Veština senčenja

5/20/2018 Vetina senenja

1/432


2/432

BIBLIOTEKA GAMA

Ureuju

Marko Nedi

Tanja Kragujevi-Vuji

Recenzent

Voja olanovi

Likovna oprema

Zoran Brankovi


3/432

VETINASENENJA

Antologija savremene japanske pripovetke

Izbor, predgovor i beleke

dr Dejan Razi

NARODNA KNJIGA

BEOGRAD


4/432

PREDGOVOR

Kao i druge u svetu, i u Japanu su odvajkada

postojale razne vrste kratkog proznog sastava: anegdota,

alegorijska pria, basna sa moralnom porukom, mit ilibajka, kraa istorijska legenda i drugo. tavie, klasinijapanski anr prie, ili monogatari, umnogome serazlikuje od prie u evropskoj knjievnoj tradiciji. Mnogimonogatari su dui, u neku ruku blii evropskojkoncepciji romana. S druge strane, esto se u sastavumonogataripreplie vie kraih epizoda koje, svaka zasebe, predstavljaju izvesnu celinu, a po strukturi su bliekratkoj prii. Osim toga, neki monogatarisu krai sastaviibliiprii nego romanu. Ve i sam termin, monogatari,koji znai pria o neemu, ukazuje na pripovedakikarakter ovog anra.

U japanskoj knjievnosti postoji jo nekolikoanrova koji pokazuju sklonost japanskih pisaca kakonstrukcijama kratkog narativnog sastava. To su niki,

odnosno dnevniki zapisi,zuihicu,tj. slobodni sastaviimpulsivnog povoenja za etkicom, i haibunkratkaskica poetske proze, pisana u kombinaciji sa haiku

pesmama. Ona doarava okolnosti pod kojima je pesnikdoiveo nadahnue da bi napisao svoj haikusastav. Potosu japanski pisci uvek bili majstori u slikovitomopisivanju dogaaja i ako se pojam kratke prie uzme unajirem smislu kao delom slika delom film,odnosno pria u slikama, onda bi se moglo rei da jepripovetka u Japanu postojala od najstarijih vremena.

Meutim, u knjievnoistorijskom smislu, ako semoderna kratka pria u evropskoj tradiciji razvila u XIX


5/432

veku, u Japanu se ona razvila u punom smislu tek u XX

veku. U stvari, jo ni danas u Japanu nisu potpuno

razgranieni knjievnoteorijski pojmovi o tome ta jenovela, ta pripovetka, ta kratka pria, a taskica. Ova etiri anra esto se prepliu u savremenojjapanskoj knjievnosti. Vrlo je teko odrediti kojem anruneka priapripada, jer nije re samo o njenoj duini, vei o nekim drugim osobinama.

Slian problem postoji i u evropskoj knjievnoj

tradiciji, mada su u njoj pojmovi mnogo ii, a ima i vieliterature o karakteristikama pripovetke i kratke prie.Poto u Evropi ima vie definicija kratke prie i poto seone meusobno znatno razlikuju, a esto su ikontradiktorne, naveemo standardnu definiciju kratkeprie prema H.S. Kerbiju:

Kratka pria je saeta narativna celina, iji su svisastavni delovi povezani da bi stvorili jedinstven utisak u

svesti itaoca.

Trudili smo se da u izbor ove antologije savremene

japanske prie ukljuimo one sastave koji se najvieuklapaju u ovu iroku definiciju, mada smo izabrali i nekedue pripovetke koje su znaajne u razvoju ovog uJapanu.

Pisci navedenih pria spadaju meu vrhunskeprozne stvaraoce u japanskoj knjievnostiXX veka. Meunjima je i jedan dobitnik Nobelove nagrade za knjievnost(1969), Jasunari Kavabata (18991972), i dva bivakandidata za istu nagradu: uniiro Tanizaki (18861965) i Jukio Miima (19251970).

Knjievnost XX veka u Japanu poinje usponomnaturalizma. Naturalistika knjievnost predstavlja


6/432

vrhunac talasa evropeizacije u Japanu od polovine XIX do

poetka XX veka. Naturalistiki knjievni pokret trajao jeu Japanu otprilike od 1906. do 1912. Japanski pisci suusvojili metode evropskih naturalista, objektivni prikaz

stvarnosti i nauno-analitiko ispitivanje iseakaivota. Meutim, oni nisu do kraja primenjivali principeeksperimentalnog romana kakav je zamislio Emil Zola.

Umesto toga, usredsredili su se na intimnu stvarnost iz

linog ivota, stvarajui novi, svojevrsno japanski anr

romana u prvom licu. Osim toga, japanski pisci nisumogli u potpunosti da odbace uticaje svoje tradicionalne

kulture, pa nisu ni uspeli da do kraja sprovode nauno-eksperimentalni pristup u objektivnom prikazu drutvenestvarnosti. Stoga se japanski naturalizam razgranao u dva

osnovna pravca: u neku vrstu naturalistikogimpresionizma, koji se docnije razvio u psiholokirealizam, i u tradiciju romana u prvom licu. Osim loga,

osnovna karakteristika japanskog naturalizma svodi se nalirski subjektivizam za razliku od realistikogobjektivizma evropskog naturalizma.

Sumorna preokupacija japanskih naturalista

beznaajnim detaljima stvarnosti iz linog ivota dovelaje ido prirodne reakcije. Javlja se novi talas u drugoj

deceniji XX veka pod uticajem humanistike filozofije sa

Zapada i velikog ruskog pisca Tolstoj a. Taj talas seusredsredio u delatnosti grupe irakaba ili kole Belebreze, iji osnivai su bili Saneacu Muakoi i NaojaSiga, prvi od pisaca predstavljenih u ovoj antologiji. Ova

kola je propovedala idealistiku i humanistiku veru u(volju oveanstva, pa se stoga i naziva idealistikomkolom. iga, inae rodonaelnik kratke prie u Japanu,


7/432

docnije se odvojio od pokreta ove kole i razvio u pravcupsiholokog realizma.

Posle perioda dominantnog uticaja kole Belebreze javlja se estetska kola, iji glavni predstavnici subili Kafu Nagai, uniiro Tanizaki, Kan Kikui i drugi.Oni su propovedali dekadentnu preokupaciju estetskim

idealima, oivljavanje starih japanskih estetskih vrednostii epikurejsko uivanje u ivotu. Uticaj ove kole takoe jebio znatan i odrazio se u dva pravca: s jedne strane u

prihvatanju novih estetskih pojmova i stava lar-pur-lartizma sa Zapada, a sa druge strane u vraanju batinijapanske prolosti istarim japanskim estetskim delima.

Zatim se javlja kola neointelektualizma, iji glavnipredstavnik je Rjunosuke Akutagava. On je, ujedno, i

jedan od najveih pisaca ere Taio (19121926), u ijuslavu se danas dodeljuje jedna od najznaajnijihknjievnih nagrada u Japanu nagrada Akutagava.Njegovo samoubistvo godine 1927. oznailo je kraj jedneknjievne epohe.

Nakon Akutagavine smrti jaa pokret proleterskeknjievnosti. Meutim, stvaralatvo proleterskih pisacauglavnom se odrazilo u oblasti romana, esejistike i

knjievne kritike. Oni su vodili mnoge znaajne knjievnepolemike o drutvenoj ulozi knjievnosti.

Nasuprot idealima proleterskog knjievnog pokretajavlja se kola neoimpresionista. Oni su bili pobornicinove, umetnike percepcije ivota, zagovaraliimpresionistiku tehniku pisanja i zahtevali savrenostknjievnog stila. Najistaknutiji predstavnici ovog pokretasu Riii Jokomicu i Jasunari Kavabata, japanski dobitnikNobelove nagrade za knjievnost.


8/432

Osim pomenutih pravaca, poznati su i drugi, na

primer, simbolizam, neorealizam itd., ali su oni bili od

manjeg uticaja.

Ratni period doneo je uspon nacionalizma,

militarizma, ovinizma i dingoizma. Najznaajnijijapanski pisci su zautali u tom periodu, ostali su dopalizatvora ili morali da nau kompromisna reenja.Uglavnom, ovaj period ostaje kao mrana senka u istorijijapanske knjievnosti XX veka.

Posleratni period je doneo novi procvat japanskeknjievnosti. U poetku je veina pisaca jo bila poduticajem psihoze poraza u ratu i njihova dela su

odraavala psiholoki jaz izmeu oseanja gubitkanepovratnih starih ideala i traganja za novim vrednostima.

Meutim, veliki predratni pisci se postepeno vraaju naknjievnu scenu, a javlja se i novo pokolenje mlaihposleratnih pisaca. Jedan od njih je i Juko Miima, koji je,zajedno sa Jasunarijem Kavabatom, uniiromTanizakijem i ostalim velikim japanskim piscima XX

veka stekao svetsku slavu.

Od plejade novijih posleratnih pisaca, moda senajvie istiu Kobo Abe i Kenzabuo Oe. Prvi je pravikosmopolitski pisac sveobuhvatnih tema, uglavnom o

velegradskom ivotu, apisao je i naunu fantastiku. Drugi

je izrazito subjektivan pisac, koji se takoe bavimnogovrsnim temama modernih vremena i savremenog

ivota. Ali u sva njegova dela utkani su snanielementi izlinog ivota a line intimne tragedije.

Prvi pisac u ovom izboru, Naoja iga (18831971), smatra se ocem moderne kratke prie u Japanu.Realan i neposredan pogled na ivot verovatno je naveo


9/432

igu da se ogranii uglavnom na kratke prie, i svakakoje doprineo njegovom stilu, u kojem nema mesta za

apstraktna razmiljanja i teoretisanja. U njegovomstvaralatvu ne zapaa se neki poseban knjievni stav,osim sve vee jednostavnosti i staloenosti. Svakanjegova pria je pravo remek-delo stilskog savrenstva.Zato igu esto s pravom nazivaju najsavrenijimstilistom moderne japanske proze.

Njegova pria Hanov zloin (Han no hanzai)

ukljuena je u sve znaajnije antologije savremenejapanske prie. Kao isklesana, poput najsavrenijegvajarskog remek-dela, ona prodire u najdublje kutke

ljudske psihe. Druga njegova pria, Seibei i njegove tikve(Seibei to hjotan), karakteristina je po iginomuzdranom humoru, mada ima idublji smisao, dotie sevaspitanja i obrazovanja dece, esto sputane pogrenimstavom roditelja i uitelja. Trea pria, Manazuru,

doarava tanane emocionalne vibracije deteta prinjegovim prvim koracima u ivot odraslih. etvrta pria,Reinkamacija (Ternsei) opet odie svojstvenim iginimhumorom.

Rjunosuke Akutagava (18921927) spada ujapanske moderne klasike. Poznat je po svojoj pripoveci

U estaru (Jabu no naka), po kojoj je snimljen uveni

Kurosavin film Raomon. Mnoge njegove priezasnovane su na japanskoj mitologiji ili starim japanskim

pripovetkama, od kojih je on stvarao nova remek-dela.

Prva njegova pripovetka u ovom izboru, Mandarinke

(Mikan),jedna je od mnogih njegovih pria u kojima onpokazuje svoju spremnost da prizna uticaj postupaka

drugih na pojedinca, koji se pod takvim uticajem i

podsvesno udaljava od pristrasnog tumaenja stvarnosti.


10/432

Seljanica u pripoveci je simbol vulgarne stvarnosti uljudskom obliku... simbol neshvatljivog i dosadnog

ivota... ali za nekoliko trenutaka sam osetio kako u menivri ivot... potpuno sam zaboravio da mi je dosadno,oslobodio sam se svesno oigledne apsurdnosti svogbesmislenog ivota, kae pisac. Mandarinkepodseajuna haikupesmu, u kojoj se izvanredno saetim i jakimoseanjima izraava ekstaza jednog trenutka.

Jado no haru U mojoj kolibi u proleenanimo naki koso nema niega

nanimo are! Ba to je sve!

Sodo Sodo

Druga njegova pripovetka, Gruda zemlje (Ikai no

cui), malo je neobina za Akutagavinu tematiku, stogasmo je i ukljuili u ovaj izbor. Ovaj, prevashodnovelegradskipisac, ovom priom nas uvodi u ivot obinogoveka iz naroda. I ova pria podsea na haikupoeziju.Deai Hiroi zabavlja se granicom trenjevihpupoljaka, ne zato to nema ime da se igra, nego zato itoto odraava neku tipinuosobinu japanskog naina ivota.Osim toga, psiholoki portret starice u ovoj prii

izvanredno je izvajan, a neke pojedinosti japanskihporodinih odnosa, verovatno neobine za strance,prikazane su sa izuzetnom otvorenou i dubokimrazumevanjem.

uniiro Tanizaki (18861965), jedan iz plejadevelikih japanskih pisaca, jo za ivota je stekao slavuklasika. Prvi knjievni uspeh postigao je upravo priom


11/432

Majstor tetoviranja (isei), objavljenom 1910. godine,kada je, sa Kafuom Nagaijem (18791959), postao voa

takozvane neoromantine kole. Mnoge njegovepripovetke odigravaju se u blioj |ili daljoj prolosti, pa seon, uz Kavabatu, smatra za pravog potovaoca starog,tradicionalnog Japana.

Kan Kikui (18881948) bio je najplodniji ukratkom periodu od 1917. do 1920, kada je napisao

najveideo svojih kratkih pria. Pripovetka O ponaanju

gospodara Tadanaoa (Tadanao kjogjoo-ki),objavljena1918, zasnovana je na istinitom dogaaju: svrgavanjujednog od najveih japanskih feudalaca, gospodaraprovincije Eizen, 1623. godine. Ova pripovetka jeizuzetno znaajna u knjievnoistorijskom smislu, poto jenjeno objavljivanje izazvalo pravi talas takozvanih priana temu (tema osecu),koje obrauju istinite dogaajeilinosti iz japanske istorije. Taj talas do danas nije prestao.

Druga kratka pria, Pojava (Sisei), izvanredno jekonstruisana kao poetsko-dramska celina. Obe priespadaju meu najbolja ostvarenja u anru pripovetke umodernoj japanskoj knjievnosti.

Jasunari Kavabata (18991972) dobio je Nobelovunagradu za knjievnost 1968. godine, uz obrazloenjekoje, izmeu ostalog, istie: ... njegovo majstorstvo u

pripovedanju i veliku senzibilnost s kojom izraavasutinu japanskog duha. Kavabata je napisao vie odstotinu veoma kratkih pria od svega nekoliko stranicai jednomprilikom je izjavio da su mu to najdraa dela.Veinu ovih pria napisao je jo u dvadesetim godinamasvoga ivota, i one predstavljaju njegovu mladalakupoeziju. Meutim, kratke prie koje smo uvrstili u ovajizbor, pripadaju periodu pred kraj njegovog stvaralakog


12/432

puta. U nizu kratkih pria koje je pisao u tom periodu,nalazimo ne samo poznate elemente njegove proze preplitanje ljudskih odnosa i sugestivnu lepotu prirodeve i neke ozbiljnije teme koje docnije nalazimo unjegovim remek-delima. Dua pria koju smo takoeukljuili u ovaj izbor, Mlade (Hokuro), zanimljiva jezbog Kavabatinog japanskog naina pisanja udojsovskom stilu toka svesti, ali sa karakteristinimdelikatnimprelivima ljudskih oseanja.

Fumiko Hajai (19041951) jedina je spisateljicakoju smo ukljuili u ovu antologiju. Kasna krizantema(Bangiku), napisana 1948, iste godine je spisateljici

donela knjievnu nagradu za ene. To je prefinjen portretjedne geje, poziva koji ve polako nestaje, dat sadubokom saoseajnou i psiholokom pronicljivou.

Dela Fumiko Hajai uivala su veu popularnostnego dela bilo koje druge spisateljice toga doba jer su

njene teme svakodnevni ivot obinih ljudi privlaile itaoce i zato to je njen stil jednostavan,poetski i pomalo setan.

Ton (Acui) Nakaima (19091942) potie izporodice knjievnika i poznavalaca klasine kineskeknjievnosti, pa je i sam posedovao veliko znanje izklasinog kineskog jezika i knjievnosti. Nakaimine

kratke pripovetke, koje su ga proslavile uprkos njegovomkratkom ivotu, obeleene su irokom erudicijom i veomaindividualnom matom koja esto podsea na RjunosukeaAkutagavu, a ponekad, kao u pripoveci koju smo

ukljuili,Divlja zver (Mau),na Franca Kafku. Meutim,Nakaima se naroito proslavio svojim stilom:jezgrovitost i jasnoa njegovog jezika, nesumnjivo

odraavaju jak uticaj klasinog kineskog stila.


13/432

Mnoge Nakaimine najpoznatije pripovetke(ukljuujui i Divlju zver)odigravaju se u drevnoj Kini,koja mu je bila prisno poznata iz njegove obimne lektire.Divlja zver iz ove pripovetke izraava na originalan ialegorian nain ortodoksnu koncepciju karme,po kojojje uzrok sudbine pojedinca u sadanjem ivotu vezan snjegovim ponaanjem u ranijim ivotima.

Taiun Takeda (19121976) je takoe izuavaokinesku knjievnost. Vie nego kineska serija

Akutagave, odnosno njegova serija pripovedaka nakineske teme, ili sline pripovetke Tanizakija i mnogihdrugih, kineska proza Takede Taiuna odraava injegovu ljubav prema tradicionalnoj kineskoj prii injegovo veliko ivotno iskustvo. Dela mu nisu ogranienasamo na egzotine teme, niti on pod tim uticajima postajepovran. ak i pria Podizanje mosta (Hai o kizuku),ukljuena u ovu antologiju, jedna od Takedinih finihevokacija jednostavne i stare kineske bajke, ima mnogozajednikog sa pravom japanskom priom. To je snana,ako ne i pomalo sanjalaka autobiografska ispovest oproblematinom iskuenitvu mladog, seksomopsednutog svetenika.

Jukio Miima (19251970) poznat je naimitaocima po prevodima njegovih romanaPosle banketa

(Utage no ato), Mornar koji je izneverio more (Gogo noeiko) i Zlatni paviljon (Kinkakui). Takoe je poznatirom sveta kao najvei pisac u posleratnoj japanskojknjievnosti, koji se Uzdigao poput komete i, isto tako,naglo zavrio svoj kratak ivot rasecanjem utrobe natradicionalan samurajski nain. Pripovetka Patriotizam(Jukoku),koju smo ukljuili u ovu antologiju, spada meu


14/432

najkarakteristinije i najbolje pripovetke ne samo ovogautora ve i celokupne posleratne japanske knjievnosti.

To nije pria samo o patriotskom rtvovanju ve i oljudskoj vrstini, estitosti i ljubavi. Puna je dramatike, alii nekog toplog i neposrednog, intimnog, lirskog oseanjakoje itaoca duboko proima.

Tacuo Nagai, roen 1904, poznati japanski majstorkratke prie, izabran je 1968. i za lana Japanskeakademije knjievnika. Njegova pripovetkaKratak susret

(Aibiki)pisanaje na karakteristian Nagaijev nain: to jespoj humora i patosa, kojim se ocrtavaju kritini trenuci uivotu beznaajnih ljudi. Mnoge njegove pripovetkeopisuju rtve haosa posleratnog Japana. Ali ak i Plavakiovita sezona (Aocuja, 1965), pria o porodinomsamoubistvu, nadahnuta njegovim strahom od

neminovnog poraza Japana, nije liena izraza smirenoghumora.

Kobo Abe, roen 1924, postigao je, svakako, ugledirom sveta, vei od svih ivih japanskihpisaca. Njegoviironini, avangardistiki romani, puni savrenih detalja,podjednako su poznati na Zapadu, u Sovjetskom Savezu

li u zemljama Istone Evrope. U Japanu se njegovo delosmatra i kosmopolitskimime se Abe posebno ponosi,poto sam sebe smatra za oveka bez rodnog kraja. On

je borbeni predstavnik velegradskog ivota, koji ne eli dase predaje sentimentalnoj i nostalginoj udnji zaprolou.

Kobo Ane je privukao naroitu panju svojimkratkim priama u Kafkinom stilu, u kojima se ovekpretvara u povre, ahuru, svilene bube, tap itd. Stogasmo izabrali njegove dve pripovetke, Crvena ahura


15/432

(Akai maju) i tap (Cue). Iako njegova dela otkrivajuduboku filozofiju i zadiru u drutvene odnose, on je ostao

u sutini veoma inventivan knjievni eksperimentalist.unosuke Joijuki, roen 1924, pisao je preteno o

ivotu prostitutki. Njegove pripovetke odigravaju seuglavnom u svetu dreee neonske svetlosti posleratnogTokija. Stoga smo izabrali njegovu pripovetku Soba

prostitutke (ofu no heja),kao karakteristinu za njegovostvaralatvo. To jejo jedna, koncentrisanija verzija ve

poznatih pria o Joivari i drugim, manje slavnimetvrtimagejiili javnih kua. Kao i Kafu Nagai (18791959), poznati majstor ovog modernog i sloenog anra,Joijuki pie o svetu odbaenih ena i kao o utoitu odhipokrizije obinog drutva i neodoljivo privlanomkrugu za romantino iivljavanje i linu degradaciju.

umon Miura, roen 1926, osvojio je Akutagavinunagradu za knjievnost 1952, kada je stekao optepriznanje, stupajui na japansku knjievnu scenu kaopisac treeg pokolenja, odnosno tree posleratnegeneracije. Stil mu je izuzetno intelektualan, koncizan i

jedar, savrene strukture, pun ironije i sarkazma.Pripovetka Planinski pejza (Meifu sansuizu)karakteristina je za njegovo stvaralatvo i stil.

Akira Abe, roen 1934, spada meu najmlae

savremene japanske pisce. Mnoge njegove prieposveene su dogaajima iz sopstvenog ivota i ivotalanova njegove porodice, balo da opisuju nedavnaiskustva ili izbledele uspomene. Svaka je zanimljiva na

svoj nain, ali svaka, takoe, otkriva neki novi vid vepoznatog nam lica iz njegovih prethodnih pria.


16/432

U prii Breskve (Momo),koju smo izabrali za ovuantologiju, prelepoj lirskoj celini, gotovo nalik na bajku,

Abe primenjuje dojsovski stil toka svesti, ispitujuinajosnovniji izvor svoje umetnostisvoje seanje.

Kenzaburo Oe, roen 1935, takoe je jedan odnajmlaih savremenih japanskih pisaca, ujedno i jedan odnajitanijih. Njegov spektakularni literarni nastuppopraen je karijerom izuzetnom ak i u Japanu postvaralakom bogatstvu i posveenosti politikim

problemima.Agui, udovite s neba (Sora no kaibucu Agui) je

pria u kojoj Oe prikazuje linosti koje dominirajunjegovim simbolinim svetom: oca i njegovogmonstruozno abnormalnog sina. Sline teme dominiraju iu Oeovim romanima, jer su oigledno zasnovane nalinom iskustvu. Ali ova pripovetka je samostalna celina,ivopisan primer matovite vizije zbog koje se Oe smatrajednim od najoriginalnijih i najuzbudljivijih posleratnih

japanskih pisaca.

* * *

Trudili smo se, dakle, da prikaemo najznaajnije

japanske pripovedae od Naoje ige, rodonaelnikajapanske kratke pripovetke, do posleratnih pisaca treegpokolenja, ak i najmlaih koji su danas najaktivniji.Nadamo se da e ovaj izbor pruiti jednu panoramujapanskog knjievnog vienja svoje stvarnosti, bilo uprolosti ili u sadanjosti. Naroito smo nastojali daizaberemo ono to je karakteristino japansko, ali to,


17/432

ujedno, poseduje i neto univerzalno, razumljivo ipristupano svima.

U neku ruku, naslov ove antologije odgovara i

tradicionalnom japanskom pristupu umetnosti. Za razliku

od kineskih slikara, ije su slike ispunjene detaljima,japanski slikari, naroito slikarstva sumie, govoresenenjem ili prazninama isto koliko i svetlim,ispunjenim detaljima.

Beograd, mart, 1983.

drDejan Razi


18/432

Naoja iga

HANOV ZLOIN

Mladi kineski ongler Han, u toku izvoenja svojetake bacanja noeva, na zaprepaenje svih prisutnih ucirkusu, presekao je vratnu aortu svoje ene tekim,

velikim noem. Njegova mlada ena ostala je na mestumrtva. Han je smesta uhapen.

Na sceni gde se odigrala ta nesrea, bili su prisutnidirektor cirkusa, Hanov pomonik, takoe Kinez, voditeljpriredbe, i vie od tri stotine gledalaca. Program jeposmatrao i jedan policajac, koji je sedeo na stolici sasvim

pozadi, iznad sedita gledalaca. Meutim, iako se nesreadogodila naoigled mnotva posmatraa, ostala jepotpuna tajna da li je to bilo smiljeno ubistvo ili nesreansluaj usled promaaja.

Hanova taka sastojala se u sledeem: enu bipostavio ispred drvene table veliine vrata i, sa rastojanjaod oko etiri metra, bacao bi svoje velike noeve na nju.jedan za drugim, uz gromke poklike, zabijajui ih udrvenu tablu, samo na nekoliko santimetara od nje,

ocrtavajui noevima obris njenog tela.Islednik je najpre ispitivao direktora cirkusa.

Da li je ova taka, po vaem miljenju, vrlo teka?

Ne, vaa milosti, i nije ba toliko teka za iskusnogizvoaa. Ali mora se rei da su za njeno uspenoizvoenje neophodni, u svakom trenutku, potpuno


19/432

prisustvo duha i dobri, stabilni ivci, bez najmanjenapetosti.

U tom sluaju, ak i ako pretpostavimo da senesrea dogodila grekom, to bi bila teko objanjivagreka?

Zaista je tako, vaa milosti. Da taka nije bila takoapsolutno bezopasna, ja, pre svega, ne bih ni dozvolio

njeno izvoenje.

Prema tome, vi smatrate da se nesrea dogodila sa

predumiljajem, zar ne?Ne, vaa milosti, ne smatram. I to iz sledeeg

razloga: ovakva vetina, izvedena na odstojanju od etirimetra, ne zahteva samo izvebanost nego i izvestannagonski oseaj; zato se ne moe smatrati mehanikomradnjom koja se bezuslovno moe izvesti precizno. Istinaje da smo svi mi smatrali da je greka praktino

nemogua, sve dok se nije dogodila ova nesrea. A sada,kad se ona stvarno dogodila, ;uprkos naem ubeenju dato ne dolazi u obzir, ne bismo bili u pravu kad bismo

potpuno iskljuili mogunost nesrenog sluaja.

E pa, ta vi onda upravo mislite je li to bilagreka ili delo sa predumiljajem?

Eh, prosto nisam pametan! Ne znam ni sam ta da

kaem.Islednik se naao u nedoumici. U pitanju je bio

sluaj ubistva. Ali da li je to sluajno ubistvo ili ubistvosa predumiljajem, za to nije bilo moguno nai dokaze.Ako je ubistvo sa predumiljajem, onda je ono zaistaizuzetno dobro smiljeno, razmiljao je sudija.


20/432

Zatim je pozvao pomonika, Kineza, koji je joodranije, pre nastupanja u ovom cirkusu, radio sa Hanom

i svugde ga pratio. Sudija je poeo da ga ispituje.Kako se Han obino ponaao?

To je uvekbio ovek na svom mestu, vaa milosti.Nije se kockao, nije bio enskaro, niti je pio. Stavie,negde prole godine prihvatio je hriansku veru, znao jedobro engleski, i kad god je imao slobodnog vremena,

itao je Bibliju i druge religiozne knjige.

A kako se ponaala njegova ena?Takoe vrlo pristojno, vaa milosti. Putujui artisti

nisu ba najmoralnije osobe, kao to vam je dobropoznato. Deava se ponekad i da zavedu tuu enu ipobegnu s njom. Hanova supruga bila je lepukastaenica, i mnogi su pokuali da je zavedu, ali ona se nikadanije osvrtala na takve pokuaje.

A kakve su naravi bili njih dvoje?

Prema drugima su uvek bili veoma ljubazni i

paljivi. A uz to oboje uviavni i predusretljivi premasvim svojim prijateljima i poznanicima, i nikada se nisu

svaali ni s kim. Ali. . . Tu je Kinez zautao,razmiljajui za trenutak, pa onda nastavi: Vaa milosti,ako vam ovo ispriam, bojim se da moe loe ispasti po

Hana; eto, da kaemo poteno, to dvoje koji su bili takoblagi, ljubazni i nesebini prema drugima, kada bi ostalinasamo, postali bi, iz nekog razloga, neverovatno grubi i

surovi jedno prema drugome.

A zato?

Ne znam, vaa milosti.

Je li tako bilo uvek otkad si ih upoznao?


21/432

Ne, vaa milosti. Otprilike pre dve godine gospoaHan je rodila dete. Bio je to prevremeni poroaj i beba jeumrla posle dva-tri dana. Od toga asa njihov se odnospostepeno pogoravao, to je svima nama palo u oi.Poeli su da se prepiru okonajmanje sitnice, a pri tom jeHanovo lice postajalo bledo kao smrt. Ali ma kakav da je

bio uzrok njihovih svaa, Han bi uvek na kraju zautao, inikada nije dizao ruku na enu. Verovatno mu to ninjegova vera nije doputala. Samo, kada biste ga pogledali

u lice, zapazili biste neobuzdan, stravian gnev unjegovim oima.

Jednoga dana upitao sam ga zar ne bi bilo bolje da

se razvedu, kada se ve toliko ne slau. Han mi jeodgovorio da, ak ako njegova ena ima razloga da zatrairazvod braka, on nema rata da to uini. Sve je pripisivaosvojoj samovolji. Govorio je da vie ne moe voleti svojuenu. A ena koju mu vie ne voli, malo-pomalo i sama

prestaje da voli, to je sasvim razumljivo zakljuio biHan. Mislim da je zato i poeo da ita Bibliju i sveonesilne molitvenike da bi na neki nain uteio svoje srce;pokuavao je da ukroti to svoje divlje srce, koje jebezrazlono mrzelo nevinu enu. A gospoa Han je zaistabila dostojna saaljenja. Ve skoro tri godine ivela je suHanom, putujui kao artista irom Japana; njen stariji brat

otiao je u skitnice, tako da im se dom rasturio i gospoaHan nije mogla da se vrati u kuu gde se rodila. Ako bi serastala s Hanom i vratila kui, ne bi nala nikoga ko biputujuoj artistkinji, posle etvorogodinjegpotucanja posvetu toliko verovao da se njom oeni. Zato, verovatno,nije imala druge nego da ostane sa Hanom, ma koliko

ravoiveli.

A ta ti, u stvari, misli o tom nesrenom ubistvu?


22/432

Mislite, vaa milosti, smatram li da je to bilonehotino ili namerno ubistvo?

Da.

Pa, vaa milosti, od trenutka kada se nesreadogodila, razmiljao sam o tome iz svakog ugla. Ali tovie lupam glavu, sve manje mi je jasno, i ne znam ta damislim.

Dobro. No, reci mi ,ovo: kakav si utisak imao u

trenutku kada se dogodila nesrea?

Pa, vaa milosti, tog trenutka sam pomislio: Eto,ubio ju je!

Znai, namerno?

Da, ali voditelj kae kako je imao utisak da je Hanuruka zadrhtala, pa mu se omaklo.

Je li? Meutim, voditelj nije znao kakvi su bili

njihovi svakodnevni odnosi, pa mu se, jednostavno,moglo tako uiniti?

Moda je to tano, vaa milosti. Ali, razmiljajuidocnije, isto tako bih mogao rei da se i meni u tom asu,prosto, uinilo da ju je on ubio samo zato to sam dobroznao kakvi su njihovi svakodnevni odnosi.

Kako je Han izgledao u tom trenutku?

Uzviknuo je: Ah! Na taj uzvik sam i ja pogledao,a krv je ve liptala iz vrata gospoe Han. Jo nekolikotrenutaka je stajala, a onda su joj se noge savile u

kolenima i telo joj se nagnulo u pravcu odakle je doleteo

no. U trenutku kada je no ispao, enino telo se skljokalona pod, kao mlitava masa. Naravno, u tom trenu niko nitanije mogao da uini svi smo sedeli skamenjeni, i buljiliu nju. Neto odreenije ne mogu rei, vaa milosti, jer tog


23/432

asa nisam imao vremena da osmatram kako izgleda Han.A ini mi se da je i njemu samom tih nekoliko sekundi

prolo kao u magnovenju, isto kao i svima nama, ostalimoevicima. Tek malo kasnije sinula mi je kroz glavupomisao: ,Najzad ju je ubio! A tada muje lice bilo bledokao kre, i stajao je tamo, zatvorenih oiju. Kada suspustili zavesu i pritrali gospoi Han da je podignu, onaje bila ve mrtva. Hanovo lice je bilo stravino, uzbueno;uzviknuo je: 'Kako sam mogao tako da promaim!, a

zatim je pao na kolena i dugo ostao u tompoloaju, tihose molei.

Je li izgledao veoma potresen?

Izgledao jeprilinopotresen.

Dobro. Ako budem imao jo neto da te pitam,pozvau te ponovo.

Islednik je otpustio onglerovog pomonika

Kineza, i naredio da konano dovedu na ispitivanje samogkrivca. Hanovo pametno lice bilo je bledo i ispijeno.

Islednik je na prvi pogled mogao primetiti da je onglerpretrpeo teak nervni slom.

Poto sam ispitao direktora cirkusa i tvogapomonika, sada je red na tebe da ti postavim nekolikopitanja, rekao je islednik im je Han stupio na mesto za

optuene. Han je samo klimnuo glavom.Reci mi, poeo je islednik, jesi li ikada voleosvoju enu?

Otkako smo se venali pa do dana roenja naegdeteta voleo sam je svim srcem, vaa milosti.

A zato se ta ljubav ugasila?


24/432

Zato to sam znao da dete koje se rodilo nije bilomoje.

Da li si znao ko mu je otac?

Pretpostavljao sam. Mislim da je to bio neak mojeene.

Da li si ga lino poznavao?

Bili smo prisni prijatelji. On me je prvi i podstakao

na taj brak. Nagovorio me da se oenim njome.

Pretpostavljam da su njihovi odnosi poeli prenego to je ona dola da ivi s tobom?

Razume se, vaa milosti. Dete se rodilo osammeseci posle naeg venanja.

Tvoj pomonik je rekao da se dete rodilo prevremena ...

Zato to ,sam ja svima tako rekao.

Kau da je novoroene umrlo odmah posleporoaja, je li tako?

Jeste.

ta je bio uzrok smrti?

Majka ga je uguila svojim dojkama.

Je li to uinila namerno?

Rekla je da se to dogodilo sluajno, vaa milosti.

Islednik je zautao i netremice gledao u Hanovolice. Uzdignute glave, ali sputenih oiju, Han je ekao nasledee pitanje. Islednik je nastavio:

Je li ti ena priala o svom odnosu s timovekom?


25/432

Nije mi se poverila, niti sam je ikada pitao o tome.

Smrt deteta inila se nekako kao kazna sudbine, pa sam

odluio da budem to velikoduniji, ali...Ali, u stvari, nisi mogao da bude velikoduan?

Tako je. Ostalo mi je oseanje da detinja smrt nijebila dovoljna odmazda. Kada sam bio daleko od nje,

mogao sam jo, donekle, i da se oseam velikodunim; aliim bih je ugledao, neto bi se u meni preokrenulo. Kadgod bih pogledao njeno telo, spopao bi me neobuzdani

bes.Zar nisi pomiljao na razvod?

esto sam pomiljao na to da se razvedem. Alinikada to nisam pomenuo eni.

Zato?

Oseao sam saaljenje prema njoj. Jer, moja enaje uvek govorila da ne bi mogla vie iveti ako serazvedemo.

Je li te ena volela?

Nije me volela.

Pa zato je onda tako govorila?

Jedan razlog je, verovatno, bio potreba za

odravanjem u ivotu. Rodnu kuu joj je proerdao stariji

brat, a znala je da ne moe nai takvog potenjaka koji biuzeo za enu bivu suprugu putujueg artiste. Uz to, imalaje suvie mala stopala da bi bila sposobna za nekakavdrugi posao.

A kakvi su bili vai seksualni odnosi?

Verovatno se nisu mnogo razlikovali od odnosa

svakog obinog branog para.


26/432

Da li ti je ena bila privrena?

Ne mogu rei da mi je bila ba naroito privrena.Stavie,ini mi se da joj je padalo vrlo teko to moraiveti sa mnom kao supruga. Pa ipak, taj bol je podnosila,i to sa takvom stoikom istrajnou kakva se ne bi moglani zamisliti kod mukarca. Imala je obiaj da samoposmatra svojim hladnim, nemilosrdnim pogledom kako

mi se ivot postepeno razbija. Drei se po strani,hladnokrvno je posmatrala kako se ja muim da se spasem

kako se koprcam da pobegnem u bolji, istinitiji ivot, inikada nije pokazivala ni trunke saoseanja, niti jepokuavala da mi na bilokoji nain pomogne.

Zato nisi mogao da zauzme neki odluniji stav utoj situaciji?

Zato to sam bio obuzet raznim mislima.

Kakvim mislima?

Hteo sam da se ponaam prema njoj tako da nebude nikakve greke sa moje strane . . . Ali, konano, ipaknisam uspevao da budem besprekoran prema njoj.

Jesi li ikada pomiljao na to da ubije svoju enu?

Han nije odgovorio i islednik je ponovio pitanje.

Meutim, Han je odvratio tek posle due pauze:

esto sam pomiljao da bi bilo bolje da umre pre

nego tozaelim da je ubijem.U tom sluaju, ukoliko bi to bilo dozvoljeno

zakonom, ti bi, moda, i ubio svoju enu, zar ne?

Nisam se plaio zakona kada sam tako razmiljao.Jednostavno, bio sam slabi. No i u toj slabosti oseaosam snanu elju da ponem iveti nekim istinitijim,istijim ivotom.


27/432

I tako si docnije ipak doao na pomisao da ubijesuprugu, zar ne?

Nisam se odluio na ubistvo, ali sam katkadpomiljao da je ubijem.

Koliko si puta pre ove nesree mislio na to?

Prethodne veeri... Ili moda, ak i istog jutra.

Jeste li se pre toga svaali?

Jesmo.

Oko ega?Oko neega toliko besmislenog da nije vredno ni

pominjati.

No ipak, hajde, reci nam.

... U pitanju je bila hrana. Kada ogladnim, obinose lako iznerviram. A to vee ena jeneto dugo petljalaoko pripreme jela i gnjavila sa veerom, tako da sam se

razbesneo.Jesi li bio ei nego obino?

Ne. Ali, za razliku od uobiajenih svaa, ostao sami dalje ljut. Verovatno zato to sam u poslednje vreme bioobuzet neizdrljivom eljom da ostvarim za sebe nekibolji ivot, a oseao sam se bespomonim da tosprovedem. Legao sam, ali nikako nisam mogao zaspati.

Sijaset razdraljivih misli naviralo mi je u glavu. Oseaosam da, ma ta uinio, nikada neu biti u stanju da sespasem iz te bezizlazne situacije, nikada neu moi daostvarim ono to sam iskreno eleo, i ma koliko sekoprcao, nikada neu nai izlaz iz toga jadnog stanja, takosputan i upleten u kuine; a uzrok svemu tome, zbog egame je i spopadao bes, bio je moj odnos sa enom. Ubudunosti nisam video ni traka svetlosti. A u meni je


28/432

plamtela udnja da ga naem. Pokuavao sam dapodgrevam tu nadu ak i kada bi se ugasila, ali moj

poloaj me je spreavao u tome. Ipak, plamen se nikadanije sasvim ugasio. Potmulo je tinjao, a pokatkad bi

planuo, uz pucketanje. I tako sam poeo da se trujem utom stanju jalovosti i muka, znajui da u, kada sepotpuno otrujem, biti, u stvari, duevno mrtav. Biu ivile. Ali mada sam bio svestan svoga stanja, i dalje sampokuavao da istrajemi da naem neki izlaz.

Tada se u meni rodila podla, prljava pomisao, kojame je poela opsedati: ,Kada bi ona umrla, sve bi bilolake. A kada sam ve doao dotle, zato je ne bih samubio i svrio s tim? Nisu bile vane posledice takvogubistva po mene. Verovatno bih zavrio u zatvoru. Alimoda bi ivot u zatvoru bio kudikamo podnoljiviji odovog koji sada vodim. S tim u se ve suoiti kad kucneas. ivotnedogaaje ovek mora prihvatiti onako kako

dolaze i poteno se uhvatiti ukotac s njima, bez ikakvesumnje i kolebanja. Moda nema kraja tom sudaranju saneizvesnostima ivota i raiavanja nedoumica koje nasvezuju. Ali pravi ovekov ivot i jeste u tome to se moratruditi da do smrti reava u svojoj svesti sva ta kolebanjai protivrenosti koja ga sputavaju.

Dok sam bio opsednut takvim mislima, gotovo

sam i zaboravio na svoju ivotnu saputnicu svoju enu,koja je u tom asu leala kraj mene. Te misli su mepostepeno sasvim iscrple. Ali ak i takoumoran, nisambio u stanju da zaspim. Leao sam u nekom polusvesnomstanju. A kako je bistrina moga uma slabila, tako je i

pomisao da ubijem enu postepeno bledela. Oseao samneku usamljenost i prazninu, kao kad se ovek probudiposle munog, runog sna. Istovremeno, bio sam obuzet


29/432

neizrecivom tugom zbog slabosti svoje due, u kojoj suonako silne udnje za boljim ivotom iilele za jednu

jedinu no.Najzad je svanulo, i ja sam primetio da ni mojaena, oigledno, nije oka sklopila cele noi.

Kada ste ustali, jeste li se ponaali jedno premadrugom kao i svakog drugog dana?

Nismo izustili ni rei.

Ali zato ti nikada nije palo na um da napustienu?

Da li vaa milost smatra da bi takvo reenjezadovoljilo moje nade?

Da.

Ne, ne, mislim da ,bi to bila velika greka, rekaoje Han, a onda se dugo i utke zagledao u islednikovo lice.Sa blagim izrazom, islednik mu je samo dao glavom znak

da nastavi.

Meutim, jo je postojao veliki jaz izmeuinjenice da sam se borio s takvim mislima i stvarneodluke da je ubijem. Toga dana sam od ranog jutra bio

prilino uznemiren. ivcisu mi bili krajnje napeti i oseaosam neku neprijatnu iznemoglost u itavom telu. Nisammogao da sedim smireno, pa sam odmah izjutra iziao izkue i besciljno etao po pustim krajevima grada. U sebi

sam neprestano ponavljao kako po svaku cenu moramnai izlaz iz te situacije. Meutim, vie mi nije dolazilapomisao da je ubijem, kao prethodne veeri. Niti samuopte pomiljao na uspeh nae take te veeri u cirkusu.Da sam i najmanje posumnjao u sebe, mislim da

verovatno ne bih odabrao to bacanje noeva. Bilo je jomnogo drugih taaka koje smo mogli izvesti.


30/432

Te veeri, kada je konano doao red na nas daiziemo na scenu, jo uvek nisam imao ni najslabije

predoseanje da e se dogoditi neto neobino. Kao iuvek, da bih pokazao publici otrinu noeva, sekao samnjima parad hartije, i bacao poneki ;no da se zabode udasku na sceni. Posle nekoliko trenutaka pojavila se moja

ena, upadljivo naminkana i obuena u kitnjasti kineskikostim. Nije izgledala nimalo drukije nego bilo kojedruge veeri za vreme te nae take. Uputivi gledaocima

ljupki pozdrav, otila je i zauzela uobiajeni poloajispred debele drvene table. A ja sam uzeo jedan no, itakoe stao na uobiajenu razdaljinu, tano naspram nje.

Tog trenutka su se nai pogledi ukrstili prvi put odprethodne veeri. I tek tada sam odjednom osetio u kakavsam se rizik upustio odabravi tu taku s bacanjemnoeva. Shvatio sam kakva nam opasnost preti ako neublaim svoju napetost. Trudio sam se da savladam

uznemirenost koja je u meni rasla itavog toga dana, i dasmirim ivce koji su bili krajnje istroeni i napregnuti. Alima koliko |da sam pokuavao, zamor koji mi je bio prodrodo sri kostiju sputavao me. Od tog trenutka odjednomsam izgubio pouzdanje u svoju izvebanu ruku. Pokuaosam da zatvorim oi za trenutak, kako bih se sabrao. Alitada sam osetio kako mi se celo telo trese.

Kucnuo je as! Prvi no sam bacio tako da sezabode iznad njene glave; no se zabio nekolikosantimetara vie nego obino. Zatim je moja ena podiglaobe ruke, rairene do visine ramena, i ja sam zabio pojedan no ispod svakog njenog pazuha. Doksu se noeviodvajali od vrhova mojih prstiju, oseao sam kako senekako lepe, kao da upadaju u glinu ili testo. Bilo mi je

jasno da vie nisam u stanju da odredim tano gde e se


31/432

noevi zabosti. Posle bacanja svakog novog noa, osetiobih olakanje u dui: Dobro je! I dalje sam se iz svesnage naprezao da se smirim. Ali, naprotiv, to je mojojruci davalo jo vie nesigurnosti; oseao sam se vezanimba samim tim svesnim pokuavanjem da se savladam.Jedan no sam bacio tako da se zabio levo od njenog vrata.U trenutku kada sam se spremao da bacim drugi, desno od

njenog vrata, moja ena me je odjednom pogledala sanekim udnim izrazom u oima. Kao da ju je obuzeo neki

nagonski, panian strah. Moda je predosetila da e joj setaj no, koji je u tom magnovenju trebalo da poleti ka njoj,zabosti u vrat? Ne Znam ni sam. Svestan sam bio jedino

toga da se taj njen izraz paninog straha istom jainomodrazio u mom srcu. Osetio sam vrtoglavicu, kao da u seonesvestiti. Ipak sam prisilio sebe da bacim no; a on jepoleteo iz mojih prstiju isto kao da sam ga besciljno

uputio u prazan prostor . ..

Islednik je utao, pogleda uperenog u Hana.Konano sam je ubio, sinulo mi je u glavi.

Hoe li time rei da sije namerno ubio?

Da. Odjednom mi je sinula pomisao da sam to

namerno uradio.

Posle toga, kako sam uo, kleknuo si pored mrtvog

tela svoje ene i ostao u skruenoj molitvi.Da, vaa milosti. To je bio prilino lukav potez, nakoji sam se spontano odluio tog trenutka. Poto sam biosvestan da me svi znaju kao pobonog hrianina, praviosam se da se molim, dok sam, u stvari, razmiljao kakavstav da zauzmem tu, na licu mesta.

Znai, bio si potpuno ubeen da je to ubistvoizvedeno namerno?


32/432

Jesam. I odmah mi je palo na um kako u se lepopretvarati kao da je to nesrean sluaj.

Ali, zaboga, ta te je navelo na zakljuak da je tonameran in?

Moje srce, koje je bilo izgubilo oseanje ta jepravo a ta nije.

A jesi li poverovao da si uspeo stvoriti utisak da si

nevin?

Da. Kada sam docnije razmiljao o svemu tome,prosto sam se gadio samog sebe. Ali onog trenutka sam se

prenerazio to sam prirodnije mogao, prilino seusplahirio, i pretvarao se da sam pogoen bolom;meutim, da je tamo bilo ijedne pronicljive osobe, sigurnobi joj odmah postalo jasno da sam sve to odglumio... Te

veeri sam doao do zakljuka da, kako god se stvariokrenule, ja moram biti osloboen krivice. Pre svega, bio

sam svestan injenice da nema nijednog materijalnogdokaza o mojoj krivici, to mi je ulivalo samopouzdanje.Istina, svi su znali za nae svakodnevne nesuglasice isvae. Prema tome, mnogi e neizostavno posumnjati dasam je namerno ubio. Ali ako ja do kraja budem odlunotvrdio da je greka, na tome e i ostati. Dakle, nae stalneprepirke verovatno e dati povoda ljudima da me osudekao krivca, ali to ni u kom sluaju ne moe postati dokaz.I tako sam verovao da u, u krajnjoj liniji, zbog nedostatkadokaza, biti osloboen krivice.

A onda, dok sam u mislima po ko zna koji put

smireno razmatrao itav taj dogaaj, pokuavao sam da gato prirodnije prikaem kao greku. Pri tom sam seodjednom zapitao zato sam uopte uveren da je to biloubistvo sa predumiljajem? Istina je da sam prethodne


33/432

veeri bio obuzet pomilju da je ubijem, ali zar se samo tomoe uzeti kao dovoljan razlog da se sutradan reim na

ubistvo s predumiljajem? Malo-pomalo, vie nisam niznao ta se u stvari desilo. Iznenada sam se uzbudio.Toliko sam se uzbudio da vie nisam mogao da seskrasim. Bio sam van sebe od radosti. Toliko sam se

oseao srenim da sam hteo da kliem iz sveg glasa.

Je li to bilo zato to si najzad mogao smatrati da seubistvo desilo omakom?

Ne, to ni sada ne mogu da mislim. Nego, naprosto,zato to vie ni sam nisam uopte znao da li je ubistvoizvreno namerno ili sluajno. I zato to sam shvatio da enajbolje biti ako sve poteno kaem, i da u tako bitiosloboen krivice. Za mene je u ovom trenutku najvanijeda budem osloboen. A da bih to postigao, umesto dazavaravam samog sebe i da uporno tvrdim kako je to bila

greka, najbolje bi bilo da priznam kako ni sam ne znamjesam li kriv ili nisam; jer tako bar mogu da budem potenprema samom sebi, to je mnogo ispravnije. Sad vieuopte ne mogu izjaviti da je to bila greka. No, sa drugestrane, ne mogu odluno tvrditi ni da je to uinjenonamerno. U stvari, doao sam do zakljuka da, ja sam, bilou kom sluaju, ne mogu rei ni da sam kriv ni da samnevin.

Han je zautao. Islednik je takoe dugo ostao bezrei. Najzad je promrmljao kao za sebe:

Uglavnom, sve to zvui istinito. A zatim seobratio Hanu:

Nego, reci mi, zar ne osea ni najmanju tugu zbogsmrti svoje ene?


34/432

Ni najmanju. ak i kada sam je najvie mrzeo uprolosti, nisam mogao ni sanjati da u moi da oseam

ovoliku radost dok priam o njenoj smrti.Dobro. Moe da ide, rekao je islednik.

Han je iziao iz sudnice utke, malo pognute glave.

Islednik je oseao neko udno uzbuenje. Uzeo jenaliv-pero i istog trenutka, na licu mesta, napisao:

Nije kriv.


35/432

SEIBEI I NJEGOVE TIKVE

Ovo je pria o deaku koji se zvao Seibei, i onjegovim tikvama. Otkako su se ovi dogaaji odigrali,tikve su izgubile onu posebnu privlanost koju je Seibeinekada oseao za njih. Meutim, ubrzo posle toga, naaoje neto drugo to ga je zabavljalo umesto tikava: slikanje.On sada slika sa istim oduevljenjem s kojim se ranije

predavao tikvama.Seibeijevim roditeljima nije bila sasvim nepoznata

injenica da je on povremeno izlazio i kupovao tikve. Veje posedovao oko desetak tikava, ija se cena kretala odnekolikosena1do petnaestsenapo komadu. Bio je veoma

vet u tome da ih pripremi za izlaganje, isecao im je otvor,vadio semenke, ak bi napravio i zapua sve je to

radio sam. Najpre bi mazao tikvu talogom koji ostajeposle oceenog aja, zatim ju je neumorno glaaosakeom2 koji bi skupljao od zaostale koliine u ainjegovog oca.

Seibeijeva strast nije znala za granice. Jednog dana,

idui putem uz obalu, razmiljao je, kao i obino, otikvama, kada mu je neto jako upadljivo zapalo za oko.Zastao mu je dah. Ispostavilo se da je to elava glavajednog starca, okrenutog u suprotnom pravcu, koji se

upravo tada promolio iza jedne od malenih tezgi kakve su

tu bile nanizane. Ali Seibeiju se ela uinila kao tikva, inekoliko trenutaka pre nego to je shvatio svoju greku,divio se tom zaista izvanrednom primerku. A kada ga je

istina osvestila, nije mogao sam sebi da se naudi.Posmatrao je starca koji je, savreno iarane glave to je


36/432

cupkala gore-dole, nestao u pobonoj ulici. Onda je Seibeiprasnuo u smehvelik i zvonak smeh koji su ule samo

njegove ui. Nastavio je da se neobuzdano smeje dok jetrao dalje jo desetinu milje ili vie, ali ni onda nijemogao da prestane.

Takva je bila njegova strast. Gde god su tikve

prodavane u gradu, u antikvarnicama, na tezgama s

povrem, u tekstilnim prodavnicama, ak i uprodavnicama slatkia, da i ne pominjemo retke radnje

koje su se specijalizovale za takve kuriozitete, svuda bi onzastajao i piljio u tikve sav zanesen.

Seibei je imao dvanaest godina, jo je bio osnovac.Umesto da se igra sa kolskim drugovima posle asova,sam bi odlazio u grad u potragu za novim tikvama. Uveebi se povukao u ugao dnevne sobe, gde bi sedeo radei nasvom najnovijem delu. Kad bi zavrio seenje i ienje,nasuo bisakeau tikvu, zavio je u ubrus i stavio u metalnu

posudu koju bi, onda, preko noi tutnuo na grejalicu zanoge. im bi izjutra ustao, odjurio bi da skine tikvu ipregleda grake znoja koje bi izbile po celoj kori. To jebio prizor kojega se nikada nije mogao zasititi. Konanobi tikvu paljivo uvezao konopcem i okaio jeo strehu nasunanom mestu. Onda bi otiao u kolu.

Varoica u kojoj je Seibei iveo (zvanino se

nazivala gradom), bila je luka i trgovaki centar odizvesnog ugleda; ali, iako je bila mnogo dua nego ira,povrina joj je bila tako mala te da bi se prela po duininije trebalo vie od stotinu koraka. Uprkos neobinovelikom broju prodavnica koje su preprodavale tikve, bilo

je, dakle, vie nego verovatno da ih je on u svojimsvakodnevnim obilascima sve pregledao.


37/432

Seibei se nije posebno zanimao za stare tikve. Vieje voleo svee i neiseene, jo netaknute. Nabavljao je

iskljuivo primerke koji su bili jednostavnog, tikvastogoblika. Neki stolar, prijatelj njegovog oca, navratio je

jednoga dana i, posmatrajui Seibeia kako grozniavoglaa jednu tikvu, rekao:

Kanda ovo dete najvie voli proste i jednostavnetikve.

Ali, pre svega, ko je jo uo da se dete petlja oko

tikava, mrmljao je Seibeijev otac, nezadovoljan,pogledajui u pravcu deaka.

Sluaj ti mene, deae, rekao je stolar, kakvekoristi ima od toga to gomila ove tikve, tako proste iobine.

Zato ne nabavi neke naroite neobinih oblika,ili ta ja ve znam kakve?

Ove su meni sasvim dobre, rekao je Seibei sahladnim prezirom.

Seibeijev otac i njegov prijatelj zavrili suraspravljajui meusobno o tikvama.

Ona to su je imali na sajmu prolog prolea kaospecijalan eksponatBakinova tikva eto, to je biopredivan primerak, rekao je Seibeijev otac.

Bila je zaista ogromna, zar ne?

Da, i veoma dugaka.

Seibei se u sebi smejao sluajui njihov razgovor.Bakinova tikva je naila na divljenje kod posetilacasajma, ali on ju je na prvi pogled procenio kao potpuno

smenu ma ko da je bio taj Bakin i udaljio se brzood tog eksponata.


38/432

Meni se uopte nije svidela, rekao je glasno.Bila je samo velika i runa.

Njegov otac izbulji oi od besa.

Nema ti o tome pojma jezik za zube!

Seibei vie nita nije rekao.

Jednog dana dok je Seibei prolazio nekom

sporednom ulicom u koju je retko zalazio ranije, naiao jena jednu staricu koja je ispred neke privatne kueprodavala suene japanske jabuke i mandarine. Ispodsputenih roletni iza njene male tezge visilo je dvadesetaktikava.

Molim vas, gospoo, rekao je on prilazei joj,mogu li da pogledam? Pregledajui ih izbliza jednu pojednu, pronaao je tikvu ne duu od est palaca, sasvimobinog, prostog oblika tako savrenu da je jedvamogao da se uzdri a da je tog trenutka ne zgrabi na licu

mesta. Upitao je za cenu.

Samo tebi, dragi moj, mali, dau je za svega desetsena.

Dobro. Ali molim vas . . . ne smete je nikome

drugom prodati, gotovo da joj je naredio. Odmah u sevratiti sa novcem.

Odjurio je, i dok bi ovek samo trepnuo, vratio sesav zadihan i crven u licu, obavio kupovinu i otrao kuis tikvom. Posle toga, gotovo da novu tikvu nije isputaoiz ruku. Poeo je ak da je nosi i u kolu, preterujui tolikoda ju je drao ispod klupe i glaao na asu. Naposletku gaje u tome poslu uhvatio uitelj koji je bio naroito ogorento se tako neto dogodilo za vreme asa moralnogvaspitanja.


39/432

Uitelj je bio iz nekog drugog kraja 1 sanipodatavanjem je gledao na interesovanje metana za

tikve i sline predmete. Bio je to ovek koji je najviepolagao na davanje ljudima lekcija o moralu ratnika. On

je prisustvovao trima od etiri predstave razmetljivogpevaa balada Kumoemona, kada je ovaj doao na turnejuu malo mesno pozorite etvrt, kojeg se uitelj obinoklonio to je vie mogao; a bio je time pomalo i pogoento su mu se aci, imitirajui Kumoemona na igralitu,

rugali zbog njegovog ratnikog zanosa.Ovaj incident sa Seibeijem i njegovom tikvomdoveo ga je do besa. Drhtavim glasom izrekao je svoj sud

da takav deak ne moe imati nikakvu budunost.Tikvu, uzronika ovog prekraja, konfiskovao je na licumesta. Seibei nije smogao hrabrosti ak ni da zaplae.Jednostavno je prebledeo i, kada je stigao kui, seo je krajgrejalice za noge zurei u prazno.

Ubrzo se uitelj pojavio na vratima, nosei sveanjknjiga, i zatraio da sevidi s njegovim ocem. Poto je otacbio jo na poslu, ne gubei ni trenutka, uitelj je saSeibeijevom majkom razvezao priu o tom sluaju.

Oekujemo da ovakvo ponaanje, naglasio je,porodica neizostavno ozbiljno i strogo ukori.

Seibeijeva majka je bila sva zaplaena.

Drhtavih usana, Seibei se zabio u svoj ugao pred

ovekovim preteim i gnevnim glasom. Neposredno izauitelja visio je vei broj izraenih tikava, okaenih odrveni stub. Seibei se sav prestravio na pomisao da bi

uitelj mogao da ih primeti.

Ipak, uitelj je zavrio svoj dosadni govor i otiao ada nije otkrio kolekciju. Seibei je naglas uzdahnuo. Majka


40/432

je briznula u pla, a onda je poela da ga kori zaobilaznoi dandrljivo.

Kada se, uskoro, Seibeijev otac vratio kui, im jeuo ta se dogodilo, dograbio je deaka i dobro gaizmlatio. Opet je doao do zakljuka da Seibei nee imatinikakve budunosti.

Ne mogu da podnesem takvo bezvredno stvorenje

u svojoj kui, zavrio je otac. Nato su mu pale u oi tikvekoje su visile okaene o stub.Doneo je sekiru i iseckao ih

u komade, svaku ponaosob do poslednje. Seibei je sve toposmatrao, bled i nem kao i ranije.

Konfiskovanu tikvu uitelj je dao kolskomposluitelju da je se odmah otrese, kao da je to nekonaroito gadno ubre; ovaj ju je, meutim, odneo kui iokaio na stub u svojoj dimljivoj sobici. Dva mesecadocnije, kada je ostao bez novca, posluitelj je na brzinu

odluio da proda tikvu za bilo kakvu nitavnu cenu kojubi mogao da dobije. Odneo ju je u prodavnicu retkihpredmeta u susedstvu. Vlasnik prodavnice ju je podigao i

razgledao iz raznih uglova. Na licu mu se pojavio tvrd

izraz dok je tikvu gurnuo pred posluitelja i rekao:

Uzeu je, samo da je se otresete, za pet jena.Posluitelj nije mogao da poveruje svojim uima. Ali,kakoje bio lukav ovek, rekao je ne trepnuvi:

Zaista ne bih mogao da se rastanem s njom za tu

cenu.

Kada je preprodavac podigao cenu na deset jena,

ovaj je opet odbio. Na kraju, pogodili su se za pedeset

jena. Posluitelj je likovao u sebi jer je od uitelja dobiodabe predmet koji mu je doneo dobit u vrednosti njegoveetvoromesene plate. Naravno, nikome o tome nita nije


41/432

rekao, ni Seibeiju, a kamoli uitelju, tako da niko nije imao ni pojma ta se desilo sa tikvom. Ali ni posluitelj

ne bi mogao ni da zamisli da e preprodavac, jednog dana,prodati tikvu nekom bogatom metaninu za est stotinajena.

Seibei se sada bacio na slikanje sa osvetnikimarom. Dok ga je ta nova strast obuzimala, nije se vieoseao ozlojeen na uitelja, ak ni na oca, uprkosdvanaestak unitenih tikava. Meutim, otac ga u

poslednje vreme opet proganja, ali sada zbog toga to takomnogo vremena trai na slikanje.


42/432

MANAZURU

Bio je kraj decembra na poluostrvu Izu. Sunce je

zalo, ostavljajui svet pun plaviastih senki. Niz putvisoko iznad mora koraao je deak od dvanaest-trinaestgodina, vodei mlaeg brata za ruku. Deakov izgled licabio je zamiljen. Sitne crte njegovog mlaeg brata bile suzbrkane od zamora i nestrpljenja; sledio ga je iznemoglo,

kao da ali za svakim korakom. Ali stariji brat bio jesuvie zaokupljen sopstvenim mislima da bi to primetio.On je napregnuto razmiljao o ljubavi (mada mu ne bipalo ni na pamet da upotrebi tu re).

Ne moe se rei da tu re nikada nije uo. Jednomje besciljno iao kao neki rep za svojim uiteljem, koji jebio u drutvu sa novom uiteljicom ona je bila jo

sasvim mlada. Uitelj se iznenada okrenuo i rekao mu:Evo jedne pesme za tebe:

Moja ljubav je kao un

otisnut na nedokuivo more;

nijedna bezbedna luka ne zove me na odmor;

preputena sam na milost i nemilost talasa.

Da li ti to neto znai?

Uitelj se smejao, iskosa pogledajui u enino lice.Ona je oborila pogled ne rekavi nita, ali joj se licezacrvenelo sve do uiju.


43/432

I deak se osetio nelagodno i nekako postieno. Zatrenutak hi sam nije znao da li su te rei bile upuene

njemu ili ih je, moda, sam izgovorio.Pa? Jesi li razumeo pesmu? ponovo ga je upitao

uitelj.

Umesto da odgovori, deak je gledao u zemlju, kaoi ena. Bez mnogo napora stvorio je u mislima slikubrodia koji se neno ljuljuka na ogromnom vodenomprostranstvu daleko na puini. Ali ita znai ono o

ljubavi? Pesma mu ba nije bila sasvim jasna.On je bio sin ribara iz Manazurua. Imao je tamnu

put i veliku glavu. Na toj velikoj glavi nosio je mornarsku

kapu koja mu je bila premalena, iako ju je nabio na teme

poput kapice planinskih monaha. Oko glave i vrata bila je

ukrtena elastina vrpca kojom je kapa bila privezana. Sveto je teko bilo dovesti u vezu sa ljubavnim mukama zbog

kojih je upravo patio; u stvari, kapa mu je davala izgledglupog Avgusta. Ipak, ma kako neobino i kominoizgledao, mornarska kapa je za njega bila neto to ne bimogao olako odbaciti.

Poto su toga dana od oca dobili neto novca kaopoklon za Novu godinu, on i njegov mlai brat uputili suse u Odavaru da kupe sebi drvene nanule. Ali pre nego tosu stigli do prodavnice nanula, deak je ugledaomornarsku kapu u izlogu jedne otmene tekstilne radnje.

Poeleo ju je im ju je ugledao. I tako, gotovo i nepomiljajui na posledice, kupio je kapu, potroivi savnovac odjednom.

Deak je imao ujaka koji je poeo kao obiankamenorezac u Nebukavi, a sada je bio komandni oficir u

mornarici. Taj ujak mu je esto priao o ivotu pomoraca,


44/432

pa je deak bio reen da jednoga dana i on postane mornar.Na njega je ostavilo naroiti utisak to to mu je ujak

jednom, pokazujui udnu napravu, nalik na pe,uvrenu navrh dimnjaka lokomotive spremneda kreneza Atami, smejui se rekao: Pogledaj samo ovaj kazan!Mali je kao kuhinjska pe! Poto je to bilo sve to jedeak znao o parnim lokomotivama, ak i ujakovopodrugivanje bilo je dovoljno da ga ispuni divljenjem.

Osetio je jo veu udnju nego ikada dotle da se otisne na

more kad odraste.Deak je, dakle, bio presrean kad je kupio

mornarsku kapu. Ali Ise odmah malo i pokajao. Nije

mogao da ne ali mlaeg brata, koji je uz put bio tolikouzbuen zbog novih nanula ikoje treba da dobije. Savutuen pitao se ta e mu rei njegov strogi otac kad saznada je novac namenjen za oba sina potroio samo stariji sin.Sigurno e biti veoma ljut.

No, ubrzo on je zaboravio na te brige dok je lutao

ulicama prometnog grada, ije su kapije i radnje bilepraznino ukraene borovim granicama u oekivanjuNove godine. Deak je iao da oda potu intoistikomsvetilitu, posveenom Ninomiji Sontokuu o tomemudracu mnogo je sluao u detinjstvu a onda je sreogrupu putujuih sviraa koji su, buno agorei, stigli na

raskre koje je on upravo hteo da pree.Grupa se sastojala od tri sviraa, poznata kao

muzikanti hokai,jer su neprestano ponavljali refren ho-

kai! ho-kai! Deak je zagledao svakog ponaosob.Jedanod njih, ovek etrdesetih godina, svirao je u maliinstrument koto i inilo se da je delimino slep. Zatimena moda njegova supruga sva bela od belila i

pudera, od ela do vrhova prstiju, koja je naprezala svoj


45/432

piskavi glas pevajui sve vie i glasnije uz pratnju leuta uobliku meseca. Trea je bila devojica otprilike njegovihgodina. I ona je bila jako nabeljena, mada se puderzadrao samo u mrljama na njenom mravom, zgrenomlicu. Zveckala je sa dve male zveke i pevala kao da nasav glas narie o svojoj tuzi, kako bi je ceo svet mogaouti.

Deak je najvie bio oaran starijom enom, onomsa leutom. Oi su joj bile povuene navie svilenom

maramicom vrsto vezanom preko ela, a dodatakcrvenila na uglovima obrva inio ih je uim i iskoenijim.Oko struka joj je bio prljavi pojas od belog krepa, kakav

su obino nosili mukarci, koji je bio privezan za leatankom vrpcom, tako da je padao u slobodnim naborima.

Kada je grupa krenula dalje, on je poao za njom;kuda god su ili, iao je za njima kao rep. Prolazei krozsporedne ulice, muzikanti su doli do malog restorana iuli unutra. Deak je ostao napolju stojei predrestoranom da ih saeka, drei uvek mlaeg brata za rukukao vernog psia na uzici.

Sa visine glavnog puta koji je vodio natrag ka

Manazuruu, u daljini se videlo poluostrvo Mijura;

izranjajui iz tamnog sutona naspram horizonta josvetlog od poslednjih sunevih zraka, ono se prualo kao

tanka pruga prema otvorenom okeanu. Vodu u prednjemplanu ispred poluostrva ve su prekrile tamne senke.Samo jedan ribarski brodi jasno se pomaljao, obasjancrvenim plamteim svetlom koje se irilo oko pramca.Brodi je bio privezan uetom dugim oko trideset doetrdeset stopa i blago se ljuljukao gore-dole na talasimau blizini obale.


46/432

U umu talasa koji su ispirali stenje tamo u dubini,deak je bio siguran da uje zvek instrumenta kotoi meketonove leuta, koji su mu domaloas ispunjavali ui. Biomu je potreban naroiti napor da bi ih mogao uti kaojednostavan um talasa. Ali, kao to utrenucima zamorabrzo tonemo u sanjarenje, ma koliko se borili protiv toga,

tako je i u njegovim uima um talasa ponovo prelazio utonove kotoa i leuta. A tada, kroz tu melodinu pratnju,uo je barunast glas ene koja peva. ak je mogao da

razazna i neke rei: ljiva u cvatu. . . moj lepi vojnie...I tu se priseao kako je, oputenih ruku, skupljalaake; zatim, povijajui se U kukovima gotovo do unja,irila je i skupljala noge, naginjui glavu as na jednu, asna drugu stranu. Jasno mu se privialo kako izbacujestopala dva-tri puta uzastopce, ili (u igri rukovanja

maem) kako iri svoje blistavo bele ruke kao da plae imiluje polomljene i izbledele lutke svojim obrazima. Sve

to ga je udno uznemiravalo.Obala Odavare nejasno se nazirala u daljini iza

njega kroz veernju izmaglicu. Odjednom mu se uinilokao da je ena veoma daleko. ta sada ona radi?

Kako je zavideo devojici piskavog, zapevajuegglasa na tome to ivi s muzikantima! Ali on uopte nijeobraao panju na nju. Dok je strpljivo ekao izvan

restorana, ona ga je povremeno otro pogledavala, saoiglednim neprijateljstvom. Konano je prila eni, kojaje zaneto delila ae vina sa ovekom, i poalila seoveku. Ili se deaku tako uinilo, sudei po neprekidnimpogledima koje je u tom trenutku devojica upuivala unjegovom pravcu, to je bilo razlog da ga oblije hladanznoj. Ali ena nije pokazala ni najmanje interesovanja.

Jedva da je samo jednom bacila pogled u pravcu deaka,


47/432

a zatim je nastavila da razgovara sa ovekom. Odahnuo jes olakanjem.

Sad je ve bilo vrlo mrano. Ribarski fenjerizasvetleli su ovde-onde na puini. Polumesec, viseivisoko na nebu, sijao je mnogo svetlije nego ranije. A do

Manazurua predstojalo im je jo oko dve milje.

Ba tada se pojavio zahuktali lokalnivoz za Atami;bljujui crveni dim iz svog dimnjaka, ubrzo je prestigaodva deaka koja su hitala putem, pomalo zadihana. Slaba

svetlost iz dva putnika vagona za asak je osvetlilanjihove profile pre nego to je voz uronio u mrak. Malokasnije mlai brat, koji je zaostajao korak pozadi, iako sevrsto drao za ruku starijeg deaka, rekao je:

Muzikanti su u tom vozu. Video sam ih.

Deakovo srce je tako jako kucalo da ga je mogaouti. Da, razmiljao je, moda ih je i on video, u

magnovanju. Voz je ve zaao za rt ispred njih i vie senije mogao ni uti.

Deak je najzad primetio da mu je brat iscrpen.

Jesi li umoran? upitao je, osetivi saaljenjeprema njemu. Brat mu nije odgovorio. Hoe da teponesem nakrkae? dodao je neno.

Jo nije bilo odgovora. Umesto odgovora, brat je

okrenuo glavu i pogledao u daljinu preko crnog mora.Samo kad bi pokuao da govori, zaplakao bi: to je bratbio blai prema njemu, vie mu se plakalo.

Dobro, rekao je stariji deak, putajuibratovljevu ruku i unuvi isprednjega. Penji se.

Bez rei se prebacio na deakova lea. Borei se dazadri suze koje su mu navirale na oi, malian je


48/432

pritiskivao obraz uz bratov potiljak i vrat, vrsto stisnuvioi.

Hladno? upitao je deak.

Mali je odmahnuo glavom jedva primetno.

Deak je opet poeo da razmilja o eni.Verovatnoa da je ona maloas prola mimo njih uinilaje njegove vizije jo ivopisnijim nego ranije.

Voz iskae iz tranica na zaokretu preko rta isurvava se u provaliju preko litice. ena udara glavom okamen i lei tamo u podnoju litice. A zatim, opet iponovo, ona se iznenada pojavljuje iz mraka kraj puta.

Sve je on to video kao da se odigrava pred njegovim

oima. Imao je ak i jako predoseanje da ga ona ve ekanegde napred.

Mlai brat je zaspao na njegovim leima. Prvi putosetivi punu teinu svog tereta, deakovo otealo telotruckalo se gore-dole dok je iao putem, to je njegov teretinilo jo teim. Ruke su ga bolele toliko da mu se iniloda e prepui, ali je i dalje gurao napred. Oseao je da jeapsolutno neophodno da taj teret nosi do kraja puta, mada

ne bi mogao objasniti zato.

Isturivi glavu napred kao kornjaa, korak po korakprimicao se kraju, prevaljujui jedan pedalj puta.

Najzad je stigao do rta. Tu se nita nije dogodilo. Akada je izbio na drugu stranu krivine, odjednom se

ukazala ena koja je ila prema njemu, drei lampiondignut ispred sebe. Srce mu je poskoilo. uo je enukako ga doziva.

Bila je to njegova majka. Zabrinuta to su tolikozakasnili, izila je pred njih.


49/432

Mlai brat je sada ve bio duboko utonuo u san, alikad ga je deak podigao na majina lea, probudio se.

im je ugledao majku, sve uzdrano nestrpljenje iojaenost izbili su u bujici suza i zbrkanih albi. to ga jemajka vie grlila, sve jae je jecao. I majka i stariji sin venisu vie znali ta da preduzmu, a onda se deak dosetio.Skinuo je mornarsku kapu i stavio je na glavu mlaegbrata.

Umukni, rekao je. Dajem ti je zauvek.

U tom trenutku nije mnogo mario to se rastaje sasvojom novom kapom.


50/432

REINKARNACIJA

l.

Bio jednom jedan ovek koji je imao priglupu enu.ovek je voleo svoju enu, ali ga je njena glupost estodovodila do besa, i on bi je grdio, obasipajui je bujicomgrubih rei. U takvim trenucima ena bi jedvaprotestovala, mrmljajui i jadikujui zbog svojih mana skojima se rodila.

Duboko u sebi ti sigurno ali to si se oenioovakvom glupaom kao to sam ja, je li da ali? Ja znamda ali.

Da, alim.

Da li stvarno ali?

Da, stvarno alim. Ali suvie je kasno da se tu sadabilo ta uini. Ja sam to prihvatio.

I ena bi protestovala i plakala.

2.

Jednoga dana, da bi dao oduke svojoj srdbi, mustade sam sebi da objanjava: enske ivotinje nisu

sklone razmiljanju. Zatim, kada je donekle uobliiosvoju misao, on dodade: Ali, ako ve treba imatiivotinju, bolje je imati pitomu nego divlju. Toliko jemnogo ljudi sa divljim ivotinjama pored sebe, od kojihsu neke ak veoma opasne. Kad pomislim na sve te ljudekoji moraju da ive kao ukrotitelji lavova, treba, u stvari,da budem zahvalan to imam ovu krmau oko koje moramstalno da se brinem.


51/432

Na taj nain bi on uspevao da se utei. (Njegovoshvatanje o slobodi ena nije ilo dalje od mogunosti daim se da ista sloboda koja je, tek posle dugog vremena,bila poklonjena crncima prilikom oslobaanja odpotpunog ropstva).

3.

Kao to poslovica kae da svaka ptica svome jatuleti, tako su i sve sluavke, koje je njegova ena uzimala

u slubu, bile priglupe. U domainstvu nita nije uraenoonako kako je on mislio da bi trebalo da bude uraeno. Pridobrom raspoloenju bio je spreman da sve to neprimeuje. Ali, kad bi bio loe volje, oseao bi se skrhanpri samoj pomisli na bezbrojne rasprave koje je trebalo da

vodi. U stvari, on nije mogao a da ne poklekne, nekako

bespomono, pred snagom svog pravednog besa.

Gluposti, gluposti! Bilo gde da pogledam, to jejedino to vidim. Gluposti prekrivaju kuu kao velikioblak praine .. . da se ne usudite da otvorite ni usta nioi. On je to glasno izgovarao, bez izvetaenosti iliteatralne gestikulacije, kao da iznosi nepobitnu injenicu.

Hoe li, dakle, opet na jedan od tvojih malihizleta? uzvraala bi mu ena.

Da. Ja bih, svakako, morao da odem iz ove kue.Spremi mi odmah moje stvari!

Ista stara pria.

Samo ti spakuj torbe, hoe li?

Ali ta te je tako naljutilo? Nema ba nikakvograzloga za to, ti to zna. ta sam uinila?


52/432

Ne mogu tek tako da ti objasnim. Za to bi bio

potreban ceo dani cela no, ako emo pravo.

Ovakvih scena najee bi bilo za vreme doruka,poto je mu uvek ujutru imao problema sa ustajanjem. Ibilo mu je najgore kad mu je stomak bio prazan.

4.

Jednog jutra, kada je bio u jednom od svojih retko

dobrih raspoloenja, ena mu ree, smeei se: Problemje u tome to si ti, zaista, suvie pametan.

Ne, ree on, ti si suvie glupa.

Dobro, ako je to ono to ne (valja, sledei put uvoditi rauna o tome da se rodim kao veoma pametnaosoba. A ti bi mogao da pokua da se vrati malicegluplji. Tako bi se, moda, sredile stvari.

To je uzaludno. Ako se oboje vratimo kao ljudskabia, mora sve da ispadne opet isto. ene su uvek bile iuvek e biti glupe. To je poznata stvar.

Dobro, ta onda predlae da budemo umestoljudi? ta misli o krmai?

Ako bi i ti bio svinja i pravio mi drutvo ... ,smejala se njegova ena.

Ne, hvala. Zaboravimo na svinju.Koje se ivotinje najbolje slau sa svojim parom?

Da vidimo! Kau da su lisice veoma dobri suprunici.itao sam to u jednom lanku o gajenju lisica u Karafutu.tavie, pretpostavlja se da su one pravi monogami.

To zvui veoma primamljivo! Svia mi se taideja. Mu, koji je u sebi razmiljao o tome koje bi vrstemogle biti potpuni monogami, samo ree eni:


53/432

Ne. Kad razmislim, ne sviaju mi se lisice.

Dobro, pa ta onda drugo predlae?

Moda patke. Mandarinske patke. One su uvekbile uvene po vernosti.

Osim toga, i veoma su lepe.

Samo je mujak lep. Ne bi li ti to smetalo?

Ne, ni najmanje. Hajde da se sada odmah

dogovorimo. Zavetovaemo se j najbolje bi bilo da to ne

zaboravi.Ako e iko zaboraviti, to e sigurno biti ti.Jednostavno ne mogu da te zamislim da se ponovo rodikao obina, stara, domaa patka. A, ako se to desi, ostaetakva zauvek, da zna.

Nikada!

Nikada? Bojim se, samo da je to sasvim

verovatno.

5.

Ovo je, u stvari, trenutak kada poinje bajka.Nekoliko decenija kasnije, poto je vei deo ivota proveonervirajui se i grdei svoju enu u svakoj moguoj prilici,mu je tiho umro.

ena je, istini za volju, osetila izvesno olakanje, alisu joj ipak njegove pridike, s vremena na vreme,

nedostajale. Ona je starila a njena se zaboravnost

poveavala, tako da se na kraju inilo, uza sveostalo, daje zaboravila i na smrt. ivela je dosta dugo i, uglavnom,sreno.


54/432

Mu je odrao svoje obeanje i ponovose rodio kaomandarinska patka. ekajui, nestrpljivo, da ena umre i

da mu se pridrui, on je razmiljao o tome kako je to nalikha nju to tako bezbrino i dalje ivi. Seao se koliko gaje puta, kad su izlazili nekuda, ostavljala da beskonanoeka pred vratima.

6.

Nekoliko godina kasnije, ena je, najzad, umrla.

Kada je prema utvrenom redu dolo vreme zareinkarnaciju, ona nije mogla da se seti u koju ivotinjutreba da bude reinkarnirana. Da li je to bila lisica? Neka

vrsta patke? Ili je to bila svinja? Nije mogla da se seti. Ali

nekako podsvesno oseala je da bi trebalo da budemandarinska patka. Tada se prisetila neega (to joj jemu esto ponavljao: Kad god treba da bira izmeu dve

mogunosti, govorio bi on, od kojih je jedna dobra, adruga loa, ti e uvek, bez dvoumljenja, izabrati lou.ovekbi rekao i orava koka nae zrno, pa bi i ti, barjednom u ivotu, morala napraviti pravi izbor. Meutim,ti to nikada ne uspeva. Ti, jednostavno, posedujenatprirodnu vetinu da izabere pogreno.

Seanje na ovo samo je jo vie produbilo njenunedoumicu. Razmiljajui i dalje na taj nain, Ona jezakljuila da njena intuicija, vezana za patku, mora bitipogrena, jer, prema onome to je njen mu govorio, onau ovakvim situacijama uvek donosi fatalnu odluku. I tako

se ona odluila za lisicu.


55/432

7.

Uz brdo, niz brdo, lutala je lija traei svog druga,ali nikako da ga nae. Najzad je stigla na usamljeno,skrovito mesto usred planine, gde je zastala, iscrpena od

uzaludnog traganja i iznemogla od gladi poto tri dana nijenita okusila. Stajala je, sluajui uborenje potoka dalekou dolji, i odluila da popije bar koji gutljaj vode. Polako,muno gazei, ona krenu dole, niz padinu.

Mandarinski patak, koji nekad bee njen mu, iveo

je svoj mali samotni ivot, brkajui se u plavim brzacimaovog planinskog potoka. Ba tada, on je upola zadremao,stavivi jednu nogu na stenu koja je virila iznad povrinemalog bazena usred potoka. Iznenada, on oseti

pribliavanje nekog stvorenja. Taman kad je hteo dapobegne od straha, obuze ga snano uzbuenje jer jeprepoznao svoju enu, koju je toliko iekivao svih tihdugih godina. Neobuzdano gaui, poleteo je prema njoj.

I lisica je bila isto tako preneraena. Meutim, zbogprevelike sree i zbog slabosti usledgladi, ona nije bila ustanju nita drugo da uradi sem da se skljoka na mestu dokojeg je dopuzala.

Tada su pogledali jedno u drugo i, uasnuti, shvatiligreku koja je poinjena. Dok je savladavao unutranjuodvratnost prema vonju lisice, transformisanog muaspontano obuze poznati neobuzdani bes.

Ista glupaa kao i pre, kao to vidim.

8.

Lisica stade naricati i jadikovati, optuujui sebe iizvinjavajui se zbog greke koju je poinila. Meutim, ni


56/432

njeno izvinjavanje ni muevljev oprotaj, da je bio ispreman da joj ga da, ne bi mogli ispraviti greku u ovom

trenutku. Bilo je suvie kasno.Mu-patak naroguio je svoju peperjastu perjanicu

na glavi i udarao krilima od besa. ena-lisica nastavila jeda se izvinjava sve dok poluonesveena od gladi i umoravie nije bila u stanju da ita povezano izusti. Razbesnelaptica ispred njenih oiju jo je bila njen mu, jo ga jeprepoznavala; ali, kako joj se mo pamenja polako

gasila, on je sve vie dobijao izgled primamljive lovine.Posebno je bilo privlano to to je patak bio tu,neposredno ispred nje, a ne kao razni zeevi i poljskimievi koji su uvek lako izbegli njene nevete pokuajeda ih ulovi. Mada je jedan sitan glasi u njoj nastavljao daponavlja: Ali to je tvoj voljeni mu, besomune grdnjete kreature ispred nje, unitile su i poslednje tragoveotpora u njoj.

Vie nije mogla da se uzdrava. tekui kao pravalisica, ona se bacila na patka i progutala ga u nekoliko

zalogaja. Tako se zavrila bajka.

Ovo je bajka sa naravouenijem, a mogla bi senazvati: Opasnosti od antranja eni.

Ali, reci mi, nije li to opomena muevimatiranima?

Jest.

Mada bi isto tako mogla biti opomena i glupim

enama?

Zaista tako misli?

Pa, u najmanju ruku, onim enama koje nastavljajuda vole svoje mueve uprkos svemu.


57/432

Da, shvatam na ta misli.

I jo neto bih voleo da znam: da li je sve ovozasnovano na tvom iskustvu?

Ni u kom sluaju! Moja ena je izuzetnointeligentna osoba. Ija sam izuzetno nean mu. U naojkui se retko uje poviena re. tada ti kaem, nai eak moje ime u prolom broju knjievnog asopisaBungeiunu, gde je navedeno kao ime oveka koji moe dauputi ene u tajne brane sree.


58/432

Rjunosuke Akutagava

RAOMON

Bilo je vee. Usamljeni izmear sedeo je podkapijom Raomon ekajui da kia odumine.

Pod irokom kapijom nije bilo ni ive due. Samo

na velikom, okruglom ,stubu, sa kojeg se ovde-ondeoljutio lak cinober boje, zgrio se usamljeni cvrak.Poto se kapija Raomon nalazi na velikom drumuSuaku Oi, inilo se da bi tu trebalo da bude dve-triprodavaice sa irokim slamnim eirima i ljudi sagraanskim eirima, koji bi se pod kapijom zaklonili odkie. Ipak, izuzev tog, jednog jedinog oveka, nikoga nijebilo.

To je zbog toga to su se u poslednje dve-tri godineu Kjotu nizali udes za udesom zemljotresi, cikloni,poari i glad sve brzo jedno za drugim. Stoga je iromprestonice vladala neobina pusto. Prema starimzapisima, dolo je do toga da su budistike slike i nametajpo hramovima bili porazbijani i, dok su im crveni lak,

zlatne i srebrne prevlake visili oljuteni, te dragocenosti

su leale nagomilane po ulicama i bile su prodavane kaodrvo za ogrev. Poto je ceo grad bio u takvom stanju,naravno niko se nije nimalo brinuo o odravanju kapijeRaomon. Stoga su se, iskoristivi njenu naputenost usvoju korist, tu nastanile lisice i jazavci. Tu su i lopovi

prebivali. Konano, ljudi su ak uobiajili da donoseleeve neznanih i da ih ostavljaju pod kapijom. Tako, kad


59/432

bi dan zatvorio svoje oko, svi su zazirali od ovog mesta i

niko ne bi ni zakoraio u blizinu kapije.

Umesto ljudi, jato vrana, ko zna odakle, sjatilo bi se

ovamo. Po danu je bezbrojna gomila vrana kruila i sletalakriui meu ukrasnim kosatkama visoko na krovu.Naroito kad je nebo nadkapijom bilo plameno crveno uveernjemsjaju zalaska sunca, vrane su se isticale jasnopoput rasutog semenja sezama. Naravno, vrane su bile tu

da kljucaju meso leeva gore u kapiji. Meutim, toga

dana, moda zato to je bilo tako kasno, nijedna ptica senije mogla videti. Samo ovde-onde na tronim kamenimstepenicama koje su se krunile, gde je rasla dugaka travau pukotinama, izmeti vrana svetlucali su kao poprskane

bele mrlje. Izmear je sedeo u pohabanom tamnoplavomogrtau na najviem od sedam stepenikai, pipajui velikiir na svom desnom obrazu, rasejano buljio u kiu koja jepadala.

Rekao sam da je ekao da kia odumine. Ali ak ikad bi prestala da pada, nije imao nita posebno to bieleo da radi. Naravno, obino bi morao da se vrati u kuusvog gospodara. Ali pre etiri-pet dana gospodar ga jeotpustio. Kao to sam ve rekao, u Kjotu je zavladalonevieno rasulo. I otputanje ovog oveka iz kuegospodara kome je sluio godinama bio je samo talasi u

moru neprilika. Prema tome, umesto to kaem daje onekao da kia stane, bilo bi prikladnije rei da se, nateranu zaklon zbog pljuska, ovaj izmear, koji nije imao kudada krene, naao u nedoumici ta da radi. Sem toga,turobno nebo toga dana umnogome je uticalo na

sentimentalnost ovog oveka iz vremena Heian. Kia kojaje padala jo od asa majmuna, jo nije pokazivala znakeda e prestati. I tako je sluga sedeo utonuo u misli o


60/432

jednom vitalnom i neposrednom pitanju: kako e uopteda preivi sutranjicu to jest, kako bi uopte mogao daostvari ono to je nemogue i sluao ravnoduno dugukiu koja je pljutala po glavnom drumu Suaku Oi.

Kia, koja je obavijala kapiju Raomon, stravino jedobovala iz daljine. Mrak se postepeno sputao sa neba,ak je nad glavom krov kapije podupirao teko natopljenoblak na vrhovima njenih crepova to su koso trali uvis.

Za ostvarenje nemogueg nije mu preostalo

vremena da razradi svoj plan. Ako bi oklevao, mogao bisamo da bira izmeu smrti od gladi udno nekog zida, ilismrti od gladi kraj nekog puta. A onda bi ga jednostavno

doneli u potkrovlje ove kapije i odbacili kao psa. A ako

nita ne odabere opet i ponovo ovekove misli vrtelesu se u istom krugu i konano stizale na isto mesto. Nobez obzira koliko je esto to ako iskrsavalo, na kraju jejo uvek ostajalo to isto, ako. Iako nije odabrao nijedanod planova, ipak nije imao hrabrosti da jasno prizna ono

to je prirodno bilo neophodno da se razrei to ako,naime, da mu nije preostalo nita drugo nego da postanelopov.

Iz sveg glasa je kinuo, a onda se s tekom mukomdigao. Rashlaen tamnom noi, Kjoto je bio dovoljnohladan da mu izazove udnju za toplim ognjitem. Sa sve

dubljim mrakom, nemilosrdan vetar je brisao izmeustubova kapije. A cvrak to se bio prilepio za lakjednog od stubovanestao je.

Uvlaei vrat i podiui ramena visoko, usvetloutoj koulji koju je nosio ispod tamnoplavogogrtaa, sluga se osvrnuo na sve strane oko kapije. Kad bimogao da nae neko mesto, zaklonjeno od vetra i kie,


61/432

kao i od pogleda drugih ljudi, u kojem bi mogao da

provede jednu no u mirnom snu, bar tamo, inilo mu se,

mogao bi da se odmori do zore. Na sreu, pogled mu jepao na iroke merdevine, takoe crvene, koje su vodile ukulu kapije. Tamo gore, iako, moda, ima ljudi, oni su,konano, samo mrtvaci. Aonda, vodei rauna da mu izkorica ne isklizne veliki ma golog balaka koji mu seklatio o boku, poloio je stopalo u slamnoj sandali nadonji stepenik merdevina.

Prolo je nekoliko minuta. Na sredini irokihmerdevina koje su vodile u kulu kapije Raomon ovekje, uei poput make, zaustavivi dah, odmeravao stanjegore u kuli. Traak svetlosti koja je prodirala iz kule bledomu je osvetlila desni obraz. Bio je to obraz na kojem se

gnojavi, crveni ir sijao u njegovoj kratkoj bradi. On jeolako procenio, od samog poetka, da Su svi gore u kulimrtvi. Ali kad se popeo za dve-tri preke na merdevinama,

uinilo se ne samo da je neko tamo gore upalio svetlo,nego da je ak pokretao lampu ovamo-onamo. To jeodjednom postalo oigledno zbog tupog utog sjaja to jepoigravao u odblescima na pauini koja je visila pouglovima tavanice. Ko god da je upalio ovo svetlo u kapiji

Raomon ove kine noi svakako nije bio obino ljudskobie!

Konano, prikradajui se priguenim koracimapoput lopova, sluga se, uei, uspeo na najviu prekumerdevina. A onda, polegavi ravno koliko je mogao ipruajui vrat to dalje napred, sa strahom se zagledao upotkrovlje.

I dok je zurio, potkrovlje je, kao to se i prialo, bilopuno leeva nehatno odbaenih, ali, poto je osvetljeni

krug bio manji nego to mu se s poetka uinilo, nije


62/432

mogao daproceni koliko je leeva tu bilo. Mogao je samonejasno da nazre da ih je bilo i obuenih i golih. Naravno,

inilo se da su svi, ljudi i ene, nabacani u gomilu jednipreko drugih. I poput lutaka od gnjeene gline, ta tela suse pruala po podu, otvorenih usta i ispruenih ruku utakvom meteu da bi ovek posumnjao da su to ikada bilaiva ljudska bia. Stavie, dok je bleda svetlost poigravalapo njihovim ramenima, grudima i drugim uzdignutim

delovima, senke u udubljenjima leeva pojaavale su se, i

oni su leali u tiini poput venih mumija koje nikada nisuznale da govore.

Zbog smrada mesa koje se raspadalo, sluga je i

nehotice pokrio nos. Ali sledeeg trenutka ruke su mu vezaboravile na taj pokret. Prejaka oseanja su ga skorosasvim liila ula mirisa.

Upravo je ugledao ivo smrtno bie kako ui meuleevima. Bila je to neka runa starica, nalik na majmuna,u tamnosmeem kimonu,niska rasta, mrava i sede glave.Sa upaljenim patrljkom borovine u desnoj ruci, zurila je

netremice u lice jednog mrtvaca. Prema dugoj kosi lea,reklo bi se da je to bilo ensko telo.

Za trenutak, sluga je zaboravio ak i da die,delimino potresen stravom a delimino podstaknutradoznalou. Da se posluimo reima jednog starog

pisca, oseao je da mu se kosa die na glavi. A onda,zatakavi patrljak borovine u pukotinu na podu, baba jeuzela glavu u koju je zurila i, ba kao neki stari majmunto trebi vai sa svog mladuneta, poela je da upa dugevlasi, jednu po jednu. Vlasi kao da su svojevoljno

poputale pod njenim pokretima.


63/432

Sa svakom iupanom vlasi, strah kao da je znatnonaputao srce izmeara. Istovremeno, malo-pomalo

obuzimala ga je sve jae mrnja prema starici. Ne, premastarici moda i ne bi bile prave rei. Bolje rei, njegovaodvratnost prema svakom zlu rasla je sve jae iz trenutkau trenutak. Da je neko tada iznova postavio pitanje koje je

taj ovek maloas razmatrao, naime, da li da umre odgladi ili da postane lopov, verovatno bi bez kolebanja

odluio da umre od gladi. Tako je estoko, poput uarenog

patrljka borovine koji je starica zadenula u pukotinu napodu, zaplamtela mrnja tog oveka prema zlu.

Izmear, naravno, nije znao zato je starica upalavlasi mrtvih. Prema tome, on racionalno nije znao da li da

oceni njeno ponaanje kao dobro ili zlo. Ali za njega jeupanje vlasi iz glava mrtvih, te kine noi gore u kapijiRaomon, ve na prvi pogled bio neoprostiv zloin.Prirodno, on je ve i zaboravio da je maloas bio gotovospreman da i sam postane lopov.

I tako, vrsto se otisnuvi stopalima, odjednom jeskoio sa merdevina u prostoriju. Zatim je, uhvativi se zagolu drku svog maa, zakoraio velikim koracima premastarici. Ona se, naravno, sledila od straha.

Bacivi pogled na izmeara, poskoila je kao iz topaizbaena.

Bednice! Kuda e? opsovao je ovek,prepreivi joj put, dok se ona spoticala o leeve upaninom nastojanju da pobegne.

Ipak, pokuavala je, koprcajui se, da ga odgurne iproe. Ali on ju je, pod pretnjom, prisilio da se povue.Za trenutak su se njih dvoje kokali i rvali meu leevima.


64/432

Ali od poetka nije bilo sumnje u to ko e izii kaopobednik.

Na kraju, uhvativi je za ruku i zavrnuvi je, izmearju je grubo gurnuo na pod. Baba je bila sama koa i kost,upravo kao kokoija noga.

ta si naumila? Sluaj ti, ta si to naumila? Hajdegovori! Ako mi ne kae, dobie ovo, vidi li?

Odgurnuvi je, on je odjednom isukao ma izavitlao belim bleskom elika pred njenim oima. Ali,

starica je drala jezik za zubima. Ruke su joj drhtale, grudisu joj se nadimale dok je pokuavala da povrati dah, a oisu jojbile tako iskolaene da se inilo kao da e jabuiceiskoiti iz onih duplji, ali je utala tvrdoglavo kao da jenema. Na to je izmear prvi put jasno shvatio da potpunozavisi od njegove volje da li e ova ena iveti ili umreti.I pre nego to je i postao svestan, ta pomisao je rashladila

plamen prezira koji je do tog trenutka tako estokoplamteo u njegovom srcu. Ostao je jednostavno samo onajutian ponos i zadovoljstvo to se osete posle uspenoobavljenog posla. Zatim, gledajui s Visine na nju, rekaoje malo blaim glasom:

Ja nisam zvaninik iz policije. Sluajno sammaloas proao ispod ove kapije. Sve to traim je da mikae ta radi u ovoj kapiji u ovo doba noi.

Na to su se iroko iskolaene oi starice jo vieiskolaile, i ona ih je vrsto uperila u lice izmeara. Bilesu to otre oi crvenih kapaka, kao u ptice grabljivice.Onda je pokrenula usne, gotovo spojene sa nosom u

mnotvu bora, kao da neto vae. Otro ispupenajabuica klizila je gore-dole u njenoj mravoj gui. A


65/432

istovremeno, glas nalik graktanju vrane daui se oglasioiz te gue i grubo mu oinuo ui.

upam vlasi, upam vlasi ove ene, jer hou dapravim perike.

Sluga je bio razoaran neoekivanom obinouodgovora. A istovremeno, mrnja koju je ranije oseao,pomeana sa hladnim prezirom, ponovo mu se uvukla usrce. A odraz te mrnje, verovatno, preneo se i na staricu.Jer, jo drei u jednoj ruci duge vlasi koje je iupala iz

glave lea, ona je mrmljala svoju priu krekeuimglasom abe.

Neosporno je ravo upati vlasi umrlih, toga je isama bila svesna. Ali ovi mrtvaci su uglavnom bili ljudi

za koje niko ne bi mario to se sa njima tako postupa. Naprimer, ova ena iz ije glave je upravo upala vlasi, seklaje zmije u parie oddesetak centimetara i prodavala ih

kao suenu ribu u vojnim logorima. Da nije umrlapokoena epidemijom, ona bi ih, moda, jo i sadaprodavala. tavie, samuraji su ustanovili da je njenasuena riba ukusna i sve su joj kupovali za jelo sapirinem. Baba nije osuivala enino ponaanje. Poto bi,inae, morala da umre od gladi, nije imala drugog izbora.Prema tome, ni ono to je baba sada radila nije se moglosmatrati loim. Poto i ona mora ovo da radi ukoliko nee

da umre od gladi, tu nije bilo druge pomoi, i onaj ko jedobro znao njenu dilemu, sigurno bi joj oprostio to to jeinila. Tako je, ukratko, teklo stariino objanjenje.

Izmear je stavio ma u korice i, sa levom rukom nabalaku, hladnokrvno sluao njeno jadikovanje. Naravno,desna ruka mu je bila uposlena pipanjem gnojavog ira nauarenom obrazu. Ali dok je sluao, u njemu se rodila


66/432

izvesna hrabrost. Bila je to hrabrost koja mu je nedostajala

maloas ispred kapije. I, tavie, bila je to hrabrostusmerena upravo u suprotnom pravcu od hrabrosti sakojom se pre nekoliko trenutaka popeo u potkrovlje kapije

i stutio na staricu. Ne samo to vie nije bio u nedoumicida li da umre od gladi ili postane lopov. Njegova oseanjasu sada bila takva da je pomisao na umiranje od gladi bila

potisnuta iz njegove svesti kao gotovo nezamisliva.

Zaista? Znai tako?, zapitao je staricu

podrugljivim glasom kada je zavrila svoju priu. A onda,pribliivi se korak, odjednom je skinuo desnu ruku sasvoga ira i, zgrabivi babu za okovratnik, rekao:

Onda, pretpostavljam, nee me osuditi topostajem drumski razbojnik, zar ne? I ja, inae, moram daumrem od gladi.

Za tren oka je svukao sa nje kimono.A onda

Documents

Veština senčenja