1

2

3

Međunarodna stručna konferencija preduzetnica 2018.

Drugu godinu zaredom, 15. juna 2018, u Hotelu Park

u Novom Sadu, održana je Međunarodna stručna

konferencija preduzetnica „Biznis na štiklama“.

Ovaj dinamičan skup okupio je više stotina

preduzetnica iz Novog Sada, Srbije i regiona. Time

je konferencija „Biznis na štiklama” upisana u

kalendar manifestacija Grada Novog Sada i

Vojvodine.

Konferencija je omogućila prisutnima da usvoje

znanja iz oblasti koja su najvažnija za pokretanje

posla i opstanak u preduzetničkom svetu i da čuju

dragocena iskustva i lične priče žena koje su

započele sopstveni posao i uspele da se izbore za

svoje parče tržišta.

Samo neka od pitanja na koja smo dali odgovore bila

su: Kako svoju ideju pretvoriti u posao? Kako doći

do potrebnih finansijskih sredstava za pokretanje

sopstvenog posla?

Kako pozicionirati proizvod ili uslugu i postići

konkurentnost na tržištu? Koje kanale

komunikacije je potrebno koristiti? Koja je to ciljna

grupa i kako doći do nje?

Već bogat program propraćen je zajedničkim

doručkom i ručkom, kreativnim kutkom, poklonima

koje su pripremili naši partneri i fantastičnom

atmosferom koja je omogućila umrežavanje i

stvaranje novih kontakata.

Konferenciju su otvorili Sofija Bajić, predsednica

udruženja za promociju zdravog života „Natura

Vita“ i kluba „Biznis na štiklama“, Maja Gojković,

predsednica Narodne skupštine Republike Srbije,

Milorad Radojević, član Gradskog veća za privredu,

Branislava Simanić, direktorka Sektora

preduzetništva Privredne komore Srbije i Ivan

Đoković, predsednik Sekretarijata za privredu i

turizam Autonomne pokrajine Vojvodine.

4

Ovom prilikom se zahvaljujemo svim hrabrim ženama iz celog regiona. Preduzetnicama koje su svojim

prisustvom poslale glasnu poruku: „MI SMO TU DA OSTANEMO, I BIĆE NAS SVE VIŠE I VIŠE!“

Takođe, želimo da se zahvalimo partnerima i prijateljima Konferencije: Gradu Novom Sadu i Gradskoj upravi za

privredu, Pokrajinskom sekretarijatu za privredu i turizam, Privrednoj komori Srbije, Societe Generale banci,

Vitalon grupi, kompanijama Light Systems Design, NS Plakat, Royal Vet, Illi Company, Manevar, Golden Rose

Srbija, Naftnoj industriji Srbije, Poliklinici Consilium, štampariji Stojkov, Vimal akademiji za razvoj ljudskih

potencijala iz Hrvatske, modnom ateljeu Amo Lusso, Klubu prvih žena, Uniji poslovnih žena Vojvodine,

magazinu Lepota & Zdravlje, medijima koji su propratili Konferenciju i svima ostalima bez kojih realizacija ovog

događaja ne bi bila moguća.

5

U SLOVIMA & BROJKAMA!

Predsednik Sekretarijata za privredu i turizam Autonomne Pokrajine Vojvodine

6

IZ SVIH SFERA BIZNISA!

Dr Sci Dragana Golik-Perić Prof. dr Ljiljana Todorović-Đilas Biokinetic centar Poliklinika Consilium

Dr Tijana Ičin M. Sc. Marko Jurakić Nataša Stamenković Poliklinika Consilium Vimal akademija Naftna Industrija Srbije

Dragana Đermanović Ivana Kojadinović-Žižić Vanja Todorović Bee Premium Group TeleGroup Biznis na štiklama & LalaHost

7

Branka Šiman Milica Đokić Sanja Danković-Stepanović Societe Generale banka Color Press L&Z Doktorka pravnih nauka

Adisa Tufo Sanela Dropulić poduzetnice.ba & ČIP sistemi poduzetnica.hr & Expert Product

Alis Marić Zori Jakolin Smiljana Stojanović „Čitaj knjigu“ Zory Events & 500 podjetnic Vlasnica Kuerk Beočin

Prim. dr med. sci Branislava Jakovljević www.biznisnastiklama.com

8

"Ukoliko želite da idete brzo, idite sami. Ukoliko želite da idete daleko, idite zajedno!"

Osnaživanje žena na svim nivoima - fizičkom,

mentalnom, emotivnom i duhovnom, je bio

prvobitni cilj Udruženja za promociju zdravog

života „Natura Vita“. Taj cilj, kao osnova od koje ne

odstupamo, proširili smo jednom jako važnom

sferom - mrežom.

Sa željom osnaživanja i umrežavanja 2017. godine

organizovali smo prvu, a 2018. i drugu

Međunarodnu stručnu konferenciju preduzetnica

„Biznis na štiklama“, koja je u oba navrata okupila

preko 400 žena iz više od 10 zemalja Evrope.

Konferencija je iznedrila još jednu mrežu - Klub

„Biznis na štiklama“, mesto svakodnevnog

okupljanja, savetovanja i edukovanja preduzetnica

u Srbiji, i kamen temeljac svima onima koji žele da

se otisnu u preduzetničke vode. Veliku podršku

pružamo ženama koje uz preduzetničke delatnosti

osnivaju porodicu, i vrlo često su marginalizovane

od strane društva.

„Ako ne pomognemo same sebi, niko nam drugi

neće pomoći, niti olakšati. Zajedno smo jače i samo

deljenjem možemo da umnožimo svoje znanje.

Svako koga upoznamo zna nešto što mi ne znamo. U

tome i leži sva lepota umrežavanja. Takođe, uvek

treba imati na umu da se vrednost umrežavanja ne

meri brojem ljudi koje upoznamo, već brojem ljudi

koje upoznamo jedne sa drugima. Otvarati vrata i

biti tačka spajanja ljudi je misija kluba „Biznis na

štiklama“, a vizija, kakva god ona bila, ne može da

uspe radom samo jedne osobe. Iza svake vizije mora

da stoji čitava armija ljudi, inače ona ostaje samo

nedosanjani san!“ kaže Sofija Bajić, predsednica

Udruženja za promociju zdravog života „Natura

Vita“ i kluba „Biznis na štiklama“.

Sofija, ovom prilikom poziva sve žene, bile one

preduzetnice ili tek planiraju da se ostvare na tom

polju, da nam se pridruže i učine da se naš

zajednički glas čuje još dalje.

9

U saradnji sa gradskim i pokrajinskim institucijama, privatnim, obrazovnim i medijskim sektorom, te srodnim

organizacijama iz zemlje i regiona redovno organizujemo razne događaje i edukacije za žene uopšte, kao i

postojeće i buduće preduzetnice.

Besplatno predavanje - Izazov dolaska na svet novog člana

porodice, 4. novembar 2017.

„START SMART“ radionice za pokretanje sopstvenog biznisa,

2017 - 2018.

Besplatno predavanje - Menopauza,

24. mart 2018.

Predavanje - Moderni menadžment - ključ uspeha,

26. april 2018.

Konferencija BIZNIS NA ŠTIKLAMA,

15. jun 2018.

Klub Biznis na štiklama kao gost Karavana Golden Rose Srbija,

15. i 16. jul 2018.

Trening - Kako započeti svoj mali biznis i preživeti prvu godinu,

22. septembar 2018.

Besplatno predavanje - Poslovanje na berzi,

25. septembar 2018.

Dve trodnevne obuke - Mogućnosti finansiranja putem EU

fondova, septembar i oktobar 2018.

Radionica - Moja mapa uspeha,

6. oktobar i 17. novembar 2018.

Besplatno predavanje - Analiza poslovanja,

9. oktobar 2018.

Tribina - Zdravi načini života za zdravlje dojki, Evropa Dona Srbija

15. oktobar 2018.

Besplatno predavanje - Mere podrške kreativnim

preduzetnicima, 17. oktobar 2018.

Dvodnevni seminar - Veština napredne prodaje

3. i 4. novembar 2018.

Besplatno predavanje - Kako do posla uz EU projekte?

10. novembar i 15. decembar 2018.

Seminar - Imati & Umeti

17. novembar 2018.

Besplatno predavanje o poslovnoj šminki u saradnji sa

Farmasi Srbija, 30. novembar 2018.

Radionica - Napravi prvi korak ka sopstvenom biznisu

8. decembar 2018.

B2B susreti Strong Woman - Strong Society asocijacije

u Sloveniji. 7, 8. i 9 decembar 2018.

10

Pored umrežavanja, popusta na konferencije i radionice u organizaciji Kluba i naših partnera, te mnoštva

besplatnih predavanja, članstvo u Klubu podrazumeva pregršt dodatnih pogodnosti, kao što su poresko

savetovanje, poslovni konsalting, savetovanje oko započinjanja sopstvenog posla ili pak odlaska u penziju.

STRANICI KLUBA BIZNIS NA ŠTIKLAMA

11

Istorijski sporazum o saradnji preduzetnica iz 4 države

Slovenije, Bosne i Hercegovine, Srbije & Hrvatske

U glavnom gradu Bosne i Hercegovine 3. oktobra,

po prvi put u istoriji jugoistočne Evrope potpisan je

sporazum o saradnji preduzetnica iz četiri države:

Slovenije, Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske, sa

ciljem da ovaj deo Starog kontinenta postane

epicentar ženskog preduzetništva, jačanja saradnje

i međusobnog uvažavanja žena, bez obzira na

državu iz koje dolaze.

Sporazum su potpisale predsednice najaktivnijih i

najbrojnijih asocijacija u sve četiri države

jugoistočne Evrope: "Poduzetnice IN" iz Bosne i

Hercegovine, koje predstavlja Adisa Tufo iz

Sarajeva, "Promocija zdravog života - Natura Vita"

na čelu sa preduzetnicom Sofijom Bajić iz Novog

Sada, "Društvo Miniaturna - Mala misao, velika

djela", na čelu sa slovenačkom preduzetnicom iz

Ljubljane, Zori Jakolin, te "Virtualni ženski

poduzetnički centar" iz Zagreba, na čijem je čelu

preduzetnica i direktorica centra Sanela Dropulić.

Ove nevladine asocijacije okupljaju više od pet

hiljada žena u preduzetništvu, kako vlasnica

preduzeća, tako i onih koje razmišljaju o

preduzetništvu i aktivno deluju da bi ostvarile svoje

poslovne planove. Zbog toga je potpisivanje

sporazuma o zajedničkoj regionalnoj saradnji i

aktivnostima dodatni korak napred, ne samo u

unapređenju poslovnog angažmana žena, nego i

smanjenja pa i ukidanja diskriminacije koju žene

doživljavaju u mnogim segmentima delovanja u

ovom delu Evrope.

Ova regionalna asocijacija već sada ima jasne

ciljeve, ali i sadržaje zajedničkog delovanja u

pravcu:

• Inovativnog i konstruktivnog umrežavanja

preduzetnica jugoistočne Europe.

• Snažne motivacije za pokretanje i razvoj ženskog

preduzetništva.

• Logistike za promociju i razvoj preduzetničkih

aktivnosti žena ovog dela Evrope.

• Razmene iskustava i zajedničkog delovanja.

• Kreiranja novih tržišnih i poslovnih saradnji i

prilika.

• Obezbeđivanja kontinuiranih edukacija kao

najboljeg ulaganja u preduzetništvo.

• Podsticanja konkurentnosti i izvrsnosti među

preduzetnicama.

• Smanjenja marginalizovanog položaja žena u

poslovnom svetu u mnogim društvenim

sredinama.

• Otvaranja mogućnosti za uspešno pozicioniranje

ženskih preduzetničkih aktivnosti u Evropskoj Uniji.

12

Navedene asocijacije usmerene su u svom

delovanju širom jugoistočne Evrope na promociju

preduzetništva, posebno žena, kroz čitav niz

sadržaja, projekata i aktivnosti, a sporazumom će

objediniti svoje aktivnosti u regionalnu inicijativu.

Primarna misija ove inicijative jeste da ohrabri žene

u pravcu većeg preduzetničkog angažmana, te da

olakša ulaganje u obrazovanje i učenje u

preduzetničkom sektoru.

Prema podacima Evropske komisije žene čine 52%

ukupne evropske populacije, ali samo 34.4%

samozaposlenih osoba su žene, a još manje, nekih

30% su osnivačice “startap” preduzeća. Često

preduzetništvu pribegavaju iz nužde, jer u većini

kompanija žene su za isti posao manje plaćene od

svojih muških kolega.

U regionu prisutan je približno isti rodni jaz u

preduzetništvu. Statistički gledano situacija se ne

razlikuje mnogo od situacije u ostalim evropskim

državama. Ženska kreativnost i preduzetnički

potencijal u oba slučaja predstavljaju neiskorišćen

izvor ekonomskog rasta.

Izazovi su gotovo jednaki. Pri osnivanju i vođenju

preduzeća, žene se susreću sa istim problemima,

kao što su pristup finansiranju, gde imovinski rodni

jaz stvara nepovoljnu ekonomsku osnovu žena za

započinjanje sopstvenog posla, zatim pristup

informacijama, obukama, pristup poslovnim

mrežama i kontaktima, te pomirenje poslovnih i

porodičnih obaveza.

Krucijalna razlika leži u održivosti, gde je primetna

veća stopa gašenja preduzeća koje vode žene iz

našeg regiona. A još jedna od bitnih razlika je i

uočljiviji stepen rodne diskriminacije, sa kojom se

najčešće susreću naše žene, gde su rasprostranjene

patrijarhalne vrednosti, često internalizovane i kod

samih žena, koje uzrokuju manjak samopouzdanja i

spremnosti na započinjanje sopstvenog posla. Onda

kada se to uprkos preprekama i desi, poslovno

okruženje je na našim prostorima nepoverljivije

prema ženama. Neretko se dešava odbijanje

sklapanja posla sa ženom, što je posebno naglašeno

u tipično “muškim industrijama”.

Kako bi se ove brojke preokrenule i kako bi ženska

preduzeća u jugoistočnoj Evropi opstajala i

napredovala potreban je novi pristup. Nije

dovoljno samo promovisati žensko preduzetništvo

kao takvo, već udružiti snage kroz zajedničko

delovanje i nastup na tržištu.

7, 8. i 9. decembra u Rogaškoj Slatini u Sloveniji,

organizovani su veoma uspešni B2B susreti između

preduzetnica iz četiri države našeg regiona.

U novoj 2019. godini, čeka nas puno posla! U martu

idemo u Zagreb na Kongres poduzetnica

Jugoistočne Evrope. Tradicionalno, 15. juna se opet

sastajemo u Novom Sadu, na konferenciji Biznis na

štiklama, a od jeseni smo na preduzetničkim

događajima u Sarajevu i u Sloveniji.

www.poduzetnice.ba

www.poduzetnica.hr

www.zoryevents.com

www.biznisnastiklama.com

13

Direktorka Sektora predzetništva Privredne komore Srbije

Vlada Republike Srbije je u jedan od fokusa svoje

politike postavila razvoj preduzetništva i

unapređenje preduzetničkog duha. Privredna

komora Srbije kao partner Vlade Republike Srbije

kontinuirano radi na promovisanju preduzetništva,

njegovom unapređenju i boljem umrežavanju

naših preduzetnika.

Jedan od posebnih akcenata je na razvoju i

unapređenju ženskog preduzetništva i

ekonomskog osnaživanja žena u Srbiji, ali takođe i

na omladinskom i socijalnom preduzetništvu.

U PKS i Sektoru preduzetništva PKS koji vodim,

formiran je Parlament preduzetnika PKS u martu

2018. godine i parlament predstavlja najviši organ

odlučivanja kada su preduzetnici u RS u pitanju.

Preduzetnici u Republici Srbiji svoj rad organizuju

putem Opštih udruženja preduzetnika koja su

kolektivni članovi Privredne komore Srbije.

Po novom Zakonu o privrednim komorama,

registracioni organ Opštih udruženja preduzetnika

je Privredna komora Srbije. Parlament

preduzetnika PKS je formiran tako što su članovi

Parlamenta preduzetnika delegirani iz redova OUP

koja su upisana u Registar PKS. Svako Opšte

udruženje preduzetnika koje je upisano u Registar

OUP PKS delegiralo je po jednog svog predstavnika.

Upravo kroz rad ovog parlamenta, preduzetnici

imaju mogućnost da rešavaju sve aktuelne

probleme u svom poslovanju, da pokreću inicijative

za izmene i dopune zakonskih rešenja, kao i da rade

na predlozima za unapređenje ambijenta

poslovanja.

Kada govorimo o ženskom preduzetništvu, treba

istaći da žensko preduzetništvo predstavlja veliki

resurs novog zapošlјavanja, a da bi se iskoristio,

neophodna je finansijska podrška, lakši pristup

izvorima finansiranja, dobri uslovi, dug period

otplate i povolјne kamate.

Sektor preduzetništva PKS snažno podržava žensko

preduzetništvo i okuplјa veliki broj žena

preduzetnica sa kojima kontinuirano radi na

osnaživanju ženskog preduzetništva u Republici

Srbiji, unapređenju ambijenta poslovanja,

olakšavanju pristupa izvorima finansiranja,

smanjenju ukupnih troškova poslovanja, kao i na

čitavom nizu drugih pitanja od značaja za

unapređenje ženskog preduzetništva.

Svakodnevno smo u kontaktu sa ženama koje ili žele

da započnu sopstveni posao, ili već obavlјaju

registrovanu poslovnu delatnost i žele da unaprede

poslovanje, pri čemu im je pomoć Sektora za

preduzetništvo PKS neophodna. Upravo je iz tih

razloga u okviru Sektora preduzetništva PKS

formirana Sekcija za žensko preduzetništvo PKS.

Danas je sve više žena koje se odlučuju da započnu

sopstveni posao i žensko preduzetništvo je u

najvećoj meri stvar izbora. Nekada su žene

započinjale sopstveni posao jer im je to bila jedina

šansa da nađu posao i nisu imale bolјi izbor za

14

posao. Danas je situacija skroz drugačija,

zahvalјujući merama države za podsticanje razvoja

ženskog i preduzetništva uopšte. Žensko

preduzetništvo je inicirano od strane žena koje ga

pokreću sa inovativnim idejama, preduzetnice su

spremne da preuzmu rizik i pronađu kreativna

rešenja u cilјu održivosti i stvaranja profita.

Rodna ravnopravnost i ekonomsko osnaživanje

žena predstavljaju neke od ključnih preduslova

stabilnog ekonomskog razvoja.

Kao članica Saveta za rodnu ravnopravnost grada

Beograda i kao direktorka Sektora preduzetnistva

PKS lično se zalažem za ekonomsko osnaživanje

žena. To je svakako i jedan od zadataka pomenutog

saveta, pored borbe protiv nasilja nad ženama.

Smatram da samo ekonomsko osnažene žene mogu

da donose racionalne odluke o svom životu.

Preduzetništvo je razvojna šansa Srbije i regiona

čijoj bi realizaciji moglo da doprinese i

umrežavanje, odnosno zajedničke aktivnosti na

njegovoj promociji, kao i razmena iskustava u

rešavanju problema, sa kojima se susreću naši

preduzetnici. Sektor preduzetništva PKS podržava

čitav niz događaja na kojima se okuplјa veoma veliki

broj preduzetnica iz zemlјe i regiona, jer je

umrežavanje preduzetnika veoma važno. Na taj

način razmenjuju se znanja i iskustva preduzetnika,

predstavlјaju se primeri dobre prakse i stvaraju se

novi poslovni kontakti.

Takođe, PKS i sektor preduzetništva koji vodim,

pružaju snažnu podršku ženama preduzetnicama i

kroz promociju ženskog preduzetništva,

organizovanje različitih edukacija (seminara,

prezentacija, obuka, radionica), promovisanje

uspešnih preduzetnica, pomoć pri uklјučivanju

žena preduzetnica u lance dobavlјača,

umrežavanje ženskih preduzeća, kako na

nacionalnom tako i na međunarodnom nivou, kao i

razmatranje pitanja od značaja za žensko

preduzetništvo i sagledavanje uticaja mera

ekonomske politike i zakonske regulative. PKS

pruža snažnu podršku poslovanju preduzetnika u

RS kroz čitav niz usluga koje pruža, a sve to u cilju

kako bi njihovi biznisi bili konkurentni i održivi na

duži rok. Ubrzanje procesa digitalizacije PKS jeste

strateško opredelјenje Privredne komore Srbije.

Elektronske usluge PKS podrazumevaju da sada

privrednici i preduzetnici mogu samo jednim

klikom, bez dolaska u PKS, da pristupe izvozno-

uvoznim dokumentima, carinskim tarifama,

različitim uverenjenjima koja izdaje PKS, itd. Na taj

način značajno se štedi njihov novac i njihovo

vreme.

Osim elektronskih usluga PKS, tu je i čitav niz ostalih

usluga za preduzetnike, kao što su organizovanje

B2B sastanaka, pružanje pomoći pri izradi biznis

plana, pružanje pomoći pri izlasku na strana tržišta

ili pri izlasku na sajmove, pružanje informacija o CE

znaku, pružanje informacija o raspoloživim

finansijskim sredstvima, provera boniteta strane

firme koja moze biti potencijalni poslovni partner i

mnoge druge.

Za one koji tek žele da započnu biznis i budu

preduzetnici, tu je Vodič za osnivanje firme, kao i

čitav niz drugih neophodnih informacija. Želim da

pomenem, da za naše preduzetnike PKS vrši po prvi

put i uslugu sporazumnog finasijskog

restruktuiranja. Do skoro, ova us luga bila je

omogućena samo vlasnicima DOO, a zahvaljujući

izmenama i dopunama Zakona o sporazumnom

finansijskom restruktuiranju, ova usluga

omogućena je po prvi put i za preduzetnike i ovu

uslugu našim preduzetnicima pruža PKS.

U narednom periodu i godinama ispred nas,

neophodno je da razvijamo preduzetništvo kao

način života, kao novu poslovnu filozofiju. Upravo

zato je proglašena i Decenija preduzetništva i PKS

kao partner vlade RS nastaviće i u narednom

periodu snažno da podržava i razvija preduzetništvo

u našoj zemlјi.

15

Ekspertkinja za EU IPA projekte &

osnivačica Life Quality Academy

Srbija, i ne samo Srbija, već čitav region, oduvek je

bila mesto odakle se odlazi, kako se to nekada

govorilo - u pečalbu. Na žalost, situacija je i danas

ista, s tim što su nekadašnji pečalbari bili ljudi slabo

obrazovani, često nepismeni, „jaki u rukama“, pa

kao takvi odlazili trbuhom za kruhom. Danas,

napuštaju nas mladi, školovani ljudi, sposobni,

energični, ambiciozni...

Situacija se malo popravlja razvojem IT sektora, gde

veliki broj edukovanih mladih ljudi nalazi sebe, na

poslovima C++ Software Developer-a, Front End

Software Developer-a, Web Designer-a, Customer

Support Engineer-a, šta god to značilo!!!

Ali šta da radimo mi koji nismo programeri?! Postoji

li alternativa za one koji ne žele da odu iz Srbije, a

voleli bi da žive kvalitetno i dobro zarađuju? Postoji!

Postanite menadžeri EU projekata!

Projekti finansirani iz fondova Evropske unije, tzv.

IPA fondovi, predstavljaju veliku mogućnost za sve

koji bi želeli da se bave poslom koji je kreativan,

dinamičan, ali i dobro plaćen!

Kako se dolazi do sredstava iz IPA fonda? Najpre,

ova sredstva su namenjena direktnim korisnicima,

a to su neprofitne institucije i organizacije, kao što

su: ministarstva, lokalne samouprave, škole,

bolnice, javna preduzeća, privredne komore,

muzeji, kulturni centri, pozorišta, udruženja

građana...

Oni apliciraju za sredstva kada se za određeni

program raspiše konkurs, njihovi predlozi se

ocenjuju, i najbolji budu odabrani za finansiranje.

Oni zatim kreću u implementaciju svojih projekata,

po pravilima koja odredi donator, odnosno IPA

fond Evropske unije. Sve nabavke u okviru projekta

(kupovina opreme, angažovanje eksperata,

građevinski radovi...) realizuju se raspisivanjem

tendera koji se javno objavljuju. Na taj način,

sredstva donacije stižu do indirektnih korisnika,

odnosno fimi koje pobede na tenderu.

I treći način trošenja donatorskih sredstava jeste

kroz angažovanje članova projektnog tima. Članovi

projektnog tima zaduženi su za implementaciju

projekta, i to su, gotovo po pravilu ove četiri

funkcije: menadžer projekta, finansijski menadžer

projekta, PR menadžer projekta i ekspert za javne

nabavke.

16

Iako su fondovi u Srbiji prisutni već gotovo dve

decenije, poslovima koje sam pomenula još uvek se

bavi vrlo mali broj ljudi. Zašto je to tako? Pa, jedan

od najvažnijih razloga jeste taj što su donatori

potrošili novac, vreme i energiju učeći ovom poslu

pogrešne ljude! Zašto to kažem? Videli ste ko su

direktni korisnici donacija - uglavnom državne

institucije. Logično je bilo edukovati zaposlene u

njima da realizuju projekte. Ali, to je najčešće bio

jalov posao, jer državni službenici (uz retke izuzetke

koji potvrđuju pravilo) nisu bili zainteresovani za

takve aktivnosti. Osim toga, to su poslovi podložni

promenama uslovljenim promenom vlasti, tako da

se dešavalo da taman kada obučite jedan tim ljudi,

oni budu smenjeni, pa hajde Jovo nanovo...

Mali broj ljudi koji su imali priliku da nauče ovaj

posao, uglavnom ljubomorno čuva „tajne zanata“,

tako da je projektni menadžment u Srbiji, a i

regionu, postao elitno zanimanje kome ima pristup

veoma uzan krug ljudi.

Odgovorno tvrdim - potpuno pogrešan pristup!!!

Mene često pitaju zašto obučavam ljude na temu

projektnog menadžmenta i stvaram sebi

konkurenciju. Moj odgovor je - ja ne stvaram

konkurenciju, već saradnike! Jer, programa ima

veliki broj, projekata ima nebrojeno, a novac koji

nam je na raspolaganju meri se stotinama miliona

eura!

Zato vas ja pozivam da nam se priključite, da

naučite kako se ovaj posao radi, jer uprkos

mistifikaciji, to jeste samo posao i ništa drugo, i

može se naučiti, kao i sve ostalo. Zarađuj evropski,

živi u Srbiji - a nisi programer. Kako? Lako! Postani

menadžer EU projekata!

17

Prof. dr Miroslav D. Ilić, hirurg

Medicinski fakultet u Novom Sadu

Upravnik Klinike za grudnu hirurgiju

Institut za plućne bolesti Vojvodine

Sremska Kamenica

1. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji,

operacije protiv gojaznosti izvode se kod osoba koje

se neuspešno leče od ovog kompleksnog

poremećaja najmanje dve godine, a koji nakon

pokušaja dijeta i lečenja lekovima imaju "body mass

index" (BMI), tj. odnos površine tela i mase tela viši

od 40 kg/m2, odnosno u onih pacijenata koji imaju

neku od pratećih bolesti ili poremećaja (povišen

krvni pritisak, šećernu bolest, povišene masnoće u

krvi, sterilitet, policistične jajnike, oštećenja

zglobova nogu, erektilnu disfunkciju itd.), a imaju

BMI veći od 35 kg/m2.

Izuzetno, mogu se operisati i osobe koje imaju

manji BMI, kojima je zbog profesionalnih razloga

potrebno da imaju odgovarajuću telesnu težinu.

Gojaznost je prekomerno nagomilavanje masne

telesne mase, ne samo na vidljivim delovima

organizma, odnosno ispod kože, nego pre svega u

unutrašnjosti tela, kada se vitalni organi okružuju

masnoćom, ili se masnoća ugrađuje u samo tkivo,

kao što je to ugrađivanje npr. u jetru.

Iz kliničke prakse, na pregledima ultrazvuka

abdomena, poznat je fenomen "masne jetre", koja

kroz duže vreme biva oštećena, a onda progresira

u cirozu jetre, odnosno primarni maligni tumor

jetre.

Takođe, danas je dokazano da su mnogi maligni

tumori češći kod gojaznih ljudi: rak debelog creva,

rak jajnika i rak dojke (i kod žena i kod muškaraca).

Ipak, najznačajnija su oštećenja endokrinog

sistema, kada se endokrini deo pankreasa "više

troši" kod gojaznih ljudi, što vodi sigurno šećernoj

bolesti.

Mnogi pacijenti sa gojaznošču pate od "inzulinske

rezistencije", što jeste uvod u šečernu bolest. Srce

i kardiovaskularni aparat rade pod pojačanim

naporom, pa je propadanje ovog sistema izrazit

kod gojaznih ljudi. Operacije protiv gojaznosti

počele su intenzivno da se izvode onda, kada je

postalo jasno da je rizik od njih mnogo manji nego

što je u gojaznih osoba rizik od nagle, iznenadne

smrti, koji je višestruko povišen nego kod

populacije koja nema gojaznost. Masno tkivo je

jedna velika "endokrina žlezda" koja luči štetni

"tumor nekrozis faktor", što izaziva oštećenja na

unutrašnjim organima, jednako kao i na koži, tako

da su kožne bolesti, pre svega ekcem i psorijaza

takođe češći kod gojaznih ljudi.

2. Operacije protiv gojaznosti izvode se u svim

dobnim skupinama, ali su najbolji rezultati kod

osoba do 40 godina, u kojih nije došlo do

nepovratnih promena na kardiovaskularnom i

lokomotornom sistemu.

Gojazna osoba ulazi posle mladalačkog doba u

jedan "krug smrti": zbog povišene telesne težine ne

može da se kreće, ne može da se bavi fizičkom

aktivnošću, postaje vezana za postelju ili stolicu, a

u "sesilnom" načinu života jedni izvor radosti jeste

hrana. Tako se dolazi do ogromnih kilaža. Gojazna

osoba biva socijalno usamljena, radno i fizički

hendikepirana i počinje da biva zavisna od lekova.

Tako se gubi aktivni čovek iz životne i radne

sredine.

18

Nisu retki ni slučajevi da se ekstremna gojaznost

javlja kod dece. Moj najmlađi pacijent, koga sam

operisao imao je 11 godina. Naravno, za ovakvu

operaciju potrebno je da i roditelji i dete razumeju

šta se planira i kakav je režim života neophodan

posle operacije. Dakle, hirurgija je poželjna PRE

nego što se razviju teške komplikacije gojaznosti na

kardiovaskularnom, endokrinom i lokomotornom

sistemu.

3. Danas se u hirurgiji gojaznosti, koja se naziva i

"barijatrična" hirurgija razlikuju tri vrste

intervencija: "restriktivne" operacije, čiji je smisao

onemogućivanje uzimanja veće količine hrane,

potom "malapsroptivne", operacije čiji je smisao

odvođenje procesa razlaganja i apsorbcije hrane

dalje od dvanaestopalačnog creva i na kraju

"kombinovane" operacije, koje ujedinjuju ova dva

principa. Odmah treba naglasiti da malapsorbtivna

operacija nije nimalo jednostavna za organizam, jer

je praćena izmenom normalne fiziologije hranjenja,

razlaganja i apsorbcije hrane, što može da ima za

posledicu ne samo mršavljenje, nego i teške

poremećaje koji se teško mogu konzervativno

lečiti, nekad i novom operacijom.

Naravno, savremena hirurgija je definisala

indikaciono područje za različite operacije.

Uopšteno se može reći da je u pacijenata sa težim

oštećenjima endokrinog sistema, kao i

poremećajima kardiovaskularnog sistema, tj.

pacijenata kod kojih je mala verovatnoća promene

stila života nakon hirurgije - indikovana

kombinovana procedura ("želudačni baj-pas"), a

kod svih drugih, a to je velika većina - indikovana

restriktivna procedura, danas najčešća - "želudačna

rukavna resekcija" (Gastric Sleeve). Iako je ranijih

godina "želudačni baj pas" bio "zlatni standard" u

barijatričnoj hirurgiji, danas se u celom svetu,

recimo u Sjedinjenim Američkim Državama, izvodi

u preko 80% svih barijatričnih operacija -

"želudačna rukavna resekcija".

Ipak, hirurgu, kao i celom timu i pacijentu koji treba

da donese odluku o operativnom lečenju, treba

prepustiti izbor operativne procedure. Naravno, za

tu odluku neophodno je veliko hirurško iskustvo i

realno sagledavanje sopstvenih mogućnosti, kao i

mogućnosti pratećih medicinskih službi, koje treba

da pomognu u ukupnom lečenju.

4. Danas se sve barijatrične operacije izvode tzv.

"laparoskopskim" pristupom. Zbog insuflacije gasa

u peritonealnu šupljinu neophodna je opšta

antestezija. Kroz nekoliko manjih otvora na

trbušnom zidu uvodi se TV kamera, kao i

instrumenti kojima se vrši zahvat, dok se slika prati

preko monitora. Prosečno operacija traje oko sat

vremena ili nešto više.

Bio sam jedan od hirurga koji je započinjao

laparoskopske operacije devedesetih godina. Zato

sa sigurnošču moram da naglasim da je vrhunska

hirurška tehnologija danas USLOV da se mogu sa

uspehom raditi barijatrične operacije. To se odnosi

ne samo na najkvalitetnije monitore i teleskope,

svetlosni izvor, odnosno kamere, što danas mora

biti u tzv. "haj definišn" rezoluciji, nego se odnosi

još više na automatske samošivače, tzv. "steplere"

kojima se vrši spajanje ili odsecanje pojedinih

delova digestivnog trakta.

Za prosečnu barijatričnu operaciju potrebno je oko

desetak ovakvih aparata. Ti instrumenti ne mogu

biti niskog kvaliteta, nego vrhunskog, jer uspeh

operacije zavisi od sigurnosti šivenih spojeva, što je

glavna namena ovih "steplera". Naravno, njihova

cena je visoka i ukupni trošak samo ovih aparata je

oko 2000. evra po pacijentu. Kada se tome dodaju

i: specijalni operacioni sto koji može da izdrži težinu

pacijenta iznad 300 kg., pa specijalni "trokari" i duži

instrumenti od onih koji se upotrebljavaju za

standardne laparoskopske procedure (operacija

žučne kesice npr.), jasno je da sama tehnologija

kojom se rade barijatrične operacije nije

standardna, nego izuzetna.

19

Ipak, najvažniji činilac operacije jeste hirurški tim,

njegovo znanje i osposobljenost da se ovako teške

operacije izvedu bezbedno, bez komplikacija, u

pacijenata koji već imaju narušeno zdravlje i koje

uopšte nije jednostavno tehnički operisati.

Danas se u svim velikim zdravstvenim sistemima

uspostavljaju standardi za barijatričnu hirurgiju, u

kojima se npr. ističe da jedan hirurg godišnje treba

da izvede oko 200 barijatričnih operacija, da dve

trećine svog radnog vremena posveti upravo

gojaznim pacijentima, kao i da postoje specijalne

ambulante i drugi uslovi (specijalne stolice, kreveti,

toaleti) da bi se gojazni pacijenti mogli lečiti u

takvom "centru izuzetnosti", koji može da dobije i

evropski sertifikat.

Dakle, uvođenje barijatrične hirurgije u neku

sredinu, odnosno državu mora biti praćeno velikim

ulaganjima, kao i znanjem da se ova hirurgija izvodi

rutinski. Barijatrična hirurgija nije hirurgija malih

centara.

5. Nakon uspešno izvedenog operativnog zahvata,

laparoskopskom metodom, pacijent već prvog

postoperativnog dana ustaje, prevodi se na

uzimanje tečnosti i za dan ili dva može da ide na

kućni oporavak. Adaptiranje na operaciju, što

podrazumeva dodatno hidriranje, uzimanje

proteinskih "šejkova", vitamina kao i neophodno

davanje antikoagulatnih sredstava produžava se

mesec dana nakon operativnog zahvata.

Već za to vreme javlja se i razultat hirurgije - veliki

gubitak telesne težine. Ovaj gubitak telesne težine

uslovljen je ne samo smanjenjem masne mase tela,

nego, na žalost i gubitkom mišićne mase.

Zato preporučujem intenzivno kretanje i umereno

vežbanje, da bi se smanjenje telesne težine

događalo gubitkom telesne i visceralne masti. U

našem centru viđamo pacijente dve nedelje nakon

operacije, pa mesec dana, dva meseca, šest meseci

i nakon toga godinu dana. Posle ovog perioda, u

kome precizno merimo obima vrata, struka, BMI,

krvni pritisak i druge parametre, dovoljno je

kontrolisati pacijenta jednom godišnje. Tokom

devet godina u našem registru imamo preko šest

stotina pregleda i oko dvesta pacijenata koji su

operisani.

6. Ožiljci na mestima "trokara", odnosno dve manje

incizije od 5 milimetara i dve veće od 10 mm, već

posle nekoliko meseci nestaju, tako da izgleda da

pacijenti nije ni operisan. Međutim, kod pacijenata

koji kontinuirano slabe, a najviše u prve dve godine

posle operacije javlja se višak kože. Taj višak kože

najuočljiviji je na trbuhu, dojkama, nadlakticama i

butinama. Ne retko, savetujemo pacijentima da se

podvrgnu i operaciji kojom se višak kože uklanja,

što se takođe može uraditi u našem Institutu. Ova

operacija se radi odsecanjem kože i tu se ožiljak

mora videti, iako je on pozicioniran tako da se

najmanje vidi. Posebna grupa pacijenata je ona

koja je već na abdomenu imala neku operaciju pre

barijatrične operacije. U tom slučaju u startu se

očekuju intraabdominalne priraslice, ali ja uvek

insistiram na pokušaju laparoskopske intervencije,

jer mislim da je lakše uraditi barijatričnu operaciju

laparoskopski nego otvorenu, obzirom da je pristup

želucu kroz veliku laparotomiju i to kod gojaznog

pacijenta izuzetno delikatan, a nosi rizik i od

postoperativne hernije.

7. U postoperativnom toku, preporučuje se dve

nedelje tečne ishrane, više puta dnevno, a nakon

toga još dve nedelje kašasta ishrana, odnosno

"izmiskirana" hrana.

Ovo je neophodno jer je reseciran želudac (kod

"želudačne rukavne resekcije") još uvek slab za

mehaničko pokretanje i "mešanje" hrane, a tu

funkciju vraća za mesec dana. Rezultat ove

operacije jeste da se u jednom obroku može uneti

oko 100 mililitara hrane, a to je otprilike nešto

manje od čaše jogurta. U pogledu restrikcija

zabranjena je slatka hrana i hrana koja ima za

posledicu distenziju creva (mahunarke).

20

Nije poželjna ni masna ishrana. Ipak, nakon mesec

dana, moguće je konzumirati svaku hranu, ali

naravno, zbog operacije nije moguće uneti i veliku

količinu hrane.

Svaki pokušaj uzimanja veće količine hrane - vodi

povraćanju. Interesantno je da pacijent nije gladan,

jer se odstranjenjem velikog dela želuca sprečava

generisanje hormona "grelina" - koji je uzrokuje

glad. Kod nekih pacijenata, nakon "želudačne

rukavne resekcije" javi se i zatvor, koji spontano

prolazi nakon normalizovanja ishrane. Nasuprot

tome, kod "želudačnog baj pasa" moguće su

prolivaste stolice, jer hrana brže prolazi kroz

"skraćenu" digestivnu cev. Nadoknada vitamina je

neophodna. Uzimanje alkohola, što je naravno

štetno za svakog čoveka, ipak je moguće kod

"želudačne rukavne resekcije" a kod "baj pasa" nije

dozvoljeno, zbog opasnosti od nastanka ulkusa na

crevu.

8. Komplikacije kod barijatrične hirurgije javljaju se

kod relativno malog broja osoba, obzirom na

komplikovanost zahvata i težinu oboljenja, odnosno

težinu pacijenta.

U globalnim okrvirima, komplikacije se javljaju u

manje od 5% operisanih, vezane su za čitav niz

razloga koji se mogu sresti i kod drugih hirurških

zahvata (tromboflebitis, infekcija rane itd.), a teške

komplikacije, specifično vezanih za barijatričku

hirurgiju u manje od 1% operisanih. Smrtnost kod

barijatričnih operacija je ispod 1%. To znači da

postoji mnogo veća šansa da dodje do smrtnog

ishoda kod operacija slepog creva, ili operacije na

srcu, nego u barijatričnoj hirurgiji.

Razlog zašto je to tako, jeste pre svega u činjenici

da komplikovane barijatrične zahvate ne rade

neiskusni hirurzi, kao i činjenica da se rade

najsavremenijom opremom. Najteže barijatrične

komplikacije odnose se na razilaženje anastomoza,

odnosno šavne linije kada se javlja "curenje"

digestivnih sokova u trbušnu šupljinu.

To po pravilu zahteva novu hiruršku intervenciju. U

tom smislu razvijene su čitave strategije šta i kada

raditi kada dodje to situacije. Može se javiti i

postoperativno krvavljenje. Od kasnih komplikacija

javljaju se suženja na ušivenim delovima, ili

spojenim delovima digestivne cevi. Tada se zahteva

ili endoskopska intervencija - preko usta pacijenta,

ili nova hirurška intervencija.

10. Svakom pacijentu koji je gojazan, ima povišen

krvni pritisak, početak šećerne bolesti, pacijentu koji

je nekoliko puta gubio dvadesetak kilograma i onda

dobijao još više od toga - preporučio bih barijatričnu

operaciju.

Uspešnost ove hirugije jeste spektakularna. Na

osnovu naših rezultata svi pacijenti koji su operisani

izgubili su višak telesne mase i doveli na normalnu

težinu, ili blizu nje. Svi pacijenti koji su operisani

prestali su potpuno da uzimaju lekove za povišen

krvni pritisak, kao i lekove za srce, odnosno lekove

za inzulinsku rezistenciju. Najveći broj pacijenata

normalizovao je svoj holesterolski i trigliceridski

status. Niti jedan naš pacijent nije imao "curenje"

(fistulu) želuca ili creva. Niti jedan pacijent nije

imao kasne komplikacije.

Ipak, oko 10% pacijenata je nakon dve - tri godine

ponovo počeo da vraća telesnu težinu, naravno, ne

dosežući onu koju su imali, nego vraćajući se starim

navikama u ishrani, a to su pretežno bili pacijenti u

odmakloj životnoj dobi. Kod njih sam savetovao

novu hiruršku proceduru, a to je "dodavanje"

malapsorbtivne komponente nakon "želudačne

rukavne resekcije", ali interesantno, niti jedan

pacijent nije hteo novu operaciju.

Želim da naglasim da hirurgija može da pomogne

pacijentu da se izbori sa gojaznošću, ali hirurgija ne

može da "izleči" psihu. U nekoliko slučaja

preporučio sam psihologa i psihološki tretman, sa

pokušajem promene životnih navika.

21

11. Ozbiljni barijatrijski zahvati u našoj državi izvode

se u Sremskoj Kamenici na Klinici za grudnu hirurgiju

i u Kliničkom centru Srbije na "Prvoj hirurškoj

Klinici".

U obe institucije izvedeno je ukupno oko tri stotine

operacija, mislim u podjednakom broju "žaludačna

rukavna resekcija" i "želudačni baj pas". Posebno je

važan beogradski Centar za gojaznost koji je ispitao

preko hiljadu pacijenata i kod jednog broja njih

postavio indikaciju za operativni zahvat.

Ipak, razvoj ove hirurgije kod nas još uvek nije uzeo

puni zamah, pre svega zbog visoke cene koštanja

operacije i nedostatka operativnog prostora za ove

pacijente, koji se često tumače kao pacijenti "koji

nisu bolesni".

Ovom prilikom naglašavam da je gojaznost bolest,

da postoje vrlo precizni protokoli za njeno lečenje i

da je za svakog čoveka njegov problem najveći: za

nekog je to tumor, za nekog hernija, a za nekog

ekstremna težina. Hirurgija ovde može mnogo da

učini jer prevenira komplikacije, štedi društvu

lekove koje će gojazni pacijent, ako se ne operiše -

sigurno potrošiti, vraća pacijente u socijalnu i radnu

sredinu, dakle, hirurgija je "najjeftinija" za

zdravstveni sistem koji mora da brine i o ovoj

kategoriji pacijenata.

Inače u Srbiji je gojaznih oko 50%, iako samo 2-3%

stanovništva, prema statistici zahteva operativni

zahvat. Ali, ako se to izračuna na ukupno

stanovništvo naše države, jasno je da je potreba u

ovom trenutku za preko hiljadu operacija svake

godine!

Mislim da treba krenuti što pre u organizovanu

borbu sa gojaznošću kao bolesti, koja j epidemijska

u celom svetu, pa i kod nas, a da hirurgija mora biti

uključena sistemski.

Prof. dr Miroslav D. Ilić, hirurg

Medicinski fakultet u Novom Sadu

Upravnik Klinike za grudnu hirurgiju

Institut za plućne bolesti Vojvodine

Sremska Kamenica

+381 63 501 301

drmiroslavilic@gmail.com

22

U klubu Biznis na štiklama, osim što uveliko

pripremamo treću konferenciju Biznis na štiklama,

često su nam nosevi u svakakvoj štampi i

elektronskim medijima.

Ove godine, između ostalih, za oko su nam zapali

članci u britanskom Telegrafu i Dejli Mejlu koji na

osnovu izvesnog istraživanja jednog renomiranog

univerziteta tvrde da bi žene trebalo da prestanu

da nose šminku kako bi bile ozbiljnije shvatane na

poslu i kako ne bi ugrožavale svoje šanse napretka

u karijeri!

Ukratko, oba članka kažu sledeće:

1. Navodno, nošenje previše šminke na poslu se

veoma loše odražava na naše šanse da postanemo

tim liderke ili šefice.

2. Šefice koje nose „previše šminke“ su ujedno i

nesposobnije menadžerke u poređenju sa

koleginicama koje ne nose šminku, po mišljenju

učesnika istraživanja.

Nas nekolicina žena u Klubu, nakon što smo

pročitale ove članke, koji put u neverici prevrnule

očima i na kraju debate smirile strasti, došle smo

do sledećeg konsenzusa, ili serije zaključaka...

Ljudi, muškarci i žene podjednako, su uglavnom

vizualni tipovi i prvo što će primetiti je naš izgled!

Koliko god mi to želele da mislimo, pamet i

sposobnost se ne vide na prvu loptu. Koliko god se

mi trudile, često je teško pobeći od prvih utisaka i

predstaviti sebe u pravom svetlu, onako kako smo

mi to prvobitno zamislile.

23

Seksizam je još uvek živ i zdrav!

Neka druga istraživanja kažu da što se tiče muškog

sveta uopšte, privlačne, pa čak i „nafrakane“ žene

su OK, sve dok se drže podređenih uloga. Drugim

rečima, žele da nam skrenu pažnju da, bar što se

njih tiče, nećemo dalje od pozicije sekretarice!

Animozitet žena prema ženama je još življi i zdraviji!

Ima nešto veoma moćno u negovanoj i

dominantnoj ženi punoj samopouzdanja. Nažalost,

poneki muškarci od takvih žena zaziru, a druge

žene to često smatraju kao izazov na crtu! Pitamo

se... Da li je žena ženi zaista vučica?!

Sa druge strane, odbijamo da prihvatimo da su

šminka i izgled jedini faktori!

Iako naučnici konstantno potvrđuju koliko smo mi

jedna površna životinjska vrsta, jer privlačne ljude

ujedno smatramo i inteligentnijima, mi kategorički

odbijamo da poverujemo da je to uvek tako. Šta je

sa dugogodišnjim mukotrpnim učenjem, radom,

nesebičnim davanjem timu i ličnim rezultatima i

uspesima?!

Kako se MakeUp percipira može biti i stvar kulture!

Ameri, za razliku od hladnih Engleza, to vole vruće!

Naime, nalazi istraživanja sa Harvard univerziteta iz

2016. godine potvrđuju da žene koje nose šminku

često izgledaju kompetentnije i da će pre biti

unapređene na poslu, od svojih manje

„atraktivnih“ koleginica. Pitamo se gde smo tu mi u

celoj priči i kakva je situacija u Srbiji...

Ali, svi se slažu oko jedne stvari! Suptilna šminka

može biti naš najmoćniji saveznik!

Prejak makeup je sasvim u redu u posebnim

prilikama, kao što je Noć veštica ili povremeni

„praznik“ za oči vaše druge polovine.

Druga krajnost je isto povremeno OK. Ne moramo

biti ni veštice ni vile. Bitno je samo da nađemo tu

tanku liniju između dobrog ukusa i totalnog

neukusa i bićemo spremne da bacimo ceo svet pod

noge!

24

Praznici i vreme veselja, opuštanja i odmora su iza

nas! Ali, da li je nama ženama to opuštanje pošlo za

rukom?

Da li smo zaista uživale pored toliko posla?

Posebno kada večito mislimo da sve zavisi od nas i

da će se ceo svet okrenuti naopačke ako nešto ne

uradimo baš tog momenta kada se to od nas

zahteva.

Realnost je da smo mi žene same sebi najveće

kritičarke i da u nastojanju da sve bude baš onako

kako treba i da svi u kući, ali i na radnom mestu,

budu podmireni i zadovoljni, često zaboravljamo

da se zabavljamo.

“Moram da idem u šoping po sve namirnice za

predstojeće praznike! Moram da pozavršavam sve

u kancelariji, kako bih mogla opušteno da se

posvetim onim poslovima koji me tek čekaju kod

kuće.

Moram sve da oribam da se sija. Moram da

osmislim i kupim savršene poklone za svoju decu i

za svog muža, užu i širu rodbinu i prijatelje. Inače,

to sve radim u Srbiji gde su prodavnice otvorene

24/7, čak i za vreme praznika. Gde na svakom ćošku

postoji neki restorančić kuvane hrane i gde postoji

armija malih biznisa za proizvodnju kolača i ostalih

đakonija. Ili u krajnjem slučaju, gde članovi moje

porodice imaju po dve zdrave ruke i noge, te mogu

da preuzmu na sebe makar deo posla i

odgovornosti. Ne moram baš nešto da spavam, a

nokte i frizuru ću uraditi u hodu ako budem imala

vremena. I da, draga deco, mužu i prijatelji…

nemojte se trošiti! Vaša sreća je vašoj MAMI najveći

poklon!

A i ta moja “single” prijateljica, i ona mora svašta

nešto da uradi, jer pošto je “bez kučeta i mačeta”,

svi misle da mogu da svojataju njeno vreme i dobru

volju!”

25

Nekada davno, reče Gandi jednu pametnu: “Budi

promena koju želiš da vidiš u svetu”.

Mi samo možemo da dodamo da nije bitno da li je

to mikro ili makro svet, svet biznisa ili krug porodice

i prijatelja, principi su uvek isti.

A za novu godinu izdvojili smo njih čitavo tuce, to

jest, 12 ženskih odluka za svih 12 meseci 2019.

godine, primenjivih u biznisu, ali i u svim ostalim

sferama života!

Opšte je kultura, a i tako su nas učili u školi, da nije

lepo koristiti zamenicu “Ja”. Ovaj izraz skromnosti

je posebno primetan kod ženskog pola u gotovo

svim životnim situacijama.

“Odradila si zaista sjajan posao!”

“Hvala, ali ceo tim je na tome radio. Zaista ne bih

mogla sve to sama da postignem.”

Zvuči poznato? Tipična ženska reakcija na svaku

pohvalu je da sopstvena dostignuća i zasluge

pripiše nekom drugom, makar to bila i viša sila, ili

faktor sreće.

Drage dame, sledeći put kada nas neko pohvali,

potrebno je da jednostavno kažemo HVALA!

Zaista nema ništa loše u promociji sopstvenih

kvaliteta, dostignuća i sposobnosti. Marketing

stručnjaci to ovako objašnjavaju: “Džaba vam

odličan proizvod, ako niko ne zna za njega.”

Kako će iko postati svestan naših kvaliteta, ako

uporno nikome o njima ne govorimo, a opet

očekujemo tapšanje po ramenu!?

Mi žene često propuštamo prilike zato što

smatramo da nismo dovoljno kvalifikovane za neki

posao. Istina je da niko nije rođen kao ekspert, te

tako dok mi brinemo o manjku veština i

sposobnosti, neki tamo kolega iz susedne

kancelarije na blef, šarm i humor dobije to

unapređenje o kojem smo mi maštale.

Kao žene, prave smo majstorice stvaranja novih

veza i kontakata sa ljudima, a opet nerado

koristimo te iste kontakte za lični napredak u

karijeri. Često nam je “glupo” i da pitamo prijatelje

i porodicu za pomoć ili uslugu, jer smatramo da sve

možemo same.

Na tu temu, kaže ona stara iz Biblije: “Ištite, i daće

vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam

se.”

Došle smo na novo radno mesto i čvrsto smo

odlučile da ćemo otprilike tri do šest meseci vredno

raditi pognute glave, a nakon toga, kada osetimo

da imamo dovoljno samopouzdanja, podićićemo

naše vredne i pametne glavice i počećemo da

izgrađujemo odnose sa svojim kolegama. A za to

vreme, onaj naš kolega iz susedne kacelarije, već će

imati čitav tabor saveznika!

Opet se vraćamo na taj “nesrećni” perfekcionizam

i našu potrebu da sve što radimo, radimo za

desetku!

26

No, važno je znati, osim ako nismo hirurškinje ili

ako nemamo neko drugo zanimanje koje od nas

zahteva 100% učinka, i sedmice ili osmice su sasvim

OK.

Ne radi se ovde o otaljavanju posla, već o

pametnom korišćenju vremena. Ako to prenesemo

u sferu života van kancelarije, treba da se

zapitamo… Da li bismo radije napravile pet vrsta

kolača, veoma reprezentativnih za Instagram, ili

bismo pak napravile dve, tri vrste uz pomoć

porodice i prijatelja, te ostatak vremena provele u

uživanju, da li sa njima ili same sa sobom. Tako je i

u poslu. Taj “višak” vremena ostaviće nam više

prostora za umrežavanje i unapređivanje

sopstvene karijere.

Šta je to zdrav perfekcionizam i gde se to može

nabaviti? E ovako, zdrav perfekcionizam je

promena koja se dešava u nama onda kada

naučimo da delegiramo. Često, perfekcionisti

nemaju poverenja u druge ljude da će dobro

obaviti određeni zadatak, te sve rade sami. To dalje

vodi do nepotrebnog stresa u nama i u našoj

okolini.

Sledeći put kada pomislimo za neku ženu, “Vidi, vrti

ga oko malog prsta” ili “Kakva je to majka, kada joj

dete samo pravi doručak”, ugrizimo se za jezik, to

je verovatno samo žena koja je uspešno savladala

moć delegiranja.

Mi žene, a posebno one među nama koje imaju

gotovo bolesnu potrebu da udovoljavaju svima i

svakom, se generalno previše oslanjamo na taj

eksterni sistem validacije. Zbog toga, teško nam je

da postavimo granice i očekivanja drugih prema

nama. Takođe, imamo tendenciju da na poslu

branimo i nalazimo izgovore čak i za loše

performanse naših kolega i koleginica misleći da

ćemo time izgraditi imidž dobre osobe.

Time svim akterima, a ponajviše sebi činimo

“medveđu uslugu”. Tajna je da naučimo kako da

kažemo “Ne, dosta je bilo!”

“Potreban mi je samo minut vašeg vremena…”

“Imam samo jedno pitanje…”

“Izvinite…”

Ako bi sada brojale koliko puta smo ove rečenice u

životu izgovorile, shvatile bi da smo potrošile,

recimo, ceo jedan vikend u postavljanju sebe u

podređenu poziciju, kao i u umanjivanju sopstvene

vrednosti.

Vrlo je jednostavno. Kada malo zahtevamo, bilo

vremena, pažnje, ozbiljnosti, ili poštovanja, malo

ćemo i dobiti!

Kada želimo da prenesemo informaciju, a posebno

u poslovnoj situaciji, najbolje je da se držimo

recepta “kratko, jasno i ubitačno”. Žene imaju

tendenciju da preterano objašnjavaju svoje odluke

ili postupke, te da u celu priču uvode previše

detalja. Dodatne informacije treba da pružimo

jedino ako nas za iste pitaju, ili ako osećamo da je

nešto zaista relevantno, što je u principu i tajna

efikasne i efektivne komunikacije.

27

Primer može biti i format ovog članka, gde oni koji

ne žele ili nemaju vremena da čitaju ceo članak,

mogu jednostavno da ga prelete i pročitaju

podnaslove.

Šteta je samo što kada smo u poziciji nadređenih

osoba, na primer, kada se obraćamo deci, imamo

običaj da budemo vrlo kratki i koncizni, a kada smo

u podređenoj poziciji imamo potrebu da iznosimo

ceo elaborat. Što dalje znači da bi trebalo da

obrnemo pristup!

Više nego muškarci, žene generalno mnogo češće

“vraćaju film” na neku minornu, nezgodnu situaciju

iz prošlosti i pokušavaju da odgonetnu šta je tu

pošlo naopako. Sem ka prekomernoj analizi,

umaranju mozga preteranim mentalnim naporom,

ili sklapanju scenarija iz domena naučne fantastike,

ovaj pristup ničemu ne vodi.

Ovaj, tipično ženski talenat ima svoje važno mesto

u ovom svetu, ali ga je daleko produktivnije koristiti

u istraživačke svrhe ili u cilju rešavanja daleko većih

problema.

Da, neko mora obavljati i te male, dosadne dnevne

obaveze koje većina ljudi ne želi da radi, ali da li to

uvek moramo biti mi? Treba da se zapitamo… Da li

bismo radije kopirale i slagale dokumentaciju, ili

pak prisustvovale tom važnom sastanku? Da li

bismo radije tri puta dnevno prale sudove, ili

jednostavno naučile naše ukućane da nakon

korišćenja svaki sud za sobom i operu?

Tajna je u stavu, jer nije šef kriv, nije muž kriv, nisu

ni deca kriva, već su tako naučeni, prvo od strane

svojih majki, a onda od strane nas koje te iste

greške u “vaspitanju” uporno ponavljamo.

I za kraj, da se vratimo na tu dobru staru

Gandijevu… “Budimo promena koju želimo da

vidimo u svetu oko nas!”. Našu poziciju i odnos

drugih ljudi prema nama možemo samo mi same

promeniti.

Ili kako to Treći Njutnov zakon jednostavno kaže

“Svaka akcija ima svoju odgovarajuću reakciju.”

Drage dame, nadamo se da ste srećno provele

božićne i novogodišnje praznike i nadamo se da

ćete se u 2019. godini makar ponekad osvrnuti na

ovih 12 važnih odluka.

28

29

30

31