US - Metodologija Revizije Banaka

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Milovan StaniiLjubia Stanojevi

METOD OLO GIJA REVIZ IJE BANAK A

Beograd, 2009.

METODOLOGIJA REVIZIJE BANAKA

Autori:Prof. dr Milovan StaniiProf. dr Ljubia Stanojevi

Recenzenti:Prof. dr Radojko LukiDoc. dr Goranka Kneevi

Izdava:UNIVERZITET SINGIDUNUMBeograd, Danijelova 32www.singidunum.ac.rs

Za izdavaa:Prof. dr Milovan Stanii

Tehnika obrada:Novak Njegu

Dizajn korica:Milan Nikoli

Godina izdanja:2009.

Tira:500 primeraka

tampa:UGURA print, Beogradwww.cugura.rs

ISBN: 978-86-7912-163-9

IIISadraj

SADRAJ

Predgovor 1

I DEOREGULATIVA VEZANA ZA POSLOVANJE I NADZOR

NAD POSLOVANJEM BANAKA

I - OBUHVAT BANAKA I BANKARSKOG POSLOVANJA 71. Razvoj banaka i bankarskih poslova 7 2. Vrste banaka 93. Bankarski poslovi 12

II - ZAKONSKA REGULATIVA VEZANA ZA POSLOVANJEI REVIZIJU BANAKA 171. Zakoni kojima se regulie rad banaka i ostalih finansijskih institucija 17 2. Bazel I i Bazel II 19 3. Kapital banke 21

3.1 Struktura kapitala 22 3.2 Knjiga trgovanja i bankarska knjiga 24 3.3 Adekvatnost kapitala 25

4. Klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke 29 4.1 Bilansna aktiva banke i vanbilansne stavke koje se klasifikuju 294.2 Rezerva za potencijalne gubitke 314.3 Kriterijumi za klasifikaciju bilasne aktive

i vanbilasnih stavki banke 32 4.4 Sredstva obezbeenja potraivanja banke 35 4.5 Metodologija za identifikovanje i merenje kreditnog rizika 37 4.6 Rezerva za opte bankarske rizike 39

5. Meunarodni raunovodstveni standardi i Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja 40

5.1 Propisano okvir za sastavljanje finansijskih izvetaja 40 5.2 Finansijski izvetaji banke 41

IV Metodologija revizije banaka

II DEOREVIZIJA FINANSIJSKIH IZVETAJA

I - SUMARNI PRIKAZ PROCESA REVIZIJE - KRATKA RETROSPEKCIJA INTEGRALNOG PROCESA OBAVLJANJA REVIZIJE 47

1. Definicijsko odreivanje i ciljevi revizije 47 2. Asigniranje revizorskih dokaza i revizorska dokumentacija 50 3. Radni papiri revizije 51 4. Proces prihvatanja revizorskog angamana 52 5. Planiranje revizije 53 6. Izvoenje i revizijska dokumentacija 57 7. Kompletiranje revizije 57 8. Revizorski pristup 58

8.1 Testiranje kontrola 58 8.2. Substantivno testiranje 59

9. Sumarni prikaz procesa revizije 60

II - SPOLJNA (EKSTERNA) REVIZIJA BANAKA 62 1. Struktura izvetaja revizije 62 2. Miljenje revizora 64 3. Analize i prilozi 654. Prilozi 705. Odnos izmeu spoljne i unutranje (interne) revizije 70 6. Procena rada unutranje revizije 73

III DEOSTRATEGIJA IZVOENJA REVIZIJE FINANSIJSKIH

IZVETAJA BANAKA

I - CILJEVI ANGAOVANJA REVIZORA 77 1. Ciljevi angaovanja spoljnog revizora 77 2. Planiranje revizije 78

2.1 Sticanje znanja o poslovanju banke 78

VSadraj

2.2 Kritika analiza poslovanja banke 81 2.3 Preliminarna analiza o poslovanju banke 81 2.4 Materijalnost 83 2.5 Programi revizije 842.6 Revizorski dokazi 84 2.7 Kompletiranje revizije 85

3. Planirani postupci revizije pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha 87

II - OCENA SISTEMA INTERNIH KONTROLA 89 1. Postupak ocene sistema internih kontrola 89 2. Upitnici o sistemu internih kontrola 91

III - DETALJNO TESTIRANJE BILANSNIH POZICIJA 105 1. Procedure izvoenja detaljnih testova pozicija

finansijskih izvetaja banke 105 2. Programi revizije za detaljno testiranje 106 3. Podaci za kritiko ispitivanje dunika banke 113

IV - ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA KLIJENATA (DUNIKA BANKE) 1161. Analiza bilansa stanja 116 2. Analiza bilansa uspeha 118 3. Pokazatelji bilansa stanja 118 4. Pokazatelji rezultata poslovanja 118

V- METODOLOGIJA BANKE ZA MERENJE I IDENTIFIKOVANJEKREDITNOG RIZIKA 120 1. Politike i procedure banke za identifikovanje

i merenje kreditnog rizika 120 2.Izvetaj o klasifikaciji bilansne aktive banke

na dan 31.12. 200X. godine 127 3. Izvetaj o klasifikaciji vanbilansnih stavki banke

na dan 31.12. 200X. godine 128

VI Metodologija revizije banaka

IV DEOMETODOLOGIJA IDENTIFIKOVANJA I UPRAVLJANJA

BANKARSKIM RIZICIMA

I - SAGLEDAVANJE RIZIKA 131 1. Definisanje ciljeva, principa i pravila 131 2. Vrste bankarskih rizika 133

2.1. Kreditni rizik 1342.2. Kamatni rizik 1342.3. Trini rizik 135 2.4. Devizni rizik 136 2.5. Rizik likvidnosti 137 2.6. Rizik izloenosti banke 139 2.7. Rizici zemlje 1402.8. Operativni rizik 141

II - UPRAVLJANE KREDITNIM RIZIKOM 1441. Definisanje ciljeva 144 2. Organizacioni deo za upravljanje kreditnim rizikom 1463. Politike i procedure kreditiranja 147 4. Identifikovanje i izvetavanje 148 5. Postupci obrade kreditnog rizika dunika banke 149

III - METODOLOGIJA PROCENA ISPRAVKE VREDNOSTI I REZEVEZA POTENCIJALNE GUBITKE 160 1. Procena ispravke vrednosti i rezerve za potencijalne

gubitke pravnih lica 160 2. Dokazi obezvreenja potraivanja 161 3. Ocena finansijskog poloaja i kreditne sposobnosti fizikih lica 162 4. Procena ispravke vrednosti i rezerve za potencijalne 164

gubitke fizikih lica 5. Procena naplativosti potraivanja od banaka 165

PRILOG - Izvetaj o izvrenoj reviziji finansijskih izvetaja banke za 200X. godinu 167

Literatura 195

1Predgovor

PREDGOVOR

Udbenik METODOLOGIJA REVIZIJE BANAKA, predstavlja gradivo u ok-viru ireg nastavnog plana Univerziteta Singidunum na smeru za raunovodstvo i reviziju, gde se u okviru korpusa od vie naunih i strunih revizijskih disciplina, detaljno izuava i ova oblast.

Poslednjih tridesetak godina razvoja revizije na naim prostorima nesumnjivo je iskristalisao izuzetan znaaj revizorskog zanimanja, posebno u procesu nadzora i upravljanja ne samo na nivou privrednih drutava i onih koji trguju hartijama od vrednosti, ve i kod finansijskih institucija, a posebno kod banaka.

Znaaj revizije se ogleda u dva vida delovanja i to: ex ante tj.preventivom (pre-thodnom revizijom) kojom se obezbeuje tj. osigurava potrebnost i dovoljnost versus utvrivanje (pregled) slabosti internih kontrola (PSIK) u cilju svoenja rizika na prihvatljiv nivo, a time i potrebe za obavljanje analitikih i substantivnih procedura, i drugo, ex-post revizijom (zavrnom revizijom), koja ocenjuje real-nost i istinitost finansijskih izvetaja, nakon finalizacije poslovne godine. Revi-zor u postupku obavljanja revizije identifikuje i kvantifikuje rizike primenjujui profesionalnu procenu baziranu na znanju, obrazovanju, iskustvu kao i istorijskoj retrospekciji datog sluaja. U sluaju asigniranja glavnih sluaja greke sluajne ili namerne, kao i u sluaju asigniranja znaajnih slabosti u internim kontrolama, i/ili asigniranja materijalni greke u finansijskim izvetajima, a koje odvojeno ili kumulativno utiu na objektivnost i istinitost finansijskih izvetaja, revizor mora da reaguje ne samo procesuiranjem adekvatnog aparata-tehnika za ocenu riz-ika, u svrhu adaptiranja na zateene okolnosti u subjektu obavljanja revizije, ve i izraenim revizorskim miljenjem ex post, ali i prezentacijom naina-tehnika da se iste prevaziu u sluaju neutralnog ili negativnog miljenja o finansijskim izvetajima.

Ovaj udbenik je nastao iz potrebe da se studentima etvrte godine Univerziteta Singidunum prue osnovna znanja iz oblasti revizije finansijskih izvetaja banaka. Uilo je napisano kao nastavak bazinih udbenika REVIZIJA i METODOLOGIJA REVIZIJE autora Prof. dr Milovana Staniia.

Osnovna ideja i cilj prikaza u ovoj knjizi jeste detalnljno sagledavanje zakonske regulative vezane za poslovanje i nadzor nad poslovanjem banaka, prikaz revizorskih postupaka i procedura, strategije izvoenja revizije finansijskih izvetaja banaka i identifikovanje i upravljanje rizicima kojima je banka izloena u svom poslovanju.

2 Metodologija revizije banaka

U tom smislu materija koja je obuhvaena ovom knjigom podeljena je u etiri dela.

Prvi deo - Regulativa vezana za poslovanje i nadzor nad poslovanjem banakaDrugi deo -Revizija finansijskih izvetaja Trei deo - Strategija izvoenja revizije finansijskih izvetaja banakaetvrti deo- Identifikovanje i upravljanje bankarskim rizicima

U prvom delu je obraena tematika vezana za poslove kojima se banke domi- nantno bave i zakonska raegulativa propisana od strane Narodne banke Srbije koja regulie poslovanje banaka i izvetavanje banka, kao i usaglaenost domae regulative sa propisima Bazela I i Bazela II.U drugom delu je prezetiran prikaz procesa vrenja revizije finansijskih izvetaja sa detaljnim opisom faza revizije, planiranje, izvoenje i dokumentovanost i ko-pletiranje revizije. Pored toga u ovom delu je prikazan i odnos izmeu spoljne i unutranje revizje u cilju procene mogunosti da se eksterni revizor osloni na rad i nalaze interne revizije.U treem delu je prikazana strategija izvoenja revizije finansijskih izvetaja banaka sa prikazom ciljeva angaovanja spoljnog revizora i procesom izvoenja revizije. Prikazana je proces ocene sistema internih kontrola u bankama sa primerima Upitnika o sistemu internih kontrola, kao i proces detaljnog testi-ranja bilansnih pozicija banke, sa primerima Programa za detaljno ispitivanje. Pored toga detaljno je prikazana metodologija banke za merenje i identifiko-vanje kreditnog rizika banke i analiza finansijskih izvetaja pravnih lica, dunika banke. U delu prikaza metodologije za merenje i identifikovanje kreditnog riz-ika prenetiran je primer Izvetaja o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilasnih stavki na dan 31.12.200X. godine.etvti deo se odnosi na identifikovanje rizika kojima ke banka izloena u svom poslovnju, kao i upravljanje rizicima u cilju svoenja njihovih efekata na naj-manji nivo. U okviru ovog dela akcenat je stavljen na kreditni rizik, sa prika-zom detaljne analize kreditnog rizika dunika banke, a nakon toga prikazane su procedure za procenu ispravke vrednosti i rezerve za potencijalne gubitke po osnovu kreditnog rizika za pravna i fizika lica.Na kraju je u Prilogu prikazan primer Izvetaja o izvrenoj reviziji finansijskih izvetaja XY Banke za 200X. godinu.

Autori se posebno zahvaljuju svima koji su ih od samog poetka podravali u na-meri da napiu ovaj udbenik. Njihovo interesovanje, poverenje i pomo predstavljali su posebno dragocen podsticaj da se lake istraje u toj nameri.

3Predgovor

Kreui se od poznatog ka manje poznatom i ka sasvim nepoznatom u oblasti revizije finansijskih institucija, posebno banaka, predajemo ovo delo studentima sa nadom da e i on osetiti toliko neophodan duh prakticizma i istraivanja na kome poiva i sama nauka. Posebno elimo da ovako, sasvim saeto delo, paljivom itaocu doara bar neka osnovna saznanja do kojih smo sami doli, uvereni da ta saznanja i njega samog mogu da zainteresuju za istraivanje u ovoj posebno zanimljivoj oblasti.

Beograd, 2009. godina. Autori

5regulativa ...

IREGULATIVA VEZANA ZA

POSLOVANJE I NADZOR NAD POSLOVANJEM BANAKA

DE

O

7regulativa ...

OBUHVAT BANAKA I BANKARSKOG POSLOVANJA I

1. Razvoj banaka i bankarskih poslova

Banke su finansijske institucije koje imaju znaajnu ulogu u procesu formiranja novca i kapitala i njihove upotrebe. Banke su regulator novanih tokova u njihovom stalnom priticanju putem koncentracije i pozajmljivanja i plasiranja tako koncentri-sanih novanih sredstava privrednim subjektima, neprivredi i stanovnitvu.

Svoje poslove banke obavljaju na osnvu Zakonske regulative i smernica koje pro-pisuje Centralna monetarna vlast jedne nacionalne ekonomije. Mnotvo poslovnih promena koje se obavljaju u bankama se moraju evidentirati. Evidencije poslovni promena jednako slue klijentima banaka, vlasnicima banaka i centralnoj monetar-noj vlasti.

Poverenja u bankama se uva preko usvojene poslovne politike banaka kojom se garantuje sugurnost za preuzete obaveze prema graanstvu, privredi i neprivredi za poslove koji su im povereni.

Istorijski posmatrano bankarski poslovi datiraju od momenta kada je nastala razmena dobara i pojava novca. Ti poslovi nisu bili na nivou koji su karakteristini za prvu polovinu XXI veka. Radi znaaja uloge banaka naveemo samo neke podatke koji ukazuju na postojanost banaka sa obeljejima koji su im davali poreklo tradicije i postojanost.

Pojava prvih bankarskih institucija vezuje se za komercijalne i emisione banke: Banca di Genova, osnovana 1320. godine, Casa di Sant Georgio, osnovana 1407. godine Bank of England, emisiona banka Engleske, osnovana 1694. godine Bank de France, emisiona banka Francuske, osnovana 1800. godine Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije, osnovana 1883. godine i druge

Bankarstvo se danas razvilo u jednu mreu isprepletanih poslovnih odnosa kako na celoj zemaljskoj kugli tako i u okviru pojedinanih poslovih odnosa sa klijentima. Klijenti banaka se zbog svojih specifinosti (karakteristika) moraju sistemski kate-gorisati u odreene grupe kako bi se i vrsta poslova sa svojim kvalitetom obavljala na posebno traenim osnovama.


Zbog specifinosti koje je bankarsko poslovanje postavilo tokom minulog perio-da, sa pravom se u oceni bankarskog poslovanja dodaje i znaenje sistem. Zato kada elimo da objanjavamo reviziju u bankarstvu onda se ona posmatra preko bankar-skog sistema koji ini funkcionalnu vezu u bankama i van nje u toku svog poslovanja za odreeni zadati interval kada se to poslovanje odigravalo.

Bankarski sistem predstavlja znaajan deo finansijskog sistema ija je osnovna funkcija snabdevanje reprodukcije potrebnom koliinom novca, kreditima, prikuplja-nje novca, plasiranje novca, obavljanje platnog promenta,tednjom i sl. Banke su speci-jalizovane finansijske institucije ija je osnovna funkcija mobilizacija i koncentracija sredstava i njihovo alociranje privrednim subjektima.

Bankarski sistem je jedan od podsistema ukupnog privrednog sistema. U tom smis-lu bankarski sistem pored fiskalnog sistema, sistema proirene reprodukcije, sistema cena, sistema raspodele dobiti, deviznog sistema, spoljnotrgovinskog sistema, mon-etarnog i kreditnog sistema, informacionog sistema i ekolokog sistema, omoguava izuavanje svih meuodnosa na kojima poiva razvoj i uravnoteeno funkcionisanje ukupnog privrednog sistema.

Ovakva poslovna povezanost (sistemsko umreavanje) i oslanjanje banaka na ostalim podsistemima u ukupnom privrednom sistem je osnovni signal da revizija bankarskog poslovanja ne moe da se zamisli bez poznavanja zakonske regulative koje odreene funkcionalne osnove u podsistemu i sistemu.

Nauka o bankarstvu je pre svega makroekonomska kategorija koja istrauje celi-nu ekonomskih, monetarnih i finansijskih odnosa kojima je osnovni cilj poveanje materijalnih snaga drutva, ubrzanje privrednog razvoja i ostvarivanje stabilnih odnosa u privredi i drutvu.

Velika raznovrsnost poslova i funkcija koje danas obavljaju banke, u razliitim privrednim sistemima, oteava donoenje jedne sveobuhvatne i jedinstvene defin-icije banke. Prema veini autora do sada je najobuhvatniju i najprecizniju definiciju banke dao Profesor dr F.Somary1. Dakle, polazi se od toga da stvarna funkcija banaka nije samo davanje kredita ili obavljanje drugih aktivnih poslova, ve i pribavljanje, prikupljanje sredstava.

I kod naih autora nalazimo slinu definiciju: Bankom se naziva ono privredno preduzee, koje se kao glavnim predmetom svojeg poslovanja bavi uzimanjem i da-vanjem kredita, kao i posredovanjem u novanom prometu uopte.2

Iz svake definicije banke se moe zakljuiti da je banka institucija ija je osnovna delatnost uzimanje i davanje kredita, kao i posredovanje u novanim plaanjima. Profit (dobit) banke se ostvaruje tako to se pribavljaju izvori po niim kamatnim stopama, a plasiraju sredstva po viiv kamatnim stopama, znai da je kamata na date kredite redovno via od kamate na prikupljena sredstva. Ta razlika je u stvari kama-tna mara.1 F. Somary: Bankopolitik, Tubingen, 1934.2 . uki, Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004.

9regulativa ...

U zavisnosti od kriterijuma aktivnosti kojima se neka banka preteno bavi, banke se mogu razvrstati na sledee tipove:

centralne ili emisione banke, komercijalne ili depozitne banke, razvojne ili investicione banke i poslovne banke.

Prema karakteru vlasnitva, banke se dele na javne (dravne) i privatne. Pre-ma pravnoj formi banke se dele na akcionarska drutva i drutva sa ogranienom odgovornou. Smatra se da osnovu sadrine bankarskog sistema svake zemlje ine centralna banka i poslovne banke.

U nastavku monografije blie emo objasniti vrste banaka.

2. Vrste banaka

Kao to smo napred napomenuli, banke su specijalizovane finansijske institucije koje se bave davanjem ili uzimanjem kredita i posredovanjem u novanim plaanjima u privredi i drutvu, kao i drugim poslovima za svoje klijente.

Savremeni razvoj banaka i raznovrsnost bankarskih poslova odreuju specifinu organizaciju i strukturu banaka, koja se ne moe vie uklopiti u klasinu podelu banka na emisione, depozitne, hipotekarne banke i tedionice.

Ta struktura je danas mnogo sloenija, pa ih je stoga adekvatnije podeliti na sledee grupe:

centralne (novane i emisione) banke komercijalne (depozitne) banke investicione banke poslovne banke univerzalne banke granske (specijalizovane) banke monobanke ili jedinstvene banke regionalne banke multinacionalne banke tedionice i druge finansijske institucije

U nastavku ove monografije blie emo objasniti delatnost navedenih vrsta banaka.


Emisiona, ili centralna banka predstavlja banku poslovnih banaka i ostalih fi-nansijskih institucija. Emisiona banka neposredno regulie i usmerava monetarno- kreditne tokove u svakoj zemlji, ime se u trinim uslovima posredno dinamizira i stabilizuje privredna aktivnost zemlje. Radi se o neprofitnoj instituciji koja ima mo-nopolski poloaj pri obavljanju svojih funkcija.

Monopolski poloaj centralne banke se ogleda u tome to je ona jedina instituci-ja koja ima zakonsko ovlaenje da izdaje papirni i kovani novac. U hijerarhijskom smislu centralna banka zauzima centralno mesto u finansijskom sistemu i predstavlja banku banaka.

Komercijalne (depozitne banke) se najee bave kratkoronim kreditiranjem proizvodnje i prometa, privrede, neprivrede i stanovnitva. Svoj kreditni poten-cijal formiraju na bazi koncentracije depozita svojih komitenata, novane tednje stanovnitva, kao i slobodnog i trenutno neuposlenog tekueg novca fizikih i pravnih lica.

One se pojavljuju kao posrednici upozajmljivanju novca izmeu poverilaca i dunika. Odobravajui kratkorone kredite preduzeima, komercijalne banke dire-ktno odluuju o tokovima novanih sredstava u privredi, o likvidnosti pojedinih subjekata. Uzimajui kredite od centralne banke, one vre i odgovornu funkciju formiranja nove kupovne snage na tritu. Banke tako deluju na ukupne novane tokove u privredi, odnosno na likvidnost ukupne drutvene reprodukcije. Iz tih ra-zloga, od posebnog interesa je njihova saradnja sa centralnom bankom, koja se odvija i putem direktnih dogovora centralne banke i komercijalnih banaka.

Investicione (razvojne) banke su takva vrsta banaka, koje se bave dugoronim finansiranjem privrede. Zbog svoje delatnosti zauzimaju posebno znaajno mesto u razvoju bankarskog sistema. Kreditni potencijal razvojnih banaka namenjen za in-vesticiono (razvojno) kreditiranje stvara se iz akumulacije ili tednje, za razliku od kratkoronih kredita, koje komercijalne banke najee daju iz depozitnog depa.

Osnovna razlika izmeu komercijalnih i investicionih banaka je da se kod komer-cijalnih banaka iz kratkoronih kredita iz depozitnog novca vri kreditiranje nove kupovne snage (novane mase), dok se kod investicionih banaka kroz dugorono kreditiranje iz ve stvorene akumulacije vri samo preraspodela tih sredstava, a ona ne utiu na novanu masu i kupovnu snagu u privredi.

Poslovne banke su banke industrijskog kapitala, odnosno banke u kojima se vri koncentracija i centralizacija ogromnog industrijskog kapitala. To su najee banke koncerna i kartela. Svoju aktivnost usmeravaju na osnivanje i finansiranje industri-jskih preduzea, kupovinu i prodaju vrednosnih papira, posredovanje kod sklapanja dravnih zajmova, kao i na sve finansijske transakcije za koje je potreban veliki obim kapitala.

11regulativa ...

Univerzalne banke predstavljaju kombinaciju komercijalnih i investicionih banaka. Bave se kako kratkoronim, tako i dugoronim bankarskim poslovima. Obavljaju i druge vrste bankarskih poslova. Nastale su kao posledica sjedinjavanja industrijskog i bankarskog monopola.

Zbog svoje elastine poslovne politike (preduzea na jednom mestu nalaze sve oblike kredita) i lakeg prilagoavanja konjuktivnim promenama, dobijaju sve vie na znaaju otuda najvei broj banaka u SAD, Nemakoj, Japanu i drugim razvijenim zemljama sveta je univerzalnog karaktera.

Specijalizovane (granske) banke obavljaju odreene bankarske poslove ili poslove za pojedine privredne grane, kao to su poljoprivreda, trgovina, zanatstvo. Zato se esto poistoveuju sa granskim bankama.

Razvojne banke bave se prikupljanjem dugoronih depozita i odobravanjem kredita za nove investicije. Osnovni zadatak im je prikupljanje domaeg i inostranog kapitala i finansiranje privrednog razvoja. Regionalne banke su banke koje su u na-cionalnim i svetskim razmenama vezane za ue ili ire regionalno podruje.

Multionacionalne banke su posledica sve vee internacionalizacije i kretanja kapitala u svetskoj privredi. Osnivaju se od strane vie banaka u razvijenim zemljama i danas postaju sve brojnije u svetu.

tedionice su manje novane institucije, koje u manjim mestima gde nema banaka primaju manje utede na uvanje uz kamatu. Sredstva tednje se koriste za odobravanje obino kratkoronih kredita. Iz tedionice su izrasle tedno-kreditne zadruge i zadruene tedionice, koje iz sredstava koja su im data na ukamaivanje i uvanje odobravaju kredite svojim lanovima.

Meutim, u novije vreme od banaka se trai da budu univerzalnog profila, odnosno od njih se zahteva univerzalno bankarsko poslovanje, tj. efikasna, racio-nalna i kompletna usluga na podruju novca i kredita, a ne samo npr. kratkoroni ili komercijalni kredit kod komercijalne banke. Zapravo, od banaka se trai potpuno finansiranje, posredovanje i pruanje svih bankarskih usluga.

Revizija banaka nebi bila komletna kad se nebi i isticalo poznavanje bankarske konbinatorke i mogunost kontrole i ocene odrivosti tih kombinatorika sa stanovita zakonske regulative, standarda, odluka centralne monetarne vlasi i odluka koje su donete na osnovu usvojenih i usaglaenih akata banaka.

Revizija ovako nabrojanih vrsta banaka po sebi e se obavljati prema poslovima koje te banke obavljaju. Revizor mora biti upoznat sa vrstom banaka kako bi strate-giju revizije definisao na adekvatan nain.


Banke obavljaju sledee makroekonomske funkcije:funkciju posrednika, obavljajui poslove mobilizacije, koncentracije i alokaci- je drutvene akumulacije;funkciju kreatora novane mase sa ciljem da obezbedi kratkorono finansiranje ukupne privrede.

Pored toga, banke obavljaju poslove platnog prometa, transmisije novca. U bankarsku grupu ne mogu se ukljuiti berze, institucionalni investitori, strate-

gijski fondovi i sline investicione institucije, koje imaju veoma zapaenu ulogu u finansijskoj sferi, ali svojim funkcionisanjem ne utiu na raspoloivu koliinu novca i njegovu cirkulaciju u privredi, a to je posebno vano, ne kreiraju novac, to pred-stavlja monopol banke i centralne banke, kao emisionih ustanova.

3. Bankarski poslovi

Na obim i strukturu poslova savremenih banaka utiu mnogobrojni faktori: ubr-zani razvoj robnonovanih odnosa, brzina i razvijenost prometa, jaanje i proirivanje trita, razvoj spoljnotrgovinske razmene, ubrzana cirkulacija ljudi, roba i usluga, jaanje ekonomske snage graana, kao i snaan napredak u drutveno ekonomskom i politikom ivotu.

Bankarski poslovi se mogu svrstati u etiri velike grupe:1. pasivni ili mobilizacijski bankarski poslovi,2. aktivni ili kreditni bankarski poslovi,3. neutralni, indiferentni ili komisioni bankarski poslovi,4. sopstveni bankarski poslovi.

U zavisnosti od duine vremenskog trajanja, u okviru svake od ovih grupa, ban-karski poslovi se dele na kratkorone i dugorone.

Pasivni ili mobilizacijski bankarski poslovi se odnose na prikupljanje kratkoronih i dugoronih depozita, koji pored ostalih izvora sredstava (kapital, fondovi i rezerve), ine finansijski potencijal banaka.

Na pozajmljena sredstva banka, kao dunik, plaa poveriocima3, deponentima4 i kreditorima5, pasivnu kamatu.

3 Uesnicima u bankarskim poslovima.4 Uesnicima u bankarskim poslovima.5 Uesnicima u bankarskim poslovima.

13regulativa ...

Meu najvanije kratkorone pasivne bankarske poslove spadaju:1. depozitni poslovi (kratkoroni i dugoroni),2. meubankarski krediti (kratkoroni i dugoroni),3. mobilizacija sredstava emisijom hartija od vrednosti.

U pasivne dugorone poslove banaka spadaju: oroeni depoziti, emisija deonica, emisija obveznica, emisija zalonica, dugoroni krediti iz inostranstva.

U aktivne bankarske poslove spadaju kratkoroni krediti klijentima iz oblasti privrede, kratkoroni krediti stanovnitvu, meubankarski dati krediti, plasmani u hartije od vrednosti i ostali kratkoroni plasmani.

Dugorone aktivne bankarske poslove ine plasmani klijentima u investicione kredite, hipotekarne kredite, meubankarske kredite, stambene kredite, ostale dugorone kredite, ulaganja u hartije od vrednosti i ostali dugoroni plasmani.

Za razliku od pasivnih bankarskih poslova, kod aktivnih banka se pojavljuje kao poverilac i od svojih dunika korisnika kratkoronih i dugoronih kredita naplauje aktivnu kamatu. Pri tome, banke vode rauna da utvrde realne kamatne stope, koje su dovoljne ne samo da pokriju trokove korienja tuih sredstava, nego i da obezbede optimalnu alokaciju finansijskih sredstava. Posebno treba napomenuti da, i aktivne i pasivne poslove, banka obavlja u svoje ime i za svoj raun.

Neutralni bankarski poslovi spadaju u grupu poslova kojima banka ne ostvar-uje ni aktivnu, niti plaa pasivnu kamatu, ve po obavljenom poslu ona naplauje odreenu proviziju i posebne trokove (npr. uvanje vrednosti) radi preuzetog riz-ika.

Posebno obeleje neutralnih bankarskih poslova je u tome to banka te poslove obavlja u tue ime i za tui raun, ili u svoje ime i za tui raun.

Neutralni bankarski poslovi najee se dele u dve grupe:1. Posredniki poslovi: poslovi platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom,

inkaso poslovi-poslovi naplate i isplate, poslovi iro prometa sa hartijama od vrednosti isl. Obavljajui te poslove u ime i za raun drugoga, banka naplauje odreenu naknadu.

2. Administrativni, kontrolno-upravni poslovi u ime banke, a za raun drave, javnih ustanova i institucija i drugi upravno-kontrolni poslovi.

Sopstveni bankarski poslovi su takva vrsta poslova, koje banka samoinicijativno obavlja u svoje ime i za svoj raun radi ostvarivanja profita (dobiti). To su arbitrani poslovi u kojima se zarauje na razlici u cenama hartija od vrednosti, berzanske pekulacije, poslovi osnivanja sopstvenih preduzea, lizing kompanija, te akcionar-skih drutava, i ostali konsalting poslovi.


Kroz mobilizaciju i koncentraciju novca i plasiranje (pozajmljivanje) prikupljenih sredstava poslovne banke ine veoma vaan regulator novanih tokova. Efekat poslovne politike svake banke zavisi od usklaenosti novanih tokova (priliva i odliva sredstava), njihove efikasne upotrebe u razliitim oblicima plasmana.

U cilju voenja efikasne poslovne politike, banka mora imati u vidu sledee:1. Ronu strukturu izvora sredstava i njihovo paralelno kretanje sa ronom

strukturom plasmana (plasiranje kratkoronih izvora u dugorone plas-mane moe dovesti banku u nelikvidnost)

2. Poslovanje komitenata (u ije poslovanje banke moraju imati detaljan uvid i kontinuirano praenje).

3. Opte smernice ekonomske politike i stabilnost privredno - finansijskih kretanja (kamatne stope, kursevi valuta, fiskalna politika).

4. Monetarno-kreditna politika (ekspanziona ili restriktivna) i dr.Prikupljanje depozita je znaajan bankarski posao, koji daje osnovu i mogunost

bankama da na osnovu prikupljenih i pribavljenih sredstava kreiraju novac i odo-bravaju kredite.

Depoziti privrede i stanovnitva, bez obzira na to u kom se kvalitetu i valuti iskazu-ju, najveim delom odreuju volumen i strukturu kreditnog potencijala banaka. Otuda banke ovim poslovima pridaju odgovarajuu panju u svojoj poslovnoj politici.

Ovim poslovima, iako u bankarskoj nominaciji nose obeleje pasivnih poslova (jer se u njima banka javlja kao dunik), banka mora aktivno pristupati, ukoliko eli da proiruje osnovu svog kreditnog potencijala. Moe se rei da ta ocena jednako vai i kada su posredi poslovi pribavljanja sredstava iz meubankarskih odnosa (u zem-lji i iz inostranstva). Kreiranje novca na osnovu potencijala kojim banka raspolae predstavlja osobenost bankarskog mehanizma da umnoava svoj kreditni volumen metodima kreditno-monetarne multiplikacije novca i kredita.

Ovakvo kreiranje novca u bankama predstavlja tzv. sekundarnu emisiju iju os-novu ini primarni novac centralne monetarne ustanove. Kako je kreditno-monetar-na multiplikacija limitirana nivoom izdvajanja sredstava obavezne rezerve kod cen-tralne emisione ustanove, time su ograniene i mogunosti banaka da bez posledica i odgovornosti kreiraju novac.

Svrha prikupljanja sredstava i njihove kreditno-monetarne multiplikacije (dakle poslova koji se obavljaju u bankama), zasniva se na potrebi korisnika-privrednih sub-jekata i drugih drutveno-pravnih lica i stanovnitva - da ta sredstva mogu koristiti za odreene namene.

Banka se u ovom poslu javlja kao poverilac koji korisniku - duniku pod odgovarajuim uslovima daje odreen iznos sredstava u formi kredita na korienje.

15regulativa ...

Ovaj odnos poverioca i dunika ne menja ni injenica da je banka u krajnjoj instanci posrednik izmeu velikog broja vlasnika sredstava koji poveravaju svoje novane uloge banci. U tesnoj vezi sa mogunostima kreiranja sredstava i plasmana je i spo-sobnost bankarskog mehanizma da menja kvalitet odreenog dela sredstava u svom potencijalu, postupkom tzv. rone transformacije sredstava. Ova mogunost se odnosi na sposobnost banke da odreeni deo sredstava manjeg kvaliteta (sredstva iz kratkoronih izvora) usmerava u plasmane veeg kvaliteta (dugorone plasmane).

Meutim, i u ovom postupku mogunosti rone transformacije sredstava lim-itirane su stepenom likvidnosti banke, koji joj obezbeuje sigurnost da e izmiriti dospele i preuzete finansijske obaveze.

U domenu poslova platnog prometa koji se obavljaju posredstvom banaka, osim dela platnog prometa u zemlji, poseban znaaj ima obavljanje platnog prometa sa inostranstvom. Poslovi platnog prometa imaju svoj finansijski odraz na potencijal i poslovanje banaka, te u svakom sluaju ne mogu biti marginalnog znaaja.

Ukupnost bankarskih poslova koji su navedeni i koji daju osnovno obeleje bankarskim institucijama ne odvijaju se sami za sebe, ve su u uskoj korelaciji sa odgovarajuim globalnim ciljevima razvoja, koje privredna i drutvena struktura projektuje u svome razvoju.

Globalni ciljevi razvoja ukazuje da se uloga i funkcija bankarskih institucija i pored odreenih zajednikih obeleja bitno razlikuje u razliitom drutvenom ambi-jentu i okruenju, tj. zavisi od toga da li su u pitanju uslovi privreivanja u zemljama trine ekonomije, zemljama u tranziciji ili zemljama u razvoju.

U zavisnosti od strukture svojinskih, vlasnikih odnosa u reprodukciji i uslov-ljeno odreenim drutvenim zahtevima determinisani su i specifini zadaci banaka u reprodukciji.

Osnovna naela bankarskog poslovanja su:naelo likvidnosti banke, naelo efikasnosti ulaganja i sigurnosti plasmana, i naelo rentabilnosti poslovanja.

U nastavku emo blie objasniti navdena naela.Naelo likvidnosti se izraava kao princip bankarskog poslovanja da banka

kao posrednik, poverilac ili dunik u svakom trenutku moe svoje dospele obaveze izmiriti likvidnom novanom imovinom. Problem nelikvidnosti banke moe se iz-raziti u otrijem vidu ukoliko banka ne usklauje na pravi nain svoje obaveze sa raspoloivim finansijskim potencijalom.


Zavisno od jaine ispoljavanja problema nelikvidnosti, banka treba da predvidi odreeni redosled mera za otklanjanje ovog problema. Prema redosledu mera i s obzirom na stepen likvidnosti pojedinih delova imovine banke, mogu se razlikovati mere za obezbeenje likvidnosti banke na nivou: primarne, sekundarne i tercijalne likvidnosti. Za banku je svakako najbolje da i ne dolazi u situaciju nelikvidnosti, kako ne bi morala da primenjuje mere za prevazilaenje nastalog problema.

Naelo efikasnosti ulaganja i sigurnosti plasmana ini jedinstven princip koji predstavlja potrebu da banka svoja raspoloiva sredstva plasira sa najmanjim rizikom (za ega je neophodno da obezbedi odgovarajue pokrie u formi realnog jemstva), kao i da ih klijent banke valorizuje sa najboljim moguim ekonomskim efektom, to bi na posredan nain pozitivno uticalo na veliinu depozita koji je angaovan kod banke.

Naelo rentabilnosti poslovanja banke u sebi sublimira i izraava celinu ekonomskog interesa banke da (saglasno svojoj ciljnoj funkciji poslovanja) ostvari to vei profit u odnosu na uloeni kapital banke.

Navedeni principi bankarskog poslovanja pored pojedinanog znaenja imaju i svoj interaktivni odnos, to se najizrazitije ispoljava u ostvarivanju naela likvidnosti banke.

17regulativa ...

ZAKONSKA REGULATIVA VEZANA ZA POSLOVANJE I REVIZIJU BANAKA II

1. Zakoni kojima se regulie rad banka i ostalih finansijskih institucija

Poslovanje banaka, evidentiranje poslovnih promena, izvetavanje i kontrola reg-ulisano je zakonskom, profesionalnom i internom regulativom.

Zakon o Narodnoj banci Srbije regulie poloaj, organizaciju, ovlaenja i funkcije Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije obavlja sledee funkcije:utvruje i sprovodi monetarnu politiku; samostalno vodi politiku kursa dinara i, uz saglasnost Vlade; utvruje reim kursa dinara; uva i upravlja deviznim rezervama; izdaje novanice i kovani novac; ureuje, kontrolie i unapreuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom;izdaje i oduzima dozvole za rad, vri kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija i donosi propise iz te oblasti; obavlja zakonom utvrene poslove za Republiku Srbiju. obavlja druge poslove utvrene ovim i drugim zakonom u skladu sa principima poslovanja centralnih banaka.

Narodna banka Srbije utvruje i sprovodi monetarnu politiku u Republici Srbiji na sledei nain:

izdavanjem kratkoronih hartija od vrednosti; sprovoenjem operacija na otvorenom tritu; obavljanjem diskontnih poslova; odobravanjem kratkoronih kredita; utvrivanjem obavezne rezerve banaka kod Narodne banke Srbije; utvrivanjem eskontne stope i drugih kamatnih stopa Narodne banke Srbije;


utvrivanjem mera za odravanje likvidnosti banaka i drugih finansijskih organizacija;donoenjem propisa i preduzimanjem mera i drugih aktivnosti iz oblasti deviznog poslovanja utvrenih ovim zakonom;izdavanjem novanica i kovanog novca; utvrivanjem drugih instrumenata i mera monetarne politike;

Zakonom o bankama ureuje se osnivanje, poslovanje i organizacija banaka, nain upravljanja, kao i kontrola i prestanak rada banaka.

Navedenim zakonom je data osnova za harmonizaciju bankarskog prava sa direk-tivom Evropske unije, principima bazelskog komiteta za nadzor nad poslovanjem banaka (tzv. Bazel II) i aktuelnim tendencijama u bankarskom zakonodavstvu.

U poreenju sa prethodnom bankarskom regulativom novine u ovom zakonu se odnose na strou kontrolu rada banaka, definisanje vrsta rizika i efikasnije uprav-ljanje rizicima, kvalitetnije upravljanje plasmanima, uvoenje kontrole na konsoli-dovanoj osnovi, uspostavljanje nadlenosti Narodne banke Srbije u oblasti zatite konkurencije u bankarskom sektoru, detaljno ureenje bankarske tajne i prava klije-nata i drugo.

Zakonom o bankama je propisano da banke mogu obavljati sledee aktivnosti: depozitni poslovi (primanje i polaganje depozita); kreditni poslovi (davanje i uzimanje kredita); devizni, devizno-valutni i menjaki poslovi; poslovi platnog prometa; izdavanje platnih kartica; poslovi sa hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kas- todi banke i dr.);brokersko-dilerski poslovi; izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao); kupovina, prodaja i naplata potraivanja (faktoring, forfeting i dr.); poslovi zastupanja u osiguranju; druge poslove ija je priroda srodna ili povezana sa poslovima iz prethodnih taaka.

Zakonom o raunovodstvu i reviziji ureuje se nain voenja poslovnih knjiga, priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prika-zivanje, dostavljanje, obelodanjivanje i obrada godinjih finansijskih izvetaja, uslovi i nain vrenja revizije finansijskih izvetaja iunutranja revizija.

19regulativa ...

Pored navedenih zakona na poslovanje banaka primenjuju se i Zakon odeviznom poslovanju, Zakon o porezu na dobit preduzea, Zakon o privrednim drutvima, Zakon o hartijama od vrednosti i podzakonska akta doneta na osnovu napred nave-denih zakona.

U cilju adekvatne primene zakonske regulative doneta su podzakonska akta u obliku odluka i uputstava kojima su definisani kriterijumi, oblik i nain sprovoenja odreenih zakonskih odredbi.

Najvanije odluke koje su objavljene u Slubenom glasniku Republike Srbije broj 129/ 2007 godine, a koje su stupile na snagu 1 jula 2008.godine predstavljaju znaajan korak ka primeni Bazel II standarda, su:.

Odluka o adekvatnosti kapitala banke, Odluka o upravljanju rizicima banke, Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, i Odluka o upravljanju rizikom likvidnosti banke, to e biti predmet razma- tranja u nastavku.

2. Bazel i i bazel iiBazelski komitet za superviziju banaka (Basel Committee Banking Supervi-

sion) formiran je 1975. godine od strane drzava lanica G1o grupe. Ovaj Komitet ine predstavnici sledeih zemalja: Nemaka, Francuska, Belgija, Holandija, vajcarska, Italija, Velika Britanija, vedska, panija, Luksemburg, Kanada, Japan i Sjedinjene Amerike Drzave.

Ovaj Komitet nema nadnacionalni autoritet kontrole i njegovi zakljuci nemaju pravnu snagu. Komitet formulie osnovne standarde supervizije (kontrole) i daje preporuke koje e supervizori u svetu primeniti na nain koji je adekvatan za njihove nacionalne sisteme. Na taj nain se obezbeuju istovetni principi i zajedniki stan-dardi supervizije u razliitim zemljama.Ti propisi postaju pravno obavezujui tek kada se u vidu zakona usvoje u zemljama.

Prvi vazan dokumenat Bazelskog komiteta o minimumu obaveznog kapitala banaka donet je 1988. godine (Basel Capital Accord) poznat kao Basel I. Cilj Basel I standarda bio je uvoenje uniformnog naina za izraunavanje adekvatnosti kapitala radi jaanja finansijske stabilnosti.

Basel I definie elemente kapitala banaka (osnovni i dopunski), pondere za izraunavanje kreditnog rizika po bilansnoj aktivi (Ponderi rizika: 0%, 20%, 50% i 100%) i faktore kreditne konverzije za vanbilansne stavke. Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke, izraunat na ovaj nain, treba da iznosi najmanje 8%.


Kapital= 8 %

Kreditni rizik ponderisane izloenosti

Supervizorske institucije u zemljama mogu da odrede i vie stope adekvatnosti kapitala ukoliko procene da je to potrebno.

Neki od nedostataka Bazela I otklonjene su kroz dopune 1993. i 1996. godine, a odnose se na uvoenje kapitalnog zahteva za trini rizik.

Adekvatnost kapitala ukljuivanjem trinog rizika je sledea:

Kapital= 8 %

Rizik ponderisane izloenosti (kreditni i trini rizik)

Osnovne ideje Basela I su ukljuene u regulativu i praksu iz oblasi supervizije u Srbiji. Kao to je napred navedeno odluke objavljene u Slubenom glasniku Repub-like Srbije broj 129/2007 predstavljaju znaajan korak ka primeni Basela II kod nas.

Standardi Bazela II sadre tri stuba:Prvi stub - definie principe minimalne adekvatnosti kapitala banaka;Drugi stub - definie principe procesa supervizije adekvatnosti kapitala;Trei stub - definie principe trine discipline banaka.Prvi stub definie regulisnje minimalnog obaveznog kapitala banaka kao pokrie za:

kreditn rizik, trini rizik i operativni rizik.

Definisanje minimalnog kapitala banaka ima za cilj da obezbedi solventnost banaka vezano za rizike po bilansnoj i vanbilansnoj aktivi. Adekvatan kapital banka-ma daje sigurnost da mogu da pokriju neoekivane gubitke u poslovanju.

Drugi stub definie principe procesa supervizije adekvatnosti kapitala, kao i modela i metodologije koje banka koristi za upravljanje rizicima. Institucije za su-perviziju treba da li su banke formirale adekvatan kapital u skladu sa propisima. Ove institucije kontroliu i interne metodologije koje su same banke kreirale i usvojile.One obino oekuju da e banke odravati adekvatnost kapitala na nivou veem od propisanog minimalnog, odnosno na nivou koji odgovara rizicima kojima je konk-retna banka izloena.

21regulativa ...

Trei stub definie principe trine discipline kroz obavezu banaka da relevant-ne informacije o rizicima i kapitalu banke budu javno dostupne. Ove informacije pruaju mogunost ostalim uesnicima na tritu uvid i ocenu o baninom upravl-janju rizicima i kapitalom.

Tako je utvrena obaveza banaka da ove informacije obelodanjuju godinje ili polugodinje, a neke banke ove informacije objavljuju i kvartalno.

U nastavku ove monografije bie objenjena funkcija kapitala banke i zahtevi regulatornog tela-Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala banaka.

3. Kapital banke

Kapital banke ima znaajnu funkciju za poslovanje banke kao i za za regulatorno telo koje vri superviziju banka. Regulatorno telo propisuje veu adekvatnost kapi-tala u cilju smanjenja rizika nesolventnosti, dok rukovodstvo banaka vie potencira profitabilnost.

Najznaajnije funkcije kapitala u poslovanju banke su:1. Smanjenje potencijalnih gubitaka koje banka ostvari u svom poslovanju a

samim tim i spreavanje nesolventnosti banke. Radi odravanja solvent-nosti banka mora da odrava adekvatan nivo kapitala.

2. Odravanje adekvatnog kapitala titi deponente i druge kreditore. Ukoliko banka ostvari gubitak u poslovanju pokrie se prvo vri na teret rezervi banke, a onda smanjenjem kapitala banke.

3. Odravanje adekvatnog kapitala titi Agenciju za osiguranje depozita od velikog odliva sredstava. Agencija za osiguranje depozite osigurava depoz-ite graana do odreenog gornjeg limita depozita, u sluaju da doe do likvidacije banke.

4. Kapital banke ograniava rast aktive i depozita banke. Ukoliko banka planira poveanje ukupne aktive, ona mora da povea nivo kapitala, a ne samo depozite i uzete kredite.

Regulatorno telo propisuje obavezu banke da odrava adekvatan kapital, to znai da banka kapital u svakom trenutku odrava na nivou koji je potreban za pokrie svih rizika koji mogu nastati u poslovanju banke.

Shodno propisima Republike Srbije banka je duna da pokazatelj adekvatnosti kapitala odrava na nivou koji nije nii od 12%.

Adekvatnost kapitala banke predstavlja odnos kapitala banke i zbira aktive pon-derisane kreditnim rizikom, deviznim rizikom i ostalim trinim rizicima.


Ostali trini rizici koji se ukljuuju u obraun adekvatnosti kapitala su:1. cenovni rizik (po osnovu dunikih hartija od vrednosti i po osnovu

vlasnikih hartija od vrednosti); 2. rizik izmirenja/isporuke i rizik druge ugovorne strane.

Regulatorno telo-Narodna banka Srbije moe banci odrediti i pokazatelj adekvat-nosti kapitala vei od propisanog ako kontrolom boniteta i zakonitosti poslovanja banke, a na osnovu vrste i stepena rizika u poslovanju banke i njenih poslovnih ak-tivnosti, utvrdi da je to potrebno radi stabilnog i sigurnog poslovanja banke, odnosno radi ispunjenja njenih obaveza prema poveriocima. Narodna bnka moe banci da odredi vei pokazatel adekvatnosti kapitala ako su vrsta i stepen rizika i poslovnih aktivnosti banke prouzrokovani:

snanom ekspanzijom njene kreditne aktivnosti; neadekvatnim internim procedurama i kontrolama banke; neadekvatnim upravljanjem rizicima; padom depozitnog potencijala; ekspanzijom njenih trajnih ulaganja u sopstvena osnovna sredstva ili u druge pravne subjekte; neadekvatnom ronom i valutnom strukturom izvora i plasmana njenih sredstava; neadekvatnom kamatnom politikom banke i dr.

3.1. Struktura kapitala banke Shodno propisima Narodne banke Srbije kapital banke ini zbir:

osnovnog kapitala, dopunskog kapitala I i dopunskog kapitala II,

umanjen za zbir odbitnih stavki, koje ine:1. direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru

u iznosu veem od 10% kapitala tih banaka, odnosno drugih lica; 2. direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru

u iznosu do 10% njihovog kapitala, koja prelaze 10% kapitala banke za koju se obraunava kapital, a koji je izraunat pre umanjenja za odbitnu stavku iz odredbe pod 1 ovog stava;

3. sva potraivanja i potencijalne obaveze od lica povezanih s bankom koje je banka ugovorila u svom poslovanju, i to pod uslovima koji su povoljniji od uslova ugovorenih s drugim licima koja nisu povezana s bankom; i

4. iznos posebne rezerve za procenjene gubitke koji nedostaje.

23regulativa ...

Banka duna da u svom poslovanju obezbedi da visina kapitala ne bude manja od dinarske protivvrednosti iznosa od 10.000.000 evra, prema zvaninom srednjem kursu.

Osnovni kapital banke ini zbir sledeih elemenata:1. uplaeni deo akcionarskog kapitala banke po osnovu obinih i prioritetnih

akcija banke, osim prioritetnih kumulativnih akcija; 2. emisiona premija po osnovu obinih i prioritetnih akcija, osim prioritetnih

kumulativnih akcija; 3. sve vrste rezervi banke formiranih na teret dobiti nakon njenog oporezi-

vanja, izuzev rezervi iz dobiti za opte bankarske rizike; 4. deo nerasporeene dobiti banke iz ranijih godina i iz tekue godine po

godinjem raunu banke za koju je skuptina banke donela odluku da e biti rasporeen u okviru osnovnog kapitala,;i

5. kapitalni dobitak ostvaren na osnovu sticanja i otuenja sopstvenih akcija banke.

Umanjen za iznos sledeih stavki:1. gubici iz proteklih godina; 2. gubitak tekue godine; 3. kapitalni gubitak ostvaren na osnovu sticanja i otuenja sopstvenih akcija; 4. nematerijalna ulaganja u obliku gudvila (goodwill), licenci, patenata i zati-

tnih znakova; 5. steene sopstvene akcije banke, iskljuujui prioritetne kumulativne akcije.

Pored struktur osnovnog kapitala Narodna banka Srbije propisala je i minimalne uslove koje osnovni kapital treba da ispunjava:

1. da je bezuslovno nepovratan; 2. da je u celini na raspolaganju za pokrie gubitaka banke koja posluje.

Osnovni kapital banke, iznosi najmanje 50% ukupnog kapitala. Dopunski kapital I banke ini zbir sledeih elemenata, umanjen za odbitne stavke

koje su date u nastavku. Dopunski kapital I ini zbir sledeih stavki:

1. uplaeni deo akcionarskog kapitala po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija banke;

2. emisiona premija po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija banke; 3. deo revalorizacione rezerve banke koji se odnosi na osnovna sredstva i

uea u kapitalu u portfoliju banke; 4. rezerva iz dobiti za opte bankarske rizike najvie do iznosa od 1,25%

ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikom; 5. subordinirane obaveze.


Odbitne stavke dopunskog kapitala su: 1) steene sopstvene prioritetne kumulativne akcije i 2) iznos subordiniranih obaveza koji je vei od 50% osnovnog kapitala banke. Dopunski kapital II banke ine kratkorone subordinirane obaveze iji je prvo-

bitni rok dospea najmanje dve godine i koje se ne mogu isplatiti pre roka dospea. Subordiniranom obavezom banke koja se ukljuuje u dopunski kapital I banke

smatra se obaveza: koja je uplaena u celini; po kojoj banka nije izdala nikakav instrument obezbeenja plaanja; za koju je ugovoreno da se, u sluaju steaja ili likvidacije banke, moe izmiriti tek nakon izmirenja svih obaveza banke koje nisu subordinirane; koja je raspoloiva za pokrie gubitka tek pri likvidaciji banke; kojoj je prvobitni rok dospea najmanje pet godina; po kojoj poverilac banke nije istovremeno i dunik banke po njenom subordiniranom potraivanju; po kojoj isplata poveriocima ili otkup od same banke pre dospea nisu mogui, osim u sluaju pretvaranja ovih obaveza u akcije banke, koje nisu prioritetne kumulativne akcije.

3.2. Knjiga trgovanja i bankarska knjigaZa potrebe adekvatne procene rizika i izraunavanja kapitalnih zahteva potrebno

je da banka identifikuje bilansne i vanbilansne stavke i da ih rasporedi u knjigu trgo-vanja, odnosno u bankarsku knjigu.

Knjiga trgovanja sadri pozicije u finansijskim instrumentima koje banka dri s namerom trgovanja, ili radi zatite pozicija u drugim finansijskim instrumentima koji se vode u toj knjizi i za koje ne postoje ogranienja da se njima trguje, niti postoje ogranienja da se ove pozicije zatite od rizika.

Finansijski instrumenti koje banka dri s namerom trgovanja su instrumenti za koje postoji namera banke da ih u kratkom roku nakon sticanja proda i/ili da u krat-kom roku ostvari dobit na osnovu stvarne ili oekivane razlike izmeu njihove na-bavne i prodajne cene, odnosno na osnovu drugih promena cena ili kamatnih stopa.

Namera sticanja finansijskih instrumenata ili zakljuivanja ugovora koji se odnosi na te instrumente mora biti poznata pre tog sticanja, odnosno zakljuivanja.

Najei finansijski instrumenti su: dunike hartije od vrednosti, vlasnike hartije od vrednosti,

25regulativa ...

investicione jedinice u investicionim fondovima, drugi finansijski instrumenti.

Pod dunikim i vlasnikim hartijama od vrednosti, u smislu ove odluke, podra-zumevaju se i derivatni finansijski instrumenti (u daljem tekstu: derivati).

Banka propisuje procedure i politike evidentiranja i vrednovanja finansijskih in-strumenata koji se iskazuju u knjizi trgovanja, a koje ukljuuju:

1. opis vrste transakcija koje se smatraju aktivnou trgovanja; 2. kriterijume i postupke za rasporeivanje stavki u knjizi trgovanja i njihovo

iskljuivanje iz te knjige; 3. utvrivanje limita za pozicije i izloenosti u knjizi trgovanja i dinamiku za

njihovo auriranje; 4. definisanje naina za praenje utrivosti pozicija i izloenosti u knjizi trgo-

vanja i mogunosti za njihovu zatitu od rizika; 5. definisanje odabrane metode za izraunavanje izloenosti banke pojedi-

nim vrstama rizika.

3.3. Adekvatnost kapitala-kreditni rizikShodno usvojenoj regulativi adekvatnost kapitala vezana za kreditni rizik se

obraunava tako to se ukupna aktiva banke ponderisana kreditnim rizikom stavlja u odnos sa stopom adekvatnosti kapitala (propisana je 12%).

Aktivu banke ponderisanom kreditnim rizikom ini zbir rizine bilansne aktive, rizinih vanbilansnih stavki i derivata.

Rizinu bilansnu aktivu banke u smislu izloenosti kreditnom riziku ini zbir bruto knjigovodstvenih vrednosti bilansnih potraivanja banke umanjenih za is-pravke vrednosti i pomnoenih sledeim ponderima rizika: 1) ponderom 0%:

gotovina u blagajni, sredstva na iro-raunu, zlato i drugi plemeniti metali, hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Narodne banke Srbije, potraivanja od Narodne banke Srbije ili Republike Srbije i potraivanja obezbeena njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv, potraivanja obezbeena bezuslovnim garancijama pravnih lica koje je osnovala Republika Srbija, plativim na prvi poziv, ako je zakonom utvreno da Republika Srbija odgovara (jemi) za obaveze tih pravnih lica, potraivanja osigurana kod pravnih lica koje je osnovala Republika Srbija, u visini osiguranog iznosa, ako je zakonom utvreno da Republika Srbija odgovara (jemi) za obaveze tih pravnih lica,


potraivanja od vlada i centralnih banaka zemalja lanica OECD-a i potraivanja obezbeena njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv, pokriveni akreditivi za koje je pokrie obezbeeno na posebnom raunu kratkoronih depozita na ime pokria po akreditivima do visine pokrivenosti, potraivanja obezbeena gotovinskim depozitom kod banke, pod uslovom da je ugovoreno da depozit slui kao obezbeenje za ta potraivanja, da rok dospea depozita odgovara roku dospea potraivanja i da jedino banka moe raspolagati tim depozitom u visini dospelog nenaplaenog potraivanja u visini depozita; potraivanja obezbeena zalogom na zlatu, drugim plemenitim metalima, kratkoronim hartijama od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Narodne banke Srbije, obveznicama Republike Srbije ili hartijama od vrednosti koje su izdale vlade ili centralne banke zemalja lanica OECD-a do visine trine vred-nosti zaloge,

2) ponderom 20%: potraivanja od banaka koje su, prema poslednjem rangiranju koje su izvrili Standard&Poors ili Fitch-IBCA, rangirane s najmanje VVV ili koje je izvrio Moodys s najmanje Vaa3, kao i potraivanja obezbeena njihovim bezus-lovnim garancijama plativim na prvi poziv, potraivanja od meunarodnih razvojnih finansijskih institucija (IBRD, EBRD, EIB, IFC i sl.), potraivanja obezbeena njihovim bezuslovnim garan-cijama plativim na prvi poziv i potraivanja osigurana zalogom hartija od vrednosti koje su izdale ove institucije;

3) ponderom 50%: sredstva na raunima banaka koje Standard&Poors ili Fitch-IBCA nisu ran- girali s najmanje VVB, ili koje Moodys nije rangirao s najmanje Vaa3, osim dela sredstava koji slui za obezbeenje izmirenja preuzetih obaveza, potraivanja u dinarima obezbeena hipotekom nad stambenim objektom koji je vlasnik nastanio ili dao u zakup (ili koji e nastaniti ili dati u zakup), ija vrednost, prema proceni ovlaenog procenjivaa, nije manja od uku-pne visine potraivanja banke i drugih potraivanja obezbeenih zalonim pravom vieg reda prvenstva na istoj nepokretnosti, pod uslovom da se pro-cena vrednosti nepokretnosti vri redovno, pri svakoj promeni vrednosti nepokretnosti usled znaajnih promena cena na tritu ili promene fizikog stanja te nepokretnosti, a najmanje jednom u periodu od tri godine od pre-thodne procene, i da od prvobitnog datuma dospea potraivanja nije prolo vie od 360 dana, potraivanja u stranoj valuti ili u dinarima koja su indeksirana deviznom klauzulom od dunika koji imaju usklaenu deviznu poziciju, a koja su obezbeena hipotekom nad stambenim objektom koji je vlasnik nastanio ili dao u zakup (ili koji e nastaniti ili dati u zakup), ija vrednost, prema proceni ovlaenog procenjivaa, nije manja od ukupne visine potraivanja banke i

27regulativa ...

drugih potraivanja obezbeenih zalonim pravom vieg reda prvenstva na istoj nepokretnosti, pod uslovom da se procena vrednosti nepokretnosti vri na nain i u rokovima iz alineje druge ove odredbe i da od prvobitnog datuma dospea potraivanja nije prolo vie od 360 dana,

4) ponderom 75%: potraivanja u stranoj valuti ili u dinarima koja su indeksirana deviznom klauzulom od dunika koji nemaju usklaenu deviznu poziciju, a koja su obezbeena hipotekom nad stambenim objektom koji je vlasnik nastanio ili dao u zakup (ili koji e nastaniti ili dati u zakup) ija vrednost, prema proceni ovlaenog procenjivaa, nije manja od ukupne visine potraivanja banke i drugih potraivanja obezbeenih zalonim pravom vieg reda prvenstva na istoj nepokretnosti, pod uslovom da se procena vrednosti nepokretnosti vri na nain i u rokovima iz odredbe pod 3, alineja druga, ovog stava i da od pr-vobitnog datuma dospea potraivanja nije prolo vie od 360 dana;

5) ponderom 100%: ostala bilansna aktiva koja nije obuhvaena nijednim drugim ponderom rizika;

Rizinim vanbilansnim stavkama banke u smislu izloenosti kreditnom riziku smatra se zbir knjigovodstvenih vrednosti vanbilansnih stavki banke umanjenih za rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi i pomnoenih najpre faktorima kreditne konverzije a potom onim onderima rizika koji bi bili dodeljeni bilansnim potraivanjima od ugovorne strane na koju se te vanbilansne stavke odnose.

Faktori kreditne konverzije su: 1) faktor 0%:

neiskorieni iznos okvirnih kredita koje banka moe otkazati bezuslovno i bez najave, obveznice emitovane u skladu sa Zakonom o regulisanju javnog duga SR Jugo- slavije po osnovu devizne tednje graana (Slubeni list SRJ, br. 36/2002), vanbilansne stavke obezbeene gotovinskim depozitom poloenim kod banke u visini depozita, vanbilansne stavke po kojima ne moe doi do plaanja;

2) faktor 20%:neiskorieni iznos okvirnih kredita s prvobitnim rokom dospea do jedne godine, dokumentarni akreditivi obezbeeni zalogom na robi koja se plaa akredi- tivom i druge sline vanbilansne stavke kod kojih postoji mogunost pot-punog podmirenja iz sredstva obezbeenja;


3) faktor 50%: dokumentarni akreditivi koji nisu obuhvaeni faktorom konverzije 20%, inidbene garancije, neopozivi stendbaj akreditivi koji nemaju svojstvo kreditnih supstituta, neiskorieni iznos okvirnih kredita s prvobitnim rokom dospea preko jedne godine, vanbilansne stavke obezbeene hipotekom nad stambenim objektom koji je vlasnik stanio ili dao u zakup (ili koji e nastaniti ili dati u zakup) ija vred-nost, prema proceni ovlaenog procenjivaa, nije manja od ukupne visine potraivanja banke i drugih potraivanja obezbeenih zalonim pravom vieg reda prvenstva na istoj nepokretnosti, pod uslovom da se procena vrednosti nepokretnosti vri na nain i u rokovima iz take 21. stav 1. odredba pod 3, alineja druga, ove odluke i da od prvobitnog datuma dospea potraivanja nije prolo vie od 360 dana;

4) faktor 100%: za sve ostale rizine vanbilansne stavke.

Aktiva ponderisana kreditnim rizikom obuhvata i sledee derivate kojima se ne trguje na berzanskom tritu:

1. ugovori o kamatnim stopama: jednovalutni kamatni svopovi (single-cur-rency interest rate swaps), bazini svopovi (basis swaps), kamatni forvard ugovori (forward rate agreements), kamatni fjuers ugovori (interest rate futures), kupljene opcije na kamatne stope i ostali slini ugovori;

2. ugovori o stranim valutama i ugovori koji se odnose na zlato: meuvalutni kamatni svopovi (cross-currency interest rate swaps), valutni forvard ugo-vori (forward foreign-exchange contracts), valutni fjuers ugovori (cur-rency futures), kupljene valutne opcije i ostali slini ugovori;

3. ugovori koji se odnose na vlasnike hartije od vrednosti (ukljuujui i ber-zanske indekse), na plemenite metale (osim zlata), na robu koja nije pleme-niti metal i ostali slini ugovori.

Kapitalni zahtev u vezi s deviznim rizikom devizni rizik) izraunava se mno-enjem zbira ukupne neto otvorene devizne pozicije i apsolutne vrednosti neto ot-vorene pozicije u zlatu sa 12%, odnosno stopom adekvatnosti kapitala koju je Naro-dna banka Srbije odredila banka u Republici Srbiji.

Kapitalni zahtev u vezi sa cenovnim rizicima obuhvata kapitalni zahtev za ceno-vni rizik po osnovu dunikih hartija od vrednosti i kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasnikih hartija od vrednosti.

29regulativa ...

Pri izraunavanju kapitalnog zahteva za cenovni rizik, neto pozicija u svakoj pojedinanoj hartiji od vrednosti rasporeenoj u knjizi trgovanja izraunava se kao razlika izmeu duge (posedovanje ili kupovina) i kratke (pozajmljivanje od nekoga ili prodaja) pozicije u toj hartiji. Prebijanje (netiranje) izmeu kratkih i dugih pozicija u odreenoj hartiji od vrednosti dozvoljeno je ako je re o hartijama koje su izdali isti emitenti, koje glase na istu valutu, koje imaju istu kuponsku stopu, dospevaju na isti datum i imaju isti tretman u sluaju steaja, odnosno likvidacije.

U nastavku ove monografije blie emo objasniti klasifikaciju bilasne aktive i vanbilansnih stavki banke, koje su propisane od strane regulatornog tela-Narodne banke Srbije, a u cilju primene Bazel II standarda.

4. Klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnihstavki banke

Radi adekvatnog i efikasnog upravljanja rizicma kojima je banka izloena u svom poslovanju Narodna banka Srbije je propisala uslove za praenje bilasne aktive i van-bilansnih stavki. Ovi uslovi su prezentirani u Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilnsnih stavki banke, i banke su dune da istu u potpunosti primenjuju i kvartal-no izvestavaju Narodnu banku Srbije.

Tokom sprovoenja detaljnih testova revizor je duan da u toku analize kredita i drugih plasmana, odnosno kreditnog portfolia, shodno utvrenoj strategiji revizije, izvri proveru da li je banka sprovela postupke definisane ovom Odlukom i da li je izvrila ispravku vrednosti potraivanja u skladu sa metodologijom i da li je formirala adekvatnu rezervu za procenjene gubitke.

Pod potraivanjima banke koja se klasifikuju na nain definisan regulativom Nar-odne banke Srbije podrazumevaju se bilansna aktiva i vanbilansne stavke banke.

4.1. Bilansna aktiva banke i vanbilansne stavke banke koje se klasifikuju

Bilansnu aktivu banke koja se klasifikuje ine: dospeli i nedospeli kratkoroni i dugoroni krediti; depoziti kod banaka; kamate i naknade; dugorone i kratkorone hartije od vrednosti koje se dre do dospea, kao i hartije od vrednosti koje su raspoloive za prodaju a ne ukljuuju se u knjigu trgovanja;


uea banke u kapitalu drugih pravnih lica; sredstva steena naplatom potraivanja; plasmani po osnovu kupovine derivata koji slue kao zatita od rizika (hedging) druga bilansna aktiva, osim bilansne aktive koja se ne klasifikuje.

Bilansnu aktivu banke koja se ne klasifikuje ine: gotovina u blagajni, sredstva na iro-raunu, zlato i drugi plemeniti metali; hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Narodne banke Srbije; potraivanja od Narodne banke Srbije ili Republike Srbije i potraivanja banke obezbeena njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv; potraivanja od vlada i centralnih banaka zemalja lanica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (u daljem tekstu: OECD) i potraivanja banke obezbeena njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv; sredstva po vienju i sredstva oroena do sedam dana od dana sticanja; upisani a neuplaeni akcijski kapital; sopstvene akcije; zalihe; potraivanja za vie uplaene poreske obaveze; bilansna aktiva po osnovu koje je banka preteno izloena trinom riziku i ostalim vrstama rizika razliitim od kreditnog rizika (stavke koje ulaze u knjigu trgovanja u smislu odluke kojom se ureuje adekvatnost kapitala banke).

Vanbilansne stavke banke koje se klasifikuju ine: izdate plative i inidbene garancije, avali i akcepti menica, drugi oblici jemstva, nepokriveni akreditivi, neiskoriene preuzete obaveze, druge vanbilansne stavke po kojima moe doi do plaanja banke.

Vanbilansne stavke banke koje se ne klasifikuju ine: obveznice emitovane u skladu sa Zakonom o regulisanju javnog duga SR Jugo- slavije po osnovu devizne tednje graana (Slubeni list SRJ, br. 36/2002); vanbilansne stavke po osnovu kojih je banka preteno izloena trinom riziku i ostalim vrstama rizika razliitim od kreditnog rizika (stavke koje ulaze u knjigu trgovanja u smislu odluke kojom se ureuje adekvatnost kapitala banke); ostale vanbilansne stavke po kojima ne moe doi do plaanja.

31regulativa ...

Nakon izvrene klafifikacije bilansne aktive i vanbilansnih stavki banka utvruje (obraunava) rezervu za procenjene gubitke.

4.2. Rezerva za procenjene gubitkePod rezervom za procenjene gubitke bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke

podrazumeva se posebna rezerva za procenjene gubitke i rezerva za opte bankarske rizike.

U cilju adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom, potrebno je da banka svojim aktima utvrdi pravila i procedure za identifikovanje, merenje i procenu kreditnog rizika.

Propisana i usvojena pravila i procedure podrazumevaju definisanje:delokruga rada organa i organizacionih jedinica banke, kao i ovlaenja za- poslenih u banci u postupku odluivanja o odobravanju kredita i nastanku drugih potraivanja banke i o izmenama uslova tih kredita i potraivanja, limite odluivanja, kao i uslove za lanstvo u organima u ijem su delokrugu navedeni poslovi; postupaka odluivanja definisanih u prethodnom stavu; postupaka odluivanja o odobravanju velikih izloenosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica i izloenosti banke prema licu povezanom s bankom; postupaka za praenje kvaliteta bilansne aktive i vanbilansnih stavki na nivou banke i pojedinanog dunika, pre svega obezbeivanjem aurnih podataka o finansijskom stanju dunika i trinoj vrednosti sredstava obezbeenja, kao i drugih podataka vanih za procenu rizinosti kreditnog portfolija banke; postupaka za praenje i ograniavanje koncentracije potraivanja u odnosu na pojedine dunike, grupe povezanih dunika, privredne grane, zemlje, odnosno geografska podruja i vrste kreditnih usluga; postupaka stalnog evidentiranja, praenja i stavljanja pod dodatni nadzor svih potraivanja od dunika sa statusom neizmirivanja obaveza (default).

Potraivanja od dunika imaju status neizmirenih obaveza kada je ispunjen bilo koji od sledeih uslova:

1. banka smatra malo verovatnim da e dunik u potpunosti izmiriti svoju obavezu prema njoj, bez obzira na mogunost naplate po osnovu aktivi-ranja sredstava obezbeenja, a posebno cenei sledee elemente:

prestanak obraunavanja kamate u skladu sa unutranjim aktima banke, delimian ili potpuni otpis potraivanja, restrukturiranje potraivanja usled pogoranja,


finansijskog stanja dunika, uz umanjenje ili produenje roka vraanja glavnice, kamate ili naknade, likvidaciju ili steaj dunika;

2. dunik je u docnji vie od 60 dana po bilo kojoj materijalno znaajnoj obavezi prema banci.

4.3. Kriterijumi za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke

Shodno propisima Narodne banke Srbije banke su dune da sva potraivanja od pravnih lica, klasifikuje u kategorije A, B, V, G i D. Kriterijumi za klasifikaciju dunika su:

ocene finansijskog stanja i kreditne sposobnosti dunika, blagovremenost u izmirivanju obaveza prema banci i kvalitet sredstava obezbeenja.

U nastavku e biti prezentirani kriterijumi za klasifikaciju potraivanja banke od pravnih lica, fizikih lica i od banaka.

4.3.1 Klasifikacija potraivanja od pravnih licaPotraivanja od pravnih lica klasifikuju se:

1. u kategoriju A: potraivanja od dunika kod koga se, na osnovu procene finansijskog stanja i kreditne sposobnosti, ne oekuju problemi u naplati i koji svoje obaveze izmiruje blagovremeno, a, izuzetno, s docnjom ne duom od 30 dana, potraivanja obezbeena prvoklasnim sredstvima obezbeenja u visini obezbeenog iznosa, potraivanja od meunarodnih razvojnih finansijskih institucija (IBRD, EBRD, EIB, IFC i sl.), potraivanja od banaka koje su, prema poslednjem rangiranju koje su izvrili Standard&Poors ili Fitch-IBCA, rangirane s najmanje BBB, ili koje je izvrio Moodys s najmanje Baa3;

2. u kategoriju B: potraivanja od dunika ije finansijsko stanje nije u potpunosti zadovoljavajue usled odreenih problema u poslovanju ali ne ukazuje na znatnije pogoranje u budunosti, potraivanja od dunika koji svoje obaveze izmiruje s docnjom od 31 dan do 60 dana;

33regulativa ...

3. u kategoriju V: potraivanja od dunika ije finansijsko stanje nije zadovoljavajue a, pre svega, iji tokovi gotovine nisu adekvatni to se tie izmirivanja obaveza i kod koga ne postoji rona usklaenost odreenih elemenata aktive i pa-sive, potraivanja od dunika koji svoje obaveze izmiruje s docnjom od 61 dan do 90 dana;

4. u kategoriju G: potraivanja od dunika ije finansijsko stanje ukazuje na znatne probleme u poslovanju a, pre svega, potraivanja od dunika koji posluje s gubitkom ili potraivanja od nelikvidnog ili nesolventnog dunika, potraivanja od dunika koji svoje obaveze izmiruje s docnjom od 91 dan do 180 dana;

5. u kategoriju D: potraivanja sa sumnjivim ili spornim pravnim osnovom, potraivanja od dunika u likvidaciji ili steaju, potraivanja od dunika koji svoje obaveze izmiruje s docnjom od 181 dan i vie dana, sredstva steena naplatom potraivanja koja banka nije otuila niti stavila u funkciju svog poslovanja u roku od godinu dana od dana sticanja, potraivanja koja ne ispunjavaju uslove za klasifikaciju u ostale kategorije.

4.3.2 Klasifikacija potraivanja od fizikih licaBanke su dune da vre klasifikaciju potraivanja i od fizikih lica. Potraivanja

od fizikih lica se najveim delom odnose na pozajmice i kredite.Klasifikacija ovih potraivanja se vri na osnovu:

kriterijuma blagovremenosti, odnosno docnje u izmirivanju obaveza prema banci u poslednjih dvanaest meseci,sredstava obezbeenja i ocene mogunosti dunika da uredno izmiruje svoje obaveze prema banci izvrene na osnovu adekvatne dokumentacije.

U izuzetnim sluajevima potraivanja od fizikih lica klasifikuju se: 1) u kategoriju D:

ako su sa sumnjivim ili spornim pravnim osnovom, ako je lice kome je odobren kredit poloilo uee ili depozit manji od 30% iznosa kredita izuzev odobrenog stambenog kredita, kredita odo-brenog u dinarima koji nije indeksiran deviznom klauzulom i obaveza po kreditnim karticama;


2) u kategoriju G ili D: ako ukupne mesene kreditne obaveze fizikog lica, izuzev obaveza po stambenim kreditima, prelaze 30% njegovih redovnih neto mesenih prihoda, ako ukupne mesene kreditne obaveze fizikog lica, ukljuujui i obaveze po stambenim kreditima, prelaze 50% njegovih redovnih neto mesenih prihoda.

Aktima poslovne politike banke definiu kriterijume za klasifikaciju potraivanja od fizikih lica, koja se odnose na stepen u kome su ukupne mesene kreditne obaveze fizikog lica iznad 30%, odnosno 50% njegovih redovnih neto mesenih prihoda.

4.3.3 Sadraj dosije dunika bankeBanka je duna da svojim aktima uredi postupke formiranja i kontinuiranog

auriranja kreditnog dosijea za svakog dunika, koji treba da sadri potpune i tane podatke za procenu mogunosti naplate potraivanja. Najznaajnija dokumentacija koju treba da sadri dosije dunika obuhvata:

dokumentaciju o statusu dunika za pravno lice izvod iz Registra privrednih subjekata, za fiziko lice fotokopiju line karte, odnosno pasoa, ocenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti dunika, ukljuujui i analizu njegove izloenosti riziku od promene kursa dinara; finansijske izvetaje dunika za poslednja dva obraunska perioda pre nastanka potraivanja i za sve obraunske periode do potpunog izmirivanja potraivanja, ukljuujui i izvetaj revizora za one dunike za koje je to propisano zakonom, osim za dunike koji poinju da se bave delatnou; dokumentaciju o izmirivanju obaveza dunika prema banci u toku poslednjih dvanaest meseci, osim za nove dunike banke; izvetaj Kreditnog biroa o obavezama i urednosti izvravanja obaveza dunika; odluke banke o odobravanju kredita i nastanku drugih potraivanja, kao i o even- tualnim izmenama uslova pod kojima su krediti odobreni, odnosno potraivanja nastala; ugovornu dokumentaciju koja se odnosi na dunika; podatke o klasifikaciji potraivanja dunika prema stepenu naplativosti u trenutku nastanka potraivanja i posle toga; prepisku i drugu dokumentaciju o kontaktima banke i dunika u vezi s potraivanjem; dokumentaciju u vezi sa sredstvima obezbeenja potraivanja; dokumentaciju u vezi s naplatom potraivanja dunika i merama koje je banka preduzela radi naplate.

35regulativa ...

Potraivanja od dunika za koga banka ne raspolae potpunim i aurnim po-dacima klasifikuju se u kategoriju D.

4.4. Sredstva obezeenja potraivanja bankeZa obezbeenje i naplatu svojih potraivanja, banka najee pribavlja od poten-

cijalnih dunika sledee instrumente:polaganje depozita, zalogu hartija od vrednosti, blanko sopstvenu menicu, sa ovlaenjem za popunjavanje, avaliranu menicu, blanko ovlaenje za realizaciju naloga za naplatu dospelog potraivanja, jemstvo kreditno sposobnog jemca sa ovlaenjem za realizaciju naloga za naplatu i menice sa ovlaenjem za njihovo popunjavanje,jemstvo kreditno sposobnog jemca na zalogi na nepokretnim i pokretnim stvarima,jemstvo kreditno sposobnog jemca na hartijama od vrednosti koje su u jemevom vlasnitvu,jemstvo kreditno sposobnog iranta fizikog lica sa overenom administra- tivnom zabranom i menicom, kao i meninim ovlaenjem,garanciju druge banke, uspostavljanje zalonog prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima na osnovu dokaza o vlasnitvu i proceni vrednosti istih od strane ovlaenog procenitelja,osiguranje potraivanja, ustupanje potraivanja, kompenzaciju, asignaciju, osiguranje zalonih pokretnih i nepokretnih stvari sa vinkulacijom polise osiguranja u korist banke,druge oblike obezbeenja i naplate potraivanja.

Sredstva obezbeenja potraivanja banke, prema njihovom kvalitetu, mogu biti prvoklasna i adekvatna.


4.4.1 Prvoklasna sredstvom obezbeenjaPrvoklasnim sredstvom obezbeenja smatra se:

gotovinski depozit kod banke pod uslovom da je ugovoreno da slui kao obezbeenje za odreena potraivanja banke, da rok njegovog dospea odgo-vara roku dospea potraivanja i da jedino banka moe njime raspolagati u visini dospelog nenaplaenog potraivanja; bezuslovna garancija pravnog lica koje je osnovala Republika Srbija, plativa na prvi poziv, ako je zakonom utvreno da Republika Srbija odgovara (jemi) za obaveze tog pravnog lica; osiguranje potraivanja kod pravnog lica koje je osnovala Republika Srbija, u visini osiguranog iznosa, ako je zakonom utvreno da Republika Srbija odgo-vara (jemi) za obaveze tog pravnog lica; bezuslovna garancija, plativa na prvi poziv, meunarodnih razvojnih finansijskih institucija (IBRD, EBRD, EIB, IFC i sl.), kao i zaloga hartija od vrednosti koje su izdale ove institucije; bezuslovna garancija banaka koje su, prema poslednjem rangiranju koje su izvrili Standard&Poors ili Fitch-IBCA, rangirane s najmanje BBB, ili koje je izvrio Moodys s najmanje Baa3, koje su plative na prvi poziv, ali ne i bezuslovne garancije koje je izdala banka koja je veinski akcionar banke, odnosno banka iz iste bankarske grupe, izuzev ako postoji prethodna pis-mena saglasnost Narodne banke Srbije;zaloga na zlatu i ostalim plemenitim metalima, kratkoronim hartijama od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Narodne banke Srbije, obveznice Republike Srbije ili hartije od vrednosti koje su izdale vlade ili centralne banke zemalja lanica OECD-a do visine njihove trine vrednosti.

4.4.2 Adekvatna sredstva obezbeenja Adekvatnim sredstvom obezbeenja smatra se:

1. jemstvo, ako postoji finansijska sposobnost i spremnost jemca da garantuje izmirenje potraivanja dunika, kao i:

neopoziva i bezuslovna korporativna garancija jemca plativa na prvi poziv, ako je jemac prema poslednjem rangiranju koje su izvrili Standard&Poors ili Fitch-IBCA rangiran s najmanje BBB ili koje je izvrio Moodys s najmanje Baa3, ili instrument kojim jemac vri neopozivo i bezuslovno garantovan- je potraivanja i koji je plativ na prvi poziv (menica koju je avalirala banka ili bankarska garancija kojom se garantuje da e jemac izmiriti potraivanje dunika),

37regulativa ...

2) hipoteka na nepokretnosti pod uslovom: da su potraivanja banke od pravnih lica obezbeena hipotekom na nepokretnosti ija vrednost, prema proceni ovlaenog procenjivaa, nije manja od ukupne visine potraivanja banke i drugih potraivanja obezbeenih zalonim pravom vieg reda prvenstva na istoj nepokret-nosti i da od prvobitnog datuma dospea nije prolo vie od 360 dana,da su potraivanja banke od fizikih lica obezbeena hipotekom nad stambenim objektima koje je vlasnik nastanio ili dao u zakup, ija vred-nost, prema proceni ovlaenog procenjivaa, nije manja od ukupne visine potraivanja banke i drugih potraivanja obezbeenih zalonim pravom vieg reda prvenstva na istoj nepokretnosti i da od prvobitnog datuma dospea nije prolo vie od 360 dana.

Potraivanja banke obezbeena adekvatnim sredstvima obezbeenja mogu se klasifikovati samo u jednu kategoriju povoljniju od one u koju bi bila klasifikovana.

4.5. Metodologija za identifikovanje i merenje kreditnog rizika

Banke su dune da definiu i usvoje Metodologiju za obraun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilasnim stavkama kojom e propisati metode i tehnike za obraun ispravke i rezervisanja.

Metodologijom treba definisati kriterijume za razvstavanje potraivanja koja e biti predmet pojedinane (individualne) procene i kriterijume za razvrstavanje preo-stalih potraivanja koja e se procenjivati grupno.

Metodologijom banke je potrebno definisati kriterijume koji slue kao osnov (model) za:

identifikovanje potraivanja za koja e se obraun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama vriti na pojedinanoj osnovi (individualna procena) i utvrditi kriterijume razvrsta-vanja preostalih potraivanja u grupe potraivanja sa slinim karakteristika-ma (vrsta proizvoda, sektor, geografska lokacija, vrsta sredstva obezbeenja, urednost u izmirivanju obaveza i sl.) za potrebe obrauna na grupnoj osnovi (grupna procena); identifikovanje metoda i tehnika koje e banka koristiti za individualnu i grupnu procenu, ukljuujui i nain procene oekivanog vremena naplate i procenta vrednosti sredstva obezbeenja koji e biti naplaen (uzimajui u obzir trokove aktiviranja i naplate), faktore uzete u obzir pri utvrivanju vre-menskih intervala za procenu gubitaka na osnovu podataka iz ranijih perioda i dr.;


obezbeenje da se potraivanja koja su predmet individualne procene a za koja nije utvrena ispravka vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama ukljue u grupe potraivanja sa slinim karak-teristikama za potrebe grupne procene, odnosno obrauna ispravke vred-nosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama tih potraivanja na grupnoj osnovi; obezbeenje da sve analize, procene i ostali postupci u procesu obrauna ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama budu precizno objanjeni i pismeno dokumentovani; obezbeenje da ispravka vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama bude zasnovana na tanim i aurnim podacima i da uzme u obzir sve znaajne unutranje i spoljne faktore koji mogu uticati na naplativost potraivanja.

U cilju adekvatne primene usvojene metodologije za obraun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, banka treba da odredi:

organe i organizacione jedinice u ijem e delokrugu biti procena kreditnog rizika; uslove pod kojima se moe vriti procena kreditnog rizika.

Procena kreditnog rizika mora biti dokumentovana i na odgovarajui nain obrazloena.

Narodna Banka Srbije propisuje osnovicu za obraun posebne rezerve kao ra-spon za obraun posebne rezerve za procenjene gubitke po kategorijama klasifiko-vanih potraivanja.

Osnovica za obraun posebne rezerve za procenjene gubitke predstavlja bruto knjigovodstvena vrednost potraivanja, i to kao zbir:

1 2% potraivanja klasifikovanih u kategoriju A, 5 10% potraivanja klasifikovanih u kategoriju B, 20 35% potraivanja klasifikovanih u kategoriju V, 40 75% potraivanja klasifikovanih u kategoriju G, 100% potraivanja klasifikovanih u kategoriju D .

Banke svojom Metodologijom definiu i kriterijume za obraun posebne rezerve za procenjene gubitke u okviru napred navedenih raspona, procenata.

Prilikom analize kreditnog portfolia, u cilju procene potencijalnih rizika i obrauna rezerve za procenjene gubitke,banka vri segmentaciju-podelu portfolia na:

potraivanja od pravnih lica i potraivanja od fizikih lica.

39regulativa ...

Obraunata posebna rezerva za procenjene gubitke umanjuje se za ispravke vred-nosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama koja su, u skladu sa unutranjim aktima banke, obraunata i iskazana na teret rashoda.

Banka je duna da usvojenu metodologiju za obraun rezervisanja primenjuje na sistematian nain i konzistentno u toku vremenskog perioda. Procena rezervisanja se vri na bazi definisanih i usvojenih, formalnih pravila uzimajui u obzir i procenu neformalnih elemenata, kao to su neizvesnost i potencijalni rizici.

Politikom i procedurama banka definie obavezu nadlenih organizacionih de-lova da obezbede i uvaju dokumentaciju koja je sluila kao osnov prilikom vrenja procene rezervisanja za potencijalne gubitke.

Rezervisanje se smatra prihvatljivim samo ako postoje dokazi koji tvruju verovatnou nastanka dogaaja koji moe izazvati odliv sredstava banke.

Uobiajeni dokaz ine:informacije sakupljene prilikom redovnog pregleda poslovanja dunika; informacije sakupljene prilikom vanrednog pregleda poslovanja dunika; informacije o prinudnoj naplati potraivanja i blokadi; informacije o danima kanjenja u izmirenju obaveza; informacije o pregledu hipoteka; druge informacije vezane za pogoranje finansijskog stanja dunika.

4.6. Rezerva za opte bankarske rizikePored napred navedene rezerve banke su u obavezi da formiraju i rezervu za

opte bankarske rizike koji mogu nastati kao posledica naglog rasta bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke koje se klasifikuju i pojaane izloenosti banke razliitim vrstama rizika.

Rezervu za opte bankarske rizike banka formira iz dobiti godine u kojoj je ostva-ren rast bilansne aktive i vanbilansnih stavki koje se klasifikuju zbog kog je potrebno formirati ovu rezervu. U sluaju da ova dobit nije dovoljna za formiranje propisane visine rezerve za opte bankarske rizike, razlika se pokriva iz dobiti naredne godine, odnosno narednih godina.

Rezervu za opte bankarske rizike banka obraunava i iskazuje u skladu sa svojim unutranjim aktima.

Posebna rezerva za procenjene gubitke, i to posle umanjenja za ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, i rezerva za opte bankarske rizike izdvajaju se iz nerasporeenog dobitka i evidentiraju na posebnim raunima u okviru rezervi iz dobiti za procenjene gubitke po plasmanima.


U sluaju da dobit banke za godinu za koju je potrebno formirati rezervu iz dobiti za procenjene gubitke nije dovoljna za formiranje obraunate visine ove rezerve razlika se iskazuje kao iznos te rezerve koja nedostaje.

Banka je duna da redovno obraunava rezervu za procenjene gubitke, koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki i da je iskazuje u ukupnom iznosu u skladu s promenama kvaliteta i iznosa svojih potraivanja, a najmanje jed-nom tromeseno.

Izvetaj o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki i obraun rezerve za potencijalne gubitke prikazan je u nastavku.

5. Meunarodni raunovodstveni standardi i meunarodni standardi finansijskog izvetavanja5.1. Propisani okvir za sastavljanje finansijskih

izvetajaPod profesionalnom regulativom podrazumevaju se: Okvir za pripremanje i prika-

zivanje finansijskih izvetaja, Meunarodni raunovodstveni standardi MRS (Inter-national Accounting Standards IAS) odnosno Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja MSFI (International Financial Reporting Standards IFRS), tumaenja koja su sastavni deo standarda, Meunarodni standardi revizije MSR (International Standards on Auditing ISA) i Kodeks etike za profesionalne raunovoe (Code of Etics for Professional Accountants).

Pod internom regulativom podrazumevaju se opti akti koje donosi banka, a koji sadre posebna uputstva i smernice za voenje poslovnih knjiga, raunovodstvenu politiku za priznavanje, procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, uputstva i smernice za usvajanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izvetaja i druga pitanja u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom.

Banke sastavljaju i prikazuju finansijske izvetaje za tekuu poslovnu godinu sa stanjem na dan 31. decembra tekue godine.

Finansijski izvetaji banke su: 1. Bilans stanja; 2. Bilans uspeha; 3. Izvetaj o tokovima gotovine; 4. Izvetaj o promenama na kapitalu; 5. Napomene uz finansijske izvetaje; 6. Statistiki aneks.

41regulativa ...

Bilans stanja predstavlja pregled imovine, obaveza i kapitala na odreeni dan.Bilans uspeha predstavlja pregled prihoda, rashoda i rezultata ostvarenih u

odreenom vremenskom periodu. Izvetaj o tokovima gotovine prua informacije o primanjima i izdavanjima go-

tovine i gotovinskih ekvivalenata tokom odreenog obraunskog perioda. Izvetaj o promenama na kapitalu prua informacije o promenama na kapitalu

pravnih lica tokom odreenog obraunskog perioda. Napomene uz finansijske izvetaje sadre osnovu za prikazivanje finansijskih

izvetaja i usvojene raunovodstvene politike, kao i druga obelodanjivanja u skladu sa MRS, odnosno MSFI.

Statistiki aneks sadri odreene statistike i statusne podatke.

5.2. Finansijski izvetaji bankeBILANS STANJA NA DAN 31. DECEMBRA.... GODINE

Pozicija Tekua godinaPrethodna

godina

AKTIVAGotovina i gotovinski ekvivalentiDepoziti kod centralne banke i NBSPotraivanja za kamatu i naknaduPlasmani bankamaPlasmani klijentimaHartije od vrednosti i drugi plasmani kojima se trgujeUlaganja u hartije od vrednosti koje se dre do dospeaUea u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoloive za prodajuOsnovna sredstvaNematerijalna ulaganjaOstala sredstva i aktivna vremenska razgranienjaUKUPNA AKTIVA

PASIVAObaveze prema bankamaObaveze prema klijentimaObaveze za kamate i naknadeObaveze po osnovu hartija od vrednosti


Ostale obaveze iz poslovanjaRezervisanjaOstale obaveze i pasivna vremenska razgranienjaUKUPNE OBAVEZEKAPITALAkcijski kapitalRezerveAkumulirani dobitak/ (gubitak)UKUPNO KAPITALUKUPNA PASIVAVANBILANSNE POZICIJE

BILANS USPEHA ZA PERIOD OD 1. JANUARA DO 31. DECEMBRA.... GODINE

PozicijaTekua godina

Prethodna godina

Prihodi od kamata

Rashodi od kamata

Dobitak po osnovu kamata

Prihodi od naknada i provizija

Rashodi naknada i provizija

Dobitak po osnovu naknada i provizija

Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti

Neto prihodi od kursnih razlika

Ostali poslovni prihodi

Rashodi otpisa plasmana i rezervisanja

Ostali poslovni rashodi

DOBITAK/GUBITAK PERIODA PRE OPOREZIVANJA

Porez na dobit

DOBITAK/GUBITAK POSLE OPOREZIVANJA

43regulativa ...

IZVETAJ O NOVANIM TOKOVIMA U PERIODU OD 1. JANUARA DO 31. DECEMBRA.... GODINE

PozicijaTekua godina

Prethodna godina

Tokovi gotovine iz poslovanjaPrilivi od kamataPrilivi od naknadaPrilivi po osnovu ostalih poslovnih prihodaPriliv gotovine iz poslovnih aktivnosti Odlivi po osnovu kamata

Odlivi po osnovu naknadaOdlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih linih rashodaOdlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dabina na teret prihodaOdlivi po osnovu drugih trokova poslovanjaOdlivi gotovine iz poslovne aktivnosti

Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poveanja ilismanjenja u plasmanima i depozitima

Smanjenje kredita i plasmana bankama i drugim finansijskim organizacijamaSmanjenje kredita i plasmana klijentimaPoveanje depozita klijenataSmanjenje plasmana i poveanje uzetih depozitaPoveanje kredita i plasmana bankamaPoveanje kredita i plasmana klijentimaSmanjenje depozita od banaka i drugih finansijskih organizacijaSmanjenje uzetih depozita od banakaSmanjenje uzetih depozita od klijenataNeto priliv gotovine iz poslovne aktivnosti

Tokovi gotovine iz aktivnosti investiranjaPrilivi od prodaje uea i udelaPrilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstavaOdliv za kupovinu uea i udelaOdlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstavaNeto odliv/priliv gotovine iz aktivnosti investiranjaNeto odlivi po osnovu uzetih kratkoronih kreditaNeto odliv po osnovu hartija od vrednostiNeto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranjaNeto smanjenje/poveanje gotovineGotovina na poetku godinePozitivne kursne razlikeNegativne kursne razlike

Gotovina na kraju perioda


IZVETAJ O PROMENAMA NA KAPITALU ZA PERIOD KOJI SE ZAVRAVA NA DAN 31. DECEMBRA.... GODINE

PozicijaAkcijski kapital

RezerveAkumulirani

rezultat

Stanje 1. januara.... godine

Nova em

Documents

US - Metodologija Revizije Banaka