Metode Kontrole Regulisanja Saobracaja

Diplomski rad Metode kontrole regulisanja saobraćaja

1

Uvodno razmatranje

Pored raznih preventivnih mera društvo, između ostalog, mora

vršiti preventivni nadzor nad pridržavanjem propisa i na ovaj način

doprineti stvaranju bezbednije sredine za sve učesnike u saobraćaju. Ovu

funkciju ostvaruje kroz kontrolu saobraćaja. Kontrola saobraćaja treba da

doprinese postizanju društvene discipline i pravilnom korišćenju uske

površine koju je društvo namenilo za odvijanje saobraćaja: Bez obzira na

navike, shvatanja težnje, želje, interese pojedinih učesnika u saobraćaju

kontrola saobraćaja ima za "cilj da njihovo ponašanje zadrži u

normativno dozvoljenim okvirima.

U okviru celog sistema reagovanja društva na probleme o kojima je

reč, kontrola saobraćaja zauzima posebno mesto. Ovakav značaj i ulogu

kontrole saobraćaja u sistemu reagovanja društva uopšte obezbeđuju, pre

svega, sadržaji i mogućnosti koji karakterišu fizionomiju ove mere a koji

se, između ostalog, ogledaju u sledećem:1

1 Lipovac, K. i Nešić, M.: Strategije bezbednosti saobraćaja, Stručni skup-bezbednost saobraćaja na putevima, Razmena najbolje policijske prakse, Vrnjačka Banja, novembar 2005.str, 201.


2

♦ kontrola saobraćaja je veoma bogata raznovrsnim sadržajima

i aktivnostima;

♦ usmerena je prema velikom broju faktora bezbednosti

saobraćaja (svim vrstama učesnika u saobraćaju, vozilima, putevima, a u

određenoj meri i prirodnim faktorima itd.), a ne samo prema jednom

faktoru (pojavi ili stanju), kao što je to slučaj sa brojnim drugim merama;

♦ zbog velikog broja dodirnih tačaka sa drugim merama, postoji

izražena mogućnost uticaja i zavisnost efekata drugih mera od kontrole i

obrnuto;

♦ kontrola je skupa mera, jer zahteva angažovanje relativno

velikog broja ljudi i skupe tehnike;

♦ nosioci kontrole su snabdeveni relativno velikim i delikatnim

ovlašćenjima, što može imati određene reperkusije i šire od bezbednosti

saobraćaja;

♦ mesto na kome se kontrola vrši je put, znači površina na kojoj

se najpotpunije konkretizuju propusti i nedostaci koji su učinjeni u

sprovođenju drugih mera, odnosno u celokupnom sistemu reagovanja

društva;

♦ vreme sprovođenja ove mere je praktično permanentno (24h

svih 365 dana u godini), za razliku od nekih drugih mera koje kratko traju

(npr. lekarski pregled 10-15 minuta);

♦ metodika i taktika postupanja, odnosno sprovođenja kontrole

je raznovrsna i složena zbog zahvatanja - sprovođenja velikog broja

različitih aktivnosti.


3

Efikasnost kontrole saobraćaja u velikoj meri zavisi od toga koliko

su organi koji je sprovode osposobljeni da zahvate i na odgovarajući način

realizuju široke i obimne sadržaje koje ova mera omogućava, kao i kako se

aktivnosti koje se sprovode kroz kontrolu uklapa' i nadopunjuju sa

drugim merama koje se u celom sistemu zaštite u saobraćaju

preduzimaju.

S obzirom da se kontrola saobraćaja obavlja neposredno na putu,

ona se sukobljava u izvesnoj meri mora da otklanja ili ublažava negativne

posledice ukupnog društvenog reagovanja, a posebno nekih mera

društvene intervencije u saobraćaju. Između ostalog na kontrolu, njenu

sadržinu, usmerenost, a posebno na uslove u kojima se sprovodi,

odražava se zaostajanje saobraćajne infrastrukture, propusti koji su

posledica nefunkcionalnih propisa pripreme ljudi za saobraćaj, selekcije,

tehničkog regulisanja saobraćaja i brojnih drugih mera čiji se koreni

neefikasnosti nalaze u nedovoljnoj organizovanosti, pripremljenosti i

sposobnosti društva da udovolji zahtevima savremenog saobraćaja.2

2 Godišnji izveštaji o stanju bezbednosti sektora, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije-, 1991.-2007.str, 186.


4

Iako se radi o prevashodno preventivnoj meri, zbog toga što ima

ljudi koji nemaju dovoljan nivo znanja i kulture da poštuju društvene

norme, slobode i prava drugih, kontrola saobraćaja ima i represivna

obeležja. I to je jedan od razloga što se svuda u svetu sprovođenje ove

mere poverava državnim organima koji su specijalno opremljeni,

osposobljeni i prilagođeni savremenim uslovima borbe protiv

kriminaliteta, pa i suzbijanju saobraćajne delinkvencije. Sa razvojem

saobraćaja, potrebe šireg angažovanja i specifičnosti zadataka u okviru

ovih organa odnosno službi formiraju se i specijalne jedinice saobraćajne

policije.

Zbog svega ovoga nosioci kontrole imaju odgovorne i složene

zadatke koje treba da ostvare aktivnošću u vrlo složenim uslovima. S

obzirom da će saobraćajna infrastruktura i drugi uslovi koje društvo treba

da obezbedi još dugo zaostajati za razvojem saobraćaja, nosioci kontrole

će svojim snagama i efektima morati rešavati mnoge probleme brzog

porasta saobraćaja. Velike mogućnosti koje nudi kontrola

saobraćaja povećavaju odgovornost organa koji je sprovode da te

mogućnosti iskoriste i doprinosom bezbednosti saobraćaja opravdaju

sredstva i ovlašćenja koje im je društvo stavilo na raspolaganje.

Kontrola saobraćaja zbog sadržaja, prirode, predmeta prema kome

je okrenuta, ovlašćenja i metodike sprovođenja u stvari predstavlja čitav

sistem mera i aktivnosti. Da bi sagledali ulogu kontrole u sistemu zaštite

u saobraćaju moramo pokušati dati odgovore na pitanja, koje se mere i

aktivnosti kroz kontrolu sprovode neposredno i potpuno.


37

Zaključno razmatranje

Naveli smo samo neke od brojnih mera kojima društvo interveniše

u cilju sprečavanja negativnih pojava u saobraćaju, posebno saobraćajnih

nezgoda. Svaka od ovih mera predstavlja u stvari složen sistem aktivnosti

čija efikasnost zavisi od ponašanja velikog broja institucija i njihove

međusobne koordinacije, harmonizacije rada i saradnje. Pored mera

kojima smo posvetili nešto više pažnje društvo treba da preduzima i čitav

niz drugih mera koje po značaju, sadržaju, efektima, objektu na koje su

usmerene, vremenu u kome deluju, subjektima koji ih sprovode mogu biti

veoma različite. Između ostalih, tu spadaju:

a) Programi političkih stranaka. Političke stranke u okviru svojih

programa i izbornih kampanja treba da predvide i građanima ponude

svoje programe bezbednosti saobraćaja. Prilikom podnošenja izveštaja o

realizaciji programa oceniće se uspešnost realizacije i onog dela koji se

odnosi na bezbednost saobraćaja.

b) Javna priznanja uspešnim vozačima putem sredstava javnog

informisanja, listova koji izlaze u preduzećima, nagrade, pohvale, plakete,

značke, diplome, odlikovanja i druga etička priznanja, od transportnih

preduzeća, udruženja vozača, proizvođača vozila, naftne industrije,

osiguravajućih društava i drugih institucija, imaju povoljan efekat jer

motivišu vozače, izazivaju osećanje zadovoljstva što je značajno za radnu

efikasnost naročito profesionalnih vozača. Naravno da se kod davanja

ovakvih javnih priznanja moraju poštovati principi i kriteriji, jer njihovo

narušavanje može umanjiti značaj i motivacionu snagu.


38

c) Takmičenja. Saobraćajna takmičenja doprinose podizanju

standarda znanja i veštine za učešće u saobraćaju, jer imaju edukativnu

funkciju i stimulišu na ispravno ponašanje. Ova takmičenja mogu

obuhvatiti razne kategorije učesnika u saobraćaju, od takmičenja dece

predškolskog i školskog uzrasta, kao što je "Bezbedno u saobraćaju", "Šta

znaš o saobraćaju", do takmičenja profesionalnih vozača. Mogu se

organizovati na raznim nivoima i u njihovoj koncepciji treba da

dominiraju elementi bezbednosti saobraćaja.

d) Razrađen sistem javnih priznanja namenjen institucijama

koje postižu zapažene rezultate na planu bezbednosti saobraćaja imaće

delotvorno dejstvo. Primera radi, priznanja: transportnim preduzećima

koja imaju najbezbednije vozače (iza ovog stoji i ogroman ekonomski

interes preduzeća); školama u kojima deca ne stradaju u saobraćajnim

nezgodama; mesnim zajednicama itd.

e) Sistem raspodele zarada. može ostvariti preventivnu funkciju

ukoliko, pored ostalih kriterijuma, uvažava i ispravno ponašanje (bez

nezgoda i prekršaja) vozača u saobraćaju. To će se postići ukoliko se u

raspodeli vrednuje i odgovornost, stručnost, odnos prema korisnicima

prevoza, odnos prema sredstvima rada (vozilima) i imovini, odnos' prema

radu, uslovima rada itd. Ne zbog toga što zaštita sopstvenog života nije

dovoljan stimulans za ispravno ponašanje u saobraćaju, nego zbog toga

što prosečan učesnik rizik u saobraćaju smatra više teoretskim pojmom a

tek nagomilavanjem iskustva postaje svesniji njegove vrednosti.

f) Razni oblici okupljanja. organizovanja ili udruživanja učesnika u

saobraćaju radi sprečavanja saobraćajnih nezgoda takođe mogu dati

koristan doprinos. U nekim saobraćajno razvijenim zemljama neka od

ovih udruženja imaju zapaženu ulogu na planu sprečavanja nezgoda.


39

Udruženja potrošača štite vlasnike vozila (potrošače) a time i ostale

korisnike puta, od nekvalitetnog rada ili propusta proizvođača koji se

nepovoljno odražavaju na bezbednost vozila ili opreme. U Švedskoj mladi

koji su ostali invalidi zbog povreda zadobijenih u nezgodi obilaze škole i

iznose lična iskustva. Korisnu aktivnost sprovode i razna druga udruženja

kao što su: udruženja za sprečavanje nezgoda (uopšte ili u seoskoj ili

drugoj sredini); udruženja nastradalih u nezgodama (ili porodica

nastradalih); savez protiv nasilja na drumu; udruženja đačkih roditelja

itd. Zbog toga organizovanje i udruživanje građana u cilju sprečavanja

nezgoda zaslužuje društvenu podršku.

g) Druge mere i akcije. Oblici i sredstva delovanja su veoma široki i

raznovrsni i nemoguće ih je sve nabrojati. Pored ostalog:

♦ Zbog "Disco nezgoda" u diskotekama i drugim mestima gde se

okupljaju mladi mogu se prikazivati posebni spotovi.

♦ Osnivanje školskih i omladinskih saobraćajnih patrola.

♦ Projekat-program: "Bezbedan grad".

♦ Akcija "Bezbedan vozač", podrazumeva razrađene kriterijume

i odgovarajući softver, pre svega u transportnim preduzećima, za

stimulisanja bezbednog i racionalnog (uštede) ponašanja i na podlozi toga

nagrađivanje najboljih vozača.

♦ Akcija "Nedelja bezbednosti saobraćaja" sa razrađenim

programom dodatnih mera i aktivnosti za taj period.


40

Literatura

1. Lipovac, K. i Nešić, M.: Strategije bezbednosti saobraćaja, Stručni

skup-bezbednost saobraćaja na putevima, Razmena najbolje

policijske prakse, Vrnjačka Banja, novembar 2005.

2. Godišnji izveštaji o stanju bezbednosti sektora, Ministarstvo

unutrašnjih poslova Republike Srbije-, 1991.-2007.

3. Godišnji izveštaj AMSS, Beograd, 2008.

4. Pantović, V., Motori i motorna vozila, Kragujevac, 2001.

5. Grupa autora, Sistemi bezbednosti u motornim vozilima, Beograd,

2000.

Izvori sa internet stranica:

1. www.amss.co.yu

2. www.google.com

3. www.akademac.info


41

Biografija


42

Sadržaj

Uvodno razmatranje ........................................................................................................... 1 Aktivnosti i mere koje se neposredno sprovode kroz kontrolu ................................ 5

Mere i aktivnosti koje se sprovode u saradnji sa drugim službama ........................... 7

Zavisnost efekata drugih mera od kontrole saobraćaja ............................................. 10

Metode rada u kontroli regulisanja saobraćaja ........................................................... 12

Preventivni efekti kontrole saobraćaja ........................................................................ 18

Represivni efekti kontrole saobraćaja .......................................................................... 23

Uticaj kontrole na formiranje učesnika u saobraćaju ................................................ 25

Regulisanje saobraćaja ................................................................................................... 26

Prilog: Odnos saobraćajne policije i javnosti .......................................................... 28

Uloga nauke u sprečavanju saobraćajnih nezgoda ..................................................... 33

Zaključno razmatranje ...................................................................................................... 37 Literatura ............................................................................................................................ 40 Biografija............................................................................................................................. 41

Documents

Metode Kontrole Regulisanja Saobracaja