mr Marijana ZečevićCRNA GORNA: NATO U MEDIJIMA

Izdavač: InstItutzajavnupolItIkuupodgorIcI www.publicpolicyinstitute.eu

svetlanekaneradević3,81110podgorica

tel/Fax:+38220220393 E-mail:office@publicpolicyinstitute.eu

koordinatorkaprojekta: sElEnatasIc� metodološkinjaiprojektmenadžerka

Eksperti: proFdrstEvanlIlIc� predsjednikupravnogodboraInstituta, ekspertnaprojektu

MrMarIjanazEc�EvIc� istraživačica

saradnica: MInaMukovIc� asistentkinjanaprojektu

tehničkiurednik: andrIjapErIc� asistentnaprojektu

grafičkaobrada: studIoBranko–podgorica

ovapublikacijanastalajekaorezultatprojekta«natoreachout».projekatsufi-nansijskipodržalinatodivizijazajavnudiplomatijuislovenačkaambasadaupodo-gorici.sadržajovepublikacijepredstavljaisključivuodgovornostautora.

Podgorica, jun 2014. god.

CRNA GORA

NATOU MEDIJIMA

mr Marijana Zečević

44

Sadržaj

N ATO U MEDIJIMA 1

1. Metodologijamonitoringa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.8

2. vaspitno-obrazovnisistemucrnojgori,Evropskaunijainato. . . . . . . . . str.12

3. nato,medijiicivilnisektoruprocesuintegracija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.16

4. natokaostrategijaantropološkogistraživanjadruštva...................str.17

5. vrijednosnisudinato . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.19

6. procesiisporazumicrnegorepopitanjučlanstvaunato. . . . . . . . . . . . . . . str.23

7. aktivnostivladeuprocesuevroatlanskihintegracija

izmeđudvamonitoringperioda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.31

8. civilneinstitucijeuprocesuevroatlanskihintegracijacrnegore. . . . . . . . str.33

9. pravilnoinformisanjegrađana..................................................str.36

10. pojedinacinato. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.40

11. Motivacionimehanizminegacijeinato. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.40

12. političkepartijeinato. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.48

13. natoupercepcijikaoevolutivnifaktorcrnogorskogdruštva. . . . . . . . . . . . str.56

N ATO U MEDIJIMA 2

14. geopolitikainato. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.60

15. ufokusu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.69

16. Elektronskimediji-televizije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.71

•tvcg1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.72

55

•tvcg2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.74

•tvpink. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.75

•tvvijesti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.76

•tvprva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.77

•tvMBc. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.78

•tvatlas. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.79

•tvMontena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.80

17. dnevnenovine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.81

•dan. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.82

•vijesti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.85

•pobjeda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.87

•dnevnenovine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.89

•Bliccrnagora. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.91

•Informer. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.93

•nedeljnikMonitor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.94

18. portali. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.95

•portalanalitika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.96

•portalcafédelMontenegro. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.97

•portalvijesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.99

•portalrtcg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str.101

19. vrijednostentropije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str.103

20. zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str.105

21. literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str.109

NATO u medijima1

88

METODOlOGIJA MONITORINGA

Monitoring crnogorskih elektronskih, štampanih i onlajnmedija sprove-denjetokomjuna2014.godine.nasagledanomuzorkuod21dan,od01-

21.06.2014.godine.Monito-ringomsuobuhvaćeni6dnevnihnovinaijedannedeljnik,4onlajnportalai7televizijskihstanica.Monitorovanidnevnilistovisu:poBjEda,vIjEstI,dan,dnEvnEnovInE,BlIccrnagora,InForMErInEdEljnIkMonItor.kadasutelevizijskestaniceupitanju,praćenesusle-dećeinformativneemisije:

• rtcg1:dnevnik2,,,ucentar”saandrijomnikolićem,,,okvir”sazoranomlekovićemi,,Izazov”,autorIsidorasekulićs�oć

• rtcg2:,,voa:˝glasamerike”,infomativniprogramizstudijauvašingtonu

• tvpInk:,,Infomonte””• tvMBc:,,aj:vijesti”• tvvIjEstI:,,vijesti”u18.30,,,načisto”sapetromkomnenićem• tvprva:,,vijestiprve”• tvatlas:,,Forum”,,,Bugajskišou”,,,z� ivaIstina”• tvMontEna:,,Info”MeđuonlajnportalimaanalizomsuobuhvaćeniportalanalItIka,por-

talcaFE� dElMontEnEgro,portalvIjEstIIportalrtcg.predmetovogradajenatokaostimulsodnosnosupstratuprocesuevro-

atlanskihintegracija.uskladusakorpusomkojičinetekstoviiprilozionatointegracijamacrnegore, kao eksplikacijapozitivnih ili negativnih vrijedno-snihstavova,predmetjenjegovodenotativnoznačenjeupomenutimmediji-ma;kaoiizvedenoznačenjeutekstovimakrozporuke,pamtljivefraze,ličnogznačenjanekeriječiiliizrazakaokonotacijadatogprocesa.

nijedanpredmetsamposebinedobijapunoznačenje,tekuprocesusim-biozesaakterimadobijanapunomznačaju.utojvarijabliležirezultatobjek-tivnihshvatanjaefikasnostidatogprocesa,ilipredrasudakojeseistotakomje-reukrštanjemodređenihvarijablikojimasetražipredikcija.

uopšteno,ciljovogradajedaukaženarazvojdatogevroatlanskogproce-sa u intervalu od 2006. godine, odnosno od referenduma u crnoj gori, do2014.godine-zaključnosaovimmonitoringperiodom.daobjektivnoupo-zna javnost sanizomprogresivnih aktivnosti crnegore, a izmeđuostalog i

99

ovimradomdoprineseevroatlanskomprocesu.posebno,dasagledanadatommonitoringuzorkukolikomedijiiduukoraksadatimprocesom.Imaliosimizvještavanjakaofaktografskeformepraćenjadatihaktivnostiimedijskeini-cijative?

temaEFEkatakomuniciranjanaaktuelnojpolitičkojscenitičeseprven-stvenomasovnihmedija,kaomedijumakojireflektujustavovepolitičkihsu-bjekata, koji upravo determinišu dati evroatlanski proces kroz pozitivne ilinegativnevrijednosnestavove.uskladusatim,medijireflektujuprofiliranje,kaoisociološkufizionomijupolitičkihgrupa,pojedinicaigrupacijauodnosunadatievroatlanskiprocesscrnegore.refleksijeseodražavajukrozpotenci-jalneideološke,sociološke,psihološkeiontološkekomponente,kaovarijablekojebibilesržieventualnihpredrasuda,ometajućifaktoriukomunikacionomprocesuevroatlanskihnastojanjacrnogorskogdruštva.

MaterijaljekodirannakodeksuInstituta za javnu politiku,kojiobuhvatasledećekategorije:

ELEKTrONSKI MEdIjI (televizije)

1. Medij2. nazivemisije3. rednibrojpriloga-kakobiseustanovilauređivačkapolitikamedija

prilikomslaganjavijesti,poredosleduprioritetnihtema4. dužinapriloga-kakobiseustanovilaposvećenostiopsjegpažnjepo-

svećendatojtemi5. z� anr6. audio/vizuelna prezentacija - da li je u pitanju voditelj/autor i per-

sonalizacijasagledaocem,slajd,mapa,grafikon,korišćenjearhivskogsnimka,aktuelnogsnimkailitonskogzapisa

7. povodizvještavanja-kakobisestekaouvidutodaliseizvještavaoak-tuelnomdogađaju,pseudodogađajuilijeupitanjumedijskainicijativa

8. lokacija -da li sevijestodnosinameđunarodninivo (svijet), glavnigradcrnegore,cijelucrnugoruiliregion.

1010

9. tema-ciljjeispitatizakojesetemenajčešćevezujenato.dalisuupi-tanjudogađanjausvijetu(sirija,avganistan,ukrajina),natointegra-cijecrnegore,pregovorisaEvropskomunijom,političkiiekonomskiodnosicrnegoresameđunarodnomzajednicom,regionalnasaradnja,temakosova,aktivnostiinstitucija,ekonomija,socijalnetemeitd.

10.subjekt-kakobiseidentifikovalionidruštveniakterikojiumedijimanajčešćegovoreotojtemi.ovojeuistinunajvećaoblastslobodemedi-ja,jerikadatemeimajupoodređenimkriterijumimaposebnuvažnost(objektivnuvažnost),medijimamoćdaizaberesubjektekojićeotojtemigovoriti,odnosnobitiizvorinformacijailimišljenja

11.povod izvještavanja,koji jeposebnoznačajan jerukazujena tokakoseovatemapozicioniraudruštvenoj,političkojimedijskojagendi,aliikolikojezastupljenainicijativamanovinaradaizvještavajuotimte-mama

12.personalizacijasubjekta-imeiprezime,funkcija13.audio-vizuelnopredstavljanjesubjekta14.akter-objektokomegovorisubjekt,onajkojisevrednuje.tomogu

bitimeđunarodniilistranipolitičkisubjekti,subjektiuregionu,držav-niorgani ili funkcioneri,pripadnicivojske ipolicije,političkepartije,eksperti,organizacijecivilnogdruštva,građani,novinariitd.

15.vrijednosnikontekst- identifikacijakonstrukcijabiloiznijetihodsu-bjekatabiloodautorapriloga,gdjejeposebnopraćentonmedijskogproizvoda–dalijepozititivan,negativanilineutralan

16.okvirizvještavanja-ukolikojevrijednosnistavvidljiv-dalijeinfor-mativan,evaluativan,vrijednosni,iliukazujenaproblematizacijuteme

17.provociranjepredrasudailistereotipauprilogu-dalipostoji18.ostalenapomene

ŠTAMPANI I ONlAJN MEDIJI

1. Medij2. dužinateksta3. z� anr4. autorstvoteksta-ciljjedasevididalijenovinarpotpisaniline,dalije

upitanjusamoprenosagencijskevijesti,drugogmedija,dalijeredak-cija,spoljnjiautorilineštodrugo

5. povodizvještavanja-kojijeposebnoznačajanjerukazujenatokakoseovatemapozicioniraudruštvenoj,političkojimedijskojagendi,aliikolikojezastupljenainicijativamanovinaradaizvještavajuotimte-mama

1111

6. vizuelnaprezentacija7. lokacija -da li sevijestodnosinameđunarodninivo (svijet), glavni

gradcrnegore,cijelucrnugoruiliregion8. tema-ciljjeispitatizakojesetemenajčešćevezujenato.dalisuupi-

tanjudogađanjausvijetu(sirija,avganistan,ukrajina),natointegra-cijecrnegore,pregovorisaEvropskomunijom,političkiiekonomskiodnosicrnegoresameđunarodnomzajednicom,regionalnasaradnja,temakosova,aktivnostiinstitucija,ekonomija,socijalnetemeitd.

9. subjekt-kaobiseidentifikovalionidruštveniakterikojiumedijimanajčešćegovoreotojtemi.ovojeuistinunajvećaoblastslobodemedi-ja,jerikadatemeimajupoodređenimkriterijumimaposebnuvažnost(objektivnuvažnost),medijimamoćdaizaberesubjektekojićeotojtemigovoriti,odnosnobitiizvorinformacijailimišljenja

10.personalizacijasubjekta-imeiprezime,funkcija11.akter-objektokomegovorisubjekt,onajkojisevrednuje.tomogu

bitimeđunarodniilistranipolitičkisubjekti,subjektiuregionu,držav-niorgani ili funkcioneri,pripadnicivojske ipolicije,političkepartije,eksperti,organizacijecivilnogdruštva,građani,novinariitd.

12.personalizacijaaktera13.vrijednosnikontekstukojijepostavljenakter14.tipnaslova-dalijenaslovrealanilimetaforički15.sekuritizacijautekstu-dalipostojiiline16.sekuritizacijaufotografiji(karikatura)-dalipostojiiline17.sekuritizacijaunaslovu-dalipostojiiline18.komentaričitalacanatekst-osuda/saglasnost/neutralnost/jezikmr-

žnje19.napomene

1212

VaSpITNO-ObraZOVNI SISTEM u CrNOj GOrI, EvROPskA UNIJA I NATO

Uokviruvaspitno-obrazovnogsistemacrnegore,uključivanjemladihupro-cesevropskihintegracijavršiseiuvođenjemnovihpredmetauosnovniisrednjoškolskisistem:izbornipredmeti,EvropskaunijaiEvropskeintegracije,kaoiobaveznipredmetnaodređenimodsjecimavisokoškolskogobrazovanja.

položaj,prirodainamjenapredmetnogprograma:,,jedan od važnih, usvojenih ciljeva tekuće reforme obrazovanja u crnoj

gorijeste,damladeljudepripremizasvijetradaiživotumultikulturnojEvro-pi.drugimriječima,crnagoratrebadauhvatikoraksaEvropskomunijomitomožeučinitisamoznanjem.uskladusanavedenimopredjeljenjem,izuča-vanjetemavezanihzaEvropskuunijuiprocesevropskihintegracijauokviruredovnogobrazovnogprogramaucrnojgori,uznačajnojmjerićedoprinijetiupoznavanjuiusvajanjuvrijednostiEvropskeunijeiolakšatiuključivanjenje-nihgrađanauzajednicu.

sporazumostabilizacijiipridruživanju,kojijecrnagorapotpisalasaEu15.oktobra2007.godine,predstavljanovugeneracijuevropskih,odnosnome-đunarodnihsporazuma,specijalnoosmišljenihzapotrebedržavajugoistočneEvrope.zarazlikuodmeđunarodnihsporazumakojisubiliponuđenidržava-macentralneiIstočneEvrope,sadržijedanbitnodrugačijielement–elementstabilizacije.stabilizacijauokvirupridruživanjaznačiuređivanjeodnosaunu-

1313

tarsamedržave,putemreformeijačanjainstitucija,vladavineprava,daljede-mokratizacijedruštvaijačanjaosnovnihprincipafunkcionisanjatržišneeko-nomije.sporazumostabilizaciji ipridruživanju (ssp)prviputuvodidržaveregionauugovorniodnossaEu,tačnijeEvropskimzajednicamainjihovimdr-žavamačlanicama.crnagoraje,kaonezavisnaimeđunarodnopriznatadrža-va,potpisivanjemssp,institucionalizovalasvojodnossaEuiučinilaizvjesnimsvojuevropskuperspektivu.

važandiossp je ioblastobrazovanja.uposebnompoglavljussp(obra-zovanjeiobuka),predviđenojedaćecrnagoraidržavečlaniceEusarađivatinapodizanjunivoaopštegobrazovanjaistručnogobrazovanjaiobukeunašojzemlji,kaoiupoliticimladihinjihovomzapošljavanju,uključujućineformalnoobrazovanje. prioritet sistema visokogobrazovanja biće ostvarivanje ciljevaBolonjskedeklaracijeuokvirumeđudržavnogBolonjskogprocesa...potpisiva-njemsspistupanjemnasnaguprivremenogsporazumaotrgoviniisrodnimpitanjima,crnagorase,nesamoformalno,većisuštinski,uključilauprocesstabilizacije ipridruživanjauniji,preuzimajućiupotpunostiodgovornostzasvojuevropskubudućnost.

pored značajnih koristi koje sa sobomnosi članstvo u zajednici, procespristupanjaEujeumnogočemuregulisanproces,kojisasobomnosiibroj-neobavezezazemljepotencijalnekandidateikandidatezaEu.sobziromnačinjenicudajecrnagorauspostavilaobligatorniodnosopridruživanjuEu,topostojipotrebaodnosnoobavezadržavecrnegoredasvojegrađane,posebnomlade,pripremiiupoznasaosnovnimznanjimaoEvropskojuniji,njenimin-stitucijamaitekućimprocesomevropskihintegracija,kaoiobavezamazemljekojeproizilazeizčlanstva,imajućiuvidudajekrajnjiciljintegracijadadržav-ljanincrnegorebudedržavljaninEvrope.

Ispunjavajući postavljeni strateški cilj pristupanja crne gore Evropskojuniji,uvažavajućivrijednostievropskogmultikulturnogdruštva,vođenicilje-vimaipoštujućidostignutinivotekućereformeobrazovanjaucrnojgori,sma-trajućidajenajboljinačindaseznanjaoEvropskojunijiiprocesuevropskihintegracija prenosekrozškolskisistem,koncipiranisupredmetniprogramiizbornihpredmetaEvropskaunijauosnovnoj školi iEvropske integracijeusrednjojškoli.

IzbornipredmetiEvropskaunijaiEvropskeintegracijeimajuvažnuulo-guuosposobljavanjumladihzaaktivnoiodgovornoučešćeudemokratskomdruštvu.polazećiodtoga,urađeniprogramiobuhvatajuraznovrsneaktivnostiunastavi,ivannje,kojimajeciljdamladimljudimapružipotrebnaznanjaoEvropskojuniji,njeniminstitucijamaikoristimakojeimazemljainjenigrađa-niodpristupanja.

1414

IzučavanjetemaoEvropskojunijiimazaciljdaučenicimaomogućiusva-janjepotrebnihznanjaoovojvažnojsupranacionalnojorganizaciji,njenimdr-žavamačlanicama,stanovništvuizajedničkimevropskimvrijednostimakojebaštini.usvojenaznanjaoEvropskojunijiučenicimaćepomoćida:razumijutekući proces evropskih integracija, izgrade viziju evropskog demokratskogdruštvaiolakšajusvojeuključivanjeikomunikacijusavršnjacimaiškolamaunutarzajednice.InformisanjemladihoEvropskojunijiiprocesuEuintegra-cija,omogućićeimdarazumijufunkcionisanjejedneznačajnemeđunarodneorganizacijekakvajeEvropskaunijaispoznajuvrijednostievropskogdemo-kratskogmultikulturnogdruštva.

OPŠTI CIlJEvI PREDMETNOG PROGRAMA

IzučavanjepredmetaEvropske integracijeusrednjoj školi (kaokontinuitetnakonizučavanjapredmetaEvropskaunijauosnovnojškoli),kaokonačan

ishodimajukompetentneiodgovornemladeljude,kojićeimatiaktivnuuloguudruštvenomživotucrnegorenaputuevropskihintegracija.uskladusatimutvrđenasutriopštaciljaučenjapredmetaEvropskeintegracije:

–obezbijeditiusvajanjeznanjaiinformacijaoEvropskojunijikojećemladimaomogućitidasteknuneophodnaznanja,razvijuautonomneodgovorenaaktuelnadruštvenapitanja,iobezbijeditiimdaproširevidikeisamostalnuparticipacijuudruštvenomživotuzajednice;

–krozdijalog,raspravu,istraživanjeislično,izgraditisvijestoevrop-skimvrijednostimaipotrebizaevropskimintegracijama;

–izgraditisvijestopravimaiobavezamakojenosisasobompristupa-njezemljeuEukakobimladikritičkisagledavaliiusmjeravalisvojuaktivnostuzajednici.

IzučavanjeizbornihpredmetaEvropskaunijauosnovnojiEvropskeinte-gracijeusrednjojškoli,trebadautičenatriosnovnedimenzijeličnosti:

–kognitivnu(saznajnu),–afektivnu(vrijednosnu)i–socijalnu(akcionu)komponentuličnostiučenika/ce.

ciljučenjaobaveznogizbornogpredmetaEvropskaunijajedaučenici/e:–usvojepotrebnaznanjaoEvropskojuniji,–razumijuidejuEvropskeunijeievropskogujedinjenja,–razumijuprocesglobalizacije,regionalizacijeikonkurentnostiveli-kihtržišta,

–razumijuznačajindustrijalizacije,razvojanovihtehnologijaijedin-stvenogtržišta,

–upoznajuistorijatnastankaiširenjaEvropskeunije,

1515

–poznajuiprepoznajusimboleEvropskeunije,–razumijuosnovnenadležnostiifunkcionisanjeEvropskeunije,–usvojeznanjaoključniminstitucijamaEvropskeunije,–upoznajufunkcionisanjejedinstvenogtržištaEvropskeunije,–razumijuštaEvropskaunijaznačinasvjetskojsceni,–usvojevrijednostievropskogmultikulturnogdruštva,–razvijusposobnostzaprepoznavanjeiprihvatanjerazlikamultikul-turnogdruštva,

–izgradevrijednosnisistemirazvijusposobnostzaučestvovanjeudi-jalogurazličitihkultura,narodaietničkihgrupa,

–upoznajuuslovekojejeneohodnodasvakazemljaispuniprijestu-panjaučlanstvo,

–razumijuprednostiinedostatkeulaskauEvropskuuniju,–usvojeključnepojmoveoprocesuevropskihintegracija.”1

prvioblikneposrednesaradnjeizmeđujednevaspitno-obrazovneustano-veielemenatasistemabezbjednostiucrnojgori,potpisanjesporazumomosaradnjiMinistarstvaodbraneiuniverzitetadonjagoricaupodgorici5.de-cembra2008.godine.sporazumpodrazumijevarazličiteoblikeedukacijeka-drova,kaoštoješkolovanjekadrovanaHumanističkimstudijimaipravnomfakultetu, poslijediplomsko usavršavanje, određene kurseve, seminare, kon-fe-rencijeiradionice.

nabaziovogsporazumaodržanjeiseminar,,Iskustvasusjednihzemaljaumirovnimoperacijamaimisijama”.

u svojstvu visokoobrazovnih institucija, pored privatnog univerzitetadonjagorica,kojiuokviruHumanističkihstudijarazvijaplaniprogramstu-dijabezbjednosti, i univerzitetMediteran imaodsjek zaBezbjednosnime-nadžmentuBaru.

dajeustrukturivaspitno-obrazovnogsistemacrndegorenatoitekakoprisutnopitanjepokazujeimjesečnikprosvjEtnIrad,mart,2014.godine,listcrnogorskihprosvjtnih,kulturnihinaučnihradnika,štoukazujenastruk-turutogpitanjaisakulturnogaspekta,kaoveomavažančinilaczadaljiirazvojcrnogorskeantropologijenaputukaevropskojievroatlanskojintegraciji.listprenosiizvještajsapredavanjapotpredsjednikavladezapolitičkisistem,unu-trašnjuivanjskupolitikuiministrapravdeduškaMarkovićaod28.februara2014.god.studentimaFakultetazadržavneievropskestudije,uokvirujavnogdijaloganatemu“snagomčinjenicaiargumenatadostavaočlanstvuunato“.

1Predmetni program, Evropska unija, izborni predmet za VIII I IX razred, Zavod za školstvo, Podgorica 2009.god.

1616

javnost mora biti svjesne važnosti i činjenice da je preduslov ulaska uEvropsku uniju i legitimno članstvo u nato alijansu. da bi razumjeli idejuEvropskeunijeievropskogujedinjenja,kaouslovuprocesuglobalizacije,re-gionalizacije, konkurentnosti velikih tržišta, značaj industrijalizacije, razvojnovihtehnologijaijedinstvenogtržištaidenesamouslovom,većiprečicom,ulaskomunato,naputukaEvropskojuniji.

MEDIJI I CIvIlNI sEkTOR U PROCEsU INTEGRACIJA

usvojstvu unapređenja procesa evropskih i evroatlanskuh integracija,uključivanjamladihigrađanauaktivnoučešćekrozprocesobrazovanjaisudjelovanja,5.februara2014.godinepotpisanjeMemorandumorealizacijiprojekta“spremnizaEvropu”.

Memorandumosaradnjiirealizacijiprojekta“spremnizaEvropu”potpi-sanjeizmeđuradio Televizije Crne Gore (rTCG),Ministarstvavanjskihpo-slovaievropskihintegracija,Ministarstvaprosvjetecrnegore,centrazagra-đanskoobrazovanje(cgo)icentrazarazvojnevladinihorganizacija(crnvo).

ciljnagrupasugimnazijalciizsvihgradovacrnegore,čijerazumijevanjeiaktivnapodrškaprocesuintegracijauEusuodizuzetnevažnostizauspjehiadekvatnupercepcijuovogprocesa.timećeučenici,aktivnimučešćem,datidoprinos evropskom i evroatlanskom procesu; kako ličnim obrazovanjem,takoivaspitno-obrazovnomustanovomkojupredsavljajuusvojimopštinama.takosestandardizovanimobrazovanjemvršiprocesunapređenjaijačanjaka-pacitetausvimsegmentimadruštva.projekatjejakokoristanjerjebazirannaobrazovanju,anepukominformisanjupričemupercepcijaobjektivnestvar-nostinerijetkobivaiskrivljenanedovoljnimobrazovnimkapacitetima.

kviz,,spremnizaEvropu”emitujesenatvcgsrijedomu21hinedeljomurepriznomterminuu14i05h.

obrazovniciljprojektasastojiseusticanjuznanjakroztakmičarskiduhiigru,uključujućiinagradukaoproduktivanoblikpodsticanja.obrazovnimci-ljevimaizoveoblastističusevrlineipozitivnanačela,razvijanjevaljanihinte-gracionihshvatanjaiusvajanjekulturnogponašanja.uključivanjemmladihuprocesintegracija,obrazovnimciljevimautičesenavoljnuaktivnostučenika,snažesevrlineusmjeravanjemkadruštvenokorisnimdjelatnostima,humani-zovanjuisocijalizovanjuličnosti.

kakojenavedenonaportalurtvcg,od05.februra2014.godine,,projek-tom“gettingreadyforEurope”suplaniraneposjeteiedukativneradioniceusrednjimškolamaširomcrnegore,promovisanjevažnihsegmenataprocesa

1717

Euputemštampanihbrošurailiterature,emisijenartcgkojimaćesegleda-ociedukovatiiboljeupoznatisciljemisuštinomprojekta,aliikompletnemi-sijeinstitucija,kojesebavepromovisanjemevropskihintegracija.kriterijumselekcijesunajboljiinajinformisanijiđacisaznanjemoEvropskojuniji,kojećepredložitinjihoviprofesori,asvakaškolaćeimatipotripredstavnikakojićese takmičitiukvizu“sremnizaEvropu”nartcg.pobjednički timosvajaputovanjeuBriselgdjećeposjetiti svevažne institucije.ciljprojekta jepo-dizanje svijestiudomenu informisanja, spoznaje i edukacije srednjoškolskepopulacije o evropskim integracijamau21opštinicrnegore... Izcentra zarazvojnevladinihorganizacijakazanojedajeprojekatsamopočetaksaradnjesajavnimservisomuradunaevropskimreformama,kojićebitidjelotvornijikadaunjemuučestvujunvo,medijiijavnisektor.

NATO kAO sTRATEGIJA ANTROPOlOŠkOG ISTražIVaNja druŠTVa

Natousavremenimoblicimadruštvakojatežeevropskimievroatlanskimintegracijamaigravažnuuloguiusamomformiranjupojedinca.uzavi-

snostiodstepenausvojenostiznanjautičenakognitivnu(saznajnu),afektivnu(vrijednosnu)isocijalnu(akcionu)komponentuprevashodnomladihličnosti.upoglavljuMotIvacIonIMEHanIzMIInatovidjećemoafektivnu,odnosnovrijednosnukomponentu,uzavisnostiodemocionalnogpraga imogućnostipredrasude,auovompoglavljubićeriječiokognitivnojisocijalnojkomponen-tiuodnosunafenomennato,kaokategorijudruštveneisocijalneintegracijekroztajprocesdržavneafirmacije.

određenisistemiiaspektiuproučavanjupojedinca,proučavanjudruštvaisvihvidovasocijalnihintegracijaiustanova,uzimasekaonajvažnijastrate-gijauantropološkimistraživanjima.natokaosistemuproučavanjuintegra-cijepojedincauodnosunaparalelumanifestacijedruštvenenavikeiprocesaintegracije,otvorenostikanoviminstitucionalnimoblicimajeiparadigmazaispitivanjezrelostijednogdruštva,spremnogdaseodupreneznanjuipredra-sudama.

zarazlikuodpolitičko-ideološkihshvatanjačlanicaosnivačanato-a,kojijeprirodniprocespermanentnograzvojazemaljaosnivačasjevernoatlanskogsavezaujedinio4.aprila1949.godine,natointegracijapojedinihaspiranataicrnogorskogdruštvajenovprocesnesamokaovojnobezbjedonosnastrategi-ja,većifenomenkojiseintegrišekaofaktorukulturnomdeterminizmu.tradi-cionalnomišljenjenekadajeokosnicautilitarnomdjelovanjuuskladusakojimciljevi i interesiodređuju ljudskomišljenje iponašanje.stoga,glavnanačela

1818

zarazumijevanjevažnostinato-azadaljirazvojcrbnegoresu:fleksibilnost,informisanost,iobrazovanje,usvrsievolutivnograzvojadruštvaprevashod-nou ekonomskomdomenu.napredna svijest, dadruštvo evoluirau skladusa kontekstom, pri čemu se društvo razvijamodernim tokovimau svojstvujednogširegkulturnogsistema,negubećisvojesvojtvo,većintegrišućisesasvojimurođenimkulturnimnasleđem,prihvatanormeistandardemodernogdruštva.stoga,uskladusaciljevimadruštvairacionalnimprocjenama,natotrebarazumjetikaobezbjedonosni,političkiiekonomskirazvojcrnogorskogdruštva,kaofunkcionalnupotrebusavremenograzvoja.

Integracijaustanovacrnegorepokazalosedaideznatnobržeukoraksaprocesomnatopridruživanja,negošto svijest javnostimožepermanentnoićiukoraksatim.procesidesvojimuzlaznimtokom,štoinstitucijecrnegoreivladakrajnjeprofesionalnoiuspješnorealizuju.Medjutim,javnostukoraksatimostajenedovoljnoteorijskinadahnuta,štobitrebaloispitatikvalitetiopsjeg samogmedijskog angažmanau tomdomenu. stoga, ovajmonitoringsvakakoćedonijetiikompletanuvid.javnostinijedovoljnopukoprenošenjeinformacijaizdomenaaktivnostiuprocesunatopridruživanja,većmetodič-kopribližavanjemateriji,štojedomenteorijskog,anepraktičnogsaznanja.jernapoljupraktičnepolitičkeipraktičnesocijalizacije,odreferenduma,vladajeupravodostaučinilausaradnjisamedjunarodnimorganizacijama.nekiodtihprogramasusledeći:

• američkiprogrammeđunarodneedukacijeiobuke–IMEt• ugovorsaameričkomkorporacijomMprIoobucicrnogorskogkonti-

gentazamirovneoperacije• sporazumsauniverzitetomdonjagoricaizpodgoriceoedukacijika-

drovaMinistarstvaodbrane• 28.septembra2007.god.vladacrnegoreinorveškepotpisujuspo-

razumonorveškomprojekureformaodbrambenogibezbjedonosnogsistema–dssr

• usaradnjisasadrealizacijakurseva iškolovanjapoIMEtprogram,finansiranodstranesaduoblasti:• Bolc–osnovnikurszaoficire• IMoc-međunarodnikurszapomorskeoficire• s�kolovanjenakomandno-štabnomkoledžu

• Ministarstvoodbrane2009.godinezaključuje18ugovoraoškolovanjukadetanavojnimakademijamauinostranstvu

• tokom2009.godine,pripadnicivojskecrnegorepohađalisu50kur-seva,realizovanihuinostranstvu

• natoškolauoberamergauunjemačkoj,gdjejeobukuzavršioodre-đenbrojpolaznikaizcrnegore

1919

• Maršal centar ugermiš-partenkirhenu unjemačkoj, gdje je određe-nibrojvladinihpredstavnikazavršilorazličiteoblikeusavršavanjaizoblastibezbjednosti

• centarzaučenjestranihjezika,Budimpešta,Mađarska• centarzaučenjestranihjezika,ajševica,slovenija• centarzaborbuprotivterorizma,ankara,turska• poslijediplomskaakademija,Monterej,sad• Instutzastranejezikepodgoricaidr.

nivoeinteroperativnosticrnagorapostiženaročitoučestvovanjemuza-jedničkimvježbamasastrukturamanato-auobuci.kadsuupitanjudomaćebezbjedonosneinstitucijezaobukuiobrazovanje,osimpolicijskeakademije,kojajeformirana2005.god.formiranesujošicentarzaobukuvojskecrnegoreiregionalnicentarzaobukupilotahelikopteraugolubovcimaupodgo-rici.

vRIJEDNOsNI sUD I NATO

postavljasepitanjekolikojeuodnosunaprivilegijuobrazovanjaiponuđeniprogramsvijestjavnostikojastasavazrelija,sigurnija,savizijom,ciljemi

progresivnimnačelima,bezpredrasuda,neznanja,doučenostiistavovapoli-tičkihpartijaupravljana?

uprkosobrazovanjumladih ljudiuoblastievropskih institucijauosnov-nim,srednjimivisokoobrazovnimustanovama,obrazujućikompetentneiod-govornemlade ljude, koji će imati aktivnuuloguudruštvenomživotucrnegore,naputuevropskihievroatlanskihinte-gracija,ipolitičkestruktureutomsvojstvuimajusnažnodejstvonaoblikovanjesvijesti.naosnovurefleksadje-lovanjamladihljudikrozprocesobrazovanja,pratećinjihovuaktivnostutomsvojstvu,očiglednojedauprkosobjektivnosti,političkoopredjeljenjeiuticajpolitičkihpartijauslovljavainjihovuuloguutomsvojstvuaktivnogdjelovanja.

svijestgrađanapopitanjumeđunarodneinacionalnebezbjednostitrebalabibitijasnaidasuseopšteprilikepromijenileprevashodnonanacionalnomplanu.vojnobezbjedonosnaformacijanijevišejna-vojskajugoslovenskena-rodnearmije,kaouvrijemejugoslavije.novikonceptjetzv.sinarhijakojučinezemlječlaniceEvropskeunije,akakojecrnagoraodsticanjanezavisnostiiuspješnompolitikomkojuvodinatomplanupretendent,novavojnobezbje-donosnaformacijazacrnugorusasvimprirodnobićenato,kaonjennesamobezbjedonosni nego i odbrambeni stub. sporazumumom od 12. decembra

2020

2008.godine,partnerstvozamir-sporazumostatusuoružanihsnaga,pružaseodgovarajućazaštitacrnogorskimoružanimsnagamauostalimdržavamanato-aipartnerstvazamir,aobavezacrnegorejedaistuzaštitupružiipri-padnicimaoružanihsnagadržavanato-aipzM.

Zemlje članice NaTO-a

Europska unija od 1. juna 2013. godine ima 28 zemalja članica.

2121

države članice

Austrija BelgijaBugarska Cipar

Češka DanskaEstonija FinskaFrancuska GrčkaHrvatska IrskaItalija LitvaLatvija LuksemburgMađarska MaltaNizozemska NjemačkaPoljska PortugalRumunjska SlovačkaSlovenija ŠpanjolskaŠvedska Ujedinjeno Kraljevstvo

države kandidati

Crna Gora

Makedonija

Srbija

Turska

Island (zamrznuti pregovori)

države potencijalni kandidati

Albanija (predan zahtjev za članstvo)Bosna i Hercegovina

Kosovo [1]

2222

Zemlje članice NaTO-a

danasorganizacijasjevernoatlantskogugovoraima28državačlanica.

državeosnivačicesudvanaestdržavakojesu4.aprila1949.godineuWas-hingtonupotpisalesjevernoatlantskiugovor:

Belgija

Kanada

Danska

Francuska

Island

Italija

Luksemburg

Nizozemska

Norveška

Portugal

UK

SAD

savezujenaknadnopristupilojoššesnaestdržava,itoušestkrugovapro-širenja:

grčka(1952.)

turska(1952.)

njemačka(1955.)

s�panjolska(1982.)

c�eška(1999.)

poljska(1999.)

Mađarska(1999.)

Bugarska(29.ožujka2004.)

Estonija(29.ožujka2004.)

latvija(29.ožujka2004.)

litva(29.ožujka2004.)

rumunjska(29.ožujka2004.)

slovačka(29.ožujka2004.)

slovenija(29.ožujka2004.)

Hrvatska(2009.)

albanija(2009.)

2323

državabezsvojebezbjedonosnetemeljnosti isigurnogsredstva iosloncaodsviheventualnihmogućnostiugrožavanjanjenogbezbjedonosnoginte-

gritetanemačvrstoslonac.novidržavnikonceptpodrazumijevainovuvojnuformaciju.stoga,paradoksjekakopojedinepolitičkepartijeusvomprogram-skomkonceptuilinegirajuvažnostčlanstva,ilisepozivajunareferendumkaooblikskidanjaodgovornostisasvojihučinaka.uodnosunaogromanopsjegaktivnostikojejevladaučinilapotompitanjuiideološkiipolitičkiispoljavajuvelikozaostajanje.kakonavodiportalrtcg,od22.02.2014.godine,,,c� lanstvodonijelomilijarderumuniji.petgodinanakonpristupanjanatosavezuru-munija jeprivuklastrane investicijeu iznosuoko28milijardieura, što jeuprosjeku5,6milijardigodišnje.tojesamojednaodkoristikojujetazemljaosjetilanakončlanstvaualijansi.”

Formiranjemnovevladeunezavisnojcrnojgori,iizboromz� eljkas� tura-novićazapremijera,unovembru2006.godine,crnogorskodruštvozapočinjenoviprocesrazvoja,krozintegracijeusmjerenkanato-uiEu.stoga,sasvimjeprirodnoda je integracijauEunovidruštveniporedak,anatonovivoj-nobezbjedonosni poredak.u okviru reforme sektora bezbjednosti, vlada seobavezalanaposebnuposvećenostbezbjedonosnojiodbrambenojpoliticiEu,razvijanjupolitičkeivojnesaradnjesnato-om,bilateralnojsaradnjisčlani-samanato-aidržavamaregiona,kaoisaradnjusaglobalnimiregionalnimorganizacijama,prvenstvenosaunioEBs-om.

PROCEsI I sPORAZUMI CRNE GORE pO pITaNju ČLaNSTVa u NaTO

Skupštinajejošujunu2005.god.usvojiladeklaracijuoEvropskimintegraci-jamacrnegoreukojojsejedansegmentodnosiinabezbjedonosneinte-

gracije.natokaonagraduzadoprinosstabilizacijiijačanjumiraistabilnostiuregionu,nasamituurigi,29.novembra2006.godineuručiojecrnojgoripozivzapristupnato-vomprogramupartnerstva za mir.predsjednikcrnegoreFilipvujanović,14.decembra2006.godine,usjedištunato-auBriselupotpisaoje Okvirni sporazum partnerstvo za mir.Interresornavladinako-misijazaaktivnosticrnegoreupartnerstvuzamiruspostavljenaje28.decem-bra2006.godine.potom,24.januara,2007.godine,vladajedonijelaodlukuoformiranjusavjetazamir,kojimpredsjedavapredsjednikvlade.sporazumiz-međucrnegoreinato-aobezbjednostiinformacijapotpisanjeuBriselu25.aprila2007.godine.crnogorskismbasadorusad,Miodragvlahović,potpisaojenaceremonijiodržanojustejtdepartmentunato-ovpartnerstvozamir-Sporazum o statusu oružanih snaga 12.decembra2008.god.Memorandumorazumijevanjusanato-mpotpisanje13.oktobra2009.godine.

2424

odmomentapristupanjapartnerstvuzamir,crnagorasanato-omrea-lizuječetirimehaizmasaradnje:Individualniprogrampartnerstva-Ipp,pro-ces planiranja i revizije -parp, Individualni partnerski akcioni plan - IppapiIntenzivirani dijalog - Id.nakonzvaničneotvorenosticrnegorezaotpo-činjanjeprocesa Intenzivnogdijaloga sanato-m,11. januara2008. godine,nasamitunato-acrnagorajezvaničnopozvanadaotpočneprocesId-a.uBriselu9.marta2009.godine,nasastankusjevernoatlanskogsavjetanato-azaključenojedajenatozadovoljnodnosom,saradnjomisprovedenimrefor-mamacrnegore.daljirazvojodnosacrnegoreinato-arazvijasesledećimključnimdatumima:

2008. godina.

• Januar 2008. Ippcrnegorejebezprimjedbizvaničnoprihvaćenodstrane26zemaljačlanicanato-a.

• 11. januara 2008.crnagorajezvaničnoizrazilazainteresovanostzaotpočinjanjeprocesaizradeIndividualnogpartnerskogakcionogplana-IpapiotpočelaprocesIntenziviranogdijaloga-Idsnato.

• 4. februara 2008.natojeodobriootpočinjanjeIpapprocesazacrnugoru.

• Februar 2008.skupštinacrnegorejeusvojilaZakon o tajnosti poda-taka,štojeveomaznačajnozadobijanjesertifikatakakobicrnagoramoglaimatipristupnatopodacimakojiimajuodređenistepenzaštite.

• 11. marta 2008.Ministri inostranihposlovaiodbranecrnegoresupredstaviliPrezentacioni dokumentIpapnasastankuvisokogpolitič-kogkomitetanatonanivouzamjenikašefovamisija.

• 31. marta 2008. parp dokument je predstavljen u Briselu, gdje suusvojena32partnerskaciljacrnegore.

• 3. aprila 2008.nasamitunato-auBukureštu,crnagorazvaničnojepozvanadaotpočneprocesIntenziviranog dijaloga sa NATO-m.

• april 2008.vladajeusvojilauredbuoosnivanjudirekcijezazaštitupodatakaiimenovaladirektoradirekcije.direkcijaćebitismještenauMinistarstvuodbrane.

• 28-31. maja 2008.crnagorajebiladomaćinsastankasavjetodavnegrupeEvro-atlantskogpartnerskogvijeća.

• 12. juna 2008.savjetzapzMjeusvojioInicijalnidokumentzadisku-sijuzaIntenziviranidijalog.

2525

• 19. juna 2008.vladacrnegorejeusvojilaIndividualnipartnerskiak-cioniplan.

• 24. juna 2008. uBrisleluIpapjezvaničnouručennato.

• 24. juna 2008. održan je plenarni sastanak za Intenzivirani dijalogpredstavnikacrnegorespredstavnicimanatousjedištunatouBri-selu.

• 24–26. juna 2008.crnagorajebiladomaćinseminaraparlamentar-neskupštinenatoroz-rotnatemuJugoistočna Evropa na putu evro-atlantskih integracija.

• 3. jula 2008. vladajeusvojilaInformacijuonapretkucrnegoreupar-tnerstvuzamir.

• 4. septembar 2008. održan Idsastanakopitanjimaodbrane ibez-bjednostiizmeđupredstavnikacrnegoreinato.

• 29. septembra 2008.upitnikparp(processplaniranja irevizije) jeuručennato-u

• 1. oktobar 2008. Održan sastanak Id o ekonomskim pitanjima

• 8. oktobar 2008.skupštinausvojilazakonuučešćupripadnikavoj-skecrnegore,civilnezaštite,policijeizaposlenihuorganimadržav-neupraveumirovnimmisijamaidrugimaktivnostimauinostranstvu,kaoiodlukuoangažovanjumedicinskogtimavcgumirovnojmisijiunuavganistanu,shodnorezolucijisavjetabezbjednosti1833

• 5. novembar 2008. upućenopismogeneralnomsekretarunatozaulazakucrnegoreuMapnanarednomsamitunato.

• 27. novembar 2008.skupštinacrnegoreusvojilastrategijunacional-nebezbjednosti

• 4. decembar 2008.crnagorajeformalizovalastatusujadranskojpo-veljinaministarskomsastankuuHelsinkiju.prethodno,crnagorajeprihvatilapozivzapriključenjejadranskojpovelji

• 10. decembar 2008.FinalnisastanakzausaglašavanjeIppodržanuBriselu.

• 18. decembar 2008.vladausvojilasustavomusaglašenzakonovoj-sciizakonoodbrani

• 18. decembar 2008.skupštinausvojilastrategijuodbrane

• 18. decembar 2008.vladausvojilaIzvještajosprovođenjuIpap.

2626

2009. godina.

• 20. januar 2009.sastanakIdoimplementacijikomunikacionestrate-gijeoevroatlantskimintegracijama.

• 27. januar 2009.dvatematskasastanakaIdobezbjednosti izaštitipovjerljivihinformacijaisastanakopravnimpitanjima.

• 26-29. januara 2009.posjetaekspertskogtimanatoradiprocjenerealizacijeIpap.

• 9. mart 2009.sastanaksjeverno-atlantskogsavjetascrnomgorom.delegaciju crnegore predvodio predsjednikvlade.na sastanku po-zitivnoocijenjenerealizovaneaktivnostiuokviru Individualnogpar-tnerskogakcionogplana(Ipap)iIntenziviranogdijaloga(Id).

• april 2009. uzavršnojdeklaracijisasamitanato-austrazburuikelucrnojgorijeupućenasnažnapodrškaiporukadaćesavezniciubrzorazmatratizahtjevcrnegorezaMap.

• 8. maj 2009. delagacija crne gore, koju je predvodioministar ino-stranihposlovaMilanroćen,učestvovalaje,poprviputusvojstvupu-nopravnogčlana,nasastankučlanicajadranskepovelje,kojiseodržaoutirani.

• 26-27. novembra 2009. generalnisekretarnato-aandersFogra-smusenjeposjetiocrnugoruitomprilikomsusreosesacrnogorskimzvaničnicima

• 4. decembar 2009. nasastankuministarainostranihposlovazemaljačlanicaalijanse,kojijeodržanuBriselu,3-4.decembra2009.godine,crnojgoriupućenpozivzaakcioniplanzačlanstvo(Map).

• 29. decembra 2009.skupštinacrnegorejedonijelaodlukuoangažo-vanjupredstavnikavcgu IsaF-u,liberiji (unMIl) isomalijskimvo-dama(atalanta-uokvirumisijeEu).umisijuIsaF,umađarskomkontigentu,apodregionalnomkomandomnjemačke,upućeno je25pripadnikavcgusklopupješadijskogvoda,3članamedicinskogtima,2štabnaoficiraijedanoficirzalogistiku.

2010. godina.

• 1-5. marta 2010. Ekspertskitimnato-aposjetiojepodgoricuiizvr-šiodrugu/godišnjuevaluacijusprovođenjaIndividualnogpartnerskogakcionogplana(Ipap).

• 16. juna 2010. u Briselu je održan sastanak crne gore i sjeverno

2727

atlantskogsavjeta(nac),povodomzavršetkadvogodišnjegciklusaIn-dividualnogpartnerskogakcionogplana(Ipap).ovimsastankomjeza-vršenosprovođenjeprograma,uzpozitivnuocjenuodstranenato-a.

• Jun 2010. vladacrnegorejeusvojilastrateškipregledodbrane(spo),ključnidokumentusektoruodbrane,kojijeusaglašensanovimpake-tompartnerskihciljeva.

• 20. jula 2010. Ministar vanjskihposlovaMilanroćen je, u svojstvuzemljekontributorauIsaFmisiji,napozivministrainostranihposlovaavganistana,učestovaonaMeđunarodnojkonferencijioavganistanu,ukabulu,uavganistanu.

• 16. septembra 2010. vlada cg je usvojila prvi godišnji nacional-niprogram(anp)uokviruprvogciklusaakcionogplanazačlanstvo(Map).

• 21-22. oktobra 2010.ustudijskojposjeticrnojgoriboravilisupred-stavnicisEEgrouppovodomcrnogorskogpredsjedavanjaupravljač-kom grupom za bezbjednost zemalja jugoistočne Evrope. tomprili-kom su se sastali sa predstavnicimaMinistarstva vanjskih poslova iMinistarstvaodbraneiposjetiliregionalnicentarzaobukupilotaheli-kopteraugolubovcima.

• 28. oktobra 2010. uBriselujepredstavljenprvigodišnjinacionalniprogram(anp)nasastankusjeverno-atlantskogsaveza(nac),čimejecrnagoraotpočelaprviciklusimplementacijeakcionogplanazačlan-stvo(Map).

2011. godina.

• 14-18. marta 2011. u posjeti crnoj gori boravio je ekspertski timnatouciljuprocjeneaktivnostinaimplementacijiobavezaizanp,to-komkojesupredstavniciodgovarajućihministarstavaidrugihdržav-nihinstitucijaprezentiralidosadašnjiučinakcrnegoreuokviruMap.

• 24. februara 2011.usvojenjeIzvještajoimplementacijiprvoggodiš-njegnacionalnogprograma(anp).

• 13-15. aprila 2011. MinistarvanjskihposlovaievropskihintegracijaMilanroćenučestvovaojenaneformalnomsastankunacsazemljamane-natokontributorimanaministarskomsastanku,koji jeodržanuBerlinu.

• 12-13. maja 2011. podgoricujeposjetilo6ambasadoranatočlanica(ambasadoriItalije,s�panije,Bugarske,Holandije,poljske,slovenije),u

2828

okviruinicijativekojaimazaciljdasezemlječlanicenatoboljeupo-znajusaprogresomkoji jecrnagoraostvarilauprocesuevroatlant-skihintegracija.

• 27. juna 2011.uBriselujeodržansastanaknac+1(sjevernoatlant-skisavjeticrnagora),nakomejeprocjenjivanIzvještajoimplementa-cijiprvoggodišnjegnacionalnogprograma(anp)crnegoreuokviruMapciklusa.delegacijucrnegoresupredvodiliministarvanjskihpo-sloavaievroposkihintegracijaM.roćeniministarodbraneB.vučinić.

• 29. juna 2011.uBudvi,usklopucrnogorskogpredsjedavanjaame-ričko-jadranskompoveljom (a5), je organizovan završniministarskisastanaka5nakomejeporedzemaljačlanica(albanija,BiH,Hrvatska,Makedonijaisad)izemaljaposmatrača(kosovoislovenija)učestvo-vaoigeneralnisekretarnatoandersFograsmusen.

• 29. septembar 2011. vladacrnegorejeusvojiladrugigodišnjinaci-onalniprogram(anp).

• 18. oktobra 2011. u Briselu predstavljendrugi godišnji nacionalniprogram(anp)uokviruMapprocesa.delegacijucrnegorepredvodiodržavnisekretarzapolitičkapitanjauMinistarstvuvanjskihposlovaievropskihintegracija,ambasadornebojšakaluđerović.prezentacijomdokumentazvanično jeotpočeodrugiciklusakcionogplanazačlan-stvounato(Map).

2012. godina.

• 1. marta 2012. vladacrnegorejeusvojilaIzvještajoimplementacijiIIgodišnjegnacionalnogprogramauokviruMap.

• 21. marta 2012. predsjednikvladeIgorlukšićboraviojeuzvaničnojposjetiBriselukada se, uokvirudijaloganatosapartnerimaobra-tiosjevernoatlantskomsavjetui,tomprilikom,informisaosaveznikeonapretkucrnegoreuevroatlantskimintegracijamaiočekivanjimaodsamitauc� ikagu.

• 26-30. marta 2012.povodomevaluacije Izvještajao implementacijiIIgodišnjegnacionalnogprogramauokviruMap,crnugoruposjetionatoekspertskitimnačelusapomoćnikomgeneralnogsekretarana-to-adirkomBrengelmanom.

• 19. aprila 2012. MinistarvanjskihposlovaievropskihintegracijaMi-lanroćenučestvovao na sastankuministara vanjskih poslovanatočlanicaipartnerskihzemaljakontributoraIsaFmisije,uBriselu.

2929

• 20/21. maja 2012. delegacijacrnegore,predvođenapredsjednikomvladedr. I.lukšićem,učestvovala jenasamitunatouc� ikagu.crnagorajenasamitu,usvojstvudržavekontributoraIsaF,prisustvovalasastankuposvećenomavganistanu,kaoisastankuministaravanjskihposlovačlanicaalijanseidržavaaspiranata–28+4(cg,BiH,Makedo-nijaigruzija).

• 27. juna 2011. uBriselujeodržansastanaksjevernoatlantskogsavje-ta(northatlanticcouncil-nac)sacrnomgoromnakojemjerazma-trandrugi Izvještaj o realizacijimjera izakcionogplana za članstvo(Map)

• 19. jula 2012. zamjenikgeneralnogsekretaranato,ambasadoralek-sandarveršboposjetiojecrnugoruitomprilikomsusreosesacrno-gorskimvisokimzvaničnicima.

• 15-17. oktobra 2012. održanje81.roserothseminar,čija jetemabila“učvršćivanjestabilnostinazapadnomBalkanu:ispunjavanjeobe-ćanjauprocesuevroatlantskihintegracija”,uorganizacijiparlamentar-neskupštinenatoicetinjskogparlamentarnogforuma.

• 11. oktobra 2012.nasjednicivladeusvojentrećigodišnjinacionalniprogram(anp)

• 30. oktobra 2012.u sjedištunato-ana sastankunac+crnagorapredstavljenIIIanp,čimejepočeoIIIMapcikluszacg.

• 5/6 novembar 2012. pomoćnikgeneralnogsekretaranatozajavnudiplomatijukolindagrabarkitarovićboravilaucrnojgori.povodpo-sjetejeprisustvosvečanomotvaranjunatoinfocentraupodgorici.

• 14. decembra 2012. potpredsjednikvladeiministarvanjskihposlo-va ievropskih integracija Igorlukšićučestvovao jenasastankupar-tnerskekomisijejadranskepovelje(a5)održanomuzagrebu

• 17. decembra 2012. potpredsjednikvladeiministarvanjskihposlo-vaievropskihintegracija,Igorlukšić,prilikomprvezvaničneposjeteBriselu,sastaosesageneralnimsekretaromnato-aandersomFogomrasmusenom,kojijeistakaodaćenapredaksvakedržavebitivredno-vannaosnovuindividualnihdostignuća.

2013. godina.

• Januara 2013. crnagorajepreuzelapredsjedavanjegrupomzajugo-istočnuEvropu(sEEgroup)odsrbije.

• 7. marta 2013. vladacrnegorejeusvojilaIzvještajosprovođenjutre-

3030

ćeggodišnjegnacionalnogprogramacrnegoreuokviruMapprocesa;savjetzapzMjepreimenovanusavjetzačlanstvounato;imenovannacionalnikoordinatorzanato.

• 26. marta 2013. predsjednikvladecrnegoreMiloĐukanovićimaojebilateralnisastanaksageneralnimsekretaroma.F.rasmusenomiizla-ganjenasjeverno-atlantskomsavjetu(nac)unatos� tabuuBriselu.

• 23. aprila 2013. potpredsjednikvlade iministar vanjskih poslova ievropskihintegracijaIgorlukšićučestvovaojenasastankuministaravanjskihposlovanatočlanicaipartnerskihzemaljakontributoraIsaFmisije,usjedištunato-a.

• 18. juna 2013. uskopljujeodržansastanakpartnerskekomisijeame-ričko-jadranskepoveljekojimjezavršenopredsjedavanjeMakedonije.predsjedavanjepoveljomjepreuzelacrnagora,od01.julado31.de-cembratekućegodine.

• 10. juna 2013. natojedostavioIzvještajonapretkuuIIIciklusuMapsacrnomgorom.uIzvještajuocijenjenodajecrnagoraostvarilado-barprogrespremaispunjenjustrateškihprioritetakaoidaimaproak-tivanpristupintegracijiunato.

• 10. jula 2013. uBriseluodržansastanaksjeverno-atlantskogsavjeta(nac)sacrnomgoromnakomjeraspravljanIzvještajosprovođenjutrećeggodišnjegnacionalnogprograma(anp)uokviruakcionogpla-nazačlanstvo(Map).

• u septembru 2013.upućenvIIIkontingentvojskecguIsaFmisijuuavganistanu.

• 16-18. septembra 2013.uokvirupredsjedavanjacrnegoreuprav-ljačkomgrupomzabezbjednosnusaradnjuujugoistočnojEvropi(sEE-group) tokom2013.godine,sEEgrupa jeboravilau radnojposjeticrnojgori.

• 25. septembra 2013.u okviru predsjedavanja crne gore američ-ko-jadranskompoveljom,upodgoricijeodržanseminar,,ulogaženauizgradnjiintegritetaipromovisanjudobreprakseusektoruodbraneibezbjednosti,iskustvaizjugoistočneEvrope’’.

• 30. decembra 2013.vladacrnegoreraspisalakonkurszaidejnorje-šenjevizuelnogidentitetaprocesapristupanjacrnegorenato-u.

u svojstvu intengracionog procesa evidentne su brojne aktivnosti crnegorekrozmehanizmepartnerstvazamir,strateškadokumentaizakone,os-

3131

posobljavanjekadrova,bilateralneodnose,učešćeinstitucija,nevladinihorga-nizavijaidrugihsubjekatauaktuelnomprocesu.Medjutim,onoštojeključnouovomrazmatranjujepitanjeadekvatnezastupljenostinatotemanarelacijimedijiidruštvo,kaoiulogamedijautomkomunikacijskomprocesuzaintere-sovanosti,stimulansaiproduktivnogučešćagrađana.

AkTIvNOsTI vlADE U PROCEsU EvROATlANskIH INTEGraCIja IZMEĐu dVa MONITOrING pErIOda

nekeodključnihaktivnostipopitanjuučlanjenjacrnegoreunato,odprvogmonitoringperiodaInsitutazajavnupolitikusprovedenogtokomsep-tembra2013.godine,donarednogod01.juna2014susledeće:

2014. godina

• 07.02.2014. Izabranoidejnorješenjeprocesapristupanjacrnegorenato-u

• 24.03.2014. predsjednik vlade Milo Đukanović na Briselskom bez-bjednosnomforumu:Euinato-okvirzabezbjednostistabilnostBal-kana

• 25.03.2014. predsjednik vlade Milo Đukanović u sjedištu nato-asageneralnimsekretaromandersomFograsmusenom:Mjestocrnegorejeuevroatlantskojporodici

• 26.03.2014. nacionalni koordinator gospodin nebojša kaluđerović:dobrodošli na sajt o pristupanju Crne Gore NaTO-u!prdstavljenanova, tematska Internet stranicaprocesapristupanjacrnegorena-to-u, koja je pod sloganom „sigurna budućnost“ dostupna na linkuwww.natomontenegro.me.ovaj svojevrsnionlinemedijpripremio jekomunikacionitimsavjetazačlanstvounato

• 09.04.2014. predsjednik vlade u Bijeloj kući sa potpredsjednikomsaddžozefomBajdenom:sjedinjeneameričkedržaveapsolutnopo-svećenepartnerstvusacrnomgorom

• 01.05.2014. Milicapejanović-Đurišićuvašingtonu:crnagoraispunilavećinukriterijumazanatoiočekujepoziv

• 02.05.2014.MinistarkaodbraneMilicapejanović-Đurišićrazgovaralasasekretaromzaodbranusad-ac�arlsomHegelom

• 15.05.2014.Bratislava–sastanakĐukanović-Fico:slovačkapouzdanpartnerzapodrškuulaskacgunato

3232

• 21.05.2014.potpredsjednikvladeiministarvanjskihposlovaievrop-skihintegracijaIgorlukšićrazgovaraosageneralnimsekretaromna-to-aandersomFograsmu-senom

• 22.05.2014. Đukanovićsarasmusenom:ozbiljniiskoracikačlanstvuunato

• 30.05.2014. 2BsForum:crnagorazaslužujepozivzačlanstvounato

odjanuaramjeseca2014.godine,intenziviranjeaktivnostinaispunjava-njuobavezaizevroatlantskeagendevladauzimakaojedanjeodnajvažnijihprogramskihprioritetauovojgodini,ususretnatosamituuvelsu,nakojemcrnagoraočekujepozivzačlanstvo.avećnasamitusavezaatlanskihzemalja,održanog29.maja2014.godineuBudvi,crnagoradobijapodrškuzačlanstvounato.

užižiposvećenostiulaskacrnegoreunatosavez,tokomnaznačenogpe-riodabilisuzastupljenisusretisainostranimzvaničnicima,pokazateljiozbilj-nihiskorakakačlanstvuunato,podrškadrugihzemaljapopitanjupristupa-njacrnegoreunato(podrškaFrancuske,nakonsusretaministarkeodbraneMilicepejanovićĐurišićsafrancuskimkolegomžan-Iv Le drianomuparizu09.maja2014;Bratislava–sastanakĐukanović-Fico:slovačkapouzdanpar-tnerzapodrškuulaskacgunato;podrškaHrvatskesasamitauBudviisl.).

predsjednikuvladecrnegoreMiluĐukanovićuuručenaje19.maja2014.godine,uBratislaviprestižnagodišnjanagradaZlatni biatecodstraneEko-nomskogforumauslovačkoj.

kakonavodi,,pobjeda”,uimeEkonomskogklubanagradujeuručiodrpe-terkasalovski,kojijekazaodajezlatniBiatecdodijeljenĐukanoviću„zaza-slugeukreiranju stabilnemultietničkecrnegore i zanjegov ličnidoprinosširenjuevropskihvrijednostinazapadnomBalkanu.“

Zlatni Biatec

3333

umeđumonitornomperiodu,odjanuarado1.juna2014.godine,eviden-tanajeznatnazastupljenostnesamouizvještajima,,dnevnika”javnogservisaonato-u iučešćunašihpredstavnikaupregovorima ibilateralnimsusreti-ma,većiposvećenostemisijatomviduedukacijeikomunikacije.stogavažnuuloguuevroatlanskomprocesupokazujeemisija ,,Izazov”novinarkeIsidoresekulićs�oć.

CIvIlNE INsTITUCIJE U PROCEsU EvROATlANskIH INTEGRACIJA CRNE GORE

zbogpotrebeadekvatnih institucionalnihkapacitetau svojstvu sprovođe-njaprocesapartnerstvazamircrnagorajeoformilaMinistarstvoodbrane

2006.godine.FormiranjemMinistarstvaodbranekaotežišnecivilneinstituci-jeuprocesuevroatlanskihintegracijacrnegorepočeojeprocesstvaranjanor-mativnihstavkizareformusistemaodbrane.nakonusvajanjanovogustavaoktobra2007.godine,dabidržavaadekvatnofunkcionisalaupartnerstvuzamir,usvojenjeSavjet za odbranu i bezbjednost,strategijanacionalnebez-bjednostiistrategijanacionalneodbrane,zakonoodbraniizakonovojsci,kaoizakonotajnostipodataka(radisvrsishodneineometanerazmjeneinforma-cijasanato-m),planodbranecrnegore,strateškipregledcrnegore.stra-teškipregledodbranecrnegoreusvojenje03.02.2013.godine,astrategijazakontroluismanjenjemalogilakogoružjaimunijcijeiakcioniplanzaperiodod2013-2018godine.

aktivnostMinistarstvaodbranepopitanjunatointegracijaostvarujeseikrozmnogesklopljenesporazumenapoljuodbraneibezbjednostikaoibila-teralnesusrete.

tokomaprila2014.godineposjetompredstavnikacrnogorskedelegacijeFrancuskoj, izražena je ,,podrška Francuske: crna gora najspremniji kandi-datzačlanstvounato.”tokomprvezvaničneposjeteMinistarstvuodbraneFrancuske,ministarkaodbrane Milica pejanović-Đurišićsastalasesafrancu-skimkolegomžan-Iv Le drianom,kojomprilikomgajeinformisalaobrojnimreformamakoje jecrnagorasprovelau različitimoblastima,aukontekstuevroatlanskihintegracijaizrazilajepozitivnaočekivanjasapredstojećegnatosamita.pejanovićĐurišićjetomprilikomnaglasiladabipozivzaučlanjenjeualijansubiovažannesamocrnojgori,većicijelomregionuzapadnogBalka-na.naglašenojedasuvratanatootvorenazanovečlanice,kaoidajeodak-tuelnihaspiranatacrnagoranajspremnijikandidatzapunopravnočlanstvo.

3434

Pejanović-Đurišić u Francuskoj

Pejanović-Đurišić i Žan-Iv Le Drian

3535

različiti segmenti crnogorskog društva i NaTO

komunikacijaiproduktivnibilateralniodnosi,odsuštinskogsuuticajanapravilnoshvatanjeznačajanato-aivažnostistremljenjacrnegorenaputukaučlanjenjuualijansu.stoga,medijiimajuveomavažnuuloguutomprocesu,usistemuinformisanjajavnosti,kaoključnaspregakojatrebadaobjasnivaž-nostostnato-anapravinačin.prihvatanjemnatonačela,kaomjerilaoču-vanjamiraistabilnosti,natajnačinsedruštveno-političkiopsjegcrnegorenaputukaEvropskojunijiučvršćujenovimvrijednostima.stoga,ustudijskojposjetinato-u,tokom28.i29.aprila2014.god.bilisupredstavnicidruštve-nogestabšlimentacrnegoreizsvihoblasti,štopokazujestremljenjeiznačajučlanjenjazasvesegmentedruštva,kakovojnobezbjedonosnu,takoikulturnuiekonomskuvažnost:

ustudijskojposjetinato-ubilisu:–BrankoBaletić,filmskiproducentirežiser,direktorcrnogorskekinoteke–doktorvladimirdobričanin,direktorurgentnogcentrakliničkogcentracrnegore

–draškoĐuranović,glavniiodgovorniurednikInformativnogportalaana-lItIka

–darkoIvanović,novinar,autoriurednikemisije“robinHud”nartcg–slavicaperović,profesoricauniverzitetacrnegore–petarporobić,bivšiselektorvaterpoloreprezentacijecrnegore–raderatković,dekanFakultetazabiznisiturizamizBudve–goranrodić,advokat–nedjeljkorudović,novinar,zamjenikglavnogiodgovornogurednikandvijesti

–Isidorasekulićs�oć,novinarka,urednicaemisije“Izazov”nartcg–daliborkauljarević,izvršnadirektoricanvocentarzagrađanskoobra-zovanje

–nina z� ižić, muzičar, predstavnica crne gore na takmičenju Evrovizija2013.godine

–radovanBogojević,(MvpEI)člankomunikacionogtimasavjetazačlan-stvounato.

dvodnevnastudijskaposjetauticajnihjavnihličnostirazličitihprofesional-nihprofilacijasjedištunato-auBriseluivrhovnomštabusavezničkihsnagauEvropi(sHapE)uMonsu,ubliziniBrisela,održanaje28.i29.aprila2014.god.uorganizacijinacionalnogkoordinatorazanatoikomunikacionogtimasavjeta za članstvo u nato. posjeta je organizovana uz podršku odjeljenjanato-aza javnudiplomatiju(natopdd) izBrisela iambasadeslovenijeu

3636

crnojgorikaokontaktambasadezanato.posjetapredstavljakontinuiranuaktivnostipripremljenjajeuskladusakomunikacionimsmjernicamasavjetazačlanstvounato,čijijeciljupoznavanjepredstavnikarazličitihsegmenatacrnogorskogdruštvasamisijomistukturomsjevernoatlantskogsaveza.

stoga,vlada jeučinilavelikidoprinosnapoljuevroatlanskih integracija,samojošjavnosttrebadabudesvjesnaprocesaibitnihčinilacanatompolju,ajedanodključnihfaktorasvakakojenato.daideukoraksanastojanjimadruštva.natompoljurazvijanjasvijesti javnostisvakakonajvećuulogumo-rajuimatimediji.shodnotome,ovaj monitoring ćenauzorkuzadatiperiodipokazatirezultatkvalitetamedijskogdjelovanjanapoljunatointegracija.

praVILNO INFOrMISaNjE GraĐaNa

dabismoušliuaktivnikomunikološkiprocespopitanjuevroatlanskein-tegracijekompletnejavnosti,unjenimpozitivnimsmjerovimanastojanja,

najbitnijijefaktorinterakcije.

stoga, niti je uzrok izostanka podrške dijela javnosti, kada je u pitanjunato, neinformisanost, kako je istraživanje cdt-a između ostalih utvrdilo(vidipoglavljepolitičkepartijeinato)većnedostatakinterakcije.postojiite-kakovelikibrojaktivnostiiinformacijapopitanjunatoprocesa,aliondjegdjeležipropustprijetiopasnošćutzv.izgubljene informacije,štojemeđuprostorizmeđuprimljeneiprenijeteinformaciječemujeuzroknedostatak pažnje.nedostatak aktivnogučešća, jednosmjeranprotok informacijeodpošiljaocakaprimaocu,nezainteresovanost, indiferentnost,usledčegaprijetiopasnostpredrasude ineznanja.neznanjenapaletiutisakapripadaopsjegudestruk-tivnihemocija,teotudaipogodnotlenegodovanjuiekstremnomverbalnomistupanju.stoga,nedostatakaktivnogučešćapozitivnekomunikacijeskereak-cijepopitanjunatointegracijaležineuinformaciji,većukomunikacijskomstimulsuinformacije,učemubimedijitrebalodaimajuznačajnuulogukrozsamumisiju,nasuprotpukomprenošenjuinformacija.

osnovnikomunikacijskipojmovisu:• Informacija• komunikacijskistimulsikomunikacijskareakcija• poruka• Interakcijaitransakcija• komunikacijskisklopovi• transakcioneigre• komunikaijskisistem• komunikacijskimetasistem

3737

Bezbjedonosnopitanjeizuzetnojevažančinilacinaunutrašnjeminame-đunarodnomplanu.uzimajućiuobzirodgovornostpremaobjektivnomipra-vovremenominformisanjugrađanaoevroatlanskimintegracijama,vladacrnegorejenasjednici11.oktobra2007.godineusvojilaKomunikacionu strate-giju o evroatlanskim integracijama.kakobinjenousvajanje išlopravcemiefikasnerealizacije,vladajenasjedniciodržanoj18.oktobra2007.godine,donijelaiodlukuousvajanjuKoordinacionog tima za implementaciju ko-munikacione strategije o evroatlanskim integracijama Crne Gore.koor-dinacionitimsastojiseodpredstavnikavladecrnegore:Ministarstvaodbra-ne,Ministarstvainostranihposlova,Ministarstvaunutrašnjihposlovaijavneuprave,Ministarstvaprosvjeteinauke,Ministarstvakulture,sportaimedija,MinistrstvafinansijaiBiroazaodnosesjavnošću.aktivnostkoordinacionogtimaseostvarujekrozimplementacijušestomjesečnihakcionihplanovakojeusvajavlada.

u cilju permanentnog i svrsishodnog informisanja građana o evroatlan-skimintegracijamaMinistarstvoodbraneizdajeičasopispartnEr.

3838

tokomfebruarasprovedenajeodstranevladecrnegorekampanja,,sna-gomčinjenicaiargumenatadostavaočlanstvuunato“uokvirukojesunadatutemuodržalipredavanjastudentimapotpredsjednicivlade,duškoMar-kovićivujicalazović.

potpredsjedniklazovićrazgovaraojesastudentimaosjeverno-atlanskojalijansi:natojepraviizborzacrnugore.c� lanstvounatopravijeizborzacrnugoru,jerjetajsavezgarantglobalnogmiraistabilnosti-poručiojestu-dentimauniverzitetaMediteranpotpredsjednikvladevujicalazović,ističućidavojnuneutralnostmogudapriušterazvijenezemljesatradicionalnostabil-nimokruženjem.

Potpredsjednik Vlade Vujica Lazović

potpredsjednikvladezapolitičkisistem,unutrašnjuivanjskupolitikuimi-nistarpravdeduškoMarkovićrazgovaraojeupetak,28.februara2014.godinesastudentimaFakultetazadržavneievropskestudije,uokvirujavnogdijaloganatemu“snagomčinjenicaiargumenatadostavaočlanstvuunato“.

MinistarMarković jeukazaonabrojneprednosti članstvaunato,prijesveganapoljubezbjednosti.naime,usuočavanjusasavremenimbezbjedono-snimizazovima,kaoštosuterorizamisajberkriminal,dostupnostfondovainatomehanizamabicrnojgoribilaodznačajnepomoći.Ministarjetakođenaglasiodabivojskacrnegore,uslučajudasedržavaopredijelizaneutral-nost,moralabititehničkiopremljenija,amoraobisepovećatiibrojvojnika.s� tosetičenačinaodlučivanjaočlanstvuunato,ministarjeukazaonanedo-statkereferendumakaonačinaodlučivanja,prijesvegazbogekonomskesitu-acijeuzemlji,tesmatradajestogaboljaopcijadonošenjeodlukeuskupštini.

3939

Potpredsjednik Vlade Duško Marković

Potpredsjednik Vlade sa studentima

4040

učinitineštozajedničkim–saopštiti,potičeodlatinskogglagolacommuni-care,upućujućinačinjenicudakomunikološkadjelatnostnijeništadrugodouspostavljanjezajednice,odnosnodruštvenosti.uprilogusaglašavanjadjelo-vanjavladesazajednicomidruštvenimživotom,slijedeipredavanjaonato-uuplužinamaidanilovgradu.kakokomunikacijapredstavljacentralnifenomenkulture,gospodin Marković tim povodom poručuje: Veća podrška građa-na rezultat otvorenog dijaloga!

POJEDINAC I NATOuodnosuna objektivniznačaj,svojstvoiulogukoju imanatokaood-

brambenobezbjedonosnisistem,vladavodipermanentanprocesnastojanjanaputukaučlanjenjuuzaktivnostikojeukazujuinaredovanprocesbilate-ralnihodnosautomsvojstvu.dokdioopozicionihpartijasvojodnospremanato-uizražavanasasvimsuprotnimnačelimausuprotnostisatežnjomkaučlanjenju.natokaopitanjekojeseiupredizbornojkampanjiprožimalourazličitimsmjerovima,upućujenajavnostkojajeprevashodnoutomsvojstvupodložnaponajvišeuticajupolitičkihpartija injihovimprogramskimnačeli-ma.stoga,javnostiprijetiopasnostdausledbrzogprotokainformacija,usvoj-stvubilateralnihsusretacrnogorskihinatozvaničnika, iostalihaktivnosti,cjelokupnoznanjeoalijansisesvedenasamipojamnato,okojemdaljesamisude, ponajviše u odnosuna stav svojih političkih opredjeljenja i partijskihuvjerenja,predrasuda,aponajvišeemotivnomprosuđivanjuijedinomznanjuzasnovanomnaiskustvuobombardovanjubivšihrepublikajugoslavije.

Iakovladanaputukaučlanjenju vodi kvalitetan i permanentanproces,navrhunskimprofesionalnimosnovama,javnostimanjkaznanjaosamojbitinatoalijanse, edukacije, razbijanja tabuaprevashodno i afirmavcije ka ko-lektivnojtežnjiučlanjenja,bezpredrasudaipogledakrozparavanepolitičkihpartija.tekkad individuastekneznanje, svijestsamosvjesne jedinkepoklo-pićeseisaosnovnimtežnjamadržaveutomsvojstvuvojno-bezbjedonosnogintegriteta.

MOTIvACIONI MEHANIZMI NEGACIJE I NATOjedanodmotivacionihelemenataupsihologijikadajeupitanjureakcijana

datiobjektjeitakozvani,,mehanizamhomeostaze”.onoštojebitanfaktoruovomrazmatranjujesteutvrđivanjemotivanegacijeodstranemladihljudikaosubjekata,sjednestrane,nasprampojmanato,kaoobjekta,sdruge.

4141

poovommehanizmu, ,,višak ili manjak” stvaradoživljajuznemirenostikojinavodečovjekanaodređenevrsteponašanjakojetrebadagavrateusta-njeravnoteže.kadajeupitanjureakcijamladihuodnosunanato,kaoobjektreakcije,,,višak i manjak”kojiuslovljavajurekcijupodrazumijevavišakemo-cija,aimanjakinformisanostiiznanjaodatomobjektu.tojeodnoskojiotvaraprostorzaskepsuipredrasude,tesupsihološkirazlozijedanodfaktoranego-dovanjakadjeupitanjučlanstvounatoalijansu.

uznemirenost tjera čovjeka na određenu akciju, jer je po ovommodelupretrpioodređenuanksioznost,dokseizmotivacionepozadineneizdefinišekonkretnaokolnostmotiva,kojanekadizranjaizpotisnogdoživljajaličnosti.pritomizranjanjuobičnosemanifestujuprviunutrašnjikomentarikojisuče-stouoblikuemocijeiprvihkognitivnihisvesnihdefinicijarazlogaokomeseradi.tipičansindromreakcijemladihkadajeupitanjuodnospremanato-uimamounarednomsagledanompriloguireakcijidatestudentkinjeuslovljeneemotivnomvrstomponašanja.

NA TRIBINI EKONOMSKOG FAKULTETA „OTVORENO O EVROATLANT-SKIM INTEGRACIJAMA” Studenti skandirali protiv NATO-a ,U NATO nas niko ne zove, ali „mi” hoćemo tamo - kazao je Srđan Milić. Aspekt bezbjednosti je važan zato što našoj djeci ne smijemo ostaviti rizik od potencijalnih ratova – smatra Radoje Žugić Studenti skandirali „NE U RAT, NE U NATO”

Studentkinja Pravnog fakulteta Đurđina Turković kazala je mi-nistru finansija Radoju Žugiću da je za šaku dolara prihvatio ulogu trovača mladih umova, i pokazala papir na kojem je pisalo „NATO”. Potom je papir zgužvala i bacila, zatim zgazila poručujući da nas je tako NATO gazio 1999. godine. Stav Turkovićeve obilježio je juče-rašnju tribinu na Ekonomskom fakultetu u Podgorici o evro-atlan-skim integracijama, koju je organizovao Studentski parlament UCG. – Ovako su oni nas gazili 1999. godine. Nisu ni trepnuli kada su nevino stradale žrtve u Murinu. Sve dok je slobodnih građana, nećete moći u NATO – poručila je studentkinja.

Nakon aplauza podrške, jedan broj studenata podržao je njen stav skandirajući „ne u rat, ne u NATO” i „izdaja, izdaja”. Nakon toga Turkovi-ćeva je napustila tribinu.

Jedan od studenata Fakulteta političkih nauka pitao je ministra Žugića da li može da nabroji bar šest javnih preduzeća u Crnoj Gori koja ostvaruju dobit. Ministar nije uspio da nabroji ta preduzeća. Bez odgovora je ostao i student koga je zanimalo zašto trupe KFOR-a nijesu adekvatno reagovale na Kosovu ako je NATO garancija za bezbjednost.

4242

Prethodno su stavove o članstvu u NATO na tribini saopštili lider Socija-lističke narod-ne partije Srđan Milić i ministar Žugić. Milić je podvukao da SNP u svom programu zahtijeva održavanje referenduma o priključenju u NATO. Saopštio je da će on na referendumu glasati protiv priključenja u NATO. – Hajde da vidimo u čemu je razlika između zadataka koje pred nas po-stavlja NATO i EU. Da li je to vladavina prava? U čemu ćemo povećati za-štitu vladavine prava i imovine onog trenutka kada postanemo članica NATO-a u odnosu na ono kada uđemo u EU. Niko nas tamo ne zove, ali mi hoćemo – pitao je Milić. Lider SNP-a smatra da Crna Gora ne može biti vojno neutralna, te da je činjenica da imamo partnerstvo za mir dovolj-na. Princip neutralnosti ne postoji. Ako princip vojne neutralnosti postoji, neko mora da vam to garantuje. Ako vam neko to garantuje, kako ste onda neutralni. Ko treba da vam garantuje neutralnost. Ambasador Švajcarske preporučio je Crnoj Gori da ne postane članica NATO-a – napomenuo je Milić. On smatra da sve zemlje koje žele da postanu članice NATO-a treba da odgovore na dva pitanja. Tiču se defanzivnog i ofanzivnog motiva za pristupanje Alijansi. Defanzivni motiv podrazumijeva želju države da se ulaskom u savez zaštiti od neke prijetnje. Podrazumijeva se da bi sklapanje tog saveza bilo moguće jedino ako postoji zajednička prijetnja. Pitam ko je prijetnja Crnoj Gori i zašto bi trebalo da postane članica NATO-a i od čega treba da se zaštiti. Drugi motiv je ostvarivanje određenog interesa. Ako država koju vodi taj motiv ulazi u savez da bi je oni koji tamo postoje zaštitili od onih koji je ugrožavaju, onda govorimo o ofanzivnom pristupu, ili nešto što se zove šlepovanje – kazao je Milić. Komentarišući strane inve-sticije i ekonomsku korist koju bi Crna Gora imala članstvom u NATO, Milić je rekao da smo bili svjetski lider u stranim investicijama godinama, i da tada nismo bili u Alijansi.

Ministar finansija Radoje Žugić kazao je da je jedan od razloga za ulazak u NATO uređen sistem bezbjednosti, ali i dugoročna garancija suvereniteta. – NATO ima mnogo važnih aspekata. Pomenuću tri najvažnija – aspekt bezbjednosti, politički i ekonomski. Aspekt bezbjednosti je važan zato što nemamo pravo da ostavimo rizike potencijalnih, surovih istorijskih ponav-ljanja, a to je da naša djeca imaju rizik od potencijalnih ratova. Moramo im ostaviti adekvatan, siguran sistem bezbjednosti, kao i standarde vri-jednosti koje imaju sve bogate države – kazao je Žugić. On smatra da su NATO integracije i neodvojive od evropskih i komplementarne sa njima. A.M.

Medojević: Odluka na referendumu. Predsjednik Pokreta za promjene Nebojša Medojević rekao je da se ta partija zalaže da Crna Gora bude ponopravna članica NATO-a, ali da tu odluku treba donijeti na

4343

referendumu. Razlog za to je, kako je naveo, što je Crna Gora jedi- ni kandidat kojeg je NATO bombardovao. – Jednostavnim uvidom u Ustav vidjećete da je za ratifikaciju međunarodnih sporazuma dovoljna većina prisutnih poslanika u parlamentu. Praktično, ako 41 poslanik bude u par-lamentu i obezbijedi kvorum, 21 poslanik je dovoljan da Crna Gora posta-ne članica NATO-a – objasnio je on.

Pajović: Parlament da odluči. Lider Pozitivne Darko Pajović saopštio je da je odluku o priključenju Crne Gore u NATO racionalnije donijeti u parlamentu, nego na referendumu. Na Forumu alumnista REACT kam-pova u Čanju, Pajović je istakao da će ta partija pokrenuti akciju u kojoj će objašnjavati građanima zbog čega je dobro da država bude u Alijansi. – Ni jednoj budućoj generaciji se ne može garantovati da neće biti rata, ako nemate takav sistem bezbjednosti. Potvrda suvereniteta jedne države, uključujući i Crne Gore, garantovana je ulaskom u NATO – kazao je Pajović objašnjavajući da je za Pozitivnu ključna bezbjednost kada je riječ o član-stvu u NATO. (DAN N-online, Izdanje: 15-03-2014)

,,Višak i manjak”efekata,vidjelismonaprimjerustudentkinje,manife-stovanjekrozemotivnurekcijunabaziuslovljenemotivacionepozadinežr-tava bombardovanja uMurinu, a ,,manjak efekata” usled nedovoljnog ob-razovanja iz teoblasti, te izgrađivanjestavovakrozuticajpoosnovusmjerapolitičkih partijailičnousmjerenjeuzavisnostiodtakvogvidaopredjeljenja.stoga,uistomčlankuimamostavgospodinaz� ugića,ministrafinansijauvladicrnegore,gospodinaMilića,predsjednikasnppartije,gospodinaMedojevićaizdemokratskogfrontaigospodinapajovića,liderapozitivnecrnegore.

upravojetijanaMandićgrafičkiprikazalamodernoshvatanjehomeosta-ze.2kadajeupitanjuprethodniprimjeruvezisaopredjeljenjemmladihzačlanstvounatohomeostatičkiciklus(višakilimanjakefekata)idesledećomputanjom:

reklismodajetostanjekojeviškomilimanjkompodstičenauspostavlja-njeravnoteže.narušenuravnotežumladidoživljajuisključivimsudomonatobombardovanju,nauštrbapsolutnomznanjuoulozi,svojstvuinatoalijansikaobitnomfaktoruudaljemrazvojucrnegorenaputukačlanstvuuEvropskuuniju.stoga,stavonato-unerijetkose ispoljavakrozsubjektivnupotrebuosjećajaolakšanjaispoljenukrozopredjeljenjekojećenajboljezadovoljitičo-vjekovuunutarnjupotrebukrozakcijuilireakciju.

2 Mandić Tijana: Psihologija komunikacije, CLIO, 2003, str. 113

4444

naprikazanomgrafikonu,,mehanizmahomeostaze”tačkabroj4.podrazu-mijevaimogućnostineiskustva,zastrašenosti,iuticajapolitičkihpartija.utač-ki5.dadonesepravuodluku,akoosobanijesamostalnauodnosunapolitičkiuticaj,inatoštadrugimisle,slijedićeponekadnjihovepogrešnerecepte.akoosobanijevrijednaispremnadaučiiširividike,tačka6.označenakaoolakša-nje,realizovaćesekaomogućnostrezignacijeiprepuštanjetuđimuticajimadarešavajuprobleme,štojepasivnostuprkostežnjizaakcijom.

udaljemimamoprilogsaportalartvcg,kojiprenosiizvještajsaprotesta,koji jeorganizovalastudentskaasocijacijapokreta,uzprisustvo iodređenihsubjekatapolitičkihpartija.

Uznemirenje 1

Akcija

Olakšanje 6

Opredjeljenje 5

4 Pregled dostupnih rješenja

Anksioznost2 Izranjanje figure

3 Emocija i potreba

Grafikonu ,,mehanizma homeostaze”

4545

otvorEnoonato-uPROTEsT PROTIv NATO 04. 04. 2014.

„Vojna neutralnost je spas za mlade“

ulaskom u nato, crna gora bi stekla nove neprijatelje jerbiušlakaodioagresivnealijanseusukobe i razaranja,a jedinoproglašenjevojneneutralnostimožespasitimladegeneracijeodvihorabudućihratova,poručenojenaskupukojijeorganizovalastudentskaasocijacijapokreta‘’neurat–neunato’’.

Kovačević: NATO nije najisplativiji oblik stabilnosti

profesorFpn-aFilipkovačevićpodsjetiojenaizjavupremije-raMilaĐukanovićakojijesaopštiodajenatonajefikasniji,naj-boljiinajisplativijiokvirzaunapređenjestabilnostiucrnojgoriinaBalkanu.

»tonijetačno.natojedalekoodefikasnostiusvomdjelova-nju.nijeuspiodazavedemirniu jednojdržavi.zbogpogubnih

4646

odlukevladesvimi,kaoporeskiobveznici,smovećplatiliivišeoddesetmilionaEurzaovajvojnifijasko«,kazaojekovačević.

tajnovacje,smatraon,mogaobitiuloženuobrazovnisistem.nato,dodaojekovačević,nijenajisplativijioblikstabilnost,pre-nijelajeMina.

»vojnaneutralnostopterećujemanjedržavnibudžet,štopoka-zujekomparativnipregledvojnihbudžetauEvropi,međukojimaišestčlanicaEu.toječinjenicakojuĐukanovićnamjernoprećut-kujekadatvrdidajeulazakunatouslovzaulazakuEu,štojeneistina«,poručiojeon.

premariječimakovačevića,natojefaktornestabilnosti.

studentpravnogfakultetaĐurđinaturkovićvjerujedajepo-ruka»neumojeime«rečenaizglavecijelognaroda.

»godišnjicaosnivanjaratnemašinerijejeodličnaprilikadasetokaže.neumojeimejejasnaporukasvimakojičinenemjerljivuštetunašojdržavigurajućiihunatoipranjestudentskogobrazajersmoćutalisvihovihgodinapodtiranijomirežimskimpodvala-ma«,navelajeturković.

4747

skupuispredspomenikasvetompetrucetinjskomupodgoriciprisutvovalisuiposlanicidemokratskogfrontaMilankneževićislavenradunović,kaoiportparolnovesrpskedemokratije,jovanvučurović.

studentisunosilitransparente»stopamerica«,»neuratneunato«,»natoiswarmachine«,»drsavokentera«,»Mirzamir«i»24.mart1999.-nezaboravi«.

kadasuupitanjuporukekojeseukomunikaionomsistemunaspramjav-nostiočitavajukaoodređena,,društvenakoreografija”tokporukaidekaširojjavnosti,takodaakoprevazilazekapacitetobrazovnognivoaprimaoca,usvoj-stvunjegovogneznanjaiinformisanosti,porukeseapstrahuju,ateapstrakcijesegrupišuupravoupredrasude.

4848

pOLITIČKE parTIjE I NaTO

pitanjezastupljenostitema,,natoumedijima”uočiizboraiusredkampanjepredlokalneizboreucrnojgori,25.maja2014.godine,ujednojeiinterval

izmedjuIiIIminitoringanadatutemuInstitutazajavnupolitiku.Emitujusespecijalneizborneemisije,održavajupredizbornistranačkiskupoviipuneno-vinskiiportalstupcipredizbornimnastupima,porukamaiaktivnostima.

uticajnajavnomjenjebaziranjeinastavupolitičkihpartijapremaučla-njenjucrnegoreunatoalijansukojejenarelacijipozicija-opozicijadijame-tralnouoprečnomodnosu.takojevladajućademokratskapartijasocijalista(dps)poredpripremaistrategijaaktivnostipartijeusmisluadekvatnepripre-mezalokalneizbore25.maja2014.godine,izrazilazadovoljstvoikampanjompartijeusmislupromovisanjanatovrijednosti,štoukomunikacijisagrađani-ma,kojasevodinaraznimnivoima,dajerezultate.glavniodbordemokratskepartijesocijalistajeodlučiodaintenziviraunutarpartijskeaktivnostikakobitapartijadodatnodoprinijelajačanjupodrškegrađanaulaskucrnegoreunato.

kakojeprenioportalrtcgod18.02.2014.godinejasanstavdps-aona-to-ukrozizlaganjegospodinaĐukanovićajesledeći:

Za NaTO 42 odsto građananatopredstavljanajbolji,najefikasnijiinajisplativijiokvirza

daljeunapređenjestabilnosti,kakoucrnojgori,takoiučitavomregionuBalkana, poručio je u Bijelompolju predsjednikdemo-kratskepartije socijalistacrnegoreMiloĐukanović.Đukanovićjekazaodanajnovijeistraživanjepokazujedaulazakcrnegoreunatopodržava42odstograđana.

Đukanovićjegovoriovečeras,nasastankuopštinskogodboradpsBijelopoljeuproširenomsastavu,upriličenomuokviruak-cionogplanakampanjedpsočlanstvucrnegoreunato.Đuka-novićjeistakaodanajnovijeistraživanjejavnogmnjenjapokazujedaulazakcrnegoreunatopodržava42odstograđana,alidanadaljemrastutrebapredanoipažljivoraditi.

Đukanovićjenaglasiodajenatokaotemalogičanslijedsvihonihtemakojesuokupljaledpssvihovihgodinaida je idejuočlanstvuutomsavezupotrebnoafirmisatiusvimporamadruštva.

4949

Đukanović: NATO najisplativiji okvir

onjepodsjetiodaodukupnogbrojaposlanikaucrnogorskomparlamentunjihdvijetrećine,formalnoilineformalno,dajepodrš-kuzaulazakunato,aliistovremenoistraživanjajavnogmnjenjapokazujudrugačijusliku.

“tojepolitičkiizazoviciljdps-ajedačujesveargumente,izaiprotivulaskaunato,tedagrađanimadetaljnoipažljivoobjasnisveprednostičlanstva.„zatosmo,kaonajsnažnijainajodgovorni-japartijaucrnojgori,preuzeliinicijativuutimaktivnostimaizatosmopozvalisveostalepartije,kojesezalažuzaulazakunato,dapojačajusvojangažmannatomplanu”,kazaojeĐukanović.

liderdps-akažedacrnagorasaEuinatodijelizajedničkeciljeve,čijeispunjavanjeznačajnodoprinosiboljemkvalitetuživo-tasvihgrađana.

“zbogtogajevažnodacrnagora,krozformalnopristupanjenato,anakontogaiEu,ispunisvevrijednostizakojeseopredi-jelila.crnagoraće,kaopunopravnačlanicasaveza,imatijednaktretmanipravoodlučivanjakaoisveostalezemlječlanice,azbogranijih iskustava važno je da budemo za stolomgdje se donosenajvažnijeodluke”,kazaojeon.

5050

govoreći o benefitima članstva u nato, Đukanović je prijesveganaglasiopitanjedaljegunapređenjabezbjednosti,nesamocrnegore,većičitavogregiona.

“ne smijemo smetnuti sa uma u kakvom regionu živimo. Idaljainovijaistorijanasnatoupozorava.ratovalisunašiđedo-vi,potomsuratovalinašiočevi,pajeinašageneracijasvjedočilajednomratu.ne smijemodozvolitida se toponovinašojdjeci igeneracijamakojećetekdoći”,istakaojeĐukanovićidodaodanetrebapropustitiovušansuzaintegracijuunato,jernaBalkanunepostojipouzdanmehanizamstabilnosti.

Ekonomskirazvoj jepouzdaniji,stabilniji idugoročnijišto jedržava stabilnija i bezbjednija, a takvu bezbjednost je mogućeobezbijeditičlanstvomunato,kazaojeĐukanovićidodaodaćepouzdaninvestitoruvijekradijezaulaganjeizabratidržavukojaimapouzdanbezbjednosniokvir.

“pristupanjenatonijesamonašaodluka,jerzavisiiodtogadalićeostaledržavečlanicebitiopredijeljenedanapredstojećemsamitu šire savez.Mimoramopokazati svojupunu spremnost iopredijeljenostusvimsegmentimadruštvadabudemopunoprav-načlanicasavezakakavjenato.zacrnugorujenajboljedasetodogodištoprijeinatomebitrebalosvipredanodaradimo,kakomiudps-u,takoiudrugimpartijamakojeimajuistoopredjelje-nje,nevladinomsektoruisvimdrugimorganizacijama“,zaključiojeĐukanović.

stavostalihpolitičkihpartijapopitanjučlanstvaunatosavez, izmedjuostalog,saInfopunktaonatointegracijama,održanogjanuara2014godine,uHercegnovom,podorganizacijomcdt-ea,nakojemsuučestvovalipredstav-nicisocijaldemokratskepartije(sdp),pozitivnecrnegore,socijalističkena-rodnepartije(snp),idemokratskogfronta(dF)jesledeći:

5151

građanicrnegorenemajudovoljnoinformacijaonatointe-gracijama,imalijebrojonihkojiznajuneštovišeotomprocesu,ocijenilajepredsjednicacdt-a,Milicakovačević.

tanevladinaorganizacijaorganizovalajedanasuHercegno-vomInfopunktonato integra-cijama,nakojemsuučestvovalipredstavnici socijaldemokratske partije (sdp), pozitivne crnegore,socijalističkenarodnepartije(snp),idemokratskogfronta(dF).

„oni koji se protive nato integracijama uglavnom to činezbogbombardovanja1999.godine,onikojiihpodržavajumisledaćemotakolakšeućiuEvropskuuniju(Eu),ivantadvaargumentavrlojemaloonihkojiznajuneštošireoovomprocesu“,navelajekovačević.

draginjavuksanovićizsdp-ajekazaladatapartijapodržavaputcrnegorekaEuinato-u.“Iako građani često misle da je to vojna sila, NATO ima i humanitarne akcije”,kazalajevuksanović.dajecrnagorabilačlanicanato-auvrijemevanrednihsituacijainepogoda, tadabi taj savez imaoobavezuda jojpružipomoć”,reklajevuksanović.

poslanikpozitivnegorantuponjakazaojedasetapartijaza-lažedacrnagorauđeunato,alijeneophodnodagrađanibudurealnoibezemocijainformisani.

„Miupozitivnojsmatramodajemnogovišepozitivnihidobrihstvarikojenosenatointegracije,negonegativnih.alidabigra-đaniotomemogliuopštedadajusvojsud,neophodnisuovakvisusreti,neophodnasupitanjaiodgovori“,rekaojetuponja.

obradgojkovićizsnp-asmatradainformacijekojeseobjav-ljujupredstavljajuspinovanjejavnostiukoristnatointegracija.

„to nije demokratski. poznato je da u Hreceg novom nemapodrškevećinezanato integracije, jer se radiovojnombloku.nematepodrškeniucrnojgori.Iskustvogradagdjesebomba-r-dovalajednaturističkazonasaaktivnimuranijumom,nemožesezaboraviti”,kazaojegojković.

stavsnp-aonato-uispoljavanjenerijetkoindirektno,krozpozivanjeisubjektivnodefinisanjeodnosasarusijom(kakojesaopštenokrozvijestpor-talaanalitikaod19.aprila2014.godine)kojijesledeći:

5252

,,U prvih desetak dana maja, rukovodstvo SNP-a zvanično će posjetiti Dumu, Vladu Rusije, Predsjedništvo, kao i najveće crkvene velikodostojnike, jer žele, kako kažu, da objasne da izjave premijera Mila Đukanovića ne predstavljaju vo-lju većine građana Crne Gore.

SNP je poziv za posjetu Moskvi dobila prije nego što je premijer Đukanović boravio u Vašingtonu. Nećemo se tamo izvinjavati nikome, ali želimo da kažemo da loši odnosi premijera sa Moskvom ne smiju biti uzrok zaustavljanja saradnje između Crne Gore i Rusije”, kazao je izvor Vijesti iz vrha partije, potencirajući da je zadatak političara da brane ekonomske i sve druge interese svoje države.

U toj partiji smatraju da nije najvažniji interes Crne Gore članstvo u NATO i da zbog toga neće dozvoliti da ih neko svađa sa Rusijom u ime čitave države. Svim sastancima, kako su kazali, prisustvovaće i ambasador Crne Gore u Rusiji.”

snpovimpitanjeulaskacrnegoreunatopokreće subjektivnimuspo-stavljanjemodnosadvijevelikesile.

stavpokreta za neutralnostkakojeprenioportalanalitika,od04.aprila2014.godinejesledeći:

Dovoljno je pogledati statistiku žrtva u NATO intervencijama u po-sljednjih 20 godina u Jugoslaviji, Avganistanu i Libiji pa da se vidi da je NATO šampion samo u jednom – u ratnom haosu i stradanju civila, poručio je profesor Filip Kovačević iz Pokreta za neutralnost na protestnom skupu protiv učlanjenja Crne Gore u NATO koji je or-ganizovala Studentska asocijacija pokreta „Ne u rat – ne u NATO“.

Današnjem protestnom skupu koji je održan na platou ispred spomenika Svetog Petra Cetinjskog u Podgorici prisustvovalo je oko 150 protivnika učlanjenja u NATO.

Neki od okupljenih su nosilil parole sa natpisima Ne u NATO ne u rat i sa sličnim anti - NATO sadržajem, a oko centralne bine bile su postavljene parole na kojima je pisalo Mi smo protiv rata, a vi?, Stop Amerika, Naša djeca ubica druge djece, Nije NATO sve što sija, Krvave su vam ruke.

5353

Protestu su, u svojstvu građana, prisustvovali visoki funkicioneri Nove srpske demokratije Andrija Mandić, Goran Danilović, Sla-ven Radunović, Jovan Vučurović i poslanik DF-a Milan Knežević.

Kovačević je okupljenima kazao da je nedavno premijer Đuka-nović saopštio da je NATO najbolji i njefikasniji okvir za unaprijeđe-nje stabilnosti na Blakanu. Današnjem protestnom skupu koji je odr-žan na platou ispred spomenika Svetog Petra Cetinjskog u Podgorici prisustvovalo je oko 150 protivnika učlanjenja u NATO.

- Nijedna od ovih kvalifikacija nije tačna. NATO je daleko od efi-kasnosti u djelovanju. Sa svom svojom vojnom silom nije uspio da zavede poredak i mir ni u jednoj od najsiromašnijih zmalja na svije-tu – Avganistanu već se u konfuziji i porazu poslije 13 godina inter-vencije – rekao je Kovačević.

On je naveo da smo zbog pogubnih odluka Đukanovićeve vlade “već platili više od 10 miliona eura za ovaj vojni fijasko”.

- Taj novac je mogao biti uložen u crnogorski obrazovni sisitem, studenske stipendije i poboljšanja standarda. To bi bio veći doprinos miru i stabilnosti nego rasipanje novca po avganistanskim pustara-ma – poručio je Kovačević

5454

On je istakao da NATO nije najisplativiji okvir unapređivanja stabilnosti jer vojna neutralnost manje opterećuje državni budžet.

Prisutnima su se obratili i predstavnici studenata koji su poru-čili da ne žele da ulaze u savez koji je odgovoran za civilne žrtve prilikom bombardovanja SR Jugoslavije.

Jedan od građana koji je prisustvovao protestnom skupu Marko Komlenac kazao je, za Portal Analitika da je preživio dva bombar-dovanja NATO-a te da je stoga protiv ulaska u Alijansu.

5555

- Preživio sam dva NATO bombardovanja jedno 1995. godine u Republici Srpskoj i 1999. godine u Crnoj Gori. Stoga je moj anti-NA-TO stav jasan i utemeljen – rekao je on.

Demonstrantima se obratio i vođa navijača Budućnosti Alek-sandar Čaka Ivanović koji je kazao da je NATO zatrovao Crnu Goru uranijumom.

- Uranijum se konstantno razlaže i potrebno je 1000 godina da se razgradi. Naša zemlja je zatrovana i nama takvi prijatelji ne tre-baju. Ko kaže da mi ne volimo Evropu, mi je volimo. Crnoj Gori treba domaća vojska od ljudi odavde. Crna Gora u slučaju da pristupi NA-TO-u okružena je državama gdje su mnogo jaki vehabijski pokreti tako da ulaskom u NATO postejmo meta – poručio je Ivanović.

kakosaopštavaportalanalitikaod01.februar2014.godine,stavliberal-nepartijecrnegorejesledeći:

Lp: Snažna podrška kampanji za članstvo Crne Gore u NaTO

predsjedništvoliberalnepartijeje,uBaru,raspravljaloopolitičkojsituaci-jiucrnojgoriipozicijiliberala,nadržavnomilokalnomnivou.predsjedništvoje,bezrezervno,podržalopočetaksnažnekampanjezačlanstvocrnegoreu

5656

nato,štobiznačilotrajnimirzacrnugoruiBalkan,navodiseusaopštenjudostavljenomportaluanalitika.

konstatovanojedaćelp,nizomsvojimaktivnosti,datiznačajandoprinostomedacrnagoravećovegodinedobijepozivzačlanstvo,jerjetodioodgo-voranapitanjenašeunutrašnjesigurnostiibezbjednosti.

-toćedodatnoznačitiprivlačenjekvalitetnihstranihinvesticija,kojejed-nostavnonedolazenanesigurantereniunestabilnadruštva.konačno,jedanodglavnihprogramskihciljevaliberalajestečlanstvonašedržave,osimuEu,iunatočimebisekonačnozaokružiosuverenitetistabilnostcrnegore-sa-opštilajeliberalnapartija...

uodnosunasnažaniintenzivanprocescrnegorenaputukaučlenjenjuunato,suprotnosveobuhvatnomnaporuiuspjehuvladenatompolju,odrefe-renduma2006.godine,panaovamo,ispoljavajuseioprečnagledišta.

NATO U PERCEPCIJI kAO EvOlUTIvNI FAkTOR CRNOGORskOG DRUŠTvA

percepcijazasnovananavisokimstandardimapozitivnihnačela,popitanjuvažnostinato-a,vidjelismodajevisokopozicionaranauaktivnomdjelo-

vanju,sprovođenjuipropagiranjuvladeidržavnihorgana.stoga,uzavisnostiodstanovištapolitičkihpartijapopitanjuevroatlanskeintegracijeipercepcijajavnostiumnogomerazvijaseuskladusatim.

usavremenomoblikucrnogorskogdruštvanatojefaktorkojiuzavisnostiodpercepcijejavnostiutičeinadaljikulturološkirazvojcrnogorskogdruštva.utomsmislujavniipolitičkisubjektiimajuvelikuuloguiodgovornostkakoćeutomsmisluuticatinaevoluizam,funkcionalizamiistorijsko-humanističkipristupdruštvu.takva teorijakoncepcijepotpadapodpojamantropologije,naukekojanajbolje sistematski istražuje čovjeka, istoriju, njegoveustanoveikulturu.time jenatokaookosnicaglavnonačelozapreispitivanjekultu-redruštvakrozdifuziju,modifikaciju,integracijuiograničenjasredine.kakojetumačenjekulturnihsistema,izmeđuostalog,ipokazateljevolucijskogpri-stupa progresivnom razvitku društva i ustanova, u tom smislu, vidjeli smo,istražujući,dasuinstitucijecrnegorepopitanjunatointegracijeudubokomprocesuispremne,alidadruštvonijecjeliskodnoukoraksatimprogresom.stoga,onajsegmentkulturekojisesagledavaponačeludjelovanjaustanovapopitanjunato-aodražavazrelost,doksamčovjek,grupacijailidiomasene-kadaneidetimskladom.ovajdrugisegmentvidjelismokrozispitivanjedajekulturasuprotnofunkcionalnimpotrebamadruštvaisubjektivnakategori-

5757

ja.uprethodnompoglavljusaprotestaprotivčlanstvaunatoupravoimamorelaciju subjektivnakategorija, kaoodraz formiranje individualnogkarakte-rakrozaspektesavremenogdruštva iodnosekojivladajunarelaciji ličnost–civilizacijaiobrnuto,čovjekisvijest.uodnosunaodređenevrijednostičo-vjekomprijeupravljajuvjerovanjaiosjećanja,kaosubjektivnakultura,negofunkcionalnepotrebedruštva.c�ovjekuvrijednosnimsudovimaprijepolaziodzakonavlastiteegzistencijenegoliopšteideje.uzavisnostiodidejasubjekta,uodređenojformacijipromišljanjaidjelovanjaukulturidruštva,utičesenanjenmoralni,političkiiduhovnirazvitak.

uokvirunekedruštvenezajedniceikonografijajeosobensistemideja,ide-ala,jezikaivjerovanja,kaovarijanteodražavanjadruštvenihstavova,ličnogikolektivnogidentitetaizraženogkrozsvijesttakvogoblikapromišljanja.pneu-mapojedincaigrupekrozikonografijuijezikkaoodrazdruštvenogponašanja,negativnogstava, imamoupravokroznavedenetransparenteuprethodnompoglavlju, saprotestaprotiv članstvaunato: ,,natodaHIjEMrs� IzcrnEgorE”,,,nEurat,nEunato”,,,nato,krvavEsuvaMrukE”,,,stopaME-rIka!”

primjeriukazujunavrstudruštvenogponašanjazasnovanognapercepcijikojamogućnosti shvatanjasimbolizujedoživljajimau lingvističkimoblicimapredstavljanja, koja otvaraju pitanje preispitivanja humanističke prakse ta-kvogistupanja.

NATO u medijima2

6060

GEOPOlITIkA I NATOsagledavanjemdnevneštampe,kadajeupitanjuzastupljenostnatotema,

evidentan je geopolitički, geostradegijski i geoekonomski aspekt, tj. razma-tranje togpitanja sa geo-grafskog gledištausmjerenosti ka jednoj ili drugojvelikojsili,ratnažarištanaglobalnomnivou,kaookosniceukrštanjapolitič-kihinteresa,temeapstrahovanepolitičkompsihologijommoći,ulogaličnostiipsihologijavođe.kaoglobalnidruštevenifenomenuzimaseiproblematikapolitičke kulture.

Evidentnisusadržajiodnosapolitičkeikulture,uprvomredukaodioso-cijalnogiduhovnograzvoja,religije,nacionalneopredijeljenostiislično.stoga,imamonaslov:,,BataljonvostokBranIpravoslavljEodzapada”,(vi-jesti,02.06.2014.god.)

»...straniborciubataljonu”Vostok”udonjeckunavoderazličiterazlogezaštosusepridružiligrupi. ,,Moj ličnimotiv jevjera,zaštitapravoslavljaodzapada”,kazaojeOlegizsjeverneosetije(nasjevernomobodukavkaza).

,,oni sunas2008.ubijali, arusi sunasspasili.došaosamda imvratimdug”,kazaojedrugimladićkojisenijepredstavio.«(vijesti,02.06.2014.god.)

tekstobjavljenudanu,03.06.2014.godine,takođesadržiupravonavede-nasvojstvavjerskevezanostikaoantropološkiaspektuinterakcijiisadatimpolitičkimubjeđenjima,alineizostajeniideološkainstrumentalizacijakaopo-vodpodstrekivanjaneprijateljskogodnosaizmedjuvladecrnegoreirusije.stoga,evidentnesuključneriječi:,,pogrešnapolitikavladepremarusiji,ruskipreduzetnicičestoizigraniodcrnogorskevlade,neprijateljskeizjaveMilaĐu-kanovićatokomnjegoveposjetesad.”(dan,03.06.2014.god.)

geopolitičkopitanjeuštampanimmedijimaodražavaseikrozpercepcijuvođa-sledbenik,pabirecimosastanovištapolitičkepsihologijepercepcijaovođiudatimtekstovimabilapozicioniranasledećimstilovima:

u dnevnom listu dan, od 01.06.2014. god. imamo percepciju stila vođepragmatik-demokrata,pokojojjesamaideologijapotpunoirelevantna.

Iakonaizgledimaprepoznatljivostisekuritizmaunaslovu,tekstjeuformikomentaraiimaobjektivnihimlikacijaekvivalentnoprilozimaemitovanihna,,voa:glasamerike”tvcg2.sadržajtekstapripadaedukativnojvrijednosnojkategoroji.

6161

»Obamin kratki štap

• obamajeustvaripredsjednikkojijetokomminulihpetipogodina,kolikojenavlasti,amerikuizvlačioizratova,kojisujeiznurilivojno,finansijski,paipolitičkiimoralno

Da li je Amerika strvarno imperija čije sunce zalazi, a Rusija rastuća global-na sila, kako poslednjih mjeseci, povodom ukrajinske krize i aneksije Krima, su-gerišu novinarski naslovi. Zar serijom svojih poteza u geopolitičkom šahu, odluč-ni ruski predsjednik Vladimir Putin nije matirao oklijevajućeg Baraka Obamu.

Američki predsjednik svjestan ovakvih priča, a i pod pritiskom političkih pro-tivnika kod kuće, održao je prošle nedjelje govor pred diplomcima akademije ”Vest point” u kojem je iznio svoju odbranu i pokrenuo novu rundu polemika o tome da li je ”postamerički svijet” već realnost ili samo privid.

– Moj posao kao vrhovnog komandanta je da oružane snage angažujem samo u krajnjoj nuždi i da ih angažujem mudro - poručio je, upozoravajući da je većinana onih koji osporavaju ovaj pristup za vojne avanture u kojima američki narod nema interesa i koje ne doprinose povećanju američke bezbjednosti.

Obamina ”mlakost” je kritikovana ne samo zbog Ukrajine, nego i zbog od-bijanja da interveniše u Siriji, kao i što često povlači ”crvene linije” koje potom ignoriše. Ukratko, ocjena je da je on potpuno preokrenuo poznati moto predsjed-nika Teodora Ruzvelta, kojeg su se njegovi prethodnici pridržavali skoro čitav vijek – ,,govori tiho i nosi dug štap”.

Obama, naime, govori glasno, ali mu je štap kratak. Veliko je, međutim, pita-nje da li je to znak njegove slabosti ili mudrosti.

Amerika je u ovom vijeku vojno intervenisala tri puta: U Avganistanu, Iraku i Libiji (u poslednjem slučaju doduše samo iz vazduha). Iz jednog od tih ratova (Avganistan, koji je najduži u njenoj istoriji, još nije izašla (mada će glavnina vojske odande biti povučena do kraja ove, a preostalih desetak hiljada vojnika dvije godine kasnije).

Da je intervenisala u Siriji, bio bi to njen četvrti rat u jednoj muslimanskoj zemlji tokom jedne dekade. Odbivši da bude uvučena u njega, Obama je ustvari primijenio sopstvenu doktrinu: da će SAD ratovati samo ako je u pitanju neki njen vitalni interes, pri čemu i to mora da bude vremenski ograničena operacija, zatim u situaciji istinske humanitarne katastrofe – i uz međunarodnu podršku.

Amerika bez sumnje ima neke interese u Siriji i u Ukrajini, ali nisu toliki da bi opravdali ulazak u rat – u poslednjem slučaju sa rizikom da on postane i nukle-arni. Umjesto toga, opre-dijelio se za ekonomske sankcije, uz nevoljnu podršku evropskih saveznika.

6262

Obama je u stvari predsjednik koji je tokom minulih pet i po godina, koliko je na vlasti, Ameriku izvlačio iz ratova, koji su je iznurili vojno, finansijski (po ne-kim studijama, ukupan račun za okupacije Avganistana i Iraka iznosiće oko šest hiljada milijardi dolara), pa i politički i moralno.

I ne samo to: američke intervencije su i Avganistan i Irak i Libiju ostavile ne-sta-bilnijima nego što su bile. Zašto se onda ratovalo? Zbog američke ”izuzetno-sti”, potrebi da uređuje svet po svojoj meri ili zbog oholosti i njene političke elite?

Obama je ”neambiciozan” u spoljnjoj politici, takođe je kritika kojoj je izložen kod kuće. Huškači koji bi da bude ”ambiciozniji” previđaju da je jedan rat mnogo lakše započeti nego završiti.

Koja je to vojna opcija mogla da spriječi aneksiju Krima?

Obama je u stvari realista, koji je svjestan da ”jednopolarni momenat”, peri-od koji bi grubo mogao da se uokviri u 1990-te, prošao. On takođe sasvim tačno procjenjuje da je tadašnji svijet mnogo komplikovaniji od hladnoratovskog koji je imao oštru i sasvim jasnu liniju ideoloških i političkih razgraničenja. Dokaz: najveći izazov američkoj globalnoj dominaciji, Kina, ujedno je i najveći trgovin-ski partner.

Amerika danas sigurno nije ono što je bila prije deset, a pogotovu što je bila prije dvadeset godina. Američka sila svakako nije više tako bezobzirna , ali to ne znači da je manja, a pogotovu da je Rusija globalni izazivač. SAD i dalje imaju najveći vojni domet (sa značajnim vojnim prisustvom na četiri kontinenta i čak 60 ugovornih saveznika - poređenja radi Kina ima samo jednog). A uz, to ne tre-ba zaboraviti da bi Amerika, sada kritikovana što ne interveniše, još više bila kri-tikovana da interveniše.«(autor:MilanMišić,bivšiglavniiodgovorniurednik,,politike”)

sadržajtekstapripadaedukativnojvrijednosnojkategoroji.

Mada sepitanjepercepcijemoći na globalnomnivoupokrenulo kao ak-tuelnopitanje,takodasekaotakvonašloiufokusuistraživanjalondonskoginstituta,,c�EtEMHaus”.kakoprenosi,,glasamerike”uterminuod07.00.h,09.06.2014.god.natvcg2,potompitanjuzabilježenjestavBijelekuće,struč-njakasainstituteulondonuipredsjednikasad-aBarakaobame,zabilježenoaudiovizuenomprezentacijomsapriređenoggovoravojnimpitomcimauves-pointu.

,,Proteklih meseci američki predsednik Barak Obama bio je izložen kritikama da je spoljnja politika njegove administracije suviše oprezna i da je to ohrabrilo američke protiv-nike poput Sirije, Kine i Rusije da preduzimaju smelije poteze. Bela kuća s druge strane ističe da međunarodni uticaj ne može da se zasniva samo na vojnoj sili.

6363

Dopisnik ,,Glasa Amerike” u Londonu izveštava o tome da li SAD i dalje imaju ulogu ,,svetskog policajca”?

U avgustu 2013-te desetine žena, muškaraca i dece u predgrađu sirijske pre-stonice Damaska bile su žrtve navodnog hemijskog napada od strane sirijske Vlade. Sirijski pred-sednik Vašar Alasad je tada prešao jednu od crvenih linija koju je Vašington naznačio, ali se nije suočio ni sa kakvim vojnim posledicama. To je bio ključni momenat kaže Zinia Dormandi iz londonskog instituta ,,ČETEM HAUS”. ,,Posle toga niko više nije shvatio crvene linije Vašingtona ozbiljno kao ranije. Asadu je dozvoljeno da pređe te crvene linije bez posledica”.

Dormandi kaže da su SAD i dalje najveća vojna i ekonomska sila na svijetu i da percepcija da ne žele da upotrijebe svoju moć je opasna. ,,Ako neke zemlje, kao npr. Kina veruju da mogu da otmu tuđu teritoriju kao što je Rusija uradila u slučaju Krima, bez posledica, one će preći linije kojih nisu svesne što će dovesti do odgovora SAD-a i Zapada.

Oružano zauzimanje Krima od strane Rusije u martu dovelo je do kritika da oprezan stav SAD-a ohrabruje druge svetske sile. Međutim, Arni Vestad (Lon-donska škola za ekonomiju) kaže da je Zapad imao malo opcija. Opcije Zapada čak i kad se pogleda unazad na kraju Hladnog rata, početkom 1990-ih bile su ograničene. Na kraju krajeva Rusija je nuklearna sila. Ukrajinci su svjesni tih ograničenja kaže Orsija Lucevič (ekspert za Ukrajinu u ,,ČETEM HAUSU”).

,,Ukrajinci su zaista oprezni i shvataju da bi direktna vojna konfrontacija uz podršku SAD-a bila teška i da bi dovela do velikih gubitaka.

U govoru vojnim pitomcima u Vespointu prošlog meseca, predsednik Obama je rekao da bi bilo pogrešno započeti vojne operacije samo da bi se izbegao uti-sak da je amerika oslabljena. ,,Ukoliko bih vas izložio opasnostima samo zato što bi negde postojao problem koji bi želeo da rešim to bi predstavljalo izdaju moje dužnosti i zemlje koju volim.

Mnogi saveznicu u Aziji oslanjaju se na tzv. ,,američki bezbjedonosni kišo-bran” kao protivtežu rastućem uticaju Kine. Međutim, Vašington izmoren ratovi-ma posle teških sukoba u Avganistanu i Iraku i želi da saveznici takođe daju veći doprinos kaže Zinia Dormandi. ,,Radi se o formiranju koalicija, prema tome ta pretpostavka koju u Evropi imaju da će Amerika biti prva i da će Amerika staviti na sto resurse, a zatim će se drugi priključiti više nije tačna.

Japan je najavio da dozvoli svojim vojnim snagama veću ulogu u globalnoj bezbednosti što je dovelo do mjernog kineskog pregovaranja. Međutim, anali-tičari ističu da je promjena politike naišla na dobar prijem u Vašingtonu, gde se zvaničnici i dalje slažu da SAD treba da predvode, ali žele veću podršku za uzvrat.”

6464

stoga,geopolitičkopitanjebezbjednostiuovomkontekstupolaziodsmje-radasvakazemljadoprinesetimeštoćebitinasvomterenugarantbezbjed-nostiitimeširitisinarhijumiraistabilnosti.dakle,prilogojednomrealnomočekivanjuraspoređivanjaodgovornostiisnaga,strategijiočuvanjamira,pre-vashodnodiplomatskimsredstvima, ipercepcijikojabimoćtrebalapoimatikaostrategijuobezbjeđivanjaplanetarnogmiraracionalnim,anevojnimsred-stvima,štobibilaisključivostkojabisemoglaodrazitikaouzročnoposledič-nastrukturašitihrazmjera,čegajepredsjedniksad-aBarakobamaitekakosvjesan,zalažućisezaočuvanjeglobalnebezbjednosti.Međutim,ne izostajeni verbalno oštar stav predsjednika sad-a kako prenosi ,,glas amerike” od04.06.2014.godine:,,svijetmoradabudeujedinjenprotivmračnerusketak-tikeuukrajini.”

,,vođa”kaoempirijskačinjenicaveomajejestarateorija.prvinasloviofe-nomenu,,vođa”nalazesejoškodkonfučija,aposebnokodMakijavelijadatajeanalizavođeupolitici.vidjelismouprimjeruistraživanjau,,c�EtEMHausu”ulondonuposvećenosteksperatainstitutautomsmislukadasezaistaželipo-raditinapercepcijijavnosti.onisusebaviline,,psihologijomvođe”,već,,per-cepcijomvođe”ulinijigdjeležiopasnostodpredrasudaiiskrivljavanjastvar-nosti.Istraživanja,,c�EtEMHausa”,možesezaključiti,ukazujuda zamjerke Obami višepoimajuopasnost ratakao latentnunego li pogubnu stvarnost.otudaioptužbe,,opreznomstavu”.zatoziniadormandiinaglašavadasusadidaljenajvećavojnaiekonomskasilanasvijetuidajepercepcijadaneželedaupotrijebesvojumoćopasna.

kakoprenosi,,glasamerike”upriloguod10.06.2014.godine,tumačenjeekspertaEndželestent,obaminaoštraprijetnjaitekakojeurodilaplodom.

»Pretnja zavođenja oštrih sankcija Rusiji zbog mešanja na jugoistoku Ukraji-ne trebala je da bude nastavljena smatra Endžela Stent ekspert za Rusiju na Uni-verzitetu ,,DŽORDŽ TAUN”. Ističe da su američke pretnje sankcijama brojnim eko-nomskim sektorima donele rezultate. ,,Smatram da je pretnja uvođenja mnogo oštrtrih sankcija, takozvanih sektorskih sankcija, nagnala Rusiju na kompromis kod bitnih pitanja. Putin npr. priznao je legitimnost izbora ukrajinskog predsed-nika Petra Porošenka. U Kijev je takođe vraćen ruski ambasador koji učestvuje u ruskoukrajinskim razgovorima koji su u toku”.

Stent kaže da je predsednik Obama bio u pravu što je ponovio tu pretnju na nedavno održanom Samitu G7 u Briselu. Ona je dodala da je Obamina odluka o vojnom pojačanju na evropskim istočnim i severnim granicama takođe direktna poruka Moskvi da Vašington neće dozvoliti destabilizaciju NATO prostora. ,,Pred-sednik je tokom posete Francuskoj kao i prethodnom Samitu u Briselu saopštio da će u Poljskoj i Baltičkim zemljama biti pojačano prisustvo snaga NATO-a i to

6565

uglavnom američkim snagama. Obama je takođe istakao član 5. Severoatlan-skog ugovora koji podrazumeva kolektivnu odbranu članica NATO-a koja je na-padnuta. Bitno je što je to istakao jer su neki počeli da sumnjaju u pouzdanost te bezbedonosne garancije. Međutim, inicijativa je dalje na strani Putina”, smatra Stent.

Dosadašnji potezi Zapada, odnosno Sjedinjenih država i Evropske unije uglavnom su odgovori na Putinove poteze. Bilo bi dobro da se vratimo na situa-ciju u kojoj je inicijativa na našoj strani. Što se tiče sadašnjeg ukrajinskog pred-sednika Petra Porošenka, Stent kaže da je njegova uloga za sada ograničena. Njegova dva glavna zadatka su započinjanje procesa ustavne decentralizacije Ukrajine što traži Moskva i pokretanje ozbiljnih demokratskih i ekonomskih re-formi koje traži Zapad.«

potom,dnevnilistdan02.06.2014.god.objavljujeitekst,,vođa”uzkari-katurualeksandravučićakaovizuelnuprezentacijuvođeuoblaku,percepci-jestila iracionalni homocentrik,potakvojvizuelnojporuciautora.tekstjekoncepirantravestičnim(karikatura),ironičnimipežorativnimžanrom.

,,Aleksandar Vučić izbor je prvo SAD i Njemačke, potom političke elite koja se pod doslednim dosovskim epigonima potpuno raspala, a naposletku i onog istog naroda koji voli dobre vijesti i jasno definisane pojedince koji su krivi za sve vijesti koje bi mogle biti loše… Istih onih koji su prvo izgubili glas pjevaju-ći prkosno na trgovima i mostovima, a potom poslije poraza (kada su albanski zločinci zajedno sa NATO-om počeli da ubijaju, muče i pale sve što je srpsko) radosno vrištali sa terasa i iz dvorišta, a sina ili unuka konačno pustili da izađe iz ormana gdje je boravio kako ne bi poginuo na tuđem Kosovu, za koga treba da ginu mastiljari, činovnici, ljekari koji zarađuju tri puta više od prosjeka… Kosova za koga prosječnog srpskog patriotu, kao i za sve drugo osim za hljeb bez moti-ke, boli ćoše… I to ne ono najvažnije ćoše po čijem ćefu gleda ”Grand” i zna više brazilskih fudbalera nego svojih rođaka.

U jednom narodu u kome niko više i ne pamti demokratsku državu, koji je možda tokom proteklih desetak godina vodio tek najviše demokratizacije oliče-nim u slobodnim izborima (o čemu građani Crne Gore, mogu samo da sanjaju), dovoljno je da se složi prosta većina uticajnih i bogatih oligarha, ambasadora SAD i četiri članice EU pa da bude usposobljena stabilna vlast. Još kada su Ame-rikanci uspjeli da proizvedu pasterizovanu, dezinfikovanu i mariniranu populi-stičku stranku, stvar je čini se sigurna na duži, mnogogodišnji, pa možda i više-decenijski rok.

sa stanovišta problematike političke kulture izvjesni koncept političke kulture nastaje ikrozemanat prevazilaženjakonceptanacionalističkogka-raktera. tekst otvara pitanje medijske slobode koja je regulisana zakonom

6666

kadasuupitanjunacionalnekomponente.

osobenosti autokratskog stila vođe prepoznate su u sledećem tekstu,naslovljenomgvozdEnoMrukoMvladaturskoM.(Blic,01.06.2014.god.)

»Vodeni topovi, oklopna vozila, naoružani policajcini oni u civilu bili su juče razmje-šteni u centralnim ulicama Istanbula da bi spriječili okupljanje građana.

Turski premijer Tajip Erdogan upozorio je ljude da se ne približavaju trgu Taksim, poručivši da će snage bezbjednosti učiniti sve da spriječe okupljanja.

– Naše snage bezbjednosti imaju jasne naredbe. Učiniće sve što je neophodno – rekao je Erdogan u Istanbulu.

Pokret koji poziva na demonstracije Erdogan je okarakterisao kao ,,tero-rističke organizacije” koje ,,manipulišu našom moralnom i finansijski slabom omladinom kako bi napale naše jedinstvo i ugrozile našu privredu”

Suočen sa optužbama za autoritarnu vladavinu i korupciju, nakon niza skandala, Erdogan ne odustaje od vladavine gvozdenom rukom. U svojim govo-rima građane diječli na lojalne i izdajnike, a organizatore prošlogodišnjih de-monstracija naziva ,,provokatorima sa trga Gezi” koji kuju zavjeru protiv Turske.

– Nakon protesta akcije na berzama su pale, a kamate porasle. Vandali su opustošili ulice, hoće da stvore privid da svuda u Turskoj vlada teror – izjavio je Erdogan, koji nastoji da blokira društvene mreže Tviter i Jutjub, a političke pro-tivnike optuži da rade protiv države.

U protestima protiv Erdoganove vlade prošle godine je poginulo osam ljudi, a nekoliko hiljada je povrijeđeno.«

Ivans� iber autokratski stil definisaojenasledećinačin:

,,kolikogodtajstilneposrednoasociraonaprimjenuprijetnjeikazne,či-njenicajedaonmorazadovoljitigrupnepotrebekaoidemokratski.tojestilkojipsihološkikontrolioragrupu.njegovajebitnaosobinadavođastvarapo-trebeunosećiugrupunesigurnost,fru-stracijeistrah,inatajjenačinkontro-lira.vrločestoradiseomanipulacijamaregresivnim,primitivniminesvjesnimpotrebama.kakosunaglasilikrech idr. (1962), autoritativanvođaodržavaunutargrupnepodjele, aunutargrupnukomunikcijudržinaminimum,kakobiseukupnamoćkoncentriralaunjegovimrukama.takoonpostajecentarinezamenljivaosoba.s� tosetičesamegrupe,tajvodstvenistilimadvabitnanedostatka:prvo,odlazakvođemožeuzrokovatikaos,pačakinestanakgru-pe;idrugo,smanjenjeinterpersonalnekomunikacijeunutargrupedovodidosmanjenoggrupnogmorala.”3

3 Šiber, Ivan: Osnove političke psihologije, str. 208

6767

pitanjepolitičkekultureiintegracijeotvorenojenaglobalnomnivou,kaodiosloženihkarakteristikasvetskogdruštva,ukojemsenalaziidjelujekon-kretanpojedinackojisadržajglobalnogdruštvapreuzimakaosvoje.sindromjeuosnovi kohezije i integracije.,,kohezijaiintegracija–uosnovije”ego”psi-hologijepotrebapojedincadaintegrirasvenitisvojeličnosti.Istijeproblemi spolitičkimsistemomakoželibiti efikasan.dinamizam„ego”organizacijesličanjedinamizmusocijalnekohezijeiintegracije.”4

tipičanprimjerevidentan jeudnevnom listu Informer, od02.06.2014.godine.

»Britaniji preti da će izaći iz EU ukoliko na čelo Evropske komisije (EK) bude izabran bivši premijer Luksemburga Žan-Klod Junken, zasad jedini favorit, piše nemački ,,Špigel”. Prema navodima tog lista, britanski premijer Dejvid Kameron pretnje je izneo nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, koja je, s druge strane podr-žala Junkera.

Neizbežan referendum. Kameron je u utorak na samitu evropskih lidera rekao Merkelovoj da bi Junkerovo postavljenje na mesto načelnika EK dovelo do referenduma o izlasku iz EU. Iako je obećao referendum o članstvu Britanije u Uniji 2017, Kameron kaže da bi zbog Junkera morao ranije da ga organizuje i da bi se verovatno većina građana izjasnila za napuštanje EU.

- Ličnost iz osamdesetih ne može da rešava probleme u narednih pet godina – rekao je Kameron Merkelovoj.

Prema ocenama analitičara, Junker se bori za federalizaciju EU, a Kameron misli da bi on išao na ruku evroskepticima, koji su u Britaniji trijumfovali na iz-borima za Evropski parlament (EP) u maju…«

položajproblematikepolitičke kulture jeikategorijaustrukturipredme-tapolitičkepsihologijenanivoukarakteristikaglobalnogdruštva,utemeljnomelementu institucionalnih i ideoloških normi. shodno tome imamo tipičantekstuBlicu,od02.06.2014.godine.

»toniBlerponudiojepomoćangeliMerkeluborbiprotivevroskeptika.

Na sastanku sa nemačkom kancelarkom, koji je održan prošlog utorka i, ne-kadašnji premijer je Merkelovoj stavio do znanja da je ,,spreman da brani Evrop-sku uniju od kritičara čiji je broj sve veći”, navodi se u izvještaju koji je objavio britanski poslovni list »Fajnenešel tajms«. Blerov predlog je iznijet samo nekoliko sati nakon što što su rezultati izbora za Evropski parlament pokazali izričito jačanje antievropskih i ultradesničarskih partija širom kontinenta. Činjenica da su stranke desnog centra ostvarile nezapamćen uspeh na izborima i osvojile 212

4 Šiber, Ivan: Osnove političke psihologije, str. 146

6868

mandata od 750 u novom sazivu Evropskog parlamenta, pokazuju da sve više građana podržava ideju da se ovlašćenja EU smanje ili čak potpuno ukinu.

Bivši premijer je više ,,nego spreman” za novu ulogu kojom će pokušati da promijeni mi-ščljenje birača i povrati njihovu vjeru u EU, piše ,,Fajnenšel tajms” pozivajući se na svoje veze sa briselskom elitom i neiminovanim Blerovim save-znikom.

– Bler želi da bude advokat prednosti Unije, ali je takođe riješen da zagovara njenu potrebu da se reformiše. Volio bi da obiđe kontinent – rekao je izvor blizak bivšem premijeru...«

poznata rečica da je ,,rat produženapolitika, samodrugim sredstvima”5

kadajenatopitanjeposrijediu,,vijestima”od02.06.2014.godine,sagledavasekrozsledećenavode:

»Prisustvo boraca iz Rusije i bivših sovjetskih oblasti vjerovatno će biti jedna od glavnih tema ragovora novoizabranog ukrajinskog predsjednika Petra Po-rošenka i sa američkim kolegom Barakom Obamom, a kasnije vjerovatno i sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom.

,,Podjela zemlje je konačna. Sad ne postoji ništa što nas ujedinjuje s njima (sa vlašću iz Kijeva)” kazao je Rojtersu Aleksandar Hodakovski, komandant bataljona ,,Vostok” koji je ranije prebjegao iz ukrajinske službene bezbjednosti.

,,Kijev je već shvatio da je izgubio jugoistočnu Ukrajinu, koja se nalazi u sferi ruskog uticaja, i da će to na ovaj ili onaj način ostati tako”, kazao je ovaj 41-go-dišnjak.

Pribran i opušten, Hodakovski je sušta suprotnost od mnogih svojih sabora-ca – ćutljivih momaka koje kriju lice famtomkama – koji su nedavno vodili teške borbe protiv ukrajinske vojske oko aerodroma u Donjecku i Karlovki.

Po njegovom mišljenju, ovaj konflikt predstavlja dio globalnog zastoja izme-đu Rusije i SAD u bipolarnom svijetu.

,,Tehnički, mi smo bili nezavisna država, ali su granice bile formalnost i mogli smo da se osjećamo dijelom Rusije” kazao je. ,,Ne želimo da budemo protiv Rusije, a ukoliko sklopimo savez sa EU i NATO, automatski ćemo biti protiv nje.”... Mislim da nas Rusija koristi da ispuni svoje geopolitičke interese i kao tampon na Zapa-du. Mi se oko toga ne zavaravamo. Ali i sa tim saznanjem, mi se držimo Rusije jer je to naša kultura” zaključio je Hodakovski.«

umedijima smodakle zapazili refleksije svijesti kojanaginje socijalnimpokretima,zakojeseobjašnjavadasuoblicikolektivnogponašanjakojižele

5 Šiber, Ivan: Osnove političke psihologije, str. 332.

6969

,,promijenitisvijet”,apotrebezavođomsastavnisudiosvakogsocijalnoggru-pisanja.stoga, problematikavođeivođenjaufokusumedijafenomenološkiseodražavakaoglobalnapotrebadruštvazasigurnošćuistabilnimporetkom.

U FOkUsU

predstojećinatosamitkojićesenajesenodržatiuvelsuočekivanojedaćebitisamitproširenja,isveindicijesuukazivaledaćecrnagorabitipo-

zvanazačlanstvo.upoglavljuprocEsIIsporazuMIcrnEgorEpopItanjuc�lanstvaunato,upravojeprikazanpregledadministrativnihipregovarač-kihaktivnosticrnegorepopitanjuevroatlanskuhintegracijau intervaluod2006-2014.godine.Međutim,posledicedešavanjauukrajini,nametnulisusekaogeopolitičkifaktorkojisvakakonećemimoićinicrnugoru.EvropskaunijainatosvjesnisurizikaimogućihgeopolitičkihnesuglasicanaBalkanu,zbogčegaželedatrusniregionosigurajustabilnošću,takodajecrnagoranesamoaspirantsvjesnaličnihbenifitaučlanjenjem,većjepretendentkojisvakakodo-prinosiopštemnastojanjustabilnostiimira.

kadajeupitanjuzastupljenostnatotema,krozproceseaktivnostiobu-hvaćenihmonitoringperiodom,od01-21.06.2014. godine,prevashodno suseprožimalekrozbilateralnerazgovoredomaćihiinostranihzvaničkika,pre-davanja,panelforumeucrnojgoriiinostranstvu,kaoigeopolitičkisegmentzastupljennasusretimapovodomobilježevanjasvetskihjubileja.stimuvezi,ključnidogađajikojesupropratilimedijisusledeći:

• c�etvrti2BsForumpodnazivom,,natou21vijeku:moderniizazoviinovapodručja.”uBudvi

• presjednikvladecrnegoreuzvaničnojposjetiHrvatskojiBosniiHer-cegovini

• natolIBsEEnkonferencijaukotoru• Ministarunutrašnihposlovaraškokonjevićusloveniji• susretšefovaivladačlanicag7nasamituuBriselu• susretlideraindustrijskinajrazvijenijihzemaljasvijetag7uBriselu• jubilej unormandiji povodomobilježavanja sedamdesetogodišnjice

,,dand”• zvaničnaposjetaBaruambasadorkerepublikekiparnafsikekrousti• u viljnusu počelo proljećnje zasijedanje parlamentarne skupštine

nato• Ministarka odbraneMilica pejanovićĐurišić na sastanku sjevernoa-

tlanskogsavjetausjedidištinatouBriselu• nacionalnikoordinatornebojšakaluđerovićikomunikacionitimsa-

7070

vjetazačlanstvounatoorganizovaliradnidoručaksapredstavnici-masvihmedijaucrnojgori.

• koordinacionitimzanatoorganizovaoskup,,kodnato”uvinskompodrumu,,s� ipčanik””

• s�ezdesetisamitšefovaatlanskihzemaljaodržanuBudvi• projektiuokviruprogramaambasadesad-aucrnojgoriinvo-asa

ciljempodrškedijalogaočlanstvucrnegoreunato• okruglisto,,crnagoraineutralnost”upodgorici.• konferencijazavježbu,,združeninapor2014”,održanauBudvi,kojoj

suprisustvovali35zemaljačlanicanatoipartnerstvazamir,itrior-ganizacijenato,sEEBrIngiMncnEbrigada

• konferencijanačelnikageneralštabovazemaljaa-5• završenaraspravaoizmjenamazakonaovojsci• Ministar pravde duškoMarković u posjeti njemačkoj: podrška nje-

mačkeevroatlanskimintengracijamacrnegore• podrškaturskeputucrnegoreuEuinato• završena18.konferencijanačelnikageneralštabovazemaljapotpisni-

caameričko-jadranskepovelje• povratakpripadnikavcgizmirovnemisije,,EunavFor–atalanta”• završenaFinalnaplanskakonferencijazavježbu„combinedEndeavor

2014“(„združeninapor“)• Ministarraškokonjevićsastudentimaudg-aonatointegracijicrne

gore• Ministarkavlahovićinacionalnikoordinatorkaluđerovićgovorićena

paneldiskusiji:„naukainato”• potpredsjedniklukšićiministarodbranepejanović-Đurišićnasastan-

kusjeveroatlantskogsavjetanatosacrnomgorom• održanopredavanjeotrendovimapodrškejavnogmnjenjapotencijal-

nomčlanstvucrnegoreunato• crnagorauspješnookončalačetvrtiMapciklus• polugodišnjibrifingizaslanikaodbraneakreditovanihucrnojgori• Fišer:crnagoranajozbiljnijikandidatiprvaureduzaprijemučlan-

stvo

uodnosunaspektarintenzivnihdogađajakojesuizloženekaofokusglav-nihaktivnostinavedenihsubjekataiinstitucijatokomjunamjeseca,udaljemsegmetuovogradamonitoringomćebitiizmjerenistepenikvalitetzastuplje-nosti istih umedijima, kao i samamedijska inicijativa u odnosunanato ievroatlanskiproces.

7171

ELEKTRONSKI MEDIJI

• TVCG1

• TVCG2

• TV pINK

• TV VIjESTI

• TV prVa

• TV MbC

• TV aTLaS

• TV MONTENa

7272

TvCG1

kakojenatopozicioniranupolitičkoj imedijskojagendi,aktuelnimoni-toringuzorakukazujedajavniserviscrnegoreimavisokuvrijednostpo

tomkriterijumu.

uinformativnojemisijidnEvnIk2uterminu,19.30h,emitovanojeuku-pno26prilogazavrijememonitoringperioda.prilozikoji seodnosenaak-tivnosti i bilateralne susretedomaćihpolitičkih zvaničnika, sa akcentomnaevroatlanske integracije, emitovani sumeđu prvimprilozima.događaji kojiuključujuulogunatoivojnobezbjedonosnopitanjenameđunarodnojsceniisukobljenimpodručjimasirije,avganistanaiukrajinevećinomsuemitovanikaostredišnjipriloziurubrici,,svijet”.

Inicijativanovinaradaizvještavajuoaktuelnimnatoprocesimaposebnojeizraženauautorskojemisiji,,Izazov”,novinarkeIsidoresekulićs�oć.poseb-no reportaža,kaoobliknovinarskog izražavanja,omogućava spoj subjektiv-nostiautoraiobjektivnostisituacije.stoga,udatommonitoringperioduobjeepizodedateemisijebaziranesunareportažisaaktuelnihnatodogađaja:1.reportažasa2Bs,forumauBudvi,većčetvrtugodinuorganizovanisusretime-đunarodniheksperataizoblastibezbjednosti,ivažnihdomaćihimeđunarod-nihpolitičkihsubjekata;2.drugaemisija,,Izazov”umonitoringperiodubilajeuznakukodifikacijeproizvodaiuslogaponatostandardima,podnazivom,,natokod”,reportažaizvinskogpodrumas� ipčanik.

upravousubjektivnomsegmentu,kaojednomodosobinareportaže,sadr-žanajenovinarskainicijativauprefinjenomipažljivommonologuoaspiracijicrnegore,civilnojstrukturi,komponentama,načinudjelovanjabaziranomnazajedničkomsistemuvrijednosti,islično;kaoiinformativnaievoluativnaini-cijativasadržanauobjektivnomsegmentureportaže.

novinarskainicijativakadajeupitanjunatotemazastupljenajeiusa-gledanojemisiji ,,okvir”,autorazoranalekovića.umonitoringperioduemi-tovanesuvijeemisijekojimajeizavršavasezonaemitovanja.natokaotemabilajezastupljenauobjeemisije.Iakosuprimarnetemeuprvojemisijibile,,potpisivanjeugovora zakap” i ,,koncesija”udrugoj emisiji; temanato jebila zastupljenauponuđenoj skali temapredviđenih za glasanjeuključenihgledalacakojisejavljajuputemtelefonskihmrežaidajukomentare,sugestijeizamjerke.takodajeu okviru,kakoisamnazivemisije,,okvir”nalaže,akcen-tovanisegmentupravonasekundarnimtemamapredviđenihzaglasanje.tajužikonceptualnisegmentujednojeiuvodni diodatihemisijarealizovannji-

7373

hovimobrazloženjemiulogomuaktuelnommomentu.takojemeđuostalim,temanatozastupljenauizvještajusaposjetegospodinarankakrivokapićanjemačkoj iporuci ikomentarupredsjednikanjemačkogbundestagagospo-dinanombertalamberta.kao i izvještaju sa60-ogsamita savezaatlanskihzemaljapovodomkojegjecrnagora,kakosenavodi,biladomaćinsusretakojisepoprviputodržavavanBrisela.obapriloga imajupozitivanvrijednosnistavuključenihsubjekata.

kakojetemapozicionirananaskalijavnogmnjenja,datiuzorakizpome-nuteemisijepokazaobisledećirezultat.

stepenzainteresovanostisemjeriodnosombrojaglasovauodnosunadru-geteme,astepenpodrškeodnosomzaiprotIvnanivoudateteme.tokommonitoringperioda,uprvojemisijiokvIr,imamosledećutabelunamijenjenuzaglesenjejavnosti:

TEME GlAsOvI

1.postizbornakampanja 2

2.paozakonofinansiranjustranaka 0

3.otvorenislamskicentar 1

4.natoucrnojgoriiobrnuto 1(+);1(–)

5.odmrzavanjepenzijairušenjebarijera 23

nadatomuzorkuod28uključenihgrađana stepenzainteresovanosti zanato jeprocentualnou istoj ravni sa temombr.2 (postizbornakampanja),stimštojeodnosutemičetrizainteresovanostkrozdvaoprečnastava.da-kleuodnosuna100℅nadatomuzorku,mjerisesa7,14%štoseodražavakaodisproporcijauodnosunatrenutnonajaktuelnijedruštveneprilikenatoaspiracijaipostizbornikoalicioniproces.od82,14℅glasovazatemubroj5.pokazujedasocijalniaspektutičenahermetičkuzatvorenost iopterećenostegzistencijalnimprilikama,štoseodražavakaoinferiornostuodnosunaaktu-elnostpolitičkogiintengracionogtrenutka.

kadajeupitanjupodrškagrađanadatomprocesuevroatlanskihintegra-cija,naovomuzorkusemjeriodnosom50%naspram50%,štoznačijednakodnossnagapodrškezaiprotIv.

7474

dajenatovažnaspregaupolitičkojagendi,pokazujuipostizborneplat-formeštojeijedanoduslovasdpplatformezasklapanjepostizbornihkoali-cija.daklenatokaouslov,kakojeijasnonaglasiogospodinjusufkamperovićuemisiji ,,ucEntar”urednikaandrijenikolića. Iakoemisijaprimarnonijebaziranananato-ukaotemi,svakakokaojednoodvažnihpitanjaudijalogubilojeipitanjeonato-u.

kadajeupitanjupozicioniranostovetemeudruštvenojagendi,pospek-truaktivnostipropraćenihudatommediju,ukazujedacrnagoravećposta-jevažančinilac i civilnog iekonomskognatosegmeta, štopotvrđujuupra-vonavedeniprimjeriudatimemisijama.stoga,kakorezultirauzorakdatogmonitoringa,javniserviscrnegore,kadajeupitanjunatovisokopozicioniradatutemu,kakopermanentniminformativnimsegmentom,takoiautorskominicijativom.

TvCG2

Tvcg2zavrijememonitoringperiodauokvirupraćeneemisije,,voa:glasamerike”uterminima07.00h.emitovalaje28priloga.

akteri sune rijetkoameričkivojnici,uokviru izvještavanjakojiukazujena temuproblematizacije ratnihposledica ipostraumatskisindromamerič-kihvojnikapopovratku iz rata. Iz iskustvaratnog izvještačaMajklaBečera,audiovizelnaprezentacijaaktuelnogsnimkaizdokumentarnogfilmaposlužilajekaomaterialzasnimanjeiumjetničkogfilma.zastupljenostposebnogsen-zibilitetapremaameričkimvojnicimapotvrđujeiprilogopu-štanjuameričkogvojnioka,nakon5.godinaizzarobljeništvauavganistanu,BobaBergdala,kaoijedanodprilogasasegmentomsvečanogobraćanjapredsjednikaBaraklaoba-mevojnimpitomcimauvespointu.

vrijednosnikontekst,,voa:glasamerike”jeevoluativan,tepočetakpro-gramanajavljujehimnomcrnegore,usportskomslavljeničkomduhu.podtimuzvišenimutiskomgledalacseselipravoustudioglasamerikeuvašingtonu.poredaktuelnihvijestiizregionakojesemogusagledativećnominadrugiminformativnim kanalima, ,,glas amerike” razvija evroatlanski duh, ne samosimboličkomformom(crnogorskahimna,zastavaiglasamerike)većisadr-žajimaizoblastiameričkenaukeikulture,stranimstudentimauameričkimkoledžima,jezicima,sportu,filmuiumjetnosti,ekonomiji,menadžmentu,tr-žišturadaisl.stoga,emisijaimaievoluativnikarakterposrednimrazvijanjemkosmopolitskogduha.

Edukativni i istraživačkielementikada jeupitanjunato ivojnobezbje-

7575

donosnisistemodražavajuseuprilozimakrozgeopolitičkikoncept,opširneprilogesasusretalideraindustrijskinajrazvijenijihzemaljasvijetag7,uBri-seluiunormandiji,povodomobilje-žavanjasedamdesetogodišnjice,,dand”,audiovizuelnimprezentovanjem govoraBarakaobame sa tih susreta. kao iistraživanjaeksperataizvojnobezbjedonosneigeopolitičkesferesa,,c�EtEMHausa”ulondonu,potomiEndželestentekspertazarusijunauniverzitetu,,dz�ordz� taun”,analizasavjetnikaInstitutazamirdominikatolksdorfa,kaoianalitičaradejvidas�enkerasaInstitutazabliskoistočnupolitiku.

stoga,vrednosnikontekstkadajeupitanjunatotemajeizuzetnopoziti-van.

Tv PINk

Monitoringrezultatipokazalisudajezastupljenostnatotemaucentralnojinformativnojemisijitvpink,,Infomonte”intenzivansapreferencijama

od28priloganasagledanomuzorku.pokrivenostemisijenatotemamafak-torjekojiukazujenaznatnuzastupljenostovogpitanjauemitovanojemisiji.

unapređenjebilateralnihodnosaipodrškameđunarodnihsubjekata,pre-tenzijicrnegorezaulazakunato,porastpodrškejavnostitomprocesuod15%,reformekojecrnagorasprovodi,pozitivneocjeneinostranihzvaničnika;iostalidogađajiiaktivnostinadomaćojimeđunarodnojsceni,pokrivenesuiz-vještajimakojipermanentnonaspramjavnostiupućujunaprogresivanprocespozitivnihdruštvenihnastojanja.

nerijetko imamovezanepriloge,podva ili triu jednomsegmentu - štoukazujedaovatemaimavisokopozicioniranomjesto,čimesereflektujekaoznačajnaulogasamogmedijauunapređenjuevroatlanskogprocesa.

znatantajmingdatjeizvještajusapanela,,natoinauka”,teuzaudiovizu-elnizapiscjelishodnojeobrađenprilogkojisvakakoutičenasvojevrsnuspre-gusavisokoobrazovnimprofilompublikepopitanjuunapređenjapovjerenjaunatoproces.afirmacijanaukeiistraživanjakroznatoaspektvalorizacije,pripadaspektrunaučno-obrazovnihtema,odinteresanesamozaškolskupo-pulacijuvećinajširujavnost.upoređujućisagledanetvstaniceucrnojgori,ovajprilogjenatvpinkubionajcjelishodniji,naštaukazujeičinjenicadanatvcrnagoranijeniemitovan,anatvvijestiuznatnosvedenijemformatu.

uočljivo je da sadržaji po pitanju nato-a, intenzitetom zastupljenosti imultiplikativnimsadržajimapovezanostiu jedinstvenobrazacnekolikouza-stopnihpriloga,imajuvrijednostdapodstaknupozitivneafirmacijedruštvautomsmjeru.

7676

Tv vIJEsTI

NatvvIjEstIzavrijememonitoringperiodanatemunato-auokviruin-formativneemisije,,vijesti”objaviljenoje17priloga.povodiizvještavanja

suaktuelnidogađaji,aakterisudomaćiimeđunardnizvaničnici,kaoijedanprilogukojemsusubjektiiznvo.

uprilogusa razmastranja ,,crnagora ineutralnost”,nakojemsuprisu-stvovalisubjektisaotvorenimstavovimazaiprotIvčlanstvaunato,uprviplandolazimontaža.Materijaljemontiranredosledomkojimjeprioritetdatnegativnimvrijednosnimstavovimauodnosunapozitivne,saiskorišćenimin-strumentomprozivkeaktuelnevlasti,kaopovodazasubjektivnenegirajućeafirmacije.Materijaljepostavljenredosledomkojimintenzitetpozitivnoggra-dacijskiopada.sudećipograđiuovomprilogu,saodređenedistance,gledao-cukaorecepijentudominantnoodstajeusjećanjunegirajućistavoviuodnosuna pozitivno argumentovane činjenice, koje su po prirodimanje nametljiveuodnosunapolemikukojaprelazinivokonvencionalnostiuophođenju, jernosiusebidozusenzacionalneprivlačnosti.stoga,materijaljepriređenvišesaukusomakcentovanjažustrerasprave,negoliredosledomdebatekrozkojusedolazidonivoadruštvenogkonsenzusa.

natokaoaktuelnoivažnopitanjenesamoeksplicitnousvojstvuintegra-cije,većipitanjupolitičkeafirmacije,unutarstranakapotompitanju,bilojezastupljenoiuautorskojemisiji,,nac� Isto”petrakomnenića.razmatranjeutomviduprodukcijeiznijelajekrozpostavljenikonceptpitanjaigošćaemisi-jeDaliborka Uljarević,izvršnadirektorkanvocentarzagrađanskoobrazo-vanje(cgo).vrijednosnisudpotompitanjujezasnovannasmetnjamakojegošćanavodikaokonstatovaneuproblemimapopitanjuvladavinepravanaračunpozicije,anastranidijelaopozicijeusmetnjamakojevidiupogrešnojusmjerenosti–umjestokainteresimaevropskog,aonokaruskomkonceptu.uformikategorijeanalitičkogkomentara,natokaotemapredočenajevišekaoindikatordruštvenihipolitičkihslabostiipropusta,odnosno(,,mršavučinak”crnegore,kakojeuemisijiodstranegošćeistaknuto)negokaoproceskojivećimasvojkontinuitet.

komentarkaonovinarskaformanudimogućnostdasekaženeštovišeodatomdogađaju,objasniprotumači idruštvenovrednuje.kaoamplitudazadruštvenovrednovanjenato-aizuzimasevlada,auključuječinilackojijepo-stavljenkaospregaujednomparadoksu.prvokaožestokaprepreka,apotomkaostožer.

7777

1.…samoćunajošjednustvarpodsjetiti,dasustavoviopozicijeunekojmjeri omekšani, da višenemamo žestokih protivnika priključenjunato-u,kaoštosmo imaliprijepargodina,ukolikonegovorimooodređenimargu-mentacijamacivilnogdruštva,kojitopitanjedalekokritičkijepromišljajuuk-ljučujućiipolitičkestrankeonekojesudeklarativnoza,,nE”natopristupa-njuilikojitražedrugemodulatesanatosavezom…

2.,,važnojedainformisanjeonato-ubudeobjektivnoidatoprestanebitinekavrstaprivilegijevladeivladibliskihorganizacija.Mislimdajejakovažnodasenarazličitimnivoimarazgovaraimislimdajedobroštomiimamoorga-nizacijecivilnogdruštvakojeseotvorenoprotivepristupanjunatosavezujertodajejedannovikvalitetdruštvenojdebatiikroztajkvalitetmimožemodoćiukonačnicidojednogdruštvenogkonsenzusailipakonevećinskeodlukekojunikonećesporiti.

vrijednosnistavjetakavdaisključujesamsebe.

Tv PRvA

Tvprvajeemitovala25prilogaumonitofringperiodu.Izvještajisabilate-ralnihsusretadržavnihpredstavnikabilisumeđuprvimprilozima.takvi

izvještajisadršeključnedetaljeilivažnečinjenicebilokojegpolitičkogdoga-đaja ili govora.uzavisnostiod togakoliko sukaoključnidetalji izvučeni izkontekstabilateralnihrazgovorastavovionato-u,mjerise i tretmandatogpitanjauuređivačkojpoliticimedija.kadajeupitanjutajopsjeginformisanja,upravosuuizvještajimasadržanetzv.,,pamtljivefraze”kojeumetodi odnosa s javnošću sažimajubitprocesaupozitivanilinegativanvrijednosnistav.po-drškacrnojgorinaputuevroatlanskih integracija ipohvale inostranihzva-ničnikakao,,pamtljivefraze”ustrukturiizvještaja,upravoimajuivrijednostprogresivnogevroatlanskogprocesazacrnugoru,tesemjerekaopozitivanvrijednosnikontekst.

proaktivniuticajdatog informativnogprogramana javnost,zasnovannaobjektivnimčinjenicamaineposrednimrazgovorima,realizovanjeiodnosomsvladiniminstitucijama.pristupotvorenogsustavasatežištemnareciproci-tetu,saciljemširenjaijačanjavrijednostiipovjerovanjajavnostiurezultatecrnegorekadajeupitanjuevroatlanskiprocesintegracija,evidentanjekrozposebnupažnjumedijananosiocetogprocesa.takavjeiprilogsaministar-komodbraneMilicompejanovićĐurišić,direktnoizstudija,saizvještajemizprverukeoocjenirezultatacrnegorenakonsusretaministarkeigospodinalukšićasazvaničnicimauBriselu19.06.2014.godine.ovakavpristupotvore-

7878

nogdijalogadirektnoustudiju,pripadakategoriji,,otvorenisustavi”kojiseuoodnosimasjavnošćureflektujekaostupanjrazvitkaizrelostidatogprocesa.stoga,tvprvauovommonitoringperiodu, jedina jemedijsku inicijativupopitanjunatoprocesaispoljilakrozovuformuopštenja,štosepokazalokaonajsuptilnijividizvještavanjanakonsusretanašihzvaničnikauBriselu.

ocijenjenojedasvipriloziimajupozitivanvrijednosnikontekst.

TV MbC

MBctelevizijazavrijememonitoringperiodaemitovalaje9prilogasate-momonato-uuemisijiaj:vijesti.

Emitovaneinformacijeprikupljenesusaunutarnjegivanjskogokruženja.uzavisnostiodtogaodakleseemitujeprogram,sadržajprilogakoncepiranjesatežištemnatajregion.stoga,vezaizmeđupolitikeimedijakadajeupitanjuupravljanje informacijamaodražavase ikrozpolitičkustrategijuodprimar-nog interesa zadatudržavu.gledajući koncepcijske i praktične razlikekojeseodnosena,,pamtljivefraze”sabilateralnogsusretagospodinaĐukanovićaipremijeraHrvatskezoranaMilanovića,vijestinaMBctv,emitovaneizstu-dijauHrvatskoj,sažimajupoenturazgovoranafrazupopitanjuprevlake,dokvećinamonitorovanih informativnih emisija na podrškucrnojgori unatoprocesu.takođe,pribilateralnojposjetipremijeraMilaĐukanovićaBosni,uprilogunijesadržanai ,,pamtljivafraza”opodršcinatoprocesu,izrečenaurazgovorimazvaničnika,kojusukaosažetakrazgovoraprenijeliostalimediji.kadajeupitanjunatousprezisazemljamaregiona,ufragmentujespomenutukontekstuočekivanjazaMekedonijunasamitupredviđenomzajesen.kadajeupitanjucrnagorauprocesunatointegracija,zastupljenisuizvještajisa,,radnogdoručka”ipozitivnimocjenamagospodinanebojšekaluđerovića,na-cionalnogkoordinatorazanato.

velika pažnja posvećena je vojnoj pomoći i razmatranju bezbjedonosnestrategijekadajeupitanjupružanjeodbrambenepomoćiIrakuodstranesna-gasad-a.ukontinuitetunekolikodanaemitujuseprilozioddatogstrateškogznačaja, uključujući najdominantniji prilog sa govorom predsjednika sad-aBarakaobeme,uživoizvašingtonakaoprviprilogodčitavih10.min.

prilozisuumnogomeoslanjajunapretenzijekamiruistabilnostiusvi-jetu,unutrašnjojispoljnjojpolitici,izvještajesakriznihpodručjausvijetu,oljudskimpravimaiborbiprotivnasilja,uključujućiopširanprilogsasusretaizaključakag7članicauBriselu,kaoiprilogsasamitaulondonu,uorganizaci-jiministraHagueaispecijalnepredstavnikevisokogkomesarijataujedinjenih

7979

nacijazaizbjeglice(unHcr)angelinejolie,osprečavanjuseksualnognasiljaupodručjimapogođenimratnimsukobima,kojićetrajatičetiridana,aokupiojezvaničnikeiz140zemaljasvijeta.

kakojetežišteovoginformativnogprogrmanaregionisvijet,emitovaniprilozipopitanjucrnegoreievroatlanskihintegracijauključenisukrozfor-muzastupljenihizvještaja,atretmanjenivelisantimširimopsjegom,takodaosimzastupljenostinemaposebnemedijskeinicijative.

Tv ATlAs

rtvatlasuinformativnojemisiji,,Forum”emitovalaje12priloga.prilozisuizvještajipovodomaktuelnihnatopitanja,izmjenamaidopunamaza-

kona,skupštinskihrasprava,bilateralnihsusreta,natodonacijazanauku,kaoiporukapodrškemeđunarodnihzvaničnika.prilozisupropraćeni iaudiovi-zuelnimsnimcima,osimujednomprilogugdjejeizvještajbioukratkojformi,težištejenajednojrečenicioprocentupodrškegrađanakojaraste,izvučenaizkontekstaizjavegospodinanebojšekalužerovićasaorganizovanog ,,radnogdoručka”.Iakojeprilogsadržanujednojrečenici,vrijednosniokvirjesugesti-van,takodapodatakostajelakoupamćenkaovažnačinjenicaiimaprogresiv-nuvrijednost.

početakovogmonitoringperiodasvakakojeobiležilaemisija ,,bugajski Time”, talkshowemitovan30.maja2014.god.natvatlas.gost talkshowprogramabiojepremijercrnegore,gospodinMiloĐukanović.Fokusemisijejeprvenstvenonameđunarodnimpitanjima,anajvažnijepitanjekakojevodi-teljnaznačiouuvodujenatopitanjeimeđunarodnabezbjednostinacionalnabezbjednostcrnegore.tojebioikursjakokvaalitetnogkonceptaemisijepopitanjunatointegracija,tokomkojejepremijerĐukanovićveomaiscrpnogo-voriooprocesucrnegorenaputuunato,ousaglašavanjutekovinacrnegoresa savremenimdostignućimaevropske i evroatlanske zajednice, odbrambe-nobezbjedonosnojvažnosti,bezbjedonosnimprevencijamazbogspecifičnostipoložajabalkanskihzemalja,geopolitičkimtačkamaiukrajinskojkriziusprezisastavovimaoširenjunato-a,emancipacijijavnostipopitanjunatointegra-cija,demokratskomiekonomskomrazvojucrnegore.

uodnosunacjelokupniopsjegsagledanihmedijskihkoncepcija,popita-njunatotema,pomenuta,,Bugajskitime”emisijaposvimelementimapozi-tivnogogvrijednosnogkonteksta,imavodećemjesto.najcjelovitijaemisijapopitanjuelaboracijevažnosti,ulogeiznačajanatointegracija.Hronološkipo-stavljenagrađa,krozizlaganje,ujedno,uvodiigledaocaujedanprocesperma-

8080

nentnograzvoja,tesastanovištateorije recepcije imaedukativanievoluativanznačajpopercepcijujavnosti.

aktuelnostnatotemeusprezisapolemikomoeventualnimpostizbornimkoalicijama,prevashodnokaoključnimuslovomikalkulacijamasdp-abilajeočitaiuemisijama,,uraljaMa”,i,,z� IvaIstIna”kojuemitujeosimatlastvitvprva.uprvojemisijinatopitanjejeobrazloženokrozdvaoprečnastavastalnihučesnikaemisije,predstavnikavijestiitvprva,savrijednošćunega-tineocjenenaračuncrnogorskihfunkcionerapopitanjunatoučinka-krozstavpredsavnikavijesti s jedne strane, i pozitivneocjene i argumentekrozstavpredstavnicetvprvasdruge.uemisiji,,z� ivaistina”,od06.06.2014.godi-ne,salideromnovesrpskedemoktratijeičlanompredsjedništvademokrat-skogfrontagospodinomandrijomMandićem,udijaloguizmeđuostalihbilojeipitanjeooprečnimpogledimapopitanjunato-akrozpredizbornukam-panju.pitanjasupozicioniranauposlednjojčetvrtiniemisijeiodnosilasusenaorjentantcijunovEpopitanjuulaskaunatosavezipitanjevoditelja:,,Đejenovausukoburusija -zapadpovodomukrajine?”vrijednosni sudkrozodgovorjeneutralanisvodisenaodlukukojubidonioreferendum.usprezisageopolitičkomsituacijomimanegativni vrijednosni stav,krozsudnaračun,,napravljenegrečkevladecrnegorepremarusiji”,kakogostističe,itradici-onalističkeorjentacijekrozduhovnojedinstvosarusijomkaoodrazomideo-loškekonotacije.

Tv MONTENA

TvMontEnatokommonitoringperiodauokviruemisije,,Info”objavilaje15priloga.objavljeniprilozisuuformiizvještaja,kaopozitivnivrijedno-

snisudovidatihsubjekata.prilogasanegativnimvrijednosnimsudovimbiloje3,krozprizmustavovaopozicionihpolitičkihsubjekata.

nakonspektralokalnihvijestioaktuelnimzbivanjimaglavnoggrada,sli-jedevijestinadržavnomnivoumeđukojimasupozicioniraniprilozionatoprocesu.natonanivoumeđunarodnihprilikazastupljenjeurubrici,,svijet”štojeevidentiranoudvapriloga.

Izvještaji su prezentovani kroz objektivnu sliku aktuelnih zbivanja, bezprepoznatenovinarskeinicijative.građajearhitetonskipostavljenatakodajetretmanuravniostalihdnevnopolitičkihzbivanja.

8181

DNEVNE NOVINE

• daN

• VIjESTI

• pObjEda

• dNEVNE NOVINE

• bLIC CrNa GOra

• INFOrMEr

• NEdELjNIK MONITOr

8282

DAN

Udnevnimnovinamadan,umonitoringperioduobjavljenoje44tekstakojisuseodnosilinatemunatoievroatlanskeintegracije,aumanjembroju

indirektnouokvirudrugetematskecjeline.Izvještavanjeoaktivnostimado-maćihzvaničnikapopitanjunatointegracija,bilateralnihsusretairazgovora,opaskipodrškekroz čestitke jubileja inostranimzvaničnicima,objavljeni suu15tekstovasapozitivnimstavovimaakteraudatomprocesu.većinomsuupitanjukratke forme izvještaja i fragmentiunutarkontekstadrugog temat-skogsadržaja.kaoi2tekstaouključivanjunatostrategijanameđunarodnimsukobljenimpodručjima.

odnospremavojnoezbjedonosnojvažnostisagledanojurasponuoddvadana, u dnevnom listu dan, u paradoksalnoj je ravni suprotnih shvatanja.od objavljivanja govora o evropskoj krizi i geopolitičkim interesima direk-tora ,,stratforda”dđordžaFridmanasakonferencijeuBeogradu,ukojemsemože sagledati vojnobezbjedonosna važnost zemalja zapadnogBalkana, od01.06.2014.god.dogovoranegodovanjaonatosavezu02.06.2014.godine.sviostalitekstovisubaziraninanegativnimvrijednosnimsudovima.

uizuzetnonegativnomvrijednosnomkontekstunatoseuzimakaoinstru-mentkontrolepozivanjemnadruštveneprilike,krozvizuruopozicionihstavo-va,iinterpretacijupozivanjemnajednoginostranogzvaničnika.zastupljenjemanirsekuritizacije(iverbalnomivizuelnomporukom),karikaturom,alego-rijom,ideološkimidemagoškimpogledima,razgovornimfunkcionalnimstilo-vimaodomaćeneleksikekaoodrazomlaičkogtumačenjaisl.

tekstovikojiseodnosenastavpopitanjunatoievroatlanskihintegracija,avrednosnisudjenegativan,uslovljenisuipsihološkimaspektomrealizov-nimodnosompojedinaci,,socijalni pokret”.patakoimamopojmove:,,ruso-FoBIja”,,,rusIjanaz�alostpostojI”,,,dIscIplInovanjErusIjE”itd.

EkvivalentiovompojmurusoFIlIjaodražavajusekrozsledećemanifeste.Ivans� ibernaginjanjesosijalnompokretuvidisamoupsihološkojkoristi.

prekosocijalnogpokretaon:1. nalaziobjašnjenjeproblemskesituacije;2. socijalnipokretomogućavapojedincudasvojosnovniproblemosmisli

kroz zajedničku parolu-dolazidotransakcijeosobenog u opšte;3. socijalnipokretukazujenakrivca-tosuonidrugi;4. ukazujedajeproblemzajednički,dovodidohomogenizacije,najčešće

nasocijalnomilinacionalnomplanu;5. ukazujedajepotrebnopreduzetiakciju;

8383

6. ukazujedajeakcijaizvodljiva,aciljdostižan.6stoga,strogogeneralizovanjeuskladusaosobnomidentifikacijompoje-

dincasodređenomklasomkojapredstavljauporišnutačkukavišojvrijedno-stiiaspiracijamaupravoprijetiopasnošćusocijalnograslojavanja.

Empirijskiodnosizmeđunekihantropološkihvarijabli istupnjanegativ-nogpoimanjakadajeupitanjunatoparticipacijaodražavasekrozideološki,nacionalni,dogmatskiiteološkisadržajsvijesti.

premas� iberu,dogmatizamsemanifestujekada,,pojedincipokazujuboja-zaniotporpremaprimanjunovihinformacija.oninajčešćeodbijajuoneinfor-macijekojedovodeupitanjenjihovevrijednosnesisteme...proučavajućitzv.’kognitivnistil’kaoaspektdogmatizma,putnam(1971.)nauzorkubritanskihitalijanskihparlamentarnihzastupnika,izdvojiojeposebanfaktorkojijena-zvao’ideologijskistil’.pojedincikojisuimalivisokerezultatenatompokaza-teljupokazivalisutendencijegeneralizacije.konkretno’generalizatori’,kakoihjenazvaoputnampristupajučinjenicamainjihovojanalizinatemeljuopće,apstraktneteorije,umjestodasekoncentrirajunakonkretanproblem.onisuvišeusmjereninacjelovit,ideologijskikoncept,negonakonkretnečinjenice,ačinjenicepokušavajuuguratiusamuideologiju.zanjihputnamnaglašavadasuvišeusmjerenina’utopiju’negonarealitetikonkretnumogućnost.”7

religija+politika=totalitarnasvijest.totalitarizamjesindromstaljinistič-kogideološkogkoncepta.navedenakarikaturauprkospercepcijisanamjeromdapojačautisaknegativnogvrijednogsudapopitanjunatosaveza,utekstu,,rusoFoBIja”(,,dan”,od9.juna2014.godine)ustvarijeapologijaideologijestaljinizma30-ihgodinaXXvijeka.

6 Šiber, Ivan: Osnove političke psihologije, str. 192, 1937 Šiber, Ivan: Osnove političke psihologije, str 227,228

8484

,,sovjetskaideologija jeoblikovalatradicionalnimarksisticiljbesklasnogdruštvaukomenemaeksploatacije,spotrebomdaseizgradijakarusija.su-prostavljajućiselavutrockom,svomglavnomrivaluunasleđivanjulenjina,staljinjesmatraodajenajprečiciljpartijeindustrijalizacijarusije,anesvet-skarevolucija.Bez izgradnjesovjetskemoći , rezonovao jestaljin,rusijućeuništitikapitalističkineprijatelji.totalitarističkareligija-ideologijanijesvojimsledbenicimaobezbeđivalasamokrajnjiciljkojipolažepravonaapsolutnudo-brotu;onajetakođeobezbeđivala iđavola.zasovjete, izvorzla iuzroksvihnedaćabilisudegenerisanikapitalisti,izdajničkitrockistiilisaboteriistraniagenti,koji sprečavajuostvarenje socijalističkogdruštva.zanaciste,đavo jebiozaverenikjevrejin.ti’zli’morajubitieliminisanikakobiseostvarilavizi-ja totalitarističkogpokreta.tako, totalitaristički režimi likvidirajuvelike se-gmentepopulacijeoznačenekao’neprijateljinaroda’.Istorijskapotrebavišegciljaiziskujeiopravdavanjihovulikvidaciju.topozivanjenaistorijskupotrebuimasvumoćvelikogmita.predstavljenkaosvetsko-istorijskaborba izmeđusnagadobraizla,mitpodstičefanatizamiućutkujesavest.naizgledpristojniljudiučestvujuustrašnimčinovimabrutalnostibezkajanja,ubeđenidazapo-vedajuratprotivzla.”8

tokommonitoringperiodaevidentanjeznatanbrojtekstovanegativnogkarakterapopitanjunatoalijanse.negativnivrijednosnisudovibaziranisuna opozicionoj reakciji i komentarima u autorskim tekstovima, objavljenihpodnazivom: ,,pokaj sEprEMIjEru”, ,,MIlo IMaFIjaglavnEprEprEkEza IntEgracIjE”, ,,glupI IarogantnI”, ,,rusoFoBIja”, ,,rasIzaM”, ,,pIra-MIdaBEs�c�as�c�a”sasloganom,,nEunatoorg.”,,,natonEc�EvElEIzdajnI-kaMIla”,,,nEMas�ansEzapozIvnIcu”,isl.stanjeizbivanjeuimperativuopozicionihsubjekatajesledeće:,,oBjavItItros�kovEnatopropagandE”,,,provjErItEpodrs�kunarEFErEnduMu”.

u rubrici ,,stav” dnevnog lista dan objavljen je kodeks koji naklašavasledeće:»urubrici,,stav”objavljivaćemozapažanjaikomentareoaktuelnimdruštvenopolitičkim,kulturnimitemamaodživotnogznačaja.redakcijaza-državapravodaneobjavitekstoveukojimasenekovrijeđanavjerskoj,naci-onalnojibilokojojosnovi.takođe,zadržavamopravonaizvjesnaskraćenja,atekstnesmijebitivećiodjedneipostranicea4formata,odniosno4000karak-tera.komentarivulgarneiuvredljivesadržinenećebitiobjavljeni.rukopiseifotografijenevraćamo.tekstoviobjavljeninaovimstranicamaneizražavajunužnoistavredakcije.«

nasuprotdatomkodeksu,uprkosparagrafupokojemkomentariivulgarneiuvredljivesadržinenećebitiobjavljeneiautortekstaidnevnilistkršekodeks8 Peri, Marvin: Ideologija, Clio, str.

8585

iobjavljujuautorskitekstsledećesadržine»…Imićemo,zahvaljujućinašimevroatlanskimugičima,bitidobragozba,alizasavremenenatotatare,jerćeseikodnasponašati,akoikadabuduimaliprilikuzato,nedajBože,onakokakoihopisujegradonačelnikletonskoggradavenspilsaajvarlembergs,kojikažedasusenatovojnici ,,ponašaliunjegovomgradukaosvinje:vršilisunuždunajavnimmjestima,nastrtalisunaprolaznike,kršilisujavnired,zako-neletonijeipravilaponašanja.”

nasagledanomuzorkupopitanjunatotemezastupljenisudominantnotekstovi sa izrazito negativnim vrijednosnim kontekstom, ne rijetko nepri-kladneretorikeusuprotnostisaadministrativniminovinarskimfunkcional-nimstilomizražavanja,neisključujućinigovormržnje.

vIJEsTI

Natotemaudnevnomlistuvijestizastupljenajekrozizvještajekaooblikenovinarskog izražavanja kada je u pitanju prenošenje informacija o ak-

tuelnimdogađajimaucrnojgori,kao ibezbjedonosnimstrategijamasad-ainato-apovodomaktuelnihsukobanameđunarodnojsceni.opsjegtemaudirektnojiindirektnojsprezisapitanjemnato-aivojnobezbjedonosnimme-đunarodnimpitanjimaobuhvata42teksta.zastupljenesuirubrikeukojimaautoriuformikomentaraikolumniiznosemišljenjaisudoveonato-uievro-atlanskomprocesucrnegore.

orokuulaskacrnegoreunatodnevnilist ,,vijesti”kaoi ,,dan”navodekrozprizmupreprekazbog,kakoističu,napadananovinare.utimopaskamaseočitujesubjektivnivrijednosnisuddatihmedijapopitanjuaktuelnenatoteme.onoštojeevidento,tojedauovomdnevnulistunijezastupljenoizvje-štavanjesabilateralnihsusretapremijeraMilaĐukanovićaihrvatskihibosan-skihzvaničnika,štosuaktivnostikojesuobilježilepočetakmjeseca,iučvrstilemeđusobnupodrškupopitanjunatointegracija.nasuprottomevIjEstIužižibilateralnihaktivnosticrnegoreivisokihdiplomatskuhsusreta03.06.2014.godineobjavljujuautorskitekst,,opakaorganizacija”ukojojseočitujegovormržnjenaračunvladajućepartije.

pitanjeevropskihievroatlanskihintegracijazastupljenjekrozgeopolitičkiopsjegautorskihtekstovasatendencijomvišeideološkihstrujanaglobalnomnivou:evroskepticizam,evroazijatizam,unijatizam.stoga,kadajeupitanjuge-opolitičkopitanjeevidentnajefleksibilnostudostupnostiprostoruzateorij-skerasprave,analizeimišljenjeautora.

nasuprottome,kadajeupitanjuathokznačajiaktivnosticrnogorskihzva-ničnikapopitanjunatoprocesa,primijetnesuiopstruktivnekonotacije.

8686

Evidentnisuitekstovianalitičarapoput:,,EvropskaunIjaIdEMokratI-ja”,,,poHodEvropskIHnacIonalIsta”isl.nanivouintelektualnoargumen-tovanih tumačenja, žanrovski usmjerenih evropskom unijatizmu, preuzetihizdrugihizvora,uzkojejenaznačenoiobaveznoograđivanje,uznapomenu:,,Mišljenjaobjavljenautekstovimaautoranisunužnoistavoviredakcijevije-sti.”takođe,tekstovikojisupreuzetisa,,DEUTSCHE WELLE”imajuvrijednostanalitičkogpristupaaktuelnimdešavanjimaistvarnosti.

tekstovikojiseodnosenastavovedomaćihpolitičkihsubjekataobjektiv-nosuobjavljenakategorijatekstova,bilodaseodnosenapozitivneafirmacijepoputstavakoordinatorkezanatopozitivne,MarijeMartinović:,,Moramoseujedinitidakažemokolikojenatobitan”,bilodajeupitanjunatokaovažanfaktoriuslovustavovimazasklapanjepostizbornihkoalicija.kaoitekstkojiseodnosinanato,auskupštinskojjeproceduri.

Iskoristićemo parlamentarni termin ,,UZDRŽANI” naspram za i protIvopredijeljenihuodređenomglasačkomprocesu,jerpojam,,neutralno”ukon-tekstuevroatlanskihintegracijauzimasekaoantipodprocesuivezujeseza,,pokretzaneutralnost”ucrnojgori.stoga,uznaku,,uzdržanog”novinarskogaspekta, temanatojestrukturiranasledećomsintaksičkomparalelomnas-lovljenog teksta: ,,naIvjEsnostokonaprEtkacrnEgorEnaputukaalIjansI.uslovnIpozIvunatousEptEMBru”.kaoitekst,,natos�taBIvjEz�BEucrnojgorI”,propraćenjeiprilogomtekstovasadvaoprečnastavapolitičkihsubjekata(sapozitivnimvrijednosnimstavom)isa(negadivnimvri-jednosnimstavom),kaoinaslovnomstranomobilježenomsatristavaobjedi-njenaujedinstvenvizuelnikontekst:,,nato:cgjos� daradIzapozIvuvEl-su;Mor:udEMokratIjInEtukunovInarE:MinistarkaMilicapejanovićĐurišićnaForumu2Bssaopštiladajevojskaspremnazaalijansu.

nato uloga po pitanju vojnih i strateških operacija na sukobljenim po-dručjimaIraka iukrajine, takođe jeobjektivnoizvještavanjeotimvidovimaangažovanosti. zastupljen je i određeni broj tekstova koji se odnosi name-đunarodninivo(svijet)sapovodomizvještavanjaorazmatranjustrategijaovojnojpomoćisad-ausiriji,Irakuiavganistanu,uborbiprotivterorizma.za-timtekstukojemgeneralnisekretarnato-aandersFograsmusenkaoakteriznosirazmatranjaalijansepovodomzahtjevaukrajinezapomoćurešavanjukrize.komentaroodnosimaunutarnatosavezanakonteroristikihnapadanasad11.septembra,2001.godine,zasnovannaekspertskomtumačenju(au-tor:vladimirvučković,magistarpolitičkihnaukazameđunarodneodnose).nasličnojtematskojosnoviotransatlanskimodnosima,natosnaziikapaci-tetimanakon11.septembra2001godine,baziranjeikomentarsaneutralnimvrijednosnimsudom.

8787

Negirajući vrijednosni stav imamo u tekstovima tipa: ,,MEdojEvIc� nEoc�EkujEpozIvunato...”.Negativnivrijednosnistavoviimajutekstoviufor-mikomentara,kaoobliknovinarskogizražavanja,kojižanrovskibojisubjek-tivnoraspoloženjedatihautoranaposveindividualannačin,nezaovilazećiniironiju,iprozivkeupućenevlastiucrnojgori,nerijetkokaopovoddasenami-renekeličnekonfliktnepobude.poputnegativnihizjavautekstovima:,,IzvI-njEnjEMInIstarkIpusIc�”,,,tragIc�nEposlEdIcEnatopros� IrEnja”,,,po-zIranjEpozgarIs�tIMa”,,,radIkalno-Banalnozlo”,očitujesegovorkojisublimirastiloblikagovoramržnje:1.»…Elem,akojekopoznatpolegitimacijisvake neljudskosti onda su to lokalni zvaničnici – lokalninato-vci...«; 2.»...trebaimatinaumudasucrnogorske”crnetrojke”lokalnoovaploćenjenato”tajniharmija”,auodnosupremaneistomišljenicimanatoiĐukanovićvodemrtvutrkuubahatostiinasilju...«;3.»...nijelakogospođiministarki.trebalicrnojgoričlanstvounato?treba!dalicrnogorskavladakojatragikomičnovoditajproceszaslužujetajpoziv?ne,naravno.stvarsezatosvodinaizbormanjegzla.Boljecrnagoraunato-uisakorumpiranomikriminalizovanomvladom,negovanalijanse...Izvinjavamsetakođevesnipusićzapaljenjeipo-horukonavlaidubrovnika.tojesteorganiziraoĐukanović,alimikojismogapokušaliodvratitiodtogzločina,trebadaseizvinimo...«.(autor:z� eljkoIvano-vić)

s� tosetičetekstovakojiseodnoseisključivonanatokaoprocesintegraci-jacrnegore,efektisuvišenarelacijiusmjerenostikapolitičkojdiskreditacijivlastikaoključnihakterauprocesu,negoštojeufokusunatokaoključinte-gracijaipozitivnasvrhatogprocesa.

pObjEda

kadajeupitanjuzastupljenostnatotemaudnevnomlistupoBjEdaevi-dentna je posvećenostovogdnevnog listakaoaktivnogsubjektakoji je

usmjerenpramaaktuelnimrezultatimasistemanatompolju ipremasvojojaktivnojulozipermanentnogpraćenja.utomsmislupoBjEdanjegujeparti-cipativnu političku kulturu kojajeosobinamedijaukojoj jepažnjaeksplicit-nousmjerenanaaktivnostivlade,kakonarezultatebilateralnihsastanakapopitanju evroatlanskih integracija, tako i regionalne imeđunarodne podrškecrnojgori.aktivnostipopitanjuevroatlanskihintegracijadomaćihpolitičkihsubjekatavisokosupozicioniraniuovomdnevnomlistu,takodanatotemeutomkontekstuzauzimajuprvomjestopovažnostiaktuelnihzbivanjaucrnojgori.urubricipolitikananaslovnimiprvimstranicamalistaimajuprioritetiuodnosunaaktuelnetemepostizbornekoalicionekombinatorike.

8888

ovako strukturisana građa nudi informativnumogućnost građanima nanačinjasnepozicioniranosti,čimeseotklanjajupotencijalneilinamjernemo-gućnostiarhitektonskepostavkekadaseželistavitiudrugiplannekovažnopitanje,akojesekosisauređivačkompolitikomodređenogmedija.Izglednojedakoncepcijakojudnevnilistpobjedasprovodinajefikasnija,jerpratislijeddogađajauskladusaprotokomkojivladasprovodi.Formaizvještajaivijestinaprvedvijestraneuzvizuelniefekatfotografijaznatnokrupnogformatauti-sakpojačava,dajućitomvizuelnomhiperbolomznačajsubjektimakojisuno-siociprocesa.–običnopremijer,gospodinĐukanovićidrugipolitičkisubjektiupregovaračkomprocesu.timejeevidentnopostavljanjeinstitucijainosilacainstitucijakrozpažljivopraćenjenjihovihučinaka,štosereflektujekaosigur-nostidatopovjerenje.stoga,akcenatjestavljennavladuinjenučinakpopita-njuevroatlanskihintegracija,bezdrugihdijametralnosuprotnihstavovakojibižanrovskiugroziliracionalističkirefleksdatihsadržaja.

natoukontekstustrateškepolitikesad-azastupljen jeurubrici ,,svet”kao tema koja je između ostalog bila i primarna u govorima predsjednikasad-a,gospodinaBarakaobame,saevropsketurnejeupoljskoj,susretalideraindustrijskinajrazvijenijihzemaljasvijetag7uBriselu iposjetenormandijipovodomobilježavanjajubilejasedamdeseto-godišnjice,,dand”.

valjanoobrazovanje,kaobitanfaktorzasazrijevanjemladihuevroatlan-skomintegrativnomprocesu,bitanjefaktorzaafirmaciju vlastitih vrijednosti mladihnanačinotklanjanjamogućnosti stvaranja tzv. subkulturamladih, usvojstvu odbijanja onog što postoji, jer je to ,,vlasništvo odraslih”. poBjEdaobjavljuje tekst05.06.2014. godinepovodomposjeteučenikaos� ,,pavlero-vinski”ambasadipoljskeucrnojgoreusklopumanifestacije,,danotvorenihvrata”.ambasadorkapoljskegražynasilkorskaugostilajeučenike,govorećiopolitičkojistorijipoljske,jubileju,15godinaodučlanjenjaunato,10godinaopriključenjuEvropskojuniji,ikonografijipoljske.ManifestacijisuprisustvovaliistudenataiFakultetapolitičkihnauka.aktivnostiovogtipauintegracionomprocesubitnisuizaproces homo politicus processazrijevanjamladihkojikrozvaljanoobrazovanjeipozitivneprimjerepostajusamostalniiaktivnisubjektipolitičkogsazrijevanja.stoga,iovakvitekstoviuštampiimajuvaspitno-obra-zovnuvrijednostiedukativniznačaj.

s� tosetičeostalihoblikanovinarskogizražavanjanatojeosnovnatemaiuintervjuukojijeza,,pobjedu”daoministarslovenijegospodinromanjakič,uzporukupunepodrškecrnojgorinaputukaučlanjenjuualijansu.zastuplje-nasuidvakomentara,prenos,,analizatelegrapha”,autoraBorisadžonsona,gradonačelnikalondona,sanegativnimvrijednosnimstavompovodomvojneintervencijesaveznika2003.godineiameričkeinvazijekakotvrdikaogreškestranihuplitanja.drugikomentarjeprenosiz,,analizaFinancialtimes-a”,au-

8989

toraIvadedlera,predsjednikazaglobalneposloveizc� ikaga,sasaglasnošću:,,natomoraohrabritičlanicenaistoku”.

kadajeupitanjuzastupljenostnatotemaudnevnomlistupoBjEda,evi-dentnajegotovoisključivosttekstovasapozitivnimvrijednosnimstavom.s� tosetičegrađe,evidentnojedajeupoBjEdInajselektivnijepostavljenagrađa,jasno izdiferenciranakaoprioritet, saopsježnim tekstovimakoji seodraža-vajukaoznačajnaposvećenostdatomprocesu.posebnosuuočljivenaslovnesintagmekojeformulišutemunanačindapredsavljajuposebanvidmetodič-kerefleksijenaspramjavnosti,upućujućinapredmetnostokojojbinapravinačintrebalorazmišljati.korpusčiničak59objavljenihtekstova.kadsetičeisključivovezanostinatopitanjazacrnugoru,uovomdnevnomlistujasnojeizdefinisannajzastupljenijiopsjegdatihtekstova.

DNEvNE NOvINE

Udnevnomlistu,,dnevnenovine”natotemazastupljenajeuopsjeguod43teksta,kaoprimarnopitanjeiliindirektnoukontekstu.kadajeupitanju

praćenjedosadašnjihučinakacrnegorezapristupalijansi,natokaopovodbilateralnihsusreta,aktivnostiirezultata,podrškeiočekivanja,zastupljenisuizvještajikaoformanovinarskogizražavanja.kadajeupitanjumeđunarodnascena,u formi izvještajazastupljen je i tekstonatostrategijamapovodomnapredovanjaterorističkihsnagauIraku.kaoiretrospektivniizvještajopo-nuđenojpomoći srbijiodstraneBjelorusijeprotivraketnimsistemomprijenatobombardovanja,kojeslobodanMiloševićnijeočekivaodaćesedesitikakojeuizvještajunaglašeno.

Evidentanjeikomentatorskiizvještajostrategijiulaganjauvojskuisce-narijimadirektnihtroškovačlanstvaunato,sarazmatranjimavojnoganali-tičarazoranaBukvićaianalitičaraIvanajovetića,direktoracentrazaevropsoobrazovanje.kaoinatostrategijapovodomnapredovanjaterorističkihsnagauIraku.

dominantanjetekstobjevljenu,,dnevnimnovinama”05.06.2014.godine,povodomobilježavanjasedamdesetogodišnjiceiskrcavanjasavezničkihsnagaunormandiji.tekstkoji imaobrazovnuvrijednost baziranna istoriji ilipo-vijestikaodruštvenojihumanističkojnauciкојасеbaviproučavanjemljud-skeprošlostiuosnovisadržiznačajsavezničkihsnaganadijahronojravni.naosnovupouzdanihpodatakakoje jepriredioameričkičasopistajm,dnevnenovineobjašnjavajuiopisujuulogu savezničkičkog djelovanja kao odbram-benih snaga uakciji6.juna1944.godineunormandiji,,,invazijomkojomje

9090

slomljenanacističkaokupacijaEvrope”.Izlaganjemzbivanjaizprošlostiudr-gomsvjetskomratu,usvrsioslobođenjaodfašizma,opširantekstogodišnjici,,danad”čuvaistorijuodzaboravainudiedukativnisadržajusvojstvuuvi-đanjavažnostisavezničkihsnagakaovojnobezbjedonosnogfaktoraodopštevrijednosti.

većinasavezničkihsnagaodpomenutihutekstukojesuučestvovaleupr-vojserijioperacijaiskrcavanjemunormandiji,poznatijepodnazivomdand(američke,britanske,kanadske,francuske,uključujućiisnageaustralije,Bel-gije,c�ehoslovačke,grčke,Holandije,nonogzelanda,norveškeipoljske)na-konpetgodina,od4.apila1949.godine,formiranjemsjeveroatlanskogsavezapostajudio jednogvećegsavezničogkruga,kojisuoformileBelgija,kanada,danska,Francuska,Island,Italija,luksemburg,Holandija,norveška,portuga-lija,velikaBritanijaisjeverneameričkedržave.anekeodpomenutihčineidiodanašnjeskupinenatosaveza.

ovajtekstkojiseodnosinasavezničkeoperacijetokomdrugogsvjetskograta zanimljiv je, jernudipoukupoznavaocima istorijenato-ada jenakondrugogsvetskogratapromijenjenageostrategijska,geopolitičkaigeoekonom-skaslikaEvrope,idarazlozinastankanato-akojisemogutražitiutriosnov-nesfere–bezbjedonosnoj,ekonomskojipolitičko-ideološkojvukukorjenejošiprijenjegovog formiranja.anepoznavaocimateorijenato-a, pričakojauosnovinosivojnobezbjedonosuiodbrambenuistorijupogodnajeuvertiradashvatevažnostodbrambeno-bezbjedonosnesnageizanašu zemljukaosigur-nosnogmehanizmaprotivsvihrizikadanašnjice.

stoga, kada je u pitanjunato integracija crnegore imamonaslove sapozitivnimvrijednosnimstavom,poput: ,,natovažanzacrnogorski razvoj”,,,natoosnažujesigurnostdržave”,,,podrškaučlanjenjuraste”,,,crnagorazre-lazanato”,,natodonosibenifite”,isl.pozitivanvrijednostikontekstimajuitekstovikojiseodnosenaaktivnostiibilateralnesusretedržavnihzvaničnikacrnegore,satendencijommeđunarodnepodrškecrnojgorinaputukaevro-atlanskimintegracijama.Ekonomskiaspektinatoobuhvaćenje,,natokod”temomovažnostikodifikacijehraneponatostandardimakojiimavelikizna-čajzaprivrednisektorcrnegore.uformiizvještajazastupljenajeitemanameđunarodnomplanuonačinustrateškogdjelovanjasad-ainato-aslanjemtrupaupoljskutokomukrajinskekrize.

negativnivrijednosnisudopoliticinatosavezasadržan jeukontekstuobjavljenogintevrjuapredsjednikarusijevladimiraputinakojijedaozafran-cuskemedije.kaoinegativanvrednosnisudusvojstvuskepsedomaćegopo-zicionogzvaničnikasanegativnimocenamanaračunvlade.kaoreakcijanatakveopaskeobjavljenjeitekstsaodgovoromdemokratskepartijesosijalista

9191

(dps-a):,,Mandićevapolitikagubinavrijednosti”.sarefleksijamaopozicionihnapadaobjavljenasudvatekstai jedansaneutralnimvrijednosnimstavom.zastupljenasuidvakomentara,usvrsisaglasnostiautorasadatimprocesom,idrugiousaglašavanjustavovapopitanjunatointegracijeusvrsiformiranjalokalnihvlasti.

ostalitekstovisusazasnovaninapozitivnimvrijednosnimstavovima.

bLIC CrNa GOra

Natokaotemau ,,BlIcu” jezastupljenaubrojuod24objavljenateksta.tekstovisuzasnovaninapozitivnimvrijednosnimstavovimauformiiz-

vještajaopozitivnimočekivanjimadomaćihzvaničnika,reformivojske,izvje-štajusaraspraveuparlamentu,uparnavratauindirektnojformisaakcentomnanosiocenatofunkcija,zatimtekstsastavovimasjevernoatlanskealijansepremarusijipovodomukrajinskekrize,isl.

natokaopitanjezastupljenojeiformiintevrjua,sagospodinomMajklomkirbijem,ambasadoromsad-aigospodinomaleksandromvučićem,premije-romsrbije,povodompozicijesrbijeinato-a.kaoidvakomentarapovodomevroatlanskihintegracijacrnegore,itojedansapozitivnimijedansanegativ-nimvrijednosnimstavom.

temeonato-uudvanavratasadržekratkeopaskekaomultipliciranein-formacijezasnovanenarepliciranju.takav je tekst saskupštinskepolemikeuformikratkogizvještajanaslovljen-,,jonica:nekakaluđerovićkažekočinidvijetrećinezaulazakunato”saodgovoromnadatuprozivku.kaoitekst:,,Đukanovićsabalkensketurnejeodgovorionaprozivkeopozicije”,sajasnimodgovorom:-jakodobroznamodaprivatnadržavanemožedabudekandi-datzaEuinato-...kaoitekstkojiuključujedijametralnorazličitestrateškepogledeidjelovavanjeizmeđuputinaiobame.,,putininsistiradaosudivlastukijevuinjihoveofanzivenaproruskeseparatistenaistokuukrajine,dokoba-mainaadministracijarusijuoptužujezadoturanjeoružjailjudstvapobunjeni-cima,uznajavejačanjaistočnogkrilanatoivojnepomoćiukrajini,Moldavijiigruziji...”

temesužanrovskirazuđene,odnavedenihizvještajasapolemičkimvri-jednosnimsudovima,dotemepravnogokvirauformiizvještajaoodlucipro-mjenezakonaanBponatostandardu,kaoifragmenationato-uuokviruširihkontekstualnihokvira.

zastupljen je ikomentaroski izvještaj,kaoobliknovinarskog izražavanja,razvijennaiskustvuporodiljetokomnatobombardovanjanazvezdaru1999

9292

god.tekst je potpisan, a autor razmatranje, objašnjenje i tumačenje jednogdruštvenogprocesa,uokvirenogvremenskimiprostornimgranicamarazvijapozitivnimživotnimnačelima:,,sićušnabebasaslikeizraslajeuprelijepupet-naestogodišnjudjevojčicukojaimasvepeticeiobožavaodbojku.otimdanima1999.godine,kadajujenjenamamakupalaumraku,anjaneznamnogo.jedi-noje,kaže,svjesnadasusvioni1999.godiinerođenikaoboriciipobjednici.”

uBlIcuseizdvajajedanodnajautentičnijihprilogakadajeupitanjuaktu-elnonatopitanje.usvojstvupozitivnihpropagandnihnačela,privlačnostpo-rukeodnosisenaskretanjepozornostikakobiseporukaprihvatila kroz znak i značenje,odnosnoikonamakaokategorijiznakovakojesusličnepredmetimaiindeksima,znakovimakojisuuslovljeniznačenjempredmeta.upravonarednitekstonato-u,,Nove trupe na granici”uokvirenjeuširukontekstualnucje-linu(autoranemanjevlača)kojaimakomercijalnikarakter:

ruskavojskaćedanasugradualabinoubliziniMoskvesvečanopredstavi-tisvojnovisimbol–zvezdupetokrakuubojamanacionalnezastave.

9393

»Iakozvezdajesteofarbanaubojerusketrobojke,oneneiduredosledombelo-plavo-crveno,većcrveno-belo-plavoipojedineruskekorisnikeinterne-tatopodsjeanaameričkesimbole.takojenaFejsbukstranicipoznatogsajtalenta.rujednaodkomentatorkinapisaladajenovazvezdapodsećanaamerič-kogsuperherojakapetanaameriku,dokjedrugikorisnikjednostavnonapisaodaseradio,,200-procentnomamerikanizmu”...«

sveobuhvatno, kada je u pitanju zastupljenost tema koje se odnose nanato,opsjegsemjeripozitivnimvrijednisnimstavovima,saelementimakojiupućujuinapropagandnisegmentusmislupozitivneinicijative.

INFORMER

NatotemaudnevnomlistuInformerzastupljenajekrozizvještajekratkeforme,kaooblikanovinarskogizražavanja,kadajeupitanjuprenošenje

prevashodnostavapolitičkihsubjekatapotompitanju.uzavisnosiodpolitič-keorjentacijedatihsubjekata,vrijednosnikonteksttemejezastupljenkakoupozitivnom,takoiunegativnom,kaoistavunetralnostipopitanjucrnegoreuevroatlanskomprocesu.

znatnapažnjajeposvećenavojnobezbjedonosnimstrateškimakcijamanameđunarodnojsceni,snagesad-aiIranapovodomkrizeuIraku.zastupljenjeikomentatorskiizvještajsatumačenjemruskogministraspoljnjihposlovasergejalavrovaoefikasnostiameričkihvojnih trupau Irakuod2003-2011godine,sanegativnimvrijednosnimstavomnaračunameričkih ibritanskihakcija.ukupanbrojobjaljenihteksovaje21.

tendencijeproširenjanatosavezanikadavišekaosadanijesunaiskuše-nju.kaoinapočetkusamogformiranja4.aprila1949.godine,kadajedvanaestzemaljasaobestraneatlanskogokeanaoformilosjevernoatlanskisavez,kakobisesuprostavilorizikudasovjetskisavezproširisvojusferuuticaja ikon-trolunadIstočnomEvropom.danassekrizauukrajiniupravoodrazilaikaoiskušenjezazemljeneutralnepopitanjuulaskaunatosavez,međukojimajeisrbija.stimuvezi,kadajeupitanjuzastupljenostnatotemaudnevnomlistu,,Informer”umnogomeseodnosenapitanjenatoisrbije.

temesužanrovskibaziranenapravnim aktima, i razvijaju sepravcempravilakojatiaktipodrazumijevaju.timeseizbjegavasvakiriziknovinarskeneargumentovanosti. stoga, teme imajuobrazovni karakter.takav je ,,akt o sprečavanju ruske agresije 2014”kojijekakonavodiInformerprošaodvačitanjauameričkomkongresuiuskorobitrebalodabudeusvojen.»timdoku-mentomseodameričkogpredsednikatražida,,podstaknevojnusaradnju”sa

9494

zemljamauEvropikojenisučlanicenato,apresvegasasrbijomkojase,pre-mamišljenjuameričkihkongresmena,previšepribližilaMoskvi.”kaoi temabazirananaaktuonacionalnojodbranisad(nationaldefenseauthorizationact-ndaa).

NEDElJNIk MONITOR

UnedeljnikuMonitor tokommonitoringperiodaobjavljena su2 tekstaukojimajezastupljenanatotema.razmatranje,tumačenjeiobjašnjenjeo

natoprocesu,uokvirenojekomentaromkaooblikomnovinarskogizražava-njaukolumni.autorkrozprizmurazmatranjageopolitičkogpitanjapodsta-knutogkrizomuukrajini,dotičeseinatopitanja.semgeopolitičkograzma-tranjatekstovisuprožetiipežorativnimaluzijama.

...»jošvažnije,ovakriza,iznenađujućebrzo,recikliraionajnajdubljihlad-noratovskiobrazac,,neprijateljskogprijateljstva”,izmeđudvaimperijalno-mi-litarističkacentra,onoguvašingtonu,ionoguMoskvi,kojijeEvropomisvetomvladaočitavihpolaveka.uzneizbežneadaptacije,naravno.pauposlednjihne-kolikomesecieskalacijeukrjinskekrizeprisustvujemojednompravommalom,,baluvampira”,velikompovratku,,jastrebova”hladnograta,mekkejnovacausad inato,putinovacaurusiji, i,daniuovom velikomsvetskomsukobumalavelikacrnagoranabiizostala,đukanovićevacaucrnojgori...«

nasuprotčinjenicidavladajućapartijaucrnojgorinijestrukturalnoodre-đananisakakvimpojmom,,Front”,iodrednicamakojetajpojampoovomautoruunarednomsegmentukakojecitiranoodređuju,gdjepovodomusponaultradesnihsnaganacionalnogfrontaMarinlepen,naizborimazaEvropskiparlament,tumačijednimparadoksomsuštinskepovezanosti,kakonavodi,isa,,đukanovcima”.

...,,akojeIIzalivskirat2003.označiovrhunacantiratnog,antiimperijalnogiantimilitarističkog,krizauukrajini2014.označilajevrhunacsuprotnog,rat-nog,imperijalnogimlitarističkogposthladnoratovskogmultipolarizma.pBMMarinlepen je šarenakapitalističko-fašistička lažovogdrugog, ispodkojegsekrijenestvarnaodnosnomogućapBMEvropaalternativa,negonemogućipokušajstare-novevBM(vašington-Brisel-Moskve)obnovehladnograta.sasvim njihovim mekkejnovcima, rasmusenovcima, putinovcima i đukanovci-ma”…

vrijednosniokvirdatihtekstovabaziranjenavrednovanjudruštvenihulo-gatemeljenonarazvojusubjektivneteorijemotivacije,baziranenapoimanjusamogčovjeka,usredištugeopolitičkihprocesa.

9595

PORTALI

• pOrTaL aNaLITIKa

• pOrTaL CaFE dEL MONTENEGrO

• pOrTaL VIjESTI

• pOrTaL rTCG

9696

PORTAlI

portalkaonajsavremenijesredstvomasovnekomunikacije,najefikasnijere-flektujeinterakcijekojesedešavajuudruštvu.građajepostavljenatakoda

jasnodiferencirasvesferedruštva,asampojamdruštvenekomunikacije,kaointerakcijeokoaktulelnihpitanja,dobijaprostorzasagledavanjedruštvenogkarakterakomunikacije.usledbrzogprotokainformacijanaelektronskimme-dijima,(tv,radio)onlinemedijinudeprostorzadetaljnijipristup,teinforma-cijekolikogodbileistovjetne,naportaluimajuvrijednostoblikovati,obrazo-vati,odnosnoaktuelnopitanjepredstavitiučinkovitijenegodrugimediji.stimuvezi,utematskomokvirupolitika,okoaktuelnogpitanjanatointegracijijacrnegore,kadatemaprogresacrnegoreigraznačajnuulogu,naportalimasenajadekvatnijemože sagledati koliko je ljudski svijet spremanda stvara,održava,popravljaidasetransformiše.upravo,portalikaonovijimedijdobi-jajutukomunikacijskuvrijednostprocesatransmisije.sadržajitekstovagoto-vodasuistovjetni,samalomnijasamauodstupanju,uzavisnostiodmogućezastupljenostidrugihoblikanovinarskogizražavanja,osobenostikomentator-skihizvještajaiefekatavideosnimka.

PORTAl ANAlITIkA

portalanalItIkaobjavio je58 tekstovatokommonitoringperioda. Iz-vještajikaooblicinivirskogizražavanjazastupljenisupriizvještavanjusa

bilateralnih susreta, ređevijestu svrsinajavljivanjapredstojećih aktivnosti.najčešćejezastupljenkaoinadrugimportalima komentatorski izvestaj?ko-mentatorski izvestajmože da bude, u cjelini, pozitivna ili negativna kritikajednogdogađaja,alimožeikrozformuzaključkadaseiznesekaojavnaoce-na.stoga,najzastupljeniji su tekstovi sa pozitivnim vrijednosnim stavom domaćihimeđunarodnihpolitičkihzvaničnikapopitanjucrnegoreuprocesunatointegracija.Evidentiranjeisamkomentarkaoobliknovinarskogizra-žavanja. tekst je potpisan inicijalima, a autor razmatra, objašnjava i tumačijedandruštveniproces,uokvirenplatformomkojauključujeinato,kaouslovkoalicionekonsolidacije i nato integracije,kao jedanodključnihprincipa.stoga,vidimodajenatokaoključnaspregadubokostrukturisanubitpolitič-kihprograma,sjednestrane,kaonačeloprogresivnihnastojanjacrnegore;aliikaosvrhakojasenegativnokotirauokriljudijelaopozicionihpartijasdrugestrane.

sadržajiemitovanih izvještajakaopovratnaspregaporedpozitivnihvri-jednosnihstavovabaziranisuinaizvještajimakojiotvarajupitanjesocijalne interakcije,štoznačinačinanakojisubjektdozivljavasebeidruge-percepcija

9797

drugih-kaojedanodnjenihnajvažnijihelemenata.kadajeupitanjunato,kaoaktuelnopitanjeucrnojgori,udatimtekstovimazapaženojebavljenjeumjestoevroatlanskimprocesom,tzv.atribucionim procesom.usocijalnojpsi-hologiojiatribucioniprocesmanifestujesekrozprocesdispozicijedrugihnaosnovunjihovogakcijaisudjelovanjaudatomprocesukojijeodvažnostizadruštvo.takvitekstovibaziraninadispozicijistraneuprocesu,uključujusle-dećeatributekaoznakoveopštenja:1. MaNdIĆ: NaTO najmanje zaintereso-van za podršku foliranata sklonih izdaji, 2. daNILOVIĆ: u slučaju neutral-nosti, pouzdano tvrdim da će rusija garantovati teritorijalni integritet Crne Gore. 3. MEdOjEVIĆ: Nećemo dobiti poziv za NaTO zbog dvostruke igre prema briselu i Moskvi, 4. daNILOVIĆ: NaTO nije bezbjedonosno već provokativno-marketinško pitanje.

kadaseuzmeefekat tekstova,kaoporukanaspramauditorijuma,domi-nantnisutekstovizapozitivnimvrijednosnimkontekstomudatomprocesuevroatlanskihnastojanja.

PORTAl CAFE DEl MONTENEGRO

portalcdMjeobjavioje55tekstova.sadržajiemitovanihtekstovasuobli-kovaniizvještajemkaonajzastupljenijimoblikomnovinarskogizražavanja,

a vrijednosni kontekst baziran je na stavovima subjekata koji tumače ili suakterievroatlanskogprocesa.dominantnisuizvještajikojiprenosepozitivnaiobjektivnarazmatranjameđunarodnihzvaničnika:pohvale,podrškeiuput-stva,utisci sabilateralnihsusreta,očekivanja ipozitivneprognozenaračunpostignutigrezultatacrnegoreudosadašnjemprocesukriterijumarelevan-tnihzaprocesevroatlantskihintegracija.nasuprotizvještajimakojiprenoseobjektivnuslikuaktuelnihprocesa:(pEjaNOVIĆ-ĐurIŠIĆ: Crna Gora će na-praviti napredak na Samitu u Velsu, još jedna stepenica ka punopravnom članstvu u NaTO,crnagorauspješnookončalačetvrticiklusMap,Fraj:crnagoralideruevropskimievroatlantskimintegracijama,FišerĐukanoviću:crnagoranajozbiljinikandidat iprvaureduzanato,skupštinaćese izjasnitiojačanjupartnerstvasaalijansomitd.evidentnisuitekstovisanegativnimvri-jednosnimstavovimadatihsubjekata.

natousvrsiinstrumentalnevrijednostpolitičkekontrole,nasuprotinte-gracionionomfaktoru,postajekomunikološkačinjenicakojasekrozdateiz-vještajepokazujekaosredstvozapostizanjepolitičkihciljeva.

komunikacija koja zadovoljava potrebu za društvenim upravljanjem uskladusanačelimatežnjezadominacijomimoćiodražavasekrozpolitičkoopštenjekadasedrugastranaželistavitiupodređenuilibespomoćnupoziciju

9898

udatimnastojanjima.tadaseobjektivnemogućnostiakterasvodenanižinivoodpotencijalnih,asamiprocessujeti isubjektivnoosmišljava.takvisutek-stovisledećegtipanaportalu:Mandićuvjerendacrnagoranećedobitipozivzanato:1.crnagoranećedobitipozivzaulazakunatojerdržavečlanicenećedarizikujudaihpremijerMiloĐukanovićizdakaoštojesvojevremenoizdaoisopstvenudržavu,kazaojelidernovesrpskedemokratijeandrijaMan-diću intervjuuzadan...2.Međunarodnipritisaknacrnugorudareformišeobavještajno-bezbjednosnisektoruskladusanatostandardimajošnijedaonikakverezultate,zbogčegapozivnicazačlanstvonećebitiupućenaizvelsa,smatraposlanikdemokratskogfronta(dF)Koča pavlović.3.danilović:natojeprovokativno-marketinškopitanje.

Izvještajiupućujudanegativnevrijednosnesudovekojezastupadioopo-zicionihpartijainvopokretzaneutralnost.

ono što se može prepoznati kaomedijska inicijativa u strukturi komu-nikacijskogprocesato jeprincippovratnesprege.ovajprincipnudiprostormogućnostiodgovorauskladusareakcijomnaprimljenuporuku.Princip po-vratne spregepripadaravnopravnomprostoruuprocesukomunikacije,kadarecepijentuskladusaprimljenomporukompostajeodgovorabezmogućnostidapošiljalackalkulišemogućimefektomsopstvenihriječi:

1. NOVA: DPS potvrdio da je Đukanović veleizdajnik“... Naravno, to se ne može ni demantovati jer čitava Crna Gora zna da je Milo Đukanović u trenutku dok su NATO avioni sijali smrt po Crnoj Gori i Srbiji žestoko podržavao te aktiv-nosti NATO-a, što se u svakoj državi na svijetu smatra činom izdaje”, kazali su u NOVA-oj. Izvještaji koji reflektuju negativne vrijednosne sudove vezuju se za opozicione i stavove Pokreta za neutralnost.

2. DPS: Za četničkog vojvodu su državni uspjesi izdaja: Četnički vojvo-da i predsjednik Nove srpske demokratije NOVA Andrija Mandić jako dobro zna da će članstvom u NATO-u Crna Gora osigurati političku stabilnost, obezbijediti ekonomski i društveni razvoj i da će najbolje čuvati teritorijalni i državni integri-tet. Zato priželjkuje da naša zemlja ne postane u septembru punopravna članica NATO-a, jer bi se na taj način privremeno odložilo gašenje njegove destruktivne i antidržavne politike, ocijenili su u Demokratskoj partiji socijalista DPS.

osimefektadominacijetekstovasapozitivnimvrijednosnimkontekstom,imaitekstovakojievidentirajuisuprotnavrijednosnanačela.

9999

PORTAl vIJEsTI

portalvIjEstIobjavioje36tekstovatokommonitoringperioda.Izvješta-ji kaooblicinovinarskog izražavanjanajzastupljenija su formakojomsu

prenešenepozitivneporuke,pohvaleiocjenesabilateralnihsusretapovodomnatointegracija,natousklopučestitkiodstranecrnegoremeđunarodnimzvaničnicimapovodomobilježavanjajubileja,izvještajisaskupštinskihzasije-danja,forumaibilateralnihsusreta,sadržinskisuistovjetnisatekstovimanadrugimportalima.

takođe su prisutni tekstovi koji sadrže elemete dispozicije kroz aspektopozicionihpolitičkih subjekata:1.pavlović:Đukanovićnećeda seodreknekontrolenadanB,zatonemapozivazanato,2.sukobMedojevićiposlanikadps-a:Mafijavladacrnomgorom3.dF:vladadakažekolikojetačnoljudizanato,našipodacipokazujudrugačije.timesenatouzimakaosvojevrsanrepertoar, kulturnaparadigmaunutarpostojećeg sistemapolitičkihodnosa.vrijednosnikontekstunajvećemdijelujepozitivan.ujednomtekstuimamokomentarvojnoganalitičarazoranaBukvića,avrijednosnisudjeneutralan.

kaoštojepomenutouuvodnomdijelu,temenaportalimasugotovoisto-vjetne,alikadajeupitanjumjerenjeefekataponekapojedinostseizdvojikaoosobena.takonaportaluvijestiimamotekstkojipostrukturipripadareferin-cijalnom iemotivnom jezikukomuni-kacijskogprocesa.upitanjusudvapot-punosuprotnagledišta,ikaotakvatipičnasukadajeposrijedibilokojipro-gresivniproces.prvukarakterišelogički znak,kojisekodirakrozhomologiju,objektivno,opšte;naspramizražajnogznakakojiseodređujekrozanalogiju,subjektivno,afektivno,posebno.prvaseuzimakaoselektivna,drugakaoto-talnakategorija.

ZA I PROTIvMevludin Nuhodžić

strateškiciljcrnegoreječlanstvounato,štopodrazumijevaostvarivanjesvihstandardaiobavezauprocesupristupanja,ado-datnidopunskiprotokoljejošjednaobavezakojucrnagoraželiispunitiususretpredstojećemsamituuvelsu.osnovniciljpristu-panja dodatnom dopunskom protokolu je unaprijediti saradnjuputemintenzivnijegučešćačlanicanato-aipzMnavojnimvjež-bamanateritorijicrnegore,aliučešćanavojnimvježbamajedi-

100100

nicavojskecrnegorenateritorijidržavačlanicanato-aipzM.naovajnačinćecrnagorajošvišeojačatisvojepartnerskevezesčlanicamanato-a ipzM iznatnopovećavati interoperabilnostvojskecrnegoresnato-om.

Strahinja Bulajić

crnagoranipodkakvimuslovimanesmijedabudediona-to-a,teofanzivneimilitantnevojnealijanse.zacrnugoruopti-malnavarijantajevojnaneutralnost.dodatnidopunskiprotokol,nijeništadrugodokorakdaljeurealizacijisofasporazumaidaljeutapanjecrnegoreunato.

sofa sporazum je instrument globalizma, kojim se precizirastatusnatotrupananašojteritoriji,pritomdovodećicrnugoruuvanrednoponižavajućistatus.akojezaindenpendistesuverenitetcrnegorejednaodključnihpolitičkihodrednica,ondajeprihva-tanjedodatnogdopunskogprotokolatragičandokument.

kaoprincpustrukturipolitičkogkomunikacijskogprocesa,kadajeupita-njunatointegracija,zastupljenjeiprincippovratnespregekojEkoMEs�tarEkao,nakojInac�InIsakakvIMrEzultatoM?…,,raspravaopredloguzakonaopotvrđivanjudodatnogdopunskogprotokolasporazumaizmeđudr-žavaugovornicasjevernoatlantskogugovoraiostalihučesnicapartnerstvazamir,našlaseusjencisukobaisalviuvredaizmeđuliderapzp-anebojšeMe-dojevićaiposlanikadps-a.”uodnosunatemunadnevnomreduskupštinskogzasijedanja,tekstjenaslovljensenzacionalnimnaslovom,kaoidatimvideoza-pisom.Istomsegmentupripadaiizvještajsasastankakoordinacionogtimazanatoipokretazaneutralnost,sadominantnimefektomvideozapisa,ukojemdominiraspektaropštenjapokretazaneutralnostkojiprevazilazikonvencio-nalneokvireopštenja,aliimaefektesenzacionalnevrijednosti.

sagledavanjemcjelokupnogspektradatihtekstovadominantnisutekstovisapozitivnimvrijednosnimstavovima,saizuzetkomnegativnihkojisuprika-zanikrozstavovedatihsubjekatailiorganizacija.

101101

PORTAl RTvCG

portalrtvcgobjavio je35 tekstovau tokumonitoringperioda. Izvjestajikaoobliknovinarskogizražavanjanajzastupljenijajeforma,sapozitivnim

vrijednosnimstavovimadatihsubjekata.novinarskainicijativaprepoznajeseuposebnojrubrici ,,otvorEnoonato-u”gdjeseogledakontekstizuzetnopozitivnogvrednovanja:,,samitćeprepoznatinapredakcg”,,,dps:realnodadobijemopoziv”,,,kaluđerović:zanato46%građana”,,,natogarantbezbjed-nosi”,,,natojeprioritetsvihnas”,,,cgjegeostrateškivažnazanato”,,,optimi-zamuočinatosamitauvelsu”,,,zaslužujetepozivunato«itd.

tekstovasanegativnimvrijednosnimstavomdatihsubjekatabiloje3.krozrefleksijenihilizamianarhizamimamosledećetekstove: ,,Ništaod poziva u Velsu.stavovi,saopšteninakonsastankacrnogorskihministarasanatozva-ničnicimauBriselu,ukazujunatodacrnagoranećedobitipozivzačlanstvoualijansinapredstojećemsamitu, smatra funkcionerdemokratskog fronta,predragBulatović...”

uodnosunaopozicioneporukepovodomnatointegracijaimamoitekstkao odgovor umetalingvističkoj funkciji komunikacije koji se kao odgovorobjavljujekadase javipotrebazaobjašnjenjempravogsmisla,apostojipo-tencijalnaopasnostda javnost kaoprimalacneće shvatiti smisao aktuelnogprocesananajboljinačinjerjekomunikacijaometenaoprečnimstavovima.

uistorijijeanarhizamobjašnjenkaojedanodradikalnihpokretakojijena-padaokapitalizam.anarhistiiliradikalniindividualisti,kakojepojavomideo-logijauprošlostiprotumačeniovajpojam,bilisupodozrivipremabirokratijiicentralizovanojvlastiipred-viđalidruštvobezdržave.stogaimamoitekstkojiobjašnjavapovodenegacijeulaskuunatosledećim:

Nećete u NaTO zbog antidržavne politikec� lanstvomunatocrnagoraćeobezbijeditistabilnost,eko-

nomskiidruštvenirazvoj,itolidernovesrpskedemokratije,an-drijaMandićdobrozna,zato,kako tvrdeudemokratskojpartijisocijalista, priželjkujedanašadržavanedobijepoziv sa samitaalijanseuvelsu.

Mandićjeranijeocijeniodacrnagorasigurnonećedobitipo-zivzačlanstvosasamitauvelsu.

102102

„c�etnički vojvoda Mandić jako dobro zna da će članstvomu nato-u crna gora osigurati političku stabilnost, obezbijeditiekonomski idruštveni razvoj idaćenajbolje čuvati teritorijalniidržavniintegritet.zatopriželjkujedanašazemljanepostaneuseptembrupunopravnačlanicanato-a,jerbisenatajnačinpri-vremenoodložilogašenjenjegovedestruktivneiantidržavnepoli-tike“,navelisuizdps-a.

premanjihovimriječima,kadacrnagorabudezaistimstolomsanajmoćnijimdržavamasvijetakojesučlanicenatosaveza,po-litikaMandićaćeprestatidaimabilokakavznačaj.

„a toćebitiuskoro.sa ilibezpitanjauvezinato-a lokalniizborisupotvrdilidademokratskomfrontuinjihovojagresivnojpoliticiističeroktrajanja.c�akzanjihvišeniroditeljineglasaju.politikakojajesačuvalaživoteucrnojgori,mirimultinacional-no jedinstvo, koja je obnovila državu i koja je reformisala našedruštvo,čemusvjedočeuspjesiuevropskimievroatlantskiminte-gracijama,zaMandićajeizdajnička.Izvizurenekogakoječitavogsebeposvetiorušenjudemokratskecrnegoretakviepitetisuoče-kivani.ondapretpostavljamodasupozivistraniminvestitorimadaneulažuunašudržavu,diplomatskeofanzivedasecrnojgorizabranipravonasamoopredjeljenje,uzimanje5ipomilionaeuradaseboriprotivsvojedomovinezaMandićainjegovodruštvonaj-većiizrazipatriotizma“,kažuizdps-a.

onitvrdedajedobroštoMandićpriznajedanemainformacijaotomedalićecrnagoradobitipozivsasamitauseptembru.

„timepotvrđujedajenjegovapričabezikakvogosnova.jedinepouzdaneinformacijekojejeonikadaimaoinakojesesvakigra-đaninpodgoricemogaooslonitijestepreciznovrijemekadakojapekara sprema bureke dok je on držao „dijetu“ u prostorijamaskupštine“,zaključujuizdps-a.

temaefekatakomunicaranjatipičnajezapitanjamasovnihmedija,aliiin-terpersonalnihkomuniciranjauoblastistrategijasaciljemsmanjenjaneizvje-snostiipritisaka,usmisluosnovnevrijednostikomunikativnogprocesakojijesadržanustabilnostiireformamadruštvaspremnogdaideukoraksanovimizazovimasavremenihokolnostiishvatanja.stoga,natokaoaktuelnopitanjeudatimtekstovimaimaizuzetnopozitivanvrijednosnikontekst.

103103

vRIJEDNOsT ENTROPIJE

onoštosepokazalokaoevidentnonasagledanomuzorkuodređenihmedi-ja,kadajeupitanjukomunikacijaiinformacija,izmeđuostalihvrijedno-

snihkategorijaitzv.vrijednostentropije.

naprimjerudnevnihnovinavIjEstI,portaluvIjEstIiemisije,,načisto”natvvIjEstI, imamoizmeđuostalog iefekatkada ,,informacijameri jednusituacijujednakeverovatnoće,kojapostojinaizvoru.tastatističkavrednostpredstavljaentropiju.Entropijajednogsistemajesistempodjednakeverovat-noćekojojteženjegovielementi.drugimrečima,entropijaseidentifikujesastanjemnereda.Entropijajemaksimalnakadapostojipodjednakaverovatno-ćadasebilokojiodmogućihelemenatajaviusvojstvusledećekarike.Entro-pijanužnoprethodi informaciji, odnosno informacija semože razumetikaonegacijaentropije.otuda,premaovomodređenju,najinformativnijaporuka,bilabiistovremenoinaj-nepredvidljivija,štobinakrajudovelodonjenepot-punenerazumljivosti.”9

vrijednostentropijeimamoiuvećnavedenomsegmentuanalizeuokviruemisije,,načisto”,sagošćomdaliborkomuljarevićizcentrazagrađanskoob-razovanje.

,,važnojedainformisanjeonato-ubudeobjektivnoidatoprestanebitinekavrstaprivilegijevladeivladibliskihorganizacija.Mislimdajejakovažnodasenarazličitimnivoimarazgovaraimislimdajedobroštomiimamoorga-nizacijecivilnogdruštvakojeseotvorenoprotivepristupanjunatosavezujertodajejedannovikvalitetdruštvenojdebatiikroztajkvalitetmimožemodoćiukonačnicidojednogdruštvenogkonsenzusailipakonevećinskeodlukekojunikonećesporiti.”

upravotajsindromentropijeevidentiranumedijimadovodidopreprekaupercepcijipojedincailimogućnostodabirasvodinaodlukupoinerciji.stogajevaljanoobrazovanjeiinformisanjeodključnogznačajazasamievroatlanskiproces.jerjasnainformacijarazbijaentropijukaoprincipnepredvidljivosti.

Evidentnojepostavljanjevjerovatnoćepopitanjunatoprocesakrozpriz-mu odnosa dvije mogućnosti sad:rusIja, ponajviše u dnevnom listu dan,potommjerniomjedinicamajednakezastuplenosivrijednosnihstavovazaIprotIv.(primjer:portalvijestistr.100)

vrijednosnukategorijuentropije imamoinasledećojnaslovnojstrani,uprimjerujednakevjerovatnoćekadajeonamaksimalnaivrijednostinforma-cijesvodinanivokojijojupravoprethodikaoneodređenost.percepcijaobjek-tivnestvarnostitadabivapodvedenapodpojamzbunjenosti.9 Mandić, Tijana: Psihologija komunikacije, CLIO 2003, str.34, 35

104104

vrijednosnikontekstentropijemožemoprepoznatiiuprvojemisiji,,okvir”01.06.2014.godinekrozprincipejednakevjerovatnoćeuselekcijamaporuke:natouokvirutemazaglasanje,kaoznaks jednestrane, iklip ,,mačakkojistojimirnodokslušataktoveruskehimnesamobilnogtelefona”sdruge.ovajprocessemiozekrozdateznakove,intencionalnosuideološkerefleksije,kojesukaooblicisvijetikrozmedijeireflektovanekaoaktuelnidruštvenikodovi.osimtoga,principentropijeuovomslučajuprepoznajeseikrozkomercijalnevrijednostidatogklipa.

stoga,razlikajeizmeđukomunikativneiinformativnepraksemedija.

105105

ZaKLjuČaK

procesnatosocijalizacijeuslovljenjepodsticajemuzavisnostiododređe-nihpolitičkihorjentacijaipitanjakakosenatokaoparadigmaodređu-

jeurazličitimvrstamapolitičkogiskustva.nasagledanomuzorkuevidentnesuiodređenepsihologijskevarijableinjihovuticajnapercepcijuuzavisnostiodonogštosezbivaizmeđupojedinihsukobljenihdržavaiuopštenameđu-narodnojsceni.dakle,natousferigeopolitičkogpitanja.natonarazmeđipolitičkepercepcijekojapružasuprotnaobjašnjenjauzavisnostiodpoimanjadvajuvelikihsilasad-rusIjaotvaraprostor izabarijere ideološkeprirodekaooblikahegemonije.kaoiusresređenostnainterakcijipolitičihi psihološ-kih razloga, odnosnomišljenja grupa građana formirana jedinona iskustvuo bombardovanju 1999. godine na prostorima bivše jugoslavije. stoga, datiuzorakjeindiciraodapostojepredrasudepopitanjunatointegracija.njihoviuzrociodražavajusekroztradicionalne predrasude,kaovrstakojauprocesusocijalizacijeuzimakaopolazišteodređenokulturnonasleđekaofaktornega-cije;kaoi psihološke predrasude.

datiuzorakjepokazaovisokstepeninformisanosti,aliopsjeg prihvatanja i opsjeg odbijanja zaviseprijeodstepenaobrazovanjanegoinformisanosti.jeropsjegprihvatanjaležiprijesvegauintenzitetukojimsepojedinacpovezujesadatimobjektom.jerpukainformacijanaspramjavnostimoženositiiopsjegneopredjeljenja.stoga,jedandiojavnostipripadaitojskupini (neopredijelje-ni)najčešćeuzrokovanojnezainteresovanošću,usledopterećenostiosnovnimegzistencijalnimpitanjimaipitanjimaličnogekonomskogopstanka.

kakobisepodigaonivoobrazovanjapopitanjunatointegracija,eviden-tirane su i brojne aktivnosti koje podrazumijevaju posjete fakultetimacrnegore, kroz susrete i predavanja studentima od strane političkih subjekata ipredstavnikaministarstava,kaoikoordinacionogtimazanato.

sdrugestrane,datiuzorakukazujenaporastpodrškegrađanaurasponuod4%.uodnosunaobjavljenih42%ufebruarumjesecu,krozizlaganjeona-to-ugospodinaĐukanovićauBijelompolju,do46%kakojeistakaogospodinnebojšakaluđerović,nacionalnikoordinatorzanato.

neformalnanatointegrisanostcrnegoreodrazilasekrozekonomskuinaučnusferuucrnojgori.natobenifinitiprepznatisunaodržanom skupu “Kod NaTO” kao šansa crnogorskim privrednicima za plasman proizvoda po NaTO standardima,kaoipanelu“naukaInato”.timejenatoprogramzamiribezbjednostosmišljenkaoinstrumentpolitikazaunaprijeđenjesa-radnjeidijalogasasvimpartnerimaputemnaukei inovacijai imazaciljdadoprinesebezbjednostiistabilnostiprimjenomnajboljihtehničkihekspertiza

106106

urješavanjuproblemasaglobalnimposljedicamakaoidaodgovorinapriori-tetneoblastikojesuidentifikovaneunovojpoliticipartnerstva,kakojepromo-visanonaskupu.

usferiukojojkategorijaprogresaimavelikiznačaj,pojamkomunikacijeigraznačajnuulogu.stoga,savjetzačlanstvounato,imenovaojenacional-nogkoordinatora(gospodinnebojšakaluđerović)iformiraokomunikacionitimkoji jeuskladusasmjernicamaotvoriodijalogsanevladinimsektorom,medijima,akademskomzajednicom,bizniszajednicomisl.komunikologijajerelativnomladainterdisciplinarnanauka,štopotvrđujuiupravonavedenira-zličitisegmenatidruštvapovezaniujedinstvenkomunikološkisistem,usprezisaprocesomnatointegracija.

komunikacijajeuveomabliskojvezisainformacijom.stoga,MEDIJIiteka-koigrajuvažnuuloguupomenutomintegracionomprocesu.kakojeinforma-cijananekinačiniformadruštvenesvijesti,postavljasepitanjekojimintenzi-tetommedijiiduukoraksadatimintegracionimprocesomikolikodoprinosenovostečenomznanjuonato-uievroatlanskimintegracijama?

na sagledanommonitoring uzorku od 01.06.2014 - 21.06.2014 godine,evidentiran jevisokprocenatzastupljenostinatotemau izdvojenimmedi-jima.podaciseodnosenasvakimedijpojedinačnokao izačitavkorpusza-jedno.s� tose tičeelektronskihmedijabrojpriloga jeprikazansa akcentomnacentralneinformativneemisije,kaoitabelibroj3uautorskimemisijamapomenutihmedija.

ŠTaMpaNI MEdIjI:

MEDIJ BROJ TEKSTOVA

Pobjeda 59Dan 44Vijesti 42Dnevne novine 43Blic CG 24Informer 21Nedeljnik Monitor 2Ukupno 235

Tabela 1.

107107

TELEVIZIjE:

MEDIJ BROJ PRILOGA

RTCG1 26

RTCG2 28

TV Pink 28

TV MBC 9

TV Vijesti 17

TV Prva 25

TV Atlas 12

TV Montena 15

Ukupno 160

Tabela 2.

TV EMISIjE:

MEDIJ I EMISIJA ZASTUPLJENOST

RTCG1 – ,,Izazov” 2

RTCG1 – ,,Okvir” 2

RTCG1 – ,,U centar” 1

TV Vijesti – ,,Načisto” 1

TV Atlas – ,,Bugajski time” 1

TV Atlas – ,,U raljama života” 1

TV Atlas i TV Prva – ,,Živa istina” 1

Ukupno 9

Tabela 3.

108108

ONLajN pOrTaLI:

MEDIJ BROJ PRILOGA

Portal Analitika 58

Portal Cafe del Montenegro 55

Portal RTCG 35

Portal Vijesti 36

Ukupno 184

Tabela 4.

dobijenirezultatitokommonitoringperioda(jun2014.godine),ukazujunavisokstepenzatupljenostinatotemaucrnogorskimmedijima.kvalitativ-no-kvantitativnaanalizacjelokupnogmedijskogmaterijaladeterminisanananatopitanjuukazujenadominacijupozitivnihvrijednosnihstavovauodnosunaodređeniopsjegkojijebazirannanegativnomvrijednosnimstavovima.

podaci prezentirani u tabelama, kao i sagledani kvalitet izvještavanja isamapozicioniranostnatotemaustrukturiinformativnihsadržaja,ukazujenarezultatpokojemdnevni listpoBjEda ipInkrezultirajunajintenzivnijumedijsku inicijativu. ,,Infomonte”natvpink idnevnik2tvcgzauzimaju li-derskomjestopozastupljenostinatotema.s� tosetičeemisijautabelibr.2.liderskupozicijuipokvalitetusadržajaipoisključivojzastu-pljenostinatotemazauzimaemisija,,Izazov”natvcg,autorkeIsidoresekulićs�oć.

sobziromnaopsjegod419tekstovauštampanimionlajnmedijimaiuku-pno160prilogaucentralniminformativnimemisijama,kaoibrojautorskihemisijaposvećenimnatopitanjimaievroatlanskomprocesu, rezultatuka-zujenaefekatmogućepersuazije.visokprocenatzastupljenostimožeseuzetikaomedijskainicijativakrozpersuazivnuaktivnost,kaomodelkomunikacijesefektomuticanjanajavnostdaprihvatistavivrednovanjesameđusobnimzadovoljstvomonogkoubjeđuje i javnostikoja seubjeđuje. svakako,u tominteraktivnomprocesu,sobziromnautvrđeni intezitetzastupljenostinatotemaumedijima,možesepredvidjetiidaljiporastpodrškejavnosipopitanjuevroatlanskeintegracije.

109109

lITERATURA

1.vojčić,v:Politička kultura i politička socijalizacija,zagreb1993

2.Mandić,tijana:Psihologija komunikacije,clIo2003

3.savić,andrija;Bajagić,Mladen:Bezbednost sveta - od tajnosti do javnosti,Beograd2005

4.tahirović,Mehmed:Crna Gora na putu u NATO,podgorica,2010

5.s� iber,Ivan:Osnove političke psihologije

7.www.gov.me

8.www.mod.gov.me

9.www.mvpei.gov.me

10.www.natomontenegro.me