Metodologija naučno istraživačkog radaTehnike, instrumenti, proučavanje dokumentacije, posmatranje, anketiranje.

Predmet i metode Konstitutivni zahtevi koje treba da ispuni svaka

nauka.1. Da ima jasno definisan predmet kojim se bavi;2. Da ima svoju metodologiju (polazište, metode,

postupke, instrumente za proučavanje svog predmeta);

3. Da poseduje dovoljan fond saznanja o svom predmetu (naučni sistem saznanja);

4. Da raspolaže jezikom kojim može saopštavati saznanja o predmetu kojim se bavi (kategorijalni i ostali pojmovi, sintagme, termini, simboli i dr.).

Pitanja za razmišljanje Na kojim predmetima za vreme osnovnih

studija ste učili o metodama, tehnikama i instrumentima za prikupljanje podataka?

Koje tehnike i instrumente možete nabrojati a koje od njih najbolje opisati?

Koje ste primenjivali do sada? Koja znanja i veštine vam još nedostaju

vezana za metode, tehnike i instrumente za prikupljanje podataka?

Osnovni pojmovi Metode: načini pristupa prikupljanju potrebnih

podataka. Tehnike za prikupljanje podataka: postupci na koje

se oslanjaju metode prikupljanja podataka o proučavanim pedagoškim pojavama, oni postupci od kojih se metode sastoje.

Tehnike su zapravo oblici prikupljanja podataka. Instrumenti: sredstva kojima se određene tehnike

služe. Svaka metoda obuhvata više tehnika a tehnike se

mogu služiti različitim instrumentima.

Osnovni pojmovi

Metoda (put,

način)

Tehnika 1(oblik)

Instrument 1.1. (sredstvo)

Instrument 1. 2.

Tehnika 2 (oblik)

Instrument 2. 1.

Paralelne forme instrumenata i baterije instrumenata Paralelne forme instrumenata

Instrumenti iste težine, mere istu pojavu, ali su zadaci ipak različiti (najčešće vezane za longitudinalna istraživanja).

Baterije instrumenataPotrebno je više različitih instrumenata kojima se ispituju razni aspekti neke pojave u okviru istog pedagoškog problema (testovi, skale sudova, anketni listovi, protokoli sistematskog posmatranja učenikovog rada itd.). Vezane su za transferzalna istraživanja.

Osnovne tehnike Najvažnije, najčešće primenjivane:1. Proučavanje dokumenata.2. Posmatranje.3. Anektiranje.4. Intervjuisanje.5. Skaliranje (procenjivanje).6. Sociometrija.7. Testiranje.

Osnovni instrumenti1. Aparati za snimanje pedagoških

pojava.2. Upitnici.3. Skale.4. Sociogrami.5. Testovi.• Izbor metoda, tehnika i instrumenata

zavisi od prirode ispitivanog fenomena, od njegove specifičnosti.

1. Proučavanje dokumenata Ovom tehnikom se prvenstveno realizuje

istorijska metoda. Pedagoške pojave iz dalje prošlosti, nema više

aktera, već se moraju proučavati samo dokumenti.

Pedagoški dokumenti mogu predstavljati i predmet proučavanja.

Primer: komparativna analiza nastavnih planova i programa u različitim zemljama, ili analiza sadržaja udžbenika u različitim zemljama.

Šta se podrazumeva pod pedagoškim dokumentom? Uže određenje: samo oni materijali što

su napisani ili odštampani. Šire određenje: mnogi drzgi objekti koji

svedoče o pedagoškim pojavama (tzv. preostaci).

Postoje brojne klasifikacije dokumentata, za potrebe ovog kursa je odabrana jedna od njih.

Klasifikacija dokumenata1. Pisani dokumenti.- Dokumenti organa vlasti.- Dokumenti društvenih organizacija.- Dokumenti pedagoških ustanova.- Personalni odkumenti prosvetnih radnika.- Personalni dokumenti vaspitanika.- Udžbenička literatura.- Pedagoška literatura.- Književna dela.

Klasifikacija dokumenata2. Ostali dokumenti.- Školske zgrade.- Školski nameštaj.- Nastavna sredstva.- Radovi vaspitanika.- Đački pribori.- Zvučni snimci pedagoških procesa.- Fotografije.- Filmovi.

Primarni i sekundarni dokumenti Primarni: originalan dokument,

neposredno svedočanstvo (iz prve ruke). Pouzdaniji su od sekundarnih. Sekundarni: prepis, prikaz, osvrt na

original, mišljenje o originalu. Važna je provera originalnosti,

primernosti, autentičnosti dokumenta. Provera autentičnosti se naziva kritikom

dokumenta.

Kritika dokumenta Provera autentičnosti spoljašnjom a provera

pouzdanosti unutrašnjom kritikom. Spoljašnja: ko je autor, kada, gde i zašto je

dokument nastao, da li su ljudi i događaji opisani u dokumentu bili poznati u vreme datuma pisanja dokumenta.

Unutrašnja: proveravanje istinitosti onoga o čemu dokument govori, svedoči, ne na osnovu samo jednog dokumenta.

Primeri: iz različitih nauka, napr. istorije.

Analiza sadržaja, postupak1. Sačinjavanje liste svih raspoloživih izvora2. Kritička ocena vrednosti izvora3. Kategorizacija izvora4. Definisanje jedinice analize sadržaja (neophodno je da

bude celovita, smisaona, dovoljno zasebna, diskriminativna u odnosu na druge jedinice da se može: identifikovati, konstatovati, opisati, ako je moguće i kvantitativno iskazati). Ako ima više jedinica analize, istraživač mora utvrditi kriterijume njihovog klasifikovanja i sređivanja.

5. Utvrditi instrumente za beleženje jedinica analize sadržaja

2. Posmatranje Plansko i sistematsko opažanje pedagoških pojava. Obično posmatranje nije tehnika za prikupljanje

podataka. Najneposrednije i najprirodnije proučavanje pedagoških

pojava, posmatrač samo svojim prisustvom može da utiče na pedagošku pojavu koju proučava, ničim drugim je ne narušava, ne menja.

Koristi se u deskriptivnim i eksperimentalnim metodama.

Mora se kombinovati i sa nekim drugim tehnikamaUpoznavanje sa osobinama ličnosti posredstvom posmatranja ponašanja.

2. Posmatranje Uzorak osoba koje se posmatraju: pojedinci

(učenici, polaznici predškolske ustanove, nastavnici itd.) ili grupe (odeljenja, grupe dece u igri, učenici u grupnom radu itd.).

Uzorak aktivnosti koje se posmatraju: šta će se kod predviđenih osoba posmatrati?

Uzorak vremena: kada će se izvoditi posmatranje?

Zahtevi Precizno odrediti šta se posmatra

(reprezentativan uzorak ispitanika), kako (obavljanje posmatranja), kada (vreme posmatranja) i na koji način se stečeni podaci čuvaju (registrovanje opaženih činjenica).

Posmatrač treba da je što objektivniji, precizniji, nepristrasniji, tome mogu doprineti razni aparati za snimanje.

Posmatrani ispitanici treba da se ponašaju što prirodnije, onako kako bi se ponašali da nisu posmatrani.

Zahtevi Posmatrač svoje utiske treba da beleži

odmah ili neposredno posle posmatranja.

Posmatrač mora ovladati veštinom posmatranja: razlikovanje bitnog od nebitnog, zapažati detalje, zapažati i ono što nije u skladu sa njegovim predubeđenjima, sposobnost da ne remeti prirodno ponašanje ispitanika.

3. Anketiranje Postavljaju se pitanja o: činjeničnim podacima,

podacima o stavovima i podacima o mišljenju ispitanika.

Važna karakteristika: p i s a n i o d g o v o r i Pripadajući instrument: Anketni list ili Anketni

upitnik. Ekonomičan instrument: istovremeno se ispituje

više osoba.Tipovi anketnih pitanja: a) zatvoranog tipa (ponuđeni svi mogući odgovori),b) otvorenog tipa i c) kombinovana pitanja.

Primeri pitanja Zatvoreni tip pitanja: Kakav je

doprinos nastavnog predmeta koji predajete ekološkom vaspitanju i obrazovanju učenika?

a). veoma mali b). mali c). osrednji d). veliki e). veoma veliki Otvoreni tip: Šta mislite o ostvarivanju

ekološkog vaspitanja u školi? _________

Primeri pitanja Kombinovani tip:Da li nastavni predmet Čuvari prirode može da ispuni Vaša očekivanja u pogledu ekološkog obrazovanja?a). Ne b). Da, na koji način ___________ Pitanje: koja su najlakša a koja najteža

za obradu?

3. AnketiranjePre primene ankete provodi se sondažno

ispitivanje (probna primena instrumenta). Ako se zapaze nedostaci - revizija instrumenta!

I s k r e n o s t se može povećati: anonimnošću instrumenta; izbegavanjem pitanja za koje se unapred

zna da će izazavati neiskrene odgovore; korektnim i pažljivim uputstvima za

popunjavanje ankete.

Preporuke kod anketiranja Trajanje - 10 do 20 minuta Ne pita se ono što se može saznati iz drugih izvora. Postavljaju se jednostavna pitanja (a ne trivijalna). Izbegavaju se sugestivna, neprecizna i neodređena

pitanja. Nepoznate termine je potrebno objasniti, protumačiti i

definisati. Pita se samo ono što je neophodno za preduzeto

istraživanje. Anketa se može popunjavati na istom mestu, ali i poslati

poštom (e-mail) - dirigovano popunjavanje. Važne metrijske karakteristike: valjanost i pouzdanost.