Me|unarodna konferencija o Bolowskom procesu na na{em ... br 5.pdfBasta, Zoran Stojanovi}, Obrad Stanojevi}, Milena Polojac, @i-ka Bujukli}, Miodrag Jovanovi}, Dejan Popovi}, Bojana

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

1

1

B i l t e n P r a v n o g f a k u l t e t a U n i v e r z i t e t a u B e o g r a d u B r o j 5 , a p r i l / m a j 2 0 0 5

Me|unarodna konferencijao Bolowskom procesu na na{em Fakultetu

2

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

2

2

18. i 19. aprila 2005. godine,

na Pravnom fakultetu

Univerziteta u Beogradu je

odràn me|unarodni seminar

„Implikacije Bolowskog procesa

za razvoj visokog obrazovawa u

Jugoisto~noj Evropi – Iskustva i

dileme“. Naglasak rasprave o re-

formi visoko{kolskog obrazo-

vawa je bio na pravnim studijama.

Skup je omogu}ilo Savezno Mi-

nistarstvo obrazovawa, nauke i

kulture Republike Austrije u ok-

virima Inicijative za nau~nu sa-

radwu s Jugoisto~nom Evropom.

Organizatori skupa su Kancela-

rije Austrije za nauku i istraì-

vawe u Qubqani i Sofiji (ASO),

Evropski centar za etni~ke, re-

gionalne i dru{tvene studije

Univerziteta u Mariboru, Prav-

ni fakultet Univerziteta u

Mariboru i Pravni fakultet

Univerziteta u Beogradu. Na

me|unarodnom seminaru su bili

prisutni eminentni predstavni-

ci dràvnih institucija visokog

{kolstva i univerziteta iz Au-

strije, Slovenije, Hrvatske, Ma-

kedonije, Bugarske, Rumunije,

Albanije, Crne Gore i Srbije, kao

i predstavnici TEMPUS-a za

Srbiju i Crnu Goru. Skup su otvo-

rili i ve}im delom wime predse-

davali dekan Pravnog fakulteta u

Beogradu prof. dr Mirko Vasiqe-

vi} i prof. dr Silvo Devetak sa

Pravnog fakulteta u Mariboru.

Seminar je pozdravila i pomo}-

nik Ministra za obrazovawe Re-

publike Srbije, prof. dr Emilija

Stankovi}, a drugog dana u radu

seminara je u~estvovao i rektor

Univerziteta u Beogradu, prof.

dr Dejan Popovi}, koji je dao

iscrpnu prezentaciju stawa re-

forme na Univerzitetu u Beo-

gradu.

Na skupu su saop{tena dosa-

da{wa iskustva i problemi u

reformi osnovnih i posledi-

plomskih studija prava u regionu.

Pokazalo se da postoje sli~ni

problemi vezani za odnos cen-

tralizacije upravqawa univer-

zitetom i autonomije fakulteta,

za odnos dràvnih i privatnih

pravnih fakulteta, za obezbe|i-

vawe uslova akreditacije i ujed-

na~avawa kvaliteta studija. O re-

formi osnovnih studija na Prav-

nom fakultetu u Beogradu go-

vorili su prof. dr Sima Avramo-

vi} i doc. dr Miodrag Jovanovi},

a o reformi poslediplomskih

studija govorila je prof. dr

Dragica Vujadinovi}. Me|u mno-

gim korisnim zakqu~cima, izdva-

ja se inicijativa za formali-

zaciju uzajamnog priznavawa dip-

loma pravnih studija na pro-

storima nekada{we Jugoslavije.

Svi u~esnici su istakli veliki

zna~aj koji je imala razmena

iskustava do koje je do{lo na

ovom skupu i izrazili su nepode-

qeno priznawe Pravnom fakulte-

tu Univerziteta u Beogradu za od-

li~nu organizaciju seminara.

Skup je zavr{en prihvatwem

zajedni~ke Deklaracije, u kojoj se

sugeri{u pravci daqe podr{ke

Evropske Unije reformi visokog

obrazovawa u zemqama Zapadnog

Balkana i Republike Moldavije.

Tekst Deklaracije se nalazi na saj-

tu Pravnog fakulteta Univerzi-

teta u Beogradu. �

Izdava~

Pravni fakultetUniverziteta u Beogradu

Za izdava~a

prof. dr Mirko Vasiqevi}

Urednik

prof. dr Sima Avramovi}

Sekretar

mr Milena Milutinovi}

Tehni~ki sekretar

Qubica Dini}-Gavrilovi}

Priprema i {tampa

Dosije

Priloge, fotografije i sugestije zaBilten Pravnog fakulteta moètedostavqati elektronskom po{tommr Mileni Milutinovi} na adresu:[email protected], ili na disketiQubici Dini}-Gavrilovi} do 1. umesecu za doga|aje iz prethodnogmeseca.

ISSN 1820-3981

Sadràj

1 Me|unarodna konferencijao Bolowskom procesu nana{em Fakultetu

3 Saradwa sa Vrhovnimsudom Srbije

3 Obnovqeni Anali

4 Osnovane nove fondacije

5 Okrugli sto o su|ewima zaratne zlo~ine

6 Na{i studenti tre}i nasvetskom on-linetakmi~ewu u pregovarawu

7 Nau~ni skupovi uinostranstvu

9 Nau~ni skupovi u zemqi

12 Gosti na predavawima

13 Op{ti seminar

16 Novi kursevi na Fakultetu

18 Ostale novine

18 Nagrade i priznawa

19 Me|unarodna saradwa

20 Fakultetski ìvot

21 Promocije kwiga

22 Pravna klinika

23 Moot Courts

25 Studentski ìvot

28 Razno

24. maja predsednica Vrhov-

nog suda Srbije, Vida Pe-

trovi}-[kero, i dekan Pravnog

fakulteta Univerziteta u Beo-

gradu, prof. dr Mirko Vasiqevi},

potpisali su Sporazum o saradwi

Pravnog fakulteta u Beogradu i

Vrhovnog suda Srbije. Sporazumom

je predvi|eno zajedni~ko organi-

zovawe nau~nih i stru~nih skupo-

va radi unapre|ewa nauke i prakse,

rada pravosudnih institucija,

usavr{avawa kadrova u pravosud-

nim institucijama, zajedni~ko

u~e{}e u radu na nau~no-istra-

ìva~kim projektima od obostra-

nog interesa, objavqivawe nau~nih

i stru~nih radova i stru~ne prakse

u zajedni~kim publikacijama,

u~e{}e u zajedni~kim organizovan-

im oblicima nastave za obrazovawe

pravni~kih kadrova, u~e{}e sudija

Vrhovnog suda Srbije u nastavi na

osnovnim i poslediplomskim

studijama i permanentnom obrazo-

vawu, u~e{}e nastavnika i sarad-

nika Fakulteta u programima per-

manentnog obrazovawa sudija, za-

jedni~ko u~e{}e u realizaciji

projekta „Pravne klinike“.

Saradwa u okviru projekta

„Pravne klinike“, gde studenti

sti~u posebna znawa i ve{tine u

pruàwu stru~ne pravne pomo}i

radi ja~awa uloge prava u re{avawu

konflikata u dru{tvu, razvijawu

li~ne odgovornosti i pravne kul-

ture, bi}e realizovana u skladu sa

posebnim ugovorom koji }e

naknadno biti sa~iwen. Vrhovni

sud Srbije }e u~estvovati u prak-

ti~noj obuci studenata „Pravne

klinike“, kao nastavne baze

Fakulteta, tako {to }e obezbe-

|ivati pomo} u realizaciji kli-

ni~kih programa obrazovawa, da-

vati na uvid arhivirane predmete

nastavnicima i studentima Kli-

nike, radi pripreme simulacija i

realizacije prakti~nog programa

obuke, pruàti stru~ne informa-

cije studentima i pruàti drugu

stru~nu pomo} nastavnicima i

saradnicima.

Sporazum je zakqu~en na neo-

dre|eno vreme, a predvi|eni sas-

tanci dekana Fakulteta i predsed-

nika Vrhovnog suda Srbije, uprav-

nika Instituta Fakulteta i pred-

stavnika katedara, odràva}e se

najmawe dva puta godi{we, kako bi

se ocenio uspeh u sprovo|ewu ovog

Sporazuma. Jednom godi{we dekan

Fakulteta i predsednik Vrhovnog

suda Srbije zajedni~ki }e oceniti

uspe{nost me|usobne saradwe. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

3

3

3

Saradwa sa Vrhovnim sudom Srbije

Potpisivawe Sporazuma o saradwi

Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije

I za{ao je prvi broj AnalaPravnog fakulteta u Beogradu

u 2005. godini. Nova redakcija saakademikom prof. dr DanilomBastom kao glavnim urednikomobnovila je izdavawe nau~nog ~a-sopisa Anali Pravnog fakulteta u

Beogradu i pritom promenila we-

gov grafi~ki izgled. ^lanovi re-dakcije Anala su: dr @ika Bujukli},dr Marija Dra{ki}, dr \or|eIgwatovi}, dr Gordana Ili}-Popov, dr Milenko Kre}a, dr ZoranTomi} i dr Jasminka Hasanbegovi},a sekretari mr Marija Karaniki} imr Tanasije Marinkovi}.

Kako se moè videti iz Re~i

glavnog urednika, namera je redakci-

je da ubudu}e osigura redovno

izlaèwe ~asopisa dva puta go-

di{we. Radi ukqu~ewa u me|una-

rodnu nau~nu zajednicu predvi|eno

je i godi{we me|unarodno izdawe

Obnovqeni Anali

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

4

4

4

Anala uglavnom na engleskom

jeziku, radi ~ega je formiran i

Me|unarodni nau~ni savet. ^la-

novi me|unarodnog nau~nog saveta

Anala su: Christa Jessel-Holst (Ne-

ma~ka), Peter Koller (Austrija),

Werner Krawietz (Nema~ka), Ingeborg

Maus (Nema~ka), Thomas Martens

(Holandija), Slobodan Mila~i}

(Francuska), Ito Tomozoshi (Japan),

@eqko [evi} (Engleska) i Alan

Watson (SAD).

Sadràj Anala dat je na srpskom

i engleskom jeziku, a nau~ni ~lan-

ci opremqeni su apstraktom na

srpskom jeziku i rezimeom na en-

gleskom jeziku.

U ovom broju Anala nalaze se~lanci Petera Kolera, AleksandraMolnara, Sime Avramovi}a, Ri-harda Zagea, Vesne Klajn-Tati},Aleksandra Miqkovi}a, RudijaKocjan~i~a, Nikole Bodiroge iKoste âvo{kog. U ovom broju senalaze i prikazi sudske prakse,me|unarodnih nau~nih skupova istru~ne literature, kao i prilozikoje su pripremili slede}i au-tori: Marija Dra{ki}, DaniloBasta, Zoran Stojanovi}, ObradStanojevi}, Milena Polojac, @i-ka Bujukli}, Miodrag Jovanovi},Dejan Popovi}, Bojana Jak{i},Goran Dajovi} i Milo{ Zdrav-kovi}. �

N a sednici Saveta Pravnogfakulteta Univerziteta u

Beogradu odrànoj 16. maja 2005.godine, a na osnovu Zakona o za-du`binama, doneta je odluka oosnivawu Fondacije „Radomir D.Luki}“, kao nevladinog, nestrana~-kog i neprofitnog udruèwa gra-|ana, sa sedi{tem u Beogradu, Bu-levar kraqa Aleksnadra 67. Osni-va~ Fondacije je Pravni fakultet,a osniva~ki ulog Fakulteta ukorist Fondacije iznosi 80.000,00dinara. Fondacija nosi ime akade-mika profesora dr RadomiraLuki}a i posve}ena je uspomeni nawega.

Fondacija je osnovana prven-stveno u interesu mladih nau~nihnara{taja koji stvaraju i objavqu-ju nau~na dela iz oblasti pravnihnauka na srpskom jeziku u Repub-lici Srbiji i van we. Osnovniciqevi Fondacije su: osavremewa-vawe nastave na Pravnom fakulte-tu Univerziteta u Beogradu, odgojmladog nastavno-nau~nog kadra nana{em Fakultetu i na drugimfakultetima na kojima se nastavaizvodi na srpskom jeziku, objav-qivawe kvalitetno izra|enih ma-gistarskih i doktorskih teza na

srpskom jeziku, pomo} saradnici-ma u nastavi i mla|im nastavnimradnicima za usvr{avawe na stra-nim univerzitetima, nabavka stra-ne literture i modernizovawe ra-da biblioteke u skladu sa najvi-{im evropskim standardima.

Fondacija prikupqa sredstvaputem ~lanarina, donacija, dobro-tvornih priloga, poklona, zave-{tawa, uplata iz fondova i dru-gih vidova donacija iz zemqe iinostranstva, a prikupqena sred-stva koristi}e se za ostvareweutvr|enih ciqeva Fondacije. Usticawu i raspodeli finansijskihsredstava Fondacija je samostalna,s tim {to }e uvaàvati voqu dona-tora u pogledu namene sredstava uokviru utvr|enih ciqeva.

Organi Fondacije su Skup-{tina, Upravni odbor i Nadzorniodbor. Skup{tinu ~ine svi ~la-novi Fondacije, a ~lan Fondacijemoè biti fizi~ko ili pravnolice koje prihvati Statut Fonda-cije i potpi{e pristupnicu.Odluke se donose na Skup{tinive}inom glasova prisutnih ~lano-va. Odluku o osnivawu Fondacijei Statut Fondacije „Radomir D.Luki}“ potpisali su prof. dr

Mirko Vasiqevi}, dekan i prof.dr Zoran Stojanovi}, predsednikSaveta Pravnog fakulteta.

��

Prilikom boravka na Pravnomfakultetu Univerziteta u Beogra-du, tokom koga je u~estvovao u pro-mociji svoje najnovije kwige Sha-me of American Legal Education, odr-ào predavawe za studente prvegodine, kao i niz susreta sa studen-tima prethodnih generacija sakojima je ostvarivao kontakte

Osnovane nove fondacije

Prof. dr Alan Votson

ranijih godina, prof. Alan Vot-son (Alan Watson) je odlu~io da nana{em Fakultetu oformi fonda-ciju pod wegovim imenom. AlanVotson, sa Pravnog fakultetaUniverziteta u Xorxiji, je jedanod najistaknutijih profesora pra-va u Americi, {kotskog porekla.Poznat je ameri~koj i svetskojpravni~koj javnosti kao jedan odnajpresti`nijih romanista ikomparativista dana{wice, potome {to je wegovom zaslugom nas-tao jedini savremeni prevod ce-lokupnih Justinijanovih Digesta

na engleski jezik, {to je tvorac

nove teorije o razvoju prava putempravnih pozajmica, pisac vi{e od~etrdeset kwiga, itd.

Prema wegovim re~ima, ovu od-luku je doneo imaju}i u vidu kva-litet na{ih studenata, a naro~itowihovo op{te obrazovawe i spo-sobnost da pravo tuma~e u istori-jskom i dru{tvenom kontekstu, uèqi da stimuli{e wihovo bav-qewe nau~nim radom. U pomenuteosobine na{ih studenata se li~nouverio prilikom ve}eg broja pose-ta na{em Fakultetu prethodnihgodina, a naro~ito tokom duègboravka 2004. godine, kada mu je

dodeqen po~asni doktorat Uni-verziteta u Beogradu. Alan WatsonFoundation }e, preko Katedre zapravnu istoriju koja }e admi-nistrirati ovu Fondaciju, jednomgodi{we raspisivati konkurs satemom „Legal Transplants and ...“,pri ~emu }e svaki put studentidobijati novi zadatak kroz koji }ese preispitivati Votsonova teo-rija o pravnim pozajmicama. Na-grade }e se dodeqivati 27. januarasvake godine, a nagradni temat za2006. godinu nosi naslov „LegalTransplants and the Serbian CivilCode of 1844“. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

5

5

5

N a Pravnom fakultetu Uni-verziteta u Beogradu je 12.

maja 2005. godine odràn okruglisto pod nazivom: „Srbija pred iza-zovima su|ewa za ratne zlo~ine“.Pored Pravnog fakulteta u Beo-gradu, organizatori okruglogstola su bili Misija OEBS-a zaSrbiju i Crnu Goru i AmbasadaSAD u Beogradu. U~esnike okrug-log stola je pozdravio dekan Prav-nog fakulteta u Beogradu prof. drMirko Vasiqevi}, a zatim su ozna~aju su|ewa za ratne zlo~inegovorili g. Milisav ôguri},{ef odeqewa za me|unarodnupravnu pomo} u Ministarstvupravde Republike Srbije, g. DaglasVejk, zamenik {efa Misije OEBS-au Srbiji i Crnoj Gori i g. RoderikV. Mur, zamenik {efa Misije Am-basade SAD u Beogradu.

U stru~nom delu okruglog stolaje najpre bilo re~i o kori{}ewuiskustava Ha{kog tribunala na su-|ewima za ratne zlo~ine (prenosdokaza i dokumenata; prenos zna-wa; razvoj me|unarodnog krivi~-nog prava kroz postupke pred Ha{-kim tribunalom). O tome su govo-rili Anton Nikiforov, savetnikglavnog tuìoca Ha{kog tri-bunala i Anabela Atanasio Alves,

pravni savetnik u Me|unarodnomkrivi~nom sudu. Nakon toga suizlagawa o pretpostavkama za su-|ewe za ratne zlo~ine u Srbiji(zakonski okviri; uslovi za pra-vi~no su|ewe; izazovi i preprekepred tuìocima i sudijama) ima-li Veselin Mrdak, zamenik Tu-ìoca za ratne zlo~ine, Sini{aVaì}, predsednik Ve}a za ratnezlo~ine, dr Goran Ili}, docentPravnog fakulteta u Beogradu, mr

Miodrag Maji}, predsednik kri-vi~nog odeqewa Prvog op{tin-skog suda u Beogradu, Sem Nazaro,pravni savetnik Ambasade SAD uBeogradu i Folkert Milh, koordi-nator za reformu pravosu|aMisije OEBS za Srbiju i CrnuGoru. Nakon toga je usledila di-skusija o ovoj izuzetno aktuelnojproblematici, u kojoj su uzeliu~e{}e predstavnici dràvnihorgana i nevladinog sektora. �

Okrugli sto o su|ewima za ratne zlo~ine

Okrugli sto „Srbija pred izazovima su|ewa za ratne zlo~ine“

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

6

6

N a me|unarodnom on-line tak-mi~ewu u pregovarawu, u

organizaciji Toledo Univerzi-teta iz Ohaja, SAD, stundeti Prav-nog fakulteta Univerziteta u Beo-gradu postigli su izvanredan uspehosvajawem tre}eg i petog mesta ukonkurenciji 40 timova iz vi{ezemaqa. Predmet takmi~ewa sastojise u vansudskom na~inu re{avawasporova putem interneta. WestWorkSpace kompanija je osmislilaspecifi~nu platformu koja podr-àva izuzetne mogu}nosti za ovuvrstu re{avawa sporova. Na pri-mer, tu je Joint Discussion Room, kojije vrsta glavnog foldera u kojem sevodi glavni deo rasprave vezane zaspor. Zatim posebni folderi ili„sobe“ za dokumenta, kalendar,specijalne arhive, fotografije isve drugo {to se u savremenojtehnologiji ve} koristi, ali ovogaputa prilago|eno za posebnu svrhu –vansudsko re{avawe sporova. Naj-uzbudqiviji su svakako bili tzv.„real-time“ sastanci sa suprotnomstranom. Koriste}i datuplatformu studentisu u ta~no dogo-

voreno vreme imali priliku dadirektno pokaù i primene ste~enaznawa i ve{tine nau~ene na ~asovi-ma ADR (Alternative Dispute Resolu-tion) kursa na Pravnom fakultetu uBeogradu, koji je vodila Lynn Malley,medijator i advokat iz Misurija idirektor ADR klinike na Pravnomfakultetu Univerziteta Ilinois,SAD, koja kao stipendista Ful-brajtovog programa boravi ve}drugu godinu na na{em Fakultetu.

Pravni fakultet u Beogradu ovegodine su predstavqala dva tima,~iji je „kapiten“ bila Lynn Malley.Prvi tim, koji je uspeo da se popnena postoqe pobednika i osvojibronzanu medaqu predstavqali sustudenti Jelena Mani}, Vawa Kqa-jevi} i Sini{a \uri}. U drugomtimu bili su Jovana Stevovi}, Mi-lan Radoni} i Milo{ Dikli}, kojisu se tako|e vrlo uspe{no plasir-ali na peto mesto! Takmi~ewe jeodràno u dve runde i to od 20–28.februara i od 2–6. marta ovegodine. Svaka runda je pod-razumevala po jedan slu-

~aj za re{a-vawe.

Sjajan rezultat koji su studentina{eg Fakulteta postigli na ovompresti`nom takmi~ewu u prvojgodini u~e{}a, objavila je Ame-ri~ka advokatska komora za prav-ni~ko obrazovawe na Konferen-ciji za alternativno re{avawesporova (American Bar Assotiationfor Legal Education).

Studenti iz Srbije su prvi u~e-snici sa prostora Jugoisto~nogEvrope na ovakvom takmi~ewu. Pore~ima prof. Ben Davis-a sa Uni-verziteta Toledo iz Ohaja, SAD,koji je glavni organizator takmi-~ewa, studenti na{eg Fakultetaimali su ~ast da se nadme}u sa stu-dentima najpresti`nijih pravnihfakulteta u svetu. Konkretno, stu-denti na{eg Fakulteta su se di-rektno takmi~ili sa studentimasa Harvarda, zatim sa studentimasa Univerziteta iz Merilenda iSingapura. Ova informacija, kojase zbog pravila takmi~ewa o ano-nimnosti u~esnika dobila po sa-mom zavr{etku, utoliko je zna~aj-nija budu}i da se na tamo{wimfakultetima kurse-vi ovakve vrste

predaju i ponekoliko

Na{i studenti tre}i na svetskom on-linetakmi~ewu u pregovarawu

6

semestara. Istovremeno, na{istudenti su za samo par meseciobuke stekli dovoqno znawa ive{tina da u|u u red najboqih.Ovo potvr|uje i ~iwenica da su seprotivnici na{ih timovaplasirali na znatno niìm pozi-

cijama-timovi sa Harvarda i saUniverziteta iz Merilenda deleosmo mesto, a u~esnici saUniverziteta iz Singapura su na{esnaestom.

Vi{e informacija o u~e{}una{ih studenata na ovom takmi-

~ewu moète na}i na veb strani-ci: https://www.westworkspace.com/

eroom/icodr2003

uusseerrnnaammee: observer2005

ppaasssswwoorrdd: observer2005

SSoobbee: 2005 Negotiation Room 18, 19,37 i 38. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

7

7

7

N a Centralnoevropskom uni-

verzitetu (Budimpe{ta), u

organizaciji Odeqewa za studije

nacionalizma, 9. februara je odr-

àn panel, na kojem je uvodno pre-

davwe odrào jedan od najeminent-

nijih savremenih politi~kih fi-

lozofa, profesor Vil Kimlika.

Naslov wegovog rada je bio The Evol-

ving Basis of European Norms of Mi-

nority Rights: Rights to Culture, Par-

ticipation and Autonomy. Jedan od

pozvanih panelista je bio i doc. dr

Miodrag Jovanovi}, koji je tom

prilikom izneo kriti~ki osvrt,

posebno isti~u}i iskustva isto~-

noevropskih tranzicionih dru-

{tava.

��

Doc. dr Vladimir Pavi} je

tokom aprila odrào kurs u okviru

LL.M. programa Univerziteta u

Gracu naslovqen „Joint ventures i

strane direktne investicije u

Jugoisto~noj Evropi“.

��

Diplomatska fondacija (Diplo-

Foundation), osnovana novembra

2002. godine od strane vlade [vaj-

carske i Malte, organizovala je

kurs pod nazivom „Human Rights –

Monitoring and Reporting.“ Prva fa-

za kursa odràna je u Beogradu i

sastojala se iz dva dela. U prvom

delu, od 7. do 11. marta 2005. go-

dine, polaznici su poha|ali semi-

nar na temu ekonomskih, socijal-

nih i kulturnih prava. U drugom

delu, svaki polaznik imao je za-

datak da izradi veb portal, bira-

ju}i jednu od ponu|enih tema koje

su vezane za oblast odrànog semi-

nara. Polaznici koji su sa uspe-

hom zavr{ili oba dela beogradske

faze, kvalifikovali su se za tre}u

fazu kursa, koja je odràna u

@enevi, u periodu od 24. aprila do

4. maja 2005. godine.

U @enevi, polaznici su pra-

tili rad Komiteta UN za ekonom-

ska, socijalna i kulturna prava i

imali prilike da prisustvuju

izve{tavawu Zambije, Kine i

Norve{ke pred ovim ekspertskim

telom. Tako|e, polaznici su

pratili i prvi, inicijalni

izve{taj delegacije dràvne zajed-

nice Srbije i Crne Gore, koju je

predvodio ambasador pri misiji u

@enevi, g. Dejan [ahovi}. Polaz-

nici su se upoznali i sa radom

nekih drugih tela UN, kao {to su

Komitet UN za radnike migrante,

Komitet protiv torture i Komi-

sija za me|unarodno pravo, koje su u

pomenutom periodu imale svoja

zasedawa. Na ovom programu, Prav-

ni fakultet u Beogradu predstav-

qala je asistent mr Ivana Krsti}.

��

Prof. dr Stevan Lili}, kao

~lan delegacije Narodne skup{ti-

ne Republike Srbije boravio je od

12. do 16. maja 2005. godine u Ti-

rani u okviru Projekta East-West

Parliamentary Practice Project koji je

organizovao East-West Institut u

saradwu sa Albanskim centrom za

qudska prava, Centrom za gra|an-

ske inicijative iz Mostara i Ev-

ropskim pokretom u Srbiji. Svrha

Pojekta bila je zajedni~ka poseta

delegacija narodnih poslanika,

nevladinih organizacija i medija

iz Srbije i Bosne i Hercegovine

Parlamentu Albanije. Teme su bi-

le prespektive evropske inte-

gracije Albanije, Bosne i Hercego-

vine i Srbije kao zemqe Zapadnog

Balkana, ublaàvawe i ukidawe

viznog reìma, obrazovawe i

borba protiv korupcije. U toku

posete, vo|eni su razgovori i

razmewena mi{qawa sa potpred-

sednicom Albanskog parlamenta

(M. Ceco), ministrom finansija

(A. Maqaj), predsednikom opozi-

cione Demokratske partije (S.

Beri{a), kao i sa predsedavaju}im

albanske delagacije u Savetu Ev-

rope (P. Koci), predsedavaju}im

parlamentarnog odbora za Evrop-

ske integracije (F. Mediu), pred-

sednikom parlamentarnog odbora

za medije i kulturu (M. Uq}ini) i

drugima. Delegaciju Narodne skup-

{tine Republike Srbije primio je

i ambasador Srbije i Crne Gore u

Tirani.

��

U Pragu je od 17. do 20. maja 2005.

godine u organizaciji CEELI

Nau~ni skupovi u inostranstvu

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

8

8

8

INSTITUTE-a, odràna konferen-

cija na temu – Pripreme za praksu:

Konferencija o obuci za pravne

ve{tine u Centralnoj i Isto~noj

Evropi u ~ijem radu su u~estvovali

i predstavnici na{eg Fakulteta:

dr Miodrag Jovanovi}, prodekan

za nauku i dr Radmila Vasi}, pro-

fesor na kursu Pisawe pravnih

dokumenata. Prvi dan konferen-

cije bio je posve}en programu

Pravno istraìvawe i pisawe,

drugi nastavi engleskog jezika na

pravnim fakultetima, a tre}i

razmeni iskustava i na~inima za

unapre|ivawe u~ewa pravnih ve-

{tina.

Kako je na na{em Fakultetu, uz

Fakultet za poslovno pravo, kurs

Pisawe pravnih dokumenata i is-

traìvawe prvi put izveden u Ev-

ropi, u~e{}e na{ih predstavnika

u predstavqawu postignutih re-

zultata po pojedinim temama, pre-

do~avawu mogu}nosti razvoja i di-

skusiji, bilo je veoma zapaèno i

dobro oceweno.

��

U Strazburu je 24. i 25. maja

2005. godine odràna druga sedni-

ca Komiteta eksperata za decu i

porodicu Saveta Evrope (CS-EF),

kojoj je u svojstvu predstavnika dr-

àvne zajednice Srbija i Crna Go-

ra prisustvovala profesor dr

Marija Dra{ki}. U sprovo|ewu

mandata koji je Komitet dobio od

Saveta Evrope za ovu i narednu go-

dinu („Podr{ka roditeqstvu u

najboqem interesu deteta“), delat-

nost Komiteta nastavila se u dva

glavna pravca.

Prvo, radna grupa koja se bavila

pitawima koja predstavqaju iza-

zov roditeqstvu sa stanovi{ta

nasiqa koje se vr{i prema deci

podnela je prvi preliminarni iz-

ve{taj. On je obuhvatio nekoliko

celina: nova vizija roditeqstva,

principi kojima treba da se ru-

kovode profesionalci, spre~a-

vawe nasiqa koje poga|a decu –

pitawa prioriteta, iskustva dece

sa nasiqem, deca i nasiqe u porod-

ici, nasiqe u dru{tvu te nasiqe u

medijima. Komitet }e nastaviti

rad kako bi do kraja 2006. godine

sa~inio nacrt preporuke o rodi-

teqskim sposobnostima, posebno

radi spre~avawa i savladavawa

nasiqa koje poga|a decu. U ciqu

boqe participacije dece u skici-

rawu budu}e preporuke, Savet Ev-

rope je odlu~io da u septembru

2005. godine organizuje konsulta-

tivni sastanak sa po jednim dete-

tom (uzrasta 13–18 godina) iz sva-

ke od dràva ~lanica.

Drugo, izve{taj je podnela i

radna grupa koja je dobila zadatak

da se posveti izazovima koji rodi-

teqstvu prete od siroma{tva i

dru{tvene iskqu~enosti. Naime,

jedan od najva`nijih zadataka Sa-

veta Evrope u narednim godinama

bi}e primena Strategije o soci-

jalnoj koheziji, {to zna~i da je ova

radna grupa dobila zadatak da

sagleda probleme roditeqstva koji

su povezani sa siroma{tvom i

socijalnom izolovano{}u. Radna

grupa je u ovoj fazi definisala

glavne faktore socijalne iskqu-

~enosti i u wih uvrstila: siro-

ma{tvo, nedostatak adekvatnog

prostora za stanovawe, nezapo-

slenost, nemogu}nost pristupa so-

cijalnim fondovima, obrazovawu

ili kulturnim ustanovama, jezi~ke

barijere (imigranti, mawine),

hendikepiranost, bolest, alkoho-

lizam i druge zavisnosti te poro-

di~nu disfunkcionalnost (poseb-

no u slu~ajevima nasiqa). Savet

Evrope je osnovao i ad hoc Ek-

spertsku grupu za pitawa deinsti-

tucionalizacije sme{taja osoba sa

hendikepom, u koji je kao pred-

stavnik CS-EF izabrana profe-

sor dr Marija Dra{ki}.

Najzad, Komitetu je pred-

stavqeno i vi{e novih preporuka

Saveta Evrope u oblasti za{tite

dece i porodice. Najva`nija me|u

wima jeste Preporuka Saveta mi-

nistara No. R (2005)5 o pravima

dece koja ìve u institucijama, a

sve dràve ~lanice obavezane su

da Preporuku {to hitnije preve-

du na doma}e jezike i da obaveste

Sekretarijat o tome koje }e mere

preduzeti na wenoj implemen-

taciji.

Prof. dr Radmila Vasi} i doc. dr Miodrag Jovanovi} na Konferenciji o obuci za

pravne ve{tine u Centralnoj i Isto~noj Evropi

��

Prof. dr Stevan Lili}, bora-

vio je od 27. do 29. maja 2005 . godi-

ne u Atini na skupu posve}enom

Istanbulskom protokolu (1999) o

postupku otkrivawa i dokumento-

vawa slu~ajeva torture i drugih

vidova okrutnog, nequdskog i po-

niàvaju}eg postupawa i ka`wa-

vawa. Skup je organizovala Bal-

kanska mreà centara za rehabi-

litaciju `rtava toruture i nevla-

dinih organizacija sa sedi{tem u

Atini (BAN). Prof. Lili}, kao

predstavnik Udruèwa Pravnici

za demokratiju (Lawdem) i Ko-

miteta pravnika (YUCOM), je

imao referat i prezentaciju na

temu „Istanbul Protocol – Relevant

Ethics of the Legal and Medical Pro-

fession in Torture Cases.“ �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

9

9

9

Prof. dr Stevan Lili}

u Atini na skupu posve}enom

Istanbulskom protokolu

N a Fakultetu politi~kih na-uka se od 4. marta do 27. maja

odràva sedam rasprava na temuProblemi savremene demokratije –

Demokratija i javni izbor. Pred-lo{ke za diskusiju predstavqajuradovi najzna~ajnijih svetskih au-tora iz ove oblasti (B. Berry, K.Aarow, A. Downs, W. H. Riker, D. Ga-uthier, R. Hurdin, J. Elster). Jedan odu~esnika je i doc. dr Miodrag Jo-vanovi}.

��

Nacionalni savet za saradwu saHa{kim tribunalom je u Palatifederacije u Beogradu organizovao1. i 2. aprila 2005. godine konfe-renciju pod nazivom: „Upotrebadokaznog materijala izvedenog upostupcima pred Me|unarodnimkrivi~nim tribunalom za biv{uJugoslaviju (MKTJ) pred doma}impravosudnim organima“. Pozdrav-ne govore su odràli g. Rasim Qa-ji}, ministar za qudska i mawin-ska prava Srbije i Crne Gore ipredsednik Nacionalnog saveta zasaradwu sa MKTJ i g. Dejan Mihaj-lov, {ef Kancelarije MKTJ u Beo-gradu.

Prvog dana konferencije, u ok-viru sesije posve}ene pitawu upo-trebe optu`nice podignute od

strane Tuìla{tva MKTJ i dokazakoji je prate pred doma}im pravo-sudnim organima – problemi imogu}a re{ewa, panelisti su bilig. Vladimir Vuk~evi}, tuìlac zaratne zlo~ine, g. Aleksandar Kon-ti}, predstavnik tuìla{tvaMKTJ i dr Goran Ili}, docentPravnog fakulteta u Beogradu.Drugog dana konferencije je odr-àna sesija na kojoj je bilo re~i oupotrebi iskaza svedoka datihpred organima MKTJ u postupcimapred doma}im sudovima, a kao pa-nelisti su nastupili g. DragoqubStankovi}, zamenik tuìoca zaratne zlo~ine i dr Goran Ili}.

��

Pravni fakultet u Beogradu,Misija OEBS-a za Srbiju i CrnuGoru i Ministarstvo pravde Re-publike Srbije, organizovali su14. aprila 2005. godine okruglisto na temu: Smernice za izradunovog Zakonika o krivi~nom pos-tupku. Okrugli sto je odràn ukonferencijskoj sali Pravnog fa-kulteta u Beogradu i na wemu jestru~na javnost dobila priliku daizrazi svoje mi{qewe o nedavnousvojenim smernicama za izradunovog srpskog Zakonika o krivi~-nom postupku.

U~esnicima okruglog stola supozdravne re~i uputili prof. drMirko Vasiqevi}, dekan Pravnogfakulteta, Branislav Bjelica, za-menik ministra pravde RepublikeSrbije i Daglas Vejk, zamenik{efa Misije OEBS-a za Srbiju iCrnu Goru. Nakon toga su dr Mi-lan [kuli}, profesor Pravnogfakulteta, dr Goran Ili}, docentPravnog fakulteta i mr MiodragMaji}, predsednik krivi~nog ode-qewa Prvog op{tinskog suda uBeogradu predstavili razli~iteevropske modele krivi~nog pos-

Nau~ni skupovi u zemqi

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

10

10

10

tupka. O smernicama za izradu no-vog Zakonika o krivi~nom postup-ku je govorio dr \or|e Lazin, pro-fesor Pravnog fakulteta i ~lanradne grupe za izradu ZKP.

U diskusiji su u~estvovalipredstavnici Vrhovnog suda Sr-bije, Republi~kog javnog tuìla-{tva, Okru`nog suda u Beogradu,Specijalnog tuìla{tva za suzbi-jawe organizovanog kriminala,Tuìla{tva za ratne zlo~ine, Ad-vokatske komore Srbije, Dru{tvasudija Srbije, Ministarstva unu-tra{wih poslova Republike Sr-bije, Udruèwe tuìlaca RS i Vi-{e {kole unutra{wih poslova uZemunu. Skupu su prisustvovali istudenti Pravnog fakulteta.

��

Profesori Pravnog fakultetau Beogradu Dejan Popovi}, MirkoVasiqevi} i Momir Milojevi} suu~estvovali na vi{e manifesta-cija organizovanih povodom pro-slave 45 godina rada Pravnog fa-kulteta u Ni{u 17. i 18. maja.

Sve~anoj akademiji su, poredrektora, dekana i prodekana prav-nih fakulteta iz zemqe i ino-stranstva, prisustvovali mini-star pravde Zoran Stojkovi} ipredsednik Vrhovnog suda VidaPetrovi}-[kero. Posle referatadekana prof. dr Aleksandra ]i-ri}a o osnivawu i radu Pravnogfakulteta u Ni{u pozdravne gov-ore su odràli rektor Univerzi-teta u Beogradu i predsednik po-~asnog odbora proslave prof. drDejan Popovi}, ministar pravdeRepublike Srbije Zoran Stojko-vi}, predsednik Vrhovnog sudaSrbije Vida Petrovi}-[kero idekan Pravnog fakulteta u Beo-gradu prof. dr Mirko Vasiqevi}.Rektori Univerziteta u Beogradu,dekani i prodekani fakulteta ipredstavnik Instituta za me|una-rodnu politiku i privredu izBeograda su predali doma}inuprigodne poklone. Akademiju suuveli~ali umetnici iz Ni{a koji

su nastupili pre, izme|u i posleodrànih govora i gost iz Beogra-da Mihailo Janketi}.

Sredi{no mesto je imala nau~-na konferencija posve}ena usagla-{avawu pravnog sistema Srbije sapravom Evropske unije za koju supripremqena 43 referata. Orga-nizator konferencije je bio In-stitut za pravna i dru{tvenaistraìvawa Pravnog fakulteta uNi{u. Konferenciju su pozdra-vili u ime Pravnog fakulteta de-kan Aleksandar ]iri} a u imeUniverziteta u Beogradu rektorDejan Popovi}.

��

U periodu od 17. do 20. maja u

Vrwa~koj Bawi odràn je 14. me|u-

narodni kongres pravnika u pri-

vredi u organizaciji Udruèwa

pravnika u privredi Srbije i Cr-

ne Gore i wegovog ~asopisa „Pravo

i privreda,“ na temu „Novi zakoni

– nova privreda“. Skup je otvorio

predsednik Udruèwa prof. dr

Mirko Vasiqevi}, nakon ~ega su

referate izloìli ostali u~esni-

ci. Osnovne teme savetovawa bile

su: Preduze}a, Privatizacija i

strana ulagawa, Banke, Privredni

sporovi – sudski i arbitra`ni,

Finansijsko trì{te, Porezi,

Radni odnosi, Osiguravaju}e orga-

nizacije, Intelektualna prava,

Poslovno pravo EU i Poslovni

odnosi sa inostranstvom. Organi-

zovana su i dva okrugla stola na

teme: „Finansijsko trì{te“ i

„Zakon o radu i drugi radnopravni

propisi“. Moderatori prvog ok-

ruglog stola bili su: prof. dr Ne-

boj{a Jovanovi} i dr Dobrosav

Milovanovi}. Moderator drugog

okruglog stola bio je dr Branko

Lubarda.

Ovaj presti`ni kongres poseti-

lo je vi{e stotina pravnika, kako

iz privrede, tako i iz pravosu|a,

administracije, sa fakulteta, in-

stituta i drugih doma}ih i stra-

nih nau~nih ustanova. Sa na{eg

Fakulteta referate su priloìli:

dr Mirko Vasiqevi}, dr Miodrag

Trajkovi}, dr Predrag [uleji}, dr

Neboj{a Jovanovi}, dr Aleksandra

Jovanovi}, dr Branko Lubarda, dr

Svetislav Taboro{i, dr Gordana

Ili}-Popov, dr Dobrosav Milo-

vanovi}, dr Marko \ur|evi}, dr

Branko Quti}, mr Vuk Radovi}, mr

Milena Milutinovi} i êdomir

Gligori}.

Radno predsedni{tvo 14. me|unarodnog kongresa pravnika u privredi

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

11

11

Kao i prethodnih godina, skup jeimao me|unarodni karakter, areferate su, izme|u ostalih, izlo-ìli dr Thomas Meyer, {ef GTZKancelarije za pravnu reformu uSrbiji i dr Christa Jessel-Holst,vi{i nau~ni istraìva~ sa Max-Planck Instituta iz Hamburga.

U okviru kulturnog programa

savetovawa, skupu su se predsta-

vili na{i studenti, vi{egodi{-

wi takmi~ari u besedni{tvu, iz-

laù}i svoje besede. Skup je poz-

dravio i na{e studente koji su

ostvarili izvanredan uspeh na

ovogodi{wem me|unarodnom tak-

mi~ewu iz Me|unarodnog pri-

vrednog i arbitra`nog prava,

odrànog marta meseca u Be~u.

��

Od 18. do 22. maja na Tari odr-

àn je me|unarodni nau~ni skup u

organizaciji Udruèwa za me|u-

narodno krivi~no pravo pod na-

zivom „Primena me|unarodnog

krivi~nog prava u nacionalnim

zakonodavstvima“. Skup je otvo-

rio predsednik Udruèwa prof.

dr Milenko Kre}a. Sa na{eg Fa-

kulteta referate su izloìli

prof. dr Oliver Anti}, prof. dr

Milan [kuli}, prof. dr Vladan

Jon~i}, dr Goran Ili}, mr Alek-

sandar Gaji} i mr Bojan Milisav-

qevi}. Na skupu je diskutovano o

razvoju me|unarodnog krivi~nog

prava, o uvo|ewu posebnih normi

me|unarodnog krivi~nog prava, o

odnosu me|unarodnog i unutra{-

weg prava i drugim brojnim

pitawima koja su u

vezi sa me|unarodnim krivi~nim

pravom i perspektivama wegovog

razvoja.

��

U Beogradu je 26. i 27. maja

odràna Nacionalna konferen-

cija o pristupu pravdi, a u organi-

zaciji Public Interest Law Initiative,

Columbia University (PILI). Teme

skupa obuhvatile su evropske i me-

|unarodne standarde pristupa

pravdi, strategiju reformi be-

splatne pravne pomo}i u gra|an-

skim i krivi~nim sudskim pos-

tupcima, kao i modele i praksu

pruàwa besplatne pravne pomo}i

u Centralnoj i Isto~noj Evropi. U

okviru panela „Postoje}i modeli

i praksa pruàwa besplatne

pravne pomo}i u Srbiji“, profe-

sor dr Marija Dra{ki} pred-

stavila je rad Pravne klinike na

Pravnom fakultetu Univerziteta

u Beogradu i prikazala rezultate

koje su ostvarili studenti u

pruàwu besplatne pravne po-

mo}i u protekle dve {kolske go-

dine.

��

Profesori Pravnog fakulteta

u Beogradu Smiqa Avramov, Mo-

mir Milojevi} i Sa{a Bovan su

u~estvovali na nau~nom skupu

„Srbi na Kosovu i Metohiji“ koji

je, u organizaciji Univerziteta u

Pri{tini i Odbora za prou~a-

vawe Kosova i

Metohije Srpske akademije nauka i

umetnosti, odràn u Kosovskoj

Mitrovici od 27. do 29. maja.

Nau~ni skup je blagoslovio W.

Sv. patrijarh srpski g. Pavle a be-

sedom otvorio rektor Univerzi-

teta u Pri{tini profesor dr

Radivoje Papovi}. Najboqi utisak

na sve prisutne u prepunom am-

fiteatru Fakulteta tehni~kih na-

uka je ostavio dirqiv program

devoj~ica i de~aka iz KUD „Ko-

sovski boùr“ koji su pripremili

poznati dramski umetnici Jelena

i Ivana @igon. U ime Srpske

akademije nauka i umetnosti skup

je pozdravio generalni sekretar

Nikola Tasi}, u ime Pravnog

fakulteta u Beogradu profesor

Momir Milojevi} a u ime Mini-

starstva vera savetnik Dragan

Novakovi}. Uvodna izlagawa u

radnom delu nau~nog skupa su ima-

li profesori Smiqa Avramov i

Mihailo Markovi} a 22 u~esnika

su razmatrala posebna pitawa

vezana za ìvot Srba na Kosovu i

Metohiji. Tema izlagawa profeso-

ra Momira Milojevi}a je bila:

„Srbi na Kosovu i Metohiji i me-

|unarodno pravo“. Izlagawa u~es-

nika bi}e objavqena u posebnom

zborniku radova kao i Zakqu~ci

nau~nog skupa. �

11

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

12

12

12

U okviru nastave iz Me|unarod-

nog privrednog prava, dr

Thomas Meyer, {ef GTZ Kance-

larije za pravnu reformu u Srbiji,

odrào je 20. aprila u amfiteatru

IV predavawe na temu: „Pravna

reforma u Srbiji“. Gospodin Meyer

je govorio o iskustvima Nema~ke u

pitawima pravne i ekonomske re-

forme posle Drugog svetskog rata,

kao i o sopstvenom angaòvawu na

poslovima pravne reforme u Sr-

biji.

��

26. aprila 2005. godine, tokom

svog boravka na Pravnom fakulte-

tu Univerziteta u Beogradu, Alan

Votson (Alan Watson), istaknuti

profesor prava sa Pravnog fakul-

teta Univerziteta u Xorxiji,

SAD, u okviru nastave iz predmeta

Op{ta pravna istorija, odrào je

predavawe studentima prve godine

pod nazivom Legal Transplants and

Comparative Law. Predavawu je

prisustvovalo vi{e od 200 stude-

nata, koji su predava~u postavili

veliki broj zanimqivih i stru~-

nih pitawa, a jedan broj studenata

se sa wime zadrào u dugom razgo-

voru u wegovoj sobi za strane goste

u zgradi Pravnog fakulteta. Grupa

studenata je tako|e Alanu Votsonu

priredila {etwu kroz Beograd i

zajedni~ki ru~ak u „Skadarliji“,

{to im je omogu}ilo potpunije

me|usobno upoznavawe i nastavak

akademske rasprave o temama po-

krenutim tokom predavawa, na-

ro~ito o wegovoj teoriji o razvo-

ju prava putem pravnih trans-

planta.

��

Prof. dr Wolfgang Hromadka, sa

Univerziteta Pasau iz Nema~ke, je

4. maja u Sali za sednice odrào

predavawe na temu „Uticaj evrop-

skog prava na kolektivno radno

pravo u Nema~koj“. Uvodni~ar sku-

pa bio je prof. dr Branko Lubarda, a

skupu je prisustvovalo vi{e stude-

nata na{eg Fakulteta. Predavawe

profesora Hromadke je organizo-

vano u saradwi sa Nema~kom orga-

nizacijom za tehni~ku saradwu

(GTZ) – Kancelarija za pravnu

reformu, pod pokroviteqstvom

nema~kog saveznog Ministarstva za

privrednu saradwu i razvoj.

��

27. maja u organizaciji Komi-

sije za me|unarodnu saradwu Prav-

nog fakulteta, a na incijativu

prof. dr Stevana Lili}a, odrào

je predavawe dr Zoran [apuri},

Ministar za ìvotnu sredinu i

prostorno planirawe Republike

Makedonije, u Sali za sednice Fa-

kulteta na temu: „Ekolo{ka poli-

tika u regionu.“ Dobrodo{licu

gostima poèleo je dekan prof.

dr Mirko Vasiqevi}, a uvodni~ar

skupa bila je mr Monika Ninko-

vi}. Predavawu je pored velikog

broja studenata i saradnika na

na{em Fakultetu, prisustvovao i

g. Viktor Dimovski, ambasador

Republike Makedonije u Srbiji i

Crnoj Gori, kao i delegacija na-

{eg ministarstva zaduènog za

poslove za{tite ìvotne sredi-

ne. �

Gosti na predavawima

Ambasador Republike Makedonije Viktor Dimovski, dekan prof. dr Mirko

Vasiqevi}, dr Zoran [apuri} i mr Monika Ninkovi}

J edanaesti sastanak Op{teg se-minara Pravnog fakulteta je

odràn 5. aprila, a bio je posve}ense}awu na profesora Alberta Vaj-sa koji je umro pre 41 godinu, 4. ap-rila 1964. godine. Me|u brojnimprisutnima su bili profesori Ja-kov Radi{i}, Miodrag Simi},Budimir Ko{uti}, Ratko Marko-vi}, Milovan Mitrovi}, StevanLili}, Jasminka Hasanbegovi},Miroslav Milo{evi}, asistent

Tanasije Marinkovi}, predstav-nici jevrejskih organizacija imnogi studenti i saradnici pro-fesora Vajsa.

Voditeq sastanka profesor Jo-vica Trkuqa je podsetio prisutnena radom ispuwen i tegoban ìvotAlberta Vajsa koji se zavr{io kadaje jo{ mogao da daje nauci i dru-{tvu. O radu Alberta Vajsa u na-cionalnim i me|unarodnim jevre-jskim organizacijama je govorioAca Singer, predsednik Savezajevrejskih op{tina Srbije i CrneGore a o wegovom radu u Institutuza me|unarodnu politiku i pri-

vredu je govorio Milan [ahovi}koji je posebno istakao doprinosorganizaciji nau~no-istraìva~-kog rada. O Albertu Vajsu kao na-stavniku je govorio profesor Mo-mir Milojevi} a vi{e u~esnikaskupa je iznelo se}awe na rad saAlbertom Vajsom.

Izlagawa na skupu bi}e objavqe-na u posebnoj spomen-kwizi Prav-nog fakulteta u Biblioteci „Tra-govi“.

��

Na dan 19. aprila je odràn XIIsastanak Op{teg seminara. Tema jebila: „Pravna jemstva sudijske ne-zavisnosti“. Voditeq sastanka jebio profesor Jovica Trkuqa auvodna izlagawa su imali asisten-ti Tanasije Marinkovi} i Alek-sandar Gaji}. Tema sastanka je iza-zvala veliko interesovawe pa su,pored profesora Momira Milo-jevi}a, Nade Varni~i}-Donòn iJasminke Hasanbegovi}, bili pri-sutni asistenti Vladan Petrov,Milena Milutinovi}, Ivana Kr-sti}, Marija Karaniki}, Bojana

Jak{i} i Marko Stankovi} i ve-lika grupa studenata.

Tanasije Marinkovi} je izlo-ìo op{te teorijske postavke osudijskoj nezavisnosti a Alek-sandar Gaji} je govorio o garanti-jama za nezavisnost sudija me|una-rodnih sudova. Pokrenuta su mnogapitawa koja su izazvala ìvuraspravu u kojoj je u~estvovalo ivi{e studenata. Pokazalo se da jepotpuna nezavisnost nemogu}akaogod ni potpuna podela vlasti udràvi bez ikakvog me|usobnoguticaja. Oceweno je da bi ona bilar|ava ~ak i kada bi bila mogu}a jerdru{tvo moè da po~iva samo naravnoteì i uskla|ivawu a neodvajawu.

��

Gost Op{teg seminara Pravnog

fakulteta u Beogradu bio je 20. i

25. aprila prof. dr Dejvid Meken-

zi, profesor na Univerzitetu Se-

verna Karolina (SAD), koji je svo-

ju nau~nu karijeru bazirao na

prou~avawu srpske istorije, ma-

hom 19. veka. Pre pedeset godina

Mekenzi je doktorirao disertaci-

jom „Srpskoruski odnosi 1875–

–1878“, a objavio je biografije

Ilije Gara{anina i Dragutina

Dimitrijevi}a Apisa. Predmet

wegove posledwe kwige je ìvot i

istorijski doprinos Jovana Ri-

sti}a, velikog srpskog dràvnika,

ina~e Kragujev~anina.

Uprave Op{teg seminara i Na-

rodne biblioteke u Kragujevcu

organizovale su 20. aprila 2005.

godine razgovor o Mekenzijevoj

kwizi Jovan Risti} – evropski dr-

àvnik. O kwizi su govorili

urednik kwige prof. dr Jovica

Trkuqa i dr \or|e Lopi~i}, neka-

da{wi diplomata. Trkuqa je ista-

kao da je ova kwiga popunila

veliku prazninu u srpskoj istori-

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

13

13

13

Op{ti seminar

mr Aleksandar Gaji}, prof. dr Jovica Trkuqa i mr Tanasije Marinkovi} na

XII sastanku Op{teg seminara

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

14

14

ografiji i publicistici, kao i da

ona predstavqa dosad najcelovi-

tiju monografiju o Jovanu Risti-

}u, dràvniku koju je, uvodio Ev-

ropu u Srbiju, ali i Srbiju u

Evropu. \or|e Lopi~i} je istakao

da je za nas kao naciju, velika ~ast

da se jedan stranac pedeset godina

bavi na{om istorijom. Osvrnuo se

i na zna~aj Jovana Risti}a, podse-

tiv{i da je on u vi{e navrata bio

ministar inostranih dela, names-

nik, ali i izaslanik Srbije na

Berlinskom kongresu, kada je ova

zemqa u{la na vrata ravnopravnih

samostalnih dràva u svetu.

Dejvid Mekenzi, koji je srpski

jezik savladao ~itaju}i dela Slo-

bodana Jovanoi}a, istakao je da u

samom naslovu ove kwige odredni-

ca „evropski dràvnik“ najboqe

izraàva orijentaciju Jovana Ri-

sti}a. On je najavio da }e tema

wegove publikacije biti, tako|e,

jedan Kragujev~anin – Jovan Marin-

kovi}, savremenik Ilije Gara{a-

nina. Prof. Mekenzija, prof. Tr-

kuqu i dr Lopi~i}a primili su i

~elinici Skup{tine op{tine

Kragujevac. Tom prilikom je pred-

loèno da se: 1) u Kragujevcu orga-

nizuje simpozijum o delu Jovana

Risti}a, 2) objave sabrana dela

Jovana Risti}a, i 3) osnuje Fond

koji }e poneti wegovo ime.

��

êtrnaesti sastanak Op{teg se-

minara je odràn 25. aprila. Sa-

stanak je bio posve}en predstav-

qawu kwige profesora Dejvida

Mekenzija: „Jovan Risti} – evrop-

ski dràvnik“, Beograd 2004, a

voditeq je bio profesor Momir

Milojevi}. Sastanku su prisu-

stvovali dekan Mirko Vasiqevi},

prodekan Olivera Vu~i}, profe-

sori Alan Votson, Budimir Ko-

{uti}, Danilo Basta, Sima Avra-

movi}, Milovan Mitrovi}, do-

cent Zoran Mirkovi}, asistenti

Svetislava Bulaji} i Tanasije

Marinkovi} i grupa studenata. O

kwizi i povodom we su govorili

profesor Radoslav Stojanovi}, dr

Aleksandar Miqkovi}, profesor

Jovica Trkuqa, urednik biblio-

teke u kojoj je kwiga objavqena, i

sam pisac profesor Dejvid Me-

kenzi.

Posle uvodnih izlagawa se ra-

zvila rasprava o mestu Jovana Ri-

sti}a i odnosu na{e istorio-

grafije prema wemu u kojoj je

u~estvovalo vi{e prisutnih. Pi-

sac je izjavio da se nada da }e

kwiga biti objavqena i na engle-

skom jeziku u SAD a prisutni su

izrazili èqu da se jo{ neka

pi{~eva dela objave na na{em

jeziku.

��

Na dan 26. aprila je odràn XV

sastanak Op{teg seminara na kome

je razgovarano o pravni~kom obra-

zovawu u SAD. Povod za razgovor je

kwiga profesora Alana Votsona o

ameri~kom pravni~kom obrazo-

vawu koja je nedavno objavqena na

engleskom jeziku u Beogradu. Sa-

stanku su prisustvovali dekan

Mirko Vasiqevi}, prodekan Oli-

vera Vu~i}, profesori Dejvid Me-

kenzi, Momir Milojevi}, Danilo

Basta, Zoran Tomi}, Dragica Vuja-

dinovi}-Milinkovi}, Emilija

Stankovi}, docenti Gordana Pa-

vi}evi}-Vuka{inovi}, Milena

Polojac i Zoran Mirkovi}, asi-

stenti Tanasije Marinkovi} i

Milena Milutinovi} i veliki

broj studenata koji su ispunili

Salu za sednice.

Voditeq sastanka je bio profe-

sor Jovica Trkuqa, a sadràj kwige

14

Ispred spomenika Jovanu Risti}u

Alana Votsona je predstavio pro-

fesor Sima Avramovi}. Profesor

Alan Votson je odrào predavawe

o pravni~kom obrazovawu u SAD.

Posle odgovora profesora Vot-

sona na brojna pitawa i opaske

studenata, dekan Pravnog fakulte-

ta profesor Mirko Vasiqevi} je

izrazio veliko zadovoqstvo {to

je prisustvovao ovom razgovoru

koji je omogu}io boqe upoznavawe

sa pravni~kim obrazovawem u

Americi u vreme kada se u Evropi

radi na ujedna~avawu univerzitet-

skog obrazovawa.

��

Na dan 10. maja je odràn XVI sa-stanak Op{teg seminara, posve}enteorijskom modelu korupcije upravosu|u. Sastankom je rukovo-dio profesor dr Jovica Trkuqa aprisustvovali su prodekan Alek-sandra Jovanovi}, profeosriMomir Milojevi}, \or|e Igwa-tovi}, Ga{o Kneèvi}, MilovanMitrovi}, Jasminka Hasanbego-vi}, Dragor Hiber, Sa{a Bovan,Vladimir Pavi}, asistenti Ma-rija Karaniki}, Milena Miluti-novi} i Danica Tasi} i velikibroj studenata.

Uvodno izlagawe profesora Bo-

risa Begovi}a je ukazalo na mnoga

pitawa u vezi sa ovom ra{irenom

dru{tvenom pojavom i izazvalo

ìvu raspravu. Vi{e prisutnih je

istaklo da se korupcija ne moè

posmatrati samo sa ekonomskog

stanovi{ta jer ne otkriva pot-

puno sve uzroke ovog dru{tvenog

zla. Korupcije je najmawe u pravo-

su|u. Ona je povezana s lo{om ka-

drovskom politikom, a doprinose

joj svemo} pojedinaca na rukovo-

de}im mestima, niske plate, da-

vawe stanova i niz drugih privi-

legija. Potrebno je dobro pozna-

vawe korupcije da bi borba protiv

we bila uspe{na jer ni najboqi

propisi i strogo ka`wavawe nisu

dovoqni.

��

Dana 17. maja 2005. je odràn

XVII sastanak Op{teg seminara

Pravnog fakulteta u Beogradu. Na

Seminaru je mr Vladan Petrov,

asistent na predmetu Ustavno pra-

vo, odrào predavawe na temu:

„Dva shvatawa engleskog ustava –

Xenings protiv Dajsija“. On je

osvetlio Dajsijevo i Xeningsovo

shvatawe engleskog ustava, mogu}-

nosti dijaloga izme|u ove dvojice

velikana ustavnog prava, kao i

kontroverze oko poimawa na~ela

suverenosti i vladavine prava.

Posle predavawa je u raspravi u~e-

stvovalo vi{e nastavnika i sarad-

nika.

��

Tema XVIII sastanka O{teg semi-

nara je bila: „Pravo na pravi~no

su|ewe“ a uvodnu re~ je imala Vida

Petrovi} [kero, predsednica

Vrhovnog suda Srbije. Sastanak

seminara je odràn 24. maja u kon-

ferencijskoj sali Fakulteta a wi-

me je rukovodio profesor Jovica

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

15

15

15

Prof. dr Alan Votson, prof. dr Jovica Trkuqa,

dekan prof. dr Mirko Vasiqevi} i prof. dr Sima Avramovi}

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

16

16

16

Trkuqa. Seminaru su prisustvo-

vali dekan Mirko Vasiqevi},

prodekani Aleksandra Jovanovi}

i Olivera Vu~i}, profesori Ste-

van \or|evi}, Qubi{a Lazarevi},

Veroqub Rajovi}, Momir Miloje-

vi}, Budimir Ko{uti}, Sima Av-

ramovi}, Milovan Mitrovi},

Sneàna Petrovi}, Jasminka Ha-

sanbegovi}, Neboj{a Jovanovi},

Sa{a Bovan, Gordana Pavi}evi}-

Vuka{inovi}, asistenti Marija

Karaniki}, Svetislava Bulaji},

Milena Milutinovi}, Vladan Pe-

trov, Bojan Milisavqevi}, Ivana

Krsti}, Tanasije Marinkovi},

Bojana Jak{i} i veliki broj stude-

nata. Zna~aj teme je izazvao veliki

broj pitawa i komentare mnogih

prisutnih. �

P rof. dr Mirko Vasiqevi},

dekan i doc. dr Miodrag Jo-

vanovi}, prodekan za nauku Prav-

nog fakulteta, 10. maja razgovar-

ali su sa Dejvidom Andersonom,

direktorom projekta Vladavina

prava i prof. Xejmsom Moliterno

iz Nacionalnog centra za dràvne

sudove SAD-a, o mogu}nostima

uvo|ewa novog kursa Pravna etika

i pro{irewu sada{weg kursa

Pisawe pravnih dokumenata i

istraìvawa, kao i o ostalim ak-

tivnostima Projekta.

Profesor Moliterno je pri-

premao materijal za oba kursa, a

razgovaralo se o pro{irewu na

oba semestra, ukqu~ivawu ve}eg

broja studenata, uvo|ewu vi{e ~a-

sova, ukqu~ewu asistenata, kao i

angaòvawu najboqih studenata

koji su poha|ali kurs u prethodnoj

{kolskoj godini, kao i da li je za

kurs predvi|eno ocewivawe ili

kredit.

Tokom leta za kurs Pravna

etika, bi}e zavr{en materijal, a

kurs }e biti organizovan po planu

nedeqa za nedeqom, sli~no kao

{to je bilo predvi|eno za Pisawe

pravnih dokumenata i istraì-

vawe, s tim {to bi bila obu-

hva}ena kqu~na pitawa iz oblasti

pravne etike. Kurs bi ukqu~io

uporednu analizu doma}ih, evrop-

skih, ameri~kih i drugih stan-

darda, i to iz perspektive advoka-

ta, sudija, tuìlaca i sudskog

osobqa.

��

Na Fakultetu je 13. maja 2005.

godine sve~ano obeleèn po~etak

poslediplomskih specijalisti~-

kih studija za oblast NOTAR –

JAVNI BELE@NIK, u prisustvu

prof. dr Mirka Vasiqevi}a, de-

kana Fakulteta, prof. dr Dragora

Hibera, upravnika specijalisti~-

kih studija, prof. dr Sima Avra-

movi}a, prof. dr Aleksandre Jo-

vanovi} i doc. dr Olivere Vu~i},

prodekana, kao i predava~a. Pri-

likom otvarawa Dekan je odrào

kratak govor u kome je istakao da je

organizovawe ovih studija jo{

jedan pokazateq nastojawa Prav-

nog fakulteta da se prilagodi za-

htevima trì{ta i narasle kon-

kurencije. Pored ve} postoje}ih

studija iz Prava energetike i

priprema za polagawe pravosudnog

ispita, ovo je jo{ jedna prilika da

Pravni fakultet pokaè kvalitet

znawa koji moè da ponudi i pre-

nese.

Studije traju dva semestra (maj,

juni, juli – septembar, oktobar,

novembar, decembar). Nastava u

prvom semestru kursa odrà}e se

od 13. maja do 1. jula, svakog petka u

amfiteatru II „Slobodan Jovano-

vi}“. Ukupan fond ~asova u prvom

semestru je 40, a nastava u drugom

semestru podeqena je u dva dela –

Novi kursevi na Fakultetu

U~esnici XVIII sastanka Op{teg semnara „Pravo na pravi~no su|ewe“

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

17

17

17

prvi od 9. septembra do 28. okto-

bra i drugi od 11. novembra do 16.

decembra. Nastava u prvom semes-

tru je zajedni~ka za sve studente, a

ve}i deo nastave u drugom bi}e

organizovan po grupama, kod istih

predava~a. Pravo upisa su imali

diplomirani pravnici, upis je

trajao do 12. maja. Na posledi-

plomske specijalisti~ke studije

upisano je 140 polaznika.

Javni bele`nik (notar) je starapravni~ka profesija kodifiko-vana Zakonom o javnim bele`ni-cima (notarima) 1930, a ve} 1944.godine izgubila se i iz zakonodav-stva i iz pravne teorije. Posled-wih godina notare su uvele dràveiz na{eg okruèwa: Slovenija, Re-publika Srpska, Hrvatska, Ma-|arska. Kvalitetnim javnim be-le`ni{tvom postiè se nivopravne sigurnosti i vladavineprava u raznim oblastima, a na-ro~ito onim u kojima su rizici,prevare i manipulacije bili ~e-sti, na primer u prometu nepo-kretnostima, u postupku osnivawaprivrednih dru{tava, verifi-kaciji ~lanskih prava, ili od-lukama organa privrednih dru-{tava. Uvo|ewem notara sudovi bi

se rasteretili od nekih postupakaili evidencija na koje nepotrebnotro{e svoje resurse. O~ekuju}izakon o javnim bele`ni{tvima,Pravni fakultet organizuje po-slediplomske specijalisti~kestudije iz javnobele`ni~kog pra-va, sa namerom da zaiteresovanimdiplomiranim pravnicima omo-gu}i sticawe znawa iz kompara-tivnog prava i znawa iz univer-zalne notarijalne pravne tehnike.Na kursu }e predavati profesoriPravnog fakulteta u Beogradu, alii profesori inostranih fakulte-ta, iz zemaqa u kojima notarstvoìvi, kao i istaknuti notari izzemaqa u okruèwu, koji }e nasto-jati da uvedu studente u tajnenotarijalne prakse. U drugomsemestru predavawa }e dràtiprofesori i notari iz drugihzemaqa. Predava~i su: prof. drMirko Vasiqevi}, prof. dr SimaAvramovi}, prof. dr OliverAnti}, prof. dr Zoran Tomi},prof. dr Dragor Hiber, prof. drNeboj{a Jovanovi}, prof. dr Alek-sandar Jak{i}, Bogoqub Bjelica,zamenik Ministra pravde Re-publike Srbije, prof. dr MelihaDeni{li}-Povlaki}, Pravni fa-kultet u Sarajevu, doc. dr Marko

\ur|evi}, dr Dejan \ur|evi} iprof. dr Georg Kodek, Pravni fa-kultet u Be~u.

��

Pravni fakultet Univerziteta

u Beogradu i Agencija za licenci-

rawe ste~ajnih upravnika Repu-

blike Srbije organizuju priprem-

nu nastavu za ispit za sticawe

licence za ste~ajne upravnike. Ru-

kovodioci kursa su prof. dr Ne-

boj{a Jovanovi} i Jovan Jova-

novi}, direktor Agencije za li-

cencirawe ste~ajnih upravnika.

Za kurs se prijavilo vi{e od sto

polaznika, a sve~ano otvorawe na-

stave zakazano je za 8. jun 2005. go-

dine.

Program kursa obuhvata oblast

prava, pre svega ste~ajnog, i eko-

nomije. Nastavu u ukupnom fondu

od 40 ~asova, koja }e trajati tri

nedeqe, ~etvrtkom i petkom po-

podne i subotom tokom celog dana,

drà}e prof. dr Neboj{a Jo-

vanovi}, Dragi{a Slijep~evi},

sudija Vrhovnog suda Srbije, Ra-

domir Lazarevi}, sudija Vi{eg

trgovinskog suda, Jelisaveta Vasi-

li}, advokat, dr Vladimir ô-

lovi}, docent Fakulteta Srpsko

Sarajevo i dr Vera Leko, nau~nik

saradnik Ekonomskog instituta.

Pripremna nastava se odràva u

skladu sa Programom za polagawe

stru~nog ispita za ste~ajne uprav-

nike Ministarstva privrede Re-

publike Srbije, tako da }e pola-

znici dobiti dovoqna znawa za po-

lagawe ispita. Odràvawe stru~-

nog ispita za ste~ajne upravnike

Agencija predvi|a okvirno za po-

lovinu jula teku}e godine.

Zna~aj pripremene nastave je

posebno nagla{en zbog zabrane iz

Zakona o ste~ajnom postupku da

nakon isteka teku}e kalendarske

godine lica bez licence budu ime-

novana za ste~ajne upravnike,

makoliko da su stru~na za taj posao

i makoliko da imaju dosada{weg

iskustva u tom poslu. �

Prof. dr Sima Avramovi}, prof. dr Dragor Hiber i

dekan prof. dr Mirko Vasiqevi} na otvarawu

specijalisti~kih studija za oblast Notar – javni bele`nik

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

18

18

18

I nternet prezentacija Prav-nog fakulteta (www.ius.bg.

ac.yu) oboga}ena je novim sadr-àjima na vi{e tema tokom aprilai maja 2005.godine. Kreirana jenova prezentacija BIBLIOTEKEu ~emu je sa urednicom veb satjadoc. dr Gordanom Pavi}evi} ak-tivno sara|ivala upravnica Bi-blioteke dr Svetlana Mir~ov.Sada su uz raznovrsne informaci-je u osnovnom tekstu i Biblio-te~kom Info, pored elektronskogpretraìvawa na{eg bibliote~-kog fonda, dati i direktni lin-kovi do servisa za pretraìvawe14.000 ~asopisa preko KOBSON-a,

kao i ~asopisa Oxford UniversityPress kojima Pravni fakultet imapristup, i tako|e link do Narodnebiblioteke Srbije radi pretra-ìvawa Virtuelne bibliotekeSrbije (VBS) i drugih servisa.

Deo STUDENTSKI @IVOTpreformulisan je, dopuwen i ilu-strovan materijalom o raznovr-snim studentskim aktivnostimatokom ove {kolske godine koji suna vebsajtu beleèni kroz teku}evesti u rubrici Studentske teme.

Segment internet prezentacijekoji se odnosi na ISTORIJATFakulteta preure|en je i zna~ajnodopuwen, posebno razvitkom posle

drugog svetskog rata, uz dragocenidoprinos prof. dr Sime Avramo-vi}a. U poslu dizajnirawa i daqeje pomagao na{ student Marko Mi-lenovi}.

Plan urednice dr G. Pavi}evi}je da novu internet prezentacijuPravnog fakulteta u pogledu os-novnog sadràja dovr{i tokomjuna meseca, mada koncepcija sajtaostaje dinami~na i otvorena za no-ve sadràje. Nakon toga, preostajeprevo|ewe na engleski jezik i pla-nirano novo profesionalno redi-zajnirawe, kako bi internet pre-zentacija Pravnog fakulteta uBeogradu dobila svetski nivo. �

Ostale novine

A mbasador Francuske u Srbijii Crnoj Gori Ig Perne uru-

~io je 14. aprila Orden viteza aka-

demske palme, po~asno francuskoodlikovawe, prof. dr Vesni Besa-rovi}, {efu Katedre za gra|anskopravo i upravniku poslediplom-skih specijalisti~kih studija izprava Evropske unije (Visoke ev-ropske studije). Na ceremoniji ko-ja je uprili~ena u francuskoj re-zidenciji, ambasador Perne je uime francuskog premijera uru~ioprofesorki Besarovi} ovo odli~je.Odlikovawe se dodequje osobamakoje su dale zna~ajan doprinosobrazovawu, a Francuska je ovimgestom izrazila zahvalnost profe-sorima koji su sna`no ukqu~eni uuniverzitetsku saradwu dve zemqekoja, kako je rekao ambasadorFrancuske, traje ve} deceniju.

Osim profesora Vesne Besaro-vi}, odlikovawe su dobili prof.dr Boìdar Cerovi}, sa Ekonom-skog fakulteta i prof. dr MijatDamjanovi}, sa Fakulteta politi~-kih nauka. Sve~anoj ceremonijiprisustvovali su prof. dr Dejan

Popovi}, rektor Univerziteta uBeogradu, prof. dr Mirko Vasiqe-vi}, dekan, prof. dr Miodrag Traj-kovi}, prof. dr Dragica Vujadi-novi} Milinkovi}, @uli Tis, eks-

pert francuske vlade i koordina-tor Evropskih studija na Pravnomfakultetu u Beogradu i SmiqkaBilankov, sekretar Instituta zapravne i dru{tvene nauke. �

Nagrade i priznawa

Dodela „Ordena viteza akademske palme“, po~asnog fransuckog odlikovawa

prof. dr Vesni Besarovi}

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

19

19

19

P ravni fakultet u saradwi saAmbasadom Kraqevine Ho-

landije u Beogradu i Op{tinomHag organizovao je konkurs za naj-boqe eseje na temu „Mir kroz me-|unarodno pravo“ (Peace ThroughInternational Justice). Pravo u~e{}asu imali studenti ~etvrte godinei apsolventi, a rok za predaju jebio 25. april. Eseji su moralibiti napisani na engleskom jezikui posve}eni nekoj od me|unarod-nih institucija sa sedi{tem u Hagu(International Court of Justice,International Criminal Tribunal for theFormer Yugoslavia, Permanent Court ofArbitration, High Commissioner onNational Minorites of the OSCE).

Autori dva najboqa eseja – Alek-sandra Mili} i Predrag Petkovi}poha|a}e ha{ku letwu {kolu iz ob-lasti me|unarodnog javnog prava, atro{kove u~e{}a studenata fi-nansira}e Ambasada Holandije uBeogradu i Op{tina Hag. StudentiPredrag Vidakovi}, Marko Tasi},Ana Stavri} i Borivoje Obradovi}u{li su u uì izbor na ovomkonkursu i kao nagradu dobi}ekwigu iz Me|unarodog javnog prava

na engleskom jeziku. ^lanovi ì-rija bili su: prof. dr Mirko Va-siqevi}, dekan Pravnog fakulteta,Nenad Bogdanovi}, gradona~elnikBeograda, Vim Ditman, gradona-~elnik Haga, Maja Mitovi},ambasador SCG u Holandiji iBarend van der Hajden, ambasadorHolandije u SCG.

��

Grupa studenata Pravnog fakul-teta Univerziteta u Beogradu saprof. dr Simom Avramovi}em,u~estvovala je na Pravnom fakul-tetu Univerziteta u Sarajevu od 2.do 4. maja 2005. g. na Me|unarodnomseminaru iz anti~ke pravne isto-rije pod nazivom „Imperium undProvinzen“ na kome su sudelovaliistaknuti profesori, asistenti istudenti iz Austrije, Nema~ke,Italije, Ma|arske, Bosne i Herce-govine, Hrvatske i Srbije – sa na-{eg Fakulteta. U prvom delu semi-nara, u kome su svoje stru~ne ra-dove prezentirali kako najistak-nutiji stru~waci, tako i studentiposlediplomskih ili vi{ih godi-na studija prava, na{ odli~ni stu-

dent ~etvrte godine Ema Bednar`je veoma uspe{no predstavila svojrad „Vojni~ka diploma iz CastrumTaliatae“, u kome se analiziraju voj-ni~ke diplome iz rimskog perio-da, posebno sa na{ih prostora.

Drugi deo seminara se odràvaona Pravnom fakultetu Univer-ziteta u zapadnom Mostaru i sa-stojao se od simulacije su|ewa uanti~kog Atini, koju su na engle-skom jeziku predstavili studentiPravnog fakulteta Univerziteta uGracu (uglavnom poslediplomci)i na{i studenti prve godine, kojipoha|aju stru~nu grupu iz Op{tepravne istorije Miroslav \or-|evi}, Marko Petrik, Petrovi}Dragana, Uro{ @ivkovi}, LukaBrenesalovi} i Viktor Milosav-qevi}. Mada ovaj susret formalnonije imao takmi~arski karakter,po op{tem mi{qewu simulacijasu|ewa koju je predstavila na{agrupa studenata, bila je znatnosuperiornija i izazvala nepode-qene komplimente svih u~esnika. Sobzirom na dobre izglede da se ovajmetod nastave iz pravne istorije sana{eg Fakulteta pro{iri i na

Me|unarodna saradwa

Prof. dr Sima Avramovi} sa studentima u Sarajevu

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

20

20

druge univerzitete (Grac, Frajbur,Sarajevo), mogu}e je o~ekivati da }esimulacije su|ewa u antici napravnoistorijskoj klinici, koja seve} afirmisala pod tim nazivom(Clinical Legal History), narednihgodina prerasti u takmi~ewe ve}egbroja evropskih fakulteta.

Posledweg dana boravka studen-ti su posetili Pravni fakultetna Palama, gde ih je primio dekanprof. dr Radomir Luki}, a prof.dr Sima Avramovi} je wihovimstudentima prve godine studijaodrào predavawe „Pravni trans-planti i istorijski razvoj prava“.Tokom celokupnog boravka na{i

studenti su ostavili izvanredanutisak i uspostavili srda~ne li~-ne kontakate sa kolegama iz drugihzemaqa, a naro~ito treba ista}i daje zahvaquju}i wihovom entuzijaz-mu ugovoreno da }e ove jeseni ugos-titi u Beogradu studente sa prav-nih fakulteta iz Sarajeva.

��

Mr Tanasije Marinkovi} i mrMarija Karaniki} su, kao stipen-disti AFP-a (Academic FellowshipProgram), programa razvijenog uokviru HESP-a (InternationalHigher Education Support Program),u~estvovali na ~etvorodnevnoj

konferenciji u Crnoj Gori (Bu-dva, 19-22. maj).

Ovom prilikom, T. Marinko-vi} i M. Karaniki} su produbilisaradwu koja, pod okriqem AFP-a,postoji me|u asistentima zaposle-nim na fakultetima u Centralnoji Isto~noj Evropi, nastavili svojanga`man na projektu pod nazivomRegional European Studies Project iu~estvovali u diskusijama koje suse ticale reforme visokog obrazo-vawa, savremenih metoda nastave,kao i prakti~nih problema sa ko-jima se u svom radu susre}u asi-stenti u regionu. �

20

N a V sednici Izbornog ve}aPravnog fakulteta Univer-

ziteta u Beogradu, odrànoj 4.aprila, donete su odluke o izboru uslede}a zvawa: dr Branko Lubarda,vanredni profesor, bira se uzvawe redovni profesor za nau~nuoblast Radno pravo; mr Marko Da-vini}, asistent-pripravnik, birase u zvawe asistent za nau~nu ob-last Upravno pravo; Jelena Jo-vi~i} i Ivan \oki}, biraju se uzvawe asistenta-pripravnika zanau~nu oblast Krivi~no pravo;Qubinka Kova~evi}, bira se uzvawe asistenta-pripravnika zanau~nu oblast Radno pravo.

��

U Rektoratu Univerziteta uBeogradu 13. aprila odràna jesve~anost na kojoj su promovisaniredovni profesori, izabrani unajvi{e univerzitetsko zvawe odjanuara 2005. godine. Promovisanoje 14 redovnih profesora Beograd-skog univerziteta, a sa na{eg Fa-kulteta prof. dr Gordana Ili}Popov. U kratkom izlagawu prof.dr Mirko Vasiqevi}, dekan Prav-nog fakulteta, istakao je biograf-ske podatke, napredovawa u kari-jeri, naveo nava`nija nau~na do-

stignu}a, kao i najzna~ajnije an-ga`mane prof. dr Gordan Ili}Popov van redovne nastave naPravnom fakultetu.

��

Asistent mr Vojislav Stanimi-rovi}, 14. aprila 2005. godine saodlikom je odbranio doktorskudisertaciju pod nazivom: „Prav-noistorijski i pravnoetnolo{kiaspekti miraza“, pred komisijom usastavu: prof. dr Obrad Sta-nojevi}, prof. dr Nikola Pavko-vi} i prof. dr Sima Avramovi}.

��

Na V sednici Izbornog ve}aPravnog fakulteta Univerziteta uBeogradu, odrànoj 4. aprila, do-nete su odluke o izboru u slede}azvawa: dr Radmila Vasi}, vanredniprofesor, bira se u zvawe redovniprofesor za nau~nu oblast Uvod upravo; dr Sa{a Bovan, docent birase u zvawe vanrednog profesora zanau~ne oblasti Op{ta sociolo-gija i Sociologija prava; mrIvana Krsti}, asistent-priprav-nik, bira se u zvawe asistent zanau~nu oblast Qudska prava.

��

16. maja 2005. godine odràna jeIV sednica Saveta Pravnog fakul-teta Univerziteta u Beogradu. Sed-nici Saveta predsedavao je pred-sednik prof. dr Zoran Stojanovi}.

Dnevni red:

1. Primawe zapisnika sa III sed-nice

2. Saop{tewa

3. Dono{ewe Odluke o visini{kolarine na osnovnim stu-dijama za {kolsku 2005/2006.godinu

4. Dono{ewe Odluke o visini{kolarine na poslediplom-skim studijama za {kolsku2005/2006. godinu

5. Dono{ewe Odluke o osnivawuFondacije „Radomir Luki}“

6. Dono{ewe Odluke o rekon-strukciji i adaptaciji ~itao-nice Fakulteta

7. Dono{ewe Odluke o adaptacijiseminara-instituta 153, 158,236, 241, 328, 333, 406 i 425

8. Dono{ewe Odluke o adaptaci-ji Kluba nastavnika u aneksuzgrade Fakulteta

9. Dono{ewe Odluke o zameniprozora na zgradi Fakulteta

Fakultetski ìvot

10. Dono{ewe Odluke o adaptaci-ji prostorija 138 i 140 u su-terenu zgrade Fakulteta

11. Dono{ewe Odluke o adaptaci-ji prostorije 262 za studentskukompjutersku laboratoriju

12. Dono{ewe Odluke o nabavci iinstalirawu audio-opreme zasnimawe i prevo|ewe u Sali zasednice u aneksu zgrade Fakul-teta

13. Dono{ewe Odluke o nabavci iinstalirawu video-prezenta-cione opreme u amf. „Slo-bodan Jovanovi}“, „@ivojinPeri}“, „\or|e Tasi}“ i „Ra-domir Luki}“

14. Dono{ewe Odluke o nabavci iinstalirawu kompjuterskogprograma za studentsku slu`bu,finansijsku slu`bu i kadrov-sku evidenciju

15. Razno

��

Tri bibliotekarke zaposlene u

Biblioteci Pravnog fakulteta

Univerziteta u Beogradu, Ivana

Paji}, Vawa Eror i Ana Jovi}e-

vi}-Popovi} su polovinom maja

2005. sa odli~nim uspehom, po-

loìle stru~ni bibliotekarski

ispit.

Polagawe stru~nog bibliote-

karskog ispita, shodno odluci

Ministarstva kulture, organizuje

i vodi Narodna biblioteka Sr-

bije. Na{e koleginice su prvo

poha|ale, od 18. do 22. aprila i od

9. do 13. maja, konsultativni semi-

nar koji se odràvao u Narodnoj

biblioteci Srbije. Na seminaru

su dràna predavawa iz predmeta

koji se polaù na stru~nom is-

pitu: Osnovi bibliotekarstva,

Osnovi istorije pisma, kwige i

biblioteka, Alfabetski katalog,

Stvarni katalozi, Bibliografija,

Osnovi bibliote~ke informatike

i Ustavno ure|ewe i bibliote~ko

zakonodavstvo.

Vaàn deo stru~nog bibliote-

karskog ispita predstavqa i izra-

da doma}e teme iz oblasti biblio-

tekarstva. Stru~ni radovi na{ih

koleginica bili su: Ivana Paji}

Pregled doktorskih disertacija

profesora Pravnog fakulteta u

Beogradu odbrawenih u periodu od

1945. do 1994. godine na Pravnom

fakultetu u Beogradu; Vawa Eror

Pregled magistarskih radova na

Pravnom fakultetu u Beogradu

odbrawenih u periodu od 1990–2004.

godine i Ana Jovi}evi}-Popovi}

Istorija Biblioteke Pravnog

fakulteta. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

21

21

21

C entar za izdava~ku delatnost

Pravnog fakulteta u Beo-

gradu i Autorska izdava~ka zadru-

ga Dosije objavili su kwigu dr @i-

ke Bujukli}a FORUM ROMANUM

– Rimska dràva, pravo, religija i

mitovi (str. 620). Ovim se otpo-

~iwe sa ostvarewem ideje, koju je

pokrenuo dekan prof. dr Mirko

Vasiqevi}, da uxbenike i pri-

ru~nike na{ih profesora izdaje

sam Fakultet i da se time omogu}i

studentima nabavka neophodne li-

terature pod najpovoqnijim uslo-

vima.

„U na{oj romanisti~koj lite-

raturi dela sveobuhvatnog karak-

tera su veoma retka, a poduhvat en-

ciklopedijskog karaktera, kao

{to je rad dr @ike Bujukli}a, u

nas do sada nije ni postojao. Obu-

hvataju}i pored prava i druge seg-

mente rimske kulture, autor je

napravio iskorak kojim je raz-

li~ite oblasti duhovnog ìvota

Rimqana spojio na najprirodniji

na~in, onako kako su one zaista u

stvarnosti postojale i uporedo

egzistirale. Specifi~nim eklek-

ti~kim pristupom, odslikao je svu

kompleksnost svakodnevnog ìvo-

ta, vezanog upravo za mesto na kome

se javni ìvot Rimqana najin-

tezivnije odvijao – Forum Roma-

num.“ (Iz recenzije dr Jelene Da-

nilovi}).

„Autor je obradio veliki broj

pojmova vezanih za rimsku dràvu,

pravo i mitove, od kojih su neki

toliko detaqno obra|eni (npr.

ono {to je vezano za tu`be i suds-

ki postupak, za skup{tine rim-

skih gra|ana, za najva`nija rimska

boànstva, za bona fides, za inter-

dikte) tako da odgovaraju}a odred-

nica nudi obiqe novih informa-

cija ne samo prose~nom ~itaocu

ve} i onom koji zna dosta stvari o

starom Rimu“ (Iz recenzije dr

Antuna Malenice).

��

Promocije kwiga

Maja meseca 2005. godine u iz-dawu me|unarodne izdava~ke ku}eKluwer Law International (u edicijiInternational Encyclopedia of Laws –urednik prof. dr R. Blanpain) iza-{la je kwiga na{eg profesoraNeboj{e Jovanovi}a, o saobra}aj-nom pravu u Srbiji i Crnoj Gori(na engleskom jeziku). Pored krat-kog pregleda najva`nijih istorij-skih, geografskih, kulturnih ipoliti~kih obele`ja na{e zemqe,prof. Jovanovi} je u produbqenojanalizi na skoro 400 strana daopregled na{ih zakonodavnih re-{ewa iz oblasti saobra}ajnogprava uz komparativnu analizu sarelevantnim me|unarodnim izvo-rima. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

22

22

22

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

Pravna klinika

Polaznici Pravne klinike u {kolskoj 2004/2005. godini

T re}a generacija polaznikaPravne klinike zavr{ila je

24. maja prvu godinu obuke u prak-ti~nim pravnim ve{tinama. Ovajkurs obuhvatio je 46 ~asova inter-aktivnih predavawa iz predmetaProfesionalna etika pravnika,Tehnika pisawa pravnih dokume-nata i Tehnika intervjuisawa iposredovawa (zimski semestar), te40 ~asova simulacija na stvarnimslu~ajevima iz prakse (letwi se-mestar), koji su bili posebno pri-lago|eni za ve`bu studenata uzupotrebu novih nastavnih metoda(intervju, „brainstorming“, pravnaanaliza slu~aja, „igrawe uloga“,videotejping itd.). âsove su vodi-li nastavnici i saradnici Prav-nog i Filozofskog fakulteta

Univerziteta u Beogradu, advoka-ti, sudije i stru~waci iz dràv-nih upravnih organa. Koordina-tor kursa je profesor dr MarijaDra{ki}.

U toku {kolske 2004–5. pravnaklinika je imala ukupno 32 klijen-ta kojima je pruèna adekvatnastru~na pomo}. Izra|eno je i kli-jentima predato vi{e pravnihpodnesaka me|u kojima i tu`be zarazvod braka, predlozi za spora-zumni razvod, odgovori na tu`be,predlozi za izvr{ewe pa ~ak ijedna krivi~na prijava. Zanim-qivo je napomenuti da su se Prav-noj klinici za savet obra}ala ilica koja imaju advokate {to samopo sebi govori o svojevrsnom ugle-du koji Pravna klinika sti~e me|upravni~kom i {irom javno{}u.

Prvog juna teku}e godine u pro-storijama Pravne klinike dode-qene su diplome studentima, po-laznicima druge generacije kursaPravne klinike ~ime je na sve~anna~in zavr{ena dvogodi{wa obu-ka i prakti~ni rad. Diplome sudodelili doc. dr Miodrag Jova-novi} prodekan za nastavu i prof.dr Marija Dra{ki} koordinatorprojekta Pravna klinika. Potomje u prostorijama profesorskogkluba prire|ena skromna zakuskakojom prilikom su studenti i pro-fesori u~esnici projekta izneliutiske o dvogodi{wem zajedni~-kom radu i razmenili mi{qewa osvom vi|ewu pravne klinike ubudu}nosti. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

23

23

23 N a{ Fakultet se po~etkom ma-

ja meseca odazvao pozivu

Pejs Univerziteta iz SAD da u

periodu od 14. do 16. oktobra 2005.

godine u~estvuje na prvom me|una-

rodnom takmi~ewu studenata pra-

va iz Me|unarodnog krivi~nog

prava – International Criminal Moot.

Na{ fakultet predstavqa}e: Dar-

ko Vujani}, Ivana ]erani} i Je-

lena Adamovi}. Studente }e za ovo

takmi~ewe pripremati dr Goran

Ili}, mr Ivana Krsti} i mr Mio-

drag Maji}, predsednik kriv~nog

odeqewa I Op{tinskog suda u

Beogradu.

��

Na ovogodi{wem me|unarod-

nom takmi~ewu studenata prava,

ekonomije, politi~kih i tehni~-

kih nauka – Balkan Case Challenge,

odrànom u Sarajevu u periodu od

5. do 9. maja u organizaciji me-

|unarodne nevladine organizacije

WUS-Austria, multinacionalni

tim studenata u kojem je bila i

na{a studentkiwa Jasna Xuxelija

osvojio je prvo mesto u kategoriji

simulacije rada Me|unarodnog

suda pravde.

Na takmi~ewu je u~estvovao ve-

liki broj studenata iz Srbije i

Crne Gore, Bosne i Hercegovine,

Slovenije, Hrvatske, Makedonije,

Albanije, Rumunije, Bugarske i

Moldavije. Pored Jasne Xuxelije,

na ovom takmi~ewu na{ Fakultet

su predstavqali i: Jelena Adamo-

vi}, Ivana ]erani}, Du{an Jo-

vanovi}, Nikola Dragojlovi} i

Matija \urovi}.

Za osvojeno prvo mesto studenti

su dobili izuzetno vrednu nagradu-

stipendiju za mesec dana boravka u

Gracu, Austrija, u ciqu ostvari-

vawa istraìva~kih aktivnosti na

Univerzitetu Karl-Franc.

��

16. maja 2005. godine u amfi-

teatru VI odràn je prvi sastanak

sa studentima zainteresovanim da

slede}e {kolske godine u~estvuju

na Willem C. Vis International Com-

mercial Arbitration Moot, me|una-

rodnom takmi~ewu iz Arbitra`-

nog prava i Me|unarodnog pri-

vrednog prava. O mogu}nostima

u~e{}a na ovom presti`nom me-

|unarodnom takmi~ewu studente

su obavestili dr Vladimir Pavi},

docent i mr Milena Miluti-

novi}, asistent, a o li~nom isku-

stvu sa ovog takmi~ewa govorili

su Jelena Leovac i Predrag Vida-

kovi}, studenti Pravnog fakulte-

ta koji su ove godine bili deo tima

koji je postigao veliki uspeh pla-

sirav{i se u finale ovog takmi-

~ewa.

��

Na Pravnom fakultetu u Beo-

gradu, u periodu od 18. do 22. apri-

la 2005. godine, odràno je ~etvr-

to po redu nacionalno takmi~ewe

studenata u poznavawu me|unaro-

dnog humanitarnog prava (prava

oruànih sukoba), u organizaciji

Moot Courts

Me|unarodnog komiteta Crvenog

krsta (MKCK), nacionalnog

Dru{tva Crvenog krsta Srbije i

Crne Gore (DCKSCG) i doma}ina,

Pravnog fakulteta Univerziteta u

Beogradu. Na ovogodi{wem tak-

mi~ewu u~e{}e je uzelo ukupno 8

timova, od kojih 2 tima sa Pravnog

fakulteta u Beogradu, 2 tima Vojne

akademije, i timovi sa Pravog

fakulteta u Novom Sadu, Ni{u,

Podgorici, kao i studenti Fa-

kulteta politi~kih nauka. Ovih

osam studentskih ekipa takmi~ilo

se pred sudskim ve}em u sastavu:

profesor Miodrag Star~evi},

savetnik za pravne poslove u

DCKSCG, advokat Dejan Ukropina,

~lan DCKSCG komisije za me|una-

rodno humanitarno pravo i Kejti

Sams, gost iz @eneve, [ef odeqe-

wa za obrazovawe pri MKCK.

Takmi~ewe je bilo zasnovano na

metodu studije zami{qenog slu-

~aja regiona u kome usled nemira

dolazi do konkretnih kr{ewa

pravila ratovawa, a studenti su se

na{li u poziciji profesionala-

ca, pravnih savetnika kojima je

zadatak da re{avaju upravo ove

probleme. Petog dana takmi~ewa,

suo~ila su se dva najboqa tima,

koja su branila svoje pozicije tu-

ìoca i branioca u simulaciji

rada Me|unarodnog krivi~nog su-

da. Prvo mesto osvojio je tim sa

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

24

24

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

Na{i studenti na takmi~ewu iz Me|unarodnog humanitarnog prava

Pravnog fakulteta u Ni{u, drugo

mesto pripalo je studentima Fa-

kulteta politi~kih nauka, dok je

tre}e mesto zauzeo tim Pravnog

fakulteta u Beogradu, koji je pri-

premala asistent mr Ivana Krsti},

u sastavu: Ana Stavri}, Darko Vu-

jani} i Borivoje Obradovi}, koji je

progla{en najboqim govornikom i

nagra|en peharom. Drugi tim na-

{eg Fakulteta na ovom takmi~ewu,

koji je pripremao asistent mr

Bojan Milosavqevi}, ~inile su:

Sawa ôvi}, Aleksandra \uran i

Maja Sakan. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

25

25

25

U periodu od 18. do 23. aprilastudenti prve i druge godine,

predvo|eni asistentom-priprav-nikom Vladimirom Vuleti}embili su na ekskurziji u Pragu.

��

U periodu od 20. do 29. aprilastudenti na{eg Fakulteta,~lanovi kluba Forum Romanumbili su na ekskurziji u Egiptu.Studente je na ekskurziju vodioasistent dr Vojislav Stanimiro-vi}.

��

Iza{ao je drugi broj „Prav-nik“-a, lista studenata Pravnogfakulteta. U ovom broju nalaze setekstovi o takmi~ewu na{ih stu-denata u Be~u, praksi u Narodnojkancelariji, Zakonu o za{ti}enomsvedoku, anketi o polagawu ispitapreko kolokvijuma. „Pravnik“ do-nosi intervju sa Zoranom Stojko-vi}em, ministrom pravde u VladiSrbije, akciji dobrovoqnog dava-

wa krvi, pravijadi, renovirawuFakulteta.

��

Kao i svake {kolske godinePravni fakultet Univerziteta uBeogradu organizuje pripremnunastavu za upis u prvu godinustudija za budu}e studente.Priprema obuhvata dva odvojenakursa. Prvi se odràva subotom inedeqom 7, 8, 14, 15, 21, 22, 28. i 29.maja, a drugi svaki dan od 13. do 19.juna 2005. godine.

��

U Be~u je, pod pokroviteqstvomNeuwaldegg Instituta, u okviru„Inicijative za Centralnu i Is-to~nu Evropu“, od 8. do 11. maja2005. godine, odràna konferen-cija pod nazivom „êtiri velikafilosofa prava“, kojom je kao pre-dava~ rukovodio dr Russell

Hittinger (University of Tulsa, Ok-lahoma, USA). Koncept – ~etiridana, ~etiri pravna filosofa –postavqen je tako da ocrta prob-leme i usmeri odnos prirodnog ipozitivnog prava, naglasi ulogumoralnih standarda u pravu, kao ida predo~i zna~aj proklamovawa iza{tite qudskih prava – sve sa as-pekta modernih politi~kih ipravnih teorija, a kroz optikufilosofije prava Tome Akvin-skog, Tomasa Hobsa, Xona Loka iImanuela Kanta.

Vrlo intenzivan dnevni pro-gram zapo~iwao je tro~asovnimpredavawem, da bi se posle popod-nevne pauze, pristupilo jedno~a-sovnoj diskusiji pod „budnimokom“ predava~a, iako je i slobod-no vreme, uglavnom, kori{}eno uistu svrhu. U~esnici su, mahombili studenti prava, filosofijei fakulteta politi~kih nauka,

Studenti na{eg Fakulteta Valentina Cvetkovi} i \or|e Petrovi}

Studentski ìvot

premda su, u znatno mawem broju,u~estvovali i studenti posledip-lomskih studija, kao i nekolicinaprofesora sa razli~itim zvawimaiz pomenutih oblasti. Na konfe-renciji su, izme|u ostalih, u~e-stvovali i studenti zavr{ne go-dine, sa teorijsko-pravnog smera,Pravnog fakulteta Univerziteta uBeogradu Valentina Cvetkovi} i\or|e Petrovi}.

��

Studenti tre}e godine Pravnogfakulteta u Beogradu koji ve`bajuKrivi~no procesno pravo koddocenta dr Gorana Ili}a, bili suu prilici da se 10. i 11. maja ovegodine upoznaju sa organizacijomi radom Gradskog sekretarijataunutra{wih poslova u Beogradu.Doma}in na{im studentima je biog. Milo{ Vukobrat, pomo}nik na-~elnika GSUP u Beogradu, koji jenakon izno{ewa osnovnih podata-ka o GSUP i kretawu stope krimi-naliteta u prethodnom periodu,odgovarao na pitawa studenata.Nakon toga su studenti obi{liodeqewe kriminalisti~ke tehni-ke, upoznali se sa radom poligraf-ske laboratorije i imali prilikuda u odeqewu za suzbijawe trgo-vine drogom ~uju izlagawa o opa-snostima upotrebe droga.

��

U periodu od 11. do 15. majaodràna je 34. Pravijada u Budvi.S na{eg fakulteta na ovom skupustudenata prava u~estvovalo je 86studenata. Prisutni su bili i stu-dneti pravnih fakulteta iz Ni{a,Kragujevca, Novog Sada, KosovskeMitrovice, Slovenije, Hrvatske,Bosne i Hercegovine, Makedonijei Crne Gore. Na{i studenti suosvojili tre}e mesto na takmi-~ewu u ko{arci, prvo i tre}e me-sto u stonom tenisu i prvo mestona takmi~ewu u besedni{tvu.

��

Pro{le godine, u okviru ve`biiz Rimskog prava, osnovan jeDramski studio S.P.Q.R. studenataPravnog fakulteta. Namera asis-tenta Vladimira Vuleti}a, osni-

va~a ovog studija, je da studentikroz ovaj vid vannastavne aktiv-nosti razvijaju qubav prema dram-skoj i umetnosti uop{te, deluju uzi za svoj Fakultet, te stvore delana ponos svih koji Fakultet vole iose}aju ga drugom ku}om. Pro{legodine, ovaj Dramski studio pre-mijerno je u Teatru T izveo dramuakademika Qubomira Simovi}a„Putuju}e pozori{te [opalo-vi}“, dok je ove godine, 11. majaizveden tekst Milice Novkovi}„Kamen za pod glavu“. Obe drame sudobitnice Sterijine nagrade zadramski tekst. Sa ovogodi{wompredstavom, na{ Dramski studioje na Beogradskom fastivalu ama-terskih pozori{ta (BAP) osvojionagradu za najboqu predstavu itako na najboqi na~in prezento-vao Fakultet.

��

U Petrovcu na moru, u perioduod 11. do 16. maja 2005. godine, odr-àna je po peti put Mediteranska{kola evropskog prava – sloboda ipravo na temu „Evropski iden-titet i pravo“, u organizacijiPravnog fakulteta iz Podgorice.Na skupu su u~estvovali studentitre}e i ~etvrte godine kao i po-slediplomskih studija sa pravnihfakulteta i fakulteta politi~kihnauka iz Podgorice, Beograda, Za-greba, Maribora i Bawa Luke.Jedan od ciqeva je bio da se u~e-snici upoznaju sa prednostima inedostacima prava Evropske unijekao i reformama, pre svega u ob-lasti ekonomskih i socijalnihprava, koje su u toku i koje tek pred-stoje, da bi i Dràvna zajednicaSrbije i Crne Gore jednog danapostala deo evropske porodice.

Na Seminaru je u~estvovalo pet-naest eminentnih profesora sapodru~ja nekada{we Jugoslavijekoji su u~esnicima skupa poku{a-li da pribliè svoje znawe iiskustvo iz oblasti kojima se bave,u okviru kojih dolazi do promenai prilago|avawa pravu Evropskeunije. Referate na Mediteranskoj{koli sa na{eg Fakulteta imalisu prof. dr Slobodan Perovi} –„Kulturni identitet i prirodno

pravo“, i prof. dr Branko Lubarda– „Socijalna prava kao elementevropskog identiteta“. Od stranestudenata sa na{eg Fakulteta, radSeminara pratile su Jelena Jovi-~i}, asistent-pripravnik, stu-dent poslediplomskih studija iMirjana Lazi}, student IV godine.

Zavr{nog dan skupa u~esnicimasu dodeqeni sertifikati ove {ko-le sa èqom organizatora da }e imste~eno znawe biti od koristi udaqem radu i pribliàvawuna{eg prava Evropskoj uniji.

��

U organizaciji studentske orga-nizacije „Nomokanon“ u utorak,17. maja, u amfiteatru V na Prav-nom fakultetu, odràna je tribi-na pod nazivom „Istina o Srebre-nici“. Na tribini su govorili:general Radovan Radinovi}, ad-vokat Dragoslav Ogwanovi}, Qi-qana Bulatovi}, novinar i Mili-voje Ivani{evi}, rukovodilacCentra za istraìvawe zlo~inanad srpskim narodom.

��

Me|unarodno takmi~ewe ubesedni{tvu odràno je 19. maja naPravnom fakultetu u Ni{u. Natakmi~ewu je u~estvovalo 11 ta-kmi~ara, pobednika sa pravnihfakulteta u Ni{u, Beogradu, No-vom Sadu i Bawa Luci. U veomajakoj konkurenciji, prvo mesto ukategoriji zadata tema „Gospodoporotnici moj klijent je nevin“ jeosvojio Marko Kuli}, studentna{eg Fakulteta, koji je postao iapsolutni pobednik celokupnogtakmi~ewa. I u disciplini slo-bodna tema, prvo mesto je osvojiona{ student Dragoslav Ota{evi},sa temom „ûdna {uma“, dele}i gasa Sawom Jefti}, studentomPravnog fakulteta u Ni{u. U kat-egoriji improvizacije pobedio jeNenad ê~evi}, student Pravnogfakulteta u Ni{u, a nagradu pub-like delili su Sawa Jefi} iRadovan Mrkaji}, student Pravnogfakulteta u Novom Sadu.

��

Studenti tre}e i ~etvrte godinena{eg Fakulteta, posle dvonedeq-

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

26

26

26

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

ne prakse, u jednoj od sudnica Pr-vog op{tinskog suda, 20. maja, sudonosili va`ne presude. Jedni suse oprobali u ulozi sudija, a drugisu imali prilike da bez ste~enediplome vide kako je to biti advo-kat, tuìlac, ali i okrivqeni.Ovakvu vrstu nastave, koja bi usko-ro mogla da postane i obavezna nasvim pravnim fakultetima, ve}~etvrti put organizuje Udruèwemladih pravnika Srbije, u sarad-wi sa Ameri~kim udruèwempravnika i Fondom za otvorenodru{tvo. Vi{e od 700 studenata sapravnih fakulteta u Beogradu, No-vom Sadu, Ni{u i Kragujevcu upo-znalo se sa sudskim ìvotom, amnogima je ova praksa pomogla ipri pripremawu ispita.

��

Tribina „Korupcija na Univer-zitetu u Beogradu“ koju je organi-zovala Studentska unija Srbije(SUS), odràna je 26. maja naPravnom fakultetu u amfiteatruV. Tim za borbu protiv korupcije

SUS izneo je podatke da je svaki oduniverziteta u na{oj zemqi ugro-èn visokim stepenom korupcije.Na uzorku od 1.300 akademaca safakulteta u Beogradu, Novom Sadu,Ni{u i Kragujevcu pokazalo se daje 19% wih u~estvovalo u korupci-ji, 73% bi podmitilo profesora,dok samo 7% odsto wih nije u~e-stvovalo u korupciji. Tako|e, 67%odsto je ~ulo za davawe mita za is-pit ili ocenu, a 53% odsto se ne biose}alo lo{e posle varawa na is-pitu. U korupciju na univerzite-tima ubrajaju se davawe i primawemita ili falsifikovawe dokume-nata, nedostatak transparentnos-ti, eti~nosti, uslovqavawe stude-nata kupovinom uxbenika, razli-~iti oblici varawa i drugo.Glavni ciq SUS je da smawewemkorupcije doprinese stvarawukvalitetnog obrazovawa.

Od 35 dekana koji su bili poz-vani na tribinu, jedini prisutanbio je prof. dr Mirko Vasiqevi},dekan na{eg Fakulteta, a od pro-fesora i prodekana skupu je pris-

ustvovalo wih petoro, kao i prof.dr Dejan Popovi}, rektor Univer-ziteta u Beogradu i prof. dr Emi-lija Stankovi}, pomo}nik minis-tra prosvete.

��

Tomislav Momirovi}, studentprodekan i predstavnici Student-skog parlamenta razgovarali su 30.maja sa Rasimom Qaji}em, Mini-strom za qudska i mawinska pravaSrbije i Crne Gore, o doga|ajimana Pravnom fakultetu povodomtribine „Istina o Srebrenici“.Tokom razgovora studenti su is-takli da Studentski parlamentPravnog fakulteta u Beogradu osu-|uje sve zlo~ine koji su se dogodi-li na prostorima biv{e Jugosla-vije, nezavisno od etni~ke i ver-ske pripadnosti `rtava i da se na-da da }e svi zlo~inci biti prive-deni pravdi. U dogovoru sa Mini-starstvom dogovorene su daqeakcije s ciqem promovisawa ver-ske, nacionalne i rasne toleran-cije. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

27

27

27Tribina „Korupcija na Univerzitetu“ u amfiteatru V

B iblioteka Pravnog fakultetaUniverziteta u Beogradu naj-

srda~nije zahvaquje darodavcimakoji su tokom aprila i maja 2005.godine svojim poklonima obo-gatili wene fondove.

Institucije: Beogradski centarza qudska prava, Matica srpska uNovom Sadu, Me|unarodni crvenikrst, Narodna biblioteka Srbije,Nezavisno udrèwe novinaraSrbije, Prvi op{tinski sud uBeogradu, Udruèwe penologa Fe-deracije Bosne i Hercegovine,Udruèwe pravnika Srbije, UNI-CEF, Helsin{ki odbor za qudskaprava u Srbiji – Beograd, Centarza civilno vojne odnose – Beograd.

Pojedinci: dr Stevan Vra~ar,dr Momir Milojevi}, dr DaniloBasta, dr Mirko Vasiqevi}, drJovica Trkuqa, dr Borivoje [un-deri}, dr Jasminka Hasanbegovi},dr \or|e Lazin, dr Boris Begovi},dr Miodrag Jovanovi}, dr @ikaBujukli}, dr Nata{a Deli}, pro-fesori na{eg Fakulteta, DraganM. Ga~i}, Sneàna Lalovi}, dr Je-lena Lopi~i}-Jan~i}, Stevan Su-{i}, porodica po~iv{eg profe-

sora Pavla Risti}a i profesoriPravnog fakulteta u Mariboru.

��

Na 18. beogradskom maratonu,odrànom 23. aprila 2005. godine,na{a koleginica, asistent mr Ma-rija Karaniki}, u jakoj me|una-rodnoj konkurenciji osvojila je13. mesto me|u ènskim u~esnici-ma maratona. Marija se plasiralana 5. mesto od doma}ih takmi~arkii istr~ala stazu dugu 42 km 195 m uvremenu od 3 sata i 54 minuta.

��

14. i 15. maja, na terenimateniskog kluba Beograd, odràn jeprvi FEFA teniski turnir stude-nata beogradskih fakulteta. Tur-nir su sve~ano otvorili prof. drGa{o Kneèvi} i prof. dr GoranPiti} odigrav{i revijalni me~.Na{ fakultet predstavqala su~etiri studenta od kojih je najbo-qi rezultat postigao Rade Pa-vi}evi} plasirav{i se u polufi-nale gde je zbog povrede morao dapreda me~.

��

Uprava Pravnog fakulteta na~elu sa dekanom prof. dr MirkomVasiqevi}em, prof. dr Aleksan-drom Jovanovi}, prodekanom zafinansije i Miqkom Vaqarevi-}em, sekretarom, 26. maja uru~ilaje pomo} u vrednosti od 150.000dinara osnovnoj {koli „StevanAleksi}“ u banatskom selu Ja{iTomi} koja je nastradala i presta-la sa radom zbog poplave. Di-rektor ove osnovne {kole DraganIvanovi} je rekao da ona broji 278u~enika i da je trenutno jedinaosnovna {kola koja ne radi naprostorima Srbije. Pomo} Prav-nog fakulteta je prva donacija odjedne zvani~ne institucije i tajnovac }e biti upotrebqen zau~ila. Dodeli donacije prisustvo-vali su Tomislav Momirovi}, stu-dent prodekan, Nikola Babi} iNemawa Beri}, ispred studentskogParlamenta. Delegaciju Pravnogfakulteta primio je predsednikOp{tine Se~aw. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

28

28

28

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10

Razno

Uprava na{eg Fakulteta i predstavnici studenata u poseti

banatskom selu Ja{a Tomi}

Documents

Me|unarodna konferencija o Bolowskom procesu na na{em ... br 5.pdfBasta, Zoran Stojanovi}, Obrad Stanojevi}, Milena Polojac, @i-ka Bujukli}, Miodrag Jovanovi}, Dejan Popovi}, Bojana