Савремена

к њ и ж е в н о с т

т ш ш ш

П есн и к И ва н В . Л ал и ћ

Михај ло ПАН ТИ Ћ

Иван Лалић (1931 - 1996)ј едан ј е од нај значај ни-

ј их српских песника

друге половине XX века и ј едан

од нај цењениј их савремених

ср п с к и х п есн и к а у евр о п ск о м и

с в ет с к о м к у лт урн о м в ид о к

р у-

гу. Стихове ј е почео да обј а-

вљуј е 1951. године да би убрзо

п о ст ао р еп резен т ат и вн и п ред

-

ст а в н и к т ад а н о в е п о ет с к е ,

стилске ориј ентациј е кој а ј е у

књижевној критици позната

под именом „ неосимболизам".

Лалић ј е плодан и разноврстаи

песник , мај стор версификаци-

ј е. Обј авио ј е књиге песама:

Euguiu дечак, 1955; Вет ровит о

пролеће, 1956; Велика врат а мо-

ра, 1958; Мелиса, 1959; Аргонау-

т и и друге песме, 1961, Време,

аат ре, врт ови ̂ 1961; Чин, 1963,

Круг, 1968; Изабраие и нове пе-

еме\ 1969; Смет ње на везама,

1975; Страсна мера, 1984; IJu-

смо 1991; Чет ири канона (1996).

Писао ј е и критике и есеј е

(књиге Крит ика и дело, 1971; О

поезиј и дванаест песника, 1980) И

преводио поезиј у многих зна-

чај них европских и светских

песника (нај значај ниј и међу

њима су Ф . Х елдерлин, В . Вит-

мен и Т . С. Елиот).

Иван Лапић ј е песник истан-

чане митске и историј ске сензи-

билности, песник културе и би-

блиотеке, ј асно профилисаие

свести о поетској форми, ј езику,

стиху и мелодиј и. Но, мисаона

дубина и уметничка висина Ла-

лићевог приступа поезиј и не

ускраћуј е његовим песмама

ел ем ен т ар н о ст и н еп о ср

ед н о ст

„органског певања". Знатан

део Лалићевих стихова настај е

о п евавањем н еп о ср ед н о д ож и -

вљ ен и х , и с к у ст вен и х сл и к а

ил и п о ет с к и т ран с п о н ов ан и м

с вед о ч ењ ем о љ у д ск о м у д есу .

Посебну вертикалу у опусу

И ван а В . Л али ћа чи н е м ит ск и

интониране песме, у кој има ар-

х аи ч н а о с н о в а сл у ж и к ао м а-

трица, „ симболичко лежиште"

ПОТ ВРД И Т Е С ВОЈЕ ПОЗН А ВЛЉЕ

ВЕРСИ Ф И К А Ц ИЈЕ

К О Н К У Р С

;; ■;; Л : / l l l l / Г :: . „

" V

На ј едној песми ИВАНА В. Ј1АЈТИЋА

(по вашем избору) опишите одлике

метричко-ритмичке организациј е стиха, а схему

м ет ра о зн ач ит е н а п есм и .

Најуспешниј а -фи рада обј авићсмо у следећем

број у и наградити вредним књигама.

(Ceoj e радове uicubuiue до 1. мар ша 1997. године, на

адресу редакциј е.)

за изрицање песниковог виђе-

њ а к ак о саврем ен их т ак о и у н и -

вер зал н и х ас п ек ат а ч о век о вог

постој ања. Једна од централ-

них, опсесивних Лалићевих те-

ма ј е Византиј а, тачниј е, онај

културни комплекс кој и ј е у ис-

ториј и одиграо улогу посред-

ника између антиком успоста-

вљ ен и х т ем ељ а у м ет н о ст и , о д-

носно, филозофиј е и новог до-

ба .

У Лалићевој поезиј и срећ-

но се сустичу и стапај у одсј ај и

класицизма, симболизма, сред-

њ о век о в н о г п есн и ш т ва, р о м ан -

т и зм а и евро п ск о г м од ер н и зм а,

обликовани и уобручени сна-

г о м ау т ен т и ч н о г , н еп о н о вљ и -

вог песничког гласа кој и се, ripe

и после свега, поистовећуј е са

о н и м н еп р ол аз н и м , ч и ст и м ,

н ад вр ем ен с к и м с т ањ ем ч и ст о г

лиризма. Иван В . Лалић ј е,

п р ем а т о м е, н аст ављ ач зл ат н е

н и т и н еол ит с к е, ан т и ч к е, евр о-

пске, медитеранске, византиј-

с к е , ев р о п с к е к л ас и ц и с т и ч к е и

ренесансне, а такође, унај већој

м ер

и , и ср п с к е н ац и о н ал н е, д у

-

ховне традициј е. М а колико да

ј е процес нсдрења Лалићеве пе-

с м е ч ест о р ет о р и ч к и в р л о сл о -

жен, барокан, дескриптиван и

с л и к о в и т , и с п о д с в и х т и х , и

других слој ева, почива неко

ел ем ен т ар н о л и р ск о ст ањ е, к о -

га, у ствари, поброј ани слој еви

посредуј у, и кој е ј е и залог и

р азл о г п ес м е .

За разумевање поезиј е Ива-

на В. Лалића пресудно ј е важна

реч традициј а. Песник , док пе-

ва свој у песму, ож ивљава тра-

дициј у (живи скуп нај бољих

учинакаљудске културе), као и

традициј у поезиј е, звук и сми-

сао ј езика. Док читамо чесме

Ивана В . Лалића ми, у н>ој , чу-

ј емо и глас Вој ислава Илића,

Лазе К остића, Милутина Бој и-

ћа, Тина Уј евића и многих дру-

г и х п е с н и к а . . . и т о н е с а м о к а д а

су они цитатно призвани, већ и

по некој тихој , дубинској срод-

ности, насталој управо путем

песниковог избора традициј е,

к ад а с е с в ак о н о в о , и н д и в и д у а-

лизовано певање ј авља као

п р и род н о п род у ж ењ е гласо ва

поетских предака. Мртви пес-

ници трај у у ж ивима. Све то,

унешто модификованом виду,

важ и и за тех н и к у п есм е, за п е-

снички облик, кој и иостој и из-

ван песника, у наслеђу, а пес-

ник га проналази, одабира и не-

престано обнавља. Има неке

н ар о ч и т е , г от о в о к л аси ц и ст и ч -

ке строгости, чак и у Лалиће-

вим слобод ним стиховима, а

када ј е у питању силабичка и

силабичко-тонска версифика-

циј а онда та строгост досеже

максимум, и виртуозност. Нај-

боља Л алићева к њиг а Пиаио,

песнички ј е зборник , различи-

тих поетских облика и метра.

Лалић, са подј еднаком вешти-

н о м , и и ш е с о н ет е , о к т ав е , к а -

трене, терцине, страмбота, де-

ветерце, ј еданаестерце и хекса-

м етр е и ст о о н ак о к ао ш т о су-

п ер ио р н о влад а го во р н и м , сл о-

бодним стихом и ритмом пе-

с м е .

У сви м к њиг ама, све виш е

и интензивниј е што се прибли-

жавамо савремености, Иван В.

Лалић ј е песник дубинске осе-

тљивости света. Он традициј у

и к у лт у р у ви д и к ао о н а м ест а у

кој има човек , и његова цивили-

зациј а, дај у свој е нај вредниј е

д у х о вн е д оп р и н о се, и т и м е и с -

купљују смисао сопственог по-

стој ања. Због Лалићеве изузет-

не способности да стапа нај ра-

«1

Савремена

к њ и ж е в н о с т *-•

есн и к И B JI

зл ич и т иЈа вр ем ен а љу д ск е и с -

ториј е, и многе облике духов-

и о ст и , њ е г о в а п е с м а ч ес т о с е

чита као свој еврсни „ амалгам

времена", у кој ој се, као у ка-

к во м арх ео ло ш к о м п р есек у ,

распознај у број ни културни

слој еви, односно, наноси циви-

лизациј е од прапочела до са-

времености. Тај поступак би-

с м о м о г л и н а з в а т и п о е т с к о м

„археологиј ом културе" - нас-

лој авање различитих семан-

т и ч к и х и з ву к о в н и х ел ем ен ат а ,

а не њихов укрштај или фраг-

ментаризациј а, кључни ј е мо-

д е л н а с т а н к а п е с м е .

Ако ј е у свој ој раној фази „ о

детињству писао без лирске

сентименталности" - како ј е то

свој евремено приметио Јован

Христић, Лалић у свој им нај-

зрелиј им, позним песмама, као

у некој врсти контрапункта ра-

ној лирици, проналази патетич-

н и , и с п о вед н и , м о л и т вен и , м е-

л ан х о ли ч н и , н о ст ал г и ч н и т о н и

у том се рег ист ру су п ер иор но

креће. Лалићев зрели стих има

специфичну тежину концентри-

сан ог и ск у ст ва, а њ егова м исао-

на дубина пропорционално ра-

сте. Послушај мо дивну Лалиће-

ву л и рск у п ес м у :

A M O R F A TI

Каж у ми, чуј ним шапат ом, две липе иза куће:

Tu си крив; т и си овде посадио нас обе

У клизшит е, на север, да шт ит имо т и т емељ

Рушевног дома - много година ј е т оме;

Сада т и, поодрасле, чувар имо над кровом

И крваримо у јуну м ир исом свога злат а,

Шушт имо када даж ди или кад нас вет ар чешља,

А т и си крив: због т ебе ширимо корење овде

У градску ј аловину, у шут , у кршевину -

К аж у м и шапат ом липе, а ј а им шапат ом велим :

Добро ј е шт о ј е т ако; добро ј е шт о пост ој и

Несразмер, кад сеузрок срет не са последицом;

Ево вам благослов, липе; а ваш ј е благослов мени

Пр ераст ање мог чина, прераст ање мог часа.

Попут свих модерних пес-

ника и Иван В. Лалић имао ј е

ј асну свест о наизглед ирацио-

налном чину поезиј е, о наиз-

г лед н ед ох од н о м ал и и р еч и м а

и у см рт и и п ак до ст и ж н ом ц и -

љу аргонаутичк е пловидбе ј е-

зи к о м , о н ап о ру д а с е с вет у к а-

же ДА. У разговору кој и ј е 1.

децембра 1987. године водио

са Слободаном Зубановићем и

писцем ових редова Лалић ј е

овако уобличио свој е песничко

„вј еруј у": „Чини ми се да у сво-

ј им песмама од самих почетака

покушавам да формулишем не-

ке афирмативне одговоре на

питања на кој а ј е нај лакше од-

говорити негациј ом или одби-

ј ањем. Тако се артикулише и

ј едан велики део модерне пое-

зиј е кој и на изазов века, дакле

у су о ч ењ у с а у лт и м ат и в н о м

опасношћу и са сликом ј едног

р ад и к ал н о д есак рал изо ван о г

космоса (кој и се, уз то, у поку-

шај у да га сагледамо мрви на

крхотине), реагуј е побуном

или иегациј ом. У право у том

контексту израстај у и неки не-

сумњиви врхови поезиј е дваде-

сетог века. Ја, међутим, скром-

но ал и у по р н о п о к у ш авам д а

свој е песме доведем у некакав

с а в е з с а с в е т о м .

А ево како ј е Лалић сам

формулисао пој ам „великог пе-

сника", што ј е и сам несумњиво

б и о :

„ Када бисмо по-

к у ш ал и д а т ра г ам о

за неким зај еднич-

к и м к ар ак т ер и ст и к а-

ма, за знацима кој и

се понављај у када ј е

реч о песницима обе-

леж ен и м и р азвр ст а-

н и м у вел и к е, м о ра-

л и би смо зап азит и да

су то, између оста-

л о г , и п ес н и ц и с а

п ер м ан ен т о н ед о вр-

шеном судбином; пе-

сници чиј е дело не

престај е да се прео-

бражава у духу генерациј а чи-

талаца и тумача, откривајући у

том преображај у нове просто-

р е, за н о ви слу х и но ва п р еп о -

знавања. На примерима дела

т ак в и х п ес н и к а , н а о д н о с и м а

кој е ј една генерациј а или епоха

са т ак ви м д ело м у сп о ст ављ а,

потврђуј е се природа осећај но-

сти те генерациј е или епохе ко-

ј а вреднуј е оно што ј ој претхо-

д и у светло ст и со п ст вен и х у ве-

рења или недоумица. Велики

песници су и они на кој има се

таква вредновања нај чешће из-

оштравај у; њихова ј е судбина

недовршена ј ер ј е разговор о

њима недовршен, и обећава да

потрај е колико и разговор о са-

мој поезиј и."

К њигама Писмо и Чет ири

капона, кроз кој е осећамо дав-

н о ст и д р ев н о ст п ес н и ч к о г

посла и готово заборављену, ма

к ол и к о м ел ан х ол и ч н у , о к ре-

пљуј ућу снагу поетске речи,

обећаност себи, времену, би-

блиотеци и свима другима, а

нарочито читаоцима, Иван В.

Лалић ј е на изузетно сугести-

ван начин потврдио да ј е његов

опус ј едаи од нај вредииј их и

нај целовитиј их у корпусу све-

колике српске поезиј е.