UREDNIK: Milo{ Mitrovi} UTORAK, 20. OKTOBAR 2009.

Branislav Gruji}, kopredsednik Rusko-srpskog biznis dijaloga

Pravim informacijamado uspe{nijesaradnje

Poseta predsednika Rusije DmitrijaMedvedeva Beogradu, na danoslobo|enja grada, i pre nego {to se

dogodila okarakterisana je kao istorijska. To je irazumljivo budu}i da najvi{i predstavnici obedr`ave u poseti vide priliku da strate{kopartnerstvo u odnosima Srbije i Rusije budesna`no potvr|eno i da ekonomska saradnjadobije novi uzlet.

Poseta je, prema re~ima predsednika SrbijeBorisa Tadi}a, prilika da se u~vrste bilateralniodnosi sa Rusijom, „prijateljskom zemljom ~ijupodr{ku u vezi sa politikom prema Kosovuveoma cenimo“. Ekonomska saradnja nije ni{tamanje va`na, o ~emu svedo~e i Tadi}eve re~i dasa velikim nestrpljenjem o~ekuje da vidi gde }ebiti mogu}e plasirati finansijska sredstva izRuske Federacije u srpsku ekonomiju. Re~ je odogovoru dve strane o dodeli ruskog kredita odoko milijardu evra koji treba da bude postignuttokom posete predsednika Medvedeva. Oko350 miliona evra od tog kredita treba da budeiskori{}eno za pokri}e bud`etskog deficitaSrbije, dok je 650 miliona evra namenjeno zainfrastrukturne projekte.

Predsednik Medvedev je jo{ po~etkompro{le godine rekao da odnose Rusije i Srbijevidi kao odnose strate{kog partnerstva. Majaove godine poru~io je da Srbiju smatra jednimod klju~nih partnera Rusije u jugoisto~nojEvropi. Srbiji, prema njegovim re~ima, nijepotrebna samo moralna ili pravna podr{ka, ve}i podr{ka koja bi bila iskazana potpisivanjembilateralnih sporazuma, kojima se unapre|uje`ivot ljudi.

Iako je, kako za ovaj dodatak Danasa isti~eSergej [ojgu, kopredsednik Rusko - srpskogMe|udr`avnog komiteta, te{ko ponovo na}iprojekat takvih razmera poput energetskogdogovora, postoje perspektive realizacijekrupnih inicijativa: izgradnje beogradskogmetroa i stanice „Prokop“, dolazak novihbanaka u Srbiju i {irenje liste roba zabescarinski uvoz u Rusiju.

Predsednici Tadi} i Medvedev, premare~ima Branislava Gruji}a, kopredsednikaRusko-srpskog biznis dijaloga, imaju obavezuda saradnju na velikim sistemskim projektimapostave kao osnovu daljeg razvoja, ali ne trebasmetnuti s uma da je i saradnja na nivouprivatnih malih i srednjih preduze}a odsu{tinskog zna~aja za obe dr`ave.

Na kraju, poseta Dmitrija Medvedeva, poredpoliti~kog i ekonomskog, ima simboli~ki zna~ajjer se de{ava na godi{njicu oslobo|enjaBeograda u Drugom svetskom ratu. U`urbanovra}anje crvenoarmejskih naziva srpskimulicama ne bi trebalo da bude podstaknutosamo ekonomskim o~ekivanjima od poseteMedvedeva. Jer, Rusija u Beogradu tra`isaveznika uo~i obele`avanja 65. godi{njicepobede nad fa{izmom u maju naredne godine.

Nema razloga da se Srbija prema svojimantifa{isti~kim tradicijama odnosi boja`ljivo.Kao {to ekonomski i politi~ki odnosi Srbije sasvetom, u kojem je Rusija odre|ena kao jedanod klju~nih saveznika, treba da bude racionalan

i pragmati~an, tako stvari treba da stoje i navrednosnom planu.

Isticanje vrednosti slobode me|unarodnomimid`u Srbije i daljoj stabilizaciji unutra{njihprilika mo`e samo da ide u prilog. �

Potvrda strate{kog partnerstva

Specijalno izdanje lista Danas i Rusko-srpskog biznis dijaloga

Posetom predsednika Rusije Srbiji ekonomska saradnja dobi}e novi uzlet: Boris Tadi} i Dmitrij Medvedev u Beogradu februara 2008.

Sergej [ojgu, kopredsednik Rusko-srpskog Me|udr`avnog komiteta i ministar za vanredne situacije

Srbija je energetski ~vor Balkana

Foto:

Beta

Mirko Cvetkovi}, premijer Srbije

O~ekujem organizovanijipristup srpskihprivrednika

UTORAK, 20. OKTOBAR 2009.Rusija i Srbija IIIUTORAK, 20. OKTOBAR 2009. Rusija i SrbijaII

Rusija `eli Srbiju kao jedno od klju~nihenergetskih ~vori{ta na Balkanu koje po-staje zna~ajan subjekt na evropskom tr-

`i{tu tranzita gasa - ka`e u intervjuu za na{ listuo~i posete predsednika Rusije Srbiji, kopred-sednik Rusko - srpskog Me|uvladinog komite-ta i ministar za vanredne situacije u ruskoj vla-di Sergej [ojgu. U razgovoru o kojem su ocenje-ni dosada{nji u~inci i dalji planovi, na{ sagovor-nik najavljuje realizaciju zna~ajnih projekata uinfrastrukturi, izgradnju beogradskog metroa,stanice „Prokop“, mogu}i dolazak novih bana-ka u Srbiju i {irenje liste roba za bescarinskiuvoz u Rusiju.

Govore}i o radu Komiteta, Sergej [ojgu ka`e:- Rad je najbolje ocenjivati prema rezultatima

i na tom planu ja ne sumnjam u efikasnost ta-kvog mehanizma me|uvladne komunikacije ko-ji poseduje instrumente za delovanje i dobar pro-stor za predlaganje inicijativa i re{avanje nasu-{nih problema me|usobnih odnosa u razli~itimsferama. Rusko - srpski Me|uvladin komitet zatrgovinu, ekonomsku i nau~no - tehni~ku sarad-nju igra ulogu koordinatora u razvijanju eko-nomsko - trgovinskih veza me|u na{im zemlja-ma. Me|u prioritetnim pravcima u radu Komi-teta je energetika i u prvom redu, kontrola reali-zacije sporazuma o nafti i gasu, transport, poljo-privreda, turizam, saradnja u oblasti predupre-|ivanja i otklanjanja vanrednih situacija, vanred-ne humanitarne pomo}i, u vojnoj oblasti, ali i naregionalnom nivou.

Neposredni kontakt kopredsednika komite-ta ne jednom pomogao je da se prevazi|u nasta-le pote{ko}e i u~vrste dogovori koji su bili osno-va za pripremu re{enja vlade obe zemlje s ciljemrazrade izabranih pravaca saradnje. Ne bih sa-da hteo da se udubljujem u specifi~nosti radaKomiteta, ali mogu da vas uverim, da je to efi-kasan, koristan i ispravan na~in razrade zajed-ni~kih, uzajamno korisnih i dugoro~nih re{enja

u razvijanju obostranih, pre svega, trgovinsko -ekonomskih odnosa. Prakti~no sve {to se doga-|a u rusko - srpskim odnosima, pojavljuje sekao predmet razmatranja ili rezultatom delova-nja Me|uvladnog komiteta. Od poslednjih pri-mera iz 2009. mogu da navedem leto{nje potpi-sivanje dogovora o prevozu iskori{}enog nukle-arnog goriva iz reaktora Instituta „Vin~a“ u Ru-siju, utvr|ivanje novog skra}enog ProtokolaSporazuma o slobodnoj trgovini koji su bili re-

zultat rada na{eg komiteta. Mnogo je takvih pri-mera. �Mogu li se o~ekivati neki krupni projekti, po-put energetskog dogovora?

- Te{ko je, gotovo nemogu}e, ponovo na}iprojekat takvih razmera poput energetskog do-govora, ali bez sumnje, postoje velike perspekti-

ve realizacije krupnih inicijativa. Ve} sam po-menuo infrastrukturne projekte. Od 30. sep-tembra do 2. oktobra u Beogradu je odr`anodrugo zasedanje rusko - srpskog Saveta za sa-radnju u oblasti transporta na nivou zamenikaministara Srbije i Rusije.

Odr`ana je otvorena i konstruktivna disku-sija uz razmatranje najperspektivnijih pravacai mogu}nih oblika saradnje u oblasti vazdu-{nog, elezni~kog, vodnog i putnog transporta.Odvojeno, veoma va`no pitanje bilo je izgrad-nja metroa u Beogradu i prate}e infrastruktu-re, a tako|e o razvoju putne i `elezni~ke infra-strukture oko Beograda.

Nadamo se da }e ubrzo po~eti i realizacijatih dogovora, tim pre, {to je pitanje davanja ru-skog kredita Srbiji, koji je klju~an za realizacijukonkretnih infrastrukturnih projekata, prakti~-no ve} re{eno.� Mo`e li da se o~ekuje pro{irenje spiska ro-ba koje ulaze u re`im sporazuma o slobodnojtrgovini?

- Jedan od osnovnih zadataka na{e me|u-sobne trgovine ostaje postizanje njene maksi-malne uravnote`enosti i u vezi s tim uve}anjeizvoznih kvota srpske robe na ruskom tr`i{tu,za {ta, po na{em mi{ljenju, postoje sve pretpo-stavke. Dalja liberalizacija rusko - srpske trgo-vine je jedan od osnovnih oslonaca u tome.

Nedavno je zna~ajna koli~ina novih robnihgrupa uvedena u sporazum, na osnovu Proto-kola potpisanog 3. aprila. To nije kraj i mi na-stavljamo da radimo na usavr{avanju trgovin-skog re`ima s ciljem potpunog uklanjanja ca-rinskih ograni~enja u na{oj trgovini. Ali, kao{to razumete, to nije tako prost zadatak i du`nismo da ga re{avamo zajedno, polaze}i od za-jedni~kih interesa.

Za potvrdu svojih re~i mogu da navedem daupravo sada specijalisti rade na stvaranju mak-simalnih uslova za izvoz farmaceutskih i me-snih proizvoda sada potpadaju pod rusko zako-nodavstvo o licenciranju i kvotama. Nastavljase razmatranje mogu}nih varijanti bescarinsketrgovine ~itavog niza drugih roba. U svakomslu~aju, stepen liberalizacije rusko - srpske tr-govine ve} je dostigao 96 odsto. � Predsednik Srbije Boris Tadi} zatra`io jeod Rusije kredit u iznosu od milijardu evra.[ta sa sobom nosi taj finansijski aran`man?

- [to se ti~e kredita, to pitanje je prakti~nore{eno. Ja u ovom slu~aju govorim o principi-jelnoj saglasnosti dve vlade. Konkretni finansij-ski uslovi su ostavljeni sagla{avanju ministrimafinansija na{ih zemalja i odgovaraju}im grupa-ma eksperata, ali to su u velikom stepenu samotehni~ki momenti.

Dragan Biseni}

Kopredsednik Rusko-srpskog Me|udr`avnog komiteta i ministar za vanredne situacije Sergej [ojgu

Srbija je energetski ~vor Balkana

� Kak vì ocenivaete rabotu rossiŸsko-

serbskogo Me`pravitel†stvennogo

komiteta?

- Rabotu, kak vì znaete, lu~{e vsegoocenivat† po rezul†tatam i v Ìtom plane umen® net somneniŸ v Ìffektivnosti takogomehanizma me`pravitel†stvennogo obÈeni®,kotorìŸ seb® zarekomendoval deŸstvennìminstrumentom i horo{eŸ ploÈadkoŸ dl®predlo`eni® iniciativ i re{eni® nasuÈnìhproblem dvustoronnih otno{eniŸ vrazli~nìh sferah. RossiŸsko-serbskiŸMe`pravitel†stvennìŸ komitet po torgovle,Ìkonomi~eskomu i nau~no-tehni~eskomusotrudni~estvu igraet koordiniru¥Èu¥ rol†v razvitii torgovo-Ìkonomi~eskih sv®zeŸme`du na{imi stranami.

Sredi prioritetnìh napravleniŸ povestkidn® Komiteta figuriru¥t Ìnergetika, i, vpervu¥ o~ered†, kontrol† realizaciineftegazovogo sogla{eni®, transport,sel†skoe hoz®Ÿstvo, turizm sotrudni~estvo voblasti predupre`deni® i likvidacii~rezvì~aŸnìh situaciŸ, ~rezvì~aŸnoŸgumanitarnoŸ pomoÈi, v voennoŸ oblasti, atak`e na regional†nom urovne.

Neodnokratno pr®moŸ kontaktsopredsedateleŸ komiteta pomogal spravit†s®s voznika¥Èimi trudnost®mi i zakrepl®t†dogovorennosti, kotorìe stanovilis† osnovoŸdl® podgotovki re{eniŸ pravitel†stv dvuhstran s cel†¥ prorabotki vìbrannìhnapravleniŸ sotrudni~estva.  ne hotel bì

seŸ~as uglubl®t†s® v specifiku rabotìKomiteta, no mogu vas uverit†, ~to ÌtoÌffektivnìŸ, poleznìŸ i, ® bì da`e skazal,peredovoŸ mehanizm vìrabotki edinìh,vzaimovìgodnìh i dolgosro~nìh re{eniŸ voblasti razviti® dvustoronnih, v pervu¥o~ered†, torgovo-Ìkonomi~eskih otno{eniŸ.

Prakti~eski vse, ~to proishodit v rossiŸsko-serbskih otno{eni®h ®vl®ets® predmetomobsu`deni® ili rezul†tatom de®tel†nostiMe`pravitel†stvennogo komiteta. Izposlednih primerov 2009 goda, kstati, moguprivesti podpisanie letom sogla{eni® ovìvoze ispol†zovannogo ®dernogo topliva iz

reaktora serbskogo instituta «Vin~a» vRossi¥, utver`denie vesnoŸ novogosokraÈennogo Protokola ob izÍ®ti®h kSogla{eni¥ o svobodnoŸ torgovle, ~to tak`e®vilos† rezul†tatom rabotì na{ego komiteta.Takih primerov mnogo.� Mo`no li o`idat† eÈe kakie-to krupnìe

dvustoronnie proektì, takie, kak

Ìnergeti~eskoe sogla{enie?

- Novìh proektov takogo mas{taba kakÌnergeti~eskoe sogla{enie v nasto®Èeevrem® predstavit† sebe o~en† slo`no, da`e,navernoe, nevozmo`no, odnako, bez somneni®,est† ob{irnìe perspektivì realizaciikrupnìh dvustoronnih iniciativ. ^asti~no® u`e otvetil na Ìto v predìduÈem voprose.Re~† idet ob infrastrukturnìh proektah. VBelgrade v period s 30 sent®br® po 2 okt®br®s.g. sosto®los† vtoroe zasedanie rossiŸsko-serbskogo Soveta po sotrudni~estvu voblasti transporta na urovne zamestiteleŸministrov transporta Rossii i Serbii.

Sosto®las† razvernuta® i konstruktivna®diskussi® s obsu`deniem naiboleeperspektivnìh napravleniŸ i vozmo`nìhform sotrudni~estva v oblasti vozdu{nogo,`eleznodoro`nogo, vodnogo iavtomobil†nogo transporta. Otdel†nìm,o~en† va`nìm voprosom, bìlo vìdelenostroitel†stvo metro v Belgrade isoputstvu¥ÈeŸ infrastrukturì, a tak`erazvitie avtomobil†noŸ i `/dinfrastrukturì vokrug Belgrada.

Mì nadeems® na skoroe razvitie irealizaci¥ dostignutìh dogovorennosteŸ,tem bolee, ~to vopros s vìdeleniemrossiŸskogo kredita Serbii, kotor쟮vl®ets® kl¥~evìm dl® zapuskakonkretnìh infrastrukturnìh proektov,u`e prakti~eski re{en.� Mo`no li o`idat† ras{irenie spiska

tovarov, podpada¥Èih pod sogla{enie o

svobodnoŸ torgovle?

- OdnoŸ iz osnovnìh zada~ na{eŸdvustoronneŸ torgovli ostaets® dosti`eniemaksimal†noŸ ee sbalansirovannosti i vÌtoŸ sv®zi uveli~enie Ìksportnìh postavokserbskih tovarov na rossiŸskiŸ rìnok,pri~em dl® Ìtogo, po na{emu mneni¥,ime¥ts® vse predposìlki. Dal†neŸ{a®liberalizaci® rossiŸsko-serbskoŸ torgovli®vl®ets® odnim iz kl¥~evìh zven†ev v ÌtoŸcepo~ke. V nasto®Èee vrem® zna~itel†noekoli~estvo tovarnìh grupp u`e vìvedenì iznovogo Protokola ob izÍ®ti®h kSogla{eni¥ o svobodnoŸ torgovle me`duRossieŸ i SerbieŸ, podpisannogo 3 aprel®s.g. Odnako Ìto ne predel i mì prodol`aemrabotat† nad sover{enstvovaniem torgovogore`ima s cel†¥ polnoŸ otmenì tamo`ennìhsborov v dvustoronneŸ torgovle. No, kak vìponimaete, Ìto ne sli{kom prosta® zada~a ire{at† ee mì dol`nì vmeste, ishod® izvzaimnìh interesov.

V podtver`denie svoih slov moguskazat†, ~to v nasto®Èee vrem® specialistì

rabota¥t nad sozdaniem maksimal†noblagopri®tnìh usloviŸ dl® postavok izSerbii v Rossi¥ lekarstvennoŸ i m®snoŸprodukcii, kotora® poka podpadaet podrossiŸskoe zakonodatel†stvo olicenzirovanii i kvotirovanii.Prodol`aets® ras~et vozmo`nìhvariantov bespo{linnìh postavok i r®dadrugih tovarov. V l¥bom slu~ae, uroven†liberalizacii rossiŸsko-serbskoŸtorgovli u`e dostigaet 96%.� Prezident Serbii Boris Tadi~ poprosil u

Rossii kredit v razmere milliarda evro.

Kakov otvet Rossii i v ~em budet

zakl¥~at†s® vozmo`na® finansova®

dogovorennost†?

^to kasaets® kredita, to Ìtot vopros,kak ® u`e upom®nul, prakti~eski re{en. Âv dannom slu~ae govor¥ o principial†nomsoglasii rossiŸskogo pravitel†stva.Vmeste s tem konkretnìe finansovìeuslovi® predostavleni® zaemnìh sredstvobsu`da¥ts® ministrami finansov dvuhstran i sootvetstvu¥Èimi gruppamiÌkspertov, no Ìto u`e v bol†{eŸ stepenitehni~eskie momentì. Dragan Biseni~

Novìe oblasti sotrudni~estva� V ~em Vÿ vidite naibolee zna~itelýnÿy potencial dlæ ras{ireniæ sotrudni~estva, u~itÿvaæ,~to na segodnæ{niy dený samaæ bolý{aæ dolæ torgovogo sotrudni~estva prihoditsæ naçnergonositeli?

- Vÿ pravilýno zametili. Õnergeti~eskaæ sfera ævlæetsæ sey~as i ostanetsæ v dalýney{emprioritetnÿm i strategi~eski va`nÿm kak dlæ Rossii, tak i dlæ Serbii çlementom na{egodvustoronnego sotrudni~estva. Mÿ hotim videtý Serbiõ, prinimaõåey polnoformatnoe u~astie vproekte «Õ`nÿy potok», ~to pozvolit ey zakrepitý za soboy poziciõ odnogo iz veduåih ænergeti~eskihuzlov na Balkanah, statý zametnÿm igrokom na evropeyskom rÿnke tranzita gaza, a tak`e, blagodaræpodzemnomu hraniliåu gaza «Banatskiy dvor», odnim iz centrov ego hraneniæ, obespe~ivaæ, tem samÿm,nade`noe snab`enie stranÿ i regiona çtim çnergonositelem. Modernizaciæ predpriætiæ «NIS»pozvolit v bli`ay{ey perspektive predlo`itý kak vnutrennemu, tak i vne{nemu potrebitelõ,vÿsokoka~estvennÿe i konkurentosposobnÿe nefteproduktÿ, otve~aõåie evropeyskim trebovaniæm.

Odnako Rossiæ, bezuslovno, ne sobiraetsæ ograni~ivatýsæ çnergeti~eskoy sferoy, v kotoroy ona popravu s~itaetsæ odnim iz samÿh serýeznÿh igrokov v mire. Mÿ plotno rabotaem nad razvitiem i drugihnapravleniy sotrudni~estva. Sredi naibolee krupnÿh oblastey mo`no nazvatý transport isoputstvuõåuõ infrastrukturu. V aktivnoy faze obsu`deniæ - u~astie rossiyskih kompaniy vstroitelýstve metro v Belgrade, novoy `eleznodoro`noy stancii «Prokop», v ræde drugihinfrastrukturnÿh proektov, vklõ~aæ uveli~enie portovÿh moånostey na r. Dunay.

Prorabatÿvaem variantÿ ras{ireniæ svoego u~astiæ na kreditno-finansovom rÿnke Serbii, v tom~isle vozmo`nostý prihoda sõda «Gazprombanka». Pomimo çtogo bolý{ie perspektivÿ vidim vsotrudni~estve v oblasti farmacevtiki i selýskogo hozæystva.

Nove oblasti saradnje�U ~emu vidite najzna~ajniji potencijal za pro{irenje saradnje, imaju}i u vidu da sada najve}i deo trgo-vinske razmene ~ine energenti?

- Energetska oblast je sada, a i ubudu}e }e ostati prioritetnim i strate{ki va`nim elementom na{e saradnje, kakoza Srbiju, tako i za Rusiju. Mi elimo da vidimo Srbiju koja preko punopravnog u~e{}a u projektu „Ju`ni tok“, u~vr{}u-ju}i poziciju jednog od klju~nih energetskih ~vorova Balkana, postaje zna~ajan ~inilac na evropskom tr`i{tu tranzita ga-sa, a tako|e, zahvaljuju}i podzemnom skladi{tu gasa „Banatski dvor“, jednim od centara njegovog skladi{tenja, a sa-mim tim, neophodnog snabdevanja zemlje i regiona tim energentom. Modernizacija kompanije NIS ubrzo }e obez-bediti, kako doma}im, tako i inostranim potro{a~ima, visokokvalitetne i konkurentne naftne proizvode, koji odgova-raju evropskim potrebama.

Isto tako, Rusija se ni u kom slu~aju ne priprema samo za saradnju u energetskoj sferi, u kojoj se ona sama s pra-vom smatra jednim od najozbiljnijih faktora u svetu. Mi istovremeno radimo na razvoju drugih pravaca saradnje. Me-|u najkrupnijim oblastima mo`emo da izdvojimo transport i prate}u infrastrukturu. U aktivnoj fazi je razmatranjeu~e{}a ruskih kompanija u gradnji metroa u Beogradu, nove `elezni~ke stanice Prokop, ceo niz drugih infrastruktur-nih projekata, uklju~uju}i luke na Dunavu.

Razra|ujemo varijante {irenja svog u~e{}a na kreditno - finansijskom tr`i{tu u Srbiji i u tom smislu mogu}nost do-laska Gazprombanke. Osim toga, velike perspektive vidim u saradnji u oblasti farmacije i poljoprivrede.

> OdnoŸ iz osnovnìh zada~ na{eŸdvustoronneŸ torgovli ostaets®dosti`enie maksimal†noŸ eesbalansirovannosti i v ÌtoŸ sv®zi uveli~enie Ìksportnìhpostavok serbskih tovarov narossiŸskiŸ rìnok, pri~em dl®Ìtogo, po na{emu mneni¥, ime¥ts® vse predposìlki

> Jedan od osnovnih zadataka na{e me|usobne trgovineostaje postizanje njene maksimalne uravnote`enosti i u vezi s tim uve}anje izvoznih kvota srpske robe na ruskom tr`i{tu,za {ta, prema na{em mi{ljenju, postoje sve pretpostavke

Sopredsedatel† RossiŸsko-serbskog Me`pravitel†stvennogo Komiteta SergeŸ [oŸgu

Rossi® ne sobiraets® ograni~ivat†s® Ìnergeti~eskoŸ sferoŸ

Osnovu dobrih odnosa Srbije i Rusije ~inipre svega vi{evekovno prijateljstvo dvanaroda. Obostrani interes je da se stvore

uslovi da se ovi prijateljski odnosi preto~e ustrate{ko partnerstvo izme|u Srbije i RuskeFederacije. Imaju}i to u vidu konstantnounapre|ujemo saradnju u prakti~no svakomsegmentu delovanja Vlade: politi~kom,ekonomskom, kulturnom, infrastrukturnom -izjavio je za Danas predsednik Vlade SrbijeMirko Cvetkovi}.

Sna`na podr{ka Ruske Federacije o~uvanjuteritorijalnog integriteta Srbije, rekao jepremijer Cvetkovi}, zna~ajno je doprinela da serealizuje politika Srbije kada je re~ o Kosovu iMetohiji, odnosno da se pitanje nelegalnogprogla{enja nezavisnosti sa politi~kog prenesena teren me|unarodnog prava.

- Kad je re~ o ekonomskim odnosima, ovaVlada je u praksi pokazala koliko je privr`enarazvoju saradnje sa Ruskom Federacijom. Zasamo godinu dana u vi{e oblasti uspostavili smopartnerske odnose ~iji }e se pozitivni efekti ose}atiu narednim decenijama - naveo je Cvetkovi}.

Prva privatizacija javnog preduze}a u Srbiji,podsetio je premijer, realizovana je upravo saruskim partnerom.

- Najve}i infrastrukturni projekat u novijojistoriji Srbije, izgradnja gasovoda Ju`ni tok,tako|e se realizuje u saradnji sa Rusijom izna~ajno }e doprineti energetskoj stabilnosti iekonomskom razvoju zemlje. U domenuelektri~ne energije, ruski partner je otpo~eorekonstrukciju \erdapa, najve}eghidropotencijala u Srbiji, a postoji i ozbiljaninteres ruskih investitora za izgradnju novihkapaciteta za proizvodnju elektri~ne energije -kazao je Cvetkovi}.

Dobru ekonomsku saradnju izme|u dvezemlje, prema njegovim re~ima, Vlada planirada dodatno unapredi i to pre svega krozpogodnosti koje pru`a Sporazum o slobodnojtrgovini.

- Za na{e proizvode plasman na rusko tr`i{teje od izuzetnog zna~aja. O~ekujem bolji iorganizovaniji pristup srpskih privrednika, dok}e Vlada pru`iti punu podr{ku realizaciji svihkvalitetnih projekata - rekao je Cvetkovi}.

On je podsetio i da je Rusija je postala jedanod najve}ih uvoznika poljoprivrednihproizvoda iz Srbije, te da su za mandataaktuelne vlade ukinute vize za gra|ane Srbije,{to stvara preduslove za dodatno unapre|enjeodnosa. �

Premijer Mirko Cvetkovi} isti~e da Srbija i Rusijakonstantno unapre|uju me|usobnu saradnju

O~ekujem bolji iorganizovaniji pristupsrpskih privrednika

Foto:

Tanju

g

UTORAK, 20. OKTOBAR 2009.Rusija i Srbija VUTORAK, 20. OKTOBAR 2009. Rusija i SrbijaIV

Poseta predsednika Medvedeva de{ava se udobrom trenutku. Odnosi Srbije i Rusijeidu uzlaznom linijom, a to se odnosi i na

aktivan politi~ki dijalog i na uspe{nu ekonomskusaradnju. Sada, budu}i da imamo tako dobruosnovu za rad, va`no je usmeriti dalju saradnjuu budu}nosti. Smatram da }e nam poseta Pred-sednika Rusije Srbiji u tome pomo}i. Sada ima-mo sve uslove i za efikasnu saradnju i za uspe{nuposetu - ka`e ambasador Rusije u Srbiji Aleksan-dar Konuzin u intervjuu za Danas.

Predstavljaju}i sadr`aj posete, ambasador Ko-nuzin ka`e da }e biti potpisano vi{e sporazuma.

- Tokom predstoje}e posete predsednika Me-dvedeva planirano je potpisivanje niza me|uvla-dinih sporazuma koji se ti~u razvoja bilateralne sa-radnje u oblasti ekonomije, nauke, obrazovanja ikulture. U toku je intenzivan rad na njihovoj pri-premi i nadam se da }emo biti svedoci potpisiva-nja va`nih dokumenata. Me|u njima su i Spora-zum o nau~no-tehni~koj saradnji, o saradnji uoblasti humanitarnog reagovanja, spre~avanja pri-rodnih nesre}a, o saradnji ministarstava unutra-{njih poslova Ruske Federacije i Republike Srbije,o saradnji parlamenata na{ih zemalja i drugi. Si-guran sam da }e oni otvoriti jo{ jednu novu stra-nicu rusko-srpskih odnosa i zna~ajno pro{iriti bi-lateralno partnerstvo, podvla~i na{ sagovornik.�Rusija je jedan od ~etiri spoljnopoliti~ka pri-oriteta Srbije. Koliko je Srbija va`na za spolj-nu politiku Rusije?

- Srbija je za Rusiju tradicionalno va`an part-ner na Balkanu sa kojim tesno sara|ujemo, po-sebno u vezi sa pitanjima re{avanja konflikata na

Balkanu. Ovaj dijalog odgovara ne samo intere-sima bilateralne saradnje, ve} i interesima ~ita-vog regiona. Potpisivanjem sporazuma o izgrad-nji „Ju`nog toka“ na{i odnosi dobili su jo{ jednudimenziju u kojoj nastupamo kao partneri - is-poruka energenata za Evropu.�Ekonomska saradnja ne daje jo{ uvek sve po-tencijalne rezultate. Gde le`e najve}e mogu}-nosti?

- Jo{ jednom bih eleo da istaknem veoma va-`ni ulogu Srbije za Rusiju, ulogu jednog od cen-tralnih partnera na Balkanu. Siguran sam da raz-

voj na{e saradnje potpuno odgovara uzajamniminteresima; taj razvoj je plodotvoran i usmerenka efikasnom kori{}enju rezervi koje imamo ipokretanju zajedni~kih projekata koji doprinosestabilnosti u regionu. Mislimo da postoji velikipotencijal u ja~anju bilateralnih trgovinsko-eko-nomskih odnosa, posebno u okviru realizacijeenergetskih sporazuma izme|u na{ih dr`ava.

U uslovima krize poseban zna~aj dobija daljaliberalizacija bilateralne trgovine izme|u Srbije iRusije. I s tim u vezi primena Protokola o izuzi-manju od 3. aprila 2009. godine, a u vezi sa Spo-

razumom o slobodnoj trgovini od 28. avgusta2000. godine, omogu}ila nam je ne samo da pro-{irimo spisak robe, ve} i da pozitivno uti~emo naizbalansiranost bilateralne robne razmene {to }ekao rezultat imati pove}anje obima trgovine. Ru-sija, sa svoje strane, u Srbiji vidi dugoro~nog part-nera i pouzdanog prijatelja, {to pru`a ~vrstuosnovu za dalje investicije u srpsku privredu,uklju~uju}i i davanje dr`avnog kredita koji }e bi-ti usmeren kako na pokrivanje deficita u dr`av-nom bud`etu tako i na investicije u oblasti infra-strukture. Drugo zasedanje rusko-srpskog Save-ta za saradnju u oblasti saobra}aja, koje je odr`a-no po~etkom oktobra u Beogradu, jasno je poka-zalo postojanje niza perspektivnih infrastruktur-nih projekata za koje postoji obostrani interes.

Sve u svemu, rusko-srpske ekonomske vezeidu uzlaznom linijom. Ne}u pogre{iti ako ka`emda }emo uskoro mo}i da govorimo, ne samo osaradnji u energetskoj sferi, ve} i o drugim gra-nama koje nisu ni{ta manje va`ne za privredeRusije i Srbije.� Gde vidite prepreke, u politi~koj nesprem-nosti i nerazumevanju ili u nespremnostikompanija da odgovore zahtevima tr`i{ta ilipostoje neke razlike u poslovnoj kulturi kojese ote`ano prevazilaze?

- U svim oblastima koje ste naveli prisutne su od-re|ene te{ko}e. Me|utim, mi aktivno radimo i tru-dimo se da re{imo novonastale probleme i razmi-moila`enja uzimaju}i u obzir interese svih strana.Ne bih sada da se udubljujem u tra`enje krivacazbog krajnje sporih re{enja niza va`nih pitanja zarazvoj trgovinsko-ekonomskih odnosa me|u dve-ma dr`avama. Me|utim, oni bezuslovno postoje.�Srpski parlament usvojio je dokument kojimse odre|uje neutralna pozicija zemlje prema

vojnim savezima. Ipak, u Srbiji se dugo disku-tuje o mogu}nosti da se ona priklju~i NATO.Kakvo je gledi{te Rusije, imaju}i u vidu rezer-ve koje ona ima prema {irenju NATO na svo-jim granicama? Vi ste li~no ohrabrili Srbiju dase sna`nije okrene EU. Da li biste to u~inili i uslu~aju NATO?

- Kako smo ve} nekoliko puta govorili, Rusijane vidi smisao u daljem {irenju NATO-a. Ova or-ganizacija, bez obzira na sve njene transformaci-je, ostaje vojna alijansa. Koliko mi je poznato, ide-ja ulaska u NATO ima malo pristalica u Srbiji.�Rusija je jedna od zemalja koja istrajno podr-`ava Srbiju kada je re~ o stavu prema Kosovu iMetohiji. Ho}e li Rusija izneti svoje argumentepred Me|unarodnim sudom pravde i kako }eu tim argumentima uspeti da razdvoji slu~aje-ve Ju`ne Osetije i Kosova i Metohije?

- Ruski predstavnici }e iza}i pred Me|unarod-ni sud sa argumentima o nelegitimnosti jedno-stranog progla{enja nezavisnosti. Rusija je odpo~etka podr`avala Srbiju u tom pitanju, te }e-mo i ovog puta nastupiti zajedno. [to se ti~e Ju-`ne Osetije, situacija je sasvim druga~ija. Rusi-ja je godinama glasala za rezoluciju Saveta bez-bednosti UN kojom se potvr|uje teritorijalni in-tegritet Gruzije. Ali avgusta 2008. situacija se pro-menila iz temelja - Gruzija je izvr{ila agresiju pro-tiv Ju`ne Osetije, poginuli su ruski mirotvorci i ci-vili koji su imali rusko dr`avljanstvo. Rusija je bi-la du`na da interveni{e i pomogne svojim dr`a-vljanima. Me|utim, posle toga re`im Saka{vilijaponovo je po~eo da govori o namerama da se ju-`noosetinski problem re{i vojnim putem. U ova-kvim uslovima, kada je re~ o za{titi ljudskih `ivo-ta, Rusija nije imala drugog izlaza nego da priznanezavisnost Ju`ne Osetije i Abhazije.

� V kakoŸ moment dvustoronnih otno{eniŸ

proishodit vizit prezidenta DmitriÔ

Medvedeva i kakie rezul†tatì ƒtot vizit

mo`et prinesti?

Pri kakih usloviÔh v dvustoronnih

otno{eniÔh ƒtot vizit mo`et

dat† horo{ie rezul†tatì?

- Â s~itaÓ, ~to vizitD.A.Medvedeva proishodit v

uda~nìŸ moment. Otno{eniÔ Rossiii Serbii nahodÔtsÔ na podÍeme, ƒtokasaetsÔ i aktivnogo politi~eskogo

dialoga, i uspe{nogo ƒkonomi~eskogosotrudni~estva. SeŸ~as, imeÔ takuÓhoro{uÓ osnovu dlÔ rabotì, va`nonametit† napravleniÔ dal†neŸ{egovzaimodeŸstviÔ na perspektivu. I v ƒtom,dumaÓ, nam pomo`et vizit v SerbiÓPrezidenta Rossii. U nas seŸ~as est† vseusloviÔ i dlÔ ƒffektivnogo sotrudni~estva,i dlÔ uspe{nogo vizita.

� Kakie dokumentì gotovÔtsÔ, i ~to oni

budut regulirovat† v otno{eniÔh dvuh

stran?

- V hode predstoÔçego vizitaPrezidenta RossiŸskoŸ Federacii

D.A.Medvedeva planiruetsÔ podpisat†rÔd me`pravitel†stvennìh sogla{eniŸ,

kasaÓçihsÔ razvitiÔ dvustoronnegosotrudni~estva v sfere ƒkonomiki, nauki,obrazovaniÔ i kul†turì. V nastoÔçee vremÔidet intensivnaÔ rabota po ih podgotovke iÔ nadeÓs†, ~to mì budem svidetelÔmipodpisaniÔ va`nìh dokumentov. Sredi nihSogla{enie o nau~no-tehni~eskomsotrudni~estve, o sotrudni~estve v oblasti

gumanitarnogo reagirovaniÔ,predupre`deniÔ stihiŸnìh bedstviŸ, ovzaimodeŸstvii me`u ministerstvamivnutrennih del RossiŸskoŸ Federacii iRespubliki Serbii, o sotrudni~estve me`duparlamentami na{ih stran i dr.

Uveren, ~to oni otkroÓt eçe odnu novuÓstranicu rossiŸsko-serbskih otno{eniŸ,zna~itel†no ras{iriv dvustoronneepartnerstvo.� RossiÔ ÔvlÔetsÔ odnim iz ~etìreh

vne{nepoliti~eskih prioritetov Serbii.

Mo`et li RossiÔ so svoeŸ storonì skazat†

to `e o Serbii? Naskol†ko voobçe SerbiÔ

va`na dlÔ rossiŸskoŸ vne{neŸ politiki?

- SerbiÔ dlÔ Rossii ÔvlÔetsÔtradicionnìm va`nìm partnerom naBalkanah, s kotorìm mì tesnosotrudni~aem, v ~astnosti, po voprosamuregulirovaniÔ konfliktov na Balkanah.Õtot dialog otve~aet ne tol†ko interesamdvustoronnego sotrudni~estva, no i regionav celom. S podpisaniem sogla{eniÔ postroitel†stvu «Á`nogo potoka» v na{ihotno{eniÔh dobavilos† eçe odno izmerenie,v kotorom mì vìstupaem kak partnerì –postavka ƒnergonositeleŸ v Evropu. � Õkonomi~eskoe sotrudni~estvo poka ne

daet vseh potencial†no vozmo`nìh

rezul†tatov. V ~em sostoÔt samìe bol†{ie

vozmo`nosti ?

- V o~erednoŸ raz hotel bì pod~erknut†va`neŸ{uÓ rol† Serbii dlÔ Rossii vka~estve odnogo iz central†nìh partnerov naBalkanah. Ube`den, ~to razvitie na{egosotrudni~estva polnost†Ó otve~aet

vzaimnìm interesam, ÔvlÔetsÔ plodotvornìmi napravlenno na ƒffektivnoe ispol†zovanieimeÓçihsÔ u nas rezervov i prodvi`eniesovmestnìh proektov, sposobstvuÓçihobespe~eniÓ stabil†nosti v regione.

Po na{emu mneniÓ suçestvuet bol†{oŸpotencial v naraçivanii dvustoronnihtorgovo-ƒkonomi~eskih otno{eniŸ,osobenno v ramkah realizaciiƒnergeti~eskih dogovorennosteŸ me`duna{imi gosudarstvami.

V usloviÔh krizisa osoboe zna~eniepriobretaet dal†neŸ{aÔ liberalizaciÔdvustoronneŸ torgovli me`du RossieŸ iSerbieŸ. I v ƒtoŸ svÔzi primeneniepodpisannogo 3 aprelÔ 2009 g. v Belgradenovogo Protokola ob izÍÔtiÔh kSogla{eniÓ o svobodnoŸ torgovle ot 28avgusta 2000 g., pozvolilo ras{irit† netol†ko nomenklaturu tovarov, no ipolo`itel†no povliÔt† nasbalansirovannost† dvustoronnegotovaroobmena ~to, v kone~nom itoge,privedet k uveli~eniÓ obÍemov torgovli.

RossiÔ so svoeŸ storonì vidit v Serbiidolgosro~nogo partnera i nade`nogo druga, ~todaet tverduÓ osnovu dlÔ dopolnitel†nìhkapitalovlo`eniŸ v serbskuÓ ƒkonomiku,vklÓ~aÔ predostavlenie gosudarstvennogokredita, kotorìŸ budet napravlen kak napokrìtie deficita bÓd`eta stranì, tak i nainvesticii v sferu infrastrukturì. Vtoroezasedanie rossiŸsko-serbskogo Soveta posotrudni~estvu v oblasti transporta,pro{ed{ee v na~ale oktÔbrÔ s.g. v Belgrade,naglÔdno pokazalo nali~ie rÔda perspektivnìh

infrastrukturnìh proektov, v otno{eniikotorìh imeetsÔ vzaimnìŸ interes.

V celom, rossiŸsko-serbskieƒkonomi~eskie svÔzi nahodÔtsÔ na podÍeme,i Ô ne o{ibus†, esli ska`u, ~to v skoromvremeni mì smo`em govorit† ne tol†ko osotrudni~estve v ƒnergeti~eskoŸ sfere, no iv drugih, ne menee va`nìh dlÔ ƒkonomikiSerbii i Rossii otraslÔh. � Gde Vì vidite pregradì, v politi~eskoŸ

negotovnosti, neponimanii ili nesposobnosti

kompaniŸ sootvetstvovat† trebovaniÔm rìnka

ili suçestvuÓt nekie razli~iÔ v delovoŸ

kul†ture, kotorìe trudno preodolet†?

- Opredelennìe trudnosti prisutstvuÓtvo vseh obozna~ennìh vami sferah, odnakomì aktivno rabotaem i staraemsÔ re{at†voznikaÓçie problemì i raznoglasiÔ pomere ih vozniknoveniÔ i s u~etom interesovvseh storon. Â bì ne hotel seŸ~asuglublÔt†sÔ v poiski vinovnikov kraŸnemedlennogo re{eniÔ rÔda va`nìh voprosovdlÔ razvitiÔ torgovo-ƒkonomi~eskihotno{eniŸ me`du dvumÔ gosudarstvami,odnako takie, bezuslovno, imeÓtsÔ. � SerbskiŸ parlament prinÔl dokument,

kotorìm opredelÔetsÔ neŸtral†naÔ poziciÔ

Serbii v otno{enii voennìh soÓzov.

Odnako v Serbii dolgoe vremÔ vedetsÔ

diskussiÔ o vozmo`nosti ee prisoedineniÔ k

NATO.. Kak na ƒto smotrit RossiÔ,

prinimaÔ vo vnimanie ee otno{enie k

ras{ireniÓ NATO i ee pribli`eniÓ k

granicam Rossii? Vì sami pooçrÔli

SerbiÓ na puti k ES. Postupili li bì Vì

tak `e i v slu~ae, kogda re~† idet o NATO?

- Kak mì u`e neodnokratno govorili,RossiÔ ne vidit smìsla v dal†neŸ{emras{irenii NATO. Õta organizaciÔ,nesmotrÔ na vse ee transformacii, ostaetsÔvoennìm al†Ônsom. Naskol†ko mne izvestno,u idei prisoedineniÔ k NATO v Serbiinemnogo storonnikov.

� RossiÔ ÔvlÔetsÔ odnoŸ iz stran, neizmenno

podder`ivaÓçih SerbiÓ po voprosu

Kosovo i Metohii. Vìstupit li RossiÔ so

svoimi argumentami pered Me`dunarodnìm

sudom i kak ona smo`et v ƒtih argumentah

otdelit† situaciÓ s Á`noŸ OsetieŸ i

Kosovo?

- RazumeetsÔ, rossiŸskie predstavitelivìstupÔt v Me`dunarodnom sude sargumentacieŸ o nelegitimnosti

odnostoronnego provozgla{eniÔnezavisimosti Kosovo. RossiÔ s samogo na~alapodder`ivala SerbiÓ v ƒtom voprose, mìvmeste vìstupim i v ƒtot raz. to kasaetsÔÁ`noŸ Osetii, zdes† slu~aŸ sover{ennodrugoŸ. RossiÔ mnogo let golosovala zarezolÓcii Soveta Bezopasnosti OON,podtver`daÓçie territorial†nuÓcelostnost† Gruzii. No v avguste 2008 g.situaciÔ korennìm obrazom izmenilas† –GruziÔ sover{ila voennuÓ agressiÓ protivÁ`noŸ Osetii, pogibli rossiŸskiemirotvorcì, mirnìe iteli, v tom ~isleimeÓçie rossiŸskoe gra`danstvo. RossiÔobÔzana bìla vme{at†sÔ i priŸti na pomoç†svoim gra`danam. Odnako posle togo, kak onaotrazila agressiÓ, re`im Saaka{vili vnov†zaÔvil o namerenii re{at† ÓgoosetinskuÓproblemu voennìm putem. V ƒtih usloviÔh,kogda re~† {la o zaçite izni lÓdeŸ, u Rossiine bìlo drugogo vìhoda, krome priznaniÔnezavisimosti Á`noŸ Osetii i Abhazii. � V na{eŸ gazete Vì vìskazali predlo`enie

vernut† ulicam Belgrada imena ego

osvoboditeleŸ. Kakoe zna~enie segodnÔ

imeet sohranenie antifa{istskoŸ tradicii

i svobodì voobçe, u~itìvaÔ, ~to ot nih

~asto otkazìvaÓtsÔ vo imÔ osvobo`deniÔ ot

kommunisti~eskogo naslediÔ?

- Â ube`den, ~to net buduçego bezpro{logo, i mì ne dol`nì zabìvat† svoÓistoriÓ, tem bolee, esli re~† idet o stol†va`nìh i tragi~eskih ee stranicah, kakVtoraÔ mirovaÔ voŸna. I politi~eskaÔkonÍÓnktura ne dol`na zdes† okazìvat†sÔre{aÓçim faktorom. Poƒtomu Ô o~en†priznatelen tem serbskim organizaciÔm igra`danam, kotorìe vìstupili siniciativoŸ vozvraçeniÔ ulicam Belgradaimen rossiŸskih voena~al†nikov, podkomandovaniem kotorìh osvobo`dalsÔ ƒtotgorod. Vi`u v ƒtom vosstanovlenieistori~eskoŸ spravedlivosti. �

Dragan Biseni}

Geopoliti~ki zna~aj „Ju`nog toka“�Posle ne ba{ lakih i glatkih pregovora sklopljen je ugovor o prodaji NIS-a kompaniji „Gazpromnjeft“ i o ga-sovodu „Ju`ni tok“. Energetski sporazum dve zemlje, svakako, ima veliko ekonomsko zna~enje, ali nemasumnje da njegovi dometi mogu da budu mnogo {iri, ~ak i geostrate{ki. [ta na tom planu sklapanje spora-zuma zna~i za Srbiju, ali za ceo region jugoisto~ne Evrope?

- Zaboravili ste da navedete i projekat modernizacije podzemnog skladi{ta gasa „Banatski dvor“, koji tako|e predstavljasastavni deo me|uvladinog sporazuma. Zaista, najva`niji element na{e bilateralne saradnje jeste priklju~ivanje Srbije projek-tu „Ju`ni tok“. Zahvaljuju}i tome va{oj zemlji otvara se ozbiljna perspektiva kao jednog od centralnih energetskih ~vorova naBalkanu. U celini ovaj projekat treba da bude odsko~na daska za intenziviranje na{ih trgovinsko-ekonomskih odnosa u ra-znim oblastima jer }e njegova realizacija uklju~iti {irok krug ruskih i srpskih ekonomskih operatera. Osim toga, „Ju`ni tok“ }eomogu}iti i {irenje evropskog partnerstva Srbije putem u~estvovanja zapadnih kompanija u realizaciji gasnih projekata. Ne-davnom izjavom francuskog premijera Fijona tokom njegovog susreta sa premijerom Putinom o zainteresovanosti Francu-ske da u~estvuje u ovom projektu jo{ jednom je potvr|eno da „Ju`ni tok“ poprima sve ve}i geopoliti~ki zna~aj.

Zahvaljuju}i takvom partnerstvu Srbija postaje va`an igra~ i neodvojiv element na evropskom tr`i{tu tranzita gasa. Raz-voj sistema podzemnog skladi{ta gasa „Banatski dvor“ omogu}i}e zemlji da postane jedan od va`nih subjekata u sistemupouzdanog snabdevanja „plavim gorivom“ ne samo u svojoj, ve} i u industriji ju`nog regiona Balkana. Svima je poznato da}e prema uslovima kupoprodajnog ugovora ve}inskog paketa akcija NIS-a rusko ODD „Gaspromnjeft“ ulo`iti u modernizaci-ju preduze}a za preradu nafte vi{e od 500 miliona evra. Realizacija ovog zadatka omogu}i}e da proizvodi NIS-a postanu kon-kurentni kako na unutra{njem tako i na regionalnim tr`i{tima naftnih derivata i da odgovaraju evropskim standardima.

Rusija, koja ima veliku bazu sirovina, u stanju je da finansira i realizuje energetske i infrastrukturne projekte, uz pot-puno snabdevanje potencijalnih potro{a~a neophodnim obimom isporuke ugljovodonika. Na ovaj na~in, kao rezultat za-jedni~kog rada u okviru naftno-gasnog sporazuma i koriste}i odgovaraju}u resursnu i tehnolo{ku bazu, Srbija ima jedin-stvenu mogu}nost za razvoj i pokretanje sopstvenog industrijskog i energetskog potencijala na Balkanu, {to }e se pozitiv-no odraziti na stopu ekonomskog rasta zemlje.

«Á`nìŸ potok» priobretaet vsebol†{ee geopoliti~eskoe zna~enie� Posle nelegkih i negladkih peregovorov zaklõ~enÿ sogla{eniæ o proda`e «NIS» kompanii«Gazprom neftý» i o stroitelýstve gazoprovoda «Õ`nÿy potok». Razumeetsæ, çnergeti~eskoesogla{enie dvuh stran imeet ogromnoe çkonomi~eskoe zna~enie, no ono, nesomnenno, imeet ibolee {irokoe zna~enie, da`e geostrategi~eskoe. ^to v çtom kontekste ozna~aet zaklõ~eniesogla{eniæ dlæ Serbii i vsego regiona ÕVE?

- Vÿ eåe zabÿli upomænutý proekt modernizacii PHG «Banatskiy Dvor», kotorÿy tak`e ævlæetsæsostavnoy ~astýõ me`pravitelýstvennogo sogla{eniæ. Po pravu va`ney{im çlementom na{egodvustoronnego sotrudni~estva ævlæetsæ prisoedinenie Serbii k proektu «Õ`nÿy potok», blagodaræ~emu dlæ va{ey stranÿ otkrÿvaetsæ serýeznaæ perspektiva prevraåeniæ v odin iz centralýnÿhçnergeti~eskih uzlov na Balkanah. V celom çtot proekt dol`en statý tramplinom dlæ intensifikaciina{ih torgovo-çkonomi~eskih otno{eniy v razli~nÿh sferah, t.k. ego realizaciæ potrebuetpodklõ~eniæ {irokogo kruga rossiyskih i serbskih çkonomi~eskih operatorov. Narædu s çtim, «Õ`nÿypotok» pozvolit ras{iritý i evropeyskoe partnerstvo Serbii ~erez u~astie zapadnÿh kompaniy vrealizacii gazovÿh proektov. Nedavnee zaævlenie francuzskogo premýer-ministra F.Fiyona vo vremæego nedavney vstre~i s V.V.Putinÿm o zainteresovannosti Francii v u~astii v çtom proekte stalo eåeodnim podtver`deniem togo, ~to «Õ`nÿy potok» priobretaet vse bolý{ee geopoliti~eskoe zna~enie.

Blagodaræ takomu partnerstvu Serbiæ stanovitsæ zametnÿm igrokom i neotþemlemÿm çlementom naevropeyskom rÿnke tranzita gaza. Razvitie sistemÿ podzemnogo hraniliåa prirodnogo gaza «Banatskiydvor» pozvolit ey statý odnim iz va`nÿh çlementov v sisteme nade`nogo snab`eniæ „golubÿmtoplivom“ ne tolýko svoey promÿ{lennosti, no i õ`nogo regiona Balkan.

Vsem izvestno, ~to po usloviæm dogovora kupli-proda`i kontrolýnogo paketa akciy NIS rossiyskoeOAO «Gazprom neftý» vlo`it v modernizaciõ neftepererabatÿvaõåih predpriætiy bolee 500 mln.evro. Realizaciæ çtoy zada~i pozvolit produkcii NIS statý konkurentosposobnoy kak na vnutrennem,tak i regionalýnom rÿnkah nefteproduktov, otve~aõåey evropeyskim standartam.

Rossiæ, obladaæ krupnoy sÿrýevoy bazoy, v sostoænii finansirovatý i realizovÿvatýçnergeti~eskie i infrastrukturnÿe proektÿ, polnostýõ obespe~ivaæ potencialýnÿh potrebiteleyneobhodimÿmi obþemami postavok uglevodorodov.

Takim obrazom, v rezulýtate sovmestnoy rabotÿ v ramkah neftegazovogo sogla{eniæ Serbiæ,ispolýzuæ sootvetstvuõåuõ resursnuõ i tehnologi~eskuõ bazu, polu~aet unikalýnuõ vozmo`nostý vrazvitii i prodvi`enii na Balkanah sobstvennogo promÿ{lennogo i çnergeti~eskogo potenciala, ~topolo`itelýno ska`etsæ na tempah çkonomi~eskogo rosta stranÿ.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin povodom posete predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva

Srbija je jedan od centralnih partnera Rusije na Balkanu

> Rusko-srpske ekonomske veze idu uzlaznom linijom. Ne}u pogre{iti ako ka`emda }emo uskoro mo}i da govorimo ne samo o saradnji u energetskoj sferi, ve} i odrugim granama koje nisu ni{ta manje va`ne za privrede Rusije i Srbije

�U autorskom prilogu za Danas predlo`ili steda se oslobodiocima Beograda vrate imena uli-ca. Kakvo je dana{nje zna~enje negovanja an-tifa{isti~kih tradicija i slobode uop{te budu}ida su i one ~esto odba~ene u ime osloba|anjaod komunisti~kog nasle|a?

- Siguran sam da bez pro{losti nema budu}-nosti i mi ne smemo zaboraviti svoju istoriju, na-ro~ito ako je re~ o njenim toliko va`nim i tragi~-nim stranicama, kao {to je Drugi svetski rat. I po-liti~ka konjunktura ovde ne sme biti odlu~uju}ifaktor. Zbog toga sam veoma zahvalan srpskimorganizacijama i gra|anima koji su dali inicijati-vu da se beogradskim ulicama vrate imena ru-skih komandanata pod ~ijom je komandomoslobo|en ovaj grad. U tome vidim uspostavlja-nje istorijske pravde. �

> V celom, rossiŸsko-serbskieƒkonomi~eskie svÔzi nahodÔtsÔ napodÍeme, i Ô ne o{ibus†, esliska`u, ~to v skorom vremeni mìsmo`em govorit† ne tol†ko osotrudni~estve v ƒnergeti~eskoŸsfere, no i v drugih, ne meneeva`nìh dlÔ ƒkonomiki Serbii iRossii otraslÔh

SerbiÔ dlÔ Rossii odin izcentral†nìh partnerov na Balkanah

Interv†Ó

posla Rossii

v Serbii

A.V.Konuzina

Foto:

Stan

islav

Milo

jkovi}

Fot

o: S

tani

slav

Mil

ojko

vi~

UTORAK, 20. OKTOBAR 2009.Rusija i Srbija VIIUTORAK, 20. OKTOBAR 2009. Rusija i SrbijaVI

Na{a uloga je da iniciramo smanjenje pre-preka na koje poslovni ljudi u Srbiji i Ru-siji nailaze u radu, plasmanu roba ili kre-

tanju radne snage. Poku{avamo da doprinesemore{avanju problema koji blokiraju saradnju na-me}u}i ih kao teme dr`avnim strukturama obezemlje. U tome imamo punu podr{ku AmbasadeRusije u Srbiji i Ambasade Srbije u Rusiji, Mini-starstava spoljnih poslova i Me|uvladine komisi-

je koja nas redovno kontaktira - ka`e u intervjuuza Danas Branislav Gruji}, kopredsednik Rusko-srpskog biznis dijaloga. Gruji} je i vlasnik kompa-nije PSP Farman koja godinama posluje u Rusiji.�Koliko poseta predsednika Medvedeva Srbi-ji otvara vrata poslovnoj saradnji i ohrabrujeprivrednike da pribli`e dva tr`i{ta?

- Kako su Srbija i Rusija istorijski i duhovnobliske, a istovremeno u biznisu nema sasvim la-ke i te~ne saradnje, dva predsednika imaju oba-vezu da saradnju na dr`avno-ekonomskim veli-kim sistemskim projektima postave kao osnovudaljeg razvoja. Uz to, saradnja na nivou privatnihmalih i srednjih preduze}a od su{tinskog je zna-~aja za obe dr`ave.� Vi odr`avate kontakte sa liderima ruske dr-`ave i biznisa. Kakav je njihov stav prema pri-vrednoj saradnji sa Srbijom?

- Ekonomska saradnja sa Srbijom je po~elakao politi~ki podr`an projekat. Ruska privredatek u ovo krizno vreme shvata neophodnost izla-ska van granica Rusije. To je i logi~no, jer pre kri-ze Rusija je bila me|u zemljama sa najve}im pro-fitnim stopama na ulo`eni novac, bilo u trgovi-nu, berzu ili proizvodnju. Kriza zahteva agresiv-niju ekonomsku spoljnu politiku, kakvu Rusija iprimenjuje.

Moskovska banka je po~ela svoju delat-nost u Srbiji pre godinu dana, ka`e njenpredsednik i kopredsednik Rusko - srp-

skog biznis dijaloga Andrej Borodin.- Pro{ao je period organizovanja i po~eo prak-

ti~an rad. Banka prvenstveno opslu`uje i finan-sira korporativne klijente, a uvode se razli~iti pro-grami kreditiranja fizi~kih lica. Centrala Moskov-ske banke odobrila je kredit NIS-u, firmi k}erkiruske kompanije Gaspromnjeft u iznosu od 100miliona ameri~kih dolara. Uz to, zapo~eto je iz-davanje plasti~nih kartica. Uspe{no se vode pre-govori za anga`ovanje niza kompanija i organi-zacija, odnosno radi se o projektima plata. Ban-ka }e od slede}e godine zapo~eti program hipo-tekarnih i „ke{„ kredita“ za dr`avljane RepublikeSrbije, a planira se otvaranje filijala u ve}im gra-dovima Srbije, kao {to su Ni{ i Novi Sad. U bu-du}nosti, u slu~aju postojanja interesantnih per-spektiva za razvoj biznisa, vrlo je mogu}no da }ebanka da pro{iri svoje prisustvo i u susedstvu:Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini - na-javljuje prvi ~ovek Moskovske banke.�Kakvo je Va{e li~no iskustvo sa Beogradom?

- Beograd je interesantan grad sa velikom isto-rijom. Svake godine on postaje sve privla~nijemesto za inostrane goste, ali i dobija zna~aj kaoregionalni centar koji uti~e na svetsku politiku iekonomiju.

�Kako je finansijska kriza uticala na va{e pla-nove i kako se borite sa problemima koji na-staju u vezi sa njom?

- Kriza je, bezuslovno, uticala na na{ posao,obim posla je ne{to smanjen, porasla je koli~inadugova koji se ne vra}aju na vreme. Sa drugestrane, kriza je potvrdila pravilnost koncepcijerazvitka Moskovske banke, pokazala je njeneprednosti u pore|enju sa mnogim konkurenti-ma. U teku}im uslovima va`no je uzeti u obzirkarakteristike ekonomske situacije. Mi predla`e-mo klijentima koji imaju privremenih pote{ko}arazli~ite mere restrukturiranja dugova i istovre-meno smo razmotrili sve prilaze kreditiranju. Zaklijente koji imaju dobre finansijske pokazatelje i~vrsto stoje na nogama, na{i proizvodi su posta-li jeftiniji i dostupniji.�[ta je po Va{em mi{ljenju glavni zadatak ru-sko-srpskog biznis foruma?

- Rast poverenja i uzajamna pomo} preduzi-ma~a na{ih dr`ava. Na toj osnovi, naravno, tu je

i pro{irenje ekonomske saradnje, ali ne samo uokviru trgovine dve strane, nego i napredovanjezajedni~kih projekata u Evropi i drugim regioni-ma sveta. � Kako ocenjujete zainteresovanost ruskihkompanija za rad na teritoriji Srbije i kako vi-dite uslove za pobolj{anje saradnje?

- Tr`i{te Srbije se brzorazvija i veoma je privla~noza ne samo ruske preduzet-nike. Ekonomiji dr`ave supotrebne investicije. Velikaza{tita i stimulisanje ino-stranih investicija od stranesrpske vlade doprineli bi po-bolj{anju saradnje. � Sta }e u vezi sa ovim,zna~iti poseta predsednikaDmitrija Medvedeva?

- Poseta predsednika Ru-sije potvr|uje prioritet Rusi-je na Balkanu, istorijsku blizinu dve dr`ave, va-`nost Srbije u svetskom politi~ko-ekonomskomprocesu. Taj istorijski doga|aj potvr|uje sigur-nost daljeg razvitka na{ih prijateljskih odnosa.O~ekujem, svakako, da }e posle posete ruskogpredsednika biti jo{ vi{e zajedni~kih projekata.

Dragan Biseni}

Predsednik Moskovske banke i kopredsednik Rusko-srpskog biznis dijaloga Andrej Borodin

Banka }e mo}i da pro{iri poslovanje na ~itav region

- Na{a rol† iniciirovat† umen†{enieprepÔtstviŸ, voznik{ih u delovìh lÓdeŸv Serbii i Rossii v rabote, v tom ~isle vpredstavlenii tovarov i uslug, a tak`edvi`enii rabo~eŸ silì. PitaemsÔ pomo~†v re{enii problem, prepÔtstvuÓçihsotrudni~estvu, navÔzìvaÔ ih v ka~estvetem dlÔ razgovorov gosudarstvennìhstruktur obeih stran. V ƒtom mì ~uvstvuempodder`ku Posol†stva RossiŸskoŸFederacii v Serbii, a tak`e Posol†stvaRespubliki Serbii v Rossii,Ministerstva inostrannìh del, a tak`epodder`u Me`gosudarstvennoŸ komissii,kotoraÔ postoÔnno s nami der`it svÔz† –zaÔvlÔet v interv†Ó dlÔ gazetì «Danas»Branislav Grui~, sopredsedatel† Russko-serbskogo biznes dialoga. Gospodin Grui~tak`e ÔvlÔetsÔ vladel†cem kompanii«PSP-Farman», rabotaÓçeŸ mnogo let vRossii.� Naskol†ko vizit Prezidenta RF, g-na

DmitriÔ Medvedeva raskrìvaet dveri dlÔ

delovogo sotrudni~estva i vlivaet nade`du

predprinimatelÔm o bolee blizkih svÔzÔh

dvuh rìnkov?

- Poskol†ku RossiÔ i SerbiÔ istori~eskii duhovno blizki, a v biznese net sovsemlegkogo i absolÓtno plavnogosotrudni~estva, postol†ku dva prezidentadol`nì postavit† za osnovu dal†neŸ{egorazvitiÔ vzaimootno{eniŸ sotrudni~estvo vbol†{ih sistemnìh ƒkonomi~eskihproektah gosudarstvennogo urovnÔ. Priƒtom sotrudni~estvo na urovne ~astnìh

malìh i srednih predpriÔtiŸ o~en† zna~imodlÔ obeih storon. � Vì podder`ivaete kontaktì s izvestnìmi

li~nostÔmi rossiŸskogo pravitel†stva i

biznesa. Kakoe ih otno{enie k

sotrudni~estvu s SerbieŸ?

- Õkonomi~eskoe sotrudni~estvo vSerbieŸ na~alos† v ka~estve politi~eskipodder`ivaemogo proekta. RossiŸskaÔƒkonomika tol†ko v ƒtu poru krizisaponimaet neobhodimost† vìhoda vne granicRossii. Õto logi~no potomu, ~to do krizisaRossiÔ bìla stranoŸ s samìmi vìsokimiprofitami otnositel†no vlo`ennìh sredstvlibo v torgovle, libo v bir`e ili vproizvodstve. Krizis trebuet boleeagressivnuÓ ƒkonomi~eskuÓ politiku,imenno takuÓ RossiÔ primenÔet. Ob ƒtomsvidetel†stvuet dogovor v razmere neskol†kodesÔtkov milliardov dollarov, kotorìŸRossiÔ podpisala s Kitaem nedelÓ do vizitaPrezidenta Medvedeva v SerbiÓ.Odinakovìe {ansì est† u Serbii, kone~no,proporcional†no na{im razmeram ivozmo`nostÔm. � Kakim obrazom serbskoe i rossiŸskoe

hozÔŸstvo mogut ulu~{it† svÔzi i gde Vì

vidite {ansì dlÔ serbskih predpriÔtiŸ na

rossiŸskom rìnke?

- Est† staroe, davno prinÔtoe mnenie, ~toRossiÔ – ƒto rìnok, na kotorom mo`no vseprodat†. Odnako zabìvaÓt, ~to ƒto neSovetskiŸ SoÓz, i mì ne ÁgoslaviÔ. NasegodnÔ{niŸ den† ƒto o~en† `estkiŸ rìnok,s bol†{imi prepÔtstviÔmi dlÔ

predstavleniÔ i vnedreniÔ tovarov. Õtorìnok trebuÓçiŸ o~en† ser†eznogomarketinga dlÔ vnedreniÔ brendov i tovaroviz Serbii. Uveli~enie na{ego ƒksportanaprÔmuÓ svÔzano s pomoç†Ó, kotoruÓgosudarstvo SerbiÔ dol`no okazat† svoimƒksporteram, stimuliruÓ ƒksport iformiruÔ gosudarstvenno-~astnuÓ firmu,kotoraÔ okazala bì poleznìe usluginebol†{omu serbskomu hozÔŸstvu vprodvi`enii tovarov. � Biznes dialog dol`en priblizit†

predprinimateleŸ obeih storon i ustranit†

problemì nedostato~noŸ informacii drug o

druge. Naskol†ko vidnì uspehi v ƒtom?

- Õto problema kotoroŸ ~asti~no dol`enzanimat†sÔ i Russko-serbskiŸ biznes dialog(RSBD). Posle nazna~eniÔsopredsedatelÔmi g-na Borodina,Prezidenta Banka Moskvì, i menÔ, mnogieveçi sdvinulis† s mertvoŸ to~ki.Provedenì dve vstre~i, pervaÔ v Belgrade,vtoraÔ v Moskve. Oni imeli polo`itel†nìemomentì. Otkrìtì ofisì v Moskve i vBelgrade. Li~no s~itaÓ, ~to mo`em sdelat†bol†{e, no vstre~aem mno`estvoprepÔtstviŸ. V Serbii eçe god nazadnemnogo lÓdeŸ hoteli zanimat†sÔulu~{eniem delovìh vzaimootno{eniŸme`du dvumÔ stranami. Teper† ƒto glavnaÔtema i vezde sozdaÓtsÔ delovìe sovetì,obçestva v celÔh propagandì ulu~{eniÔvzaimootno{eniŸ. Mnogie ƒtim zanimaÓtsÔ,nadeÔs† na pribìl†, a nekotorìe, ~tobìprosto opravdat† svoi pozicii v

gosudarstve. Vse ƒto smuçaet. PoÔvlÔetsÔmnogo posrednikov, obeçaÓçihrossiŸskomu biznesu zolotìe gorì i ƒto vitoge zakan~ivaetsÔ nepriÔtnìmi scenami.Nebol†{oe koli~estvo lÓdeŸ v Serbiiponimaet princip rabotì i mentalitetrossiŸskih partnerov. Veduçie biznesmenìv Serbii, isklÓ~aÔ ih neskol†ko, po-russkine govorÔt, odnako s russkimi tÔ`elozanimat†sÔ biznesom na angliŸskom, liboserbskom Ôzìkah. RSBD ni v koem slu~ae nepretenduet bìt† edinstvennìm mestomvstre~i biznesov, no s bol†{im otzìvom ibez kakih libo material†nìh trebovaniŸpomogaet rossiŸskim i serbskim partneram.Esli bol†{e ni~em, to hotÔ bì dostovernoŸinformacieŸ. D. Biseni~ - M. Mitrovi~

Dannoe slovoobÔzìvaet bol†{e vsego� Konkurenciæ na rossiyskom rÿnke bolý{aæ vsfere stroitelýstva, a çto Va{a osnovnaædeætelýnostý. Kak Vam udalosý v takih usloviæhnayti horo{ee mesto dlæ svoey kompanii?

- Lõboy uspeh trebuet trud i disciplinu vbolý{om periode vremeni. Konkurenciæ trebuetprodvi`eniæ, sover{enstvovaniæ i ne pozvolæetvam spatý. V principe tak dela obstoæt vo vsehsegmentah obåestva. V Rossii mÿ ævlæemsæmestnoy rossiyskoy firmoy so znaniem, opÿtom,tehnologiæmi v stroitelýstve samÿh razvitÿhzapadnÿh stran. S lõboy strane mÿ nastaivaemsovmestitý vse horo{ee na çtom meste s tem, ~tomÿ znaem. Na{ princip soblõdatý dannoe namislovo i çto dlæ nas ver{ina na{ey obæzannosti.Vse ostalýnoe – çto rabota i neprinætieriskovannÿh proektov.

Branislav Grui~, sopredsedatel† Russko-serbskogo biznes dialoga

Plodotvornoe sotrudni~estvo s pomoç†Ó nastoÔçeŸ informacieŸ

Data re~ je najve}a obaveza�Konkurencija na ruskom tr`i{tu je velika u obla-sti gra|evinarstva, {to je va{a osnovna delatnost.Kako ste uspeli da u takvoj konkurenciji izboritemesto za va{u kompaniju?

- Za bilo koji uspeh je potreban rad i disciplina u du-`em vremenskom periodu. Konkurencija podsti~e napre-dak i ne dozvoljava da se uspavate, kao u svim segmen-tima dru{tva. Mi smo u Rusiji lokalna ruska firma sa zna-njem, iskustvom, tehnologijama najrazvijenijih zapad-nih dr`ava u gra|evinarstvu. U svakoj zemlji nastojimoda kombinujemo sve dobro {to je u lokalu sa onim {to miznamo. Imamo princip da se dr`imo date re~i, {to je zanas vrhunac obaveze. Sve ostalo je samo rad i izbegava-nje rizi~nih poslova.

> Banka }e od slede}e godine zapo~eti programhipotekarnih i „ke{ kredita“ za dr`avljane Republike Srbije, a planira se otvaranje filijala u ve}im gradovima Srbije, kao {to su Ni{ i Novi Sad

� Bank Moskvì ÔvlÔetsÔ pervìm

rossiŸskim bankom, rabotaÓçim na

territorii Serbii. Kak skladìvaetsÔ

rabota banka? Planiruete li Vì

ras{irÔt† deÔtel†nost† na territorii

Serbii i esli da, to v kakom mas{tabe i

napravlenii? Kakie Va{i li~nìe

vpe~atleniÔ o Belgrade?

- Bank na~al svoÓdeÔtel†nost† god nazad,za ƒto vremÔ proŸdenorganizacionnìŸ ƒtap,na~ata prakti~eskaÔrabota. BankosuçestvlÔetobslu`ivanie ifinansirovaniekorporativnìhklientov, vnedrÔÓtsÔraznoobraznìeprogrammì kreditovaniÔfizi~eskih lic, na~at

vìpusk plastikovìh kart. Pomimo ƒtogo,uspe{no idut peregovorì po privle~eniÓrÔda kompaniŸ i organizaciŸ na taknazìvaemìe zarplatnìe proektì.Golovnìm ofisom Banka Moskvì odobrenkredit serbskomu neftegazovomu koncernuNIS, do~erneŸ kompanii rossiŸskoŸGazpromnefti (obÍem finansirovaniÔ 100mln dollarov S[A).

S 2010 goda budut zapuçenì programmìipote~nogo i rozni~nogo kreditovaniÔ

dlÔ gra`dan RespublikiSerbiÔ, planiruetsÔ

otkrìtie filialovv krupnìh gorodah

RespublikiSerbiÔ – Ni{,NovìŸ Sad. Vbuduçem, prinali~ii

interesnìhperspektiv razvitiÔ

biznesa, Bank mo`etrasprostranit† svoe

prisutstvie na sosednieregionì: HorvatiÓ,

^ernogoriÓ, BosniÓ iGercegovinu.

Belgrad – interesnìŸ gorod s velikoŸistorieŸ. God ot goda on stanovitsÔ netol†ko vse bolee privlekatel†nìm mestomdlÔ zarube`nìh gosteŸ, no i nabiraet ves vka~estve regional†nogo centra,okazìvaÓçego vliÔnie na mirovuÓpolitiku i ƒkonomiku.� PovliÔl li finansovìŸ krizis na Va{i

planì i kak Vì boretes† s voznikaÓçimi

v dannoŸ svÔzi problemami?

- Krizis, bezuslovno, povliÔl na na{urabotu, obÍemì biznesa neskol†kosokratilis†, vozros uroven† prosro~ennoŸzadol`ennosti. S drugoŸ storonì, krizispodtverdil pravil†nost† koncepciirazvitiÔ Banka Moskvì, prodemonstrirovalego preimuçestva po sravneniÓ s mnogimikonkurentami. V tekuçih usloviÔh va`nou~itìvat† osobennosti ƒkonomi~eskoŸsituacii. Mì predlagaem klientam,ispìtìvaÓçim vremennìe trudnosti,razli~nìe merì po restrukturizaciidolgov i odnovremenno peresmotreli svoipodhodì k kreditovaniÓ – dlÔ klientov,imeÓçih horo{ie finansovìe pokazatelii krepko stoÔçih na nogah, na{i produktìstali de{evle i dostupnee.� ^to, po Va{emu mneniÓ, ÔvlÔetsÔ

glavnoŸ zada~eŸ rossiŸsko-serbskogo

biznes foruma?

- Rost doveriÔ i vzaimnaÔ pomoç†predprinimateleŸ na{ih stran drug kdrugu. I, kone~no, na ƒtoŸ osnoveras{irenie ƒkonomi~eskogosotrudni~estva, pri~em ne tol†ko vramkah dvustoronneŸ torgovli, no iprodvi`enie sovmestnìh proektov vEvrope i drugih regionah mira.� Kak Vì ocenivaete zainteresovannost†

rossiŸskih kompaniŸ v rabote na

territorii Serbii, i kakimi Vì vidite

usloviÔ dlÔ ulu~{eniÔ sotrudni~estva?

- Rìnok Respubliki SerbiÔ bìstrorazvivaetsÔ i ÔvlÔetsÔ ~rezvì~aŸnoprivlekatel†nìm dlÔ vsehpredprinimateleŸ i ne tol†ko rossiŸskih.Õkonomika stranì nu`daetsÔ vinvesticiÔh. Bol†{aÔ zaçita istimulirovanie inostrannìh investiciŸso storonì serbskogo pravitel†stva

sposobstvovali bì ulu~{eniÓsotrudni~estva.� ^to, po Va{eŸ ocenke, budet ozna~at† v

dannoŸ svÔzi vizit Prezidenta DmitriÔ

Medvedeva?

- Vizit Prezidenta Rossiipod~erkivaet prioritet Rossii naBalkanah, istori~eskuÓ blizost† dvuhstran, va`nost† Respubliki SerbiÔ vmirovom politiko-ƒkonomi~eskomprocesse. Õto istori~eskoe sobìtiepod~erkivaet uverennost† v dal†neŸ{emrazvitii na{ih dru`eskih otno{eniŸ.O`idaÓ, ~to posle vizita rossiŸskogoprezidenta budet eçe bol†{e sovmestnìhproektov. Dragan Biseni~

Prezident OAO „Bank Moskvì“ i koprezident

Russko-serbskogo biznes dialoga AndreŸ Borodin

Bank mo`et rasprostranit† svoe prisutstvie na sosednie regionì

Prioritetnìe sferì� Na kakih voprosah budet skoncentrirovano vnimanieforuma v buduåem?

- Kak obÿ~no, budut opredelenÿ prioritetnÿe sferÿsotrudni~estva i budet vÿrabatÿvatýsæ ponimanie, ~emmÿ mo`em bÿtý poleznÿ drug drugu. Pre`de vsego, çtoinfrastrukturnÿe proektÿ, proektÿ v neftegazovomkomplekse, razvitie transportnoy sistemÿ,selýskohozæystvennÿe proektÿ.

Prioritetni projekti� Na {ta }e biti usmerena pa`nja u budu}em raduforuma?

- Bi}e, kao i obi~no, odre|ene prioritetne sfere sarad-nje i bi}e razja{njeno ~ime mi mo`emo biti korisni jednidrugima. Pre svega, to su infrastrukturni projekti, projek-ti u naftno-gasnom kompleksu, razvitak transportnog si-stema, projekti u sferi poljoprivrede.

Branislav Gruji}, kopredsednik Rusko-srpskog biznis dijaloga

Pravim informacijamado uspe{nije saradnje> U Srbiji do pre godinu dana vrlo malo ljudi je elelo da se

bavi pobolj{anjem poslovnih odnosa dve zemlje. Danas jeto hit tema i na sve strane se osnivaju poslovni saveti, dru{tva koja imaju za cilj propagiranje boljih odnosa

�Strana XVIII

UTORAK, 20. OKTOBAR 2009.Rusija i Srbija IXUTORAK, 20. OKTOBAR 2009. Rusija i SrbijaVIII

Ovih dana mnogi zaboravljaju da je Rusijanekoliko puta u~estvovala uosloba|anjima Srbije, a nikad u

okupacijama. To je tekovina na{ih prijateljskih,bliskih odnosa. Svojim ruskim sagovornicimarekao sam da kada biraju svoje prijatelje ipregovara~e u Srbiji pogledaju da li oni ba{tineantifa{izam kao zajedni~ku vrednost ilirehabilituju kolaboracionisti~ke ideje. Slobodniste da izaberete svoje saveznike, ali nemojteposle da se iznenadite - ka`e za Danas DragoljubMi}unovi}, predsednik Odbora za inostraneposlove Skup{tine Srbije. Mi}unovi}, koji je i {efdelegacije Srbije u Savetu Evrope, navodi daRusija istrajno podr`ava stavove Srbije.�Na {ta je fokusirana saradnjaparlamentaraca Srbije i Rusije u SavetuEvrope?

- Rusija je, pre svega, sna`no podr`ala Srbijuoko kosovskog pitanja u raspravama u SavetuEvrope. Podr`avali su i na{ br`i ulazak u SavetEvrope. Naravno, Rusija sada ima ote`anusituaciju, s obzirom na to da je priznala Ju`nuOsetiju i Abhaziju, ali uprkos tome ona insistirada su to dva razli~ita problema i nastavlja daistrajava na podr{ci Srbiji u Savetu bezbednosti ipred Me|unarodnim sudom pravde. To jeokosnica dobrih odnosa koji se time ne iscrpljuju.�Da li postoje konsultacije izme|u ruskih isrpskih parlamentaraca u Savetu Evrope?Tra`i li Rusija da za podr{ku koju pru`aSrbiji, Beograd uzvrati podr`avaju}i politikuKremlja na Kavkazu?

- Nema redovnih konsultacija, ali na{adelegacija sara|uje sa kolegama iz Rusije i izdrugih dr`ava u Savetu Evrope. Rusija nijetra`ila od nas da priznamo Ju`nu Osetiju iAbhaziju, razumeju na{e principijelnoistrajavanje na me|unarodnom pravu.Poslanici su u SE, kao {to je poznato, grupisanikroz odre|ene politi~ke partije. Nas je ve}ina usocijalisti~koj grupaciji, dok je ve}ina Rusa ugrupaciji narodnih partija. Naravno, Rusa ima iu socijalisti~koj i grupi liberalnih poslanika.Me|utim, u svim klju~nim pitanjima, kada jere~, pre svega o Kosovu i usvajanju odre|enihrezolucija, Srbija je u SE u`ivala podr{ku Rusije.Srpski poslanici su, tako|e, podr`avali Rusiju.Kada je bilo predloga da Rusija bude isklju~ena izSE zbog sukoba sa Gruzijom, mi smo i upartijskim grupama i u Politi~kom komitetupodr`ali predlog rezolucije izvestioca Grosa ukojoj je re~eno da je rat izazvao Tbilisi, a da jeMoskva u odgovoru upotrebila prekomernu silu.Rezolucijom su obe strane pozvane na dijalog.Stav koji smo tada zauzeli, glasaju}i za turezoluciju, a protiv amandmana da Rusiji budeoduzet glas, prihva}en je velikom ve}inom. Na{apodr{ka je bila principijelna. Srbija se nikad nije

na{la u nekom manjinskom bloku, u nekimsporovima, podr`avaju}i neke stavove samo zato{to su ruski. Ve}ina u SE ne eli da na Rusijugleda hladnoratovskim o~ima. �Koliko su intenzivni kontakti Odbora zainostrane poslove Narodne Skup{tine saposlanicima ruske Dume?

- Nedavno sam u Strazburu imao sastanak sa{efom njihove delegacije KonstantinomKosa~ovom. Razmotrili smo dve ta~ke koje suintrigirale i nas i njih. Jedna je bila poku{aj, prekoPoliti~kog komiteta, da se dovedu predstavniciParlamenta Albanaca sa Kosova. Pozvani su, alibilo je veoma va`no, po{to Kosovo nije ~lanSaveta Evrope, da ne mogu biti tretirani kaodr`avna delegacija i primljeni kao parlamentarnadelegacija, ve} samo kao gosti, pojedinci. Gosti izPri{tine su „proma{ili“ temu, govore}i o ja~anjudr`avnosti, dok smo se mi fokusirali na lo{estanje ljudskih prava na Kosovu, {to je, uz razvojdemokratije, jedina oblast o kojoj se u SE mo`eraspravljati. Rusi, ali i delegati iz Ukrajine i nekihdrugih dr`ava, podr`ali su nas, kako u insistiranjuda Albanci budu primljeni samo kao gosti, tako iu ocenama o stanju ljudskih prava na Kosovu.Dakle, postoji vrlo bliska saradnja. Mi treba da~uvamo svoju samostalnost i principijelnost, ali ida imamo oslonac u jednom takvom savezniku.Bitno je da ne pravimo ustupke koji bi za nas bilineprincipijelni. Objasnio sam Kosa~ovu da biSrbija priznanjem Ju`ne Osetije i Abhazije sru{ila~itavu svoju koncepciju odbrane Kosova, {to je onrazumeo. Nemamo konflikt povodom toga.�Kakav je zna~aj grupe za prijateljstvo saRusijom u srpskom parlamentu?

- Na ~elo grupe prijateljstva s Rusijom jepredsednica Narodne Skup{tine, ~ime smo`eleli da istaknemo zna~aj parlamentarnesaradnje. Ta grupa je zna~ajna, pored ostalog,zbog toga {to priprema formalne susrete saruskim zvani~nicima i privrednicima. �

Srbija pridaje izuzetan zna~aj unapre|enjusveukupnih odnosa sa Ruskom Federaci-jom, isti~e u intervjuu za Danas Mla|an

Dinki}, vicepremijer i ministar ekonomije i re-gionalnog razvoja u Vladi Srbije. Dinki}, me|u-tim, isti~e da, iako je ekonomska saradnja zna-~ajan deo ukupne bilateralne saradnje, ostvare-ni rezultati na ekonomskom planu ne odgova-raju privrednim potencijalima obe zemlje.� Kako ocenjujete dosada{nju ekonomskusaradnju izme|u Srbije i Rusije?

- Robna razmena izme|u Srbije i Rusije jeod 2000. godine u stalnom porastu. Rusija je u2008. prvi spoljnotrgovinski partner Srbije poobimu robne razmene. Njen obim se stalnopove}ava i u 2008. je dostigao ~etiri milijardedolara. Ovakvi podaci su, ve}im delom, posle-dica zavisnosti Srbije od ruskih energenata,nafte i gasa, ~ije u~e{}e dominira ve} 20 godi-na u srpskom uvozu. U periodu januar-avgustove godine ukupna robna razmena iznosila jene{to iznad 1,5 milijardi dolara u ~emu je iz-voz Srbije iznosio 211 miliona, {to je pad od45,5 odsto u odnosu na isti period prethodnegodine. Uvoz iz Rusije smanjen je za 47,4 od-sto u odnosu na isti period prethodne godine.Pad nivoa robne razmene posledica je aktuel-ne svetske ekonomske krize. Razvoju ukupnihekonomskih odnosa doprinosi Sporazum o

slobodnoj trgovini iz 2000. godine i Protokol oizuzecima iz re`ima slobodne trgovine iz apri-la ove godine, kojim je obezbe|en bescarinskiuvoz i izvoz za oko 98 odsto roba. Me|utim,mogu}nosti koje pru`a navedeni dokumentnisu u potpunosti iskori{}ene, pre svega kadaje re~ o srpskom izvozu.

� Da li ima mesta za srpske proizvode u Ru-siji s obzirom na to da na njenom tr`i{tu po-stoji sna`na konkurencija ?

- Iako na ruskom tr`i{tu vlada velika konku-rencija, postoje zna~ajne mogu}nosti za pla-sman kvalitetnih srpskih proizvoda u ve}emobimu, posebno uzimaju}i u obzir na{e ranijedobre pozicije na ruskom tr`i{tu. Na{i izvozni-ci bi trebalo da se orijenti{u na tr`i{ta odgova-raju}ih ruskih regiona, na kojima bi mogli dabudu konkurentni.

Srbija i Rusija imaju dugu tradiciju saradnje uenergetici. Podsetio bih da je saradnja po~elajo{ u vreme dok su postojale dr`ave

Jugoslavija i Sovjetski Savez. Danas Srbijanajzna~ajniju strate{ku saradnju u oblastienergetike ima sa Ruskom Federacijom. Sa tomzemljom najvi{e sara|ujemo u oblasti gasa i nafteali tako|e i u oblasti elektroenergetike,prvenstveno zbog toga {to je zna~ajan deokapaciteta za proizvodnju elektri~ne energijenapravljen na bazi ruske opreme i tehnologije.Posebno isti~em zna~aj revitalizacijeHidroelektrane \erdap l. Re~ je o investicionomzahvatu koji treba da omogu}i produ`etak veka tehidroelektrane za vi{e od 30 godina i da se podignenominalni kapacitet instalisane snage za 162megavata. [to se ti~e gasno - naftnog aran`mana,najzna~ajniji deo projekta odnosi se na kupovinu51 odsto akcija Naftne industrije Srbije. Veoma jeva`no pomenuti da je zapo~eo proces kapitalnerekonstrukcije NIS-a, potpisivanjem ugovoraizme|u te kompanije i firme Lumus, vredan 396miliona evra, a koji treba da se realizuje do 2012. iomogu}i NIS -u da proizvodi gorivo evropskogkvaliteta. Tako|e, u projekte ekologije bi}e ulo`enominimum 60 miliona evra, a moja procena je da }einvesticiona ulaganja u NIS u narednih ~etiri dopet godina prema{iti 700 miliona evra. Strate{kicilj, kome te`e i Gaspromnjeft i Vlada Srbije, koja jemanjinski vlasnik NIS-a, je da ta kompanijapostane lider na tr i{tu naftnih derivataJugoisto~ne Evrope - ka`e Petar [kundri}, ministarrudarstva i energetike Srbije.�Koliko su izgradnja gasovoda Ju`ni tok iprodaja NIS-a Gaspromnjeftu zna~ajni zaprivredni razvoj Srbije?

- Veoma su va`ni. Podseti}u da smo tokom2008. imali ukupnu privrednu aktivnost saRusijom, izra`enu kroz trgovinsku razmenu,vrednu 4,4 milijarde dolara. Ruski izvoz u Srbijuiznosio je 3,4 milijarde dolara a najzna~ajniji deovezan je upravo za oblast energetike. IzgradnjaJu`nog toka ima}e strate{ki zna~aj za srpskuprivredu. Prvo, obezbedi}e dovoljno gasa zateku}e ali i razvojne potrebe zemlje. Zatim,omogu}i}e da Srbija postane interesantna zapotencijalne investitore zbog respektabilnihrezervi energenata, stabilnog snabdevanja i zbogniza drugih pogodnosti kao {to je jedan odnajni`ih poreza na prihode kompanija u odnosuna okru`enje. Naglasio bih i to da je prvobitnobilo predvi|eno da kroz magistralni gasovod nateritoriji Srbije proti~e minimalno 10 milijardikubnih metara gasa, me|utim na{ pregovara~kitim uspeo je da se izbori za cifru od 20 milijardikubnih metara prirodnog gasa {to }e finansijskipredstavljati zna~ajnu dobit, a sa druge stranene}emo vi{e morati da pla}amo skup transportgasa kroz Ma|arsku koji je dostizao i do 80miliona evra na godi{njem nivou. Ako dodam da}emo ostvarivati i dobit od takse za prolazak gasakroz na{u zemlju jasno se vidi koliko je za Srbijuzna~ajno sklapanje gasno-naftnog aran`mana saRusijom. U ovom trenutku je rano govoriti otome koliko }e iznositi taksa jer }e to biti predmetmultilateralnih dogovora svih zemalja u~esnica urealizaciji projekta Ju`ni tok, koji tek slede. �Koliko je u~e{}e Srbije u izgradnji Ju`nogtoka i strate{ko partnerstvo saGaspromnjeftom u izgradnji skladi{taBanatski Dvor zna~ajno za obezbe|ivanjeenergetske bezbednosti i stabilnosti u Srbiji?

- Zna~ajno je veoma. Preciznosti radi, naglasiobih da je zna~ajno u istoj onoj meri koliko i za sveostale evropske zemlje. Evropa vi{e od 40 odstosvojih potreba za gasom, 30 odsto potreba za

naftom i 25 odsto potreba za ugljem obezbe|ujeuvozom iz Rusije. Ni Srbija nije u ni{ta boljojpoziciji kada je re~ o nafti i gasu jer su na{aproizvodnja i rezerve veoma male. Nije nikakvatajna da }e i ubudu}e i Srbiji i drugim evropskimzemljama biti potreban ruski gas. Stoga je jakova`no da se projekti kao {to su magistralnigasovod Ju`ni tok i podzemno skladi{te gasaBanatski Dvor realizuju zbog energetskestabilnosti kako Srbije tako i zemalja koje }epreko Ju`nog toka obezbe|ivati deo svojihpotreba za gasom. Na{a strana predano radi kakobi se skladi{te Banatski Dvor {to pre napunilopotrebnim koli~inama gasa. U tom smisluzavr{eno je oko 80 odsto radova na instalacijamadvosmernog gasovoda Gospo|inci - BanatskiDvor i isto toliko vezano za izgradnju instalacijaza eksploataciju deponovanog gasa u skladi{tu. Utoku je i punjenje preostalih koli~ina gasa uskladi{te a do sada je utisnuto vi{e od 200 milionakubnih metara gasa ~ime smo u dalekopovoljnijoj situaciji u odnosu na proteklu godinu.�[ta o~ekujete od procesa modernizacijeNIS-a za {ta sredstva obezbe|uje novi vlasnikGaspromnjeft?

- Rekonstrukcijom NIS-a elimo dadostignemo tr i{ne ciljeve kroz rast proizvodnihkapaciteta te kompanije. Na{ cilj je da nakonzavr{etka rekonstrukcije, rafinerije NIS -a uPan~evu i Novom Sadu budu osposobljene zapreradu vi{e od sedam miliona tona sirove nafte nagodi{njem nivou. @elimo da obezbedimo dovoljnekoli~ine naftnih derivata za srpsko tr i{te. Svesnismo ~injenice da }e se, nakon ukidanja Uredbe ozabrani uvoza naftnih derivata u Srbiji odvijatisurova utakmica na doma}em tr i{tu naftnihderivata i da }e samo uspe{no rekonstruisani NISmo}i ravnopravno da se upusti u tu utakmicukako na na{em tako i na drugim tr i{tima nakojima planira da plasira svoje proizvode. NIS }eve} slede}e godine iza}i na odre|ena tr i{ta uJugoisto~noj Evropi. Zbog svega toga, dr`ava Srbijase, kao suvlasnik NIS-a, veoma ozbiljno pripremazajedno sa Gaspromnjeftom za punu liberalizacijutr i{ta derivata.�Od kakvog je zna~aja za Srbijurekonstrukcija Hidroelektrane \erdap kojase sprovodi u saradnji sa ruskim partnerima?

- U narednih pet godina, na{ cilj je da, izvr{imopotpunu rekonstrukciju HE \erdap, da produ imo

vek hidroelektrane za minimum 30 godina i dapove}amo njen kapacitet na 162 megavata. \erdapje i sada najzna~ajniji elektroenergetski proizvodnikapacitet Srbije i u narednim godinama }e bitijednako va`an jer bez \erdapa ne bi mogli daobezbedimo potrebne koli~ine elektri~ne energije.Zato se rekonstrukcija i odvija fazno jer }e svakegodine biti isklju~en po jedan agregat, {to jeotprilike oko 170 do 180 megavata snage.�Da li o~ekujete da }e Rusija biti zainteresovanaza pro{irenje energetske saradnje sa Srbijom ida }e kompanije iz te zemlje nastaviti da ula`u usrpski energetski sektor?

- Ruske kompanije su veoma zainteresovaneza energetski sektor Srbije, podjednako kao {tosu zainteresovane kompanije iz drugih evropskihzemalja ali i iz drugih delova sveta. Danas usvetu vlada veliko interesovanje investitora zasektor energetike, posebno za elektroenergetiku,odnosno za hidropotencijale, obnovljive izvoreenergije i kori{}enje nuklearne energije kaotako|e ~istog oblika energije pod uslovom da sena minimum svede opasnost od havarija. Ruskekompanije su zainteresovane za podizanjegasnih kogenerativnih termoelektrana-toplana uSrbiji, postoji zainteresovanost i za termo i hidropotencijale kao i za sisteme daljinskog grejanja.Ruski partneri razmatraju mogu}nost saradnjesa Beogradskim elektranama. Re~ je o velikomprojektu ~iji je cilj ostvarivanje u{teda i pove}anjeukupne energetske efikasnosti sistemadaljinskog grejanja. Tako|e, postoji i ruskazainteresovanost, iskazana i kroz regulisanjeotplate dugovanja Petrohemije prema Lukoilu iNIS-u, za ulazak u vlasni~ku strukturu togpreduze}a i nove investicije u petrohemijskikompleks.

Petar [kundri}, ministar rudarstva i energetike Srbije

Saradnja sa Rusijom je garant energetske stabilnosti

Gojko Vlaovi}

Gojko Vlaovi}

Ruski faktor nezaobilazan�Koliko su uop{te bitni kontakti Srbije sa takvim energetskim gigantom kakva je Rusija?

- Koliko je za evropske zemlje va`no da sara|uju sa Rusijom u oblasti gasnog i naftnog sektora podjednako toliko je tasaradnja potrebna i Srbiji. Zaista, Rusija ne mo`e da se mimoi|e, jer nema drugih izvora energenata u tim koli~inama ko-je su potrebne evropskom tr`i{tu, pa samim tim i srpskom. Voleo bih da mi imamo dovoljno svojih rezervi nafte i gasa i damo`emo zajedno sa Rusijom da ponudimo Evropi odre|ene koli~ine kao svoje vi{kove na tr`i{tu, ali ih nemamo. Zbog to-ga je veoma va`no, kako iz ekonomskih ali tako i iz politi~kih razloga, strate{ko partnerstvo sa Ruskom Federacijom. Stra-te{ko partnerstvo u oblasti energetike sa Rusijom u~vr{}uje i na{e prijateljske odnose sa tom zemljom, a poznato je da jena{a politi~ka pozicija veoma uslovljena kako odnosom sa EU tako i odnosima sa Rusijom.

Petar[KUNDRI^ministr ƒnergetiki

i gornoŸ

promì{lennosti

Serbii

Skol†ko evropeŸskim

gosudarstvam va`no

sotrudni~estvo s

RossieŸ v oblasti nefti

i gaza, stol†ko ƒto

sotrudni~estvo nu`no i

Serbii. Moe `elanie

sostoitsÔ v tom, ~to bì

sistema cenosteŸ v

oblasti svobodì, nauki,

dela, vzaimnogo

uva`eniÔ i dru`eskih

otno{eniŸ na{la svoe

polnoe otra`enie v

sotrudni~estve na{ih

narodov i gosudarstv i

posle okon~aniÔ

oktÔbrskih

meropriÔtiŸ.

S~itaÓ ~to vstre~a

Prezidentov Serbii i

Rossii e{e bol†{e

ukrepit na{i

otno{eniÔ na blago vseh

gra`dan na{ih

gosudarstv.

�Strana XX

Dragoljub Mi}unovi}, predsednik Odbora za inostrane poslove Skup{tine Srbije

Ruska Federacijaistrajno podr`ava Srbiju

DragolÓb MI^UNOVI^predsedatel† Komiteta po voprossam politiki Skupçinì Serbii

V ƒti dni mnogie ne vspominaÓt ~to RossiÔ neskol†ko razu~astvovala v osvobo`denii Serbii, no nikogla ne bìlaokupatorom. Õto zavoevanie na{ih dru`estvennìh, bliskihotno{eniŸ. Svoim russkim sobesednikam Ô skazal ~to bì privìbore svoih druzeŸ i peregovorçikov v Serbii posmotrelivosprinimaÓt li oni antifa{izm kak obçuÓ s RossieŸcennost†, ili reabilitiruÓt idei fa{istov i ih storonnikov.

Mla|an Dinki}, potpredsednik Vlade Srbije, o ekonomskoj saradnji sa Rusijom

Potencijali dve dr`ave iznad ostvarenih rezultata

Krediti� O~ekujete li nove kredite Rusije prema Srbiji ida li su nam ti krediti potrebni?

- Shodno dogovoru na najvi{em nivou prilikompredstoje}e posete ruskog predsednika Beogradu o~e-kuje se dogovor dve strane o dodeli ruskog kredita odoko milijardu evra, od ~ega 350 miliona evra za pokri-}e bud`etskog deficita Srbije, i 650 miliona evra za in-frastrukturne projekte. Predstoje pregovori o uslovimakredita i projektima za koje bi bio iskori{}en.

Milo{ Mitrovi}

Foto:

Stefa

na Sa

vi}

�Strana XIV

Foto:

Tanju

g

Foto:

Stefa

na Sa

vi}

UTORAK, 20. OKTOBAR 2009.Rusija i Srbija XIUTORAK, 20. OKTOBAR 2009. Rusija i SrbijaX

Privredna saradnja izme|u Ruske Federaci-je i Srbije nije na zadovoljavaju}em nivou,pogotovo kad je re~ o izvoznim poslovima,

s obzirom na to da je u prvih sedam meseci ovegodine na rusko tr`i{te izvezena roba u vrednostiod 182,7 miliona dolara. Taj podatak ne predsta-vlja ohrabrenje, pogotovo ako se zna da Srbija be-le`i konstantan spoljotrgovinski deficit u razmenisa Ruskom Federacijom, prvenstveno zbog uvozaenergenata koji u ukupnom uvoznom bilansuu~estvuje sa ~ak 80 odsto. Pri tom, treba podseti-ti da je najve}i deo me|usobne razmene roba (~akoko 95 odsto) na bescarinskom re`imu, {to o~i-gledno nije bilo dovoljno da se zaustavi pad izvo-za u kojem su najzastupljeniji pokriva~i podova ipodne obloge, lekovi, hartija i razne vrste karto-na, autogume, tre{nje i vi{nje, {ipke i profili od ra-finisanog bakra - izjavio je za Danas Milo{ Buga-rin predsednik Privredne komore Srbije. � Veliko rusko tr`i{te moglo bi da apsorbujegotovo kompletnu proizvodnju srpskog agra-ra. [ta spre~ava ve}i izvoz poljoprivredno pre-hrambenih proizvoda na to tr`i{te?

- Treba imati u vidu da je rusko tr`i{te, u odno-su na period od pre dvadesetak godina, kada suproizvodi iz Srbije bili dominantni, do`ivelo tran-sformaciju. To drugim re~ima zna~i da pravila iztog perioda vi{e ne va`e. S druge strane, doma}aproizvodnja je usitnjena i cenovno nekonkurentnai trebalo bi je prilagoditi novim zahtevima, a pri-sutni su problemi sa veterinarsko-sanitarnom do-kumentacijom, {to zna~i da je ote`an prolaz kroztranzitne zemlje. Problem je i takozvana kratko-

ro~na ad-hoc saradnja sa trgovinskim lancima uRusiji, {to izme|u ostalog zna~i i skup prevoz robedo Moskve koji ko{ta i do 4.000 evra po hladnja~i.Da bi se visok spoljnotrgovinski deficit sa Rusijomubla`io neophodno je poslovno povezivanje sa ve-likim trgovinskim lancima i konstantno istra`iva-nje tr`i{ta, ali i priprema logisti~kih centara i skla-di{ta u Rusiji, kako ne bilo praznog hoda u snab-devanju potro{a~a. Jer, ~injenica je da je konku-rencija na ruskom tr`i{tu `estoka pa je otvaranjedistributivnih centara neminovnost. � Da li bi udru`ivanje proizvo|a~a u klasteremoglo da pove}a izvoz poljoprivredno pre-hrambenih proizvoda iz Srbije?

- injenica je da organizovanje klastera daje dobrerezultate, pa bi te pozitivne primere trebalo afirmisa-ti i kod nas. Udru ivanje privrednika u klaster pred-stavlja ne samo geografsku koncentraciju me|usob-no povezanih preduze}a srodnih delatnosti i sa njimapovezanih organizacija, koje povezuju zajedni~ki in-

teresi i potrebe kad je re~ o nabavci, prodaji, specijali-zovanim uslugama, radnoj snazi, ve} je to i efikasaninstrument za ja~anje konkurentnosti preduze}a i nji-hovo osposobljavanje da proizvode robe i usluge vi-{eg stepena prerade, namenjeno doma}em i stranomtr i{tu. Treba, me|utim, naglasiti da su za nastup natr i{te Rusije potrebne temeljnije pripreme. � Kakva je uloga Privredne komore Srbije upobolj{anju trgovinskih odnosa dveju zemaljai da li su prednosti Sporazuma o slobodnoj tr-govini dovoljno iskori{}ene?

- Zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini ~injeni-ca je da su i strane kompanije zainteresovane da sezajedno sa na{im proizvo|a~ima pojave na ru-skom tr`i{tu. Takvo interesovanje postoji u Slove-niji, Italiji, Nema~koj, Velikoj Britaniji. Uloga Pri-

vredne komore Srbije je da uka`e doma}im proiz-vo|a~ima na sve prednosti robne razmene sa part-nerima iz Rusije. Neophodna je, dakle, edukacijaprivrednika, ali i organizovanje nacionalnih izlo`bii sajmova u Rusiji gde bi na{i proizvo|a~i sa ruskimpartnerima dobili {ansu da prika`u svoje proizvo-de, ali i da se pove`u. Srpsko-ruski poslovni savetobezbe|uje direktne kontakte izme|u privrednikadve zemlje, kao i povezivanja na regionalnom ni-vou, posebno u sektoru malih i srednjih preduze-}a. Zna~ajna uloga Poslovnog saveta je da svojimpredlozima uti~e na nadle`ne u obe dr`ave kako bise {to pre otklonile postoje}e prepreke u funkcio-nisanju slobodnog preduzetni{tva i tako doprine-se efikasnijem razvoju trgovinsko-ekonomske sa-radnje izme|u Srbije i Rusije. �

Vagit Jusufovi~AlekperovPredsednik kompanije „LUKOIL“

Ro|en 1. septembra 1950. u gradu Baku.

Od 1972. radi kao radnik na bu{otiniproizvodnog pogona preduze}a„Kaspmorneft“.

U Azerbejd`anu 1974. zavr{avaInstitut za naftu i hemiju „M. Azizbekov“, posle ~ega sti~ezvanje In`enjera tehnologije ikompleksne mehanizacije za razvojnaftnih i gasnih polja.

Od 1974. do 1979. radi u preduze}u„Kaspmorneft“ kao specijalista za dobijanje nafte i gasa, in`enjer-tehnolog, {ef smene, stariji in`enjer, zamenik rukovodiocasektora za dobijanje nafte.

Od 1979. do 1985. radi narukovode}im mestima upreduze}ima „Surgutneftegas“ i„Ba{neft“.

Od 1985. do 1987. radi na mestuprvog zamenika generalnogdirektora proizvodnog preduze}a„Ba{neft“ za regiju Zapadnog Sibira.

Od 1987. do 1990. radi kao generalnidirektor proizvodnog preduze}a„Kogalimneftegas“. U periodu od1990-1991. godine, radi na mestuprvog zamenika ministra zaenergetiku SSSR.

Od 1991. je predsednik Naftnog koncerna „Langepas Uraj Kogalimneft“.

Od 1993. je predsednik kompanije„LUKOIL“.

Autor je monografija „Vertikalno-integrisane naftnekompanije u Rusiji: metodologijaosnivanja i realizacija“ (M.,1996),„Nafta u Rusiji. Pogledi top-menad`era“ (M.,2001)

Ima zvanje doktora ekonomskih nauka.

Zaslu`ni je nosilac zvanja „Po~asni nafta{“, „Zaslu`ni radnikkompanije“.

Odlikovan je ruskim dr`avnimordenima „Za zasluge premaOtad`bini IV stepena“, „Dru`ba“ i „Znak po~asti“, medaljama „Za osvajanje naftnih polja i razvoj naftnog i gasnog kompleksa Zapadnog Sibira“, „U slavu 850. godi{njice gradaMoskve“, „Za ja~anje armijskesaradnje“, Po~asnom odlikovanjem„200 godina Ministarstva odbrane“.Tako|e je odlikovan ordenima„Svetog Prepodobnog SergejaRadone{kog“ i „Svetog BlagovernogKneza Danila Moskovskog“.

Nosilac je najvi{e nagrade RepublikeAzerbejd`an - ordena „Slave“,bugarskog ordena „Madarskikonjanik“ l stepena, ordena „Zasluge prema ItalijanskojRepublici“.

O`enjen je. Ima sina.

> Srpsko-ruski poslovni savet obezbe|uje kontakte izme|uprivrednika dve zemlje, kao i povezivanje na regionalnomnivou, posebno u sektoru malih i srednjih preduze}a

Milena Janji}

Sertifikacija- Sertifikacija u Ruskoj Federaciji se vr{i po njihovim stan-dardima i propisima na bazi Zakona o tehni~koj regulati-vi i sertifikaciji proizvoda. Bez obzira {to jedan proizvodve} ima onaku ISO ili CE, on mora biti iznova sertifikovanpo ruskim propisima. Mogu}e je da zbog posedovanjaISO i CE znaka procedure budu delimi~no skra}ene - isti-~e Milo{ Bugarin.

Milo{ Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, o privrednoj saradnji s Rusijom

Bescarinski re`im nije zaustavio pad izvoza

Foto:

FoNe

t

Milo{ BUGARINpredsedatel† HozÔŸstvennoŸ palatì Serbii

BlagodarÔ Sogla{eniÓ o svobodnoŸ torgovle me`duSerbieŸ i RossieŸ inostrannìe korporacii o~en†zainteresovannì ~to bì vmeste s serbskimiproizvoditelÔmi vìstupili na rossiŸskom rìnke.TakoŸ interes proÔvlÔÓt SloveniÔ, ItaliÔ, GermaniÔi AngliÔ. Rol† HozÔŸstvennoŸ palatì SerbiisostoitsÔ v tom, ~to bì do doma{nego proizvoditelÔdoneslo vse preimuçestva obmena torgovli spartnerami v Rossii. Nam nu`no ukazìvat† na ƒtona{im predprinimatelÔm, a tak `e organizovat†nacional†nìe vìstavki i Ôrmorki v Rossii.

Pitanja u vezi sa energetikom u svetusvake godine imaju sve va`niju ulogu.Rusija kao dr`ava na ~ijoj teritoriji se

nalazi jedna od najzna~ajnijih rezervienergetskih resursa, smatra se garantomo~uvanja stabilnosti snabdevanja najve}egbroja zemalja enegrentima. O ovim, kao i omnogim drugim pitanjima, razgovarali smo saVagitom Alekperovom, predsednikom jedneod vode}ih svetskih naftnih kompanija.�Da li je, po Va{em mi{ljenju, kriza uenergetici zavr{ena?

- Iako po mom mi{ljenju kriza nije upotpunosti zavr{ena, ne o~ekujem njen drugitalas. Premda nije isklju~ena mogu}nostmnogih negativnih pojava u mnogimgranama ekonomije, naftna industrija jestabilna. Potro{nja na{ih proizvoda ne raste niu Evropi, niti u Rusiji. U odnosu na pro{lugodinu, potro{nja goriva je smanjena zasedam do 12 odsto, odnosno, usvakodnevnim uslovima, ljudi su uzdr`ani,manje tro{e, {tede novac.

Dana{nja kriza nije ni prva ni poslednja usvetskoj naftnoj industriji. Dovoljno je setiti se1973. godine, kada je naftni embargo OPEKizazvao nagli rast cena sirovina, ili 1998. godine,kada su cene naglo pale usled kolapsa azijskeberze. Svaka nova kriza nosi sa sobom ne samoopasnosti, nego i mogu}nosti. Sredinasedamdesetih godina je donela nalet investicijau osvajanje novih naftnih polja van granicaOPEK-a, a tako|e i razvoj alternativnihenergetskih resursa. Plodove tog naletakoristimo do dana{njeg dana. �Koji su koraci potrebni u ciljuprevladavanja {pekulativnih faktora kojiuti~u na cenu nafte?

- Nadam se da }e se do kraja godine cenanafte kretati u nivou 60-65 dolara. Videli smoda OPEK mo`e da reguli{e tr`i{te nafte. Tako|e,evidentno je da savremeno tr`i{te energenatane funkcioni{e dovoljno efikasno. Poslednjihgodina, iz razloga naglog rasta obima trgovinefinansijskim instrumentima, dinamika cenanafte prestaje da odra`ava realan odnos ponudei potra`nje.

Nepredvi|ena kolebanja cena ne pogodujuni potro{a~ima, ni proizvo|a~ima. Neophodnoje utvrditi realnu cenu nafte, {to }e sa jednestrane omogu}iti formiranje zaliha, a sa drugestrane - pomo}i pove}anju potra`nje za naftomi gasom. Va`ni faktori za utvr|ivanje realnecene mogu biti ograni~ena eksploatacija naftnihkotiranja u {pekulativnim finansijskim

operacijama, smanjenje obima privrede naberzanskom tr`i{tu, potpisivanje direktnihdugoro~nih ugovora izme|u proizvo|a~a ipotro{a~a sirovina. Danas u Rusiji postojiadekvatan sistem oporezivanja naftnihkompanija. On omogu}ava profit i u slu~ajuvisokih cena nafte i i spre~ava da tr`i{te nepropadne u slu~aju niskih cena.

�Da li }e kriza dovesti do promene snaga natr`i{tu?

- O~ekujem izrazite promene na tr`i{tu. Usituaciji posle krize, po pravilu do takvihpromena i dolazi. Kada kriza dostigne svojvrhunac, niko ni{ta ne kupuje, a kada cena

bude adekvatna, po mom mi{ljenju, bi}emosvedoci mnogih spajanja i nestajanja sa tr`i{ta.�[ta je sa Va{e strane potrebno preduzeti, dabi se kompanije adaptirale na uslove krize, i,kako to ~ini LUKOIL?

- Naftna grana je najmanje stradala usvetskoj ekonomskoj krizi, ta~nije, ni jednakompanija koja se bavi tom vrstom biznisa, nije

bankrotirala. Mi smo ve} sve preduzeli u ciljuprilago|avanja. Isprva je bilo potrebnosprovesti optimizaciju investicionog programa,svesti tro{kove na minimum, pobolj{ati sistemprodaje. To su sve ruske kompanije u~inile jo{krajem prvog kvartala. Treba ista}i da jepodr{ka dr`ave bila vrlo efikasna.�Kakvi su planovi LUKOIL-a na teritorijiSrbije i Balkana?

- Prisustvo mo}ne naftne kompanije naovom prostoru predstavlja pouzdanu garancijudodatne bezbednosti i postojanog snabdevanjaSrbije naftom i naftnim derivatima. Na{ cilj jeda udeo Lukoil-Beopetrola u toku slede}ih trido pet godina iznese 20 - 25 odsto srpskogtr`i{ta. Najva`niji zadatak kompanije LUKOILna Balkanu i posebno u Srbiji u slede}emperiodu je izgradnja mre`e benzinskih stanicaevropskog nivoa, koje pru`aju puni spektarusluga. Prioritetni pravac razvoja predstavlja{irenje mre`e benzinskih stanica u Hrvatskoj,Bosni i Hercegovini i otvaranje filijala uSloveniji i Albaniji.

Kompanija je pro{le godine kupila rafinerijuna Siciliji i tako postala konkurentnija u oblastiSredozemnog mora. Ako objedinimo putevenaftnih derivata Srbije, Bugarske, Sicilije dobijase jasna slika - LUKOIL }e biti najkonkurentnijiigra~, koji ve} proizvodi gorivo evro petkvaliteta i ispunjava sve ostale evropske norme.

Dragan Biseni}

Vagit Alekperov, predsednik kompanije Lukoil

Energija uspeha

Investicije u ekolo{ki ~istu energiju�Povodom planova kompanije susreli ste se i sa predsednikom Srbije, Borisom Tadi}em?

- Zadovoljan sam {to sam imao mogu}nost da porazgovaram s Predsednikom Borisom Tadi}em. Precizirao sam stavKompanije da je Srbija za LUKOIL jedna od najva`nijih strate{kih ta~ki na Balkanu. Valja re}i da je na bugarskom tr`i{tuna{a najve}a mre`a maloprodajnih objekata na Balkanu i Bugarska je centar na{e delatnosti u regionu. Ali tako|e je zna-~ajan podatak da smo upravo iz Srbije krenuli u osvajanje tr`i{ta susednih zemalja - Makedonije, Crne Gore, Hrvatske i Bo-sne i Hercegovine. U samoj Srbiji imamo mnogo dalekose`nih planova i projekata. Jednom re~ju na{a kompanija je do{lana ovo tr`i{e da ostane, sa ozbiljnim namerama i shvatamo svoje odgovornosti.

Predsedniku Tadi}u sam predstavio planove daljih investicija. LUKOIL je najve}a ruska privatna naftna kompanija, ko-ja posluje i u elektroenergetskom sektoru. Investiramo i u ekolo{ki ~istu energiju - solarnu i energiju vetra. Na teritoriji Sr-bije ve} smo izgradili benzinsku stanicu koja se snabdeva energijom foto}elija, a sada investiramo i u elektrane, koje ko-riste energiju vetra. Predsedniku Tadi}u sam obe}ao da }emo razmotriti izgradnju jedne benzinske stanice koja }e koristi-ti snagu vetra za svoje snabdevanje energijom. Ali ne}e samo ove „zelene“ investicije biti strate{ke u Srbiji, zato {to name-ravamo da {irimo na{u delatnost u oblasti prometa naftnih derivata.

Galenika }e u 2010. godini popraviti slikukoja je o kompaniji postojala u poslednjevreme. Trudu}emo se da obnovimo pove-

renje koje smo dobili od vlada Srbije i Rusije. Sma-tram da Galenika, koja je godinama bila prisutnana tr`i{tu nekada{njeg Sovetskog Saveza, danasmo`e da doprinese kvalitetu zdravlja ruskih gra-|ana. Srpska i ruska farmaceutska industrija ima-ju dosta prostora za saradnju. Galenika je zainte-resovana ne samo za izvoz lekova u Rusiju, ve} i zaproizvodnju ruskih lekova u svojim pogonima. Tilekovi bili bi distribuirani na tr i{tu Zapadnog Bal-kana. Posle otvaranja predstavni{tva u Iraku i Sa-rajevu o~ekujemo veliki povratak na rusko tr`i{te- isti~e u intervjuu za Danas Nenad Ognjenovi},generalni direktor kompanije Galenika a. d.� [ta podrazumeva najavljeni povratak Gale-nike a. d. na rusko tr`i{te?

- Kao {to je poznato, Galenika je dosta lekovaizvozila u SSSR i nesvrstane zemlje. Posle raspa-da Jugoslavije, lekovi Galenike nisu bili registro-vani, ili su izgubili registracije u Rusiji i biv{imsovjetskim republikama. Zato sam kao prioritetodredio proboj u Rusiju. Galenika tamo mora dabude prisutna. Galenika proizvodi kvalitetne le-kove, a rusko tr`i{te nam je veoma bitno. Gra|a-ni Rusije su prihvatili brend Galenike. Nekada jeizvoz lekova u Rusiju dostizao milionske cifre, dabi poslednjih godina Galenika na ruskom tr`i{tu

postala minorna. Zahvaljuju}i ruskoj i srpskojvladi Galenici je omogu}eno da se vrati na to tr-`i{te. Galenici je omogu}eno da ubrza obnovu re-gistracije lekova na ruskom tr`i{tu.�Da li su neke registracije okon~ane?

- Jedan deo lekova je ve} registrovan, jo{ dese-tak drugih lekova je u proceduri registracije. Ta-ko|e, pripremljeno je jo{ desetak dosijea koji tre-ba da budu predati ruskoj Agenciji za lekove.�Koliko traje postupak registracije?

- Postupak obi~no traje od {est meseci do dvegodine. Zbog zalaganja ruske i srpske vlade Ga-lenici je taj period skra}en. Registracije lekova,zahvaljuju}i tome, zavr{avamo u roku od {estmeseci. Ubrzavanje procedure omogu}i}e radni-cima Galenike da imaju posao u tri smene i da sa-~uvaju radna mesta.�Da li Galenika trenutno izvozi lekove u Rusiju?

- Prve koli~ine su spremne za izvoz, ali ~ekamoda carinska barijera za lekove bude ukinuta. Na-dam se da }e se to dogoditi u narednim danima.

� Za koje lekove Galenike postoji interesova-nje u Rusiji?

- Na prvom mestu za Oligovit i Sinoderm, ali imainteresovanja za celokupnu paletu Galenike. Ponu-dili smo sve lekove koje ruska farmaceutska indu-strija ne proizvodi, zajedno sa na{im strate{kimpartnerima Farmimeks i Farmstandard iz Moskve.Galenika je, naravno, otvorena i za druge ruske fir-me. Nadam se da }emo do kraja godine obnovitipredstavni{tvo u Moskvi i da }emo naredne godinepokrenuti izvoz u Rusiju u punom kapacitetu.� Koliko lekova bi moglo da bude izvo`eno uRusiju?

- Nekada je vrednost izvoza dostizala i 60 mi-liona dolara. Danas imamo kapacitet da tu cifru iprevazi|emo, ali ne bismo bili nezadovoljni i akobi smo na po~etku dostigli polovinu te vrednosti.� Da li visoka konkurentnost na ruskom tr`i-{tu va`i i za farmaceutske proizvode?

- Konkurencije se nikad nisam pla{io. Galeni-ka proizvodi kvalitetne lekove. Konkurencija sa-

mo mo`e da nas oja~a. Neke kompanije su iskori-stile na{e privremeno odsustvo sa ruskog tr`i{ta.Me|utim, nijedna svetska farmaceutska kompa-nija ne prevazilazi pet odsto u~e{}a na ruskom tr-`i{tu. Dakle, prostora ima za Galeniku, ali i za dru-ge srpske kompanije. Galenika }e u~estvovati namartovskom sajmu farmacije u Moskvi, {to zna-~i povratak na velika vrata. M. Mitrovi}

Nenad Ognjenovi}, generalni direktor Galenike a. d.

Povratak u Rusiju na velika vrata

Osavremenjivanje proizvodnje- Po{to sam do{ao na ~elo kompanije novembra pro{le godine, zavr{avao sam ono {to su prethodnici zapo~eli. Galenikaa. d. je imala mnogo nezavr{enog posla, pre svega osavremenjavanje proizvodnog programa, koje treba da izgradnjomnovih pogona, najmodernijih u ovom delu sveta, bude okon~ano do kraja godine. Veoma je va`no {to }emo osavreme-njivanjem proizvodnje ostvariti sve svetske standarde.

Foto:

Stefa

na Sa

vi}

Rusija i Srbija XIIIXII UTORAK, 20. OKTOBAR 2009.

Rusko-srpski odnosi su vi{eslojni ine mogu se opisati u jednoj re~e-nici. Postoji zajedni~ka slovenska

krvna grupa, koja funkcioni{e mimo na-{e volje, ali gore plivaju politi~ari, istorij-ske prilike i ometaju nas. Da smo „teo“dr`ava, dva patrijarha bi se lako dogovo-rila - ka`e u razgovoru za Danas ipo|a-kon i profesor Filolo{kog fakulteta upenziji Andrej Tarasjev, osniva~ i pred-sednik Dru{tva za o~uvanje spomena naRuse u Srbiji. Profesor Tarasjev govori osrodnosti Rusa i Srba, njihovim duhov-nim, kulturnim i istorijskim vezama, ru-skoj emigraciji u Srbiji.

- Postoje Srbi koji vole Ruse zato {to supravoslavni, {to imaju svetog Serafima,Sergija Radonje{kog, svetog Vladimira...Njihov broj je, na`alost, mali. Postoje Sr-bi koji vole Ruse zato {to je Staljin najve}ivojskovo|a svih vremena, a Lenjin najve-}i filozof i dobrotvor ~ove~anstva. Sve suto Srbi i sve su to Rusi. Da ne govorimo orazlikama u mentalitetu me|u samim Sr-bima i Rusima. To veliko jedinstvo Rusa iSrba je jedna tako dirljiva utopija. Ali, toje i ose}anje imati sna`nog starijeg brata.Bar ja, kao Rus ro|en u Srbiji, to tako do-`ivljavam - ka`e profesor Tarasjev.� [ta je sr` tih mnogostrukih srpsko-ruskih veza?

- Ljubav me|u slovenskim narodimaje iracionalna. Na{a blizina je, pre svega,na bazi zajedni~kog porekla. To je neo-sporno. Sve najlep{e re~i su nam zajed-ni~ke: majka, otac, ljubav, `ito, njiva,hleb i kruh... Kruh nije hrvatizam, to jeritualni okrugli hleb - okruh, koji se mo-`e na}i u na{im starim zajedni~kim slo-venskim tekstovima. Veoma su va`neistorijske veze. Rusi su primili hri{}an-stvo 988. godine, dosta kasnije od Srba,sa ju`noslovenskim, zna~i srpskim knji-gama. To je prvi uticaj i odatle bogatstvoruskog knji`evnog jezika, a to zna~i i cr-kvenog jezika, koji je znao i narod preko

Crkve, a ne samo tanak sloj intelektuala-ca. To bogatstvo dali su ju`ni Sloveni. �Da li su u „slovenskoj porodici“ Srbii Rusi zaista najsli~niji i najbli`i, kakomnogi tvrde?

- Najbli`i da, ali najsli~niji ne. Bez ob-zira na pomenute razlike u mentalitetuunutar svakog od naroda, postoji veziv-no tkivo koje nas dr`i, a to nije sli~nost,nego srodnost. Uop{teno govore}i, ruskinarod je mnogo sentimentalniji. To se vi-di u intonaciji. Recimo vremenski izve-{taj na ruskom zvu~i sme{no na srp-skom. Re}i }ete to je intonacija, ali ona jeduh jezika. Duh jezika je duh naroda.Rusi su sasvim druk~iji u porodici. Srbisu, a to je moja stilska figura, „nokat“pravoslavlja. Postoji prst, a da bi se prstza{titio od udara Gospod je stvorio no-kat. Srbi su najistureniji deo pravoslavlja.� U Srbiji postoji i izraz „sla`u se kaoprst i nokat“...

- Ima. Mo`da je gruba stilska figura,ali kako zameriti noktu {to brani tkivo.

To je ta srpska surovost i isklju~ivostprema ostalim religijama, jer su Vas onekinjile. Ima tu ne~eg iracionalnog. Ispri-~a}u pri~u mog dede, koji je rat do~ekaokao pukovnik, zamenik komandantapuka. Bio je hitno pozvan u {tab, pa jeuzeo ko~ije. Ko~ija{ ga pita ko nas napa-da. Deda ka`e: „Tradicionalno Nemci iAustrijanci“, pa nabraja na{e ostale ne-prijatelje. Ko~ija{ pita: „Ima li neko da je

s nama?“ Deda ka`e Francuzi, pominje iEngleze. Ko~ija{ pita imali li jo{ neko. Napomen Srba i Crnogoraca, skine kapu iprekrsti se. Prost ruski seljak koji u pro-vincijskom gradu vozi ko~ije ose}a da„ima na{ih“, jer Francuzima ne veruje.Pamti da su spalili Moskvu, dok je jedanod najve}ih junaka u borbi protiv Napo-leona 1812. bio je Srbin Miloradovi} ko-ji je posle bio gubernator grada Moskvei ose}ao se kao Rus. �Koliko je na kulturne i duhovne vezeuticala ta srodnost, a koliko istorijskeprilike i dr`avna politika. Ima li tu ne-ke ravnote`e?

- Istorija ju`nih i isto~nih Slovena jeduga pri~a. Rusi su krvavo platili stvara-nje svoj dr`ave. I ona je potisnuta od svo-jih korena. Srbi iz Ju`ne Srbije i sa Koso-va, Rusija iz Kijeva. Prost ruski narod ka-`e: „Kijev, majka ruskih gradova“. Rusi-ja je pokr{tena u Kijevu, ruska istorijapo~inje tamo. Na`alost, o na{im odnosi-ma odlu~uju politi~ari. Crkve se nikad

nisu sva|ale, ali ta zavisnost od trenutnepolitike je stra{na i neizbe`na. Onaj ko nesledi zvani~nu politiku, imaju}i u sebisvoj ose}aj odnosa prema drugom brat-skom slovenskom narodu, taj je `rtva utoj dr`avi. To je taj nesklad izme|u naro-da i dr`ave. Zato je pri~a o ko~ija{u kojise krsti pri pomenu Srba i Crnogoracatoliko simptomati~na. Mnogi su na Go-lom otoku platili iracionalnu ljubav pre-

ma Rusiji. Stav ruskog naroda prema Sr-biji tako|e je utopija: „To su na{a krvnabra}a, mi }emo ih braniti“. Svaka dr`ava,me|utim, ima svoj interes. � U srpsko-ruskim odnosima postojidelikatan momenat - oslobo|enje1944. i uloga ruskih trupa u utvr|iva-nju novog komunisti~kog re`ima ubiv{oj Jugoslaviji. Mnoge posleratnegeneracije gledaju Rusiju iz ideolo-{kog ugla.

- To je slo`eno pitanje. Treba biti rea-lan i dobro poznavati podatke i istoriju.Male dr`ave nikad ne odlu~uju o sebi.Sad je tu`na godi{njica ubistva kraljaAleksandra Ujedinitelja. To „Ujedinite-lja“ izgovarali smo sa ponosom, a u stva-ri to je u srpskoj istoriografiji velika op-tu`ba kralju {to nije pravio veliku Srbijus Bosnom i izlaskom na more. A, on ni-je ni{ta pravio, njemu su to diktirali ikrojili drugi. S druge strane, velike dr`a-ve prave zlikovci poput Ivana Groznog,Petra Velikog i Staljina, a to veli~aju onikoji od jednog naroda tra`e da ima jakudr`avu. I to je jedan od rusko-srpskihnesporazuma. Ima ljudi koji veli~aju So-vjetski Savez, a vrlo va`no {to je Staljin

uni{tio 50 miliona Rusa, {to je cela Fran-cuska. Va`no im je {to stvorio imperijukoja nije bila na zdravim, nego na prisil-nim osnovama i raspala se. Mislim da jeljubav prema Rusiji sada na najni`emnivou u srpskom narodu, {to je zaslugakomunizma koji je surovo nametnuoideolo{ki odnos kao su{tinu. Od 1948. ionog istorijskog „ne“ u na{im ud`beni-cima od osnovne {kole, gimnazije, pa ina Filolo{kom fakultetu „pljuje se“ poRusima. Stalno se provla~i linija „Rusi sunas izdali“. Kad se dogodila 1968, po na-rud`bini su po~eli da se pojavljuju ~lan-ci protiv Rusa. Bila je naru~ena serija Be-logardejci saradnici Gestapoa. Novinarisu, ipak, podlo`ni aktuelnoj politici. Mirazgovaramo sada zato {to dolazi Me-dvedev. Ljubav, ~ak i me|u narodima,ne trpi to. Ru`no je se}ati se Rusa samokad zagusti. � Kakva je u uloga ruske emigracije urusko-srpskim odnosima?

- Ruska emigracija bila je veoma lepoupoznavanje Srba sa Rusijom. Iz Rusije jeiza{lo dva miliona visokih intelektualca.Znamenitosti i veli~ine tehni~ke, nau~ne,kulturne, umetni~ke oti{le su na Zapad,

dok je Srbija, koja je posle tri rata ra{ire-nih ruku primila Ruse, dobila duhovnicentar. Duhovni centar ruske emigracijebio je u Beogradu i Sremskim Karlovci-ma sve do 1944. i ovih dana koje mi sadobele`avamo kao oslobo|enje. Posle Pr-vog svetskog rata cela Evropa, ne samoSrbija bile su desetkovane. Mo`ete zami-sli {ta je za njih zna~io dolazak lekara,astronoma, in`enjera, matemati~ara...Svaki ruski pukovnik artiljerije mogao jeda bude profesor matematike na univer-zitetu. Od male Srbije postala je velika Ju-goslavija, ~ije su granice branile prve ru-ske jedinice. U Beogradu je stvorena bi-blioteka od knjiga koje su doneli Rusi -

gradska biblioteka, druga u svetu . Srbi sukao narod rano po~eli da staju na noge,biolo{ki i intelektualno da se obnavljaju ive} krajem 30-ih godina privilegovaniRusi su po~eli da smetaju. Mi smo ovdeimali sve: pozori{te, balet, narodne kuhi-nje, restorane, crkvu, osnovne {kole igimnazije. To je jo{ nenapisana istorija,ali ne treba govoriti samo o Beogradu,treba pogledati i po provinciji. � Kakvo je danas stanje u ruskoj emi-grantskoj zajednici u Srbiji?

- Ona jednostavno ne postoji. Svi mi-sle da su Rusi oti{li 1944. Tada je iz Beo-grada, Novog Sada i Pan~eva oti{lo ne-{to vi{e od ~etvrtine ruske emigracije, jersu se bojali „crvenih“ s pravom, a neki izato {to su ko zna {ta radili, pa su negdena spisku. Ruse je oterao Tito, koji je iz-dejstvovao da se 1950. za Ruse otvoreprihvatni logori u Bugarskoj i Trstu, po~emu se vidi koliki je on me|unarodnimaher bio. Rusi su mogli da biraju da li}e na Zapad ili Istok, a Ozna im se ruga-la {alju}i ih nasilno u Bugarsku, iako sutra`ili da idu na Zapad. Dozvoljavali suim da iznesu samo dva kofera. Tada jeoti{lo 80 posto preostalih Rusa. U Beo-gradu nas je ostalo hiljadu i po, dve hi-ljade {to je mala kolonija, iako se zna daje nekada u Beogradu od 300.000 sta-novnika, bilo je 15.000 Rusa. Tu su i me-{oviti brakovi, mladi ljudi nemaju uslo-va da ruski u~e od kolevke, od majke,bake. Ima ljudi koji se zovu ruskim ime-nom i prezimenom, ali ne znaju ruski.Imamo Dru{tvo kadeta u Beogradu i uupravi moramo da govorimo srpski jerod osam ~lanova, pet ne govore mater-nji jezik predaka. Emigracije, migracije iizbegli{tva su neprirodne pojave, a nji-hova sudbina je nestanak. �

O RUSIJI I SRBIJI...

Radoslav Veselinovi}, predsednik Galeb grupe

Razmena sa Rusijom je do sada najve}im delom bila jednosmerna, zbog uvoza sirovenafte i gasa, dok je na drugoj strani, mali broj firmi iz Srbije izvozio robu na rusko tr`i{te.Situacija se polako menja i jedan broj firmi uspeva da svoje proizvode plasira na tomtr`i{tu. Galeb grupa je stupila u kontakt sa nekoliko ruskih kompanija, pa se nadamo da}emo slede}e godine pove}ati obim prometa na ruskom tr`i{tu. Ina~e, rusko tr`i{te jeinteresantno i bilo bi dobro da se na visokom politi~kom nivou, kakav je posetapredsednika i drugih zvani~nika te zemlje, dogovori pojednostavljen plasman probaproizvedenih u Srbiji. Jer, najjednostavnije je prodati naftu i gas za ke{, mada nijejednostavno samo novcem pla}ati uvoz energenata.

Zoran Mati}, generalni direktor Mlekare [abac

Verujemo da su mogu}nosti privredne saradnje dve zemlje velike, ali i prili~noneiskori{}ene, iako je na snazi povoljan re`im bilateralne saradnje. Mlekara [abac je uprocesu dobijanja GOSTR sertifikata o kvalitetu i verujemo da }e nakon posetepredsednika Medvedeva ta procedura biti ubrzana i da }emo imati priliku da krenemo ukomercijalni aran`man. ^injenica je da postoji interesovanje nekih firmi koje posluju naruskom tr`i{tu za uvoz na{ih proizvoda. O~ekujemo da }e proizvodi {aba~ke mlekarena}i svoje mesto na zahtevnom ruskom tr`i{tu, kako kad je re~ o kvalitetu, tako i pocenama koje su prihvatljive za ruskog potro{a~a.

Zoran Drakuli}, vlasnik i predsednik kompanije Ist point

Tr`i{te Srbije otvoreno je za dolazak investitora, pa i iz Ruske Federacije, pogotovo ako jere~ o strate{kim partnerima koji ho}e da ula`u u industriju. Jer, samo na taj na~in realnoje planirati razvoj privrede i ukupan napredak zemlje. Ina~e, kompanija Ist point izvozisvoje proizvode na rusko tr`i{te. Vrednost ovogodi{njeg izvoza prema{i}e 40 milionadolara i to je neuporedivo ve}i iznos od ostvarenog u 2008. godini. Nadam se da }eposlovanje sa kompanijama iz Rusije biti uspe{no i u narednim godinama, jer je re~ ozna~ajnom tr`i{tu ne samo za Ist Point nego i za sve srpske firme.

^edomir Anti}, istori~ar

Mislim da su odnosi Ruske federacije i Srbije vrlo dobri i {teta je {to razdoblje usponaRuske Federacije i njenog pove}anog uticaja obele`avaju upravo dva pitanja koja zaSrbiju zaista nisu najva`nija - formalni status Kosova i Metohije i jedna sasvim politi~kaprivatizacija Naftne industrije. Postoji mogu}nost da vremenom na{i odnosi postanusadr`ajniji, ali }emo formulu tih odnosa morati da tra`imo izvan stereotipa hladnog ratai nesvrstavanja.

Sava @ivanov, istori~ar

Smatram da su odnosi izme|u dveju dr`ava na prekretnici i da se kre}u uzlaznomputanjom. U budu}nosti bi trebalo pro{iriti saradnju s politi~kog na ekonomski, nau~ni ikulturni plan i tragati za dodatnim zajedni~kim interesima u ekonomskoj sferi, budu}ida su nam ruske investicije potrebne za izvla~enje iz krize u kojoj se nalazimo ne samozbog svetske ekonomske krize.

Mihajlo Mihajlov, esejista

Odnosi izme|u Srbije i Rusije su uvek bili optere}eni mo}nim emocijama, bilo pozitivnimkao u vreme Drugog svetskog rata, bilo negativnim, kao posle sukoba Tita i Staljina 1948.u vreme Informbiroa. Bilo bi po`eljno da ti odnosi budu smireniji i racionalniji. Drugimre~ima - da realni interesi prevladaju. Ni Srbija, ni Rusija ne mogu izmeniti svojgeografski polo`aj, {to zna~i da }e i interesi obe zemlje ostati nepromenjeni.

Nenad Vasi}, politi~ki analiti~ar

Poseta predsednika Rusije predstavlja uvod u novu etapu dobrih i raznovrsnihbilateralnih odnosa sa aktuelnim predstavnicima vlasti u Beogradu. Sve intenzivnijikontakti na spoljnopoliti~kom i diplomatskom polju svakako }e doprineti unapre|enjuna{e spoljnotrgovinske robne razmene i stvaranju povoljnog ambijenta za noveinvesticione aran`mane. Najosetljiviji deo budu}ih bilateralnih i multilateralnih odnosa,bi}e pitanje na{e punopravne integracije u EU - s obzirom na aktuelne odnose EU-Ruskafederacija. Svemu tome treba pridodati i odnos predstavnika vlasti u Beogradu, premamogu}em ~lanstvu u NATO, koji sigurno ne bi nai{ao, u postoje}oj konstelaciji, napozitivne reakcije kod ruskih zvani~nika u Moskvi.

O RUSIJI I SRBIJI...

Profesor Andrej Tarasjev, predsednik Dru{tva za o~uvanje spomena na Ruse u Srbiji, govori za Danas o srpsko-ruskim vezama, srodnosti i ruskoj emigraciji

Veliko jedinstvo Rusa i Srba je dirljiva utopija

Ljiljana Smajlovi}, predsednica Udru`enja novinara Srbije

Za razliku od biv{ih ~lanica Var{avskog pakta koje strahuju od ruske dominacije, odnosnood ruskog „revan{izma“, i koje su od izlaska iz tog vojnog bloka postale mezimiceZapada (pa su ~ak u Va{ingtonu nazivane „novom Evropom“, tobo` boljom od „stareEvrope“ koja se suprotstavila ameri~kom napadu na Irak), mislim da Srbija nema razlogada strahuje ni od ruske dominacije ni od ruskog revan{izma. Srpski nacionalni interesi napodru~ju biv{e Jugoslavije skr{eni su u vreme kada Rusija nije imala snage da sesuprotstavlja zapadnoj politici. Beograd nema razloga da sa strahom prati ja~anje ulogeRusije u svetu, naprotiv. Sla`em se sa kolegom Filipom [varmom iz Vremena da jeposeta predsednika Medvedeva 20. oktobra dobra prilika da se Srbija seti svoje uloge uantifa{isti~koj borbi.

Jelka Jovanovi}, potpredsednica Nezavisnog udru`enja novinara Srbije

Srbiji je, nema sumnje, potrebna finansijska potpora i u tom }e smislu poseta ruskogpredsednika Dmitrija Medvedeva izvesno imati pozitivan efekat, bar kratkoro~no.Mislim na najavljenu kreditnu podr{ku. Nema sumnje, tako|e, da }e poseta bitispektakularna kada je ceremonijal u pitanju, ali nisam sklona oceni da }e ta poseta, makoliko bombasti~no najavljena i propra}ena, promeniti ne{to su{tinsko u odnosima na{edve zemlje. Naprosto, to nije realno: kao jedna od vode}ih svetskih sila Rusija ima svojeinterese i legitimno pravo da ih zastupa, prote`ira, pa i name}e. Ukoliko se ti interesipoklapaju sa interesima Srbije, Rusija }e ih i u budu}nosti, kao i uvek u pro{losti,nagla{avati, pa i favorizovati. I obrnuto. Na nama je da budemo svesni te ~injenice i dane o~ekujemo nemogu}e. Li~no, najradije razmi{ljam o Srbiji kao delu Evropske unije inadam se da je i Rusija svesna te neminovnosti.

Milan Krkobabi}, zamenik gradona~elnika Beograda

U odnosima izme|u Srbije i Rusije ranije su sa na{e strane postojali vi{ak emocija iprevelika o~ekivanja, dok je sa ruske strane preovladavala uglavnom uzdr`anost iuva`avanje u datim situacijama i trenucima. Stvari se, me|utim, menjaju i danas je tajodnos prerastao u stabilnost i prihvatanje Srbije kao partnera. Poseta predsednikaDmitrija Medvedeva jasan je znak da Rusija po~inje da nas shvata kao partnera sa kojim}e se dogovarati oko zna~ajnih pitanja. Prelazimo u novu fazu odnosa, fazume|usobnog uva`avanja. Otvaraju nam se vrata novih odnosa sa dr`avom Rusijom, alisve zavisi od toga kako }emo mi to iskoristiti.

Milo{ Krasi}, fudbaler CSKA

U pitanju su dve bratske dr`ave koje su vekovni prijatelji {to se pokazalo kroz istoriju.Mislim da su odnosi trenutno dobri ali uvek postoji mesta za napredak. Verujem da }eu budu}nosti biti jo{ ja~e veze izme|u dva pravoslavna naroda. Rusi vole srpski narodisto koliko i mi njih i siguran sam da }emo uvek mo}i da ra~unamo na njihovu podr{kuu svemu. U Ruskoj federaciji sam ve} dugo i imam samo re~i hvale za njihov odnosprema meni.

Aleksandar [api}, biv{i vaterpolista [turma

Odnosi dve zemlje su dobri i zasnovani na interesu obe strane. Bliski smo sa Rusima poverskom opredeljenju i jo{ nekim va`nim stvarima, me|utim, svako treba da gledasvoju korist kada je u pitanju saradnja. Dobro je {to dolazi predsednik Medvedev, ali nevidim razlog za neku euforiju. Rusija je svetska sila sa kojom uvek treba imati dobre vezejer su nam ipak mo`da malo bli`i zbog religije.

Branislav Ivanovi}, fudbalski reprezentativac Srbije

Rusi i Srbi su narod sli~nog mentaliteta i temperamenta i zbog toga vekovni prijatelji.Prijateljstvo se zasniva i na istoj religiji koja je mo`da i najve}a spona izme|u nas.Budu}nost odnosa Ruske federacije i moje zemlje vidim isto kao i do sada, gde seuzajamno po{tovanje i ljubav jednih prema drugima jasno isti~e. Iz svog li~nog primeraznam da umeju izuzetno da cene iskrenost i ulo`eni trud pa ukoliko se tako postavimouvek mo`emo imati jakog prijatelja u Rusiji.

Vladimir Grbi}, biv{i odbojka{ Dinama

U pro{losti su na{i odnosi bili zna~ajni za obe strane. Vi{e je nego potrebno odr`avatibratske odnose sa zemljom koja je jedna od dve najve}e sile na svetu. Odnosi moraju bitiobostrano korisni, jer ni jedna veza ne funkcioni{e ukoliko se samo jedna strana trudi.Nadam se da }e kao i do sada Rusi i Srbi nastaviti da imaju usagla{ene stavove u svakompogledu jer pored sli~nog temperamenta ono {to nas spaja je i pravoslavna vera.

Novica Anti}, knji`evni prevodilac

Kulturni odnosi Rusije i Srbije ~esto su se kretali izme|u dva pola -rusofilije i rusofobije, zavisno od trenutnih politi~kih prilika i odnosa na{edve zemlje. Ni rusofili ni rusofobi su{tinski ne prepoznaju mesto ruskekulture u svetskoj kulturi, pa tako i kod nas. Svi oni zaboravljaju da jeruska kultura jo{ od Petra Velikog neodvojivi deo evropske kulture. Jo{od tih vremena, ona je organski povezana sa ~itavim korpusom evropskeumetnosti i kulture. Ogroman je uticaj koje je ruska knji`evnost,arhitektura, slikarstvo, muzika, pozori{te i ostali vidovi umetnosti, kao iruska filozofija, imala na takozvanu zapadnu kulturu. Ali, tako|e, ista „zapadna kultura“, ina~e relativani neprecizan pojam, uveliko je uticala na tokove razvoja ruske kulture. Nikako se ta ~injenica ne smeprenebre}i kada govorimo o na{im kulturnim vezama. Svi smo mi deo korpusa evropske kulture iumetnosti i mislim da je najpravilnije na taj na~in tretirati na{e kulturne odnose. Moram da ka`em daje sa aspekta Srbije na{a kultura vrlo malo zastupljena u Rusiji gde nas skoro uvek prepoznaju kao„bratski, pravoslavni narod koji je hrabar u ratovima“ ali vrlo malo poznaju na{u kulturu. Naravno,krivica je na nama. Na primer, katedre za srpski jezik i knji`evnost na ruskim univerzitetima, koje suveoma kvalitetne, ve} decenijama ne dobijaju pomo} od na{ih nadle`nih ministarstava tako da nemogu da prate savremenu srpsku literaturu. Veoma je bitno da se u Moskvi, kao na primer u Berlinu iliLondonu ili Njujorku, otvori Srpski kulturni centar u kome bi zaista kvalifikovani ljudi ne propagirali,ve} prezentovali srpsku kulturu i umetnost.

Novica ANTI^, literarnÿy perevod~ik

Dol`en skazatý ~to s to~ki zreniæ Serbii na{a kulýtura vesýma malopredstavlena v Rossii, v strane gde nas vsegda vosprinimaõt kak „bratskiy,pravoslavnÿy narod, kotorÿy mu`ustvenno voeval“, no o~ený malo oznakomlenÿs na{ey kulýturoy. O~ený va`no ~to bÿ v Moskve, kak çto na primer v Berlineili v Londone, suåestvoval Serbskiy kulýturnÿy centr, v kotorom bÿdeystvitelýno kvalificirovannÿe lõdi pripodnosili russkomu narodu svoikulýturnÿe i hudo`estvennÿe cennosti, a ne zanimalisý propagandoy.

Du{an Kova~evi}, dramski pisac i reditelj

Drago mi je {to dolazi predsednik Rusije, {to je pre svega mlad ~ovek i {to je bitno razli~it od onih ra-nijih komunisti~kih i socijalisti~kih. Mislim da je sa Jeljcinom bio kraj jedne epohe, bez obzira na tokoliko je on u~estvovao u tim promenama, i da je do{la jedna nova generacija. Naravno da se, me|unama govore}i, Putin i dalje najvi{e pita. A najbitnija pri~a u svemu tome za mene nije politika nego

ekonomija. Svaka velika zemlja vodi svoju politiku i mi se varamo akomislimo da }e nas neko o ne~em bitnom da slu{a. Slu{aju se oni velikime|u sobom. Kad sednu zajedno, onda se jako dobro ~uju. Ali po{tosmo mi u takvoj situaciji koja se zove „daj da pre`ivimo,“ onda nema-mo velikog izbora tako da, ako je ta~no sve ovo {to pri~aju da }e se gra-diti, zidati, da }e se investirati, onda je to za nas jedna vrsta velike po-mo}i. A to kakve su jo{ geo-strate{ke, politi~ko-vojne pri~e i planovi,naravno da to niko od nas ne zna. Mo`emo samo da naga|amo {ta }eraditi jedna velika zemlja kao Rusija, koja sigurno ima plan kao {toAmerika ima precizan plan {ta }e da radi na planeti do 2050. godine.Gde smo mi u toj pri~i, to znaju samo oni do kojih mi ne mo`emo do}i,niti }e nam to ikad re}i.

Du{an KOVA^EVI^, dramaturg i re`iser

O~ený rad ~to s vizitom v Serbiõ priez`aet Prezident Rossii – molodoy~elovek, kotorÿy suåestvenno otli~aetsæ ot predÿduåih kommunistov isocialistov. Dumaõ ~to vmeste s Elcÿnÿm u{la v nebÿtie odna çpoha, nesmotræna to kakov ego li~nÿy vklad v çti peremeni, i ~to na smenu pri{lo novoepokolenie. Samoe va`noe pri çtom dlæ menæ - çto ne politika, a çkonomika.

Istorijski izvorprvog redaPorodica profesora Tarasjeva smatra se istorij-skim izvorom prvog reda za prou~avanje isto-rije ruskog naroda u Srbiji. Otac profesora An-dreja Tarasjeva, protojerej Vitalije Tarasjev(1901-1974) bio je stare{ina Podvorja Moskov-ske patrijar{ije u Beogradu - crkve Svete Troji-ce na Ta{majdanu. Slu`io je i prijateljevao s po-glavarom Ruske zagrani~ne crkve mitropoli-tom Antonijem (Hrapovickim), svetim Jova-nom [angajskim, arhimandritom Kiprijanom(Kernom), arhimandritom Justinom (Popovi-}em), koji se kod njega ispovedao... Andrej Ta-rasjev je na Filolo{kom fakultetu u Beogradupredavao ruski jezik i knji`evnost, a on sam ka-`e da bio „dugogodi{nji vaspita~ u ruskom du-hu studenata slavistike“. Poznat je i kao pojac,horovo|a i autor vi{e knjiga.

Srpska omladina ne poznaje Rusiju�Kako gledate na cinizam dela srpske javnosti prema Rusiji?

- Sad je glavni kriterijum finansijska uspe{nost, bogatstvo jedne zemlje i mo}. Ti ljudi su povr{ni,a na`alost i na{a omladina postaje takva. Omladina u Srbiji ne voli Rusiju, jer je ne zna. Ne zna snaguruske nauke i kulture. Na{i mladi ljudi dive se mogu}nosti studiranja veterine u Kanadi, na nivou ka-kvog u Rusiji nema, ali ruski konji i dalje pobe|uju na trkama. Mo`da nekome treba aparat sa boljimuslovima po{to ne zna da slika, a onaj ko ume da slika mo`e i sa Lajkom iz 1920. da napravi fenome-nalan snimak i osvoji nagradu. Ta, uslovno re~ena, zaostalost Rusije ne imponuje i tu se ra|a prezir, alizato Rusiji po~nu da se dive pojedini ljudi kojima je va`no {to je Hru{~ov izuo cipele u UN i po~eo dalupa o katedru. Ljubav me|u narodima je jedan ogroman bazen sa puno otvora. Tu se uliva ~ista mi-neralna i lekovita voda, ali zaluta i kanalizacija.

Jelena Tasi}

> Na{a blizina je pre svega na bazi zajedni~kog porekla. To je neosporno. Sve najlep{e re~i su nam zajedni~ke: majka, otac, ljubav, ito, njiva, hleb i kruh...Kruh nije hrvatizam, to je ritualni okruglihleb - okruh, koji se mo`e na}i u na{im starim zajedni~kim slovenskim tekstovima

Duhovni centar ruske emigracije: Crkva Svete Trojice na Ta{majdanu

Foto:

Stefa

na Sa

vi}

UTORAK, 20. OKTOBAR 2009.Rusija i Srbija XVUTORAK, 20. OKTOBAR 2009. Rusija i SrbijaXIV

Nakon {to je ruski energetski gigant Gaspromnjeft preuzeo Naftnu industriju Srbije ufebruaru ove godine, pozitivan trendpobolj{anja finansijskog stanja Komapnije,nastavljen je u tre}em kvartalu u kojem~isti priliv iznosi 67 miliona dolara, dok je~ista dobit prognozirana na tri milijardedinara. Tako|e, refinansiran je kredit, aprema rezultatima u poslednjih sedammeseci, potra`ivanja su smanjena za osamodsto, a dugovanja za 18 odsto. U odnosuna prvi kvartal pove}ana je i proizvodnjanafte i gasa za pet odsto.

Od kada je u okviru rusko-srpskogme|udrzavnog sporazuma iz oblasti naftne igasne privrede ruska kompanija Gasprom njeftpreuzela 51 odsto akcija NIS-a, (vlasnikpreostalih 49 odsto akcija je Vlada Srbije), uKompaniji je mnogo toga, za vrlo kratko vremeu~injeno. U ovom trenutku u Kompaniji sesprovodi optimizacija tro{kova i kupovine,pove}ana je efikasnost rada rafinerija,pove}ava se i izvoz kao i koli~ine realizacijegasa, uz istovremeno smanjenje upravlja~kogaparata. Osim toga, radi se i na stvaranjuelemenata za dugoro~nu stabilnostkompanije, odnosno formira se petogodi{njastrategija razvoja, ~iji je jedan od klju~nihelemenata kompleksan proces modernizacijeprera|iva~kog kompleksa. Bitno je ista}i da sunapravljeni prvi koraci ka postizanju cilja, a toje stvaranje konkurentne kompanije uuslovima slobodnog tr`i{ta.

Prema uslovima kupoprodajnog ugovora,Gasprom njeft }e do 2012. godine u razvojproizvodnog kompleksa NIS-a investirati vi{eod 548 miliona evra. Investicionimprogramom, predvi|enim kupoprodajnimugovorom, planirano je pro{irenjeproizvodnih kapaciteta i tehni~ko-tehnolo{ka

modernizacija rafinerija u Pan~evu i NovomSadu, sve u u cilju pove}anja kvalitetaproizvoda do standarda evro-5 i razvojaprometne mre`e kompanije.

Osnovni prioriteti NIS-a do kraja 2009.godine, koje je zacrtalo novo rukovodstvopostavljeno nakon dolaska Gasprom njefta, supove}anje dobiti i stvaranje ~vrste baze za daljirazvoj.

Spremni za modernizaciju

NIS je svestan da borba za tr`i{te uregionu sa dobrim potencijalomekonomskog rasta ne}e biti laka. Zbogtoga je prioritet dat modernizaciji. Kadakompanija na tr`i{tu u potpunosti budeplasirala proizvode evropskog kvaliteta,

posta}e sna`an konkurent ve}ini naftnihkompanija u okru`enju. To je i prilika za

{irenje u regione u kojima NIS ima logisti~kuprednost. Re~ je o delu Bugarske, Makedoniji,

Bosni i Hercegovini, kao i Crnoj Gori i Hrvatskoj.Klju~ni elemenat kompleksnog procesa

modernizacije kojim je obuhva}eno pro{irenjeproizvodnih kapaciteta i tehni~ko-tehnolo{kamodernizacija rafinerija u Pan~evu i NovomSadu je izgradnja postrojenja za lakihidrokreking i hidrodoradu u pan~eva~kojRafineriji. Realizacijom ovog projekta, NIS }eproizvoditi derivate po evropskimstandardima i proizvode koje su izvoznoorijentisani.

Naime, projekat izgradnje kompleksa za lakihidrokreking i hidrodoradu u Rafineriji nafte

Pan~evo, ~ija je vrednost preko 396 milionaevra, predvi|a izgradnju pet novih postrojenja,te modernizaciju i rekonstrukciju jo{ 19objekata privredne infrastrukture, koja jeneophodna da bi se obezbedilo funkcionisanjeovog postrojenja. Realizacija datog projektada}e NIS-u mogu}nost da potpuno pre|e naproizvodnju ekolo{ki ~istog goriva - bezolovnihmotornih benzina i evro dizela 5 sa sadr`ajemsumpora ne ve}im od 10 ppm, {to odgovarastandardu „Evro - 5“. Rok za realizaciju ovogprojekta je tre}i kvartal 2012 godine. Nakonpo~etka rada kompleksa NIS }e zna~ajnopove}ati proizvodnju derivata. Na godi{njemnivou, proizvodnja bezolovnih benzina bi}eve}a za 638.000 tona, a proizvodnja evro dizelaza vi{e od 1.300.000 tona.

Va`an pravac modernizacije je i pove}anjeekolo{ke bezbednosti proizvodnih procesaNIS-a. U skladu sa tim, proizvodnjom ekolo{ki~istih goriva, postrojenje za hidrokrekingdoprine}e i zna~ajnom pobolj{anju ekolo{kesituacije. Projekat, izme|u ostalog, predvi|aizgradnju postrojenja za proizvodnju sumpora,postrojenja za granulaciju sumpora,regeneraciju amina, ~i{}enje kiselih voda, kao ibaklje za spaljivanje gasa s ugljovodonicima ibaklje za spaljivanje kiselog gasa. Pored toga,predvi|ena je i izgradnja sistema otpadnihvoda, kao i sistema koji }e spre~iti zaga|enjevazduha, povr{inskih i podzemnih voda, kao izemlji{ta.

Izgradnja novih postrojenja, koja sunaprednija i efikasnija u pore|enju sasada{njim postrojenjima za pre~i{}avanje,obezbedi}e zna~ajno smanjenje emisija{tetnih supstanci (benzena, sumpor-dioksida,oksida azota, tvrdih ~estica) u atmosferu, {to }egeneralno pobolj{ati ekolo{ku situaciju uokru`enju NIS-ovih rafinerija.

NIS na putu regionalnog liderstva

Realizacijom projektamodernizacije, NIS }e

proizvoditi izvoznoorijentisane derivate po

evropskim standardima ipostati sna`an konkurentve}ini naftnih kompanija

u okru`enju

Budu}i kompleks MCH/DHT i pomo}na postrojenja i sistemi u Rafineriji nafte Pan~evo

Naftna industrija Srbije (NIS) je jedna od najve}ih vertikalno-integrisanih naftnihkompanija u jugoisto~noj Evropi. Bavi se istra`ivanjem, proizvodnjom i preradom nafte iprirodnog gasa, kao i prometom {irokog asortimana naftnih derivata. Prera|iva~ki komplekssastoji se od dve rafinerije nafte, koje se nalaze u Pan~evu i Novom Sadu. U njima se proizvodiceo spektar naftnih derivata - od motornih benzina i dizel goriva, do motornih ulja i sirovinaza petrohemijsku industriju. Prose~ni godi{nji obim prerade prema{uje ~etiri miliona tonasirove nafte. Maksimalni kapacitet rafinerijskih postrojenja dveju rafinerija je pribli`no sedammiliona tona sirove nafte godi{nje - u Pan~evu do 4,8 miliona tona, a u Novom Sadu do 2,5miliona tona sirove nafte godi{nje. Uz pomo} modernih tehnologija i optimizacijom procesau ove dve rafinerije je u 2009. godini po~ela proizvodnja doma}eg evro dizela, prvi put u Srbiji,koji odgovara svim evropskim standardima.

Kompanija poseduje 480 benzinskih stanica i skladi{ta na teritoriji Srbije. NIS izvozimotorna goriva, benzol, toulen, putni i industrijski bitum u zemlje Evropske unije, Ukrajinu,Hrvatsku, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu.

�[ta je potrebno u~initi kako bi se smanjio deficit u spoljnotr-govinskoj razmeni sa Rusijom?

- U robnoj razmeni sa Rusijom izra`en je konstantan deficit zbog~injenice da se oko 70 odsto uvoza iz Rusije odnosi na energente. Uinteresu pro{irenja bilateralne robne razmene i uspostavljanja rav-note`e u uzajamnoj trgovini, neophodno je pro{irenje asortimanai koli~ina roba u na{em izvozu, strate{ko partnerstvo, otvaranje dis-tributivnih mre`a, posebno za poljoprivredne proizvode koji pola-ko nalaze svoje mesto na ruskom tr`i{tu. Neophodno je zaokru`itiugovorno-pravnu regulativu u oblasti fitosanitarne i veterinarskesaradnje. Tako|e, aktivnosti koje treba nastaviti u pravcu dinami-ziranja ekonomskih odnosa su dalja liberalizacija trgovine, uspo-stavljanje vi{ih oblika saradnje, kao {to su zajedni~ka proizvodnja inastup na tre}im tr`i{tima, ve}e u~e{}e ruskih kompanija u priva-tizaciji preostalih srpskih preduze}a, investiranje u Srbiji, posebnokroz grinfild projekte, i ulaganje u oblasti turizma. �Da li Srbija prvenstveno treba da se orijenti{e na tr`i{ta EU?

- U ukupnoj spoljno-trgovinskoj razmeni Srbije sa svetom u 2008.godini EU u~estvuje sa 53 odsto, zemlje potpisnice CEFTA sa 16 od-sto, dok je udeo Zajednice nezavisnih dr`ava 15 odsto. Me|utim, po-stoje zna~ajne mogu}nosti za saradnju sa drugim zemljama, pre sve-ga sa Rusijom, Belorusijom i CEFTA sa kojima imamo potpisane spo-

razume o slobodnoj trgovini, kao i sa Turskom sa kojom }emo po~e-ti primenu Sporazuma od 1. januara 2010. U perspektivi je pove}a-nje robne razmene i sa zemljama EFTA, [vajcarskom, Norve{kom,Islandom i Lithen{tajnom, sa kojima predstoji potpisivanje sporazu-ma o slobodnoj trgovini do kraja 2009. godine.�Da li o~ekujete nova ulaganja Rusije u srpsku ekonomiju?

- Imaju}i u vidu dolazak Lukoila, Gazpromnjefta, Moskovskebanke, kao i neke najave da }e se Gazprom banka pojaviti u Srbiji,mo`e se o~ekivati da Rusija ozbiljno planira dalja ulaganja u srpskuprivredu. U postupku privatizacije u Srbiji ruski kapital je u~estvovaosa ne{to vi{e od 800 miliona evra. Re~ je o Gazpromnjeftu, Lukoilu idrugim kompanijama. S druge strane, Hemofarm i Sintelon su naj-ve}i srpski investitori na teritoriji Ruske Federacije. �

Potencijali dve dr`ave iznad ostvarenihrezultata

Mlad`an DINKI^vice-prem†er Serbii

NesmotrÔ na to ~to na rìnke Rossiisuçestvuet ogromnaÔ konkurenciÔ, vse-taki est† vozmo`nost† dlÔ sbìta ka~estvennoŸ serbskoŸ produkcii vbol†{ih obÍemah, osobenno esli u~est†ran†{e suçestvovav{ie horo{iepozicii Serbii na rossiŸskom rìnke.Na{i ƒksporteri dol`nìorientirovatsÔ na rìnki podhodÔçihrossiŸskih regionov, v kotorìh moglibì konkurirovat† svoeŸ produkcieŸ.

Foto:

Stefa

na Sa

vi}

� Specijalno izdanje lista Danas

Urednik Milo{ Mitrovi};Novinari Gojko Vlaovi}, Milena Janji}, Jelena Tasi},Ivana Matijevi}, Marija Koj~i}, Bojan Cveji},Vladimir [o{ki}; Fotografije Stanislav Milojkovi},Stefana Savi}, Miroslav Dragojevi}; Korektura Lidija Ceni}; Prelom Zoran Spahi};Oglasi Marketing Danas.

Nastavak sa strane VIII

> Iako na ruskom tr`i{tu vladavelika konkurencija, postojezna~ajne mogu}nosti za plasmankvalitetnih srpskih proizvoda u ve}em obimu, posebnouzimaju}i u obzir na{e ranijedobre pozicije na ruskom tr`i{tu. Na{i izvoznici bi trebalo da se orijenti{u na tr`i{taodgovaraju}ih ruskih regiona, na kojima bi mogli da budu konkurentni

UTORAK, 20. OKTOBAR 2009.Rusija i Srbija XVIIUTORAK, 20. OKTOBAR 2009. Rusija i SrbijaXVI

UTORAK, 20. OKTOBAR 2009.Rusija i Srbija XIXUTORAK, 20. OKTOBAR 2009. Rusija i SrbijaXVIII

O tome svedo~i i aran`man od nekoliko desetinamilijardi dolara koji je Rusija postigla sa Kinomu nedelji pre dolaska Medvedeva u Srbiju. Iste{anse postoje sa Srbijom, normalno, proporcijal-no na{oj veli~ini i mogu}nostima.� Na koji na~in srpska i ruska privreda moguda pobolj{aju me|usobnu povezanost i gde viuvi|ate {anse srpskih firmi na ruskom tr`i{tu?

- Postoji staro uvre`eno mi{ljenje da je Rusijatr`i{te gde je sve mogu}e prodati, zaboravljaju}ida to vi{e nije Sovjetski savez, a mi nismo Jugo-slavija. To je danas stra{no izbirljivo tr`i{te, samnogim preprekama za plasman robe i neopho-dan je ozbiljan marketin{ki pristupa brendiranjurobe iz Srbije. Pove}anje na{eg izvoza je direktnopovezano sa pomo}i koju dr`ava Srbija mora da

pru`i svojim izvoznicima kroz stimulacije izvozai formiranje dr`avno-privatne firme koja bi pru-`ila svoje dobre usluge maloj srpskoj privredi uplasmanu proizvoda. � Poslovni forum trebalo bi da pribli`i pri-vrednike jedne i druge zemlje i otkloni proble-me nedovoljnog me|usobnog poznavanja.Koliko se u tome uspeva?

- To je problem kojim bi delom trebalo da sebavi i Rusko-srpski biznis dijalog. Posle nomino-vanja gospodina Borodina, predsednika BankeMoskva, i mene za kopredsednike Dijaloga, mno-ge stvari su pokrenute. Odr`ana su dva susreta,prvi u Beogradu, a drugi u Moskvi, koji su imalineke svoje pozitivne domete. Otvorene su stalnekancelarije u Beogradu i Moskvi. Li~no mislim damo`emo u~initi vi{e, ali nailazimo na mnogo pre-preka. U Srbiji do pre godinu dana vrlo malo lju-

di je imalo `elju da se bavi pobolj{anjem poslov-nih odnosa dve zemlje. Danas je to hit tema i nasve strane se osnivaju poslovni saveti, dru{tva ko-ja imaju za cilj propagiranje boljih odnosa. Mno-gi to rade o~ekuju}i zaradu, a neki prosto da biopravdali svoje pozicije u dr`avi. Sve to pravi za-bunu i pojavljuje se mnogo posrednika koji ru-skom biznisu obe}avaju kule i gradove, {to se za-vr{ava neprijatnim scenama. Malo ljudi u Srbijirazume na~in rada i mentalitet ruskih partnera.Vode}i biznismeni u Srbiji, uz nekolicinu izuze-taka, ne govore ruski, a sa Rusima je te{ko pravi-ti biznis na engleskom ili srpskom. RSBD ni ukom slu~aju ne pretenduje da bude jedino mestosusreta biznisa, ali sa velikom transparentno{}u ibez ijednog materijalnog uslovljavanja poma`eruskim i srpskim partnerima. Ako ni{ta, sa ta~-nim informacijama. D. Biseni} - M. Mitrovi}

Rusko - srpski biznis dijalogosnovan je 5. decembra 2008. uBeogradu, na inicijativu ruskih i

srpskih privrednika i uz podr{kupoliti~kih zvani~nika obe zemlje. Do sadasu odr`ana dva susreta, jedan uBeogradu, a drugi u junu ove godine uMoskvi. Potpisivanju sporazuma oosnivanju dijalogu u beogradskoj PalatiSrbija prisustvovali predsednik SrbijeBoris Tadi}, predsednik Vlade SrbijeMirko Cvetkovi} i izaslanik predsednikaRusije Georgij Poltav~enko.

U tada{njim razgovorima razmatranisu projekti koji }e upravo posetompredsednika Rusije Dimitrija Medvedevadobiti svoju kona~nu potvrdu.Predsednik Tadi} je ocenio da je taj forum„u~vrstio privredne odnose dve zemlje idoprineo ja~anju ukupnog me|usobnogpoverenja“. Zamenik premijera IvicaDa~i} je ocenio da }e srpski i ruski dijalogdoprineti ja~anju ekonomskih odnosa dvezemlje i izrazio zadovoljstvo postignutimdogovorom predsednika Srbije BorisaTadi}a i ruske delegacije o energetskomaran`manu sa Ruskom Federacijom. [efruske delegacije, izaslanik predsednikaRusije, Georgij Poltav~enko, najavio jetada razgovore o u~e{}u ruske strane uizgradnji beogradskog metroa. Nadvodnevnom skupu dr`avno-privrednihdelegacija Srbije i Rusije bilo je re~i i o

formiranju centralnog distributivnogskladi{ta za snabdevanje robom {irokepotro{nje ruskog tr`i{ta u okolini Moskve,rekonstrukciji \erdapa, saradnji banaka imogu}nosti kupovine doma}e banke odstrane ruskih finansijskih organizacija.Kopredsednici Biznis dijaloga supresednik Moskovske banke AndrejBorodin i predsednik kompanije PSPFarman Branislav Gruji}.

U junu ove godine u Moskvi je odr`anodrugo zasedanje dijaloga u ~ijem radu suu~estvovali zamenik predsednik VladeSrbije Ivica Da~i}, ministar spoljnih poslovaSrbije Vuk Jeremi}, izaslanik predsednikaRusije Georgij Poltav~enko, prvi izvr{nipotpredsednik Ruskog saveza privrednika ipreduzetnika, Aleksandar Muri~ev,predsednik Moskovske banke, AndrejBorodin, kao i drugi predstavnici ruskog isrpskog politi~kog i poslovnog dru{tva.

Govore}i na ceremoniji otvaranjaForuma, Andrej Borodin je istakao:„Srbija predstavlja jednog od osnovnihpartnera Rusije na Balkanu. Premarezultatima u 2008. godini, obimme|usobne robne razmene izme|u na{ihzemalja iznosio je oko ~etiri milijardeUSA dolara“, i najavio da sunajinteresantniji pravci, za {irenjesaradnje dveju zemalja energetika, objektiinfrastrukture, bankarski sektor iturizam. �

Pravim informacijama do uspe{nije saradnje

RUSKO-SRPSKIBIZNIS DIJALOG: Mesto za inicijative

Rossiysko- serbskiy biznes dialog bìl oformlen 5 dekabr†® 2008 goda v Belgrade, po iniciativerossiyskih i serbskih biznesmenov, pri podder`keoficial†nìh politi~eskih de®teley obeih storon.Do sego vremeni sosto®lis† dve vstre~i - perva® vBelgrade, a vtora® v i¥ne 2009 goda v Moskve. Pri podpisanii sogla{eni® o sozdanii dialoga vbelgradskoy palate Serbi® prisutstvovali Prezident Serbii Boris Tadi~, prem†er-ministrSerbii Mirko Cvetkovi~ i predstavitel†Prezidenta Rossii Georgiy Poltav~enko.

Nastavak sa strane VI

PSP-FARMAN realizuje prvorazredni- multifunkcionalniprojekat „BLOK 65“ (Omladinskih brigada 86, N. Beograd)

koji sadr`i stambeni, komercijalni i poslovni prostor.Ukupna nadzemna povr{ina 103.545 m2, dok je podzemna

povr{ina 48.000 m2 (1.440 parking mesta). Po~etak 2010 - zavr{etak 2012.

OOO «PSP-Farman» realizuet velikolepnìŸmul†tifunkcional†nìŸ proekt «BLOK 65» (NovìŸBelgrad, ul. Omladinskih brigada, d.86), v kotorìŸvhodÔt `ilìe, kommer~eskie i ofisnìe pomeçeniÔ. ObçaÔ nazemnaÔ ploçad† 103.545 m2 , poka podzemnaÔ

~ast† zanimaetploçad† 48.000 m2

(1.440 parkovo~nìhmest). Na~alostroitel†stva2010g., okon~anie stroitel†stva 2012 g.

Unutra{njost kompleksa: Zar ne mo`e Novi Beograd da ima starogradsku atmosferu i du{u?

Vnutrennost† kompleksa: Razve ne mo`et NovìŸ Belgrad obladat† atmosferoŸ i du{oŸ starinnogo goroda?

UTORAK, 20. OKTOBAR 2009.Rusija i Srbija XXIUTORAK, 20. OKTOBAR 2009. Rusija i SrbijaXX

Modernizacija Hidroelektrane \erdap 1zapo~ela je 1. septembra ove godine ra-dovima na revitalizaciji {estog agregata.

Planom je predvi|eno da revitalizacija tog agre-gata traje 12 meseci, a kada je re~ o preostalih petagregata radovi }e trajati po deset meseci. Takavtempo je preciziran ugovorom izme|u Elektropri-vrede Srbije, Hidroelektrana \erdap i ruske kom-panije Silovije ma{ini koja sprovodi revitalizaciju.Procenjena vrednost poslova je oko 170 milionadolara. Koliko je revitalizacija zna~ajna za HE \er-dap 1 najbolje ilustruje podatak da je nominalnasnaga postoje}ih agregata 178 megavata, ali fakti~-ki mi radimo sa snagom od 190 megavata. Ugovo-rom je predvi|eno da nova snaga agregata budepove}ana na najmanje 201 megavat. To }e bitiomogu}eno zamenom opreme i radnog kola ~ime}e se pove}ati stepen korisnosti. Na taj na~in mi bismo dobili dodatnih desetak megavata po agrega-tu odnosno ukupno oko {ezdesetak megavata {to}e svakako doneti i benefite u proizvodnji. Dakle,osnovni cilj revitalizacije HE \erdap 1 je produ`e-nje njenog veka trajanja, s obzirom na to da je elek-troma{inska oprema u elektrani u upotrebi ve} 40godina. Proizvedena oprema iz Rusije je stigla uSrbiju i radovi }e zapo~eti nakon demonta`e {e-

stog agregata i mogu da konstatujem da se sarad-nja sa partnerima iz Silovijih ma{ina odvija na za-dovoljavaju}em nivou. Kompletna revitalizacijasvih {est agregata na HE \erdap 1 trebalo bi da sezavr{i do 2015. godine - ka`e Dragan Stankovi},direktor Hidroelektrana \erdap.� Ugovor sa Silovijim ma{inama sklopljen jepre vi{e godina. Da li je ne{to od predvi|enihposlova ura|eno do sada?

- Ugovor sa Silovijim ma{inama potpisan je jo{2003. godine. Na{ ugovor je odmah po~eo da se re-alizuje iste godine kada je i potpisan, me|utim s ob-zirom na to da je me|udr`avni sporazum oko re-gulisanja starog klirin{kog duga biv{eg SovjetskogSaveza prema biv{oj SFRJ, odnosno prema njenimnekada{njim ~lanicama potpisan 2007. godine tektada su se stekli uslovi za nastavak poslova, to jestisporuku opreme iz Rusije. Do tada su na HE \er-dapu 1 obavljani radovi koje su izvodile srpske fir-me anga`ovane kao podugovara~i sa ruske strane.Primera radi, izvr{ena je revitalizacija dizalica, iz-ra|en je novi preturbinski zatvara~ i napravljenaremontna baza. Tako|e, ura|ena je i oprema za pr-vi agregat koja je uskladi{tena u fabrikama LMZ iElektro sila u Rusiji. Re~ je o fabrikama koje su pro-izvo|a~i sada{nje opreme montirane na \erdapu 1

1971. godine kada je hidroelektrana po~ela sa ra-dom. Oni su i danas isporu~ioci opreme za \erdaptako da za svih {est agregata generatore i turbineproizvode LMZ i Elektro sila. Nakon potpisivanjame|udr`avnog sporazuma o regulisanju starog kli-rin{kog duga ura|ena su i ostala potrebna doku-menta za nastavak radova, a u martu ove godinepotpisana je osma dopuna ugovora kojom je defi-nisan po~etak radova na revitalizaciji.�Koliki je zna~aj revitalizacije HE \erdap 1?

- U ovom trenutku, u okviru ElektroprivredeSrbije, istovremeno se rade revitalizacije dve hi-droelektrane, \erdap 1 i Bajina Ba{ta. Kada je re~o \erdapu van pogona godinu dana bi}e 200 me-gavata. Na{a iskustva pokazuju da je sa dotocimaDunava kakvi su bili u prethodnom periodu mo-gu}e ostvarivati proizvodnju elektri~ne energijebez gubitaka. Osnovni razlog revitalizacije je pro-du`etak radnog veka hidroelektrane. Za na{ si-stem je veoma zna~ajno da \erdap 1 efikasnofunkcioni{e i u narednih 40 godina. � U kojoj se trenutno fazi nalaze radovi na re-vitalizaciji {estog agregata?

- Demontiran je jedan krupan deo, Gornji krst.U toku su pripreme za kompletno va|enje genera-tora i turbine iz turbinske jame. Po planu radova,demonta`a bi trebalo da bude zavr{ena do kraja no-vembra. Kada to bude zavr{eno, delovi turbine bi}eukrcani na brodove koji }e opremu odvesti u ruskefabrike LMZ i Elektro silu na revitalizaciju. Te dve

fabrike su poznati i priznati proizvo|a~i energetskeopreme. U stru~nim krugovima je poznato da susve turbine u svetu gabarita sa radnim kolom pre~-nika od 9,5 metra, tipa „kaplan“ kakva je ova na\erdapu 1, proizvedene u ruskim fabrikama. To jenajbolji pokazatelj s kojim iskustvom i znanjem ras-pola`u na{i ruski partneri. Gojko Vlaovi}

Dragan Stankovi}, direktor Hidroelektrana \erdap, o ugovoru sa ruskom kompanijom Silovije ma{ini

Revitalizacija vredna 170 miliona dolara

Poslovi za srpske firme�Da li u radovima na revitalizaciji i modernizaciji HE \erdap kao podizvo|a~i u~estvuju i srpske firme?- Odre|eni ugovori sa doma}im firmama su ve} zaklju~eni. Na primer, sa Institutom za ispitivanje materijala Srbije, zatimJadranom Beograd, koji je nedavno na tenderu izborio pravo na izvo|enje antikorozivnih radova na opremi koja pristig-ne iz Rusije. Uskoro bi trebalo da budu postignuti ugovori sa Institutom Mihailo Pupin za isporuku automatike i upravlja-nja za svih {est agregata. Fabrika Sever Subotica bi}e anga`ovana u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama na monta-`i generatora, a verovatno }e biti posla i za jo{ neke firme iz Srbije za odre|ene poslove.

Dragan STANKOVI^

direktor GidroÌlektrostancii D`erdap

o Sogla{nii s rossiŸskoŸ

kompanieŸ «Silovìe ma{inì»

OsnovnoŸ cel†¥ rekonstrukciiGidroÌlektrostancii D`erdap 1®vl®ets® prodol`enie eerabotosposobnosti, poskol†kufunkconiru¥Èee oborudovanie v neŸu`e v uprtreblenii 40 let.Oborudovanie dl® GÕS D`erdap 1 izRossiii u`e dostavlenno v Serbi¥ irabotì po ee obnovlenii dol`nì na~at†posle demonta`a {estogo agregata. Ho~upod~erknut† ~to sotrudni~estvo spartnerami iz «Silovìh ma{in»osuÈestvl®ets® na udovletvor®¥Èemurovne. Polna® rekonstrukci® vseh{est† agregatov GÕS D`erdap 1 dol`nazakon~itÍs® do 2015 goda.

> Osnovni razlog revitalizacije je produ`etak radnog veka hidroelektrane. Za na{ sistem je veoma zna~ajno da \erdap 1 efikasno funkcioni{e i u narednih 40 godina

�Da li u perspektivi vidite neku ruskukompaniju kao manjinskog strate{kogpartnera u EPS-u?

- Rusi su zainteresovani za strate{kopartnerstvo na realizaciji projekata gasnihelektrana i mogu}e je da }e na tenderu koji }euskoro biti raspisan za gasnu termoelektranu -toplanu u Novom Sadu u~estvovati i ruskekompanije. Ako bude dala najbolju ponuduneka od njih }e biti odabrana i posta}emanjinski vlasnik termoelektrane-toplane uNovom Sadu ~iji je suvlasnik EPS.Interesovanje ruskih kompanija izra`eno je i zarudarski sektor. Ono je sada malo smanjenozbog efekata svetske krize, ali i pored togapostoji interesovanje ruskih firmi za ulaganja usektore rudarstva i ma{inogradnje u Srbiji.Dakle, jasno se vidi se da postoji generalnatendencija ruskih kompanija da ula`u u Srbiju.Naglasio bih i to da se o~ekuje da }e tokomposete predsednika Medvedeva Beogradusigurno biti potpisani protokoli za noveprojekte, najverovatnije u vrednosti odmilijardu dolara ili milijardu evra. U prvomredu, re~ je o infrastrukturnim projektima. Nazasedanju srpsko-ruskog komiteta zaprivrednu i tehni~ku saradnju razmatra}emo ineke konkretne mogu}nosti produbljavanjaukupne saradnje sa eljom da zaostatak utrgovinskoj razmeni sa Rusijom koji se pojavioove godine zbog krize bude prevazi|en. Na{plan je da u skoroj budu}nosti udvostru~imoprivrednu saradnju sa Rusijom.�Da li o~ekujete da }e ruske kompanije bitizainteresovane za izgradnju

elektroenergetskih proizvodnih objekata uSrbiji?

- Sve je mogu}e ukoliko ruske ponude natenderima budu bolje od ponuda drugihkompanija. �[ta bi ste poru~ili ruskim partnerimapovodom 20. oktobra, Dana oslobo|enjaBeograda?

- Moja elja bi bila da onaj sistem vrednostikoji se odnosi na slobodu, znanje, rad,uzajamno uva`avanje i prijateljstvo do|e dopunog izra`aja u odnosima na{ih naroda idr`ava i u danima nakon zavr{etka oktobarskihsve~anosti. Smatram da }e susret predsednikaSrbije i Rusije jo{ vi{e oja~ati na{e odnose i da }ebiti na dobrobit gra|ana na{ih dveju zemalja.Smatram da svako dalje intenziviranjesveukupnih odnosa Rusije i Srbije omogu}avabr`i preporod na{e zemlje ali doprinosi i daljemrazvoju jedne velike i sna`ne dr`ave kakva jeRusija. Saradnja sa Rusijom je va`na i zbog toga{to je unipolarnost sveta prakti~no nestala.Svetska ekonomska kriza je pokazala da jejedan koncept do`iveo svoj krah i da se odnosiu svetu moraju zasnivati na ve}em uva`avanjuinteresa kako velikih tako i malih dr`ava inaroda. U tom smislu veoma je zna~ajnoekonomsko i politi~ko sna`enje ne samo Rusijei Kine, ve} i zemalja Tre}eg sveta. Svedoci smoodre|enih pokreta i promena od LatinskeAmerike do Afrike i raduje me {to ve}ina tihpokreta stavlja u i`u ono {to predstavljanajve}u vrednost svake civilizacije, a to susloboda, slobodan razvoj, slobodno kori{}enjesopstvenih resursa, preplitanje interesa, kulturai stvaranje nekih drugih osnova da bi svet biobolji nego {to je danas. �

Saradnja sa Rusijom je garant energetske stabilnostiNastavak sa strane IX

UTORAK, 20. OKTOBAR 2009.Rusija i Srbija XXIIIUTORAK, 20. OKTOBAR 2009. Rusija i SrbijaXXII

UTORAK, 20.OKTOBAR 2009. Rusija i SrbijaXXIV