više od 90 odsto svih karcinoma grlića materice dokazano je prisustvo HPV, kao direktnog izazivača kancera, a postoji i minimalni procenat karcinoma koji nisu u vezi sa humanim papiloma virusima. Eliminisanjem HPV infekcije, ostvaruje se zaštita od raka grlića materice u preko 95 odsto slučajeva - navodi prof. dr Đurđević.

Iako većina HPV infekcija protiče bez simptoma, ukoliko su dugotrajne, ove infekcije mogu da dovedu do prekanceroznih i kanceroznih lezija. Ovo je naročito izraženo u slučaju infekcije visokoonkogenim tipovima HPV 16 i 18. Osim lokalizacije na grliću materice, infekcija HPV odgovorna je za oko 20 do 90 odsto svih lokalizacija planocelularnog karcinoma na orofarinksu, anusu, vulvi, vagini i penisu.

Jedini prirodni rezervoar HPV infekcije je čovek, a infekcija se prenosi direktnim kontaktom sa zaraženom osobom. Najčešći put prenosa je seksualni kontakt, ali do zaražavanja može da dođe i nakon nepenetrativne seksualne aktivnosti. Iako retko, HPV infekcija može da se prenese i sa majke na usnu duplju i ždrelo novorođenčeta tokom porođaja ukoliko ona ima genitalne kondilome ili bradavice koje uzrokuju HPV tip 6 i 11.

Upotreba kondoma, kao opšta mera primarne prevencije, može da smanji, ali ne i da potpuno eliminiše prenos infekcije HPV.

Smatra se da je period od početka infekcije do pojave sekvela, invazivnog karcinoma, traje oko 10 godina. Zato je program ”skrininga” u razvijenim zemljama doprineo značajnoj redukciji umiranja od karcinoma izazvanih za HPV infekciju.

Vakcina protiv HPV

Prema novom Pravilniku o imunizaciji i načinu zaštite lekovima u Republici Srbiji i Stručno-metodološkom uputstvu datom od strane Instituta za javno zdravlje Srbije, predviđena je preporučena imunizacija protiv infekcija izazvanih humanim papiloma virusom (HPV). Preporučuje se aktivna imunizacija devojčica starijih od devet godina, pre prvih seksualnih odnosa, kada ne postoji rizik od infekcije HPV, a prevenstveno se odnosi na devojčice šestih razreda osnovnih škola. Za imunizaciju u uzrastu od devet do 13 godina preporučuju se dve doze vakcine, a ako se sa imunizacijom započne kasnije od ovog uzrasta daju se tri doze HPV vakcine.

U zemljama gde je primenjivana, HPV vakcina je dovela do smanjenja obolevanja od ove infekcije. Međutim, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), samo tokom 2012. godine, registrovano je 528.000 novih slučajeva i 266.000 smrtnih ishoda usled obolevanja od karcinoma grlića materice. Oko 85 odsto ovih smrtnih ishoda, registrovano je u zemljama u razvoju. U Vojvodini i

Centralnoj Srbiji, tokom 2011. godine, karcinom grlića materice se po broju novoregistrovanih slučajeva oboljenja nalazio na četvrtom mestu, posle tumora dojke, pluća i debelog creva, ali sa trendom porasta.

Vakcina protiv HPV infekcija je visoko bezbedna. Od 2006. godine, od kada se prvi put primenjuje u svetu, do danas, nije registrovan nijedan slučaj teže neželjene reakcije u vezi sa prethodnom imunizacijom HPV vakcinom. Ova vakcina je neinfektivna, proizvedena od jedne vrste virusnog proteina koji ne može da izazove HPV infekciju ili karcinom. Takođe, nema podataka koji ukazuju da bi primena HPV vakcine mogla da ima efekte na plodnost.

U okviru pregleda koji bi trebalo da se uradi na svake dve, do tri godine, potrebno je da se uradi i citološki Papa test, a njegova tačnost i pouzdanost kao samostalne dijagnostičke metode je 51 do 79 odsto. Profesor dr Đurđević kaže kako je upravo zato važno da se uradi i ginekološki pregled, a u situacijama kada je Papa test pozitivan ili sumnjiv, obavezno treba da se uradi i kolposkopski pregled grlića materice pod uveličanjem sa uzimanjem brisa na HPV.

- Citološki Papanikolau test je jednostavna i bezbolna metoda, kojom se pregledaju pod mikroskopom ćelije dobijene brisom sa grlića materice u toku ginekološkog pregleda. Test pokazuje pojavu upale, prisustvo nenormalnih, atipičnih ćelija ili ćelija raka grlića materice. Pored sada već stare Papanikolau klasifikacije, danas je u primeni novija ”Betesda” klasifikcija citološkog brisa, zasnovana na ulozi infekcije humanih papiloma virusa u nastanku prekanceroznih promena grlića materice - objašnjava profesor Đurđević.

Prema staroj klasifikaciji, Papa test je pozitivan ako je treća grupa ili više, a ono što je nekada bila treća B grupa, po ovoj novoj klasifikaciji naziva se CIN-SIL promene i u pitanju je direktno prekancerozna promena prvog, drugog ili trećeg stepena.

U slučajevima kada je Papanikolau bris pozitivan i to treća A grupa ili više, odnosno ako je po novoj klasifikaciji ASCUS/ASCH ili više, potrebno je da se radi kolposkopski pregled. Kolposkopija obuhvata pregled površine grlića materice pod uveličanjem od 40 puta.

- Kolposkopskim pregledom mogu da se uoče prekancerozne promene ili karcinom grlića materice koji počinuju na vaginalnom delu grlića materice i manifestuju se u vidu takozvanih “sumnjivih” kolposkopskih slika. Promene koje su lokalizovane isključivo unutar kanala grlića materice, odnosno u cervikalnom kanalu, uobičajeno se ne vide kolposkopski i otkriju se uzimanjem Papanikolau brisa četkicom koja ulazi duboko u kanal grlića materice - navodi prof. dr Đurđević.

Ukoliko su dva uzastopna nalaza Papa testa negativna, pregledi mogu da budu jednom u tri godine. Zajednička primena citologije, odnosno Papanikolau testa, i kolposkopije, daje tačnost od 98 odsto u dijagnostici prekanceroznih promena grlića materice.

- Oko 20 odsto intervencija i operacija koje se rade u Klinici za ginekologiju i akušerstvo odnose se na lečenje prekanceroznih promena i rak grlića materice. Godišnje uradimo od 100 do 150 manjih intervencija, 50-ak intervencija se uradi u Poliklinici, a imamo od 10 do 20 velikih operacija. Za sve

operacije raka grlića materice nemamo listu čekanja - naveo je prof. dr Đurđević i dodao kako u početnoj fazi bolest nema simptoma, potom se javlja kontaktno krvarenje, a u kasnijoj fazi i bolovi.

Osam trudnica sa karcinomom

U poslednjih desetak godina u Klinici za ginekologiju i akušerstvo KC Vojvodine imali su osam trudnica kod kojih je u trudnoći otkriven rak grlića materice. - U četiri slučaja je bila poodmakla trudnoća, a u četiri trudnoća je bila na početku. Trudnimo se da radimo poštednu operacije, tako da su zdrava deca rođena u 50 odsto slučajeva - ispričao je prof. dr Đurđević.

Dijagnoza invazivnog karcinoma grlića materice pored obavezne patohistološke verifikacije uključuje i pregled magnetnom rezonancom karlice (MR), što se radi u Centru za radiologiju Kliničkog centra Vojvodine, a lečenje podrazumeva hirurgiju, zračenje i hemioterapiju. Ukoliko je tumor veličine do jednog centimetra, može da se sačuva materica i očuva mogućnost rađanja. Prof. dr Đurđević ističe da primarna prevencija podrazumeva vakcinaciju protiv HPV, koja sada nije obavezna, a sekundarna prevencija je ”skrining” koji bi obuhvatio preglede svih zdravih žena između 25. i 64. godine.

Činjenica je da je rak grlića materice izlečiva bolest ukoliko se otkrije na vreme, a ”skrining” program je put za sprečavanje bolesti, kao i za njeno izlečenje. Ukoliko postoji sumnja na postojanje bolesti, ove žene imaju prioritet i kada je reč o pregledima, kao i o terminu operacije, koje se zakazuju u najkraćem mogućem roku.

Lekari novosadske Klinike za ginekologiju i akušerstvo imali su i desetak slučajeva kada je ženama u trudnoći otkrivan ovaj karcinom. Profesor Đurđević kaže da su ženama na kraju trudnoće radili carski rez i da su imali tri takva slučaja.

- Kada se karcinom otkrije na početku trudnoće, žena mora da odluči da li prednost daje trudnoći ili lečenju. Ako se bolest otkrije u trećem trimestru trudnoće, cilj lečenja je da se prvo okonča trudnoća i dobije zdrav plod, pa da se onda žena leči, kako ne bi došlo do rasejavanja ćelija - objasnio je prof. dr Đurđević.

Pacijentkinje prvo treba da idu na pregled kod ginekologa u Dom zdravlja i tamo im se u okviru pregleda uradi i Papa test.

- Ukoliko je sumnjiv citološki nalaz Papanikolau testa, pacijentkinje se upućuju u Polikliniku KCV i kod nas na Kliniku na dodatne preglede. Ako se promena otkrije u prekanceroznoj fazi bolesti, rade se manje intervencije. U tom slučaju pacijentkinje čekaju mesec do dva na operaciju, jer bolest ima dugu evoluciju. Pacijentkinje sa karcinomom do 4 cm u najvećem promeru, trebalo bi da se operišu u roku od šest nedelja i kod nas za ove pacijente nema liste čekanja, jer predstavljaju prioritet. Ukoliko nije mogućno da se uradi operacija, one se upućuju na dalje lečenje u druge ustanove - objasnio je prof. dr Đurđević i dodao da najmlađe pacijentkinje imaju 25 godine, a najstarije obolele žene imaju do 80 godina.

Kada su tumori do dva centimetra i bez metastaza, uspešnost izlečenja je 95 odsto i u tom slučaju su odlični rezultati.

- Dobra je prognoza i ako su veći od dva centimetra, a nema metastaza. Lošije su prognoze ukoliko postoje metastaze u limfnim čvorovima i tada se pacijentkinje upućuju na dalje lečenje, ali i tu su kod jedne grupe pacijentkinja dobri rezultati - istakao je prof. dr Đurđević.

Profesor Đurđević je naglasio da je zahvaljujući redovnim pregledima u Finskoj smanjen broj obolelih od ovog maligniteta i sada se bolest javlja kod četiri od 100.000 žena.

- Kod nas na 100.000 oboli 21, do 22 žene, što je ipak pomak na bolje jer je ranije taj broj bio veći i obolevalo je 27 žena na 100.000 - naveo je dr Đurđević.

Kako objašnjava, na teritoriji Vojvodine su u toku pripreme za organizovnu primenu HPV vakcine, što je u nadležnosti Službe za epidemiologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

- Vakcina će biti dostupna u apotekama, a biće organizovani posebni punktovi za davanje vakcina u Domovima Zdravlja. Vakcinu bi trebalo da dobiju devojke pre stupanja u polne odnose, idealno bi bilo između 12. i 13. godine, mada može i kasnije. Potrebno je da prođe oko jedne godine od davanja vakcine, kako bi se razvio imunitet. U razvijenim zemljama, gde je organizovan skrining i vakcinacija, procenat obolevanja ženske populacije od raka grlića materice je ispod jedne do dve na 100.000 žena - naglasio je prof. dr Đurđević.

International Medis Awards konkurs za međunarodna dostignuća lekara i farmaceuta u 2019.

Jedina regionalna nagrada za izuzetna dostignuća u oblasti medicine i farmacije „International Medis Awards“ dodeljuje se ove godine po šesti put.

Konkurs za dodelu nagrada raspisan je u devet zemalja Srednje i Jugoistočne Evrope, pa svoje istraživačke radove mogu prijaviti lekari i farmaceuti iz: Austrije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Mađarske, Severne Makedonije, Bugarske, Slovenije i Srbije. Međunarodna nagrada osnovana

je da podrži i podstakne stručnjake iz oblasti medicine, čiji radovi neposredno utiču na razvoj dijagnostike i lečenja različitih bolesti.

Istraživači iz Srbije lauerati su nekoliko »International Medis Awards nagrada, koje su osvojili u oštroj konkurenciji prethodnih godina. Na primer, 2018. godine srpski stručnjaci pobedili su u dve kategorije: oblast gastroenterologije i farmacije. Takođe, iste godine bili su finalisti u oblastima: neurologije i oftalmologije.

Profesor dr Dino Tarabar, dobitnik nagrade za 2018. godinu u oblasti gastroenterologije, kaže da put u bolju budućnost kroz medicinu vodi kroz inovacije i unapređenje rada zdravstvenih radnika kroz sve aspekte.

– Na tom putu neminovno je ulaganje u nauku, u nove projekte koji će taj put učiniti uspešnim, a naše pacijente srećnijim. Imati podršku na tom putu, gde se dobrim idejama daje šansa da se realizuju, predstavlja najhumanije ulaganje. Kompanija „Medis“ već godinama prepoznaje naše namere i ulaganjem pokazuje spremnost i društvenu odgovornost da pomogne mladim i uspešnim naučnicima u našem regionu – kaže dr Tarabar i dodaje da treba snažno pohvaliti ovaj vid stimulisanja napretka u medicini.

Docent dr sci Marin Jukić sa Farmacutskog fakulteta u Beogradu, jedan od prošlogodišnjih lauerata, kaže da International Medis Awards predstavlja dokaz da se trud uložen u kvalitetno naučno istraživanje isplati.

Izuzetno sam zahvalan kompaniji „Medis“ koja je deo zarađenog novca posvetila promociji naučne izvrsnosti u polju farmacije. Nagrada koju sam dobio predstavlja priznanje za moj rad u polju individualizacije terapije psihofarmacima, kao i priznanje Univerzitetu u Beogradu i Farmaceutskom fakultetu kao naučnim institucijama – kaže dr Jukić.

– Istraživanja u polju farmacije mogu značajno doprineti zdravstvenoj zaštiti pacijenata zato što se razvojem: biomarkera, analitičkih metoda i metoda praćenja terapije značajno poboljšava verovatnoća da će pacijenti dobiti pravi lek u pravoj dozi – dodaje dr Jukić.

Ove godine prijave su u toku a nagrade će biti dodeljene u oblastima: farmacije, gastroenterologije, ginekologije, intenzivne terapije (i anesteziologije), neurologije, oflalmologije, pedijatrije, pulmologije (i alergologije) i reumatologije.

Rok za prijavu je do 4. septembra 2019. Prijavljene radove ocenjivaće desetočlani stručni žiri prema unapred određenim kriterijumima. Čine ga međunarodno priznati stručnjaci različitih specijalnosti.

Sve informacije o aktuelnom i prethodnim konkursima mogu se pronaći na oficijelnom sajtu www.medis-awards.com

Dodela nagrada će biti održana 5. novembra 2019. godine u LJubljani na svečanoj ceremoniji.

KAKO DO BEBE: Ako donora ne bude, moraćemo da uvozimo ćelije

Kakve sve nejasnoće postoje u vezi s procedurom za davanje reproduktivnih ćelija? Problemi nedostatak registra i posebnih prostorija za ovu namenu. Dugotrajan i komlikovan proces prilikom davanja jajnih ćelija

BANKA reproduktivnih ćelija u Srbiji je otvorena pre više od mesec dana, ali donora zasada - nema. U Republičkoj stručnoj komisiji kažu da, ukoliko se ovakva situacija nastavi, postoji mogućnost da ćemo muške i ženske reproduktivne ćelije uvoziti iz inostranstva. U udruženju "Šansa za roditeljstvo" tvrde da se 50 potencijalnih donora već javilo i raspitivalo, ali je problem nejasna procedura, koja koči ovaj postupak.

Na zvaničnom internet-sajtu nalaze se potrebne informacije, ali radiće se na tome da se građani više informišu o važnosti doniranja reproduktivnih ćelija i o tome kako mogu da pomognu drugim ljudima da se ostvare u ulozi roditelja, rečeno je nedavno u Ministarstvu zdravlja.

Prema pravilniku, potencijalni donori jajnih ćelija i spermatozoida mogu da se obrate svim ustanovama u kojima se obavlja postupak vantelesne oplodnje, gde će biti podvrgnuti nizu zdravstvenih i psiholoških analiza, koje traju nekoliko meseci. Ukoliko ispune uslove, mogu svoje ćelije da daruju osobama koji se bore sa neplodnošću. U praksi, međutim, postoje dileme koje je potrebno razrešiti.

- Potrebno je napraviti registar u kojem će se nalaziti svi podaci o obavljenoj proceduri. To nisu stvari koje se mogu beležiti na ceduljicama, već je potrebno napraviti visokopoverljivu arhivu, kakva zasada ne postoji - kaže, za "Novosti", Sandra Jovanović iz udruženja "Šansa za roditeljstvo". - Treba razrešiti dilemu hoće li se uputi za analize čekati redovno, na šalteru, ili će za potencijalne donore biti obezbeđena ubrzana procedura. Osim toga, donorstvo je anonimno, zbog čega je potrebno u klinikama obezbediti posebne prostorije za osobe koje ostavljaju svoje polne ćelije.

Prof. dr Aleksandra Trninić Pjević, specijalista za fertilitet i sterilitet i član Republičke stručne komisije za vantelesnu oplodnju, kaže, za "Novosti", da je najbolje kada je genetski materijal dobijen s našeg

podneblja. Ipak, zakon predviđa mogućnost uvoza reproduktivnih ćelija iz drugih zemalja ukoliko postoji manjak donora.

- Postoji mogućnost sklapanja ugovora sa nekom od inostranih banaka - kaže prof. dr Tirnanić Pjević. - U tom slučaju neće se plaćati procedura i analize, ali će parovi morati da finansiraju nabavku reproduktivnog materijala.

U Srbiji postoje dileme da li bi broj donora bio veći ako bi se za donoranje spermatozorida i jajnih ćelija davala novčana naknada, kao što je slučaj u velikom broju država.

- Kod nas je davanje reproduktivnih ćelija dobrovoljno i smatra se humanim činom, kojim se pomaže osobama sa problemom - kaže prof. dr Trninić Pjević. - Nije dozvoljeno nuđenje i davanje reproduktivnih ćelija i embriona radi sticanje materijalne koristi. To može da se promeni jedino kroz redovnu skupštinsku proceduru i promenu zakona, što je dugotrajan i neizvestan proces.

Ipak, naglašava da ovakva procedura, naročito kada se radi o ženskim polnim ćelijama, za donore nije brza niti jednostavna. Njena uspešnost je od 60 do 70 odsto.

- Potrebno je da donorka obavi sve analize i ponovo se testira nakon šest meseci. Ona prima terapiju 10 dana pre nego što će se podvrgnuti intervenciji, koja se radi u opštoj anesteziji. Na taj način, uzimaju se njene jajne ćelije. Kod muškaraca, proces pri kojem se dolazi do spermatozoida je mnogo jednostavniji - kaže prof. Trninić Pjević.

Ova procedura najmanje je zahtevna za parove koji su sami prošli kroz postupak vantelesne oplodnje, jer je većina potrebnih analiza identična. Na ovaj način donori bi pomogli parovima koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da ostvare trudnoću, koji su u poodmaklim godinama, ili ženama koje nemaju partnera.

- Neophodno je napraviti kampanju u koju bi bili uključeni lekari. Potrebno je vreme da se ljudima objasni da je to jedan humani čin, kojim se pomaže ljudima da se izbore sa problemom - kaže prof. dr Trninić Pjević.

NIZ USLOVA I TESTOVA

Da bi bio donor, muškarac mora da ima do 40 godina, a žena do 34 godine. Važno je i da ne boluju od hroničnih bolesti, da nemaju dijagnozu demencije, da nisu stupali u homoseksualne odnose u poslednjih pet godina i da poseduju optimalnu telesnu težinu. Moraju da se testiraju na virusne i bakterijske infekcije i bolesti, hemofiliju i druge poremećaje koagulacije, cističnu fibrozu, HIV infekciju, hepatitis B i C, sifilis, gonoreju, hlamidiju... Podaci o donorima se čuvaju u tajnosti.

REŠENjE ZA 1.500 PAROVA

ZBOG nedostatka registra, ne postoji tačan podatak o tome za koliko parova u Srbiji bi doniranje reproduktivnih ćelija bilo rešenje.

- Pretpostavlja se da oko 30 odsto parova koji imaju problem sa sterilitetom, dobijanjem doniranih ćelija može da ostvari trudnoću. To je oko 1.500 parova u Srbiji - kaže prof. dr Trninić Pjević.

Predavanja za dijabetičare u julu

Julska predavanja započinju sa aktuelnom temom „Dijabetes i putovanja“ koja će održati u ponedeljak, 01. jula 2019. godine sa početkom u 17 časova u Savetovalištu za dijabetes u objektu „Liman“ (Bulevar cara Lazara 75). Predavanje na istu temu se održava u utorak, 02. jula 2019. godine sa početkom u 17 časova u Savetovalištu za dijabetes Doma zdravlja „Novi Sad“ koje se nalazi u objektu „Jovan Jovanović Zmaj“ (Zmaj Ognjena Vuka 19).

Savetovalište za dijabetes Doma zdravlja „Novi Sad“ već duži niz godina radi u objektu „Jovan Jovanović Zmaj“, a od kraja 2010. godine i u objektu „Liman“ (Bulevar cara Lazara 77) na trećem spratu, soba 347.

U Savetovalištu pacijenti svakodnevno dobijaju uputstva o pravilnoj ishrani, fizičkoj aktivnosti i stilu života uopšte, dnevnom praćenju glikemije kao i samodavanju insulina. Dva puta mesečno se organizuje rad sa dijabetičarima u maloj grupi, a predavanja o dijabetesu održavaju se jednom nedeljno.

Raspored predavanja za jul - „Liman“

Telefon za informacije u Savetovalištu je 4879-833.

Vreme Tema

01.07. 17h Dijabetes i putovanja

08.07. 17h Dijabetičari u saobraćaju

Raspored predavanja za jul– „Jovan Jovanović Zmaj“:

Telefon za informacije u Savetovalištu je 4879-437

OBAVEŠTENJE

Predavanja se obustavljaju u periodu od 15.07.2019. do 01.09.2019. god. zbog vrućina i slabijeg odaziva pacijenata.

Vreme Tema

02.07. 17h Dijabetes i putovanja

09.07. 17h Dijabetičari u saobraćaju