Upload
nakica-veverica
View
109
Download
4
Embed Size (px)
DESCRIPTION
Ivan V. Lalić
Citation preview
Савремена
к њ и ж е в н о с т
т ш ш ш
П есн и к И ва н В . Л ал и ћ
Михај ло ПАН ТИ Ћ
Иван Лалић (1931 - 1996)ј едан ј е од нај значај ни-
ј их српских песника
друге половине XX века и ј едан
од нај цењениј их савремених
ср п с к и х п есн и к а у евр о п ск о м и
с в ет с к о м к у лт урн о м в ид о к
р у-
гу. Стихове ј е почео да обј а-
вљуј е 1951. године да би убрзо
п о ст ао р еп резен т ат и вн и п ред
-
ст а в н и к т ад а н о в е п о ет с к е ,
стилске ориј ентациј е кој а ј е у
књижевној критици позната
под именом „ неосимболизам".
Лалић ј е плодан и разноврстаи
песник , мај стор версификаци-
ј е. Обј авио ј е књиге песама:
Euguiu дечак, 1955; Вет ровит о
пролеће, 1956; Велика врат а мо-
ра, 1958; Мелиса, 1959; Аргонау-
т и и друге песме, 1961, Време,
аат ре, врт ови ̂ 1961; Чин, 1963,
Круг, 1968; Изабраие и нове пе-
еме\ 1969; Смет ње на везама,
1975; Страсна мера, 1984; IJu-
смо 1991; Чет ири канона (1996).
Писао ј е и критике и есеј е
(књиге Крит ика и дело, 1971; О
поезиј и дванаест песника, 1980) И
преводио поезиј у многих зна-
чај них европских и светских
песника (нај значај ниј и међу
њима су Ф . Х елдерлин, В . Вит-
мен и Т . С. Елиот).
Иван Лапић ј е песник истан-
чане митске и историј ске сензи-
билности, песник културе и би-
блиотеке, ј асно профилисаие
свести о поетској форми, ј езику,
стиху и мелодиј и. Но, мисаона
дубина и уметничка висина Ла-
лићевог приступа поезиј и не
ускраћуј е његовим песмама
ел ем ен т ар н о ст и н еп о ср
ед н о ст
„органског певања". Знатан
део Лалићевих стихова настај е
о п евавањем н еп о ср ед н о д ож и -
вљ ен и х , и с к у ст вен и х сл и к а
ил и п о ет с к и т ран с п о н ов ан и м
с вед о ч ењ ем о љ у д ск о м у д есу .
Посебну вертикалу у опусу
И ван а В . Л али ћа чи н е м ит ск и
интониране песме, у кој има ар-
х аи ч н а о с н о в а сл у ж и к ао м а-
трица, „ симболичко лежиште"
ПОТ ВРД И Т Е С ВОЈЕ ПОЗН А ВЛЉЕ
ВЕРСИ Ф И К А Ц ИЈЕ
К О Н К У Р С
;; ■;; Л : / l l l l / Г :: . „
" V
На ј едној песми ИВАНА В. Ј1АЈТИЋА
(по вашем избору) опишите одлике
метричко-ритмичке организациј е стиха, а схему
м ет ра о зн ач ит е н а п есм и .
Најуспешниј а -фи рада обј авићсмо у следећем
број у и наградити вредним књигама.
(Ceoj e радове uicubuiue до 1. мар ша 1997. године, на
адресу редакциј е.)
за изрицање песниковог виђе-
њ а к ак о саврем ен их т ак о и у н и -
вер зал н и х ас п ек ат а ч о век о вог
постој ања. Једна од централ-
них, опсесивних Лалићевих те-
ма ј е Византиј а, тачниј е, онај
културни комплекс кој и ј е у ис-
ториј и одиграо улогу посред-
ника између антиком успоста-
вљ ен и х т ем ељ а у м ет н о ст и , о д-
носно, филозофиј е и новог до-
ба .
У Лалићевој поезиј и срећ-
но се сустичу и стапај у одсј ај и
класицизма, симболизма, сред-
њ о век о в н о г п есн и ш т ва, р о м ан -
т и зм а и евро п ск о г м од ер н и зм а,
обликовани и уобручени сна-
г о м ау т ен т и ч н о г , н еп о н о вљ и -
вог песничког гласа кој и се, ripe
и после свега, поистовећуј е са
о н и м н еп р ол аз н и м , ч и ст и м ,
н ад вр ем ен с к и м с т ањ ем ч и ст о г
лиризма. Иван В . Лалић ј е,
п р ем а т о м е, н аст ављ ач зл ат н е
н и т и н еол ит с к е, ан т и ч к е, евр о-
пске, медитеранске, византиј-
с к е , ев р о п с к е к л ас и ц и с т и ч к е и
ренесансне, а такође, унај већој
м ер
и , и ср п с к е н ац и о н ал н е, д у
-
ховне традициј е. М а колико да
ј е процес нсдрења Лалићеве пе-
с м е ч ест о р ет о р и ч к и в р л о сл о -
жен, барокан, дескриптиван и
с л и к о в и т , и с п о д с в и х т и х , и
других слој ева, почива неко
ел ем ен т ар н о л и р ск о ст ањ е, к о -
га, у ствари, поброј ани слој еви
посредуј у, и кој е ј е и залог и
р азл о г п ес м е .
За разумевање поезиј е Ива-
на В. Лалића пресудно ј е важна
реч традициј а. Песник , док пе-
ва свој у песму, ож ивљава тра-
дициј у (живи скуп нај бољих
учинакаљудске културе), као и
традициј у поезиј е, звук и сми-
сао ј езика. Док читамо чесме
Ивана В . Лалића ми, у н>ој , чу-
ј емо и глас Вој ислава Илића,
Лазе К остића, Милутина Бој и-
ћа, Тина Уј евића и многих дру-
г и х п е с н и к а . . . и т о н е с а м о к а д а
су они цитатно призвани, већ и
по некој тихој , дубинској срод-
ности, насталој управо путем
песниковог избора традициј е,
к ад а с е с в ак о н о в о , и н д и в и д у а-
лизовано певање ј авља као
п р и род н о п род у ж ењ е гласо ва
поетских предака. Мртви пес-
ници трај у у ж ивима. Све то,
унешто модификованом виду,
важ и и за тех н и к у п есм е, за п е-
снички облик, кој и иостој и из-
ван песника, у наслеђу, а пес-
ник га проналази, одабира и не-
престано обнавља. Има неке
н ар о ч и т е , г от о в о к л аси ц и ст и ч -
ке строгости, чак и у Лалиће-
вим слобод ним стиховима, а
када ј е у питању силабичка и
силабичко-тонска версифика-
циј а онда та строгост досеже
максимум, и виртуозност. Нај-
боља Л алићева к њиг а Пиаио,
песнички ј е зборник , различи-
тих поетских облика и метра.
Лалић, са подј еднаком вешти-
н о м , и и ш е с о н ет е , о к т ав е , к а -
трене, терцине, страмбота, де-
ветерце, ј еданаестерце и хекса-
м етр е и ст о о н ак о к ао ш т о су-
п ер ио р н о влад а го во р н и м , сл о-
бодним стихом и ритмом пе-
с м е .
У сви м к њиг ама, све виш е
и интензивниј е што се прибли-
жавамо савремености, Иван В.
Лалић ј е песник дубинске осе-
тљивости света. Он традициј у
и к у лт у р у ви д и к ао о н а м ест а у
кој има човек , и његова цивили-
зациј а, дај у свој е нај вредниј е
д у х о вн е д оп р и н о се, и т и м е и с -
купљују смисао сопственог по-
стој ања. Због Лалићеве изузет-
не способности да стапа нај ра-
«1
Савремена
к њ и ж е в н о с т *-•
есн и к И B JI
зл ич и т иЈа вр ем ен а љу д ск е и с -
ториј е, и многе облике духов-
и о ст и , њ е г о в а п е с м а ч ес т о с е
чита као свој еврсни „ амалгам
времена", у кој ој се, као у ка-
к во м арх ео ло ш к о м п р есек у ,
распознај у број ни културни
слој еви, односно, наноси циви-
лизациј е од прапочела до са-
времености. Тај поступак би-
с м о м о г л и н а з в а т и п о е т с к о м
„археологиј ом културе" - нас-
лој авање различитих семан-
т и ч к и х и з ву к о в н и х ел ем ен ат а ,
а не њихов укрштај или фраг-
ментаризациј а, кључни ј е мо-
д е л н а с т а н к а п е с м е .
Ако ј е у свој ој раној фази „ о
детињству писао без лирске
сентименталности" - како ј е то
свој евремено приметио Јован
Христић, Лалић у свој им нај-
зрелиј им, позним песмама, као
у некој врсти контрапункта ра-
ној лирици, проналази патетич-
н и , и с п о вед н и , м о л и т вен и , м е-
л ан х о ли ч н и , н о ст ал г и ч н и т о н и
у том се рег ист ру су п ер иор но
креће. Лалићев зрели стих има
специфичну тежину концентри-
сан ог и ск у ст ва, а њ егова м исао-
на дубина пропорционално ра-
сте. Послушај мо дивну Лалиће-
ву л и рск у п ес м у :
A M O R F A TI
Каж у ми, чуј ним шапат ом, две липе иза куће:
Tu си крив; т и си овде посадио нас обе
У клизшит е, на север, да шт ит имо т и т емељ
Рушевног дома - много година ј е т оме;
Сада т и, поодрасле, чувар имо над кровом
И крваримо у јуну м ир исом свога злат а,
Шушт имо када даж ди или кад нас вет ар чешља,
А т и си крив: због т ебе ширимо корење овде
У градску ј аловину, у шут , у кршевину -
К аж у м и шапат ом липе, а ј а им шапат ом велим :
Добро ј е шт о ј е т ако; добро ј е шт о пост ој и
Несразмер, кад сеузрок срет не са последицом;
Ево вам благослов, липе; а ваш ј е благослов мени
Пр ераст ање мог чина, прераст ање мог часа.
Попут свих модерних пес-
ника и Иван В. Лалић имао ј е
ј асну свест о наизглед ирацио-
налном чину поезиј е, о наиз-
г лед н ед ох од н о м ал и и р еч и м а
и у см рт и и п ак до ст и ж н ом ц и -
љу аргонаутичк е пловидбе ј е-
зи к о м , о н ап о ру д а с е с вет у к а-
же ДА. У разговору кој и ј е 1.
децембра 1987. године водио
са Слободаном Зубановићем и
писцем ових редова Лалић ј е
овако уобличио свој е песничко
„вј еруј у": „Чини ми се да у сво-
ј им песмама од самих почетака
покушавам да формулишем не-
ке афирмативне одговоре на
питања на кој а ј е нај лакше од-
говорити негациј ом или одби-
ј ањем. Тако се артикулише и
ј едан велики део модерне пое-
зиј е кој и на изазов века, дакле
у су о ч ењ у с а у лт и м ат и в н о м
опасношћу и са сликом ј едног
р ад и к ал н о д есак рал изо ван о г
космоса (кој и се, уз то, у поку-
шај у да га сагледамо мрви на
крхотине), реагуј е побуном
или иегациј ом. У право у том
контексту израстај у и неки не-
сумњиви врхови поезиј е дваде-
сетог века. Ја, међутим, скром-
но ал и у по р н о п о к у ш авам д а
свој е песме доведем у некакав
с а в е з с а с в е т о м .
А ево како ј е Лалић сам
формулисао пој ам „великог пе-
сника", што ј е и сам несумњиво
б и о :
„ Када бисмо по-
к у ш ал и д а т ра г ам о
за неким зај еднич-
к и м к ар ак т ер и ст и к а-
ма, за знацима кој и
се понављај у када ј е
реч о песницима обе-
леж ен и м и р азвр ст а-
н и м у вел и к е, м о ра-
л и би смо зап азит и да
су то, између оста-
л о г , и п ес н и ц и с а
п ер м ан ен т о н ед о вр-
шеном судбином; пе-
сници чиј е дело не
престај е да се прео-
бражава у духу генерациј а чи-
талаца и тумача, откривајући у
том преображај у нове просто-
р е, за н о ви слу х и но ва п р еп о -
знавања. На примерима дела
т ак в и х п ес н и к а , н а о д н о с и м а
кој е ј една генерациј а или епоха
са т ак ви м д ело м у сп о ст ављ а,
потврђуј е се природа осећај но-
сти те генерациј е или епохе ко-
ј а вреднуј е оно што ј ој претхо-
д и у светло ст и со п ст вен и х у ве-
рења или недоумица. Велики
песници су и они на кој има се
таква вредновања нај чешће из-
оштравај у; њихова ј е судбина
недовршена ј ер ј е разговор о
њима недовршен, и обећава да
потрај е колико и разговор о са-
мој поезиј и."
К њигама Писмо и Чет ири
капона, кроз кој е осећамо дав-
н о ст и д р ев н о ст п ес н и ч к о г
посла и готово заборављену, ма
к ол и к о м ел ан х ол и ч н у , о к ре-
пљуј ућу снагу поетске речи,
обећаност себи, времену, би-
блиотеци и свима другима, а
нарочито читаоцима, Иван В.
Лалић ј е на изузетно сугести-
ван начин потврдио да ј е његов
опус ј едаи од нај вредииј их и
нај целовитиј их у корпусу све-
колике српске поезиј е.