Mesečev Kalendar Sadnje — Dobri Razlozi — Lovesensa

24.4.2014. Meseev kalendar sadnje Dobri razlozi Lovesensa.rs (print verzija)

http://www.lovesensa.rs/print/clanci/dobri-razlozi/mesecev-kalendar-sadnje 1/4

Original: http://www.lov esensa.rs/clanci/dobri-razlozi/mesecev -kalendar-sadnje

13/02/2013

Meseev kalendar sadnjeU poslednje vreme, lunarni kalendar saenja je sve vie popularan i sve se vie ceni.

Zemlja je iv i organizam i poljoprivredno imanje treba da bude zaokruen ciklus. Sam sebi dovoljan.

Samoobnovljiv . Treba odbaciti monokulturu i potovati raznolikost kultura i raspored njihove sadnje.

Rudolf Stajner, v izionar i utemeljiva biodinamike, jo 1924. godine u Nemakoj tokom svojih poznatih

predavanja, na kojima se zasniva biodinamika, primetio je i upozoravao kako je zemlja zatrovana zbog

poveane upotrebe mehanizacije i hemijskih sredstava i kako plod osetno gubi kvalitet. Da bismo razumeli

biljni svet, treba da proirimo svoj pogled na ono to utie na rast i napredak biljaka, jer su one podlone

uticajima koji se proteu sve od dubine zemlje do v isine neba. Osim zemlje, na biljke utiu toplina i svetlost

Sunca, Mesec, planete i zvezde.

Postoje etiri osnovne grupe biljaka prema kojima treba planirati batenski plodored: biljke korena

(cvekla, argarepa, perun...), biljke lista (salata, blitva, kelj...), biljke cveta (ukrasno bilje, jednoletnice,

lukovice, ali i brokoli...) i biljke ploda (graak, pasulj, mahunarke...). Svaku od navedenih grupa treba

saditi, odnosno sejati, presaivati, brati i negovati samo tokom odreenih dana, odnosno u razdoblju kada

planete na njih dobro deluju. "To ne znai da moramo biti iskljuiv i pa u leju za biljke lista ne smemo

posaditi nekoliko glav ica luka ili neku mahunarku, nego znai da u toj leji treba da prev ladava odreena

kultura, a da drugih kultura bude manje, ali ipak moraju biti zastupljene, posebno lekovite biljke i cvee,

poput nevena koji lei i zemlju i plod, ili kadife koje odbijaju tetoine", savetuje Senka Kuer Mili,

v lasnica biodinamikog vrta.

Osim toga, plodored treba menjati iz godine u godinu, tj. rotirati kako se zemlja ne bi iscrpila, a tu promenu

kultura treba uskladiti s planetarnim uticajima, koje biodinamiari prate iz dana u dan sluei se

meseev im kalendarom.

Vrste saenjaPostoje tri razliite metode "saenja po Mesecu": sinodika, sideralna i biodinamika.

Sinodiki nain saenja polazi od podele lunarnog ciklusa na 4 faze/kvartala. Ciklus traje 29,6 dana, a u

njemu se biljke dele na 4 kategorije: biljke korena, biljke lista, biljke sa semenima spolja i biljke sa



semenima unutra.

Biodinam iki ciklus je detaljniji i koristi 12 horoskopskih znakova kao metod pozicioniranja Meseca.

Sideralni je veoma slian biodinamikom, osim to u obzir uzima i rotaciju Meseca oko Zemlje za

definisanje najboljeg vremena za setvu i berbu.

Koji od ov ih sistema e se koristiti zav isi od vetine i posveenosti, ali strunjaci predlau da se krene sa

jednostavnijim (sinodikim) uz redovno dnevno voenje beleaka u dnevniku. Tako e se precizno v ideti

rezultati ovog v ida batovanstva.

Lunarna energijaLunarna energija daje prav ilan ritam ivotu na planeti Zemlji.

Stvara odreenu motornu silu, sa stalnim v ibracijama i oni

koji praktikuju ovaj sistem setve i saenja preporuuju da...

...u periodu mladog Meseca, kada je njegov uticaj na iva bia

veoma jak, treba sejati i saditi biljke koje razv ijaju seme

spolja (jagode, itarice, zelena salata, spana, brokoli, kupus,

karfiol...). U ovoj fazi, kada lunarna grav itacija podie novo

vode, biljke dosta upijaju v lagu, pa e se one najbre "primiti"

i razv iti. Tokom ovog perioda veoma je izbalansiran rast

biljaka korena i lista.

...u drugom kvartalu (Mesec u fazi rasta) sila grav itacije je

neto manja, ali je meseeva energija je jaka i stvara odline

uslove naroito za rast lia. Zbog toga je ovo period

pogodan za saenje, dva dana pre punog Meseca. Vrste

biljaka kojima pogoduje ovaj period jesu jednogodinje vrste

koje rastu neto iznad zemlje, ali koje obrazuju seme u plodu:

mahunaste (pasulj, graak, soja, bob), lubenica, dinja,

paprike, paradajz.

Koenje trave u prvoj i drugoj fazi podstie rast i njegovu gustinu.

...tokom punog Meseca treba brati lekov ito i zainsko bilje jer je tada najjae njihovo dejstvo. Posle punog

Meseca, odnosno kada je Mesec u fazi opadanja, opada i njegova energija. Ovo je dobar period za saenje

biljaka korena, kao to su: luk, argarepa, krompir, repa, cvekla, kao i dvogodinje i v iegodinje cvetne

vrste, lukovice... U ovoj fazi mogu se i presaivati biljke, jer Mesec deluje na rast i uiljavanje korena.

Orezivanje biljaka (voe, ukrasno drvee, iblje, bunje, rue) najbolje je uraditi u ovoj fazi (trei kvartal),

odnosno kada je mesec u znaku korpije.

...najzad, kada je Mesec u fazi opadanja treba odmoriti od sejanja i saenja. Tada se moe obraivati tlo,

uklanjati uvelo lie, a moe se, ukoliko je proputen prethodni period, nastav iti sa orezivanjem i

presaivanjem.

Ako se u etvrtoj fazi kosi travnjak, usporava se njegov rast i napredak.

Kretanje mesecaMeseev kalendar u kojem se ritam kalendarskoga meseca povezuje s ritmom planete Meseca jeste vana

odrednica u radu biodinamiara i izdaje se posebno za svaku godinu pa je sv ima lako dostupan. Pomou

njega biodinamiari iz dana u dan mogu pratiti s kojim je biljkama i u koje vreme povoljno raditi.

Uticaj planeta na biljke je kompleksan, ali je bitno znati da i dvanaest sazvea Zodijaka na biljke deluju

putem Sunca, Meseca i planeta, koje pak svoj uticaj na biljke prenose preko elemenata topline, svetla, vode



i zemlje. Pri tom, treba pratiti tri temeljne odrednice: vreme setve, odnosno dane kada seme predajemo

zemlji, vreme presaivanja i vreme obraivanja tla, kada Zemlju otvaramo uticajima i podsticajima

svemira. Ne zna se tano da li su Vavilonci ili Egipani izmislili kalendar sadnje po meseev im menama, ali

je poznato da je u vreme kad asovnika nije bilo jedini pouzdan nain odreivanja vremena bila

orijentacija prema Suncu, Mesecu i zvezdama. Kako je vreme prolazilo, svaka nova generacija je dodavala,

menjala i precizirala sistem saenja biljaka u razliitim meseev im fazama.

Harmonija semena i plodaKako je uticaj Meseca na plimu i oseku, odnosno na menjanje

nivoa vode dokazan, razraena je ideja kada e posejano

seme upiti najv ie v lage iz tla i kada e se najbre razv iti. Ba

kao to Mesec "vue" vodu u okeanima, isto tako on i

"priv lai" i suptilna tela od vode, to uzrokuje porast v lage u

zemlji, koja opet podstie rast biljaka. Najvea v laga u tlu je u

vreme mladog i punog Meseca, kad se Sunce i Mesec

poravnaju sa Zemljom.

Pored toga to je empirijski utvreno da biljke posejane u

razliitim meseev im fazama napreduju razliitom brzinom,

ustanovljeno je i da plodovi (voe i povre) ubrani u pravo

vreme ostaju svei znatno due od onih sakupljenih u

"pogrenim" lunarnim fazama. Upravo ovakva iskustva

dovela su do "ponovnog otkria" znaaja upotrebe lunarnog

sistema i meseev sistem batovanstva se sve v ie

ceni.Razumevanje ov ih sila moe vam pomoi da poveate

klijavost semena, poboljate zdrav lje i kvalitet vae biljke, a

to je znanje koje ete koristiti za uspenije batovanstvo.

Ritm ovi biodinam ike

Biodinamika se temelji na ritmovima koje u svemir svojim kretanjem unose Zemlja, Mesec i planete. Jedan

od takv ih ritmova jeste i ritam dana koji nastaje zbog okretanja Zemlje oko svoje ose. Pola dana Zemlja je

okrenuta prema Suncu, kada je svetlija, toplija i prijatnija za ivot, dok drugom polov inom dana v lada no,

kada je i hladnije. To treba uzeti u obzir kada, na primer, okopavate zemlju. Ako je prev ie v lana, tada je

okopavajte ujutru jer e se tako lake osloboditi suv ine v lage. U sluaju da je zemlja prev ie suva,

okopavajte je predvee. Pokuajte da pratite taj ritam i primetiete promene ve sledeega jutra.

Uticaj planeta

Mesec u razdoblju od 27 ,3 dana jednom obie Zemlju. Tokom tog kruenja prolazi pored sv ih 12 glavnih

podruja Zodijaka i svaka dva do etiri dana dolazi u novo sazvee. Mesec i druge planete preko osnovnih

elemenata (voda, zemlja, svetlo i toplina) deluju na Zemlju snagom onoga sazvea ispred koga putuju.

Kada se usklade uticaji pojedinih elemenata i sazvea, nastaju povoljni impulsi koji blagotvorno utiu na

biljku.

Tako, na primer, kada Saturn, Merkur i Pluton, kao planete elementa topline, prolaze ispred sazvea Ovna,

Lava i Strelca, koji takoe utiu na element topline, snaga delovanja tog elementa se jo intenziv ira, pa se

tokom tih dana moe oekivati toplije vreme i snaan uticaj na plod biljke. To su, dakle, povoljni dani za

biljke ploda. S druge strane, ako planeta jednog elementa prolazi ispred sazvea suprotnog elementa,

dolazi do slabljenja uticaja ili do promene snaga.

Postoje i nepovoljni dani koji donose nepovoljne uticaje, i to se najee dogaa kada se planete nalaze u

vorov ima, odnosno kada dosegnu taku presecanja putanja. Planeta blia Zemlji tada prekida ili menja

delovanje one koja je udaljenija, te nastaju nepovoljni uticaji za setvu i berbu. Seme koje je tada posejano



verovatno nee proklijati, a ako i pone da raste, biljka nee imati svoja prava svojstva i kvalitet.

Svetlana Marjanovi, Jasmina Stojanovi, Senka Kuer Miji

Documents

Mesečev Kalendar Sadnje — Dobri Razlozi — Lovesensa