UNIVERZITET EDUCONSFAKULTET POSLOVNE EKONOMIJEFINANSIJE I BANKARSTVO

MESTO I ULOGA REVIZIJE U UPRAVLJANJU PREDUZEEM(Seminarski rad iz predmeta Meunarodna finansijska revizija)

Mentori: Student: Prof. dr Slobodan VidakoviAnelka SpasojeviAcc Pavle ParnickiBroj indeksa: E13/11

Sremska Kamenica, 2014.

Sadraj

REZIME3UVOD41. PREDUZEE U TRINOM OKRUENJU52. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE63. UPRAVLJANJE POSLOVANJEM PREDUZEA103.1. Pojam poslovnog odluivanja103.2. Proces poslovnog odluivanja114. INFORMACIJE KAO PRETPOSTAVKE UPRAVLJANJA134.1. Upravljaki informacioni sistem144.2. Raunovodstveni informacioni sistem144.3. Finansijski izvetaji155. ULOGA REVIZIJE U UPRAVLJANJU PREDUZEEM18ZAKLJUAK21LITERATURA22

REZIMES obzirom na injenicu da okruenje na tritu postaje sve turbulentnije i dinaminije, postavljaju se sve vei izazovi pred organe upravljanja svih preduzea koja se na njemu pojavljuju kao jedan od takmiara. Ono to postaje glavna premisa kvalitetnog i adekvatnog upravljanja privrednim drutvom jesu informacije; i to pravoremene, istinite i na pravi nain izraene informacije. U ovoj prii se stavlja naglasak na raunovodstvenu, a zatim i na revizijsku profesiju, koje idu u paketu. Dakle, raunovodstvo je zadueno za kreiranje finansijskih izvetaja prema svim pravilima. Meutim, ne postoji uvek pravilno kreiranje finansijskih izvetaja, odnosno, dolazi do manipulativnog raunovodstva, odnosno razliitih manipulacija, prevara, obmana, propusta i greaka, zahvaljujui kojima ovi izvetaji daju potpuno drugaiju sliku o datom preduzeu. Tu se istie znaaj revizije, koja podrazumeva detaljnu analizu finansijskih izvetaja, ali i celokupnog poslovanja preduzea. Ova analiza doprinosi ispunjenu zahteva vlasnika, akcionara, ali i ire javnosti za transparetnou i legitimnim i pravovremenim informacijama o revidiranom preduzeu. Cilj ovog rada jeste da predstavi ulogu revizije u razliitim segmentima poslovanja u samom poslovanju preduzea u njegovom trinom okruenju, zatim povezanost revizije i adekvatnog sprovoenja Principa korporativnog upravljanjem. Zatim se naglasak stavlja na upravljanje poslovanjem preduzea kroz adekvatno odluivanje i vri se obimnija analiza znaaja informacija za proces upravljanja kroz informacione sisteme i finansijske izvetaje preduzea, da bi se na kraju dao konaan zakljuak o tome na koji nain revizija utie na celokupno poslovanje preduzea i koja je njena uloga.Kljune rei: revizija, finansijski izvetaji, korporativno upravljanje, odluivanje, informacioni sistemi.

UVODUpravljanje preduzeem postaje sve vei izazov u savremenim uslovima. Zahtevi koje je potrebno ispuniti da bi se vrilo adekvatno upravljanje, postaju sve ozbiljniji i menadment se mora na to bolji nain suoiti sa problemima koje turbulentno okruenje donosi. Zbog toga je dolo do pojave i razvoja strategijskog upravljanja. To je skup razliitih upravljakih odluka i akcija koje odreuju dugorono funkcionisanje preduzea i njegovo stabilno uklapanje u poslovno okruenje.Ona privredna drutva koja ele da usklade svoje poslovanje sa evropskim standardima, i olakaju saranju sa preduzeima van granica Srbije, prihvatila su Principe korporativnog upravljanja, koje je formirao OECD. Ove principe je potrebno primenjivati i razvijati, kako bi se poboljala efikasnost poslovanja privrednih drutava. Zemlje lanice OECD-a smatraju korporativno upravljanje kljunim instrumentom za poveanje efikasnosti kompanija.Postoji 6 principa korporativnog upravljanja, koji se odnose na obezbeivanje osnove za efikasan okvir korporativnog upravljanja, na prava akcionara, fer tretman akcionara, ulogu poverilaca, obelodanjivanje i transparentnost, i odgovornost uprave.Poslovanjem privrednog drutva u turbulentnom, promenljivom i neizvesnom okruenju sloeno je i teko upravljati, posebno u uslovima u kojima je za njihovo poslovanje zainteresovano vie interesnih grupa (poevi od vlasnika, kreditora, dobavljaa, kupaca, zaposlenih), sa, vrlo esto, meusobno suprotstavljenim i konfliktnim interesima. U veini sluajeva, meutim, zajedniki interes pomenutih interesnih gurpa jeste da se privredno drutvo uspeno razvije, ostvaruje profit i uveava svoju vrednost. Da bi pojedine interesne grupe bile u stanju da donose kvalitetne poslovne odluke neophodna je kvalitetna informaciona podloga.Za uspeno upravljanje preduzeem takoe je veoma bitno poslovno odluivanje. Odluivanje je veoma odgovoran i teak posao jer donoenje odluka za sobom nosi i nain sprovoenja istih. Menadersko poslovno odluivanje zavisi od nivoa menadmenta na kom se donosi odluka, pa tako u nazahtjevnije spadaju strategijske i inovativne odluke, zatim slede taktike odluke, a tek onda operativne odluke. Tri su osnovne vrste odluivanja - intuitivno, odluivanje na temelju prosuivanja i racionalno odluivanje.Za proces poslovnog odluivanja znaajni su uslovi u kome se donose odluke, a ti uslovi mogu biti sigurnost (gde je visoka mogunost predvianja i veoma su retki), rizik (postoji mogunost procene) i nesigurnost (veoma nepredvidljivo, koje je najei uslov u kome se donose odluke).Na osnovu svega navedenog, moe se zakljuiti da su informacije najvanija pretpostavka adekvatnog upravljanja preduzeem. Prave informacije olakavaju odluivanje i smanjuju neizvesnost. Za ovaj segment poslovanja su, naime, veoma vani informacioni sistemi, i to upravljaki informacioni sistem i njegov podsistem raunovodstveni informacioni sistem.Zakon o privrednim drutvima je doneo odreene izmene vezane za ortaka i komaditna drutva, drutva sa ogranienom odgovornou i akcionarska drutva, to veoma znaajno utie na poslovanje svih kompanije u naoj zemlji.Upravo zbog svih ovih faktora koji utiu na poslovanje svakog preduzea i njihovog znaaja za kompaniju, u nastavku e biti reeno neto vie o svakom od njih, kako bi se stekla to potpunija slika o znaaju revizije za poslovanje.

1. PREDUZEE U TRINOM OKRUENJUK posledica sve vee nestabilnosti i sloenosti poslovnog okruenja u kome preduzee deluje, internacionalizacije trita, skraivanja ivotnog ciklusa proizvoda, i to u prvom redu, kao pomo i podrka najviem nivou menadmenta pri donoenju stratekih odluka (najznaajnijih odluka za preduzee), razvilo se uporedno s rastom i razvojem preduzea strategijsko upravljanje. U okvirima savremene poslovne ekonomije vodeu ulogu i znaaj imaju koncepti strategijskog upravljanja, kao skupa razliitih upravljakih odluka i akcija koje odreuju dugorono funkcionisanje preduzea i njegovo stabilno uklapanje u poslovno okruenje.[footnoteRef:2] [2: Vidakovi, prof. dr Slobodan, Revizija osnova kompetentnosti, kredibiliteta, poverenja, Novi Sad, 2009. str. 71.]

Strategija preduzea moe biti: strategija rasta, stabilnosti, defanzivna strategija, kombinovana strategija itd. U veim i sloenijim preduzeima, s velikim brojem hijerarhijskih nivoa, zahteva se formulisanje strategije na nekoliko nivoa. Tako imamo: korporativne strategije, koje se odnose na preduzee u celini i koje pruaju odgovor na pitanje ta je na posao i kako ga razvijati, poslovne strategije, koje se odnose na pojedine strategijske poslovne jedinice ili grupe proizvoda i zapravo odgovaraju na pitanje kako konkurisati, funkcionalne strategije, koje podravaju poslovnu i korporativnu strategiju i utvruju ta se mora preduzimati unutar svake kljune poslovne funkcije uz efektivno korienje resursa.Procesi strategijskog planiranja, strategijske kontrole i strategijske analize, znaajni su nakon izbora adekvatne strategije koji podrazumeva i njenu implementaciju. Uloga kontrole i analize, u celom tom procesu nisu nita drugo ve povratna sprega" koja obezbeuje adekvatno funkcionisanje kompletnog procesa strategijskog upravljanja. Vrlo znaajnu ulogu u pomenutom procesu imaju kvalitetne informacije i to posebno one koje su procesirane u raunovodstvenom informacionom sistemu.Predmet revizije, kao stepen usklaenosti poslovanja preduzea i njegovih finansijskih izvetaja sa unapred postavljenim kriterijumima, mogue je naznaiti iz pojma revizije, koji razliiti autori definiu na razliite naine. U savremenim uslovima interna revizija predstavlja znaajan faktor bez koga se ne moe zamisliti efikasno upravljanje preduzeem, zbog ega se ona i smatra produenom rukom menadmenta. Interna revizija nastaje i razvija se, najee, kao potreba preduzea u kontekstu boljeg procesa upravljanja i izvrenja planiranih ciljeva, za razliku od eksterne revizije iji je nastanak i razvoj, po pravilu, iniciran zakonskim ili strukovnim propisima i pravilima. Upravo zato se i naglaava da je interna revizija servis menadmenta koji je i utemeljen da bi nadzirao raunovodstveni sistem i sistem internih kontrola zbog pruanja pomoi u ostvarenju planiranih ciljeva.I za internu reviziju postoje instituti koji se bave njenim usavravanjem i razvojem, tako, na primer, u SAD i Velikoj Britaniji postoji The institute of Internal Auditors" (IIA), u Nemakoj Deutschen Institut fr Interne Revision" i sl. Evropska konfederacija instituta internih revizora (European Confederation of Institutes of Internal Auditors II), osnovana je na nivou Evrope, a obuhvata strukovne organizacije internih revizora iz tridesetak drava.Reafirmacija preduzetnitva i preduzea, kao i realizacija ideje restrukturiranja, dovodi do jedne potpuno nove situaciju, koja podrazumeva novu terminologiju, nove kategorije, drugaije poslovno ponaanje i drugaiji mentalitet, tj. prihvatanje, za nas oigledno nove, trine filozofije privreivanja. Drugim reima, neophodne su fundamentalne promene, drutveno-ekonomskog sistema koje se, uglavnom odnose na sledee, i to[footnoteRef:3]: [3: Vidakovi, prof. dr Slobodan, Revizija osnova kompetentnosti, kredibiliteta, poverenja, Novi Sad, 2009. str. 71.]

izgradnja novog privrednog sistema, kompatibilnog sa privrednim sistemima razvijenih zemalja zapadne hemisfere; afirmacija trinog koncepta privreivanja; ravnopravna egzistencija i meusobna konkurencija razliitih svojinskih oblika; institucionalizovanje razliitih pravnih formi preduzea; razvoj integralonog trita (roba, usluga, rada, novca i kapitala).

Tek, dakle, nakon naputanja postojee poslovne filozofije, koja, umnogome, danas oteava proces otrenjenja i prihvatanja nove poslovne realnosti, stvorie se atraktivan investicioni ambijent za potencijalne inostrane ulagae.2. KORPORATIVNO UPRAVLJANJERevizorska profesija ima izuzetno vanu ulogu u ispunjavanju cilja Principa korporativnog upravljanja OECD-a, koje su prihvatile sve vane svetske politike, ekonomske, monetarne i raunovodstvene organizacije. Na nacionalnom nivou Principe treba prihvatiti i razvijati ih u akcionarskim drutvima s ciljem poveanja njihove efikasnosti, kao i razvoja drutva u celini.Pojam korporativnog upravljanja javlja se poetkom osamdesetih godina prolog veka u SAD-u, kao reakcija na akvizicije od strane drugih kompanija. Radi se o jednom generikom pojmu koji govori o nainu podele prava i odgovornosti krprativnih uesnika, a posebno akcionara i menadmenta. Njihov odnos, od kada je u 19. veku nastalo akcionarsko drutvo, pitanje je svih pitanja. Korporativno upravljanje svaka drava specificira na osnovu pravne regulative privrednog drutva te poreskog sistema. Predmet regulative je konflikt interesa izmeu akcioanara i menadmenta proizaao iz razdvajanja vlasnitva od operativne kontrole.U dravama lanicama OECD-a iskazana je posebna briga prema korporativnom upravljanju kao kljunom instrumentu za poveanje efikasnosti kompanija.Poetkom devedesetih o korporativnom upravljanju se govori kao i o pravilima igre za odnose izmeu akcionara i menadmenta, a prvu celovitu definiciju OECD usvaja tek 1992. godine, prema kojoj korporativno upravljanje predstavlja sistem upravljanja i kontrole akcionarskih drutava kojim se, u prvom redu, utvruju i rasporeuju prava i odgovornosti izmeu razliitih lanova akcionarskog drutva kao to su uprava, akcionari i ostali poverioci (drava, finansijske institucije, dobavljai, zaposleni i sl.); sastavljaju pravila i postupci za donoenje odluka o dogaajima u drutvima, i, napokon, utvruje struktura kroz koju se postiu ciljevi akcionarskog drutva, sredstva za ispunjenje tih ciljeva i kontrola izvrenja.[footnoteRef:4] [4: Vidakovi, prof. dr Slobodan, Revizija osnova kompetentnosti, kredibiliteta, poverenja, Novi Sad, 2009. str. 70.]

Svetska banka, jedna od etabiliranih svetskih finansijskih institucija, definie korporativno upravljanje kao unapreenje korporativnog potenja, transparentnosti i odgovornosti. Prema uglednom asopisu Financial Times (iz 1999. godine), korporativno upravljanje se definie u uem smislu kao odnos kompanije prema sopstvenim akcionarima, i u irem smislu kao odnos kompanije prema drutvu u celini.Korporativno upravljanje je, prema nekim definicijama nain na koji bi menadment i revizori trebali izvravati svoju odgovomost prema akcionarima.Na osnovu navedenih definicija moglo bi se zakljuiti da korporativno upravljanje ima sledee ciljeve, i to[footnoteRef:5]: [5: Vidakovi, prof. dr Slobodan, Revizija osnova kompetentnosti, kredibiliteta, poverenja, Novi Sad, 2009. str. 70.]

zatita investitora (u prvom rcdu akcionara); stabilizacija i razvoj finansijskih trita i trita kapitala, stabilan razvoj ekonomije i drutva u celini. Upravo revizorska profesija ima vanu ulogu u ispunjavanju navedenih ciljeva, zbog ega je posebno bitno utvrditi poziciju revizorske profesije u Principima korporativnog upravljanja OECD-a.U dravama lanicama OECD-a iskazana je posebna briga prema korporativnom upravljanju kao kljunom instrumentu za poveanje efikasnosti kompanija. Ni u zemljama koje nisu lanice OECD-a ne bi smelo biti nita manje brige za razvojcm efikasnosti kompanije.Dva pitanja su znaajna u kontekstu definisanja predmeta revizije, i to kriterijumi na osnovu kojih se ocenjuje stepen usklaenosti i definisanje postupka ocene usklaenosti. U definisanju kriterijuma za ocenu stepena usklacnosti i postupka ocene usklaenosti prisutne su znatne razlike s obzirom na to da li se radi o internoj ili eksternoj reviziji.Objekat eksterne revizije su najee finansijski izvetaji preduzea, dok je objekat interne revizije, po pravilu, celokupno poslovanje preduzea. Ukoliko su finansijski izvetaji usklaeni sa raunovodstvenim naelima i standardima, zakonskim propisima, te usvojenim raunovodstvenim poolitikama, tada revizor u svom izvetaju moe da istakne da su finansijski izvetaji realni i objektivni. Meutim, kvalitet obavljene revizije zavisi i od definisanog postupka ocene usklaenosti tih finansijskih izvetaja sa revizorskim standardima, kodeksom profesionalne etike i nacionalnim zakonskim propisima. Akcenat je na informacijama o sigurnosti i uspenosti celokupnog poslovnog sistema kao i na pojedinim segmentima te celine, zbog ega se i istie znaaj nadzora nad raunovodstvenim sistemom i i sistemom internih kontrola koje menadment sprovodi putem interne revizije. Preduzee mora poslovati u skladu sa ciljevima i politikom preduzea, zakonskim propisima i ostalim pravilima na nivou posmatranog preduzea (standardi kvaliteta, standardni trokovi, planirana produktivnost, te razni interni pravilnici i normativni akti). Vana je i usklaenost sa standardima interne revizije, kodeksom etike internih revizora, pravilima odbora internih revizora i sl.[footnoteRef:6] [6: Vidakovi, prof. dr Slobodan, Revizija osnova kompetentnosti, kredibiliteta, poverenja, Novi Sad, 2009. str. 73.]

Izvetaj internog revizora se bitno razlikuje od izvetaja eksternog revizora, uglavnom zato to se obaveznost sprovoenja eksterne revizije finansijskih izvetaja reava, uobiajeno, zakonskim propisima, a intcma evizija poslovanja se razvija zbog zahteva za to uspenijim poslovanjem. Naime, u izvetaju internog revizora podrazumeva se isticanje uoenih nedostataka u poslovanju te predlog mera za otklanjanje tih nedostataka. Osim toga, podrazumeva se da interni revizor prati da li je menadment usvojio predloene korektivne mere te da prati promene do kojih dolazi u poslovanju zbog realizacije usvojenih korektivnih mera. Kao to je ve naglaeno, rad internog revizora, iako je prvenstveno usmeren na poboljanje kvaliteta poslovanja i na pomo menadmentu, moe biti vrlo koristan i sa aspekta eksternog revizora i to posebno pri upoznavanju poslovanja klijenta i oceni sistema internih kontrola.[footnoteRef:7] [7: Vidakovi, prof. dr Slobodan, Revizija osnova kompetentnosti, kredibiliteta, poverenja, Novi Sad, 2009. str.]

Definisanje strateke vizije, stvaranje jasne predstave o ciljevima preduzea i nainima njihovog ostvarivanja te preduzimanje odgovarajuih akcija za njihovu uspenu implementaciju, osnovni je zadatak stratekog upravljanja, izuzetno sloenog procesa koji se na najviem nivou upravljanja realizuje nizom sloenih upravljakih odluka i postupaka kako bi se u uslovima dananje dinamine, kompleksne, heterogenog i neizvesnog okruenja preduzea obezbedio dugoroni rast, razvoj i opstanak. Re je o iterativnom procesu koji obuhvata definisanje misije, postavljanje ciljeva, odreivanje strategije, implementaciju i kontrolu strategije.Principe korporativnog upravljanja, kojim su obuhvaeni svi subjekti korporativnog upravljanja, meu kojima su najvaniji menadment i uprava kompanije, akcionari i poverioci, treba shvatiti kao jo jedno u nizu upozorenja kojim meunarodne organizacije indiciraju na potrebu konstantnog harmoniziranja minimuma principa upravljanja kompanijama. Principi indirektno upozoravaju na posledice loeg upravljanja kompanijama koje se negativno odraava na finansijska trita i nacionalne ekonomije. S obzirom na to, da na osnovu analiza OECD-a, u lanicama i nelanicama, indiciraju na potrebu permanentnog praanja i redefinisanja prava i odgovornosti menadmenta i akcionara, one imaju i edukativni karakter.[footnoteRef:8] [8: Vidakovi, prof. dr Slobodan, Revizija osnova kompetentnosti, kredibiliteta, poverenja, Novi Sad, 2009. str. 76.]

U kontekstu Principa, aktivnosti raunovodstvene profesije su detaljno definisane, odnosno ona se tretira kao jedan deo menadmenta, sa specifinim pravima i odgovornostima. Zadaci raunovodstvene profesije distribuirani su po Principima na sledei nain, i to: Korporativno upravljanje, u Principu Obezbediti osnovu za uinkoviti okvir korporativnog upravljanja" zahteva osnivanje i rad nadzornih, regulatornih i izvrnih tela koji e delovati na profesionalan i objektivan nain. Na osnovu prava akcionara, koje bi trebalo da obezbedi zakonodavstvo svih zemalja, ukazuje naredni Princip Prava akcionara i kljune vlasnike fiinkcije". Saglasno ovom Principu osnovna prava akcionara su[footnoteRef:9]: [9: Prema OECD-u, take A, B i E.]

da primaju relevantne i znaajne informacije o korporaciji na blagovremenoj i regulamoj osnovi; da postavljaju pitanja koja se odnose na godinju reviziju finansijskih izvetaja; da raspolau sa svim relevantnim informacijama koje se odnose na preuzimanje vlasnitva kompanije.Uloga raunovodstvene profesije, prema principu Pravedan tretman akcionara", je da raunovodstvenim informacijama zatiti jednakost izmeu domaih i stranih akcionara, a posebno izmeu veinskih i manjinskih akcionara. Ovo se posebno odnosi na realnu opasnost od zloupotrebe manjinskih akcionara, kao i na spreavanje manipulacija sa raunovodstvenim informacijama.Prema Principu Uloga poverilaca u korporativnom upravljanju, posebna je uloga raunovodstva u zatiti interesa poverilaca, a naroito onih koji eventualno uestvuju u upravljanju kompanijom. Ukoliko uestvuju u korporativnom upravljanju posebno je potrebno zatiti interese zaposlenih koji, kao i ostali poverioci, moraju raspolagati relevantnim i istinitim informacijama.Objavljivanje i transparentnost je najvaniji Princip koji se odnosi na ulogu i konkretne zadatke raunovodstvene profesije. Okvir za korporativno upravljanje prema navedenom Principu mora obezbediti blagovremene, tane i znaajne informacije koje ukljuuju finansijsku situaciju, uspeh i vlasniku strukturu kompanije.Dakle, objavljivanje raunovodstvenih informacija treba da sadri i obezbedi[footnoteRef:10]: [10: Vidakovi, prof. dr Slobodan, Revizija osnova kompetentnosti, kredibiliteta, poverenja, Novi Sad, 2009. str. 77.]

finansijske i operativne rezultate kompanije; ciljeve kompanije sadrane u planovima; uee deoniara; informacije o platama uprave i menadmenta (ukljuujui i njihove kvalifikacije); informacije o transakcijama sa povezanim strankama; informacije o procenama rizika (specifinih rizika industrije i geografskih podraja, trinih rizika, rizike koji se odnose na finansijske derivate i vanbilansne transakcije); informacije za korporativno upravljanje moraju biti u skladu sa visoko kvalitetnim raunovodstvenim standardima; godinju reviziju moraju obavljati nezavisni, sposobni i kvalifikovani ovlaseni raunovoe (revizori) koji treba da akcionarima obezbede za sva znaajna pitanja da finansijski izvetaji fer prezentuju finansijsku situaciju i uspeh kompanije; eksterni revizori moraju da budu odgovomi akcionarima kompanije; kanali distribucije informacija moraju biti na identian i blagovremen nain dostupni svim korisnicima informacija; okvir za korporativno upravljanje mora biti dopunjen finansijskim analizama, savetima i informacijama brokerskih kua i rejting agencija koje su relevantne investitorima za donoenje poslovnih odluka.I, najzad, raunovodstvena profesija, prema Principu Odgovornost uprave" moe obezbediti informacije za obavljanje osnovnih funkcija uprave, a to su[footnoteRef:11]: [11: Taka S, OECD, str. 35.]

revidiranje i upravljanje korporativnom strategijom, procena rizika, donoenje poslovnih planova i prorauna, kontrola uspenosti kompanije, kontrola kapitalnih investicija, akvizicije i prodaja kompanija.

3. UPRAVLJANJE POSLOVANJEM PREDUZEAPoslovanjem privrednog drutva u turbulentnom, promenljivom i neizvesnom okruenju sloeno je i teko upravljati, posebno u uslovima u kojima je za njihovo poslovanje zainteresovano vie interesnih grupa (poevi od vlasnika, kreditora, dobavljaa, kupaca, zaposlenih), sa, vrlo esto, meusobno suprotstavljenim i konfliktnim interesima. U veini sluajeva, meutim, zajedniki interes pomenutih interesnih gurpa jeste da se privredno drutvo uspeno razvije, ostvaruje profit i uveava svoju vrednost. Da bi pojedine interesne grupe bile u stanju da donose kvalitetne poslovne odluke neophodna je kvalitetna informaciona podloga.[footnoteRef:12] [12: Vidakovi, prof. dr Slobodan, Revizija osnova kompetentnosti, kredibiliteta, poverenja, Novi Sad, 2009. str. 123.]

Rizik donoenja pogrenih poslovnih odluka (koje mogu rezultirati velikim gubicima i nepopravljivim posledicama), moe se optimizirati revizijom finansijskih izvetaja usmerenoj na ocenu realnosti i objektivnosti finansijskih izvetaja, ime se direktno doprinosi kvalitetu finansijskih informacija, neophodnih u procesu poslovnog odluivanja.3.1. Pojam poslovnog odluivanjaOdluivanje je kognitivni proces koji se sastoji od prepoznavanja problema i biranja moguih reenja koja vode do nekog eljenog stanja. Odluivanje je veoma odgovoran i teak posao jer donoenje odluka za sobom nosi i nain sprovoenja istih. Menadersko poslovno odluivanje zavisi od nivoa menadmenta na kom se donosi odluka, pa tako u nazahtjevnije spadaju strategijske i inovativne odluke, zatim slede taktike odluke, a tek onda operativne odluke.Menader stie iskustvo donoenja odluka unutar i van organizacije u kojoj radi, a okolnosti pod kojima odluuje menader meusobno se bitno razlikuju. Mogue je razlikovati zadovoljavajua, optimalna i idealna reenja. Odluivanje se moe podeliti na tri osnovne vrste: intuitivno, odluivanje na temelju prosuivanja i racionalno odluivanje. U menaderskom odluivanju mogu nastati ogranienja u odluivanju usled: nejasne okolnosti odluivanja, nepotpunosti informacija, osobnih ogranienja donosioca odluke i nedovoljnih sredstava za ostvarenje rizika. Vrste poslovnog odluivanja jesu:Intuitivno odluivanje - odluivanje na temelju intuicije donosioca odluke. Intuicija se moe definisati kao percepcija istine bez svesnog razmiljanja. Donosioc ne zna da objasni zato je postupio na odreeni nain. Intuitivno odluivanje karakteristino je za privatan ivot, dok u poslovnom odluivanju prua male mogunosti za izbor optimalnih reenja. Intuitivnim odluivanjem donose se operativne odluke, koje su najee programirane i slue za reavanje rutinskih problemaOdluivanje na temelju prosuivanja - koristi se u situacijama koje se ponavljaju i temelji se na iskustvu menadera. Menader prema vlastitom sistemu procene odreuje je li neko reenje potencijalno korisno ili tetno za organizaciju. Procene su prethodnica svesnog emocionalnog iskustva i nuno su nesvesni procesi . Temeljem prosuivanja donose se taktike odluke, u kojima su poznati zahtevi i situacija, a treba da podignu nivo efikasnosti.Racionalno odluivanje - primenjuje se kod donoenja stratekih odluka i povezano je s naunim metodama odluivanja. Strateke odluke su najvanije odluke i one odreuju strategiju i ciljeve organizacije u budunosti, a donosi ih top menadment. Prilikom racionalnog odluivanja donosioc odluka se slui analitikim metodama i mora biti jako dobro informisan.Kvalitetni rukovodioci uoavaju da oni i njihove organizacije ive u uslovima sve ubrzanijih promena, poveane kompleksnosti i sloenosti okruenja u kome posluju, poveanog rizika i neizvesnosti u kojima je potrebno donositi brze i kvalitetne odluke. Poslovno okruenje i faktore koji ga oblikuju (tehniko-tehnoloki, ekonomski, socijalni, politiki, kulturno-pravni, ekoloki, konkurentski, i dr.) sve je tee predvideti. Danas, sasvim sigurno, u poslovnim odnosima postoji vie rizika i neizvesnosti nego ikada ranije, a koji dolaze od razornih inovacija i velikih neoekivanih okova. U prolosti to nije bilo normalno.[footnoteRef:13] [13: Tot, Vilmo, Principi menadmenta, Novi Sad, 2011., str. 163.]

Osnovu uspenog stratekog odluivanja ini raspolaganje informacijama i sposobnost interpretacije informacija o prolosti, sadanjosti i budunosti preduzea, njegovoj eksternoj i internoj okolini. U takvim okolnostima sva preduzea, bez obzira na veliinu, treba da razvijaju i implementiraju odgovarajue postupke i metode prikupljanja i obrade podataka, to e rezultirati informacijama koje treba da im omogue donoenje kvalitetnih poslovnih odluka.3.2. Proces poslovnog odluivanjaGeneralno posmatrano, u procesu odluivanja menaderi se suoavaju sa uslovima skale koja se kree od sigurnosti (velika mogunost predvianja), preko rizika (moe se proceniti verovatnoa odreenih ishoda) do nesigurnosti (veoma nepredvidljivo). Sigurnost - Pod stanjem sigurnosti podrazumeva se situacija u kojoj znamo na zadatak i imamo tane, merljive, pouzdane podatke o ishodu svih alternativa. To je donekle situacija u kojoj menader moe da donese tanu odluku poto su svi ishodi poznati. Donosilac odluke je potpuno racionalan, potpuno objektivan i logian. Na primer, kada finansijski direktor odluuje u kojoj banci e deponovati sredstva, on tano zna koju kamatnu stopu nudi svaka banka, kao i iznos zarade po ovim sredstvima. Naalost, kod veine odluka ne postoji takva sigurnost.[footnoteRef:14] [14: Tot, Vilmo, Principi menadmenta, Novi Sad, 2011., str. 160.]

Rizik - Mnogo ea situacija je kada se menaderi suoavaju sa uslovima rizika, tj. kada su u mogunosti da procene verovatnou odreenih ishoda. Menaderi predviaju ishode na osnovu linog iskustva ili informacija. to je vie relevantnih informacija to se moe bolje predvideti rizik. Preuzimanje rizika nije kockanje ve sposobnost procene verovatnoe ishoda za svaku alternativu. Neizvesnost - Situacija kada nismo sigurni i vrlo malo znamo o alternativama i ne moemo da procenimo rizik tj. verovatne ishode svake alternative. Menader je suoen sa nepredvidljivim faktorima organizacionog okruenja i nema dovoljno informacija potrebnih za utvrivanje verovatnoe deavanja odreenih dogaaja- izbor alternative se vri uz pomo ograniene koliine informacija, a i pod uticajem je psiholoke orijentacije donosioca odluke. Menader koji je optimista ii e na bazi intuicije i iskustva na izbor maksimalno od maksimalnog (maksimalno poveati maksimalno mogue), a pesimista e izabrati maksimalno od minimalnog (maksimalno poveati minimalno mogue).Veina odluka koje menaderi donose ne odvijaju se u uslovima sigurnosti, tj. pod pretpostavkama realnosti, oni ee donose odluke korienjem pristupa tzv. ograniene racionalnosti, tj. donose odluke zasnovane na alternativama koje su zadovoljavajue. To znai da menaderi prihvataju reenja koja su dovoljno dobra.Proces odluivanja se moe predstaviti kroz nekoliko najvanijih koraka[footnoteRef:15]: [15: Tot, Vilmo, Principi menadmenta, Novi Sad, 2011.]

1. Identifikovanje i definisanje problema 2. Definisanje situacije i analiza uzroka a. Sigurnost b. Rizik c. Neizvesnost 3. Odreivanje kriterijuma i pondera za odluivanje 4. Definisanje alternativnih reenja 5. Ocena alternative 6. Izbor reenja 7. Sprovoenje odluke 8. Ocena rezultata i povratne informacije

4. INFORMACIJE KAO PRETPOSTAVKE UPRAVLJANJAProces svesnog usmeravaja preduzea odreenim ciljevima koji su u funkciji opteg cilja, a to je razvoj preduzea pomou koga se obezbeuje njegov opstanak u uslovima trinog okruenja, moe se oznaiti upravljanjem, koje se realizuje sukcesivnim donoenjem poslovnih odluka i konlrolom njihove realizacije. Navedeno podrazumeva kvalitet razliitih informacija i kontrola nad izvrenjem odluka u razliitim podrujima upravljakog kontrolnog sistema (eng. Managerial control system).[footnoteRef:16] [16: Vidakovi, prof. dr Slobodan, Revizija osnova kompetentnosti, kredibiliteta, poverenja, Novi Sad, 2009. str. 561.]

Jednom od bitnih pretpostavki uspenog menadmenta smatra se revizija, upravo zbog toga to ona poboljava kvalitet informacione podloge za upravljanje. Revizija informacionih sistema (eng. information system audit), istie se, u savremenim uslovima poslovanja, kao mogua posebna vrsta revizije. Naime, proces revizije elektronske obrade podataka (EDP auditing), vrlo znaajan u uslovima kompjuterski podranih informacionih sistcma, odvija se u sledeim etapama, i to:1. Planiranje revizije (eng. audit planing), obuhvata uvid u poslovnu politiku, postupke i strukturu organizacije, zatim uvid u opte kontrole i aplikacijske kontrole te planiranje testova kontrole i dokazanog testiranja razliitih postupaka;2. Testovi kontrole (eng. tests of controls), obuhvataju obavljanje pomcnutih testova, procenu rezultata testiranja i utvrivanje nivoa pouzdanosti kontrola;3. Dokazano testiranje (eng. substantive testing), obuhvata obavljanje razliitih dokaznih testova, kao i procenu rezultata dobijenu testiranjem;4. Saoptavanje rezultata (eng. communicating results), obuhvata kompletiranje revizije, kao i izdavanje izvetaja, te njegovo dostavljanje zainteresovanim korisnicima.Ovarevizija se, meutim, najee ne razmatra zasebno ve kao znaajan deo eksterne revizije i/ili interne revizije usmerene ka menadmentu preduzea, to je sasvim logino jer se testiranjem komponenata informacionog sistema i internih kontrola pribavljaju dokazi koji su od izuzetnog znaaja i za eksternog i za internog revizora. Revizijom informacionih sistema se, po logici stvari, moraju baviti i dravni revizori.[footnoteRef:17] [17: Vidakovi, prof. dr Slobodan, Revizija osnova kompetentnosti, kredibiliteta, poverenja, Novi Sad, 2009. str. 562.]

Analizirajui celokupni proces stratekog upravljanja - od definisanja misije do implementacije i kontrole strategije te, polazei od navedenih spoznaja o informaciji kao uslovu odluivanja, o vanosti upravljakog i unutar njega raunovodstvenog informacionog sistema i vezano za to, o ulozi eksterne revizije ili revizije finansijskih izvetaja, postavlja se pitanje moe li, a ako moe na koji nain i u kojoj meri, revizija biti podrka stratekom upravljanju u savremenim uslovima.Uprkos nekim svojim informacionim ogranienjima, finansijski izvetaji preduzea imaju vrlo znaajnu ulogu u analizi internog okruenja preduzea, a bitan su i izvor informacija za skeniranje eksternog okruenja preduzea. Donosilac stratekih odluka pomou analize finansijskih izvetaja (u kojima su zapisani i sistemataizovani finansijski i ekonomski uinci proteklih dogaaja), putem odgovarajueg instrumentarijuma (indikatora i ostalih instrumenata), moe doi do vrednih saznanja u dijagnostifikovaju internih snaga i slabosti preduzea.4.1. Upravljaki informacioni sistemUlogu organizovanog prikupljanja i sistemske obrade podataka preuzima integralni upravljaki informacioni sistem preduzea, iji je kljuni zadatak obezbediti i struktuirati informacije koje korespondiraju sa nivoima upravljanja u preduzeu. Primarnu ulogu meu sastavnim delovima tog sistema zauzima raunovodstveni informacioni sistem koji, prema prof. Deeljin, povezuje sve poslovne podsisteme, doprinosei time stvaranju jedinstvenog informacionog sistema preduzea. U tom jedinstvenom - integralnom informacionom sistemu raunovodstvo se pojavljuje sa specifinim obelejima, ulogom i posebnom funkcijom. Njegova specifinost se izraava u sveobuhvatnosti, sistematinosti, tajnosti, sukcesivnosti i drugim obelejima. Raunovodstvo u vrednosnom izrazu iskazuje podatke i informacije o stanjima i kretanjima resursa i o ekonomskim efektima preduzea i njegovih delova, funkcija i poslovnih jedinica. Ono istovremeno planira, nadzire i analizira svoje informacione procese i rezultate. Informacione rezultate raunovodstvo oblikuje u razne izvetaje - predraune, obraune i finansijske izvetaje.[footnoteRef:18] [18: Vidakovi, prof. dr Slobodan, Revizija osnova kompetentnosti, kredibiliteta, poverenja, Novi Sad, 2009. str. 75.]

Dobar upravljaki informacioni sistem (eng. Management information system- MIS), pretpostavka je uspenog upravljnnja preduzeem, iji je najznaajniji deo raunovodstveni informacioni sistem (eng. accounting information system - AIS), koji, u najveem broju sluajeva obuhvata etiri osnovna podsistema, i to[footnoteRef:19]: [19: Vidakovi, prof. dr Slobodan, Revizija osnova kompetentnosti, kredibiliteta, poverenja, Novi Sad, 2009. str. 562.]

podsistem koji se odnosi na evidentiranje svnkodnevnih poslovnih operacija i koji je usmeren na donoenjc svakodnevnih rutinskih odluka; podsistem glavne knjige i finansijskog izvetavanja koji proizvodi tradicionalne finansijske izvetaje kao sto su bilans stanja, raun dobiti/gubitka, izvetaj o novanom toku i sl., te ostali izvetaji propisani zakonom; podsistem fiksne imovine i kapitalnih ulaganja (izdataka) koji obrauje transakcije koje se odnose na fiksnu imovinu; i podsistem izvetavanja menadmenta koji je usmeren na nivoe menadmenta i koji priprema informacije u formi prihvatljivoj za menadment.

4.2. Raunovodstveni informacioni sistemRaunovodstveni informacioni sistem, u savremenim uslovimn poslovanja, deo je kompjuterizovanog informacionog sislcmn (eng. computer-based information system CBIS), a njegovu strukturu, najee, ine sledee etiri aplikacijc (applications): prikupljanje podataka (eng. data collection), obrada podataka (eng. data processing), upravljanje bazom podataka (eng. database management), i generisanje informacija (eng. information generation).U raunovodstveni informacioni sistem se, s ciljem obezbeenja njegovog dobrog funkcionisanja i pouzdanih raunovodstvenih informacija, ugrauju razliiti kontrolni postupci, koji obuhvataju sledee nivoe kontrole, i to[footnoteRef:20]: [20: Vidakovi, prof. dr Slobodan, Revizija osnova kompetentnosti, kredibiliteta, poverenja, Novi Sad, 2009. str. 563.]

preventivne kontrole (preventive controls) koje su vezane za ulaz podataka u sistem, detektivne kontrole (detective controls) koje su vezane za proces raunovodstvenog procesiranja podataka, i korektivne kontrole (corrective controls) koje su vezane za izlazne informacije.Navedene kontrole, pre svega detektivne i korektivne mogu se razmatrati ti kontekstu povratne veze. U sluaju neadekvatnog funkcionisanja sistema i nepouzdanih informacija aktivira se povratna veza putem koje se utvruju uzroci problema i koriguju se greke te se sistem modifikuje kako bi se ti problemi u budunosti eliminisali ili minimalizirali. Eliminisanje tih problema pretpostavlja raspolaganje kvalitetnom informacionom podlogom.U ovakvom okruenju, znaaj revizije je mogue razmatrati i u kontekstu nadzora nad delovanjem preventivnih, detektivnih i korektivnih kontrola, koje su upuene i na itav niz nefinansijskih podataka, tj. na celinu poslovanja. Drugim reima, za obezbeenje kvalitetne informacione osnove za upravljanje nuna je revizija koja je usmerena ka celini poslovanja, a ne samo revizija kojoj je u centru panje razmatranja realnost i objeklivnost finansijskih izvetaja.Od ostalih vrsta revizija, revizija poslovanja se razlikuje po tome to je usmerena informacijama koje se odnose na identifikovanje mogunosti za poveanje efikasnosti i ekonominosti, kao i za poveanje efektivnosti u poslovanju organizacije. S obzirom na to da se revizija poslovanja odnosi na sve poslovne funkcije u preduzeu, naravno i na informacione funkcije, pri njenom definisanju se i istie da je ona sistemski pregled aktivnosti organizacije, ili jednog njenog dela, u odnosu na specifine ciljeve.4.3. Finansijski izvetajiFinansijski izvetaji, kao najznaajniji nosioci raunovodstvenih informacija, pruaju informacije o finansijskom poloaju, uspenosti poslovanja, te novanim tokovima. Realnost i objektivnost finansijskih izvetaja nezavisno i objektivno ispituje i ocenjuje eksterna revizija, ime oni postaju verodostojna i pouzdana osnova za poslovno odluivanje.Ne postoji relevantna literatura iz podruja strategijskog upravljanja, a da ne navodi finansijske izvetaje preduzea kao krucijalan izvor informacija za strategijsko upravljanje. Isto tako, literatura iz podruja raun-vodstva i revizije istie znaaj finansijskih izvetaja u procesu strategijskog upravljanja u savremenim uslovima poslovanja.Bilans stanja (Balance sheet)Ovaj izvetaj pokazuje imovinsku snagu kompanije tj. ta ona poseduje (imovina, sredstva), s jedne strane, kao i ime to i kako kompanija finansira (izvori sredstava), s druge strane. Ovaj finansijski izvetaj se iskazuje na odreeni dan.

Strukturu imovine kompanije ine tekua (gotovina, hartije od vrednosti, potraivanja i zalihe) i stalna imovina (zemljite, graevinski objekti, oprema i sl.). Naravno, deo imovine kompanije moe se nalaziti i u formi intelektualnih prava, dugoronih investicija u drugim kompanijama, odgoenih trokova, goodwilla i sl. Dugovi i trajni (sopstveni) izvori (capital) kompanije osnovni su izvor sredstava za finansiranje.Promeni vrednosti podlone su sve pozicije bilansa stanja izuzev gotovine (a i ona inflatornim uslovima), zbog ega ih je potrebno procenjivati. Procenu vrednosti vre investitori (preuzimaoci), kao i kreditori. Specifine metode procene zahtevaju tri skupine imovine, i to: imovina koja se koristi u poslovnom procesu, zatim, imovina koja je izvan upotrebe i intelektualna imovina. Glavni cilj bilansne analize uspeha, prema danas dominantnom miljenju (formiranom pod snanim uticajem dinamikog shvatanja cilja bilansa), je dobijanje informacija za procenu prinosne snage privrednig drutva, pod kojom se podrazumeva sposobnost privrednog drutva da u perspektivi posluje sa uspehom.[footnoteRef:21] [21: Vidakovi, prof. dr Slobodan, Finansijski DUE DILIGENCE privrednih drutava, Novi Sad, 2007., str. 78.]

Za navedenu svrhu potrebne su informacije koje su orijentisane na budunost. S obzirom da finansijski izvetaji o stanju, uspehu i aneks ne obezbeuju takve informacije, procenu rezultata u budunosti bilansna analiza uspeha nastoji da zasnuje na izvetaju o uspehu iz prolosti.Rentabilnim se, u statikom pogledu, smatra privredno drutvo u kome je ukamaenje sopstvenog kapitala u visini oekivanog, zatim, u kome je rentabilnost ukupnog kapitala nia od ukamaenja sopstvenog kapitala (to znai da je leverage faktor premaio 1), nakon toga, u kome je osloboeni kapital kroz Cash flow u zadovoljavajuoj meri visok za obezbeenje zamene postrojenjske imovine i dospelih dugova.Poznavanje normi, kao osnove za procenu stepena blizine ili udaljenosti obraunatih mernih veliina rentabilnosti od nivoa koji oznaava normalu ili optimum, preduslov je ak i za utvrivanje pomenute statike rentabilnosti. Norme mogu biti: oekivane veliine pojedinih indikatora, dispozitivne (planirane) veliine, ostvarene veliine iz predhodnih perioda, ostvarene veliine u konkurentskim preduzeima, ostvarene prosene veliine u privrednim drutvima iste grane, privrednim drutvima iste privredne oblasti itd.Bilans uspeha (Profit and loss account)Ovaj izvetaj indicira kako je kompanija napravila i potroila novac. Tri su kljune komponente bilansa uspeha, i to: prihodi od prodaje i/ili pruanja usluga, trokovi (operativni trokovi i kamate), i, napokon, dobit (EBT-earning before taxes, dobit pre poreza; EAT earning after taxes, dobit nakon poreza, neto dobit i zadrana dobit (nakon izdvajanja sa dividende).

Kao minimum pozicija Bilans uspeha treba da obuhvati sledee, i to[footnoteRef:22]: [22: Vidakovi, prof. dr Slobodan, Finansijski DUE DILIGENCE privrednih drutava, Novi Sad, 2007., str. 87.]

prihode poslovne aktivnosti rashode poslovnih aktivnosti finansijske prihode i rashode uee dobitka i gubitka pridruenih privrednih drutava, kao i efekte zajednikih ulaganja poreske rashode dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti vanredne stavke manjinski interesi neto dobitak ili gubitak za period

Cash flow (gotovinski tok)Najpouzdanijim indikatorom uspenosti preduzea smatra se njegova sposobnost da stvara gotovinu i gotovinske ekvivalente. Ili drugaije reeno, kljunim ciljem poslovne politike top menadmenta privrednog drutva oznaava se sposobnost obezbeenja novanih sredstava za finansiranje redovnih poslovnih aktivnosti, uz eventualno proirenje te aktivnosti ili smanjenje obaveza prema poslovnom okruenju.[footnoteRef:23] [23: Vidakovi, prof. dr Slobodan, Finansijski DUE DILIGENCE privrednih drutava, Novi Sad, 2007., str. 87.]

Sliku izvora finansijskih sredstava i njihovog korienja prua gotovinski tok (cash flow), koji predstavlja, ustvari, pregled priliva i odliva gotovine kompanije. Tri su osnovna tipa gotovinskih tokova, i to: operativni (poslovne aktivnosti kompanije); investicioni (ulaganja u realna dobra i hartije od vrednosti); finansijski (finansijske transakcije kompanije).Na prikazivanju neto novanog toka (Net Cash flow) baziraju se Cash flow izvetaj i metoda za ocenu likvidnosti, ija veliina se izvlai iz Bilansa uspeha, a po obimu odgovara zbiru amortizacije, dugoronih rezervisanja i dobitku nakon oporezivanja. Cash flow veliina indicira da je u poslovnom procesu ostvaren viak primanja, koji poveava likvidnost privrednog drutva.Meutim, na pitanje da li privredno drutvo raspolae efektivnim sredstvima plaanja, ne samo na dui, ve i na krai rok, apsolutna veliina pomenutog vika primanja ne daje odgovor. Razlog za to lei u injenici to odnosna veliina pokazuje osloboeni kapital, a kako je i da li je upotrebljen viak sredtava plaanja ostaje nepoznato. Drugim reima, analiza razvoja Cash flow veliine u vremenu ukazuje na tendencije raspolaganja vikom sredstava iz internih izvora, a projektovanje ove veliine za niz narednih poslovnih perioda otkriva mogunosti investiranja, definansiranja i eventualnog popravljanja finansijske strukture iz interne snage.

Funds flowUkljuivanjem svih fnansijskih dogaaja koji su uticali na promenu neto obrtnih sredstava (Net Working Capital) ili gotovine u raun tokova kapitala Funds flow izvetaj otklanja konstatovane slabosti Cash flow izvetaja. Osnovni cilj Funds flow izvetaja jeste da se iz prikazanih promena razvrstanih prema odgovarajuim pravilima, izvedu zakljuci o obimu i ronosti pojedinih sredstava, kao i o njihovom poreklu. Ovaj izvetaj obezbeuje informacije ne samo o poreklu ve i o upotrebi sredstava u posmatranom periodu, zbog ega je u stanju da da odgovor na pitanje koji finansijski dogaaji su pokrenuli tokove kapitala, koji su promenili neto obrtna sredstva ili stanje gotovine, zavisno od izbora tipa izvetaja, odnosno da li se radi o izvetaju zasnovanom na promeni neto obrtnog fonda ili o izvetaju o tokovima kapitala, baziranom na promeni fonda gotovine.Napomene uz finansijske izvetajeNapomene uz finansijske izvetaje definiu se kao opisi i/ili ralanjivanja iznosa datih u finansijskim izvetajima (bilans stanja, bilans uspeha, Izvetaj o tokovima gotovine i Izvetaj o promenama na kapitalu) ili dodatne informacije uz pomenute izvetaje date sa ciljem verne i objektivne prezentacije finansijskih izvetaja u skladu sa meunarodnim raunovodstvenim standardima.[footnoteRef:24] [24: Vidakovi, prof. dr Slobodan, Finansijski DUE DILIGENCE privrednih drutava, Novi Sad, 2007., str. 99.]

Napomene treba da obuhvate informacije o korienim metodima bilansiranja i primenjenim raunovodstvenim politikama, da objave informacije prema zahtevima meunarodnih raunovodstvenih standarda (a koje nisu obuhvaene drugim finansijskim izvetajima), kao i da prue dodatne informacije neophodne za potenu prezentaciju elemenata sadranih u finansijskim izvetajima.

5. ULOGA REVIZIJE U UPRAVLJANJU PREDUZEEM

U uslovima novih oblika organizovanja preduzea, predvienih Zakonom o privrednim drutvima, upravljanje finansijskom situacijom privrednih drutava (najvanijim delom korporativnog upravljanja) posebno dobija na znaaju.Stupanjem na snagu Zakona o privrednim drutvima 30.11.2004.godine, prestao je da vai Zakon o preduzeima, koji smo primenjivali od 1996.godine. Kao sistemski Zakon o privrednim drutvima predstavlja jedan oblik korporacijskog ustava koji prati trendove u reformi korporativnog zakonodavstva aktuelne ne samo u tranzicionom vei u svim drugim savremenim drutvima.Nakon akcijskog plana iz jula 2003.godine, ova obaveza se prvi put primenjuje u Rezoluciji o pridruivanju Evropskoj Uniji. U njoj se navodi da e usklaivanje propisa biti prioritet, pri emu se harmonizacija ne sme shvatiti kao potpuna unifikacija zakonskih reenja. Ovaj Zakon ustanovljava nove pravne i ekonomske institute oslanjajui se na odgovarajue evropske normative, ali zadravajui reenja koja su u skladu sa naim privrednim ambijentom i naom tradicijom. Revidirane principe korporativnog upravljanja OECD prihvatila je 30.aprila 2004.godine Meunarodna Federacija Racunovoa (IFAC) kao vrhovna svetska organizacija raunovodstvene profesije. Vie od 2.5 miliona raunovoa u 118 zemalja je u IFAC-u i to javnih ovlaenih raunovoa, privatnih raunovoa iz realnog uslunog i finansijskog sektora kao i raunovoa iz procesa edukacije i nauke. I druge meunarodne finansijske institucije (MMF, Svetska banka, Banka za meunarodna poravnanja, itd)su prihvatile principe korporativnog upravljanja, koji redefiniu i specifiraju ulogu javnih raunovoa (eksternih revizora) i menadmenta kompanije u zatiti investitora i javnog interesa. Da bi se reklo neto vie u ulozi revizije u upravljanju privrednim drutvima, odnosno preduzeima, pre svega se mora napraviti podseanje na to koje su to vrste privrednih drutava koje postoje u Srbiji prema Zakonu o privrednim drutvima iz 2004. godine, i ta je to promenjeno u odnosu na prethodnu verziju Zakona. Dakle, u naem sistemu postoje ortako drutvo, komaditno drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo.Novine koje se odnose na ortako privredno drutvo su sledee: osnivai mogu biti i fizika i pravna lica (sa ogranienjima); ureenje odnosa izmedju lanova; pravilo samostalnog poslovanja i zastupnitva; nema organa (zastupnik); poslovno ime ne mora biti lino; nije propisan obavezan ulog; jedan osnivaki akt. U komanditnom drutvu ima takoe novina i to: komplementari mogu biti i fizika i pravna lica sa ogranienjima; nema propisanih organa; nije propisan obavezni ulog; poslovno ime ne mora biti lino; sloboda ureenja odnosa; jedan osnivaki akt.Kod drutva sa ogranienom odgovornou novine se odnose na: limit broja lanova (50); jedan osnivaki akt za registar; ulog moe biti i u vidu rada i usluga drutvu; trokovi osnivanja su deo uloga; osnovni kapital je 500 evra u dinarskoj protivvrednosti; upis u registar jednom godinje usled poveanja i smanjenja kapitala; nema ogranienja za sopstvene udele (uslov solventnost); dividende i druge distribucije mogu se deliti lanovima drutva u svako doba (uslov: solventnost); jaanje ovlaenja skuptine; sudsko sazivanje skuptine; odluivanje bez sednice za drutvo do 10lanova; pobijanje odluka skuptine i zatita treeg lica; obavezne organe (direktor ili upravni odbor); pravilo samostalnog istupanja lanova uprave; mogunost kumulativnog glasanja za izbor i razreenje skuptine; fleksibilnost razreenja; izbor internog revizora ili odbora revizora; dranje, uvanje i pristup aktima (otvorenost); sudsko iskljuenje lanova drutva; prestanak drutava po tubi manjinskih akcionara; izmenu osnivakog akta veinom glasova. [footnoteRef:25] [25: Vidakovi, prof. dr Slobodan, Finansijski DUE DILIGENCE privrednih drutava, Novi Sad, 2007., str. 17.]

Najvei broj novina u Zakonu o privrednim drutvima odnosi se na akcionarska drutva od kojih emo nabrojati samo neke. Kod akcionarskih drutava su pojedini pravni instituti znatno drugaije ureeni, odnosno date su potpuno nove pravne i ekonomske kategorije koje nisu bile obuhvaene u ranijem zakonu, a odnose se na: jedan osnivaki akt za registar; trokovi osnivanja su deo uloga; razgranienje osnivanja nejavnim putem (zatvoreno drutvo do 100 akcionara) i javnim putem (otvoreno drutvo: kotirano ine kotirano); nepostojanje akcija na donosioca; izdate i neizdate odobrene akcije; ogranienje prenosa akcija kod zatvorenog drutva; uslovno poveanje kapitala zamena zamenjivih obaveznica; obavezno preciziranje dana dividende i dana plaanja; istovremeno smanjenje i poveanje kapitala; organi drutva zatvoreno (direktor ili upravni odbor); otvoreno (obavezan upravni i izvrni odbor); fleksibilnost razreenja; mogunost osnivakog akta od strane upravnog odbora ili kvalifikovane veine skuptine; dranje, uvanje, pristup aktima drutva (otvorenost); prestanak akcionarskog drutva po tubi manjinskih akcionara.[footnoteRef:26] [26: Vidakovi, prof. dr Slobodan, Finansijski DUE DILIGENCE privrednih drutava, Novi Sad, 2007., str. 18.]

Zakon o privrednim drutvima pravi razliku izmeu dva tipa akcionarskog drutva i to: zatvorenog (akcije se izdaju samo njegovim osnivaima ili ogranienom broju osoba) i otvorenog (ako su upis i uplata akcija javni u vreme osnivanja drutva, koje moe ali ne mora biti kotirano na berzi).Zatvoreno akcionarsko drutvo moe imati najvie 100 akcionara, meutim, drutvo e prerasti u otvoreno ukoliko se broj akcionara povea i odri iznad te granice u periodu od godinu dana. Za osnivanje zatvorenog akcionarskog drutva, minimalni novani ulog osnovnog kapitala je 10 000 evra, a kod otvorenog akcionarskog drutva 25 000 evra. Ovaj limit moe biti ipovean za osnivanje finansijskih i osiguravajuih organizacija, ali iskljuivo na osnovu propisanih zakona. Upravo iz vanosti procesa revizije za razliite aktere na tritu kapitala regulatorni zahtevi se neprestano nadopunjuju i nadograuju, zbog ega je revizorska struka esto izloena izazovima stalnog adaptiranja novim zakonskim propisima i odredbama. Do 2006. godine sprovoenje revizije finansijskih izvetaja u Evropskoj uniji je regulisala Osma direktiva Evropske unije (doneena 10. aprila 1984. godine), koja je zakonski propisivala iste kriterijume obavljanja revizije finansijskih izvetaja za sve lanice Evropske unije. Medutim, od tada do danas u Evropskoj uniji ie dolo do brojnih promena, koje su doneli meunarodni ekonomski tokovi i s njima povezani Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja (eng. International Financial Reporting Standards - IFRS), tako da se ukazala potreba za restauracijom Osme direktive. Naime, ona nije sadravala odredbe koje se tiu savremene revizorske infrastrukture u pojedinim dravama lanicama EU, to se, u prvom redu, odnosilo na sprovoenje javnog nadzora nad revizorskom strukom, proveru kvaliteta rada revizorskih drutava, samostalnih revizora i ovlaenih revizora u zemljama lanicama Evropske unije, kao i njihovom odnosu prema zemljama koje nisu lanice.[footnoteRef:27] [27: Vidakovi, prof. dr Slobodan, Revizija osnova kompetentnosti, kredibiliteta, poverenja, Novi Sad, 2009. str. 123.]

Dakle, meunarodna finansijska trita i ostala meunarodna povezivanja, u prvoj deceniji 21. veka, ine sve jai pritisak na arhitekte i izvrioce Evropskih direktiva, da ih prilagode novim trendovima, a lanicama time prue mogunost i potrebu za novim pravnim i drugim strukovnim reenjima u raunovodstvima privrednih drutava, to je rezultiralo donoenjem nove direktive, u maju 2006. godine, kojom su uvedene promene u smeru poboljanja kvaliteta obavljanja revizije u zemljama lanicama Evropske unije. U prvom redu, pomenute promene su uvedene da bi se zatitili interesi investitora i poverioca, kojima vanu osnovu za donoenje ispravnih poslovnih odluka predstavljaju realni i objektivni finansijski izvetaji.[footnoteRef:28] [28: Vidakovi, prof. dr Slobodan, Revizija osnova kompetentnosti, kredibiliteta, poverenja, Novi Sad, 2009. str. 124.]

Krucijalni napredak novog regulatornog okvira nalazi se zapravo u uvoenju kvalitetnijeg javnog nadzora nad revizorskom strukom koji e sprovoditi posebno telo nezavisno od struke, ime se doprinosi nezavisnosti revizorske struke s obzirom na injenicu da e se u to telo ukljuiti osobe koje imaju adekvatno znanje iz tog podruja, a istovremeno nisu profesionalno angaovana u provoenju revizija.U svakom sluaju, nove odredbe u Zakonskoj regulativi imaju pozitivan napredak u transparentnosti obavljanja zakonske revizije sa pozitivnim implikacijama na razvoj trita kapitala.ZAKLJUAKNakon svih iskazanih pretpostavki, definicija, razmatranja itd. dolazi se do zakljuka da revizija mora postati neizostavan deo svakog afirmisanog preduzea. Kako bi se ona sprovodila na najbolji nain, potrebno je da se stvore odgovarajui uslovi, a kao najvaniji uslov se postavlja zainteresovanost menadmenta i potpuna spremnost na saradnju.Pored toga, u okvirima savremene poslovne ekonomije vodeu ulogu i znaaj imaju koncepti strategijskog upravljanja, kao skupa razliitih upravljakih odluka i akcija koje odreuju dugorono funkcionisanje preduzea i njegovo stabilno uklapanje u poslovno okruenje.Nakon toga se javlja i znaaj korporatovnog upravljanja, koje je, prema nekim definicijama nain na koji bi menadment i revizori trebali izvravati svoju odgovornost prema akcionarima.Sledea premisa jeste poslovno odluivanje, koje se javlja kao sposobnost donoenja pravog izbora u svim situacijama, naroito u onima koje imaju visok nivo rizika. Proces odluivanja ima svoje segmente koje treba ispotovati, ali ponekad, u kriznim trenucima, treba doneti odluke na prepad i tada se istiu sposobnosti menadmenta u upravljanju rizicima.Informacije predstavljaju osnovu odluivanja i zato je vano da one budu relevantne i kvalitetne. Menadment ovakve informacije dobija zahvaljujui menaderskom informacionom sistemu, i njegovom najznaajnijem podsistemu raunovodstvenom informacionom sistemu. Ovde se ne sme zanemariti ni znaaj kontrole, kao i kontrole kontrole, iji je cilj da proveri da li su principi kontrole koji se primenjuju u preduzeu adekvatni i usklaeni sa propisima, politikama itd.Finansijski izvetaji su dokumenti koji sadre najvanije informacije i zato oni treba da budu pripremljeni u skladu sa zakonima, pravilima i propisima koje vae u pravnom sistemu zemlje, kao i sa kodeksima, statutom i ostalim aktima koji propisuju pravila poslovanja konkretnog preduzea. Dakle, na svim ovim poljima revizija ima veliki znaaj i jasno je zato se ona naziva produenom rukom menadmenta. Zato se regulatorni zahtevi neprestano nadopunjuju i nadograuju, pa je revizorska struka izloena stalnom prilagoavanju novim zakonskim propisima, pravilima i odredbama. Do 2006. je sprovoenje revizije finansijskih izvetaja regulisala Osma direktiva, ali se od tada desilo mnogo promena, pa je ona morala biti restauirana. Naime, ona nije sadravala odredbe koje se tiu savremene revizorske infrastrukture u pojedinim dravama lanicama EU, to se, u prvom redu, odnosilo na sprovoenje javnog nadzora nad revizorskom strukom, proveru kvaliteta rada revizorskih drutava, samostalnih revizora i ovlaenih revizora u zemljama lanicama Evropske unije, kao i njihovom odnosu prema zemljama koje nisu lanice.

LITERATURA

1. Vidakovi, prof. dr Slobodan, Revizija osnova kompetentnosti, kredibiliteta, poverenja, Novi Sad, 2009. 2. Vidakovi, prof. dr Slobodan, Finansijski DUE DILIGENCE privrednih drutava, Novi Sad, 2007.3. Tot, Vilmo, Principi menadmenta, Novi Sad, 2011.

22