<ч1888.

СКУПЉЕНИ СПИСИ СИМЕ МИЛУТИНОВИЋА САРАЈЛИЈЕ

I.

ИСТОРИЈА СРБИЈЕ ОД ПОЧЕТКА

1813е ДО НОНЦА 1815е ГОДИНЕ.

СИИСАПИЈЕ

С И М Е М И И У Т И Н О В И Ћ А С А Р А Ј Л И Ј Е .

Бистрим оком Вила аочјесткиња

Сматра свијег II сва у њем' лудства ;

Свшие л' дарком Кано г' збиљосткиња

Слича цвијет, И алод храни Србства.

ДРУГО И З Д А Њ Е

♦ •♦ - •♦♦♦ - ' ♦ • -

У ВЕОГРАДУ п ^ и ж о н о и ллл.тамл\&х>иуи, суСраљео-и/ке (̂ ро-иле

1888.

ПРЕДГОВО? К ДР7ГОШ И8Д.5&У.

У овоме издању задржане су све особцне језика, акцентуације и интерпункције, које се налазе и у првом издању, а само је замењен стари правопис новим.

Д Р А Г У Т И Н С. М.И.ЛУТИНОВИ-К

ПРОФ1СОР ВВЛИИ ШЕОДЛ.

16. Јуна 1888. год. у Београду.

ЈЕГО СИЈАТЕЛСТВУ

СВЕМИДОСТИВОМУ ГОСПОДАРУ

ЈОВАНУ

ТЕ0Д0Р0В-0БРЕН0ВИЋУ МОРАВСКО-ПОДРИНСКОМ

ВОЈЕНЕ КОМДНДЕ

ДИПИЗИОНОМУ ГЕНЕРАЛУ

и

С7Д1ЈШК0ГА 0РДЕН1

Н И Ш А Н - И Ф Т И Х А Р А К А В А Л Е Р У

ВИСОКОШТЕДРОМУ БЛАГОДЈЕТЕЉУ

С П У Н И М У С Е Р Д И Ј Е М П 0 СМ К Ш Т Е Н О.

Ваше Сијателство свенилостиви Господару!

Послије сретнога и важно-полезнога за сву Србију на Дубљу боја и разбитија душмана ви одређени бивши Господаром братом Вашим на Мо-раву итићи с неком частју србске војске за пре-дусрести Марошли-Али-Пашу и његову силу, и мене узмете тада из сред голаћске дружине и команде себи за писара уђенувши ми међу пиштоље опета и дивит а по истога Господара препоруци и одо-брењу. Од онда је у мојој нутрости к Вашему духу и дицу особито се почитаније и привржење завр-гло, те сам се једнако и са свега срца и душе Богу молио, да ми се смилује дати згоду и нри-лику, да објавим и млозипи а и даљини в'о и да-нашњини људства Вашу врлост, остроумност, вр-сноћу, и к мееи благопризреније: пак ево ми је свеблаги Бог подарио, те сам и по толикоме врс-мену доживио и улучио прежељену прилику нрини-јети на посвету Вашему Сијателству а од Нашијех славнијех дјела и успјеха, доетојнијех свагдашњега свомена и угледа, историческо снисаније. Колико ми је икада икоји најсретнији тренутак мојега жи-

с и и с и СИМЕ ИИЛУТИИОВИЂД САРАЈИИЈИ 1

2

вота бити могао, тодико ми је сад ев' ови добро дош'о! А то с тога и за то, што се вјерно и крјепко уздам, да ће и Вашему Високоме дицу исто свеусрдно приношеније на радост и удовољ-ствије пристати.

С истиним високопочитанијем и с озбиљском и вјечном преданостју за чест и срећу држим биги и остати

Вашега Сијатедства свемндостивога бдагодјетеља

свепокорњејши слуга Симеон Мнлутнновић Сарајлија.

У Бечу 6. Декемв. на Пико.1.дан ЈИЦСМ.

П Р Е Д У В Ј Е Д .

Иоприје три године, кад' но су Срби Тимочку крнјииу и друге околне нредјеле, Србији свагда-принадлежавше, од Турције повратити доизтру-ди.ш, те спријединити доживјели, позове Књаз Мп.кш својим писмом из Његотина ове исте Исто-1>ије списатеља у Крагујевац, и ту му наложи осо-пш и те изненадни посао, а то је овај: „Да Исто-рију Србије напише." Он му благодаривши на тмкомо особиту довјерију и налогу, извињавао се дп нити ће моћи ни умјети он то, а Књаз му при-дода: „Како можеш и уиијеш, и што те и како те Пог учи, тако је и напиши. Јер ако се данас пц;> за нашега живота и времена ненапише, и то !1<мснм свремеником и очевидцем и сотрудитељем СрОппом, а оно ти нам је поготову послије нејма к;и;о ваља ни од кога другога, већ' да инородци ;| и душмани наши.којешта наплету и донагатају, што се небн чоеку, ни у спу снило ии уобразило, како што су о нашим' старима, које сама добра ј|'Д|'& су мало или нимало споменули." — А када му још навјести списатељ, да и он писати нејма

1*

4

шта друго, до новога србскога времена происше-ствија, и Да он како свременства својега описива-тељ другачије иикако једнога слова иаписати не може, ако неће совјестну истину, јер му се опро-стити неће ни у Бога, како ни у људи; тадај му Књаз исти овако просто-искрено и одговори, а и свесрдно прикричи: Разумијем те шта ми заушћаш рећи; ади ти ја ведим ово а овда за вазда: „Ни-кога се за своје небој и неустручавај, свак себе гледа, па и Србин себе, нити чиј хатар у томе пази! Нсго ћеш и о меии самоме без икаква при-страњавања или лацкања иаписати добро и зло, паметпо и безумно како и све сретно и несретно, где ти год што на реду причања удеси се и при-стаие, па тако и за свакога другога; јера смо и ми Срби људи, како и сви остали, па и мучимо се за своје добро и љуцкије живљење, како и за то боље стање нашијех потомака, и нашег' отечества и земље. За што ли небисмо и ми постанули у напредак што бољи и сретнији? Што ли ће нам којеко други пришивати свакојаке закрпе, и раз-дичие нам ненаше ствари наметати, то је боље и најбоље, да сами себе управ и по чистој истини опишемо, а Фала Богу јединомеЈ те се то барен данас како ваља може, кад но имаде већ Србин-ство пођекојега књижника својег; и ја то ево захтијевам од истога тебе, који си доста и сам

5

•сдужио и радио, више и виђао и чујао, и све го-тово народа овога мучем>е и трудење, пред очима имаш и у памети, па како но те сами Бог учи, а ти све онаво, јера ћеш и самоме Богу озбиљски од-говарати, које но је и грешније и страшније од свакога људскога и жапа и суда." Овакова препо-рува и својски налог, шта и колико чини Ењазу истоме на свагда особите чести, толико и у спи-сатељу пробуди усрдија, и проживотне му силе душевне, те смисли предузети тек оно понаЈприје описати, и од заборава и мрачине спасти, што се год њему самоме учинило из свеколике нове Срб-ске Историје понајважније и сохранснија понај-достојније, колико за свеобште-људску споразум-љавну зајамност, е толико и за истога нашега Србинства садашњост и напредашњост. Србије да-кле ужасно паденије, чрезвичајно разореније, без-человјечно страданије, и безнадеждио поработење у 1813-е году изашло му је одма пред очи духа његовога у свему својему цигловетно-гровноме виду и облику, са свима смрт и гибељ муку и несрећу свеобште-људску предуготовљававшима свуда по Ев-ропи па н Србији обстојатељствама, но и свече-лична необходне и безумитне судбине десница из тога му се поизмоли свега, додајући му собом и она иста своје перо а са својим дневником заједно, и то прими он ва дар и знак милости безконеч-

6

нога Свемогућца; па и одпочне списаније ово с почетка 1813-е године, и представи све поводе и причине даље и ближе, више и мање јавне и не-јавне, јасие како и небивше јасне, паденија Ср-бије последњега, колико су год њему познате се дале учннити. За тијем се и само указало шта сл>е-дује бити описано даље, т. ј . нова турска у Ср-бији власт, али стара њезина памет, и све то гора ћуд, која но и опета и на скоро до истога оча-јанија доведе Србе, те их собом принуди узбунити се, и охрабрити, и од зла браннт' се, па или одбра-нити се, или свијет и живот и завичај промијенити; ал' из тога што изађе, и чиме се таково крајље-оча-јано предпријатије закл.учи и доверши, све се до вонца 1815-е године јасио и подпуно видјети може, докден су ево у истом овоме описана ето та сва-кодива прикљученија. Похитао је списатељ исто и штампати собом и за својега здравја и живота још и због овог, а да чује и узна, увјерив се колико је Књаза Србвје налог и Србинства дужност извр-шио, и поуздање оправдао, па топрв да се опреми по свему пространству описиватн сваколика Ср-бије происшествнја редом од почетка овога стоље-тија, те до истога данагањега доба и времена, у којему цијеломе ово би садашње списаннје у своје мјесто на угод пристало, како једна већ готова ц самоважна част од свега.

I. ПРИЧАЊК 0 стању Србнје

укојему је Карађорђем остављена 1813в године 21а Свптемврија у вору недјељну.

Грозније, грдније и срамотније паденије и по-работење исте године постигне Србље, него је било негда Косовско. Народ србски не остане тек без-главан, крајње притјесњен, и у свему емућен, него и самопроизвољенијем мерзавне и ужаспе осудбине предан буде, како лов и жертва у зубе и нокте варварскога безаконија, које му се дотде никада ни каква чоечности правила не могаху ни киме ни на-поменути, а некмо ли иредјел који његову Азијат-скому безуздију и безсовјесгију положити. Овдч је и Бонапарт на мниме своје сонерпике, како но ти туће-отиматељскога духа бившн, полу Р.вропе по-дигао био сидом а за себе самога, док је мадо посдије и сву еобом и својнм дакомством а на себе истога уздигао и разјарио. Свакога поштена, бда-горазумна, и обштему људства благополучију радога чоека и сами је приближ Бонаиартов и његове сна-жне и нагле војске безпокојио и страшио; сватко се од њега надао тек јединоме уцвелељу, обезчешћењу, разврату, напасти -и похари, што су н нретерпје-вали свуд и свакада од њега державе и народи, у

8

којегод је он и његова силна и славна, лијепа и богата војска допирала. Но кад Ј'е премудри паче ли самолукави а прехитри тај Бонапарт са његовом преизображеном и преуредном војском толико свему свијету и народима грозан, противан и несносан постао, а да какови су бити и показати се морали Србима Турци, кад'но су их једва једвице и по де-сет година крвавоме ратовању покорили, у отече-ство им се опета увалили, и по СВОЈ"ОЈ Турској ћуди и освојеватељно-грабитељској совјести и ћитабу кад им одпочну потекар судити? Какви ли рајетници на ново учинити се могли Турцима Срби, који су сами собом, исти живи а од истијех живијех Турака свако и несетно зло претердјели, и свега се тога јуначки отресли, и не само свакојега људству мо-гућега добра окусили били, него то и уживали ва десетину година, што је свакоме чоечијем срцу иајмилије и србској души најбезцјеније, та собстве-пом крвју и самим јунаштва очајањем стечену сво-боду? Који но су стари Србаља својих праотаца важнознаменити дух, и примјерне врлине из својега јакошњега суштествовања у свјетски обшти хрис-тјанско-европејски живот узникли, обновили и поди-гли своје име, своје битије, и своју правицу сретно и честито, и тако васкрсли своју негдашњу народ-њост чоечност и славу, и чувааи је за толико вре-мсна дично и сјајно мишцом и мачем, знојем и крвљу. Али овда се је опета двоје састануло чуд-новато: кремен и челик, из којега оба крескањем ништа до исвра те живе ватре врца, која колико се гоћ и ненада жара и пожара обећава.

9

Случајна и узгредна невоља доучава људство памети послуху и слози, а неодклоњивна несрећа и нужда у свему прекаљује га и челичи. Свијет је овај ко' свеобште училиште, а живот нам је иако сва могућа наука и саможива премудрости вода, које се може сподобити радо хотјевши, сврхсебни, свеопажни и себедостојни чоек, јербо чиме се на-доје и напрегну поједине силе и духови, тијем се и много људство наиспуња и надојава, и без на-влашице напријемља, и напојава неприпажно, па и безпримјерно се содушевљава, док и букне к ис-томе се предпријему и цјељи очевидно упутити и попаштити, којој када тада заисто и доспијева, и ностиже то све, што крепко и силно 3 1хоћеи по-жели. Оном јединоме, чудеснога својства и про-звања Корсиканцу се учинило и заумило, да је сав овај свијет, и да су ова сваколика на свијету људ-ства само порад' њега и за њега јединога створена, а да свјема он собом владука, и безуздновољно сам господарује и султанише; у Подекваторцу пак, т. ј . у Мекалији (у турчину) заблудившем у јужну част Европе, и ту се на вријеме остапившему ис-тијем се поводом и уканом пробуди и окријепи древни његов и начални му, ипак истоветни дух, и силно и крајње заморени те потуљени, но и то гори нрав крвожедности и сверазоравања. Е томе јошт и друга виша и већа надања у свему Излам-ству зачедио је позив Бонапартов, да му приступи та Висока Порта са свом својом силом и снагом у обојудни, обранителни и нападателни вјечни и свети сојуз противу његова и њезина душмана, а

10

свој Европи како и себи мнимога одбранитеља Руса, и тко буде ш њим. Диктаторства дух, чрез-вичајна гордиња, живи и сушти честољубија кумир и приклад, безконечно високоумје и безпредјелно висовомјерје цара царева, и закамењева мисао све-обште-свјетскога законодавца и будућега свељуд-ство-владца недопусти томе полупобјежденому им-иератору и генералисиму Франције, да се у својима онлико критическима истога времена обстојатељ-ствама унизи примити уговоре и предлаге обштега Европе мира, у Поемској му столици, посредниче-ством Аустрије императора његова таста, чрез ми̂ нистра Метерниха представљапе; него их продужи теке зановјетајући, а ни на што несоглашавајући се, и то за то; док он мећу тијем из худне и свим преосиромашене Франције своје још и последње школско ћаче и занатлиско шегрче, и ћекојеих смрћу и временом заборављена старца нод сједи-ном и ранама при пустоме се доизмучававша плугу, к себи у Германију не довуче, а да и н,и свеко-дике онди, како и оне прије године у Русији без-совјестно безштедно и безполезно дожертвује сво-јему, вселенским бит' имавшему Новоцерберском Идолу, самоумиЈ'у, своЈ'евољству, и безаконовластију, чести ползе и первенствовања ненаситу духу, који но се природним му твердоглавством не само у њему подржавао, него и подхрањивао и упитапао. Тако ти дакле и за то иста Порта њему се у по-моћ спреми, а под угодпим изговором и прикривом па Србију, која је ш њоме неколика и маловажна условија закључити жељела, (т. ј . домашње или ти

11

унутрашње управлеље у истим тадашњим грани-цама да Србн одрже у својим рукама, па ето цару градовн, а даватн му и одсјеком годишњега данка то, што сс овда за свагда уговори и прекине. Вук. граћа стр. 30. 31. н 32). На ово јој се овдико Србија опста ПОДЈОЖНТН а и вјерна и услужна бити хотјела, пего сс то баш Порти не само навлаш протнвпо, пего п прн.тком озбиљском к даљему иол.епоме послу иачнпивши, те започне одма, и то иротнв јуче учнн.опоме са Русима миру, скуиљати свс Мусломане, н тко ш њима воли још и од под-ручиога јој Хрпстјанства, и заиста се накупи и са-берс то л.сто иреко сто хиљада Турака под сами Шумеп , (гр. Шумл.а) а то све и понајвише нз Анадола, п Шама, н нгго но ријеч: „Од Багдата до цареин врата." На ту стане та сила чекати Бо-панартопу јуннтерскн нажну и моћну и премудру наредбу п памнг, да прнјећу и прелетс исти Турци у Влахију, Молдавнју и Бесарабију, и да тим на-иадеипјем узбупс сву своју браћу Татаре, који се палазе у четнрн негдашња своја царства (Крим, Лстрахап, Казап, и Спбир) а сад' су иод Русије ]|уком и скнптром, пак да потегнути се на траг, н да н.нхову сојузпику н Дин-Иман-досту одлакшати само тако прниуде се ц преморају Руси. К томе још да то буде успјсшније и поудвојеније, и да могнс одма н узгред Порта е тако и Аустрију смссгн н номутнтп, п са сто хиљада Мусломан-Дал-К'л'члн.ја нустн 15анат, и с друго сто хиљада шехит-Газнја празнп Сријем прегазити, Маџаре како издаипашље рођаке своје ласно (мнивши) под-

V

12

•бунити, уза се их спомамити, па кроза сред поду-жива Беча у Германију ка својему преарисноме пријатељу и једнодумцу противу Руса и Пруса и свега Европејства и уреднога људства на вријеме приспјет' и појавит' се, и само тако судружнику царску своју одржати ријеч, и доказати свима сна-жност Османства, и важност Бонапартскога зетства особито невјерној му Аустрији, која је била га већ одустала, и њиховима душманима но и праведнијој страни приступила и сљубила се у свеги и озбиља свети сојуз; упне се дакле и подигне Порта све оближње Србији пашалуке и санџаке с таковом клетвом и саплахом, да већ није Турчин ни турски син, а то ли Азрети-Мухамедов сродник и друг, како ни у само његовоме џенету вјечни мусаФир његов, који би тада нећипио на јуначке ноге, не--сподобио свијетло оружје, и некидисао слијепо-турски на Србадију, како но ти на своју рају и нафаку, која им се не само похасила, него и удин-душманила, како исти Москов-ћаур; всће да то све у један мах прегаве, и за вазда поразе, како но ти према безбројноме Турству једва што чи-нивше се битв, пак (да), себи туда старе своје пу-тове и пролазке очистивши, и таво своја плећа и сообштеније с осталом Турском царевином осигу-равши, да полете делиски-решително и дивљачкн-јарно, и гњевно и охотно у то тамо вселенско крвопролиће, та у јединцата за своје орканство дјела и милине. Ово све србски вожд дојави пи-смом својим чрез Недобу самоме цару Александру, на које прими од њега нстога одговор оваки: „Да

1*

србска пушка за овда није пукла више на Турчина никако и нипошто, јер би се покварио учињени. јучера ш њим у Букурешту мирни трактат које он још овда неби никојако рад бно; нак ако Турци бага н увале се у земљу србску, и у народ насилно,. и опета народу неће ништа, треба им, да их хранн и слуаси, а вожд и све друге старјешипе нека бјеже са својим Фамилијама у Ћесарију, пак у Русвју, и тск оп док утамани Бонапарта, како својега и об-штег највећега узнемираватеља свијета, и свачијега душмана и затиратеља; ондај пак ускори ће он са свом богом благословеном силом својом и томе турчинству и његову султану повратити жао за сра-моту, и уздићи Србију на боље стање него је икада до таде била. Ет' овако и сами понајвећи цар со-бом иокаже и увјери, да он заовда барем и преко царске своје воље и објета, и преко силне и паш-тње србске и жеље, мораде угаћати Турцима, и жертвоват' им своје превјерне Србе. Овда већ за-ЛУДУ Је и Себастијани, министер Бонапартов у Ца-риграду за Србе с Портом свесрдно угаћати нре-дузсо, да остане барем како Влашка и Молдавија,. па тај начип и умир и условје и Србнја; теже је прстсгло, што и крв није вода, па ни шала вјера. Та н сама јс Аустрија овај умир себи за угоднији сматрала, добивши већ једва тишину на своје-тур-ској граници, ге се и лакше у онај свети Славеи-ско-Квропејски, мирољубија и кротости духом тор-•<ксствујући сојуз согласи и преволи, а колико год -за свеобшту л.удства, и Европејстна ползу, толико и на саму своју, која јој у пуној мјери а и ио

НСТОЈ надеждн одма и воспосљедује, нити се икоја сојузна држаиа тога времена происшествијам' и сљедствнјама вшпе и боље од ње ползовала. Тако даклс и за то насрну и уздигну се сви Турци, који год оружје понести могне, па на Србију од свуда; тако из Арнаутдува и Босне радо и радо устапу и прпстану с Турцима на таку војску и ћелепир н сви, а обично западњега т. ј . римскога закона, хрнстјапи Србљи и Албанци којима Турци вншс у таком' случају довјеравају, и- неодложно бн Турцн у ту и такву војну позвали и уздигли силом и под морање и саме христјане восточне, а тек да су \т барем веће у очима ордије; јербо сс оии само у мложину своју највише послије ли-чпе и тјелесне силе и снаге уздају, и њоме се горде и нрепадимају, негледајући а ни марећи за то ИЈТО се она п највећа громила самога поредка н достатка укдања и зашашава; него су им сва-коме требалн дома и работници, а да им чељад н дјеца јсђива и послуге, и стока пастира и њива орача, ц лпнада косача нелише се, пак да за вој-С1ЕОМ љнма онн још и коморе приносе. Толика сила турска о једпом није на Србију до сад ударила за сво десстогодишње ратовање, а Руси на годину дана прнје тога Србију оставивши вратили се, и са

0 собом однијсли половицу срца народњега и сву на-дежду Србнна обдержати се моћи за овда сам сво-јим духом н оружјем; још на мјесто њих и њихове помоћи, сојуаничества и покровитељства остане Ср-бпма једнна опа ужасно исполинска дужност удо-влстворити са своје стране а свега пожертвовањем

/ "

I

15

својега без призрјенија свакога точ в точ трактату рускому с Портом у Букурешту 1812е године за-.кл.ученому, којега осми член

(„Истога трактата руског' и турскога ено тај осми член о Србији и о Србима сав од рјечи до рјечи у Вува, СтеФ: Грађи за Историју Серб: на страни 27ој но и овди нева буде прн-ложен: „Сообразно тому, что постановлено четверток) статвеш предварителБнихг пунктовг, хотл и н4тг никакого сомн4н1л, что БлистателБ-нан Норта по правиламг своимг употребитг снизхождеше и великодупие противг народа Сербскаго, какг издревле подданнаго сеи Дер-жавћ, и данв еД нлатиш,аго, однакожг взирал на участ1е, какое Сербн принимали вг д4И-ств1лхг сеН вобни, иризнано за приличное постановитв иарочнни услов!« о ихг безопас-ности. Вг слт.дств1е чего Блистателвнал Иорта даруетг Сербамг прошеше и обшЈМ амнистт, и они никгжмг образомг немогутг бнтв обез-покоиваемн за прошедипл ихг Д^ЛНЈЛ. — Кр4-пости, кашл могли они иостроитг по случак> воинн вг земллхг, ими обитаемихг, и коихг тамг совсћмг пебнло прежде, будутг, такг какг оннл длл будушаго времени безполезни, раз-рушенн, и Блистателвнал Иорта вступитг во владт.нЈе по прежнћму вс4ми кр^постнми, па-ланками и другими укрт.пленннми мктами все-гда сушествукнцими, сг артиллерЈет, военннми припасами и другими предметами и военннми снадобками, и опа тамг учредитг гарнизони

16

по своему благоусмотр4нш. Но дабн сш гар-низони нед^лали СербамЂ никакихЂ нрит$сне-нји ВЂ нротивностБ правЂ, подданннмЂ прива-длежацихЂ; то Блистателвнал Порта, движимал чувствЈемЂ милосердјл, приметЂ на сеи" конецЂ СЂ народомЂ СербскимЂ м4рн, нужннл. длл его безопасности. Она даруетЂ СербамЂ, по ИХЂ прозвбамЂ, т$ самна внгодн, коими полвзумтсл подданнне ел острово†АрхипелажскихЂ и другихљ МЂТТЂ, и дастЂ ИМЂ возчувствоватв д^иствЈе великодуппл ел, предостави†ИМЂ са-МИМЂ управлеше внутренннхЂ Д4ЛЂ ИХЂ, опре-Д^ЛИВЂ МЂру ИХЂ податеИ получал оннхв ИЗЂ собственннхЂ ИХЂ рукЂ, и она распорлдитЂ на конецЂ вс^ми сими предметами обш,е СЂ народомЂ СербскимЂ." Печатано у Будиму 1828. год.)

иеђу осталима точкама понајприје сву Србију оста-вља н препоручује великодушију и снизхожденију Султана; но тога после великодушија доваетскога, и снизхожденија султанскога к својој пакиподјарми-вајућој се раји немогпе'у Порте бити још и због Турцима јањичарски толкованога ћитаба њихова, јер га још овда небијаше ни у живоме Алкорану њихову, Шеислам-еФендији. Турци дакле по својему свагдапгњему обичају и приуци павале на Србију и Србадију са свију страпа харати, сјећи, насртати, робити, жећи, и односити што им годе до руке доће, и у своје ордије свлачити и натриавати. Ово је тако све трајало и узајмице се чипило и враћало читаво исто љето, до под саму јесен. Нек&

17

народа част, која је била под комаидама мањих ол' и већих старјешина, којима се оно тајно наумије обште-славенске одбранити се, и англиско-евро-пејске политнке Бонапарта се избавити, ал' по необходности удовлетворити свакојако поменутоме с Портом трактату, није повјерити могло ни смјело, јуначки се успирала Турцима на свакоме шанцу и богазу , очајано се свуда с душманима отечества својега клала и крвила с јавним и крепким намје-рењем и прегнућем одбранити се, или славно и поштено изгинути спасавши барем спомен имена и правичну вољу, ако не живот имање и отечество; премда цијело љето исто нитко иикоме у праву и озбиљску помоћ није отићи смјео, ни на то за-повјести од најглавнијега началства и команде и тко добио, него гди се тко застао, ту се је и др-жао, док је сам хотјео и могао, или док му је војске и џебане трајало. Осим тога је то сво љето вожд навлаш сакривеп био од народа, и што више, гласови се разнели по свој земљи државе србске, па и у саме војске и крајине, да је он одавно и умр'о. То је све у м-ру Враћевшници самоме вожду графом Лвељићем присовјетовано на скупштини у јесен 1812а года држаиој, гди се сваки старје-шина изнова на слијепо нослушаније вожду заклео, и на чисту артију сваки сс нодписао и печат свој приложио, на коју је Ивељић послије написао, што је год хоћео, и ово је : свсобећање старјешинско и вождово, да ће удовлетворити том' и плану н трактату, које и сам собом вожд подписати мора-дне, те му га дадс и цару га однесе свом' и тур-

СПВСИ СИМЕ МНЈУТ1ШОВИЋА САРАЈДН.1К '2

18 *

ском за увјерење — а кад му је реко вожд, да он то несмије србскоме народу пи проглавити, јербо ће и њега истога убити камењем, а он му рече: „Нужда је крајна Росији, каква није бида њој, од како је, па пеће Турчип мира, док му се не-иреда Србија, да му буде, како је и била под-ложна, него ти обмани народ, обмани! Бог ће ти опростити, а Русија признати, те никада незабо-равити ни твоју заслугу, ни србскога народа жер-твоприношење таково. Ако ли нећеш, ето све силе турске на тебе, и ми јој морамо свачим помоћи, нак ће оиета то исто бити морати, како су два цара закључила, за које си ти већ и сам Рушит-Паши писао да па све иристајеш и ти, и народ србски, што два дара учипе; пак сада неимаш када ннкуда, но ево вако, што ти ја вељу: „обмани на-род, и предај султану, а ти хајде у Њемачку и у Росију, с твојом свитом па што Бог да —!" А кад га на то упита а каисе му, како би он учинио то, и да хоће неумије; тад му каже граФ нека носдуша њега он, и иита дипломата рускога, који ће га ласно научити. Те тако и буде измишљено, ткорепо и говорепо, све оно што је само и свако-јако народа дух нскраћивало, жар и ревност, уср-дије и слогу и иослушаније к пачалству, како но ти снасавајуће нодноре свакога дјела и људства, угашавало, тровало, замршанало, и тим све србско иолитическо суштествовање иожелателно се уништо-жавало и иоднаљивало ; како год што је на нротив тога свеколико турско тима истима способима па-

19

чинима и средствама расдо и напредовадо, и тако само све преуспјети дати навјерно обнадеждавало се, што им је годер дати, вратити, а и иодложити било уговорено и подиисано у реченоме трактату букурешском.

Овако су се Турци то исто љего нешто СВОЈ"ИМ сидама, но највише и најсигурније онијех умирникб испотајним номоћима истија и помало у Србију са свих страиа увлачили дубље и дубље; него је тако исто провукло се и то љето понајлак и нео-нажно, дов и јесен с обично рђавим својим вре-меном настуни, а Турци још у половину посла но Србији; пак и на Дајицигу иошљедним Бонапарт'-1'иганта судбоискушењем преморати срсћу оиета њсговом и то за довјека постанути, спремадо се је и приближидо, што само једини Бонапарг и самцати султан жсљети могао није, а други свак и сви, т. ј . свекоиечио и свекрајње разбиће и уништожење европејско-диктаторске и вселенско-деспотске вој-ске сиде и главе. Алц да се против тога и бла-гоиаклоном иоказујукој се судби умиљеђија знак и смиренија служба учини, и да њу сходна и со-образна и несумпителна иособија и иредупрежде-нија сретају и дочекивају свуда и овдар, ваљало је да се доврпш са Србијом што је у вшињему сајму закључено, т. ј . још пред доизпуждавани конац благополучија Србије да сс жив цокаже па-роду и војскама својима Кара1>орђс, пак да опчас како свјетдица ноћпа између њи утсче, изчезне и нсстане га, па без обзира у Њемачку да замакне, а да тако и тим нанрасним случајем тресне у на-

2*

20

род и гром несреће, очајања, ивдаје, и глас ужаса, недоумјенија, и смутежа, те да му се о један пут све силе прекину и одамру, и сва надежда спасе-нија и одбране утрие и погаси, пак да тако и тада ономе трактату, ако баш и неби хотјели Срби, свакојако удовлетворе, безотежно и посве се Тур-цима подложивши. То ти тако и буде: На Петку дошавши Турци, стану и улогоре се, но и Срби па Куличу и ушћу Мораве, и уз Мораву два три сахата уФатили скеле н бродове, и туда танце поградили, да им Турци ништа нијесу могли ни смјели; у та доба, ето ти нам ту доспјене и вожд с влад. Л.еонтијем, што се до тад' и свега тога л>ета готово никуда и никоме није помолио, до мало прије тога на Шабац, па оданде на Мораву сада, гди је у најгорњем и у најбољему Младе-пову шанцу био одјахо, па изишао с неколика момка своја и с владиком низ Мораву шанце и бродове разгледати, куда могу Турци ноћу амо пријећи, па тако сиће и до ушћа у војв. смед. Вула шанац, и ту га вече застане. У тај мах доће из Њемачке ту и Симо писар совјетски, којега је Младен прије два дни с писмом на командиренда темишварскога послао и то све устмено њему на-ложио, што је у писму било, јер му га је исти Симо и написао био; пак му сад и одговор на то доносаше, него устмени те и од некога другога пограничнога ћенерала. кога Ј'е онај оставио на своје мјесто у Новој Паланци према Турцима за стражара и за додавача јестивнијех ствари, којима се тад' сва иста турска војска крајно и страшно

21

пуждавала. Вуле тог писара одмах пријави вожду, 11 он га зовне преда се, и познавши га узме за руку: „Ајдмо амо коЈ*екуда, синовче!" те ближе под напшјех топова табље у заклон, да га прету-рају турскн топови; ту чучне он под једну вели-качку суху тополу, и стане питати Сима, шта му је одговорио ћенерал за Турке и за њихово стање 11 умишљај, па кад чује поздрав од истога да од реченијех Турака никавва већ страха се нема, кло-пули су од глади, и од јесењега времена, и бјегају сваки дап куд ко, натраг и дома, теке их делије што 4>атају неке, и враћају опета у ордију; а да хоће Србц једну ноћ Мораву прнјећи тајно, и Турцима се привући, па озго с брда у ордију не-колико плотуна оборити, све би једва дочекало да побјегпе, што и јавно говоре млоги, те је то и он сам (ћенерал) чујао, сваки дан к везиру предазећи: „та камо тн Срби, и тај Караћорће, да нас очима гледну само, па џаба им све, дома да идемо! Ми сиротиња ннти смо царовали ни пашовали ни до-сада, иего узалуд гинули! и проч." На ове ријечи вожд цичпо х'мкне, и рекне Сими: „Тако.да! Ову ћемо поћ, којекуда, сви понајлак пријећи Мораву, иак у прозорје плотун у Турке оборити а халак и јуршп учнпнти, те их, с божјом помоћу, тако рав-бити, како никада јоште, нек познаду да је јоште жив Караћоко, и његови Срби." Устане за тим и -поће отале, и Симо му ходом пољуби руку, при-тврћујући га у томе: „Никако другачије, Госпо-дару, ако Бога знаш!" У томе промакне за бранив Вулову чадору, и одмах зовне владику, те поћу од

22

куда су и дошли, али владика Леонтије позастане, н Вулу на питање, шта ће се већ чинити, каже ади тако истија, да који су ту близу десили се, како Симо пнсар и Живко Шљивић могао је свак ласно чути: „Топове и каре с ћулетима у Дунав или у Мораиу отисни, пак запали шанац, и за нама у Смедерсво ли у Београд ли, те у Њемачку, куда по ће и сами вожд ову исту поћ, и за то је узео н мспс са собом; јер нам цар, наш покровитељ •гако пнше и заповједа, па није друга кад за даље смо божја и његова брнга." Па и он отиде за нождом уз Мораву до Младенова шанца, него на срсд нута тога стајала је војвод. Илије Чарапића у јсдноме малешну шанчету команда мала, коју отлс днгнути рекне вожд, а да се и то у Вулов шанац стрпа, но за што и то, идемо да видимо. Амо сс Вуде одмах разгоропади како бијесан даФ, нпком ништа незборећи, псовао је грдио и ружио у вјстар, а бацати ставши собом најприје по неко 1)уде и кубуз у Дунаво преко браника, док се смр-кие. н ноћ преузме тишином сву хуку и муку, у то буде и пред зору, ал' ти нам ту ето гласа и ужнса: „Око по ноћи побјег'о вожд с Леонтијем у Београд, па и Младен хуче а спрема се бјежати, јсрбо је сва сила турска на дубравичком броду сву поћ прелазила, и напунила луг сав, и проч." И б̂ сз икакве шале како заплави зора, почну грох-тати пушке по лугу, док и загустише с обе страие; београдски капетани опазили их најприје, и одмах сс пустили у бој, незнајући за други и даљи план, да су они туда и тада презвани вождом и владиком

23

тлјно; него им барута нестајати почне, и пошљу Београћашша свога, (те истога Симе нисара отца) старца Мнлутина, да од Младепа иште неколика сандука Фншека, да им се ношаљу одмах с нешто мпло помопн војском, пак да се нико ништа не-Сојн, навјерно ће се ти барем сада разбитп Турци, н куд који прснути, док им, ка' и Србима нестане иебане; алм се Младен сав спремпо, у топове за-прего иоп.е, и само да узјаше, него да бјежи к Београду, а да остави шанац и све; па кад му Милутнн зашите џебапу, и речо му да и оне то-поие што су готови на исте Турке у.луг новуче и оиалн, те да ни стали неби Турци ту, то ли се више пушкаралн, а он му: „Море старче, одлаз' отоле, море, пак ради што и остали свијет, који видиш сам очнма сиојима, 1>е побјеже сав; ил' ћу сад' ев' о1)в из тсбе изциједити восак." И овако је збо-рпо, а н сам канију отиорио, и рекао иснод руке нијсцн, нека иде куд ко зна; како што и сам на-скоро оиружи с момцима својима, те и нрије то-пова, и .мнмо исти Београд у Љемачку; у Београд сврате тобннје, и у његову коиаку оставе тонове запалнвиш у каре Фитил.е, када ве1| видли, да сав Београд ватром гори, а град јазом отворен и пра-зан стоји. на нн тога Младеиа, како и ни другога ког старсшнпе ту нејма, ни да се надвири па таЈ град. — Кпо ти дакле, мој Србине, сав онај тајни плап, који но се још у Мироча 1808-е тајном' са-станку скројно и чрез Милоја новцииа купл.епога на Ламспици први сној корак учинио, та к ра-слаб.1,а1!ан.у Србије, да пс може се ни одржати

24

сама, то ли куд напредовати, него да се мора нрегнути у ползу плана и трактата рускога, које но су све Руси предвићали, да ће им скоро бити од крајње потребе и нужде, пак се тако испотајно и премудро, али све што боље иоиздаљега спре-мали. Истина је дакле, да је на питање Вулово Караћорће одговорио: „Ту када ти навале Турци, одержати се мучдо ћеш моћи, за што ће они ири-јећи Мораву, па те и обколити, а горњи шанац далеко, нсго ти то ноћас у јутру ли рано, како ударе Турци, запали, пак у Смедерево, како но ћу и ја у Београд, и тамо се Затворити у њи, или .:;шалити и њи, па шума ти мати, али Бог и пут, куд ко зна и како се може." — Ово је овако Вуле и у Араду а послије и у Бесарабији Србијанке списател>у казивао; него тад' му Караћорће и пије друкчијс и јасније могао говорити, што ли му је остануло непоњатно, то му је изјаснио Леонтије на питање истога Вула, и ту на тај час, како је већ иовише испричано по совјести. Тако ти се одмах 1о јутро по иареку вожда и побјегие без обзира г Мораве куд ко, и Вуле само што запали у Сме-дсреву пебану, па у Њемачку пресалдуми, каво и ножд с владиком и с руским дипломатом и архим. Филиповићем и са својим Јањом секретаром из Бео-града преко Саве што препловие.

С 1$ Е К 0 .1 II К 0 •битијо ва Морави у 1813ом году са Србима и Турцима

ев'оппеано, а које се ва бол>с објаенонпје свога осталога овога иртпи.а овдн ирпдодајо.

Турска ЈС војсиа с Делиграда десном страном рп.јеке Мораис, а србска све лијеном ииз Мораву пст\ до к Дунаву шнла; но Турцп са ордпјом сво-јои уставе со искоинко у селу Трњанима нза Ио-жарскца, Срби пак сиишв одмах иеки иа скслп мо-р.чиској (пута с.медсревскога к Пожаренцу) устивс <•(•. а други иа само уш11С Моравс код зндурипа Кулнча сл.сгпу н намјсстс се. како ти гојиода смс-дсрсиски Нулс Н.1н||, п иојпода грочаискп Плија Чарапи1|; а горјс, два сата уз иоду хода на речс-ној скслп сгапс с осталпм војнодама собом Младсн М|1Лпвапонн1), којн јс псгога л>ета па томе крају био и иојсинм глаиним пачалннком иад свпм срб ским нојскама н старјеиншама. Србн ио свом еваг-дашњем обичају иачиис ссбн одмах н овди шанце, како па уш1|у, гако п внш' сксле*, оградс батерије, Ораппкс н самс иушкарницс свак у свомс шаицу. Пзме1)У та обадви шанца нелнка је још проструга стојала цразпа, иа које иразшшс доњој иоловинн за добар и\шкомет од ушиа и КулпчаЈ аа пузкпо

26

се нађе и закључи и заповиди истоме војводи Ча-рапићу, да онди једно шанче неголемо али потврдо начини, и ту он своијех неву стотину војника да постави који да Вулове промјењују. За један нак сахат даљине од ушћа уз воду скела је дубравичка преко Мораве, гди се могло и возити а и газити кад је мања и љетна вода, (вако Ј*е изнајпре и овијех дана била) и ту Срби нити су метнули што војске нити какво шанче да су начинили, него само Вуле Плић, вако је дошао, ето ту је метнуо једну стражу, за десетину момака, и то с.ве новодошљака Вугара, у којима је (вако се чинило и виђело) јо-гате сав грозни страх турски био, пити су се још и с оружјем упозналн, а камо ли барут и крв оми-рисали, а и Младен трпио их је ту зар и с на-мјерењем, или уздајући се што је тај дубравички брод мало поближи к њему те да је довољно са-чуван, но и ред догаћдја најбоље и најјасније до-казује истину намјерења његова и вишега. Наскоро за тпм до неколика дана и Турди од Пожаревца сви помакну се, и на Петку (село украј Дунава) логор велики поставе, но и топове и кубузе одмах ношаљу с неколико добре нојске на исто ушће Мо-раве према србскоме шанцу, гди за ноћ начипе и они мало шанца и табље за топове, па одночну зором и озбиљом те по ваздан у Србе амо пушка-рати плотуном понеколика тона оборив, па за њима одмах кубузе, а тек Морава што их је растављала; него су тако исто и одовуда Срби на њих пуцали, те би им понеки топ замуко, док би га зар опра-вили, или промјенили, како и Турци амо у србском

27

ншпцу што су сваки чгс монешто штете чињели, кад једпим топа јадром једап пут седам јашаћијех коња истога војноде Чарапнћа проскрозну и пре-туре. Чувши Карађорће да се на Морави_ тако већ стапуло, уаапрло, и с обје стране^се безшалично лубарда, доћ_е амо и он еобом а поведав и вла-дику Леоптнја уза се, како но ти архипастира 'по нсоплаинету, а да нпдпЈ"шта је"ту и како, (и до-кле је илап успјео) шта ли још вал.а за подми-рити га; п дошав у горп.н шанац најприје, ,тамо и одјаше, и с Младепом ту преноћи, па у јутру издпшнн јсдпу општу заиовјест свјема војводама и војниц/ма, да с малнпом прелазе сваки са свога мјеста и паручиостн Мораву, и да тамо нападају н разгопе оие Турке само, које узпалазе ио селима облнжњнма, те харају п сгорјенају којешта, а да у велпку орднју турску за овда ништа педирају и ненападају всликога везнра, док оп отиде на Дрину, и док се отуда иопрати, нак ће се онда ш њима иоигратн он собом. како буде бол>е знао и могао, н како но ће се морати чудит' и сами Турци, тко их то и како разбп п нагрдп, да се никада већ и занпкада иеоноране. — Тако су овн ту дакле и чипплн четама коп.ичкмм п пјешачким тумарајући до половине нахије пожарепачке а све около тур-ске ордпје, и доста су глаиа турскијех, и свакога шнћара допоснлн, пего су тпм истим поступцима у громплу се своју Турцн бо.1>е сабирали и чвршће држатн моралп, те пијесу бјежати смјели натраг и дома, ако је н хотео млогн од њих, што је сиро-тпи.а и голотпи.а бнла по вншој части, а јесен и

28

студен опажиа, окром глад и сваки други јад, што их је стао нападати. У то се до неколика дана са Дрине поврати опета Караћорће на Мораву, и вод Младена, где но је и неки дан, одјаше с истим владиком Леонтијем, војега водити је зар и морао уза се, за свједока себи предписаног плана и до-вршетка точнога, па и као грехопроститеља, који да га чува неослабнути или неколебнути се с пута и начина постуиања предузетога. Придоцне до-шавши ту н преноће обојица код Младена, пак у јутру по доручку дигну се иста обојица заједно с неколика своја момва, те низ Мораву полахко све нешта разматрајући обалом, дов сићу и у шанац војводе Вула на Кулич, и ту пребуду до близу сумрака с Вулом пођешто, али највише њих два сами шапћући у чадору Вулову, под којим су бе-зопасно сједити могли од ватре и топова турски-јех, за што је пред њим уздигао био Вуле пови-сов и подебео браник поприје два три дни, кад му је турсви Еубуз чадорсви стожер пребио, и софру му чадором превлопио, а и њега с војводом Ивом Момировићем за мал' неутуво, да је само пувнуо, него се угасио сам собом. Овди Караћорђу Еаже и управ потужи се Вуде на Чарапића, да овај не-какву сумњу и подозрење повазује на истога Вула и његове војниве, па да је за то јуче истога стра-жаре са дубравичве свеле дигнуо, и својега буљу-башу великоселца с неволика момка онде како на тврду и мртву стражу поставио; ово кад од Вула чује Караћорђе, оштро погледа на Чарапића и на ■Лазу, (који је ту од онуда са страже речене до-

2»

шао био сада, да репортира своме војводи шта је и како тамо, и да прими ако буде какав налог нов и лозинку) па ии рече кратко а јасно: „Нека тамо, којекуде; стоје Вудови војници на тој дубравич-кој скели, вако су и прије, он зна боље своје људе^ какви су му." Те тако иучине исти час, Лазо врати своју дружину натраг у ово малешно шанче, виш' ушћа Чарапићево, а Вуле пошаље тамо десетину своијех опет истијех новљава Бугара. — Шта је ту Караћорће а и владика још воје с киме говорио, не можс се сада свашто знати, а ни вјеровати све, што се њихових ријечи послије од које кога причати, па суображати чему слуте слушало; ади ово се ра-зумије послије њихова исто вече отале одлазка, и вроз горњи Чарапића шанчић пролазка, да је и шта је говорио Караћорће: „што ће овди шанад овај украј онога, одкуда ев' оће и пушка дотурити може, а то ли топ, него је овди доста и добра стража." А на то је послкје Леонтије владика, по свој прилици, ту надоставио даље и другима још некима, како и друкуда што но је чинио, и што је сад овде и некоме Максиму Миријевцу (зрслу око 50 година кмету чоеку) пришаптавао, да се пролазе свега војевања и шанаца, но да трче дома, те сиротињу своје жене и дјецу да спасавају од турскијех коња и копита, које ће их сутра иостиг-нути и погазити, а тако му браде, за коју се ру-вом често те за боље увјерење приФаташе, и то боље њоме заклињаше. Ово се није имало кад, (вели ми...! ? овај мој сообштитељ) овда изтражи-ват' и осведочавати, а то ли судити, јер... ? исти

30

1)о;кд Караћорће с Леонтијем отале уз Мораву тога часа отишавши горје к Младену заиште и нађе опета једнога шубараша Бугарнна, те га пошље тад' одмах преко Мораве (тобож) за уходити Турие, који му и брже огиде, а још брже врати се, ко-лик' да је како и јесте, до на исту скелу и стражу турску према србској па Дубравиду само ишао и нратио се, а теке казати Караћорћу, да им је обја-иио те -од истога њега стране, гди ће ту сву ноћ и слободно и колико више могу да прелазе, премда јо амо јавно пред во.кдом и другима говорио, да су Турци у врло рћаву стању, глад и голотиња, једни хоће и бјеже дома, а други желе удариги иа Мораву јуриш, и пр. Хеле ту ноћ и Караћорђе с владиком огале (на колима) одмах и тако поће и отиде, да је у Београду освануо, а на Морави при иолазку опета рекавши, да он иде довести још из Београда војске и лахки топова, с којима ће моћи 31ораву пријећи, те на те Турке тако нагло и силно /дарити, да их разбије навјерно; него и Турди ту нсту поћ а на истој дубравичкој скели наиспрелазе у србску т. ј . смедеревску страну, и напуне ту-дашњи луг до зоре, уз које и у које пристану одмах и удобно и они Булови стражари, јербо су то били Читади и Помади (Бугари потурченици) који су нод видом христјана и добјежљакЗ,, познати били коме је само, како се види, о њима и знати тре-бало, те су и потајна,.чинили сношенија и доувје-рија о Србима својој браћи, како и ту исту ноћ оии на скели тој, па и онај од Караћорћа поси-ллни, што доизвјешћакају ово све и утврћују, дје-

3!

лом п ностунцнма својпма, како и палоаима! — А и Кара^орђевн узроци за пгго у Београд одлази еад отале, иритворпи еу, јербо су сви Београђаии до жен& и дјеце ту већ у војсцн бнли, а и то-пова лахкијех и коњ'ма вученијех ту је барсм имао Младен и Вуле пеколика, што но би доста и до-вољно а и згодно било за мнимн плап и епамјер Карађорђев, т. ј . пријећи ту исту иоћ Мораву тако, како су и Турци амо, па ударити громко и нена-дно на Турке; него му се ваљало измаћн за Саву и Дунав, и час му је наступио, како је Турчипу показан и допуштен корак иреко Мораве овда, те ев' овде барем без невоље нкакпе домаће или вој-шчане. — У јутру пак зором изаће војв. Чараиић к ономе свом шанчету, да га обиће, и брнжећн све за ону Вулову стражу пошаље сад одмах сиојега буљубашу Лазу опета с неколшса момка опамо, да види ту стражу, и да код ње и оп остапе чунати ту за сад, а њему амо да јави чрсз једнога момка, шта је и како тамо; кад ли оиај онамо, ал' ту на истој скели и стражи мложтво с обје стране Мораве Турака, који како те Србе опазе, позпаду их па халакну на њих, нросну ватру нз нушака и обране од њих једнога. те ови бјегом н с раљсчш-ком својим натраг; и овај дога1)ај уијерава, да су они Вулови назови-Бугари стражарп пе само ту пристати морали у Турке, него да су пм и до-вјерни путеводцц бити морали, а са зпањем срб-скнјех и турскијех великаша тајним и согласпим. Колико ту сада Турци придаду впку и пукот за-чују и Срби у горњем Младена шанцу, од куда

32

потрче одмах београдски капетани са својии ко-мандама на Турке, а тако и оздо Чарапић из онога свога шанчета, и с оио војшчицс што је ту имало потрчи на Турке, и побију се ш њима ту по лугу том добро и позадуго, до пред подне; али мложтво Турака и уфатили сав дуг, те узбију Чарапића и допрате до ушћа пушкарајући, гди наће све сме-тено, и бјежи се из шанца на врат на нос куд ко прије може, јербо шајке турске навадиле уз Ду-наво с топовима и војском, а да иадићу тај шанац, којега опета изпреко Мораве из оних турских бате-рија удвојена ватра свега сдути засути ђулетима, кубузима и картачем, пак и војвода Вуле поприје четири сата, т. ј . како се чете појавиле, и амо горје пушке припуцале, он ти појах'о Дамјана Сме-деревца коња, и сам отиш'о из шанца тобоже ви-ћети собом тко је горје тај бој заметнуо, те ти је и он тако под истим видом и изговором утекао, а све оставио никако, безглавно те и злосретио. Тада и Чарапић нејмавши куд камо, ни могавши што друго, но пушку по сриједи, па с десетину-дванест ди момака нагни за осталом свјетином из-дирати кроз луг измећу Турака, без свега својега ц дружтва и пртљаге и окрута, тек и овда му још буљубаша његов Јован Дрвар својега коња јаша-ћега даде говорећи: „Та за мога живота негледам те пјешице уз мога коња, нити те остављам ту!" А бог зна иначе и он отале како би утекао сам здраво и живо. Међу тим је Младен послао, како су се Турци појавили на овој србској страни Мо-раве, одмах Хећим-Тому, (тобоже дома одпуштен)

\ 33

ал' он да каже Караћорђу и вдадици, да је све урађеио. како се хотјсло; тако ти опета је ту већ н Јаи.ићије стигао бно нз Шабца с равним гласом н урадом н свршетком свег' својега поштења и отечества, тс тн Карађорће тај дан да чим год омете људстио, а и да своје прикрије даље намје-рељс, (суботаје бнла н 20а Септемв.) рече бубњати добошару кро?а сву варош уз дуж и попријеко: ,Да је' свак, н ром и кл.ак и стар и млад, у јутру зором готов па војску поћи, куда но ће ш њима и госнодар нстп, браћп својој у помоћ, и на Мораву; а тко би ту нза овда остао, те за госнодаром својим псношао, главс на њему иејма! Ха! то сватко добро да чује н да разумнје и упамти! Нејма из-говора! Нсјма прочке, тко сутра ово неиослуша!!!" Алн овоме позниу баш нанротив у јутру зором недјел.пом Караћорђе с осталим својим руководцима п сувјерцима мучке п крадом у лаћу сједне, па у Земуи 21 а Сентеми. старога 181 Зе год. пријеће а оданде па рахатлук у Фенек отидне. _

(•ад се пита још и симо, за што се то морало међу се тако нскрађпватн варајући сс, а да се Турцима свс иредадс? Но на исто иитање онета одгонара доказујс и увјераиа сами ред свих Србије догађаја н обстојателстав, али особито и најиише и иопајбол>с еи' онај. У иочетку 1813-е год. Јану-арнја мјесеца сазовс Карађорђе у Крагујсвац окуи-штнпу свијех војвода, и објави нм: „Да је иокро-вител. Рус од Вуппиарте иринуђен био сад учинити мир с Портом Отомаиском, н да за Србију ништа бол.е и иишс инје могао свершити, него да се ми

спигн гичи шмУпшопипА ОЛГЛЈЛНЈК :!

34

Грби сами с Портом нонагодимо, и са свим њојзи на милост предамо и покоримо, те да се за овда свакојако умиримо ш њом; али сад од нас Турцн све оружје и градове ишту, па да буду наши го-сподари, како су и одприје били, нити опи по-мишл>ати се видс о каквим с нами погодбама, по како своме вожду да њему сад ови сви сложно и кажу и одговоре шта хоћеи воле, или се 11ортп на милост предати, или се опет с Турцила тућн у папредак, па док сс може и куда изађе." На то све војводе и остале старјешине одговоре, да се опи предавати нити_хоће нити могу, него да се ногађају Срби оружани с Портом, недирајући у околне Турке и земље ништа бојем и војском, али себе од њих добро чувајући; на то пак и војкода Вељко ту придода и одговори, а да он исти сам собом воли погинути сто пута, него се Турчнпу опета покорити, оружје му дати, па и врат у јарам црегнути свој ришћански, а душману вјере н крста Турчину, па свима другим' Србима како им годен дрфго нека раде, и сам вожд нека угаћа свакојако, тек да буде: „Башка џин, башка шејтан! нли:% Шава п парчин." — Сви од реда на то већ у себи п сами готови бивши повторе вожду да сс воле свн битн и бранити од Турака до послсдње канљс крви. него л' им се носве и наново предата, а да он мсђу тијсм како господар зсмље и народа угаћа и погађа се с Портом о миру и о начину номнрсња бољега, а не онаквога. — С тим се уговором ра-зићу, чувата свак свој крај и подручје, а Кара-ћорће пошаље одмах и депутацију *ента ради, своју

/

35

к велнком везнру и цару, да се тамо погаћа о миру за Србију, али ништа немогне ова тамо ни запо-чети а то лн свршити, кромје што Турци од њнх а сплом истог' новога с Русима трактата искаху оруи:је и градове, пак да ће се онда и за остало све поугодити ласно; или ће они доћи војском, те то сне и сами узети, како но су и најнрије, и како ио ои већ н довда нодавно, а да нијесу имали Руса за вратом. Ето дакле и опета за што! За угодити иосве и безоколишпо истоме трактату, из којега Турцн овда барем нншта нехоћаху (ако су нмалн шта и од куда) друго више и боље разу-мјетн (јербо им је тако угодно дошло на руку то) пего да приме Србију натраг у пређашње и савр-шепо ноданство, ал' да Руси ни пошто и никако нејмају за овда носла војенога ни на коју страну другу, окром против Наполеона. — Пак и вожд 11стн нијс собом и напречачке могао, а није ни смјсо припудити, да се предаду тако сљепимично сад они Турцима на милост и безусловност, који су већ одумнлн Турке служити, а научили топрв како вал.а озбиљом и својски Турке бити и разбијати; него нх је морао ен' онако нреварити и собом пре-датн Турцима и то све за љубав Руса, и у ползу и помоћ пстоме, а да с временом и он Србипа пригледа п пезаборави, кад њему онета Бог но-могне. Кв' овако рука руку мије. пак и образ 1н'адвнје. —

За вождом својим не само старјешине млоге, II повеће, иего и народ гомилама навали преко Саве и Дупава бјежати, и мучно би когођ жпки

з*

еап своЈевол.по у своме сад и грмачно пренесрет-п«1ме гавичају остао п задри.о сс, да турске војске нсиагрезоше пг.̂ а Саву из Босне, п уз Дупав и цч суху из 1'умеплије, те око Беогрпда, па нребјеп!; јши педоеијевше из осредпие земл̂ е Србове и на-|»"Д раставе од граннце Њемачке, од коде и скела. п зауетаве нх у шумама и по збјеговими , и већ су и.\ паумнлн били Турцм умпритн и иредати па свеобште Султапа нроште^-е и мнлосг, наче ли с хртовнма и внжладма и хајком како дниину поло-витп, н разпнритн ка' холуја нљеву са гувпа. те ги по гвему турскоме развијати царстпу, да тога ис\х под србскнјем именом милета (т. р. народа) једпом н поспе дотраје. који ио сс усудно само сам свему Нзламегву како и (Јсмапству, хоџн и кадпјн, јаји и хатлнјн, тону н кумбарн и само.ме донлетском налоту (т. р. клетна), та божјој војсци Турцнма н и.нховој н>ејчистпјој вјерп објавптн војиу и отворити рат, и толпко пепадне бриге м>ке н труда и једа задатн једпоме ве1шлу божјему Сул-тану турско.мс од којега сав бнјели сипјет (ђоја) стрели, угађа му, и поклања му се челом до црне землдч а да од п.ега благодатпу лучу супашца, н тр-иезну мрппцу хл.ебца свемнлостико даровапс прпма, иреко н оспм којега Хак-Дпн-Пман-Довлета нн то ие бн толнко »мати могао ^аурлук, а иекмо лн да бп Хактала аа њега н чутп п зватн хотио н марио. Турцн гу о Србнма тадг оиако умовалн, сне псто мозгалп, п то све намјеравалп чнтштн . како се нанриштеич-гордо у синјст одзпвали, па што с\ год од пгтомога п г.накога наума п намети могли,

37

јесу допста, и урадилн преко сваке мјере и разлога. преко л.удскога начина и здранога 'природног ра-зума тс у дому п на очи Европе дијеле... хрис-тјапске, блпжн>е-и чоеко-љубске ? —

Ево дакле шта су ти Турцн па Брачар изи-шавшн па п у Београд сједавши чиппли, а тске .да бн се то бољс нпдла и разумјела она стара иословпца: ,чоек нагађи, а Бог погађа, или: „чоек иамјерава, а Бог досмјсрава." — Оно је свуда у свакога н свакада у свака доба и времеиа само-чнстл нстнна, те н овдп сада. Колнко су гођ срб-скн сви јавпи а п потајнн душмани радп бнли да Србе, већ оелобођене и но себн остати слутнвше н могавше, нотекар ујарме, погазе н поработс нз-нопке Турцн, и колико су се СИИ они веселнли и торжествовали кадп су то постнглн доживјсли, до-трудили се и Србнјом онета и посие завладалн, толико јс нанротнв сваки Србпн (Србкии.а н Србче) мучкн жалио, јадно, и кришом уздисао, и тужно, н к самоме Богу крваннм' сузама илакао молеКн се њсму како јсдппоме свсиидцу и свсмогућцу, да нх он још циглп незаборави и пепотури. Сватко е Србин и тад' одмах п потскар а свесилно познао и опазио , што јс своја днка и влада, што лн је својега отечества и народа самосталност и неза-висност, за којс су толнко псо1уен.ивпс крии н разлнчна труда и свакомјерна жертвовања стратили, па да им се тако на адан мах чудповато, пенадио и само-нздајно све измакпе сиоје, дика, слава, и правнца. Но и толика турска војска ц сила, кад у Врачар изиде, зачуди се п удивн, што Београд

38

наће пуст и јазом отворен, и сву варош и њезнпе засеове такоћер празно све, похарано, и запаљепо. Ово је само простачнима и пријеким Турцима мило и повољно било, који но су обикли по једној сво-јој жељи слућети, доумљати се и велерјечити, те и сад овди, да их одиста Срби ни у таковоме гласовито-тврдоме граду дочекати и успријети се нијесу смјели, и већ су се ћекоји од јавносретнијех Фет-етепија тијех почели надимати и према Немце-комтијама, и бректати њима како год и хаинћау-рима Шумадије; ал' они њима тек' ласвали и уга-ћали за вријеме и то краћушно. Да нијесу тако ни мислили ни зборили паметни Турци, и сами главноначалствујући Рушит-Паша јасно је видио сумњавно стање воинства својега, и помишљао је на себи довјерену тајну препоруку и страшно ве-лико предпријатије: „У пучину вселенско-европеј-скога метежа и крвежа час прије запловити усу-дит' се морати." Он је пак обзирао се и иа исту нову себи подложну страну, и налазио поље свако развијано и погажено, град и село свако без жи-тељ& и без хљеба и остале потребе, а јесен мртва и глибава наваљује, и зима се како бритка сабл а примиче, а нигди љуцкога конака дочека ни огрева једне цјепље; што ли је ваљало по истоме Бео-граду и вароши, цохарали су и сажегли све србскн бећари, куд ли прошли.и доклена допрли Турцп то су исто у вилаету починили, нити још престају од палежа и разуравања, нити заповјести слушају, нити се икакве нужде и невољеЈЈсвоје ва' ни туђе сјећају и опомињу, која бити може и бивати мора

39

огуда — што је: „зло раћење готово сућење", — и која би им заиста и највећма код свега њихова "ружја и јунаштва и власти, и среће и славе, до-садати могла, и све им на један пут злобе и ца-кости глупости и грубости осветити и сувишком заплатити. Осим тога још мало се који Србин пре-даје, и иа очи и у руке турске излази из гуште н гудуре; важнија их је иак иоловина још у Ње-мачку пребјегла и бјежи једнако безнретржно, и тамо се одмах у Фрајкор набира и записује, рога-тима цушкама се снабдијева, и с тоиовима царске мајсторије ио ваздан сваки муштрају се у Сријему и у Банату, нити се дознаје, иити објављује куда ће то и на кога ће. А сувише чују сејош са За-савице и Шабца плотуни ситнији и крупнији србски и турски, иак истекар нпјгоре испуи.ивно сваки час очекују се нз Дариграда, довлетска заиовнјест, да се неотлагаЕно и решително кидише нреко Саве ц Дунава по царскоме Конапарта захтевању и по свевјерно-дружескоме султанп (Махмута) обећању и савјету; окром и тога свега са премучивим љубо-питством понајнрије и понајскорије и од истога мнимославнога добра и иретруднога намјеравања очекује се извјестије из Лајпцига, да је био већ и пошљедни обштесвјетски бој ту, и што Мусдоман-ству понајмрже и понајжалије, како и свима другим варварскнм крволоцима, њиховим судружницима свеконечно и крајње побјеждење тога премлого-досади1;шега свијету и свему људству Наиолсона ]>онапарта, турскога извјестна л.убимца и самомс Мухамеду особита и новога наперспика, ио ц

40

свему разврату и разхору људскому једипственога од вијека завјерника, пособитеља и посвећеника, 1шти је заостало мјере ни прилике да би га итко икада у свему реченоме превазићи могао. Тако се још и потекар допревершује србске судбе гро-зпост и неодклона безмитност свирјепија, но и Турцима се радости пехар и свеуслажденија кон-дир прељевати дочиње, премда продиру већ и Ношњаци озго низа Саву, разбив и последњи срб-ски шанац Засавицу, гди млоге србске јунаке по-губише, али никакав им се ни предаде, нити га •ларобише силом, тек што ћекоји Срб одатле жив еа главом и животом изадре, и то ћекоји онај само, којега је сама свемогућа рука и свепремудри иромисао спасти отале, и за будућности новије и важније сачувати закључио био. Засавички је ша-нац био повише митровачке скеле на самој обали саиској у једноме куту испод узине дринске и сав-ске отоке (у пољу сеоца Равња, или Рамња) која се зове Засавица, и на скели се именованој онета у Саву саљева; од рита и глиба једва се може ту нрема Рамњу на једноме броду и то кад но кад л.ети газити, а_морали су је у јесен већ сада раз-бијени војници србски пријећи или пливајући или се лађом превозећи; јербо је туда шиб и врбак, те их је нешто заклањало од турскога погона и огња, но и^преко тога колико их је знало пливати олп колико се у једноме смртњаку (чуну) дешеноме превести могло ту? А низа Саву до саме скеле и ћуирије ваља два сахата равницом и чистинои ићи, и од војске се турске бранити; зато су гинути

41

моралн Срби н па сваку страиу овда, капо тл онп што бјежатн прниуждени, тек пх већнпа у баре-тнни оној иађу, што нијесу од Турака н њнхна оружја, своју смрт н гроб, а прсилнвавша је мала ма.шпа н.нх у пресјечкн прсма Равњу другн србски шапац умакну, како што је и сами Сто.јап Чупић јсдва учннио голншав н само с јатаганом у руцн нЈ̂ спливашнн. Ту нак у нстоме засаинчком шапцу остане и погнпе бнпбаша Шишо Петропије н ка-нетан Зеко сваки са снјсма својвма војпнцнма, обу-ставл.ају1|Н сву силу турску док нзмакпе сва србска војска; оенм остали с]>бски старсшипа ту је био н нрото вал.свскн, и јсдва жнв нзадро како н свн, ал' се добавнвшн пскако н туђега коњнца,,те н за бла-говремснстии спасао сс. Тек незпавшсга пливатн, а и с коцума се снојнма раетавшега, нпак топит' с<>. нехотјевшсг у иоду н глнбнну, псго н погпнутн на сред чпста нол.а од Турака узмичући али бра-неЈ|Н се иол,евшега Мнлоша војводу овда 1>ог је-дипн сам собом заклопн п учупа, цремда га ннза сву савску обалу до па скелу допрате турска пу-шкарања н халакап.а, но н онета нспасрћућн баш сљепнмнчно, што нх је ватра дочекивала н оду-сгављала; него га сс н тако једвд Турци проћу н окапе, кад им умакпе прско ћуирије мнтровачке, н уграбн јс и))ешав ои' час оборнтп, те всћ заовда немогну Турцн за н.име преко Засавнцс. Истн се дакле Србип, рудпнчке нахијс бивши тад' војвода, Мнлош Теодорои Обреновић са својом свом коман-дом ту па Засаннцн десно, н пошто пикојако пе могну Србн тај шапац одбранити и одржати, с тако

42

се и он отале спасе, каво и сви други, те и добро је могао.

Сутра дан зором надру Турци и навале су-хим и водом низа Саву, гди на ушћу Засавице од својих лаћа начине ћуприју другу на мјесто исте Милошем јуче сваљене, те тако управо трагом и без икаке сметње за разбијенима Србнма сићу и они сви под Шабац. Одавно се није толико срб-ске и турске војске ту састало, да и Кулин-каие-тан и Караћорће негда мање су је ту имали уза се. Овда је пак сераскир турске војске био ту Су-лејмав-паша Скопљак, а од србске свеколике по-дринске и посавске војске, која се ту већ и сва била слегла, кнез Сима Марковић из Борка села у београдској околини, што но је и совјетником извјестан, и у Русију на годину прије тога членом депутације србско-народње био. — У град ша-бачки дакле одреди он исти, да Лука Лазаревић са Стојаном Чупићем и с неколико свак своје мом-чади уљезе и затвори се с намјерењем јавним ћоја ту све Турке забавити до саме зиме, која је већ близу, и која би их отле и сама дигла и вратила; него му поступак доказује, да их је ту остављао само зато, да се Турци неволико забаве око града, док би он измакнуо све отале своје. Него и ту се у пољу још једно петнаест дана нодрже Срби и с Турцима проиушкарају, више се нута у сред поља шабачкога на чистини и равни били и нре-гонили, немогавши једни друге с мјеста потиснми; и без сваке сумње неби Турци ту овда иродријети могли, него би озбиљом принуждени били одатле

43

у Босну вратит' се како и неби никада ради били, ал' да непукну глас у војску србску, да су оздо у Београд продерали Турци' и све покорили и освојнли, и да их сила велика иде и на Шабац у ипдат Бошњацима, пак још да је и вожд и совјет србски са мложтвом и другога аарода већ утекао у Њемачку, и да у Шабац србској војсци нејма од куда доћи помоћи, а н она би залуду била до-шла, п доцне сада према толикој у земљу се већ завукавшој сили турској. Све србске ту бивше ста-рјешнпс тада навале љутит' се на киеза Симу, из-грде га укорима шта је свршио у Русији за своју браћу н парод, и напсују га се, што им није џе-бану иа Засавицу раније, а војску при себи имавшу кроз Мачву Бошњацима за плећи послао, те да их одмах н одавпо и навјерно разбију, и у Дрину са-ћерају, па снд и пред оне к Београду да слобо-дио ноћу, пишта немарив ако је и вожд истц утс-као, п Турци у празан град уљегли и засјели. Рудничкн војвода Милош ту му измећу осталога свакојака разговора придода још и ово: „Кнез Снма, браћо, и Младен тако бране своје отечество, како ће га таман предати Турцима! Ено их је опај већ отуда у Београд, а ево овај у Шабац доиео." На што му прота ваљевскн Матија Непа-довпћ намигне, да се већ прође кнеза-истога, на-помснуинш му к'о из шале мали божић, и скуп-штину обнчно тада бивавшу, о којој све војводе рачун дају од својих послова и ријечи, па пође-тко ту к пегве на ноге, и лисице на руке, а и грпвнс иа прат добије, да их се без Чуда и муке

44

пзбавнтп н онростити нсможе, пак би то свс могло п љега пелишити а за ту само чисту нравду. На које Милош п њему: „Е мој прото! Бог зна о божићу гди ^емо који бнти." Још е такијех и друк-чијн буде ту мсђу њима зборова н укора и нод-смјсха, по и угрожавања п њима од киеза и од њих ка кнезу, док на један мах, како иански ужас, то нсто те у томе ипату прнблнжиише се вече очајња н хук прсузме војску србску те прсне куд ко хтсо и зпао, ннтн ко могпе ни смједне кога уставл.атн, пего и тко небн одустао града, логора, окрут и топове, морао је с осталом за уш узевшом свјетпном без трага стрмоглавнти. Одатлс н Мплош са својим самнм Димитрнјем ннза Саиу те к За-брсжју, да очнма впди, што је од ондашњсга шапца п логора и Јакова било, пнје ли ту оп барем у шапцу, како лп је што. У тој гупгули стигие п позиа ЈеФрема Јаковљева сина тадашњега војводу ка.т-евскога, којн га, ношто нропутовалп неколнко те но1>н зајсдно, свратц к Миладину у село Трсте-пнк ваљсвске Посавипе, својему сродпику, а ту близу пута боравившу, да се мало ту одморе, и ракије шшувши да пгго заложе, али опај Срб нх онако предусретне: „Хајте ми с очију издатељи народа, своје брапе, док вам отрова пнјесам дао! До шта довсдостс сиротпњу, па сада је остављатс? коме лн? како лн? Бог вам судио!!" Нп часак нм стати педадие, пего пођу одмах оталс на За-брежје. Но ту се нађе народа и снротиње пуно поље н шапац, али сс псскупило ни онремило да се ту брани, пего се на врат па иос иревозн у

45

сремачку страпу, да бп своје главе и робл>е закло-инлн. Јаков пстн, како тајнп оиоменуте депутацвје у Руснју србскс, пак п тога свега довршетка со-вјетппк п соучастпнк, већ је ту прешао био Саву, ц ссбе и своје све до мачета и пилета спасао у Њемачку, него чује одмах за својега сина и за ДЈп-лоша рудппчкога војводу', да је ту.дошао с онијем заједно, н иомнслн да је рад и он за њима свјема тамо, те га кошал.с зватп, поручив му како и сво-јему сину, да времепа псгуби, ни да се на шго год обзире, тек за *амилпју да пошље кога, па да прелазн што прпје к љему и осталој госиоди србској с нстнјем Јеирсмом; а када • чује да он тамо пепе пнпошто, псго хоће кући својој собом да иде пајнрије, па што му Бог да, те одмах тп овај собом прнјсђе п у Забреж, с&стане се ш њиме, п кажс му, да он гледа за сам себе, и да главу своју сачува п прснссс здраву, јербо је све, како н сам впди, веК иронало, на што му Милош од-говори кратко а јасно: „Заклео сам се Богу, а завјсрио пароду, (н то кад и како знате и ви и вожд, та кад н спн) да пеКу док сам жив издати н оставити отечестпо н ону снротињу, и своју стару мајку п жепу н дјецу дома безглавпе и самохране, псго сада ндем, н за то једпно управо дома к својој дјсцн, па онди што ми Бог да трпићу с бра!|Ом и народом свашто, како и они што су свуда са. мпом гнпулн н нијевалн, погинем ли од пизме н пакости турскс, а ја сам се тада свијем одужио, а н замјепио себе већ иоданно." И више такога ттошта му нзговоривиш упјерп га о свему свом

4'!

ал' противном онога еамјерењу, и немогавши га иремамити к себи у Њемачку, те се он са сином самим врати и пријеће, гди домадо иснуни му сс друга жеља, угледавши ту већ прешавша и Луку Лазаревића шабачкога коменданта, како и самога кпеза Симу: Хеле Милош отиде, како и рече Ја-кову, цравце дома у Брусницу, па ту одпочине за иеколико дана, док поразгледа и уреди штошта по кући, а мећу то све размишљајући што би се морало, што ли требало и могло сада чинити, што .111 у напредак предузимати, иак отиде и пећине Каблара и гудуре Овчара с калућером НићиФором разгледати, ђе би се могло барем нрезимити у сло-боди неморавши се предавати Турцима, но и од н>ихове силе и власти ншпта се ту небојавши аа то вријеме до прољећа, па онда што Бог да наново, док међу то Србима Турци дотежају, и старе ом-разе покајаре, па одмах шума и отац и мама, гра-дови свуд у горама, но и Ужице још у рукама. — Овако је тада намјераво Милош исти.

Са дољега па Србије краја, од источне стране, од Ниша и Видина те овамо на више, све је до-тле и ноприје било Турцима у руке пало, шанцн и топови и млого народа; тек у јединоме Дели-граду још са СВОЈ"ОМ командом што је се војвода нахије смедеревске Вујнца Вз*лићевић задржао био. како и у Тонољаку (другц је то мало ниже Дели-градг србски шанац) Њгако Антоније (најстаријн Ж[ Карађорћев) што је стајао још са свом својом војском; и они су исти Турцима ту обкољени бнли, и чврсто чувани, да није нико могао за неко ври-

4?

јеме ни у шанце испоља нит' из шанаца поћи куда, те с поља ни дочути гласа каквог, а то ли дони-је>и што год потребнога да су могли Срби ти, тако нн за осталу србску војску, к'о ни за вожда и к'о ни за најжалосније стање својега отечества ништа још ови дознавали нијесу; него је ту свакп ста-рјешина приглушен у себи чамио тако, те је до-чамљавао мало по мало и он и војска му, и тек су наком читави мјесец дана (око Митровадне) једва разабрали, и увјерили се, да је све Турчин покорио и освојио, што је гођ било србско, те и саме градове; и да су вожд и сви већи главари и старјешине и сами Совјет са мложтвом народа у Њемачку пребјегли, а заоставши народ у земљи, што га није у први мах заробљено, и посјечено и ногубљено, то све да се испредавало и порајило наново. Тако и они већ, једва и под саму знму оставе Делиград и Топољак, но све изведавши своЈе војнике једпу ноћ из шанца, па лагано кроз исте турске војске и логоре неком простружицом из-вуку се да их неопазе душмапи; те Вујица оданле право на скелу дунавску више Смедерева и Орашца прокраде се са свјема својим војницима, па у лађе и у Њемачку, куда и сви остали, тек јесу ли до-пријети и дочепати се воде и лађа могли, док и у Панчево исти Вујица дође са свом командом сво-јом, те у збјегове тудашње србске само здраво, али страшно невесело, јадно и жалосно, како никада до-тада. А и Пл.ако са свјема својима најнрије отиде својој кући у Карановац, па оданде хајдучки с не-колико сваја самовјерна момка те на велико Ду-

48

боко више Остружнице довуче се; где и лаћу наће, те нријеће у Њемачку и он, куд но му је пуница већ жену и дјецу нревела била.

Овако је било и на тимочки крај послије Вељ-кове смрти, којега у његову једноме шанцу из Тур-цима отетога другога шанчића топ турски инајет-казака руком и оком унрављани на мјссто убије, одбивши му лијево раме до сисе и до пб прсију; брат му Милутин принућен буде недостатком свега, осо-бито џебане и олова, па и нреусилијем Турака оста-вити такоћер по ноћи Неготин, и нреко тресета (рит) в манастиру Вуковчи у шуму издријети са свом војском, но и с великом муком, и с то већом штетом, па отићи у Пореч оставивши сву и за вазда ту благословену Крајину Тимочку. К. њему се и без особите своје нужде у Пореч а преко Мироча и бинбаша (подвојвода) велико-островски Хаџи-Никола Михајловић (Сарајлија родом) мо-радне са својом командом измаћи, како чује, шта је од Вељка, од Неготина, и Милутина и војске му починило се, оставивши он како и они, шанце и топове своје Турцима. Него сад и у дно Пореча на малом према селу Рибници острову одмах рече и настане Милутин начинити опета једно шанче, и ту постави топрв Хаџију истога с неколико бе-ћара (преко 600 душа), те да чува Дунав, и да неда четокаицима турскима смести и пресјећи да се народ србски у Њемачку ненревози; но ту њега истога Турци једну ноћ пресјеку, и одцијене од Пореча, и са свим га обколе, те одкуда је сваки дан а за дан једини тајин нримао, пити је ту сада

49

он икпквс п најмање лађнцс нмао, јербо су све опамо у Поречу бпле сакупл.епе, те народ ирево-зп.1С дан ц ноК без нретрга; тако се дружина Ха-џнпа узмучп, док се и узбуии. клоне од страха духом, а без хл>еба срдем, нак и боз питања Ха-џнна, и нреко његове воље пауме и договоре се Реџепу предати, којп је ту њих био п обколио, и стјесино тако. III њима је у нстоме шанцу био се задесио на њнхову то ве^у н то брзсу злу срећу н кнез кладонски Крачун, којсга је сестра за Ре-џепом адакалскнм старјешином потурчена била, те ти његл самн осебпце иошл.у онп и бен воље и со-гласнја Хаџије својега пачалнпка к рсченоме зету н.егову, да пх иа милост прсдаде н онај прими. То ее њнма н учнпи, те их прими оиај на предају, и зада пм своју мусломапску вјсру, да им ни влакпу досаде пе^е бнтн, како п урадн све, само гато Хаџију одмах (којн иејмајуЈш куда, јер су га својн чували да се сам пеубпје, пли да у Дунав не скочн, а да се њиме сви. зар по наушћењу и обнадеждењу истога носредннка, лашње оперу и спасу) п поречкога кпеза Тешу иосијече, и главе нм па кол.е ставн, на ^екојега још нробравши од њнх, н тако нсто смакавшп, сие оставше живе роб-љем учипн, пего п посие и.х оголузппвши, по војсци поднјели; тад' одпустн у Њемачку н својега шу-рака Крачупа, здрлва н обдареиа, нак онда пзда свјсма својпма оштру заионнјест, да свак својега роба закол.е и ногубн, н да им се глапе све пред њега донесу па једпу хриу. Ту се једиа сачува и жнво нреко снијех остано Хацпно тек једино пи-

списи симк шштнионпид ГЛГЛЈ.ИШ: I

50

сарче, којега је Реџеп задржао нри себи, тобож га млађахна и прикладна сажаљно поштедивши; исто је момче било земљаче Хаџино, и зва*о се Ристо Мојин (јединац), којега су родитељи у Београд се били саселили, и ту живјелн до тога случаја и до паденија обштега. —

Сада већ Турци од Видина те до Београда сав јужни бријег Дунава не само покоре и овла-дају, него и војскама гди је требало и нужно им било закроче и утврде одмах; у то и Бошњаци неки на Ваљево, а други низа Саву к Шабцу и од Шабца надоље, како и од све Херцеговине, Но-вога Пазара, Љесковца, тако и од Ниша и СоФије пјешак и хатлија, топ и кумбара, и све дубе (т. р. галере дунавске) и четокаици (т. ријеч: шајке) чак од Силистрије те амо у Београд се к серас-киру прибере и сљегне; пак ту ти сједну велике (капе 1.. паче ли...!) главе турске око својега сретна и честита сераскира (Фелдмаршала) тајно и редом на ухо му шапутати, куда ће даље, где и камо ко, и колико их заједно, и под чијом што коман-дом преко Саве, што ли преко Дунава да пре-броди и прејури, те у Ћесарију, ал' ти ев' овда баш им најмржији и најужаснији глас међу њих како хитра муња и небески треск долетне и грмне, те их све забезекне, следне, обнијеми и полу-осмрти, кад им свјема слободно и јавно и торже-ствено дође и пред самога сераскира одмах изађе Терџоман-бег ћесарски по имену Агаман, (родом Ермен) ц покаже им на Врачару у сред орддје њихове, и нрочита им собом новипе, које су већ

51

и иа турски језик још у Бечу биле преведене и штампане, пак им послане, о тридневноме на Лајп-цигу боју свеколике Европе, и о пораженију и раз-бнтију Фрапцуске силне и непобједиме војске та-ковом н толпком, да је и сами Бонапарт једва ту остао жнв, и да је отуда још једвије изадр'о и то без обзира и без солдата, мдого срамотније и зло-еретнијс него л' из Москве. Овда ти одмах Мусло-ман-газије од букања и бревтања престану и пот-мурпо замукиу, оборе и носове и зенице у само тле, домразне пм се и сама Јемиивахва, и тај шам-ски ћул-ћубек-тутун, присједну им и медене халве и шећер-баклаве; тада већ и велики тај везир, а сераскнр престане још тек очевивати и довлет--1>ермапа за Фет-учинити Немце-ТЈауре, него сам од себе торжествепо објави сијема Турцима и Ср-бима, да је Султан својој раји све опростио и сми-ловао јој се за то, тто му се опета покорила, и да по тада пикада нитко никоме никаква зулума несмије учшшти, јербо ће му одмах за главу бити, по да иде сватко на суд и шеријат царев, па што коме правда допесе, тијем да буде и мора бити до-вољап; те тако да мирно и свободно може раја свој посао бсз притјесњавања гледати и земљу ра-ботати, на за себе како и за свакога хљеб из ве вадећн и добављајући рахатовати. Везир испушти тај лнјенн и умилни глас и објав и у Њемачку, те се скоро сви Срби иовраћаше на своја кућн-шта и баштнне. На тај глас доће му и Аврам Лу-кић кпез и совјетнив Драгачева, те се преда; опда још н упутар земље до Чачка, Карановца и Ужица

4*

52

исти сераскер Рушит-паша већ пошаље себи пре-дате Србе, кметове, старце, калуђере, и попове, и кнезове исте, а немало свакојега од њих бујрун-тијама снабдјевши, па и што чим другим обла-скавши или обдаривши, да иду по земљи кроз на-род и сроднике и пријатеље своје, да им кажу небојат' се прсдавати, и да им никоме ни укорне ријечи се неће рећи, то ли нетко некога и влакном такнути; но да оставе збјегове и дома иду, да ту рахат живе и своје послове раде, и да своја Бо-гом благословена добра од муке и труда и пдода земнога уживају, небојећи се већ више ни глобе ни зулума, тога им ничега у нанредак ни један Турчин, да би он био паша и везир, учинити не смије пошто је жив, и да је такови рахатлук Фа-кир-Фукаре толико царева воља и милост, у колико је и сама божја. Да би пак још успјешније то учинило се, велики тај везир и осторожни серас-кир Рушит-паша пошље у вилајет и својега дели-башу Али-агу Серчесму с његовом командом делија придодавши му: кнеза Аксентија, који је београд-ске нахије још стари кнез био, и сада понај-први од свијех старјешинб србскијех предао себе и нахију сву везиру пак и Аврама Лукића му до-давши; те да иду заједно, и да радо и на добро предавајуће се Србе иопазе приблазне и ублаже и ослободе, тако и непредане да приласкавају и поиспредају, никога већ неукоравајући ничим, нити кога грозама страшећи, нити пизму икакву тјера-јући и на кога, пак ни освету чинећи и најмању икоме, ако ће бити тко дотлен и цару јединца

53

•сипа заклао; „Цар јс све опростио, па тко што има другн за то? на кога ли?"

Овда н Мнлош Тешин Обрепоиић оставн Ов-чар планину, гди се заклопити тражно, пак нена-шао, увјеривши се собом, да се нејма с кнме нз народа, како је рад бно се у град ужнчки или у коју иеКину или плапнну затворпти, пак отале за жнвота свега да се ие предаје пего да се брани, н да Турцима досаду ЧИНИ н страх задајс; а када чује за делибашу велнко-везнрскога, и да је ш њиме и његов пријатељ Авраи, н кнез Аксентнје како нзповнчнн кнез од нахије београдске, и да зову свакога на милост н на рнјеч цареву п везирску, да се слободно предаје сватко, н да опи никоме ннкаква и неспомнњу зла, то лн да га враћају коме, те тако п он изаће пред њнх с једпим момком сво-јим по нмепу Днмнтрнјем 'Борћевнћем, који је до-<5ро, како исти Једреиелија илн Стамболпја турскн јсзив н обичне њпхове ласкавости зпавао, и ту се предаде нстоме царском н всзирскоме делнбашн, којн га како знатпа н славна војводу прпмп н до-чска, н само сабл.у ш њега спнмн и одузме, а све друго оружјс му оставн; пак ослободн га добрим и љуцким предусретом, обећа му сам својевољно свој достлук, н учинн га ту одмах главннм кнсзом од истс рудничке нахије. Ово се догодпло у селу нете нахије Такову код сеоеке цркве; ту се сва нста нахија н друге окодне понајвише по примјеру Милоша истога наскоро понспредају; ту н сам Лазар Мутап, и Арсеније Ломо и МилиК ДрннчиК тако псто, а кано ти све нсте нахнје војводе са

' 51

осталим вилајетом дођу и предаду се. Тако учппс и ужичке пахије војводе и кнезови, па тако и сви-јех другпјех. Али војвода Антоније Пљакић како зет Карађорђев несмједавши се предати, а и Мн-лош Сараповац такођер војвода жупе крушевачке како л>убимац вожда нехотјевши останути у подан-ство турско прикрију се и притајају, док мећпва и зпма стисне зубе, и снијег путове замете, п но-крцје, да никуда нитко без велике и особите пе-воље нзлазити неузмогне; овда ти оба ова по с не-колика момка своја хајдучки и прерушено турскн провуку се кроз Шумадију, и преко Саве на Ду-боком великоме заједно у Љемачку за осталима старјешипама и вождом пријеђу и отиду; него Пл.а-кићев млађи брат Павле остане са својом кућом н преда се, и миран пребуде од свакога Турчина и забита. У селу пак Ракчићу (нах. старовл.) Хаџп-Продап како бивши војвода тамошњега краја па-чинпо је био још поодприје конаке себи а при јед-ној литици у некој пећини доста пространој, гди је упутрп тб и црквицу начинио био, с намјере-њем ту се затворити на вазда са својом Фамилијом, н с неколико одабраних момака, па бранит' се ту од сваке силе која на њпх удари, а никада се Тур-цима непредавати, то ли куда бјежати; ал' окол-пнх села кметови старци и свештеници, а највишс Аврам Л.укић и поп Никола, Драгачевци, (старје-шнне бивше) који су се већ испредавали, и мпрпо н љуцкп од Турака предусретавани дођу к њсму » у пећину како посланци од Турака и од па-рода, предложе му предају, милост и све проштење

55

царско, и то сие мало што њега покрене, нити би га икада иа излазак отоле склонили, да нијесу на-родн.е сузе и поздравја, и клетве и заклетве овијех његову безбједност му обећали, те им на то све изађе н он, и у Чачак ш њима сиће на предају, како н Мнлош и други сви. А највише је Хаџију па предају прегло и склонило представљање онијех, да бн сиротиња тудашаа од турске војске, која би безпреетаио на н>их долазити морала, све страдала н пропадала, јербо га Турци неби ту никако тр-нјстн хотјели, и држали би га обкољена докле год се небн силом отале изагнао, или од глади при-нућен био изаћи; к томе га је и клетва и проклет-ство народње престрашило н на нредају согласило, чнме су му и тадашња писма, из обштега народ-њега согласија и договора написана, и по истима му носредниц'ма послана, угрозила, наче лн га ублажнла и смекшала тако, да је наумно и вол>ео н нредатн се, ако би баш н иогинуо, а да народу, довољпо већ и нрево сваке мјере пастрадавшему се, слм собом на вишу досаду и муку не буде. Још је ту ш н.пме био затеко се и војв. Милош Сара-иовац, који се такоћер на вољу и душу парода иреклонн, те отале заједно с истим Хаџијом у Ча-чак иоће Турцима на предају, него им овај на дост-луку II милости брже зафали, како је повише ка-зано, а Хаџија са сиојом Фамилијом остане међу Турцима још. ЛатиФага нак Муселим чачански једва дочека предају Хаџи-Продана, и одмах га к себи ирими у покровителство и пријатељство; ово је Хаџији одвећ полезно било с тијем иише,

56

што је ЛатиФ исти био зет и љубимац сераскира Рушит-паше. Зато Хаџи-Продан и своју Фамидију и браћу доведе у трнавски манастир, и ту је ва време недалек' од себе и од свога пријатеља Ла-тифа намјести и заклони. Оваким се начином сав горњи или јужни крај Србије Турцима по невољи и по нужди поиспредаје, и то истоме делибаши.

Свијем тим а особито ревностним пособијем и важним влијанијем и примјером Милоша задовољан Серчесма, кад је толики вилајет сретно и ласно и брзо испредавао и примирио, врати се с Милошем заједно преко Крагујевца у Београд к својему ве-зиру, а како сераскиру и цареву пуномоћноме ве-ћилу да га представи и преиоручи, те да га и овај за коџа-кнеза над истом нахијом одобри и утврди собом, како но га је он тамо и одмах нарекао, и познао и увјерио се, да је имао кога пригледати и помиловати. Међу то је Рушит-паша царем ода-зван био у Стамбол, а на вегово мјесто остао је његов ћехаја Деренделија-паша; тако неодуми исти Серчесма и њему га представити, како шћадијаше и ономс, но поведавши га једно јутро из конака својега к везиру навале други Турци а особито Адем-пашинци да отму Милоша од истога дели-баше на сред сокака и пазара, па да га они од-веду везиру (или... ? да га убију), и тако себи код везнра да свакојако чест и иаграждеинје заслуже доводом и предајом или главом такога важнога Србина и војводе, него се делије скдептају и за путке и сабље приФате, те се тако свјема одапру и једва их одбију, и Милоша одбране и одрже

57

ирн себи, и одведу га вуда су и поведи били. А кад га везнрски намјестнив види, прини, и разу-мије мишл.ење и препоруку делибаше својега па кад чује и свесрдну његову од првога часа пре-даје службу, опда га и он сам не само потврди за Баш-кнеза од исте нахије, него и своју му буј-руптију даде, да га сватко има како рајетин, таво л Турчин за таквога припознавати и држати га за царева пјериога служитеља; још у истој бујрун-тијн к.ему препоручи и оне околне нахије, воје је он делибаши поиспредавати помогао, да га оне прнпитују за сиашто што .је вилајетски посао, и да преко њсга имаду примати везирсве наредбе и заиовјести. Осим тога везир сам собом устмено и личпо даде Мнлошу још пека особита наставленија п преморуке, што је сходно било тадашњима цар-скпм памјереннјама и везирским потребама, на га однусти дома да кнезује и да цара служи, но и си-ротињу да пазп како своје очи, којој но је и сам цар смплопао се и све јој опростио, тек јој жели да рахат и с миром без икаква зулума у напредак жив-кари. Тако је исто тај везирски већил и у остале србпске иахије кпезове нахиске поиспостављао, и то легдн нове, а негди оне старе, прије побуне на да-хије, кнезовнма бивше, пак и њих такоћер поучивши одиуштао дома, окром једнога кнеза Аксентија, ро-дом из села Чнбутковице нах. беогр., што при себи задржн, којн како стари турски кнез и слуга буде и својом првом иредајом препоручен и смиљен, а и по близости иахије своје, и због честих и свако-јавих потреба вилајетских ту при везиру се томе по-

58

највише бавити морадне, в&ко и ће<рил и већил сви-јех другијех удаљенијих кнезова; јербо су издавна пак и опета везири београдски, за нужно нашав, обичај учинили и држали овај, да ту једнога вила-јетскога кнеза, и то из понајближње нахије свакада имаду код себе н ари својој руци на сваки случај.

Овда још тај мјесто-сераскир, паче л' ћехаја великога везира и правога сераскира, у Београду за везира постави, и с потребним гарнизоном снаб-дјене Сулејман-пашу, који се звао Скоиљак, но имену мјестанца Сконља, у којему се родио, и које је у Босни мало аовише Травника; а знатан се је учинио војујући неколике године са Србима, обично Херцеговине и Расиње Мусломане предводећи па њих, и то бат од оне јужне стране Србије, гди је исти Милош Обреновић војводом и комендантом пред Србима бивао, те су се отуда и они оба нс-колико и више и боље познавали, поиздаљсга п озбиљскијега времена; особито пак и понајбоље са Засавице, гди је Сулејман исти био и у руку од некога рањен, и њоме кљакав остао, које оп сада, каво Турчин-чоек и веливи забит и већил царски немогне изоставити, да му непребаци баш оно тс овим од прилике ријеч'ма, и то у сред свога ди-вана: „Видите ли овога мојега посинка Милоша! колико се он миран и понизан бити претвара, и чини се само кротак, а он ме је исти једном у Староме Влаху веома убрзио, пак ме је он и на Засавици за руку ујео." Показујући им рањену и вљакаву руку, на које му ласкаво и Милош одго-вори: „Ја ћу ти је, честити иашо и позлатити."

59

А када Дерепделија Сулејмана намјести за Белиград-валнса, и друге му све наредбе и при-укс суобштп, н нрепоручи му да вилајет добро пазн, и да га од свакога вулума чува, тада се дигне п врати патраг н он у Руменлију на своје пређашње згјесто к всликоме везиру Рушит-паши у Битољ. Паметодостојпо јс да се овди ако и мимогред на-помепе за нстога Рушит-пашу, што неки и млогп Срби увјеравају, да је он од рода србскога, и , а је у Кочнпу Крајппу негде из параћинске нахије дјететом заробл.сп и однешен у Турску некуда, пак тамо, како се с! робљем турским обично и до-гађа, потурчен буде и турски воспитан, те је не-сретном својом судбом до такве среће и с&на ве-лико-везирскога доспјео н домогао се, да му ништа внше лнјо нсбјсше до његове најиеће среће и до вјечпс му славе н блаженства, него само још ца-рев му на врат гајтан. —

Хеле у е таквоме стању остане Србија и на-род њен но Карађорђа мнимо-вјероломноме побјегу нз отсчсства својега.

Тко је спомен у душама свјетским, Нск му ј ' оиис и пред оч'ма србским; Препоручеп жртвом у Славенства, Дјела спасе од свег' умиралства.

II. Причање. За колико су времеиа Срби тако под турскок руком

и бичем боравили, како им је међу тијем бивало, п шта су опета ивновке предузимали.

Кад остане Сулејман у Београду за везира од свега пашалука, паче ли санџака предузме најпрнје одлакшати (ал' не раји, већ) себи трошкове, плн зар да уштеди од цареве хазне што, ео и то себи. те сну гарнизонску војску разреди по вилајету, ако похарану и попал>ену, т. ј . у сваку нахију по јед-пога бнпбашу с неколике стотине Турака, да им сс пајприје сами таин даје из вилајета, па мало послнјс и ајлук те поЈ'едри, а за то ћоЈа што стра-жаре парод од зулума; и то све да се особито узима од вилајета, осим свега другога везирска и цар-скога трошка и давања, које је без сваке сумње тако^ер повећити незаборављено до и за нужно пађсно било. Окром тога још постави одмах у сваке пахије наланку (варош) по једнога муселима, којп ће за вријеме неко и на мјесто кадије неки негди <5нтн, а п сваки у своме подручију везнрски пуно-довјерени намјестник. Е тако учинило му се боље моћп пазити и чувати, да се народ неузбуни оиета и па њега истога, којег' но су све главније ста-

61

рјешине п сами вожд у каурској, и које Беч по-ради нечега чува, кад нх на Рушит-иашино још с Врачара искање иехтеде Турцима предатн, а за свакога је од седам првих старјешина давато но велика сума новаца (по 5,000 дук.), пав за самога вожда двојипа (т. ј . 10,000 дук.). За пајнужпије се дакле учипи Сулејману, да себи вовјерени град оправи и укријени; а томе му се баш Хапп-бег сребреннчкн, кад чује шта ради од града шта лн од вилајета, подсмјехпе и наруга овим ријеч'ма: „Нутп Суљпис паметн, и мозга! Напупио вплајет изјелицама и зулумћарима сам, пак још навално да око себе поновп и утврдн град, и *го снротнњ-скнм трошком и трудом, рекао би да то пепе до-тужатн 1>акнр-<1>укарп, те ће она опета за нушку и у шуму, па му на )м пепада како Ке се тад' он и у граду одржатн." Хеле ИСТИ Суљо навали одмах и жнво све по граду звдове, табље, топове н њнхове кундаке оправл>ати, и хендеке спе, пак п онај око вароши уредпо почиститв, и палнсад'ма обсаднти; и па то је све нста сиротиља трошнла особито, и сама собом то све урадити морала преко исте г$име, прн чему су насгојници Турцп (а то је свакп се Турчнн н сам чнпио) не само исиребнјали п одропплп бојем млогога Србина из нпзме и па-кости, пего су бол.ега, речнтијега, виђеппјега н чу-вепнјега момка и кмета п Јбијали крадом, зама-миншн га куд' у казамате и хендечине нусте, које није могло биватн без дозпавања и одобравања, на по готону нп без папушпања и повељаваља всзнр-снога, кад им инкојему за то ни он сам, на пн

62

други тко, мукајет био није. Нег' још и ово Су-лејман-везиру иадне на ум, да он свакојако без-бједно и својевољно том земљом господарити може, и да с народом све по турски чини што год му се хоће, како је рад и он и сви Турци, али тада, вад и подозрење исчезне да имаде у народу сакривена оружја, пебане, а можда негде и хазне; за то изда зацовијест свима муселимима, да све истраже и пронаћу и покуне оружје од раје, и да га у Бео-град њему донесу; пак да онда знаду, ће рају имаду. А истина је, да је народ млого у Њемач-кој оружја својега оставио, али је доста и пренпо и кокрио, и овамо у земљи заоставши и одмах сс нспредававши својим нознаницима и спахијама та-коћер су у онај први мах млого и боље оружје ио-сакривали, а рђавије износили те давали забиту, » то највише по наушћењу самијех саахија; но понајвише и понајлакше задржале су оружја оне пахије, што их је Милош речепоме делибаши пре-дао. Ади пајгрће од исте везирске заповијести ово је, што је она узгредно додала у руке свима му-еелимима пуномоћије мача и тортуре, необходпо нужне по турској јањичарској ли памети, кЧ)ји ио и та средства и пособија будући сурови и неосто-])о;кни пајприје нешћедоше, а послије и немогоп е̂ само за се и у својој власти задржати, него и сваки 'Гурчин-чоек самовољно узме ту препоруку и пу-номоћије на се, што се сваки отуда надати почне свакојакој пљачки и шићару; те ти се дигну по ја-довпоме и сјем тога већ мученоме вилајету од села ди села сваки хак-турчин-чоек на своју страпу, а

63

по пеколика пх у друттво поведавши, да је по-важннји и посигурнији, па окупи чинити све, што год је н Богом смртно запрештено, и што је сва-кига и дивјака чоека недостојно. У то вријеме, и ио својој нредннђавној нужди ђекоји паметнији сиахија изађе такођер међу своје рајетине у седа, н ђешто их заклаљати почне од крајњега зулума, нспотајпо нх учећи да ћуте за боље оружје и ха-л.нне. н иебапу, но теле понешто злочестијега да иомалају н дају; в томе су собом и спахије доу-вјеравали Турке оружје траживше, да они сами зпаду врло добро што њихова раја имати може, п да је све оружје издала што год је тко имао чак од прађедскога времена, то ли од Карађор-ђева. Овако су спахије доста штокуда притајали оружја, него свеколике и свакојаке зулуме нијесу прекинути н забранити могли, тек су још и сами трошак и кулук по селима приумложавали, ако и нехотицом. Цреко свега тогај донесу Турци у Бео-град још п саму кугу, која се наскоро по свој Ср-бнјн а до прол-еКа разнесе, и не само што све и ве̂ Јма номутн н одузда, него зликовце Турке и ожесточн, како стану по селима и по друмовима своју браћу налазити да мртви без укопа леже, где их је куга стигла и морила, те их негђе дрнају пашчад н крмци, а негди се лисице и ву-нови њнма часте; пак ударе живи Турци још огор-ченије и очајаније Србима зулум на зулум изми-шл.атн II чнпнти. А Србин се сваки полахко стане надимати, и тајно уздисати за првим премаљећем и глоговим цпјећем, особито што се ђетко од свога

64

којега пријатеља или сродника у Њемачкој зао-ставшега, кадно кад' и пегди на скеди почне истија и обнадеждавати и приучавати шта ће се и када ће. Једини је царски данак још не свуда несноси-телан био. Ет' овако је непостижном судбом и све-могућега творчески-отеческим промислом зачећа-вати почео народ опета премјену стања својега, и вторично својега моралнога суштествовања и по-литичнога живота васкресеније и спасеније, и об-новдење обште свободе и правице, а из сред сри-једе саме највеће несреће и поработења.

Благоразумнија част из народа, како ти мло-гољетни старци а и разорителноме рату вјеште и поиспредаване старјетине опазе то приогорчавање и напрезање народа простога, и предузму га истија свак са своје стране и без икаквога обштијега до-говора и намјерења и препоруке, али јединогласно таложити, свакојаке паметне разлоге наводећи раз-бијати му бригу, и ублажавати га будућим облак-шањем, које ће морати само по себи сљедовати, ако поустрпе још за мало, јер и надежда је да озбиљски гром од некуда скоро мећу Турке, и то најприје посред Цариграда тресне. Ово и овако је њихов опит и зрелоумје по тадашњима огромним и свуда чујавним превратљивост'ма свјтскијех по-слова разсућивало и соближњима својима напоми-њало и по томе их увјешћавало.

Према томе су пак неки опомињали народу и оно сретно вријеме Хаџи-Мустај-пашино, које и млозина још памћаше и благосиљаше, кад'но Ср-бину Турчин зла никаква није смјео учинити, и

65

када су Србн свн оружје поснлн слободно, а ће-којн кнсзови н царске бсратс имавали; те да ће н ово данашње прнтјеснење Србнма од Турака скоро престати морати, којсно је још замало и на кратко, п то док се' парод стиша п добро слегне, те се обикпс са својим новим стаљсм, а да је ово, како н самн зпаду сии, ништа плн јсдва што према опима пакостнма, које су Србн за кратко вријеме Турцнма починплн, п да им нстн Турци ни десете неповраћају. Пак и то бојатп се је, да тек лисицу гопећн, нензагна се курјак п то бнјсспи и помамни, т. ј . ново поробљеље н крајље и свсконачно разо-реље зсмљс н парода, те да пм се већ ни зука незачује када, штоно бн могло бити млого веће и грдннје од свега првашњсга разхора. У томе се разложењу, п мсђусобно-тајноме жубкорењу, те и иреко свакс надежде, мнрно нропсде зима, и про-љеће дочека такоћер снокојво, за што и Турци нс-колнко ујме н уштрбпу од својих зала и прекомје-рнја; тако н л̂ сто још мирннје н лакше доће, само што једпна свеобшта казаљ божја, куга, то даље н повнше напредовашс. У то н мсћудневица на-ступн н промнпс. н само што с.вјстииу златне је-сепн ономепе, која присннјсва да тск благодатима обдарнва, н с благослоном Свовишњсга да се труда плодови ужнвају; нпјс се дакле о буновању већ овда ни мнслило, то лн таковоме нчему нод саму јссеп у очн мртвс знме н падало, пак се и опета исту јессн, ка' бсз нкаква обштнјега договора и снремаља тск случајио н непадно догоди то, чега ево сл.сдује описапијс.

спнсп сн»к мн.тпповит.л САГАЈЛИЛ: 5

Б У Н А Хаџи-Проданова у Србнји

случивша ое 1814е годиве Септенврија мјесеца мал' те није у иоти лањски дан овеобштега орбокога

страданија.

Ирије, него се одпочне причати о тој буни, како се је и за што родила, чега је више добра ли зла ли узроковала, и за колнко времена трајала, доклен ли се разавила и успјела, нужно је поради пуноће и јаспоће историческе показати, тко је ч што је тај Хапи-Продан био, а од његова постања те до времена живота његова у србску повјестницу сљевајућега се, па тада и како на обштему Србин-ства хоризонту (догледу) изчезавшега. И тако:

Хаии-Продан је роћен у Сјеници педомак Но-вога-Пазара, и звао се презименом но имену оца Глигоријевић, или по занату очипоме Мутавџић (козипопрељ), а Ханијом се прозвао, што је собом на ћабу ходио, и то прије свега својега иојава у обште-србски посао. Мало по започетку Карађор-ћева рата измако се је Хапи-Продан из Турака су два своја рођена брата, оставио своје мјесто рођења, и своју домаћу чељад, и пребјего к јед-нородној својој а ослобоћававшој се браћи Ср-

07

<шма. Но ћехаја босанскога везира паскоро за тим прође кроза Сјепнцу идућн у Боспу, чује за љихов побјег, н узме у робстно његову и брата му Миханла жену и дјецу за то, што су онн у Србе нобјегли; но Хаџн-Мустај-бег Чавић такођер Сјсничапнн и добри пријатељ Проданов настане око ћехаје са све двадесет поката, тс и̂змоли од н.ега нсту че-л.ад, п својој нх вући вратив пошал.с из Таслиџе (Пљсвал.а варошн) куда су већ одведсиа бнла; још момку сиојему, који је ту чсљад ираћајућн лратио, исти Чаиић тајпо преноручи, да када буду близу Сјеннце, да их нозадоцин на ноћно иснратн у Србе к мужев'ма својима, па у јутру да каже у Сјсннци, да га нреиарнше, те му сс самому искрадоше и утекоше. Амо сад Продан са својом браћом н оста-лом дружином ревиостпо и храбро војујући до-служн се да у годннн 1806ој пронзиеден буде од ложда србскога за војводу па једну киежнпу Ста-рога Влаха, која се Кол-Даићкн зове. Отале дође му на руку да Чаинћу врати оно добро, и то када је Карађорђе иа Сјспнцу с војском нзншао био, и Сјеннцу си окружјем њеним освојно, те ои Ча-внћева еииа н сиаху му нз робства одмоли у Ка-рађорђа, иа нх одаусти здраве и мнрпе дома. Тако је ту Продан војиодом био на реченоме мјесту до самога падспија Србије, па када је Милош Обрс-новнћ велнко-иезнрскоме делибашн (како је но-внше казапо), предао себе, сву руднпчку п остале иеке окружне нахијс, тада и Продана чрез пнсма и оиоменуте отмјене Србоие склопи на свој иознп, п онај изнЈ̂ е н предаде се понајвнше на Милоша

68

примјер, образ и јемство у Чачку истоме делибанш< Серчесми, који је ту ве!| био из Такова приспјсо, и ЛатиФагу са собом доведенога ТУ за муселнма-ставио, како је дошао; и он од делибаше измолн Хаџију, да код њега остане на аманет, и у помоћ за вилајетске уредности, и потребе совјета, који му га и остави и преџоручи пазити га пријател.-ски. Како млоги други догаћаји, тако и овај освје-дочи важност и пријемност ријечи и воље Мило-шеве у народу и у појединим Србима, нак и вшну и то већу довјереност и постојано пријатељство у истога делибаше та му иста угодна својства пра-обрету, и подкријепе. А послије те предаје своје Хаџи-ПродаН са согласијем ЛатиФа премјести се живјети зар у заклонитије за Фамилију мјесто, а и ближе својега покровитеља, у манастир Трваву, који се обичније, и то по храму светога, зове Бла-говештеније, и који је изнад Мораве под планнпом Јелицом пониже Чачка два с&та. Но куга ударивша свуда по Србији доће и у Чачак, и ту страшно свс преметати почне, што год стигне, те отале побјегпе куд ко могне из вароши, па и Латиоага, како му-селим од свеколике пожешке нахије у исти моиа-стир избјегне са свим својим знатним имањем, с-момцима и слугама (харема тек није ни у Чачку при себи имао), да се ту заклони од ужасне бо-лести; ако му ћитаб и непише и не заповијсда, да се ње плаши и уклања, него напротив, да се за милост и благослов божји почитуЈ'е, и смрт од ње за особиту срећу и блаженство да прима и драги.. Но како се ћекоји Србин предати није хотјео, а.

69

1111 дома боравити нссмјео због нзвјестне необуз-давности турске, тако су се варакали и уклањкали таковн ио плапипама, и пајвнше по тудашњпма (драгачевскпм п старовлашкпма) што су више нро-страннје п надал.е простртнје н гранатнје; онн су ђс-којему н Србипу досађпвали, него н Турчипа кад којега чешће додашривали, особито им се пак за тога иосла п пачнпа живота угодно п удобно бнтн ноказивало п врнјеме кужпога мбра. Овакијех људи ннше је чста пмало, и онн не само међу се да су се састајали, совјетовали, н један другога нодо-•ттравали, да се чувају мудро, н да бију зулум-Ј̂ аре Турке, н опадњаке н клеветаке Србе, како п оне, те да тако јуначки ножнве, како су ночелн, на што Ког л& н јуначка ерепа и мпшца и иамет; него н са својнма роЦцнма и прмјател.нма су ми-јешали се, долазе1|П нм н пригледајућ' их по је-дппоме сажал.ењу, и о свачему се ш њнма, а пај-1шше о невол.и п муцн обштој разговарали, у то се н разлпчпо нрндомншл.алн, п тек у једноме се али крајно-једроме соглашавали, н па једно сви смишљали, да тко неузможе за сада од зулума нли од мрзостн п низме турске с миром и без при-гњета н угроза на дому жнвјетн, тај да учини ка-ковому год Турчнну, ако неби могао баш својему обиднтељу, што је год кадар впше освете, па пека

-бјежн к њнма у: „Шума ти, матн." — Такова оча-јања н слаботјешсћн разговори морали су нараиио доћи и долазитн до знања и великима Турцима, који су по њиховом природпом хладпокрвију и •обичној безбрижности (рахатлуку) за то мало што

70

марили, судсћи и Јгздајућ' се да они друто нншта учипнтп пе могу, до само вилајет узмутнти, а тнм га похаратн п поробнти, па и себе нзгубнти, од чега внше н бољс пи Турци сами, каконо тн злу свачнјему, оспм својега, ради, нити су жељели, ни вољелн, пн за друго се ишто својему Јаљпчар-Богу н молнли. Али боља н домаћа већина Србал.а мн-слнла је, н увјерсна била.. да нејма мсђу одмет-пицима и једпоумцпма и једнобрижцима тко Он могао п зпавао како ваља нову буну запођепутн, и руковатн II глаиовати, нити се то можс сад ускоро и под знму, ако би се и хотјело, како што се пи варали нпјесу о томе. Но дјело нека покаже шта је о истомс мислио Хаџи-Продан или барем његов брат доњегашњн Мијаило и калуђер Панснје тр-павскн нгуман; ако су т. ј . оба ова урадилн ово, што се нде казатн без његова знан>а н повладс, премда он, кад се је предао, није учнн.ен нпка-квим у вилајету старјешином од Турака, алн га је п оснм тога нстн муселим нахије пожешке чрез-внчајно пазпо, њему и браћи му, кромје сабл.е, све оружје оставио, и носити допустно, н Продапа је сврх тога свсга свакада имавао при себи у путу другом, а прн софри мусаФиром и у свему совје-штавању достом својнм, народњим и царевнм. Него у такво вријсме, кад је од обштега прнјеко са-мртне болестн ужаса народ готово без властнтеља (забнта) сам себи па краткоумну и на зло-скло-њивннју вол.у остануо, и да се небн озбнл.а како узбунно н барсм у његову подручнју одметпуо, смнслн тај нстн муседим ЛатиФага зовнутп к себн

71

важнога п разумнога Аврама Лукића, и ТЗока Нро-тића Гучаннпа, кнезове драгачевске, и зар још пекојега пз внлајета зрелоумна чоека, да буду на снакн случај при њему и у помоћи му, како и учипн узевнш са собом и њих и обично Хапи-Про-дапа тс нзаће тако спремљен у теФтишлук по на-хпји, да тнјсм народ неколико и пристегнс и су-вјсрн, н да поудаљи оли распуди оне, што су још у илашшама, те уздражују народ, и оне, да нри-блазпи п ослободи, који су још по сумњи самој перадо па сријсди међу вилајетом н пред очима забита својсга, те и по невољи ђоја воле да сс парод рогобати, колеб I и узбуњује.

С тим намјерењем изнђу опи у нахију, и рсћ Драгачсно (једпа кпежнпа нах. пожеш.) претсвти-шившп сишлн су били у Мораву, у село Лазац, н папули иа конак у Миловапа Мнладиповића; ово јс случило со око Крстовадно н (готово 21 а Септсмв.) до годнпу нобјега Караћорђева, 181.4ога л.ета. Ту доће из ссла манастирскога из Атепице чоек по пмепу Порислав Палалић нли Поиоиић, и потајпо докаже Хаџи-Продапу, да су опе муселимове у мапастиру оставл>ене момкс, брат му Мнјаило и Пансијс килуђер, нешто се панлаш носвађапши ш н.има, нопсзали, п у планппу одисли, да их у ма-пастнру оиако свезанс тко побн застао н вндно, н то прпје времепа разгласио; тад' н Хаии-Иро-даи п ио НСВОЛ.Н отале се исто нече искраде, п отпдс к браћи у Трпаву. А ЛатиФ у јутру нором узевшн Аврама Лукића и иоиа Николу тс у ма-ппотпр Жичу (маиастир и село истог су пмена) нп-

72

шта недознавајући о послу трнавскоме, само што су подозрели Хаџију, и надали се да имаде нешто незгодно, те веома, кад је он између н>их тајпо ношао; за то из Жиче пошље ЛатиФ својега јед-иога момка (Арнаута) с Радославом Јелсчашшом к Трнави, да се прикраду вићети и разабратн шта је тамо. Радослав у Трнаву хајдучки с оним до-шавши сакрије у планнни свог' Арнаута, пак сам с пушком по сриједи сљезе у манастир, ц пађе Хаџију у црковном шљивику с неколико момака, те му се пријави и упита га, што се то радн, п о чему а под зиму, на што му он рече, да ни сам пезна шта се учипи, нити је томе он рад, ни еа-друг, ве^е ио невољи, што су му браћа рођепа пего и безумна у зло загазпла, и хајдучке послове п буну започела. Отале се врати у планину 1'адо-слав, нађе и унути Арнсаута својега, да иде у Ча-чак, и тамо да објави ствар, него га и поиспрати и научи како ће и кудијен, да гредом ће неби по-гнбао, а он сам што брже те натраг ка ЛатнФу, и каже му све шта ,је, и да му Ј'е Хаџија одмах одпустио оба момка, и здраве у Чачак испратио, и све им њихово дао и повратио, кроме што је Ла-ТИФОВС новце и остале ствари у себе задржао. — Једноме је од оба та момка име било Селман Пн-шлија, а другоме Ахмет Слишанлија, што је бпо са села Слишана (више Љесковца), одакле је и Ла-ТИФ родом, и кућом; имало је код њих још н дру-гијех слугу, како ашчије, и сеизи, али су н.нх два била доглавна, и сав мал (имање) муселнмов онп су чували и драали; а познато је, да велики и бо-

73

гати Турци са собом све готово своје благо п бо-гастБо носе, кад па војску, или куда иа максуп (у службу) одлазс. Тако је чннно и овај муселим Ла-ТПФ, који јс био на спојој кућн ц од старнне бо-гат, и ту је уза се имао чнтавога везнра једнога прћпје н стнарн, гдипо је, свашта бпвши, паравно н нопца те иодоста нмати морало, премда само његова, окром једна пешто мало порезскога, јер од харача ко пн од порсза још није ту бнтн мо-гло пн парс, што га пнје почео био још овда ни купнтп. Среди.и даклс брат Хауип Мијанлр с Пан-спјом пгумпом истога монастира како су те ломке луселимове повезалн и савладалн, п однелн у Не-бош-гору, све су им благо узелн, н одмах су га снега међу се и.нх дпојнца поднјсл.елн, нз чега се јасно ппђети н нраио закл.учитн може, да је њнх па тс Турке п у такп посао нодбупнло само Лати-•1'Опо пслико благо, ди. тако и тада у нспрнјсме т. ј . у јесење и ноготоиу знмско доба то учинс, н тп-јсм да обшту н нову буну противо турске власти поднгпу, негледајући како ћс се па крај изаћн, и шта ћс битн с осталијем народом до посл.сдка од нс.тога предузе^а; можс се рсћи, па н вјеровати док се н докажс нсторнјом, да су и ппн н другн знатпнји Србл.н о поиој побупн гопоркали ђешто н међу се нотајпо у1'лавл.ивалп н завјештавалн се, али не у опо доба од године; јербо је то народ и впше пута чиппо, па исћ обпчпо за тога носла иремал.сће нзбнра, када сс нада шумн зеленој, н кад се може свуда п сиакада и свакојако ходити и заклаљатн. Таковн глас чупшп Хаџија од нстога

74

гласоиоше, није имао куд'камо, већ се морадне ис-крастп од својега доглавпога пријатеља и благо-дјстел.а ЛатиФа тс и отићи брже боље у Трнаву, гдп је н нашао све онако учињено, како год му је оиај чоек јавио пак и промисливши зар да се та-коио наопачпо дјело веће поправити не може, при-стаие ш њима у то, него учини с момцима ЛатиФо-иима како је казано; а ЛатиФ чувши од Радослава ио истпни .свс, макне се у само село Жичу, и ту само што преноћи у тврћој кући, пак отале зором дома у Карановац, гди је и нешто шанца још срб-скога пмало. ЛатиФ је морао поумити, да ће ту из тога догаћаја имат' се и повишс посла и озбиљ-скпјега намјерења, за то и он како стигао у Ка-раповац, распише књиге свуда забитима оближ-п.има, н самомс веливом везиру чак у Битољ, да су сс Срби опета на оружје противу Турака узбу-пнлп н подигли, но да се притјече што скорије на помоћ, док нијесу отели маха, пак ће бити муч-ннје: јер ни он собом ннје се смјео у празну и лали.|>удну Чачку задржати и успријети, како нц у Карановцу, него је наиерио дома у исти, Сли-шап, што је жив побрзавши; но уз гред је кренуо п сап Карановац, у којему се је до шесет кућ& Ту-рака всћ населило било, пак уж њих подагао и Тр-стеипк, гди је такођер до четр'ест кућ& турскијех продпмнло било, те сви да се спас.у тамо у љеско-иачкн, Турцима вјерно-подручни и посве-мирни предјел, и ту, побјегавши за времена, да се за-клоио. ЛатиФ се амо задржи, а оне снреми саме, п даде им на поиск њихов попа Николу, да их

75

он до Трстеника барем испрати, и ка' у таоству га имавши, како их је и одпратио здраио и мирно; пего га псти Турци и преко тога добра шћедну посјећм ту, Саш при растанку ш њиме, и посјекли би га били запста, да му опета од њих неки Бе-шлаги{1 пеподказа да бјежи, те им утече у шуму пјепшцс, а кон. му остане и одведу га са собом. ЛатиФ пак пз Карановца повратк се ватраг са сво-јом тенабијол н с неким кметовима опета у Дра-гачево, и до^е му и пристигне га и поп Бикола, па још узлс и Радослава истога уза се, те кроз вллајст чуватн га да се неузбуни, е тако и одржи мир 11 тишнпу у истоме свом подручију, а лрикучи се полахко и Чачку, гди разумјевши да је мирно, те снђе н у њсга истога опета, и како је ту и прије био засједпе. Нзмеђу осталијех Србал.а, који ни-јесу Турцима на очи излазили, него се штокуда од њнх уклзњали и варакали, био је и Вучић (то је п.ему домаћс име, а крштено му је Тома) Пе-риши}] овда из пахије крагујевачке из села Вуч-ковице (а роћси је у нах. беогр. селу Баричу) и Стапко Ми.1чеви1) из с. Витановаца (бивши у Ка-ра1)ор!ја капстаи) и Петар Туцаковић из с. Че-стипа, све Гружани (нах. краг.), који како чују, да су сс Караиоичани и Трстеничани Турци са сввм подпглн бјсжати у Љесковачко, а они покупи свак по неколнко другб, на у поточ^за њима, те их неке остражп.с иристигну мало иза Трстеника код Ратара села, а у с. Лопашу на првоме конаку и у вечс, пристнгпу их сш! заједно; па ту их одмах обколе и њлма сс нокажу, и позову их на вјеру и на пре-

70

дају, коју понуду Турци ириме, и упусте их пеке лс1)У се. Србн остороашн бпти моравши оставе осталу дружппу своју паоколо, а неколнцина њнх поЈ)у међу Турке, од којих орул;је заишту а увје-равајупи нх, да 110 их безвредие пустити поћи куда хоће, н Турци стаиу им оружје давати, и ови га на једпу гомилу стрпавати, а када дође до тога, да им и млаЦ нека Турад своје оружје предаду, а опи се опру н потегне једпо туре те пиштољем једпога им Србина у сред груди, који падне ту међу њима мр-тав па мјесто, тада и остали Србн са стране припу-цају и оборе пеколико Турака, па кидишу леђу њих, те их поваљају који кога нријс могао, и уграбно, још павале нљачкати што који пађе, јера већ разбјсгпу се Турци у лрак, који ту одмах непогнпу. Сад овн пеколицпиа мс!)у Турцима задеснвши се, и Турке по својој ријечи н.има даној н по својему памјерсљу к бол.ој и л.спшој цјел.н водившн повичусваки на своју страпу н дружпну из свега мозга и пуна грла: „Не-те, бра!|о! Ако Вога знате! Вјеру смо им за-далн, за јсднога шупљоглавца пијесу криви сви, ако СУ " Турцн, сиротиња су како н ми, но пска иду к/да су н пошлн, а пама је доста н оружје њихово." Тако ц бол,н п паметпији Турци повичу на своје, те се прнталожп нЈ'цњава, н нрестану падатн мртви; пего н опа Турад ноиспредају оружје, н помећу на исту гомнлу пред оне Србс, који су најпрнјо међу њпх ул.еглн били с мнром, и којино ту сад н ку-мују пеким Турцима, дјецу им шишавши, а да су сви то снгурпнјн; те п тако их обезорЈгжс п дигну одмах оталс, н одпрате допскле, јера јс још по-

77.

нешто и пођетко имао с понекога Турчина скинути, тек да му. пут и одход облакша. — Хеле с тога мјеста Турци отиду здраво, мирно, кад и живо, судећи према ономе, што их је папануло било; а Срби опета осим оружја још понешто шићаривши,. а некима тога шићара и за довијека доста бивиш врате се натраг. Но и ЛатиФага како је осталима Турцима писао, то и сам што брже учини; призове неколика барјака к себи сусједних Турака, и по-хити ш њима у Шумадију, и то преко Барановца. Ал' и Срби томе се надајући неколико се туд' за-држе, те од истијех неки што су речене Турке сти-гли и онако испратили, док међу тијем приспије и једна команда Турака КараФејзина такума из Чачка, која се упутила и понаглила била онима у помоћ, и да оиуда хара и пали, сјече и роби, вуда се хајдуци јавл ају, те удари и преко истога раз-бојишта ; но и они туда луњати обуставивши се Срби дочекају их ту, облете и окруже, и обуставе на мјесту бијућн се ш њима читава два дана, док се најпослије, мало што једни другнјема штете учи-нивши-сами својевољно раставе, и пођу кудко. —

Исту ноћ па, каво су оне ЛатиФове Турке Ми-јаило и Пајсије повезали и пратили огласнива Ха-џији, одмах су и другога к Милошевој кући по-слали; ономе да узпа шта је амо учињено, и да изадре жив из Турака к њима, док није ЛатиФ чуо, а овога да зову на помоћ и у друштво њихово, и да ће га они сви за обштега народњега господара припознати, како је исто Карађорђе био. На то им је Хаџи-Продап одмах и дошао, и доћи морао,.

78

иего Милош им одговори по истоме, војега су к п.ему и послали били, а тај је био поп Радован Мујовић из исге Трнаве, оваво, и овим духом: „Да би он (М.) једним помислом био могућан све 01 с Србове и браћу христјане васкрснути, воји бн год ноизгибали у томе новоме ослобоћења рату, нак иеби ни тада у тавово невријеме 6н буну ни по-дизао, ни у њу цристајо, а̂ да само народ како нремлого-страдална сиротиња без ивавве помоћц и обнадеждија противу Турака преогорчава се, а и Турке на браћу своју нреожесточавати, вад'но им јо доста и одвише и саме зимсве л>утине, како но-свеопљачканој голотињи; а што нејма се за воје-наља погребних ствари, и што ће Турци сада брже но ивада притећн и овлопити на ново, те и с пра-вицом свавом, а без ивавве милости, разлике и но-шгеде, то ће им битн сувише, да их је још толиво. Н за то им он у тај посао и дружтво и намјерење пеће пристати, него још да саветује свакога брата Србина, да се невара у ту буну загазити, већ и ко је у њој, нека се измавне и одмах вући враћа, п ту да ћути и трпи а за даље да се не стара; опи пав, што су то заночели нева бјеже с главама без обзира у свијет, вуда нх очи воде, и ноге посе, п то што брже и даље, за све је боље, а за њих пајбоље и најпробитачније." Со тим врати се ноп, и то све од ријечи до ријечи на брду Илијаку ис-ва;ке чнсто и јасно Хаџи-Продану и осталима ту сакупљеним Србовима, и да их Милош исти још п крепво увјерава, да ништа бити не може од та-кога посла у ово доба године, до мртве главе н

79

сиојсвољно робље, и т. д. На то сви разићу се се-љацн одмах, па пушке опета у вдаде и у дуиљине, а Хаџн-Продап са свима својима грмачи у Небош планниу, н ш њнме Паисије и браћа њихова обоична.

Алн како чује за ту побуну и за пофатане Л.а-тиФове момке Апшибег (Пријепољац) тад' нахије рудничие муселнм, а у Брусници боравивши, по-шал.еодмах свчјега момка за Милоша, да му нај-брже доће; он је овда с кућом живио у селу Ша-ракима близу Саниица, и дома се намјеривши, одмах му отиде. Ту га Ашинбег унита зна ли што за та-ковс иослове, да му право каже, и он му каже, да Н1ГП1 зиа, инти хоће да зна, и да из све рудничке пахнје у томе послу нитко није, па га још увјери, да му хоће драговољно и усрдно ту буну помоћи са свнм умиритп, колико да је ни било није, само да се ослопи па њега и на остали мирпи вилајет који томе заиста пије рад; јер је доста већ робља и мртвих глава давао без икакве Фајде и бољости. Оаога се случаја и времена њих оба и побратиме ту, јер кад је Ашинбег од Коџа-кнеза Милоша то и тако зборитн чуо, а он одмах живакне те запо-всди, да се сни кметови и пандури и одбранији људн од све нахнје рудничке искупе и нодигну, па ш њнма свјема и с Милошем и с нешто своје тевабнје и с другим још вољно-приставшим наро-дом дође у Чачак; одатле одмах пошаље Милоша н 'Иор-Зука сиојега с добром четом Турак' и Ср-баља у исту иланнну Небош на Хаџију, да га илн нрогнају, илн погубе, ако се неби шћео предати, а он сам собом остане у Чачку, да чека још које-

80

одкуда војске турске, која му и придоће, с јсдне стране ЛатиФага и КараФејзовци, а од Београда до мало послије и сам везирски Ћехаја-паша с не-кодике стотине хатлије. Спремљена чета наће у истој планини одметнике, и удари одмах на њих, који немогавши се одбранити, разбију се оставивши ту и једнога свог' убјена друга по имену 'Боку Живковића из исте Трнаве, а једва и Хаџи-Про-дан са својом браћом и момцима утече отале, пего им чељад уз Драгачево поведе трага заметнути па их прикрити калућер Паисије, те их у селу Гора-чићу пристигну, и поФатају, и у робство поведу. Али у потјеру за Хаџијом пошље Милош Арсеннја Лома и Ћор-Зука с неколико другб, но им га но^ отме, те им утече, и они се врате. У ономе робл.у била је и снаха Проданова, а Пљакина снновица Петрија по имену, и Милош кад види да веК све робље избавити и заклонити не може, како бн ркд, науми барем њу некако уклонити и затајатн. Него за паметније нађе ово собштити својему одпрнје побратиму внатноме и важноме Ћор-Зуки, и скло-нити га да му он одобри то и повлади, па које исти му одговори: „Вала море побратиме! Чини што хоћеш, и како знаш, од мене се јамачпо чутн неће." Онда Милош оде мећу чељад Проданову, и најприје им каже да је он рад њих све изба-вити, него сад одмах не може, и да се оин при-трпе, а да ће он о томе настајати са све дваест ноката, буд' би које благо и новце стадо; теке за сад једну Петрију да на свој врат и ризпк узима измећу њих, и стараће се сакрити је, да

81

Турцнма у руке не дођс више никада окром њену мужу, псго да п онп сни ћуте и никоме за њу дру-гачнјс да ие казују, до бјеше ту досад међу нама, пак се зар нскуда нскрадс и утече, Бог ли је знао куда јс. Те у мрак сами Петрији обукав мушке хал>нне изисде јс на страну и пошље је к)ћи у Шаране, гди је на стапу код стоке како планинка понајвише бораиила; а мало за тим и отале дигне Мнлош сву своју кућу те у врх планине рудничкс у село Црпућу, да му је само заклоњенија и мир-пнја од пстијех Турака, одаклеп и Петрију с време-пом љсзипу му;ку нонрати, и нреручи. С осталима се пак свјсма поврате отале у Чачак, гди застану п Т\ехаја-пашу, којп како чује за робл е̂, одмах упита камо п спб Ханн-Проданова, узнавши да је млада п угледпа ; на које одговори му исти Милош, да се п сам чудп што би од ње, како се искрала н утекла из ополикога дружтва, тс је нејма ппгде, колпко јс тражепа свуда; и сада на томе сс то и размппу, тек што је још исти Тгехаја-наша више пута опо дана уннткивао Милоша за њу, не чули се штогод од ње куда је, и неби лн се како наЈ|И могла, псго пишта од љега више узнати за њу ннјс могао.

Мнлош како је прии пут и то случајно за ту побуну чуо, послао је одмах некога попа Симу Сјеппчаиипа у Кеоград к везиру, да њему самоме све устмепо н чисто каже шта је то и одкуда је; па то му јс пезнр овда ио ћехаји својему посин-ство паномспуо н нреноручио му да свакојако ту буну настапс утншатп, и чрез истога ћехају дао

С1ШСИ СПМЕ ни.тиноннти САЈ-А.Ј.ШЈК 0

82

је и ријеч и вјеру свјема, да никоме длака с главе нопузнути неће, кога год Милош прими на предају, осим Хаџи-Продана и браће његове. 0 томе пак везирскоме посинстиу и Милошеву к њему ноочин-ству неће бити што сувише, да се јасно и чисто и управо све важе, како је то, и шта је по себи ту. Исти дакле Милош био је за Караћорћа од горњега или ти од јужнога краја Србије по свему Староме Влаху негда и комендант над свом онога краја војском, и један пут истога Скопљака пашу, који је овда Белиград-валијом учињен, чврсто н ју-начки разбивши, и сувише истога њега ту ранивши, прими мало послије онога боја из Новог Пазара од Скопљак-паше самога тајно-послано побратим-ство с придодатком ако би у напредак, како што се по дужности подчинења бити и ратовати морају, њих који кога уфатио жива ће у боју, да би га како истога свог роћенога брата сачувао и држао, и нредусретао до саме божје воље, па у Београду о предаји Милошевој, кад'но је Скопљак-паша пред осталима ведикашима турским за Милоша, ћоја уво-рително али иошално рекао, да му је он носинак, и да, коливо се кротак и миран локазује, он га је исти на Засавици за руку ујео, показујући је свјема кљаку; како ћоја да Милош исти тек се показао на Засавици најпре, а нигди прије и боље, а и за то је он исто нобратимство у посинство ту овда пре-творио а објавио, што му се сада стидно учинило показатп цред неким пашама и великашима тур-ским, који су се ту десили били, да је негда и поприје онај имао случај очимити њега, а не овај

83

нужду братимити се с кауром, јер би могао који од н>их упптатп, када је то било, а оно и како је и за птто јс; него је ухитрио посинство на мје-сто побратимства појавити, нека се мисли и по-вјерујс, да је н.сга Милош из некакве особите када тад' певоље поочио, и он му то примио, како н Бог зна, а н опн внде, какво је њему порсд свега тога всликодушнје учинио, и чини, и чинити хоће. Ово је н овакво тога баш и хак-Турчина прија-тел.ство.

Побјегавши Хаџи-Продан преко Мораве, ступи у исту рудппчку нахију, и доће у село Јежевацк Јовапу Жујонићу, који знајући већ, да је и Ни-кола Сукнчпп из села Светлића (н. кр.) почео био такоћер овда бупити и дизати крагујевачку нахију. у којо.ј је он био главни трговад, и с народом до-бро познан, одвсде га и састави ш њиме, и тако јавпо се иочну тоирв по Гружи и Лепеници бол.и и бол.ц сабирати, да и сама јагодинска нахија узме хук и устане се одметати, и своје Турке бити.

Но н Ћехаја-наша чувши то, брже пошаље у крагујсвачку пахију Ашинбега с Милошем, а он сам

• остапе у Чачку са својима, те ту из вилајета ћоја . иштиру (рану) прнмаше, коју бјеше, како дош'о, разрезао, и парод је одмах почео и доносити. Ту инак Ћехаја-наша немогне својему турски-јунач-коме срцу одољетн, да остане прн ријечи и налогу псзирскомс, да пнкога не дира, којега је гођ Ми-иош нредао н умнрпо; него почне избирати ђекога

•бол.ега н иал,атппјега Срба, па био небио участни-ком те бупс, само ако се подозрети и понадати

6*

84

могло, да би што кадар био, кад би хотио, или за-кога му је назуцнуо тко право ли лажно ли, да је то.ј буни рад био, и у њу се иеколико и помијешао, нак се повукао, те их све једнога по једнога у сип-џире потрпа, истежући од свакојега новце, па да га одпусти, које је и узимао, а никога непуштао, и тако је сав и остали народ лацкајући и дволичећи варао, и замамљивао, да он то ради за то само, како ће метежнике прије устрашити, и лакше умирити, да се сиротиња због њих немучи и узалуд нетроши, без чега, свак види, да је могло бити, па још да ,је свакоме и боље и мирније; и да ће он и ове из снн-џнра поиспуштати док их тако у Београд сведе, те да их вилајет види свуда, и да се свак усвјетује, иа тамо некога дегенецима опаливши, а ћекога помало што и глобивши, колико на харч кахвени, а то тек да сватко боље и за дуље упанти ову будаласту бупу и мутеж. Прије полазка отале опета пошаље паша чсти на брзу руку и ЛатиФа с нешто војске и с истим Радославом кроз Драгачево у Карановац, да ие-стоји му тај град празан. Ови проћу кроз вилајет до тамо мирно, нити опазе што год од више буне, а кад уљезу тамо у град, застану пе-шестеро Србчади ће харају по кућама и дућанима града, поФатају нх сие и посијеку, кром једнога што измоли од Ла-ти<1>а Радослав, што је било у војводе Димитрнја Кујунџије писарчетом, и одпусти га здрава и жива, те је до скора у вароши Трстенику ћа-ге учио. ц школу држао. Када већ овуда тако их неколико налови и окује, дигне се ћехаја и сам из Чачка водећи их све у синџиру и доће у крагујевачку

85

нахију, и наће се с Ашинбегом у горњему крају Груже у седу Книћу; дотдс доведу с осталима и Паисија трнавскога игумна, којега су послије че-љади Проданове, од које се он растао и прекрио био, уфатили у селу Горачићу по дока?у кнеза дра-гачевскога Илије, који га је опазио ту сакривена у некога његова знанца. За тим се на скоро врати у Чачак опета на свој максип ЛатиФ, а придоће с војском у Драгачево и Адем-паша, гди остани се за неко вријеме, те му војска хараше, и надсили-јем својим страх у иарод разастираше, па када чује да је све умирено и утишано, и Ћехаја-паша сљегао већ у Београд, иође сам собом тамо и Адем-паша, оставивши у Драгачеву онако исто сву своју војску да гњави сиротињу. Једва до читавога мје-сеца дан& врати се он из Београда, те дигне из Драгачева војску и дома поће у Пазар, одкуда је и дошао. Амо пак, у Кнић сишавши 'Кехаја-паша више се упуди и умрви од бунташИ, него је и њих -и њихова одпора било и појавидо се; а то када чује да су бунташи кнеза Тодосија книћскога, који је ту из Крагујевца послан да умирује, уфатили, и за длаку га жива оставили; а особито и најмуч-није буде му ово, што чује и увјери се, да је ту-дашњу буну подигао, и ту чету овди довео, неки Вучић Неришић бивши по његову дознању у Ка-раћорћа доглавни момак, па да и сва Гружа мора бити ш њима. 'Кехаја-паша сад опета нејмавши вудкамо те Милоша преда се, и сјетуј га и на-стављај и моли и обласкавај га, да он те четнике утиша и предаде, како гоћ вааде, и да им он бага

86

неће ништа ни помислити рћаво; и само да се ви-лајет умири, неће њима неЕолицини већ ни оружја узети, но да ће их код Милоша у момаштво дати и оставити. Овда Милош изиће из Турака у страну, зовне их к себи на разговор, и окупи их салетив рпјеч'ма паметнима и разлозима зрелима, и толико нх скдони, да се увјере да од њима започста по-сла ништа затада бити не може, те се ослободе и н.ему предаду на образ и на душу како и остали, а да се ништа не плаше од синџира и хапса, оно јс само мнимо наказаније, н како се онн разићу и дома поћу мировати, да ће одмах и тај паша с војском из вилајета отићи, и то се све забора-вити, а и да је обећао и саме оне у синџиру што су сад, из Београда одпустити, кад их до тамо за јсдини примјер свијету сведе онако спрчене. Од-летннци и узбуњеници то све саслушавши од Ми-лота рудничкога омркну ту, где су се разговарали ш њим, али неосвану, него разићу се куд'ко, а нај-више дома се повраћају и притаје, што су сви го-тово домаћи л>уди били; само један Хаџи-Продан са својима браћом и момцима стругне без обзира те к Сави води ладној на Велико-Дубоко више Остружнице, пак уФативши ту неке чунаре принуди и х да га превезу према Бол>евцима у Њемачку, и тако у Земун у котроманац здраво измакне; гди котромациравши недадну му стати Нијемци ни дана, веће ш њим у Мухач на царско сохранење, одакле послије неколико мјесеци буде испуштен и ослобоћен те отидс у Русију у сами Хотин, где и осталнјех Србаља још је имало с њиховим вождом.

I

87

А Симо Милосављевић Паштрмац (бившн барјак-тар војв. Авт. Пљаке, а не Караћорђев, ко што је Г. Пирх опоменуо у своме путеш. по Србији) и Ву-чић Перишић с неколицином своје дружине изађу правце на ријеч и на душу Мидоша и ту иредаду се, и у оружју а при њему остану за момке мирви од Турака. Него Петар Туцаковић само сам пехтене се предати, што је овда и барјак свој развио био, и таламбас појавио и куцвуо, те се уклони некуда ц замете траг и од својих домаћих, негди се при-крије, да нико за њега није знавао до прољећа. Туда пак Ћехаја-паша, преко свега тога сретна разбијења или утишања бунташб, и то с помоћу мирољубивијех Србал>а, топрв науми и навали по-налити и похарати и поробити тај сав крај Груже, ако се сад већ и слегла, ал' за оно што се бу-нитн почела била, нак но зар још и за то, што је пошавши из Београда обећао скојој војсци сва-којакога шићара, особито младијех робиња, те јој дотле још ви зубртке у торбу веставио. Него кнез Милош га с млогом молбом и зрелим разлозима од истога разорења одврати напомињући му и то, да од зла бити може, и мора бити горе, а не бол.е, и на што ће цару и везиру разорсн и похаран на-род и зсмља празва и опустјена; а и сам је че-стити везир нрепоручио, да се у народ с реда не-дира, и ништо да се непоклеиава, и нсзадире, к чему придодавши још и ово рече му: „Ако ли ћеш ти пашо харати све од реда и палити и робитн сиротињу и рају царску, која и сама нсзна шта је то и одкуда је та побуна, то ја ти сада у очи

«8

кажем, да се ја од свега твојега посла либим, н лучим, и дома својој кући одлазим, и свега се про-лазим до живота и мира, пав ћеш ти насворо по-знати, што сам ти говорио, што л' си сам себи прн-уготовио; а знаш и сам да се може од истога обштега харања и палења и робења народ упре-пастити и очајати, те бувнути сав изнова, и учи-пити горе и себи ал' и теби и твојима, ваво сс пивада ненадаш, тад ми важи да то неће чути цар, и да неће за то све исвати џевап и разлог? пак н ово је давна и мудра пословица: „„Ако је тко јачи, ал' је и Бог свачиј."" Ово ти говорим вако и твој и народњи пријатељ, и како но истинога Пога и самога цара вјерни слуга, па ти се знај. н на твоју душу све одсада, што ти год из тога посла посљедује." Но лувавцу је, каво преиспод-њој сатвари у срцу злост, а у души нритворство, како год и свирјепцу што Је самоме његово врат-коумно тврдоглавство њему само највећа светин.а. Ово је обоје сроћено и сунрављено било и бивати морало и овда како и свакада по причини и свој-ству варваризма, свјема веливашима и господц тур-ској; једно им се ЧИНИ т. ј . лукавство, да је права небеспа мудрост, јербо нм пролази вад'ио-вад мсћу иеучепима и простачним народима њиховој сили н нољи нодложнима; а друго, т. ј . самоумство, шго кјерују и з^ цијело држе, да је најчеститије ју-паштво и највјечнија слава сву своју вољу и силу и власт и премогућство над слабомоћнима и над ееби-безусловно-подложнима људма и народима без-гранично повазивати и проводити; и то истоирв

г

89

највнше и највећма над онима, што су им већ јед-ноч негда и прљ у нос тиснули били, пак им опета преко сваке МЈке и јада под руку и ногу запанули.

С овакога глупога начина мишљења, и по лаж-номе заблудиишега разума началу исти је гБехаја-паша прикрио и притајао то своје грдно и мржавно намјерење, и притворно примио Милошев совјет, да не само у обште-мирни вилајет нетиче, него и никога већ озбиљом да недирне, који се гођ кн. Милошу предаде, и то док се све смири и утиша, па послије чак знаде се и само, да пођекојега нај-више кривога и може и хоће добавити ласно, нити ће вољети друго варвар игда ишто, него то учи-нити. Те и овда одложи на кнеза Милоша руднич-кога, да све умирује прашта и предаје, како сами га Бог учи; пак отале пошље га с истим Ашин-бегом и у Јагодину, да и тамо ухитре иогасити распаљену буне ватру, како и учине, јер и тамо сви повјеравно и слободно и одмах пристану на зрелу н разумну речитост и совјетност Мнлошеву. Сами у себи Крагујевац ничим се још пеколеб-нувши сад, заостапе у томе примирју, али Ћехаја-паша овда радо и у Крагујевац по готову трагу и на безбједпије мјесто слегне са својом војском и синпир'ма робова, које дотле опета у Книћу и уз гред кроза села путем још нриумложи, док и ту на сред пазара у истој вароши поФата и у син-џир потрпа иеколико побољијех, (а не покривљи-јех...) Србова, како год је и у Чачку иочипио. Ту к паши дође и пезван и својевољпо те н са бра-том својим Александром Никола Вукичић из села

90

Свјетлића, и крепкодушно и без капићехајлака (посредничја) свакога истоме се паши предаде, који му за пе-шест дана ни оружја не хтене узети, пак послије тога један дан изненада у синџир обојицу њих, како и млоге друге, спрца и постави. Тад и одатле ш њима, водећи их у синџирима како и све друге, и како но се о Турцима и у другим сва-ким случајима ратнима и смутним прича и припо-виједа од старина, што и србске народне пјесне доказују и напомињу, хајде и у Јагодину, гди тако исто како и у Чачку и у Крагујевцу прибравши поћекојега из народа и са сред чаршије, како из тора бравче, кад му захиру и друге беглуке уздо-возе, те и ту неке своје још недопуне и празне синџире доиспуни, које је још уза сс имао, а то понајвише Левчанима и Темнићанима, но и то тек онда, пошто најприје обадва Јаковљенића, Стевана и Јована примами и закучи у исти синџир; овда већ с варварства свакојакога триумФом кроз ви-лајет у Београд, и ту оне сужњеве све у зиндане (тур. тавпице) потрпа, но ипак из синџира их не-извадивши, нсго још и у томруке (кладе) по ногу им редом закл>учи; а било их је преко сто и пе-десет људи, и топрв тада рахатлеише се и удовољи ћсха[а исти, кад и око себе у својему конаку све попајљепше србске робиње сабере, и мећу њима се, како јунчина и блудчина разбаши. Робља је тога женскога, ситна и крупна било ту до близу сто душа, и све у њега самога, међу којима се нахо-дила и сва чел>ад Хаџи-Проданова, осим речсне Иетрије. А дотле је већ и Коста-бег млаћи брат

91

војводе Димитрија Кујунпије Пазарца нрије те по-буне још уз частни пост, који се до тада сву ону зиму крио и врдао од Турака, немогавши се више тако чувати; а ни предати се Турцима хотјевши, дигао и сишао био са својом чељади на Оструж-ницу саму, да ту на скели пријеђе а потајом у њемачку страну и то са свом кућом, које да се учинило, за чудо би свакоме било, и њега би чрез-вичајну срећу доказало; него га Турци, ту скелу обично стражаривши опазе, и од својега скелепије Николе Станковића изнудивши дознање о њему, тко је он и шта је био, и куда је наканио, те ти га ту изненад слете, уФате. опљачкају, и везана у Београд к везиру поведу, гди одмах осуђен и по-сјечен буде на калемејданском дорт-јолу, а чељад му исти Ћехаја-паша к себи у робље прими, које му се послије и горје опоменуто придаде , и са-стави; што је имало зар у кога бити, и шта по-сдовати, па нека га је и уједно повише. — Из Ја-године у Београд пошавши Ћехаја-наша с толиким робљем и побједовањем зовне и кнеза Милоша са собом у Београд, него и Милош очевидно и сам собом увјеривши се, да везир из Београда збори друго и обећава добро свако и препоручује га, а Ћехаја му амо послује друго, и то посве напро-тив и наопако, те се злочнније и недовол.ство сва-којега умложава и доизнуждава, а не да се угла-ђава и ублажапа сватко мучни и страдајући по вилајету; с правом основом дакде подозревати по-чне и он, да се и њему истоме добра не мисли, него му се тајно и лијеповидним начином глави

92

доћи настоји; јербо су и неки поиспредавани од-метници и бунташи ј&вно и озбиљом, премда већ пз синџира Турцима говорили и доказивали, што су и Турци чути вол>ели, да је и Милош кнез 1>удничке нахије ш њима у томе буне договору бпо, и да их је он и подговорио и охрабрио на го, па послије нехтео, и придомислио се непристати н.1 и се је препао, шта ли му је било, кад је одмах и наскоро видио турску силу а одсвуда навалившу н;1 вилајет и у земљу; те и он ти под различним пзговорима, особито што је нодавно и од своје куће, коју да пригледа, и стоци за зимницу како п чељад'ма да се састара, у чему и пријатеље на полоћ призове, и одмоле га у Ђехаје-паше овда, то. се здраво и живо својој кући одпуштен поврати, XI и с великом на срцу нечаљу и тугом, и у души пун бриге и смутње, чудећи се и сам, шта се јада II зла почини без икаква намјерења и подзовања, шта ли ће га, то ако тако потраја, јоште се до-лтвјети и трпјети морати. Ћехаја-паша још нај-ирије како у руке добије Паисија Трнавскога уза ое га из Чачка само до Кнића у синџиру поведе, па оданде одмах га у Београд пошаље ка' нај-л.еппп јабуку на дар везиру својему, и тамо како је доведен био, ни два дни у тавници непроба-Ш1вши већ најбрже на колац је и први од свијех (Јрбаља тадашњијех ударен пред Стамбол-капијом нарошком, па одмах му је за њим и брата стари-ј(!га и мирскога чоека по имену Дмитра Ристовића псти Ћехаја-паша' од куће и без икакве друге кри-ннце, до што је његова брата узео и свезао, и \

п Београд куд коме и на што и онога онремио, гди ,је такоћер одмах и он на колац поред свога брата жив доспјео. Осим тијех и другијех у исто вријеме чувши почетак нове у Србији Суне и рата, пријеђе из Њемачке у шабачку нахију, и неки хроми Ва-сиљ самтрећи; он је био бећар и прекодрински Србин из села Скочића ниже Зворника, што је и ускочио био амо преко Дрине у државу Караћор-ђеву, те је до паденија онога војевао, четовао и турско робље доводио из Босне, пак се је одкупл.и-нало и мијењало за њега србско; али га овда по жељи његовој срећа непослужи, да још попровојује с Турцима, него неки га Србин у Мачванско.ј Под-церини превари, ослободивши га својим пријател.-ством, успава га са дружином ту, па село дигне, притисне их па спавању, и повеже, те сву тројицу отале у Шабац најприје, Фочали-ићи-тугли-паши, који но ш њима из Шабца упути на пешкеш везиру београдском, а овај ти сва три одмах како но је турски обичај и правосудије на коље пред истом Стамбол-капијом, гди је и Паисије и брат му већ био, и где но су и та тројица два три дни на кољу живећи свакога мимоходившста уши јауком и кривњавом напуњали, док и Турке (Караулџије) и то једва псовкам' и клетвама наљуте, или зар и разжале (ако је то могуће) некојега Турчина ка-раулџију, те их једно вече из мрака пиштољима доубије; преко свега пак тога мученичка бола, и самртнога борења наилаш би Турци коље то по-краће начињали, да им натнутима ноге тек у земл.у неопиру, пак пси гладпи већ и сами обично радо

94

наваде им живима још и ноге глодати, ребра др-пати, и дробину прогризати, и развлачити. Ово је ■ииди самонови почетак србскога изнуждена жер-твовања турскоме кумиру, варварству, Мусломан-ству, та Мухамеда, егоизму, воје ће се како и свагда, тако и овда иовјестницом доказивати пак и у на-пријед одсада; премда су Турци и прије ове буне којегде проз вилајет чинили свашта, него јоп: мучке и крадом ћоја од забита, и уз гред, ка' слу-чајно, и к'о без намјерења, ал' су одовда почели слободно и објавно свуда и снакоме злобе и па1со-сти сву мјеру превазилазити, када но већ у Бео-граду и праве људске касаппице завели бијаху, судећи и закључавајући, што су могли учинити Французи у Паризу а од своје браће Францува, то и поготову могу и они од каурб и своје инает-раје. Тек би се тим и тако главни варвар Сулеј-ман везир београдски понајвише увесељавао, и за то би често и сваки дан он у шетњу по вароши и око ње на хату излазио, те би такове забаве очима гледао и ушима слушао радо и угодно, а особито мило му је било вићати како свуда тру-пови њиме и осим кбца и конопца побјенијех Ср-баља разкомадани леже, и како се чете пасб, тур-скијех љубимаца и кадунскијех... ? напрсникб, око њих кољу и урлају, и отимају. Потадер би тамо испред исте Стамбол-капије покрај лијевога и де-снога у Врачар излазећега пута свако јутро по не-колика више Срба освитала на кољу жива, окром тто би их у исто вријеме по чаршије ћошковима, и по другим капијама сјекли и вјешали, те и гла-

95

вама њиховим градски беден и капије китили, а. на шиљке их натнуте и усправно посадивши људ-ству живоме на грозу и страх, а христјапству свему ва срамоту и у пркос изстављали, но да се тако само и све-обштински њихове турске очи доусладе, и звјерска им срца поузадовоље. Оне пак у син-џирима 'Ксхаја-пашом доведене Србове у тавници држали су иреко три мјесеца, докле их чак по Бо-жићу, снаге изможденб, и новца измужена, на Са-вин дан јутром једну половину изведавши на сваку капију градску и варошку понеколико посјеку, и ту им, противо својега тадашњег обичаја, при тру-повима и растављене од њих главе оставе; па и другу полу сутра дан исто тако доврше, и све их оставе (својим максимистама... ?) псима на част, који но их прије него изједу, свуда им по вароши и граду разнесу и развуку изадрте, одсјечене, или одгрижене комаде, главе, ноге, и руке, цријева и дробове.

Овако се и тим начином и средствима утиша и иотуљи та случајна и Хаџи-Продановом названа буна, која је Србе изновичне муке, труда и страха, а сувише и до триста мртвијех глава" станула, које-гди онда посјеченијех и пропадшијех; него је баш и Турцима толико ужаса и бриге задала, колико су год више они послије тога свирјепствовати по-чели, и свака угњетенија народу измишљати и чи-нити предузели. Тијем преускореним и напраснијем случајем буне исте потекар се доувјере Турци, да су они овоме народу 'свакојако излишни, одметаћни, и од њега прекомјерно мржени, а и нимало му већ

96

ужасни; па да никако Србин неодумљава бити својим слободником, него да ће и првом згодном приликом опета за оружје приФатити се, и старим јунаштвом, а новом бистријом памећу и зрелијом вјештином Турке за довјека измећу себе истнснути и очистити; али за то баш и турско к Србима срце и упречни ум не само што се тим непобољша и неисправи, а то л неупути куд ваља, него и свега свирјепства својега размахом сваки на своју страну куда и докле стигне, и што више могне предузму Србе мучити, угњетавати, и управо и посве зати-рати, а томе турскоме напрегу и разјару кад је, како, и киме, учињен крај и конац, казаће у на-пријед све редом иста повјестница.

Још неће бити одвише к закљученију описа-нија ове несретне србске побуне, што је и паме-тодостојно, да се овди напоаене, и представи ђе-који особни и појединичпи случај, у коме је силво и чисто чувство возторжествовало, и крепка и жи-вотворећа вјера будућега живота те побједоноси-јем терпјенија обезсмртила се, које колико пароду србскому важности, и человјечеству свему свеобште дичности, толико и вЈ'ери чести, Фале, и крепости овда завазда узрокује и приноси.

У реченога игумиа трнавскога био је одне-куда у манастиру (или паче код стоке сад се при-ћутавши а један повелики ћак, момак управо) који је био мдадић око двадесете године узраста сво-јега, диван и дичан како Аполон, којега Турци ва то само, што је Иаисијев ћак и слуга, или како су му Турци вољели пришити кривицу и назвање,

97

потварајући га, да је хајдук, и да је ту код њега на јатаку," узму и одведу, како је пријед показано, у Београд, па до неколико дана посдије Паисија смрти поведу и њега на губиште, упртивши му на раме и готов заоштрен кодац, па га све по нај-лак до мјеста водећи нудили сви редом и грозама и обећањ'ма свакојакима склањајући га, да се по-турчи, и да тако млад и дијеп непогине узадуд, кад може ш њима да живи, и сретан и честит на свијета оба да постане. На то би он их упитки-вао: „А умиру ли кадгод и Турци?" Па смјешећи се ни одговора им нешчекавши запјевао би јуначки србсвим гласом овако:

„Нејма вјере боље од ришћанске! Срб је Рнстов, радује се смрти, Божји страшни суд и Турке чека, Па ви чин'те, што је вама драго, Скоро ћете Турци додијати, Бог вам јемац и божија правда."

Бава некаква десила се уж њих, и пристала бијаше за њима, уговарајући га, нека се и иотурчи, а да остане жив; Бог види што је нужда и не-вол>а, па му то неће у гријех поставитн. Али он и њојзи- иа совјету томе и сажаљењу, како својој мајци, радо и весело пјесном заФали и одговори:

„Мајко моја, на млеву ти Фада! Брзо ћеш се обрадоват' сину, Док пред лице Бога изаћемо', Смрт избавл.а од свакијех бјсд&,

СПИСИ СИМЕ МИЛУТИНОВЈГБА САРАЈЛИЈК

08

Цват прољећа ио зими се јавља, Бдаго сваком ко раније умре, 0 мање је муке и гријеха, Иа што дадне снас и вјера коме, А још има браће на свијету." —

Исти се Турци удиве толикој младића јед-пога неустрашности и великодушвју, и чудно твр-до.ј вјери, те му се смилују, да му прије ножем (јатаганом) срце прободу, па га на колац мртва иатпу в усправе посадивши га међу остале на своје мјесто у крај пута к Теразији ношавши иза Стам-бо.ч-капије дарошке.

Осим тога овако се догоди са бившим у Ка-]>а1)орђа војводом Драгачева, који се звао по имену Мплић Радовић из села Каоне исте нахије. Овда п н.ега Ћехаја-паша такођер у Чачак дозове, и по самоме подозрењу, како и многе друге, метне га у сннпир и одведе у Београд; али му баш ту, гди ■ е питко спасенију своме пенадаше, Свемогући по-могне и спасе га чрез једнога Турчина, старога му инанца и пријатеља, који му је и спахија био, и знао се Хасанбег Прајић родом Ужичанин. Он га пскако чрез своје пријател^е измакне и украде из таипице горњо-градске, и у варош га београдску сиијој кући одведе, те га је ту чувао тајно више цд но године; па када исто прољеће нова- и срет-нија буна се подигне у Србији, и Милогаев нај-миађи брат ЈеФрем у турске руке и тавницу за-иадпе, и чак о јесени те годипе, кад се мир учини II закључи с Турцима, одпуштен буде, онда ш њиме

99

■и Прајић испрати мучке и узгредно, никиме ту по-знаванога Радовића његовој кући.

К томе пак и други чудновати и особити слу-чај ево: Једна сирота жена из Крушевца, покојнога војводе (? Караћорћева) Петра Ђукића удовица, имала је првенца сина, те поодрасла момка, и мало млаћу пособку шћер, обоје здраво и прикладно, тек ■што јој је кћи њежнија и пољепша била. Када се иста буна код Чачка учини, пукне глас и до тамо к њима у Жуну Крушевачку; син те удовице чувши то поће до у Аевач к очинлма и својим пријате-љима, и по свој прилици до Јаковљевића, зар да чисто разбере, шта је то, и да прими од њих ка-ква гоћ и сам наставленија и упутствија. Но тамо га прочују Турци, и докопају у нокте, те и њега с осталима у синџир па у Београд на касапницу. — Мајка му како то чује, остави се јадиковања, како безполезнс брезпослице, и забаци све друге бриге, а узме мислити и довијати се како би сина својега избавила робства и ужасне смрти, и доће јој на ум, да покани 'Кехаја-пашу кћер му исту дати у сужањство, а да јој за њу сина поврати и одпусти. Објави она то и кћери својој, и упита је, би ли озбиљом она за брата својега то учи-нила, и дјевојка то, како србска сестра одмах прими, и драговољно се обећа мајци да заиста хоће, макар што од ње било, теке да види брата избављееа; него да и мајка ништа се више нео-мишља, и вријеме нолазка неодлаже, но да је брже ввди у Београд, неби ли јој брата живога застале. Тако ти оне обје и пјешице, али побрзају к Бео-

7*

100

граду, и дошавши одмах изађу пред Ћехаја-пашу;. старица му покаже своје намјерење, и кћи јој га прод њиме призна, и јави му сама собом, да она то драговољно за нзбављење брата хоће и жели, II да је за то с мајком к њему и дошла; пак још обадвије сложе и удвоје пред њим своје сузе и молбе, док се и Турчин умекша и пригне, те и осмјенув се на њих и рече: „Нека вам то буде, за што молите, када сте дошле тако молити." Одмах ои к себи узме дјевојку, те ш њоме у свој харем, на паскоро и потурчи је, а брата јој мајци тај час одпусти. Дјевојци је било име Спасеннја, брату јој Божко, а мајци им Иконија; други пак веле и на-гаћају, да је тој дјевојци било имс Милосава, а брату јој Милић, но како му драго за то, нама је доста, што су то Срби, и да су тад одиста жи-вјелн, и све ово претрпјелн, пак се опета неизгу-бнли посве. —

Још и осим тога опета неки Хасаиага Тоска даиии и добри пријатељ трнавскога калућера Паи-снја, и ту мећу Турцима важан бивши, чује за најмлаћега брата Паисијева по имену Стенана Ри-стовића, који је при њему био на књизи у манас-тиру ка' тринајстогодишње момче, и од страха побјсгло било, некуда у свијет, да и оно у томе поеиу турскоме стопљено не буде, кад су му Турци за Паисијом и најстаријега брата Дмитра такођер нскрива у Београд одвели и жива на колац уда-рили. Исто момче оде у село драгачевско Јежевицу к једноме своје куће пријатељу и сроднику зар, и ирерушивши се код њега ћоја за најамно служче

101

остане, каво невакво ив далеке земље сироче (сн-раче), али они Тоска разбере за њега, пронађе тајно гди је и у кога је, па знајући да га и туна могу други Турци дознати тко је и чиј је, те би могао пропанути лудо и нејако и на правди Бога, наће га и узме к себн у Чачав. Но ЛатиФ мусе-лим дочује и разбере за њега, и причне га искати од реченога Тоске, вривећи га још да он хајдучку <5раћу код себе држи и чува; него му га онај пе-дадне сумњајући се да ће га упропастити, те му га одкаже. Но Лати* како забит ондашњи тијем се наће увређен, викне на своје монве те сви ва пушве, и пођу на Тоску, да ну га из конака ње-гова узму и силом. Овај пак зграби такођер ору-жје, и повиче своје опета момве, те се ту побију; и по дугоме пушкарању врати се ЛатиФ с више рањеиива својих, и с пеким зар и мртвим у свој конак ташт; а Тоска оно номче са својим једним момком исто вече пошаље кући својој у Топлицу (Милана Топличанина постојбина), и тако сачува га како и наумио и зарек'о се био; па када на прољеће опета друга се буна започне у Србији, и Тоска се из Чачка с осталима Турцима очисти, и вући отиде, тадај га опета он из дома поштено н <>езбједно у исту Трнаву поврати, гди се овај с временом и покалуђери на својега брата нјесто, и где још стару своју а санорану мајву застане и неволико утјеши.

Између млогијех и различнијех догађаја још само један збиља надобични придаје се овће: У истон трнавскоме манастиру живио је с Паисијом

г

102

још један калуђер по имену ТЗенадије. Он је био пајприЈе мирски свештеник, и родом је из Босне из села Грбаваца именом Ђорћије Шувак !близу Бање-Луке, гди оставши удовч покалућери се у та-мошњи манастир Моштаиицу; имао је само једнога сина именои Стојапа, неголемо момче, којега је такођер к себи узео за ћака у манастир. Ту не-колике године пожививши како прави калуђер, к себи је у помоћ прибавио и једнога ћакона, име-ном Авакума, који је такођер јединац и сиротан бно, нејмавши никога до старице мајке, која се и сама ту привије уаа сина; стар&ц и духовни отац пазио је тога младога калуђерка како својега сина, па и баку мајку његову. Али немогавши безпрес-тана чрезмјерија и зулуме турске трпјети до'Ј ви-јека, принужден буде промијенити вилајет, и оста-внти тај манастир пуст, и са својим сином и ђаконом Авакумом (за којиме пристане и мајка бабски, пје-шице и назорке) подигне се без обзира и по на-м.јерн кудагод друкуда у свијет, те тако и Дрину пријеђе, у Србију дође, и иеколика туда манастира обишавши настани се у трнавском при Паисију, који је ту сам био, и једва га дочекао. Тенадије ту како Ј'е пришелац и новљак био, тако је и слу-шао Паисија у свему; тако је и оне ЛатиФОве момке повезати помогао Паисији Михаилу и ЈосиФу Алтобабићу барјактару Хаџи-Проданову. Него, то тако учинивши они, и хабер о томе послу и Ха-џијн одмах пославши да међу њих дође, и пре-дузме руковати посо, тадер пошљу и реченога Ђе-надцја у јагодинску нахију, да и он тамо почетак

103

бупе објави и учнни, да се народ на оружје диже, н он тако и за то у манастир Јошаницу отиде; на кад овамо Хаџи-Продан ништа немогне од пре-дузетога посла учинити, него побјегне у Њемачку, и Турцн Трнаву похарају, и Паисија пронаћу и у*ате, н у Кеоград одведу, како што су тад и некога пона нз села Љутовиице нах. руд., који је тога пута п сам такођер некаква Турчина негди прнмлатно, те се је прознало: онда нотраже Турци н ТЈепаднју, п разумјевши куда је отишао, пошљу за н.им н у<:>ате га, па ш њим у синџир те кроз Јагодину куд п остале у Београд, гди наће и види Паисија п млоге друге веп на кољу. Овда и Ђе-надије, иашан ее у чему се никада није желио наћн, сам себе ири јединцу сину заборави, гледа-јупп љега н друга му Авакума у турскоме робству и сужањству, а радо би себе за њих, или барем за сниа жертвовао, кад би шћели варвари на то нристатн. У ллогоме јадовању, брижењу и богомодби впуши му се, да приме оно, чиме свакога и обично Турци нуде п понућају, те и њих, а то ,је да се потурче, док живот избаве, па да ако Бог да с временом, те се како искуче и умакну пекуда иа Пексијанске вјере и државнога и нравственог роб-ства. Он то суобшти својему сину најпрнје, којега једва иреговорн п обрати, да своју лијепу и свету вјеру презре н одбаци, а опу да прими; но и то само на тај иачнн син му пристане потурчит' се, да се оба закуну један другом, и вјеру зададу, да првом згодиом нриликом побјегну, а само да се неумре беа шжајанија и повратка у своју етару

104

вјеру, која но ии се и чини' и види бољом и најбо-љом бити. Иошто ови то међу се закључе и утврде. јаве то и Авакуму, и на то њега пригдасе, алн он нехтедне никојако у то пристати, ни вјеру промје-инти, него за то и у синџиру остане, кад се онн на његове очи спасу; ш њиме дакде буде што н с осталима таквима турској правди подсуднима, н но свој прилици он ће бити био исти онај горе-поменути момчић, што је колац свој носећи пјевао. Духовник пак Тзенадије каво согласи у своје па-мјерење сина својега, објави своју жељу Турцнма, да се хоће са сином заједно потурчити: и Турци то пријаве Ћехаја-паши, који но их одмах осло-боди робстиа и тавнице тај час, тако и су тим п свега страха и грозне смрти, у свој конак их узме, за себе их оба удржи, и оба наскоро а торже-ствено потурчи; Ђенадија назову Муда-Салија, а сина му Реџеп. Но једва наступи частни пост, п мало се ноумекша вријеме, прегне, и дигне се пови и принуждени Мула-Салија узме својега сина Рспепа, искраде се, и у мушке хаљиве обучену са собом поведе и ону Крушевку Баш-Хануму и Хаџн-Проданова најмлаћега брата Гаврила жену Ану, једнако плакавшу, која још није била потурчена, на једно вече на Дунав у готов подкупљен канк те у Борчу и у Земуи. А кад се на пролеће, још до мало времена по томе случају, побуне опета нред Васкрс сви сложно Срби, онда изићу и опи на Купиново из Земуна, жене се испрате и прн-јеђу своме у Србију роду и пријатељима, гди се од-мах и покрсте наново; а 'Бенадије врати се отале

105

управо митроп. Стратимировићу у Карловце срем-ске, и ту он и син му опета се покрсте, и наново митрополит га миропомаже и допуети му све по-слове свештеничве, окром једне литургије. Послије тога отиде ТЈенадије са сином до у Градишво ње-мачко да се ту с родом види, и ту остане у на-пред и живјети, поближе њих, где и пробави чи-таве три године попујући по истоме Градишком, па умре и он и син му за њим наскоро. Хеле, Бог да, те од поменутога Мула-Салије постане и пре-твори се опета Ђенадрије, (-Продрије!), од Реџепа изновце Стојан, и од Баш-Хануме Назли-Каде по-бједоносно-ивбављена Спасенија (Милосава). Ово с истима како се рано с прољећа догодило, и буна још није планула била, тако и Турци ончасак по-П1л>у и уФате њезина (Набли-Кадина) два братучеда у Левчу живјевша у с. Медвеђу, и одведу их у Јагодину у тавницу и синџир, гди иослије пет не-дјеља, мајка им (Станица) додаде крадом два је-гета (пиле) свакоме њих по једно, те пресијеку синџир и реву од тавнице, и другијех четверину су-жања још узму са собом и утеку ноћу по киши, и украду још од страже турске дванаест пушака ду-гијех; а и за то су спасли се..., што ни дужни а ни криви, па морали би јамачно пропанути, кад их Турци ни на одвупе новчане нешћедоше пустити, ни на толике представљане молбе и оправдавања.

Ово су и оваки плоди безнамјерне оне побуне Хаџи-Проданове били, и бити моради, а то по преднаведеним недостаточним за преобраз (ре--Форма) угроцима и поводима. Него је сва при-

106

лика, да је ту безудобну и неугодну буну приуз-роков'о и пропирио, и разнадеждио глас повратка К а р а ђ о р ђ е в а у Србију, који но је мало пред исту из Граца у Кардовце к митрополиту Страти-мировићу заиста и озбиља под видом госта дола-зио! — Пак амо зар овда немогавши се пос'о упу-титИ у Србији по његовој вољи, окренути морадне и он други лист, и пут. —

III. П р и ч а њ е 1 81 5те године.

На Цвијети јавнон ставша обште-народна вторнчна-протнв турскога вулума буна ва што је, и

како је поотала, колнко трајала, кние је рукована, и чим ое је окончала.

Ово недуго вријеме владања само-турскога у Србији, од Хаџи-Проданове бупе, те до првога про-љећа, и до самога годовога празника божественога цвјетоносија, тек јединоме подобно бити може ономе дахиском СЈ*ечењу и гњавежу кнезова, кме-това, и поизбранијих Србова, пред буну и рат Ка-раћорћев случившему се, с том само разликом, што је оно за краће трајало, него ли је ово, и што је оно узело било себи на нишан само избраније Ср-бове, а ово свакојега с реда, како који под руку му падне и доспјети могне, ни на што се необзирући, до свеобште народа једнога, и то славено-србскога, истреблење или барем прероћеае досмјеравајући. Све се то јасно вићети и разумјети може из, круп-нога, грубога, и накостно-лукавога поступања за ово вријеме турскога са Србима. Могло се ђешто чути а од понекојега нериједко-добросрдога Тур-чнна спахије, који су себе ка' домаћинима земл>е и

108

народа сматрали, да казује сожаљно ђекојему своме рајетнику, да је јањичарски такум (т. ј . оџак, ор-ден, друштво) пресилно подигао главу, и свим тур-•ским царством преузели дрмати (Јањичари), пак и београдским паталуком; и нека Бог зна хоће нај-прије цару својему, пак и свему царству и народу турскоме пропаст уготовити и спремити, а тад и себи ка' и свему осталоме конац учинити: „То ли Јањичари и јањичарство да неучине и с нама, и с овом нашом сиротињом што су наумили, и како но јавно међу собом зборе и утврћују се свуда и у сред Београда, гди је и сами тај везир Ја-њичарин, да свакојег Србина, који се може. руком за брк приФатити, како му драго погубе и стопе, да га није жива, нека тек остане сама гола мла-деж и аџамије (безјаци), и тад њима све под руку и ногу, и у џеп да стрмекне, па да ту онда вјечно и сигурно заостане и сабира се."

Из овога се самога спахиског показивања та-кођер и довољно виђети може, да су и Турци овда мсђу собом опета, како у вријеме дахиско, не-сложно и рогобатно почели живјети, и да је мло-зини од њих тај јањичарлак и аегово самовољство и све-себи-грабство посве и смртно противпо бидо. Огуда инди, како и због другога још којешта (т. ј . лодозревања) овога времена куда би гођ који Тур-чин пошао кроз вилајет србски, нити би сам по једин, ни без кадауза ходио, него првога Срба гди сретни на путу, ил' у селу, преда се га узми у ка-лауштину, док срети другога па оног одпусти, али .ријетво неоголужњенога и небјенога; па ђекоји су

10»

Турци тако њина калаузивше Србе у нјесто да од-пусте, везивали за дрвје, и у њих нишан из пушакб. гаћали, те огледали који ће прије у најбоље мје-сто погодити, да се Србин-чоек немучи и непреза, и тако их проиарешетане живе ли иртве ли, ал' уз дуб привезане остављали, те и таво на оближња села крвнину нанетали, потварајућ' их да су то нетко-из њих, или њихова браћа хајдуци учињали. На конаке пак ђе би год они доходили, ту би сво село на белај ударало, и ограисавало би од њих, а она јадна кућа би највећна у којој би занрцали, што ту једва би тко жив од страха или од нук& нена-грђен остај'о и уштеђиван бивао, пренда такову од-прије дотада не сано нијесу дирали, пего су и ува-жавали, и чували је иочитујући хљеб и со; али је одовда њина најцрије донаћин коње норао водати до поноћи, те и по снијегу и нразу босоног; ако ли би га обувена застајали, сазували би га однах, па би ну босу коње водати давали, а онда они топрв и најирије по његовој кући од б&б& и од остале чељади сранотана, страваиа и иученијана свакојакии изтраживали би изгонећи сакривеие ли-јепе хаљине, скупоцјене токе, и оружје у сребру и злату, и што Срби нијесу ни у сну снивали, то би се од њих на нуке изгопило; пак би послије тога нашавши што или ненашавши, чинили опета свакојака друга своја поганства, и нало би кад из које куће с конака дизали се, и одлазили, да неби још и данаћина на највеће нуке иетали, ако што још имаде скривено и особито сам од своје куће, да мора и то њима изнести и одати, или би ну очи

110

•скакале бијући га на изред- сваки, пак и у квргу бн везана остављали, да их ту и тако чека, док му опета дођу, како но су чешће и повраћали се, па кад би онога, кога су били и мучили, мало што попридижена застајали, овда би га дотамањивали, говорећи: „В&дахи је хајдув! Ево му се ништа пеморе, док се год жив на вазув (тур. ријеч во-лац) ненатне, оли док му пасјача (т. ј . глава) од турскога ножа и сабље с рамена неполети." Ти и тавви зулумћари били су понајвише Бошњаци, Хер-цсговци, и Арнаути Турци и Шокци, који су по сусједству и близости своје земље, и по својему старинскоме и насљедном својству качеству и вну-шенију, вако свакојему тако и овоме београдском везиру обичпо и војсву гарнизонсву и гвардејсву састављали и чинили; пак и ово су они све по ви-лајету радили не само из своје кратво и риједко-добре ћуди и безумне воље и памети, него и по тајној заповијести и наставлењу истога везира и љегова ћехаје, воји је видио сад уз речену буну и доувјерио се, да у Србаља по вилајету јот млого има оружја, вако и свашта другога, него је нау-мио и смислио да их свега лиши, и оголузни до саме грешне душе, а не само да им иокупи оружје, п одузме; и таде топрв да их ликом опаше, и капу на глави у свакоме сеау само кнежчић (т. ј . пан-дур и кмет) сеосви, и ту од абе да имати може, а други питво, до сви да су све гологлави; и сврх тога једним плугом и једним воловима свако село да оре, а да нејма тога цијелог ни једнога нн у кога сељака иише, па и што усије и пожње да од-

111

мах у различне беглуке даде, а инает-каур нека ресу љесвову, лишће буково, и кору церову глође и ждере, или у част и гостбу вувурузне окомке; али мећу тијем да их све још једнако прорећује, боље, живље, старије и јуначније тако да истри-јеби, каво да му нитко ни за што и никада већ неугодне и немиле ријечи рећи нејма, а то ли кад на Турчина и забита, и господара Богом себи-данога, руку и оружје подићи. Ето вако је исто и везир тај собом мислио и самоме кнезу Милошу те понаскоро смрсити конце, теве га је још за воји дан штедио, да му се још при руци и на његовој страни наће, аво би се мећу то потекар каква бун-ташина појавила, каво но би могла, и како је и везир сам надао се и подозревао знајући да имаде тво а имаде и за што свак, а то ли јуначнији по шуми још кријући се ћекоји Срб; од истога се да-кле, колико је могуће и наручно било, почео чу-вати и сами Милош, те са правичним и умјестним подозрењем, а преко тога се опета и с млозином Турака побољијех и познатнијех братимио, прија-тељио, и даровима их подржавао, и да му само важу, када чују, да му је наумио везир што учи-нити, т. ј . смакнути га, неби ли само живот свој и робље своје сачувао, и уклонио куда, ако бн како знао и могао; но до тога још за сада недоће, јер му је сваки час и дан од особитије и поубданије потребе и услуге бивао једнако.

Сад су већ и оне, како и све остале нахнје, почеле сву теготу и грозу јарма и бича варвар-свога опажати, воје но је Милош најприЈ*е са со-

112

бом предао био Турцима, премда тога ничега оне од предаје досаден сазнавале нијесу, а сравњава-јући оно и ово стање своје мећу се; што више ночну се и неке добре спахије отућивати своје раје, и узмакну чувати је и заклањати, од само-вољства зулумћара новијех и горијех, а млоги су с овима и пристајати прегди. И тако ти опета они Срби, који су се били у буну Хаџи-Проданову не-давпо помијешали, пак се чрез Милоша испреда-вали, почни изнова и наскоро зазиркати од свакога, и врдати од исте своје куће и чељади, те у саму се дивину, ил' у ноћне тумарајуће хавети и стра-шида преобраћајући. Овда су већ млоги тајне и мрачне и дубоке пећине тражили, и у њих се при-крнвали неизлазећи на бијсл дан по иеколико дан&, и седмицб; неки су по гудурама и јазвинама ис-под павитњакб, и у гушти каквој пустој и устра-њеиој дањивали, и дома по самој тамној и глухој поћи навраћали се, а ћекоји су негди у поточини дубокој и ломом засутој, или у каквој прљуши и нристранку, и то у честој шуми и густоме трњаку 1>упе и земунике сами тајно копали, и ту што им је потребно од јела, и оружја наиесавши боравили задуго, иикуда неизлазивши, да ни трага својег а то ли вида и лица коме год непокажу, за то су п сами улазак свој грањем и читавим ломом на-бацав и затрпав прекривали. За то и они чрез кнеза Милоша у Книћу се предавши, немогав дома мјеста згријати, а нехтедну ни друкуда се крити, нн даље се куда скитати, и то вишу хуку на се днзати, него се прибиркају правце и са свим у с.

113

Црнућу к истоме кн. Милошу један по један, те их ту неколицина се и то сваки по избор опета посастају, и он их прими, него да се што бол>е прикривају и потуљују за вријеме; те су за то да-њом онв ту ћешто и работали, крчили, ограћивали и шљиве садили, да се у виду надничара и работ-ника повазују и догледају за неко вријеме, а но-ћом с другима себи подобннма по знању и незнан.у Милоша истога састајали се, и уговоре би чинили, шта би се, и како би, кад су виле до у очи; ови тако и отале сматрајући сва народња страданија, и незгоде, вићали су да и турска зла и превршија из дана у дан све мјере превазилазе и умложавају се, и да се никојему Србину већ и живјети немили, а то ли што радити и §ућарити, кад никакву ко-рист нејма нико од свога добра и труда, од своје куће и чељади, те тако и за то устану и науме они Милоша најприје наговарати и превољевати, да он исти изнова о прољећу на Турке сав на-род уздигне, на које је и сватко готов, увјерава-јући га да то народ сав и озбиљом једва чека, нити може тко трпјети већ онако, и да ће они први како народњи представници и посредници, у њега и њему доглавницима и јемцима бити за све, и свијем га служити, и слушати, како што ће и остали сви Срби, до вијека и у саму смрт, теке да и он хоће^пристати и почети, што му со-вјетују, да прокуша срећу одлакшати народу ба-рем штогод невоље и зулума и угњета, па и осим тога што Бог да. и колико се више узможе одбра-нити, те колико год и штогод боље доживјети. Но

СП1СИ СИМЕ м и л т т н н о в н и САРАЈЛИЈЕ 8

114

њима Милош неодкривајући све своје намјерење н жељу исту из благоразумија и по даље-проница-вајућим узроцима и надеждама ниЈ*е одмах прег-пути се хтео на њихово решително предлагање и иозивање; него им је само совјетов'о, да се ту при-таје до некога јот времена, и да се врло мудро II тајно с пријатељима и родбином састају и увјерно држе, док прољеће осване, пак би онда Бог могао дати гато и боље, него желе и намјеравају. Међу то пак и везир београдсви предвиђаше јавно и брез шале, да, што је јуче било, може и сутра опета догодити се, и на веће изаћи, него је и пређашње које му драго бунтовање овога народа, те и пре-дузме све мјере и средства употребљавати, ни часа пи трепутка негубивши, за исташтити и опразнити, и нредупредно све осујетити таковијех недовољ-ника памјерење и узбун; али он смисли (свети-ранскн) на једно крупно и ђоја најуспјешније, а за ослабити сав народ исполинским ударом и ма-хо.м, да собом и ускори и преврши са своје стране оп сам све оно јоште, што год сви његови Турци без њега, како и колико је он рад, ни могу, ни зиају; к томе и Ђурђев дан примиче се, који је иише пута за београдске Турке подозрителан за-мпшљаван и ужасан бивао, те -ти он и ђурђевски норез ц друге потребе за град науми прибрати, и а да му се и брже и раније све сабере и достави, прпзоие к себи од свијех нахија кнезове, међу ко-јнла и својега назови-посинка Милоша, те им то свјема п оштро закаже, а и јоште их којечему дру-гоме ионаучивши. Собом је везир Сулејман свако-

115

јему кнезу најприје говорио и препоручивао, да чу-вају вилајет од буитовања, и да нико иикога шупља испод ушију, за своју главу, невавлања, и нештеди; јербо ће од њих све оно учинити, што ће и од оиога, и од његова робља и имања, чим га дозна и у«ати, а мора свакога и дознати и уфатити, нити му се икоји може ивмавнути, или утајати како и они сами то виде и признају; осим тога им при-пријети, да свакога Турчина поштују, како његова најбољега чиновника и агалара, Бог је њима дао, (вборећи им) да су каурски господари, но да их свуда лијепо служе и дочекују и испраћају, а зу-лум воји бн учинио њима,. да га пријаве самоме њему, да му он ваво везир и вабит ваурски и тур-сви по ћитабу суди, а не свињари и хајдуци по лугов'ма и потоцима, јербо ће свакога Турчина стоструко плаћати, па никад га иичим немоћи оду-жити. Ово им је све и чрез истога Ћехају сво-јега опета и пространије и јасније толковати да-вао, и наручивао силиије и жешће. А Милошу је како своме давном знанцу и мнимоме сада већ по-синку особито лицемјерио и луваво ласкао, што је видио и увјерен био, да га и сад народ још по-знаје и пави и слуша, па и ббог онога, што је то-бож и њему се вјеран и услужан у истој буни по-казао; но да их све овда и побоље страхон преузме и за себе привеже (по његовој турској т. ј . тиран-ској намети) одреди и пошаље иеколико Турака за Станоја Главаша, воји ваво се је предао био вели-вом везиру, и од њега в'р-сердаром (вр, т. р. шума) постављен, да хајдуве ћера и *ата, и тријеби, и

8*

11Г.

ц тако да чува стамболски кроза Србију друм, све је своје хаљине и оружје одржао, и како у Кара-ћорћа носво; на њега је сад лажну али снамјерену кривицу бацио тај исти везир, да је он свеколике прошавше бун§ друг и узрок био тако, да је још његова побратима Караћорђа пријећи у Србију оче-кивао; а највише и за то, што није Хаџи-Продана уфатио, и њему га жива довео, него га је пропу-стио, те му је кроз руке и прсте у Њемачку про-макао, којега је могао ласно (по турској памети и вољи) предусрести и уФатити, оли му главу од-сјећи, и везиру је, ка'но свом господару на пеш-кеш донијети, да је само хотио, и да паче његов у свему сваумник није био. За то посланима по Главаша Турцима рече изустно везир, да, или њега жива или му главу добаве, и пред њега донесу, нли сви они да на његово мјесто. — Оду они к војводи или муселиму паланачком (у нах. смедер.) н кажу му шта им се хоће, који одмах дозове в себи а пред њих Станоја, и ту нечије пиштоље Станојем опљачкане тек навлаш заиште, што је зпао, да му их неће дати, како и недадне му их, него му каже да их је он купио, и да њему саму требају за пандуре; пак се одмах дигне и отиде правце дома у с. Кошарну, а муселим онима рече: „Ето вам Станоја Главаша! ја му нити што сми-јем нити могу, но гледајте ви како знате, и ја ћу радо помоћи, ако ви што велите да могу." Онда узму они једнога буљубашу муседимова (по имену Колебана) отале, и дигне их се десетину-дванест к Станојевој кући, и нашавши га су два три пан-

117

дура, које он тај час одпусти од себе прије, него му се и Турци прибдиже, да иду дома и да негину ш њиме; а он се сам у кућу затвори, и Турци га обколе ту самога, па стану га звати на везирску ри-јеч и вјеру и заповијест, на које им он све из пу-шака одговори, док му на скоро и Турци кућу над њиме запале пушкама, и ватра му дотужи, те ис-кочи мећу њих, па некога преметнувши да се и недигне, а некојега од њих и обранивши да и не-пребоди, од осталијех и сам ту погине јуначки с оружјем у руци, и умирући замијени се како је же-дио. — Тад' му они главу одсијеку, и брже је у Београд везиру однесу, који но је ончас и навлаш и кнезовима некима покаже, теке да узнаду шта и њих од његова самовољства и безузрочно, како и 8а најмање подозрење очекује, и да их лишити неможе оно, чега се велезнатни хајдук и јунак Станоје није могао укдонити, ни учувати; тако буде и к Мидошу одрећен један вевирски гаваз (Ис1ог, момак) да му отиде сдучајно и у шали да му каже, да је не само Главашева глава донешена, него да је ред одсад и на његову дошао, на које Милош му проза сми-јех одговори, да је он своју давно метнуо у торбу, и већ неколико времена тућу на својему рамену носи, а и ту за који дан и до божје воље и ве-зирске. Још кесу извади, те му нешто и бакшиша даде, и ово прирекавши : ,А и досада је Милош, пак ће и одсада својега старијега, кога му је Бог и честити цар поставио над главом, добро слушати, и вјерно служити, па како се изиће на крај, а до вијека и живјети нитко се није погодио, и смрт је

118

свакојако неизбјежна, нити се умолити даје, још маве подмитити, па када бити мора када тад', а она нека буде и доће када год морадне и хоће, и од које драго руке и начина, смрт је свакада и свавојако иста једна смрт, како што но је и сва-чија, нити је ко тражи и зове, ио сама и незвана, кад она зна и мари, додази, и никоме још није доцне дошла, како што никога досле ни забора-вила није, већ да то мене сада заборавила буде, а и то зар по божјој вољи, и уредби." — С овим и гаваз отиде засад од њега. Но када ту код ве-зира сазвани кнезови чују и виде да је донешена глава Станојева, под именом бунташка и хајдучка, који ио се у исту није био помијешао, нити је икоме из своје нахије у њу пристати дао, пак да су опета Турци њега и по једином подозрењу крива нашли, и погубили га, препане се сваки и настану од сва-којаке руке и чрез потајне пријатеље и новце, да се прије измакиу дома, и барем за овај мах живи да из Београда' поћу. Но и везир осим осталијех препорука и гаповијести свакоме им још покажеГ и одреди, колико ће му који пореза из своје иа-хије доиијети, одпусти их за овда све, до једи-нога Милоша што у Београду при себи задржи, иишта му неказујући порад чега је задржан, и он га о томе упитати несмјевши за неузбудити у њему помисао својега подозревања о његову поочинскоме пријател>ству и добротворству; него за то баш и Милош у себи стане се омишљати више, да никако везир овда њему саму ненамјерава особито неко добро учинити, а из тога мучкога и безуврочнога

I I ?

задржавања тако је номишљати крепки повод имао, кад га је самога послнје свих осталих кнезова више од мјесеца при себи у Београду вадржао, а ни од куда ни од кога немогавши дознати какво је пр&во ш њиме намјерење, и докле ће се ту како поли-тични сужањ находит', и бавити. Више се је пута молио Милош собом н чрез друге истоме везиру и његовим напрсницима, да отиде до своје куће на који дан за пригледати је, и опета да скоро се врати к њему, него то небуде му ни једном још допушћено, а ни посве одказано, тек све до дру-гога пута остављано. Док ал' Свемогући захтеде, ако и турским арсланом зрело смишљена и тврдо 8акључена и наумљена но са свим преиначити и преобразити, па и бездном амбиса већ обзињенога свог избраника спасти и торжествеником учинити, те се пробуди у Ћехаја-паши успавано, паче ли сла-дострастијем уњихапо користољубије, а да умали своје кућевне трошкове, и преко њих да и добитка што прибави у свој госпоски неп, барем коју хи-љадицу талира, ако не дуката, па предложив и понуди Милоша, да одкупи оно све робље србско, што је у њега, које нити му је што криво, нити му је већ од потребе какве, а и везир га је оста-вио њему како својему љубимцу и млогозаслу-женцу на расположеније и у ползу истоме. Сада Милош улучи ову прилику и прокуша измаћи се дома, те му одговори, да он својих новаца нејма за толико робље, којега штошта имаде до близу сто душа, и што има својега новца, то му је све у некоме џелепу воловб, који су још по зимовпи-

120

цима, и њих би морао најприје скупити, и на скеду дотерат' и продати, па и онда ко зна би ли се могло и половицу тога робља одкупити, нити може он све сам то без вилајетске помоћи купити и пла-тити, па и волове исте све искупити по вилајету нити ко зна ни може бреж њега самога. На то рече му Ћехаја-пата: „Ми да цијену за робље преки-немо, па ћеш ти онда ласно у вилајет хабер по своме момку послати, нека се ти новци скупе и донесу." Али му. опета Милош одиста каже, да никако вилајет неће шћети вјеровати коме дру-гоме, порашта се те паре од њега ишту, нити ће их дат' и за то исто коме год, док неби он собом мећу њих отишао, и у сабору код неке цркве да каже изустно народу, шта је то и како је, и да сваки који је што могућан, у име божје на то по-нешто даде, и да им се објави и разјасни, како би се увјерили људи, да је то њихов севап и за-душбина, а да није никакав особни порез и намет-нута глоба, пак и сам да онди пред њима најпре своју кесу потегне, и да први на то име и неко-јему од њих а пред њима извади те покучи, што му од руве узиде; јер иначе би могла и на њега као кнеза тужба се подићи, и до везира доћи, чему он рад никако неби. Ово се прикосне Ђехаја-паше, што га опомене, докле је тај народ безразложним новца истезањем и свакојаким надметима и гло-бама довоћен бивао, те прекине ш њиме одмах ци-јену за сво робље, што га гоћ ново-србскога имаше у његову конаку, осим Хаџи-Проданова, које ни-како ни на молбу Милошеву нешћеде овда пуститн;

121

хеле за остадо све погодивши се и пристану оба на сто кеса, тек изван те погодбе још на продају остане саио једна жена Костабегова (брата војв. Димитрија Кујунп.), за коју Мидош припане га молити, да уз тодико робље барем њу му поклони, за његову душу и севап; али му Турчин одговори -на то по својему, да гди новци требају, непита се за душу и севап ништа, нити се за што друго мари, к'о за новце, и тако заиште му и за њу особити-јех десет кеса, а Милош му, да скорије сврши ве1| и тај пазар, одмах предложи осам, при томе и пре-покорно замоли га, да му више неиште за њу, јербо је наумио, да је сам својим новцима своме отцу за душу одкупи, те на то пристане Ћехаја-паша; него не изостави придодати му, што но је најпр-вашње у такоме сдучају, да му и Милош одмах штогођ новца тек обичаја и добре руке ради, сад поднесе и даде, а на рачун за то робље, па Ди-митрија свога да опреми колико сутра у нахију, да му све за то паре он скупи и донесе, те да се Милош нетруди собом поради тога самога у нахију излазити, кад га мећу то може везир за већи који посао потребовати овде. А Милош му опета на-помињући прве своје погодбене ријечи, сада их потврди придодавши још и ово, да ће и у хану задужити се морати за своје јело, него да га пу-сти и да му позволи барем у Земун поћи на са-стапак, да од некога тамошњег трговца на исте волове узме што напаре, па ће му онда што мог-буде боље и више донијети и дати; а за новце одкупне, како му је најпре казао, опета му рече,

122

да иора саи собом отићи у нахију, ако жели и мари, да иу исти новци озбиљон н подпуно и без-одлажно на руке доћу, или да он собои другачије никако се тога неприФаћа, због чега би се могао у њега осрамотити а и заијерити, које никако ни једно ни друго некабули, иакар се за те новце и сам више проиучио и потрудио, тек само да ско-рије и сигурније сврши то, ако и собом како но је само и погодити се и тога примити могао, а теке да њену те паре 8авјерно састави, донесе и те-слими. Па га потекар замоли чак и од божје страпе, да иу само на таки начин и допуштење од везира извади, како но и сам види јасно, да се то ура-дити, што су прекинули и уговорили, никако иначе и неможе, него како је њеиу он изјавио и пока-зао. Најпослије већ, ако и једва те једвице, хеле убједи се и пристане и Ћехаја-паша на то, и рече му, да он у јутру ноће на састанак у Земун, за иуштерију наћи својим воловииа, а да ће он собои вечерас или у јутру везира питати и иолити, да га дома одпусти за тии и другии пословима. Тако се и учини, како су се њих два гдоговорила. Ми-лош оде зорои у Зенун, и наће муштерију, и узме триста дуката капаре, од које донесе, и одмах даде Ћехаја-паши сто и педесет комада т. ј . полу, а он му тадај све погођено робље, а не све испла-ћено такоћер одмах предаде и одпусти, нека га води куда иу драго; ово Милош једва и дочека, узме га свега радо, и брже кући свакога својој све опреии, кола ии из Београда свјема донекле најмивши, и то учини све прије него и саи поће;

123

а док му исти Ћехаја-паша к томе и везира Дивам-Изун-Јол-Тескеру иввадивши придаде, да иде сдо-бодпо ва своје и његове послове у вилајет и до куће своје. Овда и Милош прво јутро за њима снреми се ал' отиде лично прије к везиру, и по-љуби му обично скут, и благодари му, што се сми-ловао, те му је то робље одпустио, које ће јамачно честитоме везиру за здравје до вијек Бога молити, а ц он ће што најскорије узможе погоћену цијену за њих, док само изиђе у народ саставити и со-' бом донијети, а и њему како своме отцу, ко-'лико за свашто друго, толико и за то бити обве-зан, благодаран и услужан свијем и свакада. За тим исти дан појаше и Милош са својим Дими-тријем И8 Београда, на варош-капију исту иви-шав, те уз Врачар, и то понајлак, а не пола бје-жећн, како би нетко и вјеровати могао; а барем је Мидош знао добро то, да он везиру из Београда пикако и ни по што није мислио утјецати што је иогао, кад год хотео и у Шумадију, како и у Ње-мачку барем се сам ивмаћи, а тек да је у своме срцу смртн-страху мјеста дао, и своју чељад браћу и дјецу, да је презрео и прегао их отиснути собом н тако наглим поступком у проиаст и у турско роб-ство, које би но их неминовно и безпоштедно по-стигло. Овда је виш' Мокрога Луга десио Мидош чоека, ће му је коњ претурио самар и товар, те га он чекавши, Димитрију својему рекне дићи и иомоћи натоварити боље; које и сам он гдедати н помагати неби рад био, да се чега баш толико страшио, те и бјежао, премда варвари чине како

124

им у главу звекне, ид како им и кад пакостно срце зажели, и похоће. А и ово је могао и морао знати кнез Милош исти, да би он у врачарском дугу и шнроку пољу, ако би баш и волио и уканио се, опета и мучно и једва утекао, да су га Турци на-мјерени нди одрећени били гонити и убити овога пута; но како је с вољом и допуштењем везира истога ивишао тако је и пошао дома к својој че-љади у Црнућу, г,ди се виђети када тад, не мало је и сам дотле двоумио, а надавши се у Београду око везира и његове капије и Ћехаје вијек свој прочамати. Него и опета окрене он пут свој стран-путице на манастир Раковицу, гди стане да се од-мори, ал' ето ти му татара за њим, да га врати, везир му је нешто рећи још присјетио се; којему Милош одкаже, да му се неможе враћати сад, јер он зна и сам, шта му је наручио и заказао, него да му напише што има и хоће, па да ва њим у Брусницу пошље. Овди је Мидош бистро прозрео, да је то ва њнм Ћехаја-паша посаао, да га смакне, п1то се је предомислио; хеле отале врати се без њега татар, и Милош куд' је и пошао отиде. У томе путу стигне и оно робље тамо изад' Авале, гди се ниже пута у један поток свратило бидо, и нешто ватре за огрева наложило, да ту и ноћи; тада к њима и он сам свратн, и ту премда је сни-јега још до ио кољена бндо на земљи, преноћи ш њима но не спавајући, него се сву ноћ разговара-јући гата ће се и како ће се; отуда истија и по-најлак у понекој се души и глави тој само, пак отале и надаље опета само прене и као нехатно

125

ускрснс оно, што је изнова чинити требадо, да га и сватко живи у своје најзгодније вријеме сдожно и јуначно радити предузме, како пукне обшти глас и воља ослобоћења. А када осване јутро, и робље отиде куда које волн и мари, тад и Милош сво-јој кући, него топрв сада похитавши поће.

Сви његови дома једва га дочекају, и свебла-гоме Богу, како и сам усрдно благодаре, да им је наскоро домадара жива и здрава мећу њих за овај нах изнно, и спасао.

Милош овда кући дошавши, одмах увме своју браћу и Лавара Мутапа, који је такоћер ту с ре-ченима од некога се времена, и баш од Хаџине буне, прикрввао; зовне к себи ту и друге бивше, па им завјерно каже, шта је тамо довнати и од Турака искусити могао, шта ли су му на земун-скоме састанку пријатељи и браћа Срби пребје-гавши од себе и од стране русискога Елчије из Беча препоручили чрез проту Ненадовића, који се с Молером отуда преписивао, и како је исти Мо-лер сам собом к њему на тајни разговор у земун-ски котроманц долазио како ли је Милош исти на муку био у Београду пред везиром изговарајући се оправдавајући се и одрицајући некаква кнез Ак-сентијем уФаћеног а на себе из Њемачке атреси-ранога писма. Али им и то каже да је од свега тога рћава и невјерна, илн барем безполезна на-дежда, ако се сами небуду кадри помоћи те себи одлакшати; нити се већ икоји Србин од Турака икакву од селе добру имаде надатн, кад је и њега истога овда само турска корист и необходност од-

126

пустила, а не какво друго и озбиљско веледушје и пријатељство, чему се он барем имао право и заслугу надати, па за то у награду смрт му ње-гову сада су Турци одсрочили, те је изостала само до друге згодније приливе. Каже им и то, да их Руси совјетују мировати, и султана чрез арзоале нолити, да им он одлакша, гди ће и они посред-ничити, а тек овди да се умоли и подкупи везир, да им допусти арзоал (тај арзоал је с владивом Дионисијем писао и састављао ИСТИ ове Историје описиватељ) написат' и послати цару с неколика изабрана Срба, на што је и везир пристао: „И већ смо га и написали, и кнезови се и кметови нахн-сви на то и подписали, мухуре и прсте своје при-тиснувши, и сада још да се трошак на тај пут састави од вилајета, па да се пошаљу дванест књезова (од нах. по 1) мећу којима је одређен и кнез Василије ужички, а на мјесто њега, како руд-ничкога кнеза, брат му Јован да с осталима правце у Стамбол иде, а за јасакџију да им везир даде својега Капи-бинбашу Кара-МустаФу." Но каже им прево свега тога и ово, да је он сам у себи за-кључио све презрети домашње утишије, и спо-љашња совјетовања, па оружје за крај, те бити се и бранити од Турака, ни у руке им више нехо-дити, дов двије очи гледају, и док обје руке ми-цају; него да се то његово намјерење ту мећу њима засад утаји и прикрије, и они к&во исте жеље и мишљења бивши, да се ту прићуте за мало вре-мена и у земљу се завирући, док само правб на-ступи прољеће, и док он испрати по брату свом

127

Јефрему волове на скелу остружничку трговцу на ријеч, и док му се он врати отуда, те што трошка донесе, пак ће им онда и свјема како и себи учи-нити на вољу, и по невољи, па нашто изиће, и до-кле се могбуде. Ту одмах буде још и ово здо-говорено, да би се што више и поприје трошка набавило, да се неке старе у њих ту заоставше прошлогодишње харачке тескере, што су одвише биле, у вилајет опета пошљу, и да се на њих та-коћер новца што из народа излишно прибави, који тим ако сад и преварен буде, могао би Бог дати, да негда за то исто млого и дуго признаје, и бла-годари; јербо за обшту слакшати муку и невољу, чини се ћешто и како неби се радо изван тога никада. Па тад' и он попашти се искупити волове (овијех волова виша је половина управо казавши од вилајета за други беглук неки нарезана и по-вупљена била, нити је њих ту имало и стотина пуна; него танво преде невоља, а и нужда у сваве нвти уводи) — оне што брже, и пошље их све по брату свом ЈеФрему на речену скелу, а Димитрија, каво вјерна и благоразумна Србин-друга опреми кроз рудничку нахију под видом нове хараче ву-пити, војему је и то препоручено било, самом их добротом и ласвом исвати, а строгости нивавве нигде и непомаљати, вусур пав оставити до други пут, теке међу то новце кметови да в себи при-беру, и да буду готови о повратку за њих. Дими-трије отиде и што најбрже и најљубчије могне скупи хараче, и донесе их у Црнућу. А ЈеФрем шћера волове на скелу, и тамо се позадржи преко

128

уговора и надања, а то за што и како се задржи он ту, казаће се мало пониже; тек и тако се ври-јеме час прије прикучи да обшта народња вол.а опета се важна и јавна покаже, и то с оружјем у србским мишцама, но и с великом и највећом на-деждом на преимуштество јединог Свемогућца, који но им је овда притевао заиста у помоћ безотложио и непролишно, и већ о њима да небрижити пре-стаје показао је онда, кад'но их баш и прија-тељи како и душмани презрели бијаху готово по-све и сви. —

Чувши давле остали поразумнији Срби, да је Милош из Београда здраво се вући вратио, доћу к њему на добродошницу и разговор, ваво ти: Најпрви Мелентвје Павловић, игуман манастира Враћевшнице, па Јово Добрача из с. Добраче пах. краг. бивши тада кнезом гружансвим и Никола Луњевица вако сродиив му а и главни газда п тр-говац вилајетски, из с. Луњевице нах. рудничке; ови му се обрадују, ка' озебли сунцу, и,одмах му објаве што су примјетили потевар у народу, да се сватво пролази и сам себе и својега живота, своје куће и роћене чељади своје, а да се спрема, каво прољеће зиие и прасне пуп глога и дријепа, на оружје поустајати наиово, те да се бране од Турака својих вукбв& и од њихова свега, та и од највишега им добра њихова, мерхамета (вели-кодушија), па што Бог да. Него му ови покажу и засвједоче и то, да су тек њега још из Турака жива и здрава очекивали, а да га умоле или прн-нуде, да их рукује и да им началује. Милош иа

129

њима на то спомене све народње и своје оскудно-сти, и особито Турака позорствовање и стражочу-вање, да се таково што неби могло изновично ва-метнути и појавити у народу, а да је и он сам те жеље и тога пам.јерења, ако би се икако ишто бол>е учинити могло, или бранећи се од свакога преко-разложја барем љуцки повзгибати. Придода им и ово, да ако нијесу чули одкуда прије, нека чују и знаду од њега истога, што је њему пеки дан ја-кодоспјевшему кући Арсеније Ломо сам собом до-шао и казао: „Да је недавно у селу нах. беогр. Рудовцима међу нах. ваљевском, рудничком и бео-градском био тајни србски састанак и то по нај-већој мећави, а у једној гушти, и пивници попа Ранка Рудовца те од свакога жива удаљеној и скровној, гди се Ј*е и он десио како и Милутип Гарашанин, и млоги други што су ту се морали наћи, и где су тако исто све уговорили, завјерили се на ново дигнути на Турке оружје, и за то кле-тву положили на часном крсту и светом Еванђе-лију, које им је ту допио Авакум игуман боговађ-ски, те је међу њима то исти он одсвештенствовао на мразу и снијегу под ведрим небом. Од ове све три нахије ту је било, како и сами знати можете, понајпаметнијих људи, који су и одабрапи јунаци како и велики народољубци, и који су тавођер про-клели ту и одмах свакојега онога међу собом, и у народу, који неби устао на њихов позив и рок: само су још закључили били дочекати међу се и мене н на то пригласити, како ме и ви што ето н зовете и велите, а да ме сви слушају како истога

С11ИСИ СИМК МИЛУТИиОВИЋА САРАЈЛИЈК '.*

130

Караћорћа што су до јуче. Ет' овако ми је тај њи-хов договор, и витежко завјерје, и вашој сходна и равна решителност већ одсвуда сообштепа; што ли сам ја на то њима одговорио, и вама ћу казати, т. ј . да сам готов н ја исти како ме сад овди ви-дите, с браћом Србима и с јунацима и с народо-љубцима живјети или мријети, ама бранећи се, па што из тога будне и како Бог свемилостиви дадне; него вам и то нзоставити немогу, што сам и њима предупоменуо, да ни у што таково утазити нити могу нити смијем, прије док ја сам собом несабе-рем барем овога окружија прости народ, да га ја упитам, шта он мисли, и хоће ли се он бранити са свега срца, ништа пежалећи и ништа нештедећи, па да мени каже ту онда, кога хоће за најстаријега и свеобштијега госиодара својега, да ја то знам одмах, и онда ћу ласно пристанути ја један, који се само у божју номоћ и у народњу слогу и по-слух иоуздати могу, а ни у каква другога цара ни краља (био крштен он колико му драго); осим тога вама и свјема казати морам сад и нанријед и то, да ја руку моју и оружје па султана дићи ниво-јако и никада немислим, него само на зулумћаре турске, а цару царево, како и Богу божје намје-равам чннити н давати. Кв' овако с јавном вољом и уздигом обштим, и с народњим мене избором и на то све согласјем и прегнућем хоћу се ја и могу се ноуздати у се и у својс кљусе, и уздам се дона-дати, да буде нама свјема што боље, паметније и сретније од Хапи-Проданове гадке. Но док ово буде, ви дома иоћите, и стојтс на опрезу, а ево

131

~јс који дан и праздник, о којему и веливи сабор Снва код наше цркве у Такову, гди се и поиздаље народа састаје, вамо ћу и ја отићи још на дан прије, те се ту онај и други дан с народом јавно и братски а озбиљски разговорити, па што ту свр-шимо и закључимо, исто ћу ја и вама одмах па-смом обзнанити, да се сви једнодушно и сообразно владати можемо; а ја сам и мојега брата ЈеФрема с некнм џелепом волова на свелу остружничву каво

. дошао нспратио, гди да их тек превезе готовој ва-париој мугатерији, и да кусур новаца на то прими, на да се брже дома врати, не би ли воју пару до-лпо, да се у првој невољи наће, или ако би амо нстрсбали да се отиде и даде за робље од Ћехаје искупљеио, на што но сам их и намијенио." Онда му оии реку, да је то сие добро и паметно, и да

.ће га нс само сад послушати за то, него и за сва-што друго до вијева свога и његова, теке да Бог једипн благослови његову и народњу жел>у, а да ни за чим станути неће, колико је свему народу тур-ско зло додијало. Сви се овда братсви изљубивши. оии оду својему дому свави, а Милош остане, каво је рекао, до празника и сабора ту на својој вући.

У Бсограду су међу тим Турци већ нодпазили били, да се опета нешто мути народ, и да тиња цожар јсдва-иотуљени, и тев што није дим избио. и пламсп освјетнуо, пак се и они сленршаваху, по првом гласу везиром пуштенога телала, поле-ћети куда би најприје потребало, али ни у војега Србнна још ништа нетичући озбиљски но чаршији

.ирије телала, кроме обичнога иабревивања њихова; 9*

132

но како чује везир да је Милошев брат дошао на скелу остружничку, пак и у Београд за поћи у Зе-мун и јавити се својој муштерији, одмах пошље неколико Турака својих, те њега за врат како је сјахао, па у горњоградски Диздаркапије кулезин-дап, и џелеп његов к себи доћера, и ту задржи у доњему граду, па пошл>е тај час и Милошу књигу,-да му најбрже доће и он, јер имаде нешто само-важнога посла ш њиме, који никако нетрпи од-срока; на које Милош одпише, да нипошто му доћи неможе сад истога времена, јера је тешко и мучно болестан, да и главе недиже, и пошље му тај одговор по црнућскога кнеза Мирка момку ко-јега научи, да Ћехаја-паши, пак и везиру све и устмено каже ако га призову онако, како што је и он писао у писму, и да види шта је с Јевре-мом учињено, па да му се врати што прије мог-буде иввјестије му о свему донијети. Но везир не само што му писму неузвјерује, но како ЈеФрема брата му и Ристу писара и ортака његова у зин-дан и у томруке стрпавши, постави још код њега сада и за то што је његов, а ту одприје бавив-шега се од свију нахија аргате и палисаде за ва-рошки шарампов примајући кнеза Мирка. пак им се метне и халка (гривна) гвоздена на врат, и за-рукве (лисице) на руке, па одвише, што им се стане ту потада сваки час и дан коцем угрожа-вати. Овда се не само приплашио везир и сав Бео-град спољашвих Србаља, него и од христјана бео-градских зазру, а којих је још једва до шездесет глава у све било, те и од њих преко двадесет душа

133

у рехим (задог) узму, но и у зиндан их стрпају к'о и Милошева брата, овром што и све остале под-јемче и подпишу по чаршији једног ва другога, и кроме што још неколива вмета из оближњих сбла дозову и ухапсе с онина како заложниве; тев са-мога внеза Аксентија што држаху мећу собом још у пуноме довјеравању. Свавада глупи ум, дивја нарав и звјерсво срце немисли, неодобрава и не-вућари другчије ниваво, него ет' оваво наопаво; па тво свавоме сваво зло и мисли и чини, он га сам себи вада тад' највише и иајвеће учини. Овај слу-чај придода свавоме Србину, а највише Милоше-вој души већи и виши полет, и напрег, и крепче срца куцање пробуди у њему. Дотле примакне се и речени рок сабора, на који Милош спремити се и отићи, и пред народом јавити се тешко дочека; таво и народ њега ту радо предусретне, и сви му једногласно и одмах, прије нег' он и проглави о чему, предложе, да и он устаје на оружје против Турава и њихова зулума с осталим свеволивим Ср-бије народом, воји је само њега из Београда оче-вивао, а да је све остало готово и спремно устати на Турве још један пут, на влати се ш њима зубма и новтима, дов једини Србин тече; важу му и то, да нитво Србин оваво већ нити може нити мари живјети, но да је свави наумио свијем жертвовати и све презрети, па ил' утрти се до у корјен, или с божјом помоћу избавити се за довијев од туђина и безсовјестија, и стећи своју владу и правицу. Али му објаве и то, да ваво су се сви на то за-вјерили још у Рудовцима и на то завлели, таво

134

да су сви сложке и њега за својега будућег обште--народњега управитеља и господара већ изабраан,. него само да смишља што боље зна, и да запови-једа час прије коме год што хоће и треба, свак је сад и свагда готов и рад на његову ријеч све своје силе приложити, како и могућство. Милош пак за увјернтн се својски о њиховоме обштему и озбиљскоме прегнућу и наумљености, све пх је у томе разбијао, и тај цијели дан им је пред-стављао и напомињао све мучности и страшпости таковога дјела и предузећа, предображајући им у свачему и сву превишавву спремност н жедпост варварску на њих, и преднаводећи им сва бити могућна несретна посљедствија, која п обште-на-родња слабост и учестано буновање и собом-себе-разоравање на угод би сада довршити могла сву србскога народа помрачност, и народњега имена и права свеконечну пропаст, и аатир истога рода србскога у самоме свом отечеству. Овака и мло-гостручнија противословија изброји Милош народу, и то све навлаш, а да види хоће ли оп са сво-јега намјерења колебнути се и попузнути, и можс ли се дати устрашвти чиме; но и тако се тврдо и јасно увјери, да је ово свенародња вол.а н усуд-ност, и барем овога пута безшалност и права оз-биљност, паче ли очајна обшта, и преомраза жи-вота н стања, у којему се народ по случају пашао, н туђим пакостима и својим глупостима осунуо, и сринуо дотле, довле није свој нитко рад био. Овда, но и пред само вече, и он тек противити се свјема

135

престане, и остави онорочавати таково намјерање, и удуне злосдутити; излиши такоћер и глас народа занијемљавати, одахне и сам од срдечне муке своје и жалости к народу, пак им отворено к'о и одрешно рече: „Браћо! Срби! Чујте ме сад, и вјерујте ми, ако вам је драго, да што боли вас по једиога, то и мене истога, како и васке свакојега, боли и мори, гњави и дави. Данаске овди доста смо се изјадили један другоме, видим да свакога срце боли за чим и мене, и свакоме да је тешко и дотужало му шго п мени; него иритрпте ме још до у јутру, па ћу вам овди ја сутра на све ове садашње разговоре мој одговор јавно, и гласовито, а и једро изјавити, како из цркве изаћемо: та свакојако је данас н лразник васкрсенија Христова љубимца Лазара, за којега но је л.убав самога и мртвога исти спа-ситељ свега људства сву своју божеску свемоћност н милост неуштедио излити, те га је тридиевно-мртвога четвртн дан једним својим свесилним сло-иом оживио и подигао из гроба: па што Бог да! Еда и нас до краја и конца небуде заборпвио, но еда нас колико год помилује! А особито је сутра и повећи што поумилнији други празник, кад су истоме божјему слову и сипу, и дјеца на пут цви-јеће иросипала, те ћемо и ми нејмавши цвијећа живота, барен наше пусте безбројпе и крвавс сузе и олећене зно.ја нашега капље на олтар њему при-нијети, тако милосрдију његокоме себе и пашу сву жељу и журњу препоручити, па онда што нам буде, и чиме нас предусретне онај, који иаселеном дрма

136

и управља, то ћемо примити за слаће од свега раја, и његова весеља и усладја." С овијем се ријеч'ма иа конаке н вечеру разиду.

'„Кад Србији јарко сунце заће, К'о ва вијек да је неогрије,

Топрв јој се мајчин сине нађе, Млого сретнији но икакав прије." ипр.

Црква та у Такову (селу нах. руд.) има од •,{емл»е подзид вамени од лакта висине, а друго све јој је од растова дрвега пачињено, и при свему томе довољно стара, да питко већ ондашњи не-панти, кад је ограђена, и здрава је још прилично; само што је до сабора овога сва у густу шуму обрасла била тако, да је око ње могло се доста л.удства набрати и заклонити, а да се ни одкуда певиди. У крај ве од источпе стране према ол-тару има један станац камен, из земље се неко-лико помолио, а од сјеверне стране везине све је гробље, и то с дрвеним обсјецима (надгробцима) и с ђекојим каменим крстом; на с&мо дакле Цвје-тоносије кад сви с божествене службе изаћу, која се и ту, ка' и свуда у Србији, обично по јутрењи одмах наставља, Милош испне се на онај камен, и проговори к народу овако: „Сдушајте браћо! Чујте свиколици Срби! Чуј велико и мало, мушко и женско, који сте гођ дошли ев' ође данас! А тко иије данас овди, опи свак од вас да чује и по-чује, а да добро свак разумије и упанти, ово што ћу свјема сад за вазда прозборити ја: Ако сте ради мене имати с иама и иред вама одсада за

137

свагда у обштему посду руководца за народ и зави-чај, и аво сте ради надати се, да сви наши труди бити узмогну наиредни, а ви сви сад из једиога грла овди цред овим божјим домом то изреците, и одпут пред светим олтаром свети завјет учинте, да ви на ваше душе примате све оно, што би од овога предузимаћнога посла могло изнћи несреће и пострадања, пак н топрв да мени сад овди обе-ћате; и одмах да ми дате пуну власт и слободну вољу, да ја могу заповједати свакоме вам, и да могу навазати свавога, који ме год небн што хтео послушати, или који би што увварио; но и то, да га одмах наказати смијем, кад и вако ја за право и умјестно наћем, јера за овда барем другчије се неможе. Ево на ово ми двоје одговор дајте, пак сам ја с овога мјеста и тренутка одмах ваш и то сав и срцем и душом, и дан и ноћ нећу починути, док ваш избор неоправдам колико год се боље узможе, па сви да у Свемилостивога Бога сву нашу надежду положимо, и вјером к њему и правима нашим дјелима да му се преноручимо, те да све сретно буде, та и боље, него пожељавамо, и него заслужујемо." На то сви повичу: „Све на нашу душу, и врат, и образ! Теве ти хајде с нама, све наређуј и управљај, и како внаш милуј и ка-рај вога год хоћеш ти, само да се сва обштина србсва избави иевоље и рће и зулума, па нитво да теби нејма горке ријечи рећи!! И то вако не теби,* тако ни свакоме твом чиновнику и послуж-нику." Онда га-још одмах и за први и јавни знак ловорности и послушанија гологлавце сви редом

138

изл,убе у руку поздрављајући га: „Срећан и че-стит нам био нови наш господару! Бог те мило-вао и пазио! Бог те чувао! Бог ти иомагао свуда свагда и у свачему!!!" Ту ћекојега и радости сузе облију, а особито неке престарјеле старце, који су па њега понајвише сами овда наваљивали, што ни-када на другога нијесу, да он пристане у тај пос'о народа а с народм и на позив његов, те за чисту божју правду и за своје обште облакшање жин-л.ења; те им се с<« д учинило, кад је Милош ири-стао ш њима, да су већ сву своју још некадашњу жел.у одмах овда испуњену и у дјело произведену бити видјели и доживјели. С истога дакле часа и. мјеста Милош им одмах и прв'е своје заповјести собом објави овако: „Одсада хајте сваки брат Ср-бип, те оружје у руке, па гди год у Србвји Тур-чина опази тко, удри и затири, ни зелепу му стризу здраву не остављај! А кад буде тога доста, ја ћу анати и казати да се престапе од свега." То им иа први мах, и за прво свеобште упутствије тако закаже и повели одмах, које и свима најугодније буде, прерадо послушају сваки свакога кликујући иа оружје, а подиикујући овако: „Да нам Бог Ми-лоша поживи дуго и за млого! Весеље му ово сретно н честито било!" А оп обустави неколика момка ири себи, призове и Лому Арсенија и Милића Дрин-чнћа (бивше у Карађ. војв. н. руд.) и друге неке иоважније људе, те им заповиди, да Ломо исти што најбрже скупи чету, и да поће Рудник очи-стнти од Турака, или силом оружја, или ако се иредаду на излаз слободни из Србије, да их све

^

139-

поштено и мирно испрати к Ужицу. А Милићу Дринчићу рече другу чсту скупити, и одмах к Чачку поћи, камо ће и он с другом војском до-сијети, или брата Јована послати, па онда отво-рити даља дјејствија. Одатле сад отиде свак за својим послом и налогом, и Милош у Црнућу дома, гди брата свога Јована, Симу Паштрмца и Вучића Иеришића, и друге ту бш:ше ненаће, но саму своју чељад, и један коњски товар пунан талира, што му је газда Никола Милићеввћ, из с. Луњевице, спремио и послао још неки дан, како је од њега кући се 'вратио, а и то без икаква обећања или поискања, тек да му се у такој потреби наће при руци гато и новца у први мах. То њега такоћер ободри веома, што га одмах и тако надобично уср-дије предусретне, а и што му надокрпи неколико и ону штету, што му је с братом Јевремом заовда пропало, него се и смете и дангубити помисли, што брата Јована дома не наће, премда је чуо и ра-забрао од своје мајке Вишње и супруге Љубице, да су отишли у Кнић (село у нах. краг.) ка Бла-гоју Томићу Книћанину и к свјема осталим у Гружи пријатељима и готовцима, да Турке арачлије, тамо се негди међу њима сада задесивше, помлате, и новце им од све врагујевачке нахије већ у њих покупљене бивше, одузму, па да их употребе на своју ползу за народа нужде и трошкове ратне. А када му к ноћи доћу и они свршивши с харач-лијама у селу Каони (у Гружи) све што хтели, и донесавши му што при њима вашли, предрду му све с овим ријеч'ма, које су му и важније биле

140

од истога блага: „На! госнодару! Да ти'пос'о ни за тим не стане; само смишљај и нарећуј, а сватко ће те заиста усрдно, како и ми посдужитн, тко се год крстом крсти, и Србом се зове!" Особито се Милош такоме предупреду и свесрдију обрадује, те и сам ускликне: „Боже Свемогући помози, бла-гослови, и продужи оваку ревност и успјешност!" Па скочи собом, узме кључ, отворл сандук, те из-вади свој војводски барјак, у Бараћорћа ношени, и даде га Сими Паштрмцу рекавши му: „Нај и теби, што но је затебе!" Па брату: „Хајде, Јо-ване! купи одмах војску овудашњу, од Мораве и Чачка, те све ово до нах. крагујевачке, да свак овамо под барјак дође час прије, те на Чачак да се потрчи, док нијесу Чачанци Турци какве штете учинилн оближњнм селима." Тако и одмах опреми војв. Дазара Мутапа преко Мораве у Драгачево, да и он отуда све уздигне и Чачку приступи. Сад и писара зовне, Јову Вукомановића својсга шурака, тс закаже му, да упут пише књиге на околне и оближње нахије, да устају одмах и сви на оружје, да се свуда бране од зулума сада још, идн Бог зна када већ; те мусе ончас и књиге распишу, и разашљу, куд је речепо, и куда је у овај мах потребало, но и на онога свакога руке, у којега се поуздати могло, а и то ће се редом у описа-нију свега тог происшествија видјети и појаснити.

Када то све Милош дома тако нареди узме, те се и сам побоље и пољепше опреми, тако и не-волика одабрана момка пјешке и на коњма за сва-кад одреди уза се, па се дигне своју вјерност по-

141

братимства доказати Ашинбегу, који је већ у страху бити морао ништа предузети немогавши а и незна-ћавши куд се окренути прије; те отиде к њему до у Брусницу, и одмах му и управо каже све, што је и како је, него да га он собом хоКе да испрати до на мећу нахије ужичке, или куда волн тамо на тај крај изаћи здраво и мирно. Ашинбег му заФали, што није зиборавио његов достлук и вјерно побратимство, пак се они час опреми, и одмах поћу, в сретно и братски га испрати, куд је наумио и куд се он согласио. Тад се у селу нах. уж. Ка-меници при растанку опета изновце завјере и за-реку оба један другоме, да остану и буду исти побратими и пријатељи како дотле, и у напредак; што више обећа се Ашинбег свуда од помоћи бити својему побратиму чиме игда могбуде, пак. се ту и најпосљедњи пут братски опростивши оду сваки своме завичају и за својим послом. Враћајући се отуда Милош узгред сревши Срба некога чује за војв. Л.ому Арсенија, да је погинуо; жасне га то, што му га је веома жао било, те упита онога чоека, незна ли му казати како је где и од кога погинуо; рнда му Срб онај одговори: „Како неби знао, го-сподару, кад сам ту био у војсци." Па му почне овако казивати све редом:

„Како си ти рекао војводи Ломи у .Такову, тако јеичинио; искупио је сав Качер, и ударио на Рудник, два три дана се пушкарао с Турцима, док им куће попали, и све их у њихов готово-разваљени град саћера, паобсједне; но Турци, у празну ако и граду немогавши ни за мало то ли

'142

-за дуго држати се, смисле и одмах прегну на вјеру цредати се, па запитају нас довиком, тко нам је господар сада, и је ли ту мећу нама. Каже им се тко је сада наш господар, и да није ту, него да је оставио пред овом војском својега војводу Лому, но шта би ради, да њему објаве. Онда Турци реку, да су ради ш њиме састати се и разговорити о пре-даји, него на божју тврду вјеру да он мећу њих ул.езе, или тко иж њих мећу нас да изиде. Ломо им тад и сам одвикне: „„0 Турци! Ви добро знате Лома, ево вам он проговара својим уст'ма, и за-даје вам чисту божју вјеру, да може к њему који хоће од вас доћи, без икакве сујме и страха, пак и од њега куда воли поћи здраво и весело."" На то изиће сам собом муселим Аго-Токатлић, као гла-вар њихов, те управо мећу нас к војводи, за пасом му двије мале пушке и јатаган, а у лијевој руци носи сјајно бијел пјат (турски бакарни па калајсани тањир) и на њему комадић хљебца колико за до-бра два залогаја, и до тога један осољак ситно-стучене соли; па кад с тијем би до Ломе, који га на ноге уставши дочека, рече му: „„Ево ти, вој-вода Ломо! Аманет божји, наша сиротиња и ми, а да све узмеш на твоју витежку вјеру и душу, те да нас испустиш здраве одавле, и са свим на-шим имањем и оружјем куда год у турску земљу, а ми бисмо к Ужицу, ако ти хоћеш."" Тад' он узе свој комад хљеба замочи га у сб нсту, пак од њега угризе половицу, а оно друго полу залогаја пружи деспом руком Ломи: ВЈ,Ово ти је, војвода,

•од нас вјера и таоц, а ћео>ил је Бог.*" Узме исти

143

угризак и војвода, па га у ону сб умочив изједе, и његове оне посљедне ријечи уз то поврати од себе к њему. За тим посједају те оба и попробе-сједе још којешта међу се, како да су од постања браћа и добри пријатељи, док и међу остадима ри-јечма.прида му Токатдић, да би рад био исти дан и часак поћи; јерл тек што је свануло, н дан је лијеп, а и доста дугачак, пак је и премаљеће, и сјетвено вријеме, те да се ђе час прије и њихова сиротиња намјести и земље приФати, а Србима за велику њихову нужду, нечувену муку, и безконачну невољу да сами Бог своју сваку милост и помоћ пошаље и дарује. И Ломо му рече: „„А ти хајде поспремај све, па излазте амо, ја ћу вас главом пспратити до на ужичку границу здраво и поштено, каво сам вам и вјеру задао ево сада, те и прије волим погинути, него ли вјеру задату превјерити и погазити, а и сунце како божје око свакога грије и обасјава, но и тим показује да је исти Бог равно свачиј добротвор." Онај оде и спреми све своје (до 30 Тур.) па изићу амо. Ово може помислити нетко, да је мала ствар душмана ту била, али када узна, да је градић малешаи но тврд у Руднику, и да му се без топова ништа могло неби, а тијех у Ср-бина сад није имало иикаква, пак и преко тога срећа је бида за Србе, што Турци ови у граду захире пијесу иаспремали били за мухасеру, а неби се тако лахко никада извадили отале, да их је и мање бидо туна. Ту Ломо их с неколико из-браних момака срете, » пред њима свјема с пуш-ком на десноме рамену опружи низ рудничке вр-

144

лети, пак преко првога потока уза буквик путем, који к ужичкој страни опоравља. Ал' истога војв. Ломе млађи брат Мвјаило без ичијега знања и заповијести узме из војске, остављсне у Руднику чекатн својега војводу, до 50 момака, па га њима упрекопутицом преко свијех вратолома побрзавши те прсд војводу и његове Турке у тајну бусију за-папу; па војводу напријед иђавшега са својима пропусте, а на Турке живу и сложну ватру оборе, и самога муселима Токатлића убију, који прије пего падне с коња мртав на земљу, тргне иза паса пнштољ,и угна мећу њих у шуму својсга коња, те убије од њих једнога Срба, пак се ту и сам без душс с коња обали, но и Ломо са својима а на своје опали плотун, те их једва узбије, и од свију Турака тијех само тројицу, једва спасе и одбрани; од којих један је био Токатлићев барјактар (и сва је прнлика, био је некакав потурченик) Ломе сада већ псмогавши поправити покварено, ни мртве вас-крситн, пође још у напријед својим путем, да ба-рем ону тројицу претекавше испрати здраве и живе, те да тијем задату вјеру барем колико год одржи » докаже; па ослободивши сачуване Турке поведе оталс путем, а када преметну старога Рудничишта (а још старије Златице) преседлицу горе, оборе низ косу, где при дну исте устави сс они барјак-тар, који добра мрколаста коња имадијаше под собом, а и добро за појасом оружје, и особито ли-јеи п окићен јатаган, којега са сребрним крњама заједио извадивши пружи Ломи с овпм ријеч'ма: „„Војиода Ломо! Ја видим, да ти овоме, што се

145

нама догоди, рад био нијеси, колико ни ја; него то бнва тако свуда, ђе промакну рози, уши, зуби ли мимо главу. А сво сад и вазда теби од мене свакојако Фала! Ти како си нас тројицу испратио вјерпо и поштено, тако би баш и оне, да их хај-дудп непобише, који ни за Бога ни за вјеру ни-шта немаре знати; но теби нај ов& нож како мали од мене пешкеш за хзтар вјере и достлука, који 'во баш за тебе и јесте како за врлога јунака, пак се веК и врати ка својима, ми ћемо амо и сами, пут знамо, добре и одморне коње имамо, а еда ни бусије- какве већ унапријед небуде."" Узме Ломо пож, и почне га за појас задијевати и намјешћати, куд му и очи се занесу, па и ум и слух, а исти Турчин хитро потргав и запне пиштољ те Лома, прегавшега к иојасу главу, посред тјемена кроз мо-зак прожижне, те се одмах ту и стропошта, пак што игда гурне и опружи низа страну доброг и узданога мркова, и утече свјема момцима Ломовима и њихо-вим пушкама на јуначку бргину, само што му оба-два друга ови умлате, а чељад и њихову пртљагу и овда поштеде, и тако и одмах саму за оним к Ужиду испрате без икаква озлоба и увреда. Отале дигну својега још мало живога но безсвјесна Лома Н.СГОВП момди на носила, те Ракиној (кмет) кући у село Баре, гди се и подуже с душом мучио и бо-рпо, док је умр'о; а укопали су га у врх истога ссла на погледну мјесту. Е тако ти је све било и догодило се са врлим Ломом, господару!" — „Бог да нам га прости! уздахнувши рекне Милош, на одиусти онога Србина, и прикричи му, да у:;-

СНИСВ СПМК НИ.П1 ИИОВНЂА СА1"А.1.)|!.1К 10

140

гред каже тудашњима, да се нитко главом нешалл, но да сваки час прије трчи на Чачак у војску, а и сам ће тамо из истијех стопа, теке прео Црнуће."

Дома сад дошавши Милош забави се толнко само, док опреми нешто Фишекб и пошаље на Ча-чак у војску, и док сиреми једнога момка с не-што новаца на Саву, да потајно из Њемачке још барута и олова чрез пријатеље одовудашње и одо-нудашње пребавља, и доставља помало и за бла-говремено у Црнућу, и куд узтреба, пак и сам по-трчи ва Чачку, да му притужи, што боље може, нека се предаје или оданле очисти како год и час прије, докле му није одкуда помоћ пристигла и виша како но је већ од Врање нешто и дошло било, а још се и већој надају, која им је до мало времееа и прије Ћехаје истога чак и од Сереза придошла нод своја неколика Ајана командама. Ту од сјеверне стране Чачка на љубићскоме брду наћс својега брата Јована, с нешто војске, гди је већ он и мало шарамповка начинио био; наће и за-стане Мидош ту и војводу Лазара Мутапа с до-вољно војске посред Чачка и до самога турског шанца примакар.шега се, што им је около старе и велике џамије ограћен поодприје, и прилично утвр-ћен био; али му овда у скоро ту и глас долетн, да је изишао с повеће војске из Београда Ћехаја-паша собом, па и пајстарији син везиров Мухамед-бег ш њиме, и да су из нахије београдске узсли некодике стотине по избор Србова у нандуре, и самога кнеза Аксентија (из с. Чибуковице), те их воде уза се, да им вјерне и мртве страже чувају,

147

да им калаузе, да им помажу нсту своју браћу Србе бити, ловити и предавати, и сваке друге службе да им чине увгред на војсци, што год се Турцима замисли и пожели. Одмах се морадне Ми-лош отале и сам собом дигнути, те узевши неко-ливе стотине момака пође пред Ћехаја- пашу в његову силу, да га негће тамо путем сусрете у шуми, и да га дочека на доброј засједи, па еда Бог да те га и узбије, нли баш и разбије; него још он пошаље својега доглавца момка, по имену Антонија Пећу (Пећанин) у нах. крагујевачву, да отуда сваки Србип што скочити могне, иобрва у иланину Корушац, и нек' чују, да је у Кљеште-вицу он веће и Милутина Гарашавина одредио па-пријед с једно трнста момава, пред истога Ће-хају, и куда брже и сам одлази; а брату Јовану рече и прикричи како и Мутапу, ако би одовуда продр'о Ћехаја-паша силом, да му се и они на-Чачку неуспиру, иего да се уклоне му с пута, и у страну се макну, а да он са својом војском у истн Чачак уљезе, и ували се, па да га ту истопрв облете, стијесне и подрже, гди ће им опета н сам у помоћ доћи. Тамо пак Пећо нађе Крагујевчане, гди су шћерали и затворили Турке у њихов око џамије шанац, а све наоколо, што је било вароши, попаљели; и ту пред њима, пред свом војском, и нахијом нађе старјешине кнеза Јована Димитрије-вића Добрачу, и газду Петра Топаловића, којима нојави за чим је иосдан и од кога, те они одмах до 500 другб изберу и опреме, и с Добрачом истим

-отиду к рудиичкој планини, поизнад Кљештевице. 10*

148

Дотле је пак Милош изишао с нешто узгред на-бране војске до у врх планине рудничке и у саму Црнућу, па у збјег и у тврћу и потају изаславгаи своју чељад, да су заклоњепија на сваки случај, отале брже понагли к Љигу на манастир Моравце, и ту нешто четника прикуни, и до триста другб саставивши и Гарашанина већ од Ћехајагпаше у Ељештевици на брду Липару по дугом и врућему боју, разбјенога с његовим остатком дружтва узевши потрчи пред ове друге понајближе Турке у село Ру-довце, куда су по избор све хатлије турске и сви уписни пандури нах. београдске са својим кнезом Аксентијем Миладиновићем нзашли били, где ик с нешто панд. приступи Илија Радивојшић н. руд. из Липља села у помоћ и у калаузлук, ал' се од-метници Срби ту с Турцима тима тај час побију, и.на сами велики петак ваздан дуги препуцају, и опета им тек у само вече Милошевци што их је млого мање било, уступе, а и то за то, што им је сада већ и свјема случај обазнан, да је још прек-јуче Ћехаја-паша не само Кљештевицу продеро, него и да сву рудничку нахију поробити хоће, по-рад' чегно је и на пешест дана ирије својега по-лазка из Београда послао туда уз Љиг делибашу и Кара-Мустафу бинбашу с делијам и хатлијама, да размакне и развуче и очисти себи с пута срб-ске чете (и да ослаби рудничку нланину, те да по-сред ње и преко саме Црнуће грухне); пак да је он *већ по боју и бусији Липара и Кљештевице још и неке друге чете српске у рудничкој пла-нини њега дочекавше одмах и ласно разбио, и рас-

« 149

пу-дио, и већ туда продеро каво је а вуда напри-јед науиио; таво исто сад и на Рудовцина учини делибаша Серчесма и Кара-Муста*а, гди'во их иа-лива Србаља предусретне, ал' ни узбити, то л' их разбити иогне, већ им се на све јаде увлони. и тадер се Турци, послије те обје малознатне одпоре и препоне сљегну и обоји састану и сједине, пре-шавши сретно и сами руднички Штурца врх нај-већи у седо Мајдан, где на ријеци Деспотовици учине и вонав, а то у очи самога Ђурћева дне. Овда се сви узбуњени на Турве Срби силно во-лебну, и сваки сам у себи а све исто смисди и за-кључи, да жену и дјецу своју, воји немогне кудгод у Њемачку претурити, све свак својом покоље рувом најприје, пав без те бриге у планину да се ва вијека свега одметне, и до смрти да се прегони с Турцима, туђвга свега душманима; тако је исто и сами Ми-лош наумио био, те је за ев' овда и предложио у вбјегу већ бившој супруги својој Љубици, да њу с дјецом у Морачу (Црне Горе најближи в Србији предјел), или у Њемачву препрати и увлони, а њеиу с браћои и дружином што буде нева буде у својој земљи и народу, него и одказ је на то по-дучио, да она хоће и најволи како је дужна и све-тии божјим законои вјенчана с нужен својии све трпјети, аво би баш најпослије и хајдучке опанке обути на ноге, и ако би у руву шару пушву мо-рала узети, па ш њиие и с дружинои његовои по-све у пданину се, ва' дивина, одбити и до сирти од Турава се бранити, ваво но јунациа пристоји; а није зар ни од оружја и на боју иучније умри-

150

јети, него дијете родити, па жива и здрава остати.. Тада Милош пошаље врбовке на све стране, да иду сви окружии Срби на Чачак, а он сам с оно мало дружтва, што је ту имао још при себи, отиде и заузме бусију повише Мајдана, куд би Турци мо-гли на његово село , и кућу навалити, да их до-чека у Трбушцу коси, и да их узбије за сада. ба-рем од своје куће и чељади. Но сутра дан Турци преумивиш селу Црнући и њеиој планини присту-пити, рано се подигну отале, и то сви заједно, па опуче низ исту ријеку, те све палећи и харајући и робећи, а дотле ни у што нетицавши, сиђу на конак у село Коњевиће, које је мало што даље од сахата до Чачка; ал' и Милош за њима тај дан пристајући, повише њих у шуми коначи са својом војшчицом, и одатле у јутру Турци свале се у сами Чачак, и он за њима опета на Љубић, гди онај братов шанчић мало боље поутврди, и призове к себи одступившега брата Јована с његовом коман-дом, и пошље за Мутапа, да се и он сад опета к Чачку отуда прииакне, ал' он већ никуда не-могне, што се био тежко разболио те од јада и чемера још у Чачку прије предвиђана узмака, и дома га на носилама с војском однијели, гди је до неколика дана у своме селу Прислоници и пре-ставио се, а на велику Мидошеву и осталијех зна-наца жалост, и на особиту штету србскога народа барем овда у томе случају и послу. Ту исто прво јутро удари Врања-паша на Љубић, него га чвр-сто дочекају Срби, те га узбију од самога свог шанца, неколико му Турака убију, и пашу истога

Г>1

обране срећом србском а Милошевом. Врања-паша и Серез-бег Јусуф били су овда сваки с понешто своје војске, при београдском везиру, те су отуда са Ћехајом и на Чачак дошли, а и обојица па своје

|

вилајете нисалн, да им још војске у помоћ и на Чачак управо нридође, како је и било, те се отуда на Чачку приумложи Турчипа. Но и мјесто Мутапа и свега Драгачева доћу наскоро н Крагујевчани Чачку и браћи у тшмоћ, т. ј . сва̂ Гружа с Јовом Добрачом, те се ту заовда на Љубићу обадвије за-раћене стране остане и уставе.

Али се топрв ту отворс Милошу велике бриге п пространа размишљања, шта се може учипити, шта ли је дужно, што ли је нужпо, и необходно радити; Турцима је Драгачево како умрије Лазар Мутап опета ири руци, а отуда имају што нм је за рапу потребпо, па могли би ту снћети у Чачку, колико им драго, и доисчекати иомоћи још, која ће им заиста и навалити од сваке стране нз Тур-ске, док се одмах у Београд уује и огласи свуда, шта је овамо, и да су њихова браћа преко свега продира сретна у некој незгоди и тјесноти. К томе су још Турци иовише онога и други шанац себи начинили. На тако пак утврћене одмах ударнти, и но што стало да стало разбити их ту, имало би се зар с киме, војске србске има доста за њих, пего се нејма чиме, у двадестога пушке нејма, а и ФИ-шек једва у ћекога по неки, па иреко тога свега чује се из Турскс, да се већ опрема и долази у Ср-бију Чачку на иомоћ војске још од Сереза, Врање, и Бошњаци и Арнаути; а оии се пе само ев' онди

152

у Чачву Турци, но и по свој Србији већ у своје честе шанце и градове позатварали, и надају се прије одржати и одбранити у њима, те опета Ср-бима доскочити, и у јарам свој изнова их заточити,

I

него ли да Срби гола и празна сиротиња њима уз-могну ишто и колико досадити, а то мање да их се избаве посве. Сад инди се морало баш па једно смишљати, и то на само-кратко, како но Милош и учини: Закаже брату Јовану. и осталим старје-шинама, да се ту чврсто држе у томе шанцу, и нипошто живи да га неупусте, ако би Турци уда-рили на њега, како је и прилика да хоће; осим тога Срби да никада и никоји за ово неко ври-јеме нипошто неизлази отале с Турцима чарку и бој заметати, и подраживати их, него да их тек непуштају ил' да им сметају ићи у вилајет харати, палит' и робити; па то нека тако баш ови само причувају, док он отиде куд је наумио, да што војске доведе и џебане донесе из Њемачке, до не-колика дана; и тек тако ту да се они владају, и да себе чувају, а да нетраже и неогледају срећу Турцима сами они досадити; јер би прије могли себе и своје све изгубити и упропастити без ика-квога икада поправка и падежде, а што но су и неки Турци некада помишљали, што ли ћекоји од њих и назуцкивали, да Србадију сву из реда по-турче, или све изсијеку, које би се гоћ потурчити нешћело, пак анадолским Гангрцима (Манпукама) Србију допунити и населити, то би овога пута дои-ста имали повод и наручност учинити, ако би се сада од њих народ несачувао и неодбранио. Но у

153

исти мах и ово се њему предложи у души, да и опај Србип, био би прави и озбиљски мајчин син, који би се сад нашао, да при овакој опасности на-роду својему толико буде у помоћи, да се божјом милошћу од јавне и свеконачне пропасти и учеза спасе, а при том и од зулума и од свакојачне па-кости варварске овда и о једном за довијек избави и ослободи; тај би у свега народа србскога напр-сником и царски-овјенченом главом постао, који би тијем и такијем дјелом, духом и срцем свјема доказао, и увјерио данашње и будуће нароћаје (на-раштај), да је он и без икакве шале и озбиљом самога Бога Свемогућца особни избраник, и да је он исти на обште и решително и прочно спасеније и освобод србскога народа испод бича и јарма све-варварскога Мусломанства прави божји од искона помазаник и свеуспјешја воље означеник.

Тек што је тако све размислио и наредио Ми-лош, па да поће, куд је наумио н за чиме отићи, стигне му глас из ужичке нахије, како и из ва-љевске, «ђа су Турци Ваљева и њихов опдашњи гарнизон, бивши под командом Мус-аге Балабана (Великан, Грдосија) све Арнаутија, узевши мећу се и преда се кнеза Радована Грбовића и кнеза Пе-тра Миловановића Посавскога из с. Тврдојевца (н. ваљ. оба), и уза свакојег њих два кнеза по неко-лике десетине пандура Србал,а, дигли се и ношли били тијех дана Чачку на помоћ, пак обилазећи порад своје сигуриости рудничку нахију веће узбу-њену, и за причувати од исте побуне још неузбу-њену по њиној памети ужичку, прешли Маљен

154

планину, и до у село Дружетиће (нах. уж.) до-шли мирно и весело, где их дочека у доброј бу-сији иза села нека неголема чета (до 70 мом.) све хајдука и одметника Срба иод главарством Милића Дринчића из Теочипа црногорскога, и Јована Ми-ћића и Туча и Ковача Харамбаша, те ови ту ие-што смлативши а негато изранивши узбију Турке и поврате их натраг у Ваљево. Пред вал>евским Турцима пак и пред оном Арнаутијом био је овда најглавнији начадник и војсковод Селим-Ћехајић, који јасно виђевши да је свуда ватра побуне пла-нула и запалила се на Турке, тако и но ужичкој нахији већ, и да му ваља чувати и спасавати своју кућу и главу; а особито што су се томе својему зду и разоренију изновичну понајвише и понајнрије из Њемачке он и остали ваљевски Турци надат' имали и баш презали од онијех тамо бавившијех се ваљевских и других србских старјешина и рат-пика, који сне око скела и на обали савској јед-пако чамају, како се ни преварили ннјесу барем овога пута, јер је већ била допала и у Србе и огласила се књига кнезу Раки у село Меоницу по-слата, па од њега потајво глас пристнгао кнезу Грбовићу међу исте Турке у војску, а то је она књига гато је одмах у почетку пнсана и послапа од кап. Јовице Милутиновића, у којој их овај све позива, да се поизмичу из Турака, и самога кнеза Петра Посавскога опомиње, ако и вићивнога тур-ског нријатеља и довјерника, да склове и амо га из Турака међу браћу измаме, па да се сви сдожно изодмећу, и бране до капи крви од зулума и об-

155

штега христјанскога душмана Турчина, и да је за то и он отуда из Њемачке први с веволико до-бре и поуздане дружине и џебане амо у отечество прешао, и да ће наскоро и сва остала браћа Срби, који су још тамо спремајући се забавили, топрв гомилама и војском прелазити, и џебане са собом сваки обилно донијети, и да се сви радо и весело за народ и завичај пожертвују, како но је наумио и прегао и нови госиодар Милош, који Ј'е већ јавно и најпрву зановиЈ'ест у сабору таковскоме собом објавио, и заказао свакоме Србину, да се одсада брави и бори с душман'ма отечества и закона, што се год боље може; па чак у Њемачкој тога ње-гова првога указа и народољубческога гласа од-зиве чувти, једва се дочекало, да се прелази у Србију, и да му свак његовој славној вољи син-ски и јуначки послужи. Ови и овима сходни гла-сови сад одлакшају неколико грдве бриге Милошу, и свој србској ту бившој, и те саслушавшој војсци, те слободније ту према Турцима остану, и њега с особитима и живим надеждама радије измећу себе са Чачка одпусте, да иде, куда га сам Бог упућује и руководи, и тада Милош узевши за собом Ме-лентија враћевшпичкога и свог барјактара Симу Паштрмца, и још неколико избранијех момака, па у Црнућу те узме и цоваца повишв, што ће дати у Њемачку за џебану и топове и друге потребе војене, које је наумио пребављати отуда; али сад1

узгред сиђе и у нах. Београдску, која се јога оми-шљала дигнути сваколика, те он је собом стане одметати, која и пристане мало се затезавши због

■156

нашавше се мећу Турцима браће своје са кнезом Аксентијем, на које им и он робство својега брата Јеврема опомене, чиме их све .занијеми и преволи; а не мало помогне му овде и то, што чују и увјере се они, да се око њих свуда народ уздигао, и за-ратио с Турцима зулумћарима, те да је већ и ма-лешна грочанска нахија оружје потегла, барјав обрапе развила, и муселима из Гроцке неки дан дигнула, и лијепим га по недостигу начином у Сме-дерево са свим његовима испратила. У то срећом још и већом доће ту и писмо Милошу од истога кап. Јовице, које је он још у селу Ушћу како пре-шао, написао био, и једва га сигурно из с. Бајевца њему пошаље, куда је и ои одметати ваљевску на-хију поспјешио, а да се час прије на Палеж и на Ваљево удара; то се дакле писмо гласно народу прочита ту, да се боље ослободи и укрепи свак, пак се оборе плотуни весеља, те и ономе књиго-ноши даде Милош бакшиша тридест ћесар. талира у крупно, к\)је такоћер немало впечатљенвје на људство учини, за то сви му а стостручно повичу и они: „Бог нам те поживио нови наш, сретни н честити господару! Бог ти свуда и у свему пома-гао! Да Бог да, те ти повратио и уздигао све оно, што ти је негдашњи твој праимењак нехотице и премучно та са животом својим изгубио на Косову! Небило га у свему србскоме уху и отечеству, тко те неслушао до вијека и свога и твога!" — Тада Милош и ту све наредбе учинивши, које су необ-ходно нужне, а особито им препоручивши да у Вра-чар голи и р&вни неизлазе за оОкољавати Београд,

157

но да по шуми само друмове и бусије чврсто чу-вају, ако би некуда из Београда Турди »ошли, да их шчекају и помлате и убрзе куд му драго без обзира. натраг ли, напред ли. Још им некојима при Сави живившима препоручн, да из Њемачке чрез тамошње гвоје пријатеље и сроднике џебане и оружја свакојака пребављају, а да ће им он по-штено плаћати одмах и готовим новцима. Отале узевши са собом такоћер неколика у доглавство своје момка поће уза Саву к Ушћу и к Палежу, да се ту састане с Јовицом, и да се о свему раз-говори ш њиме, што се има чинити, и што се даље куд и како намјеравати и предузимати мора и ваља-

Шта је чвнвла у ово врвјеве нах. врагујевачка.

У селу Каони (н. кр.) харачлије Турци од Јо-вана брата Милошева и дружтва му ш њиме бив-шега каво на дан два пред Цвијети погину, и све им одузето буде, што је у њих наћено, те у Цр-нућу однешено, тако и глас пукне у народ и на-хије крагујевачке о напрасном томе догађају, те се стане доумљати сватко и о даљему намјерењу Милошеву, о свему се довијати и разложити а по-највише одобравајући му што је предузео и он да прокуша усекнути Турке, и народу што год невоље одлакшати и умалити. Те ти се и овуда почну ђе-који одметати у чете од истога маха и гласа, и по друмовима и у селима понекога Турчина доче-кивати и смлаћивати; тако и самога обор-кнеза (нах. краг.) Шарге писар Јован Иличић (из сел.

158

Маслешева исте нахије родом и кућом) са кнеза својега вољом и с пандурима својим помлате друге Турке у селу Трешњевици, који су порез искупљали, те им узму оно новаца, што при њима нашли, па употребе куд и па што и остале. Но ђекоји Срби још су се и туда омишљали, да неће и ово бити овда, како но је недавно и Хапи-Продан учинио, пак су ћутали, и брижно и мучно мировали, стра-шећи се и жасајући од лашње-могућна и повећега страданија, него је икоје преживљено и уиамћено досад, од како је србскога уха и језика. За то да-кле и пређе бивши, па од Скопљак-паше свржени внез гружански Тодосије Н . . . . из села Кнића, преуми овом приликом удворити се Турцима, и ко-лико сачувати себе и народ од горега стрзданија ц зулума, толико и на кнежтво се Груже поста-вити оиета, за којим ,је он, како стари турски, а н Карађорђев кнез, неколико и с правом жалио, и које је већ и довда прешло било у руке Јовану Добрачи, те како буну опази у нах. рудничкој нод-паљену и планувшу, допане у Ерагујевац мусе-лиму Шахин-аги сам својевољно и радо тај исти Тодосије, одкрије му нове буне и то свеобштје озбиљски и јавни почетак у народу, који ђоја нит' јо знавао када, нити знаде и сада, шта чини, и ваља ли оно што хоће и почиње чинити; па обећа му се бити му при руци и у служби са свим ср-цем и душом, који га у томе случају радо и прими и чује, и при себи задржи, како што је и онај во-лио а и тражио. Лепенички па кнез Ђуко Н из села Јагњила буде одмах и нагло за тим по-

159

зван у Крагујевац муселимом, а да га пита, незнаде лн он што за буну почету,. који кад му каже, да он у његовој кнежини тога ничега није могао при-пазити, а да што и започне тко, увјерава аа, да иоже горе учинити за се и за сиротињу, ал' не бол>е ни труна; и слободити га стане кн. Ђуко, да се огуда Турци лишта побојавати и иосумња-вати нејмају заовда, нега да мирно и кротко с на-родом поступају, који, како и сами виде сваки час и дан, свачим и свакојако угаћа и служи својим забитима, а да у миру који дан тек проживне. Но што је боље он изводио за њих, а из њина жив-љења н нотуљености увјерење, опомињући народа и обштије мирољубије, и смалаксање свачим живим, то је на себе истога, као на бившега великим чое-. ком у Карађорћа, подозрења више и тајеије на-влачио, те и њега муселим на сваки случај при соби задржи, па пошаље одмах и по кпеза гру-жанскога Јову из Добраче, да му доће час прије, и од њега да чује, шта ће он зборити о томе свему послу и науму. Али мећу тијем је у Гружу, како у поближу кнежину из Црнуће већ књига дошла бнла, која се народу јавно и на впше мјеста већ читала, и разгласила да их све Милош на оружје позива одмах, који год је Србин и србски син, да «е од зулума и зулумћара очајано брани, што су и самоме Богу догрдили, кад су се од његова сва-кога добра и благодети помамили, кад су већ и сиојему цару свагдашњим упорством и колебњом омразили се, шта л' и колико ли раји њипој свуда и сваки надосаћивали; пак н поменути кнез Груже

160

мешто да пође у Крагујевац муселиму на разго-вор, остане непошавши, и устане купити војску одмах и без разтезања, те ш њоме своро и к ва-роши* Крагујевцу приступи, и виш' ње у једноме пристранку (званом Станови) начини брже и нешто шарампова, одакде се почну Срби већ и пушкарати са Турцима. А и кнежина јасеничка са својим кне-зом Шаргом (Шарга) кб.ји је такоћер у Турке по-зиан непошао, и са газдом Милутином Савићем Га-рашанином устане на оружје, и приступи к онима на Крагујевац, како и сама Лепеница што учини одмах, и ако дије заовда имала својега кнеза дома у себе, него је био изненада у Турке запао, али она газду Петра Топаловића (н. кр. из села Гр-биц&) узме и постави себи за началника приврем-нога, колико тек да у овако вријеме и приликом чудном'' неостане безглавна па и безпослена, које и само предузето дјело не трпи, а и образ јуначки никако неподноси. Е тако се и сва нах. краг. око своје вароши сљегне, и Турке сабије све у њихов вод џамије шанац, а било их је преко једне хи-љаде пушака; овда и Турци по својему свагдаш-њем обичају и кривоумој нравици, а и по необ-ходности садашњој узму са собом у шанац и она оба кнеза, и га њила још и чаршисвога кнеза Стс-Фана Дудака, с понеколика уза свакојега љих момка и кмета, . те их ту неке под стражу, а неке и у тавницу стрпају; пак се предузму бити озбиљом н чешће са Србима, који стану и боље с пол.а на њих ударати, пасртати и примицат' им се в шанцу све ближе, док им и воденице поизотимаЈу, у шанац их

161

све из њих саћеравши од свакуда, залуд имје овда и помоћ дошла била, коју је, од муселима исти вн. Тодосије у Београд за н>у пошиљани, довео, тс кад но изаће из Београда Ћехаја-паша с- вој-ском, да на Чачак иде, а он је с мјеста истога одредио био једнога бинбашу (тисућника) с Ар-наут-пјешадијом, и пошље га час прије Крагујевцу на помоћ а налријед и што најбрже Крагујевча-нима пошаље Матију Мирковића кмета вранић-скога, придати ин чврстоте јавивши, да им индат ето иде; и тако тај бинбаша преко вилајета с мало дружтва, но с повише- страха, што су га радили неки четници Срби у.Чумићу пресрести, него без икакве штете своје и својијех одмалине несметен дође близу Крагујевца до у село Петровац, и отале ^ када разгледа и дочује вјерно, да је око вароши мало Србаља, и то с једне стране, јер их је не-што потрчало, те све што боље било, у планину пред Ћехаја-пашу, а што је ту остало, нетко и дома за љеб отишао, а нетко се и препануо, пак се уклонио, да се ту на очима не наће, те и бин-баша тај слободно и без икакве муке и без боја спусти се у варош и у шанац, куда је наумио; али кад се ту сада топрв чује, да је и Ћехаја-паша продр'о Кљештевицу, и у аој бусије и чете србске све разбио, и да је одатле, одакле је по-чела већ на њега пушка србска пуцати, те до Чачка све пред собом попалио и поробио гредом, и да му до тамо нитко више од Србаља и на пут није изи-шао с пушком, тад' се и амо све колебне у ша-рамповима око Крагујевца, и престраши тако, да

СП1СИ СИИВ ИНЛУТИНОВИЋА САРАЈЛИЈЕ 1 1

162

се Лепеница.и за то, а и на позив и савјет и увјет и молбу својега кнеза, који је већ у Турцима био, и морао им сдужити, узпрезне и сва се предаде, и почне Турцима у шанац одмах и свашта доно-сити, и од рајалува све давати, како и прије; тако је учинила овда баш и сама Јасеница, до једине Груже, која је прегла била до потоње капи крви своје бранити се озбиљсви, како што је и рудничка нахија такав завјет учинила била. Но када се свали речени паша у Чачак са десетак и више хиљада Турака, па ту када још наскоро и сваке потребе и недостатке опажати стане та иста млога чамо-гладнја и прождорчад, а к томе и окружни Срби охрабривши се приберу све своје силе и миш'це потекар, па их ту обколе и утијесне, те им не-дадну ни крочити да харају, и војсци довлаче, чим да себе и своје воње ту препитавају; осим тога и таковога притјеснења, пукне од некуда и гори за исте Турке глас, да и цар диже војску на зудум-ћаре, а својој раји у помоћ, те се свукуда и Србљи, а то боље охрабре и живље и сложније пожуре свав са своје стране за обштим послан к Чачву, во за светим ослобоћења трудима и дужностима. Опета се сад и около Крагујевца сви они одметну и затворе Турке у шанац чвршће и својскије, осо-бито чувши и увјеривши се, да је већ и облнжња им јагодинсва нахија тавоћер сложно и решително устала на Турке, где. их млого више имаде, и у шарампову су тврди, ипак их бије и узбија ју-начки доселе; воливо л' им још прндаде срца и духа и кнез Петар Оташевић, вад им доће на Кра-

163

гујевац у логор мећу њих, а тад' из њемачкога Сријема с неколика друга, и то баш врагујевачка варошана прешавти, и казав им: „Да! Ето иде сила и војсва од крштенога цара, и превози се свакн час и дан и ноћ преко Саве, гди је и сам прешао; воји ли неби Србин прелазио амо, кад би не само видио, него и чуо таву, ах!... Те ва-кву војску и оправу!...? Све је то с&ми србски голи Фрајкор! Све по избор момци бећари, јунаци окаљени! воји да нијесу на Бунапарта отишли, Бог зна што би још од истога Ћесара и Мосвова бити могло." — Счаве и овима сличне бесједе и смијешно угдаћени разговори вадшто пак и овда првпомогну дух људства клонувши уздигнути, и силе му свеволиве, ваво гуслене струње, запети, те и Гружа сваволива усуди се оставити осталим Крагујевчанима Турке у шанцу варошкоме чувати обкољене, а сама и сва отиде за Добрачом и дру-жином му а по трагу продеравшега планине и бу-сије Ћехаја-паше на исти Чачак, гди на брду Љу-бићу поред рудничкога шанца и себи други начине, и ту притворене Турке причуватн помогну, до да-љега времена и згоде, како'но се и жељети могло, а слутило се већ и само.

Шта је д'овда чинила јагодииска нахија.

Ова нахија, вако понајближа крагујевачкој, и до саме рудничве допирућа, буде које примје-ром њих двеју, које Милошевом јавном и силном, што решителном, књигом узбуњена, и на оружје

11»

164

против вулума уздигнута. Поп Филип студенички војвода бивши прије, сада послан буде с истом вњигом у нах. јагодинсву, да је одмеће, воји дов у Темнић (једну внежину тб нах.) врочи и уљеве, одмах је у седу Бачину неволицини Срба прочита, и они одпут пристану ш њиме у дружтво; иав је и бившему под Карађорђем вапетану Божву Н.... ови сви заједно пошавпга уважу, војц тавоће он-час ш њима радо и весело пристане, и савривенб своје оружје, ваво су и они своје, с мјеста по-тегне и припаше; јоште сви тако у једно и брже отиду и самоме левачво-м кнезу Илији Вувомано-вићу у село Сабанту, те му не с^мо књигу, него и своју вољу и охоту и радост покажу, који та-кођер одмах и свесрдо у то воло пристане, па свочи н поскочи сам собом вроза сав тај предјел и народ унаврст, те зовне и уздигне понајприје Панту Тодоровића из села Црнче, и Милисава Дробњава, и Нешу писара из с. Сијаковца, и друге позиатније и вредније људе, а уза свавога поне-што дружине, док и све остале поуздижу мал' по-мало, те и час прије све их поведе у логор један, и ту нешто мало и одмах шарамповка виш' Јаго-дипе у селу Бјелици огради. Из Л.евча се поп Фи-лип опета у Темнић наврати, иђавши свршена по-сла к Милошу, и за неволиво се дана ту међу њима позадржи, дов им је штошта уредио и упу-тио све ваво ваља, и дов их све одметеуо, и с Турцима озбиљсви заврвио, и док се у началству ту приутврдио, ваљатни Милета Радојвовић из села Катуна, бивши за Карађорђа тога војводства

165

барјактаром, а подобру и позамашну чету и војс-чицу већ накупивши, како што је и поуздани Ни-кола Мандрда из села Пајковца такоћер учинио. Па вићевши поп Филип, да се је и тај крај Србије до-вољво већ уздигао, и својски одапр'о својима смрт-нвм душманима, постави и објави над свим Темни-ћем истога Милету првим и иајстаријим главаром, али да буде под командом реченога кнеза Илије, за ким је и остала сва нахија пошла; још и не-кима тудашњим скањивач'ма злослутима и пустош-ницима остар и сиров и опорострог поприказавши се, тада тек и тако врати се к Милошу, ка'но ти к својему и обште-народноме господару и руво-водцу, да га и друкуда што важно послужи, ко-јему расваже све и амо шта је урадио, и кога за чим намјестио и упутио, те му и он све одобри, и особитом својом књигом истога Милету при томе новом званију и дужиости топрв и боље потврди.

У Јагодини је овда био Ђерим-паша Бошњак вдастником. Овај ту ка'но ти страж на друму стам-болскоме, и на понајвећој Србије скели моравској, и како што је у средини поиајплодиије страие свега пашалука београдскога, имао је и содрасавао неколике хиљаде саме боље и одабраиије турске војске, која је била ту под његовом комаидон сва и посве. Ои је дакле с невим јавним и озбиљским поводом и помишљати смјео, да имаде снаге доста, којом би не само себе ту од кавве вародње по-буне одбраиити могао, него и иа даље око себе другима другди по касабама стјешњивнијем и у шарампове Турцима вјерну и важну и успјешну ру-

166

вопомоћ додати; па тек што разумије, да су крагу-јевачки Мусломани браћа његова у сами мали уза-шни и слаби шанац свој са голим пушкама и празним трбусима збјени и ућерани, и да су ту па такој нужди и невољи, које за дуго трпјети не могу, одмах им одреди до једну хиљаду одборне војске, и пошље је у помоћ крагујевачким Турцима. Него та поуздана и више наприштена војска опета не-како не узмогне, или не смједне мимоћи на Бје-лици у Таборишту србски постављени логор, и за дећиа га својим оставити, а надајући се те Србе ту не само нападнути него и распудити моћи, кано ти слабомоћне и оружјем и барутом малоснабћене хајдуке, и харамије, те ударе на њих са свом својом холујастом силом и сљепимичним јунаштвом, али буду тако дочекани, да их лахкоумје њихово већу половину мртве поваља, и једва их се до триста свакојако израњенијех врати натраг. Ова мала по-бједа н разбитије душмана осим заслужене поФале, имадне у себи још и више доброга плода, који се паметним и усрдним началником непрезре одмах и даље и боље развити, и на то већу га ползу своју обратити. Време, које но је свагда најску-поцјеније у свим' дјелима људским сад проводити стану јагодински Турци у дугом и пространом раз-говарању са својим пашом, и у својему обично-љубивноме расположењу (рахатлуву, т. ј . унинију) довољствујући се што имаду за дуго свашта доста у рукама, и надајући се међу тим сретноме успјеху од Ћехаја-паше, којему се, по њиној вољи и па-мети, не само раја опријети не може, него му се

167

одмах и свуда те натјечице предавати мора, пак ће онда и они те своје јаде осветити, и безбројно штету своју павнадити поробљењем и похарањем својега окружија и подручија. Али Срби напри-јед знајући, шта би од њих Турци радили, кад би још сада их покорилн вако би ради, и каво се они без двоумија надају, непропусте ни тре-нутка залудни, него све главе ту побјенијех Турака поизодсјецају и на коље понатичу, пав одмах и најбрже с тавим чудноватим тријумФОм и озбиљ-свијом парадом потрче и осваиу под Крагујсвцеи, где им се ту дешена браћа Срби само таво више него би обрадују. Но баш и овда нешћедну Срби разтезати посо, и свањивати се, него све кочеве з главама онима испред логора својега редом уса-дивши, пошаљу одмах звати па разговор и Турке из шанца, којијех неколнцина изађу к њима у логор и то све виде, па чују и предложење србско, да излазе на предају, па оставив оружје и џебану нека иду куда им је драго, у Ниш ли, у Видин ли, Бога им јемца дају, да ће их све мирно и вјерно испратити. Него им на то невавав између њих Ахмет Смрдибуба (Турчина старосједиоца подријевло) од-говори слободно и дерзновено: „Како сте се у часу помамили, јадна и жалосна рајо! А што вам и ваво на ум не пада, ће Турчин док је жив, и док му је оружја нивоме се пе повлања, а то ли својој голотињи раји да предаје град и своје оружје без боја и врви, вад му је исту рају сами Хак-Талб за његово јуиаштво у наФаку дао и повлонио. Ви мислите врло ласно свршити то што сте вапочели,

168

и да вам сретно ивићи може до посљедка, но вје-рујте ми, да вас и то ваше мутен>е и буновање Турчин још нити чује нити опажа, него рахат и пјева и спава мирно иа оба уха, а кад се прене како арслан (тур. лаф) и хамле (заушка) вам удари, мучно ћете се и пребрвјити моћи, колико ће вас од сабље турске • измаћи; недавно вас је Хаџи-Продан свакога дигао по једну пед од земље, а Милош ће доиста и четири! — Јер и ове мртве турске главе хоће с овијех кочева поћипати и ожи-вјети, да вам се освећују, и да вам крв испију, како сте и ви њину ето јуче попили." ипр. Хеле изговоривши се ту и Турци и.Срби довољно те и одвише, врате се Турци посланци у свој шанац, а и Срби из овога и свег' осталога разговора увјере се и поуме, да ти Турци не мисле друго никад ништо, већ бранит' се и држати ту до једвога жива, или док им по надежди одкуда год искрсне помоћ, а никоме ни на крај памети осјетит' се, да они тин својим храбрењен и угрожавањем прикривају неку тајну своју, и која би то друга могла бити, до иевоља и мука и страх и оскудица, и у самоме тајном и сретноме побјегу спасенија надежда; за то се и Срби овда ту и поразбаше, те малобрижно чуваху и себе од Турака, то ли да боље и будније мотре на турски сваки миг и зук. А Турци ту исту иоћ, почем се добро смркне и све њихово и срб-ско утиша и сталожи, поваде оне апсенике себи за калаузе, пак понајлак извукав се из шанца, реп на раме, и пут за крај, а припљунув у табане, те што икада и одкуда побрзају отале к Јагодиии;

169

но и то не странпутице да не лутају, веће управо друмом на Табориште, куда се никакој бусији ђоја не надаху, што им се чињаше, да су отуда сви србски војници под Крагујевац дошли, како и с Бјелице што су ту; тек случајно скорије опазе то Срби, него су Турци предполагали, да су они по-бјегли, те поскочи и потрчи за њима, што ко боље може, и небуде им узалуд, јер их пристигну на уходу планине, и ту им од прве Турци поивостав-љају оне све апсенике, мећу којима и кнеза Ђуку Јагњилца, него свега јатаган'ма исцијепана, и ко-њима прегажена, те мало жива, којега Срби по-слије однесу дома, и опета се некако излијечи, и за тим неколико још поживи слободан и утјешан. Пристигавши паа ту исте Турке предузму Срби свааим начином и халатом у јуначке плећи, а ђе-тко и у ребар једну и другу црним прахом и те-шким оловом, доа и четице их србске малехне но и хитрушне претјецати стану и с приједа, те и у прси тако, да свијем путем кроз ту нланину негди неки Турчин остане до вијева и божјега суда на конаку и караули, сваки се пошехитивши, и рахат се и он и хат му по тлима изтегавши. — За то их једва и педесетива у Јагодину живи и здрави вамакну од исте крагујевачко-турске силе и јуначне војске. Ту се догоди још и ово понајневјеројат-није, што Срби уФате и живијех седамдесет Ту-рака, међу којима и сами онај Смрдибуба главом и јунаштвом, које Срби са Бјелице у Јагодину за промјену својега робља и апсеника одпусте све, и Смрдибубу, али све без оружја. Овда већ јагодин-

170

ска нахија остане опета нешто на Бјелици у шанцу, а нешто пође чувати друм од Београда и од Ћу-прије к Јагодини.

Шта је овога времена радила нах. позвешка.

ДатиФага Слишанлија још је био на максупу свом у Чачку истоме, и како што је по нешто сваки други муселим другди по Србији, тако је и он имао при себи преко 1,200 сејмена, да му се на сваки могући случај одмах при руци нађу; јербо су Турци, послије Хаџи-Проданове безудобне а крајње-очајане нобуне, још се нечему те већему и озбиљскијему надали од Србаља, док им се тек прољеће укаже, нити су могли себе тврдо увјерити, да је ш њиме изчезла и сва србска воља и жудња (сНе СгЈег) отети се Турцима по што стало да стало, а изнова и свесложно дигавши се на оружје. Не дакле по случају слијспе среће, но с намјерењем и по благоразумном себе чувању изапГо је био исти Л.атиФ с полом гарнизона свога у Карановац, и то зарана прије прољећа још о Савинудне, поприје и јава и начуја каква о новој србској узбуни; те тако се он ту деси, кад пукне глас, чему се тајом и надао, да су Срби топрв сви а сложно п ју-начки устали на рат озбиљски са Турцима, и да је исти Милош, којег су се они поприје већ и по-бојавати почели, пред народом прва и најстарнја глава, и да је исто за Турке дјело далеко мучније и опасније, што им је баш он собом с разјареним и очајаним народом на сулрот устао. За то брже

171

ЛатиФ све своје у град Карановац нрибере, имућ-ство н Турке, те се стане својски чувати, и на свако појавлсније мотрити, а брже боље н Адем-паши у Пазар књигу за помоћ опреми. Али је у тај мах и Радосаву Јелечанину, (бившему Кара-ћорћа војводи на горњем Ибру мешто Димитрија Кујунџије, кад је ови окован), књига стигла од Мнлоша, у којој и њсга, и војводу попа Филипа студеничкога, и сву нахију пожешку и студеничву, како и све друге по Србији Србе, позива, да сви сложно устају на оружје, и да бију Турке, своје и свачије од искона душмане, тто боље могу; на то и ухитри свепоуздани Радослав, и подигне у вбјегове народ онудашњи, војске сабере прилично, н разумјевши одкуда се ЛатиФ нада помоћи, отиде с војском одмах у планину Стол, да у бусијн чска новопазарске Турке. Видио је и то Радослав, да му је и војске мало на први таки случај; и што је имаде рједко је оружана, и слаба је Фишеком, те међу двије мучно је опријет се силе, која свака на по се његову превазилази; али је првоме по-четку нове дужности своје рад бно и наумио свето и свијем повинут се, и срећу огледати, да би угра-био разбити најприје исте Пазарце-Адемовце, што су готови у помоћ дотрчавати, па што Бог да и за ове у Карановцу. Но при томе не изостави по-ставити се у бусију близу старе градине србске Маглича, да му се при нежељеноме случају спа-снгатем наће, куда и бјежан сву одмакне, и у гра-дину напусти, што год је могло станути у њу, а што нс, то је око града близу намјестио, како би

је коливо год пушкама из града бранити могао. Од Адем-паше брже сабрана и послана буде војсва на помоћ Барановцу, а под управом његова Ћехаје Махмут-аге Љаје, и другога бинбаше Јусу«аге Баљеје, (презимена ова: Љаја и Баља, чини ми се да су арнаутсвога језива и народа) преко пет-наес- стотина убојника Турчина, и хртника Ар-наута, и стигне до у врх Стола, гди се само по-одмори, па одмах низа страну путем те кроза сред бусије србске навру хзлачна и пискавна Шкипи-тарчад, гди се на њих проспе србсва ватра, но којој и они живо својнм оружјем одговоре; али се одул>и бој, и осторожни ЛатиФ каво чује први пло-тун, а бивши са свим спреман и на спремне воње појахавши, те брже тамо к њима понагли, -потрчи, док и приспије у сами бој и с друге стране Србе нападне и засуче; али се нешто Србаља и према њему оврене и одупре тако, да им се н сам Л.а-ТИФ чудио и дивио, тко га, чиме ли, и вако упорно предусрета; теке да их озго Адемовди још непо-чеше закружавати, узбили би сретно и славно те обје турске војске, него морадну ва све готово стране живо и непрекидно пуцајући плећа своја к Магличу полахко примицати, док у њега и за-макну, те се од конечнога и превршна разбитија увлоне, и спасу чест јунаштва и новог оружја важ-ност. Но у томе одступу примакну се и Турци за њима до у збјег, воји је по вишој части изван града био, те га нетто распуде, а вишу полу, по-лове, у робство узму, и с тим шићаром час прије сви у Карановац сиђу и свале се оставивши и сво-

1

173

јијех мртвих доста, и рањенијех још више у брду истоме, којима такођер, мало послије повратив се Срби из града, свјема дохакају. Него и ЛатиФ веома слаба здравја бивши, а и р&на му стара још неиалечена и отворена, коју му је неки Јо-ван Курсула на војводе Новачића шанцу више Де-лиграда потоње Карађорђеве 1813е године задао, к томе притовари му се и нова мука овда у Столу од умора и усилија зашићарена, те он исти трећи дан иза тога боја у Карановцу на велику турску, а на особиту жалост Ћехаја-паше, (који је већ овда у Чачак стигао био), него и на србску при-личну радост и ва то већу ползу одапне стријеле и стрмекне у гроб.

Шта је узкичка нахија овога пута чинила. Ужичка нахија, како врдетнији Србије предјел

имаде особито здрав и крепак народ, одкуда чвр-сте и храбре војнике, него и за то баш у међи својој над собом и особну стражу и стражарницу, т. ј . ужички град, међ' каменитима странама при огумку једноме на ријеци ТЈетињи. У томе граду и око њега живи преко хиљаду Фамилија турскн-јех, који не само то мјесто, него и окружије ње-гово ревностно чувају и бране, а да га имаду на своју подпору, послугу и потребу, како им је још од србскога царства остануло, пак и за одржати своје туда земље и спахилуке и град сами у сво-јим рукама јесу се негда и нотурчили прађедови данашњијех Ужичана. Глас пак обштенародње воље сада, како и позиви Милошеве књиге допрла су и

174

тамо, тек нијесу имати могла оно пространије при-јемљење и посљедовање одмах, које су неке друге нахије показале с првога огласка позивања; јер су и Турци Ужнчани свакад а особито ев' овога времена, како и друга свуда по Србији њихова браћа, сви а на свакн час и случај и ненад го-тови били с оружјем полећети куда би потребало, те и то како чују, што се од њих утајати није ни могло, и да се хоћело, па они тај час добријех хиљаду пјешака пошаљу у Пожегу варош, која је неколико посредније у томе окружиЈ*у насељена, и млого чини и чува, да се од ње устручава тај вилајет и мрднути што, кад су му Турци одонуд за вратом а ев' овди у сред куће. Али чете од пре-ђашњијех србскијех јунака, који се по Карађорћа паденију Турцима предавати нијесу хотјели ни-како и за никада, него у хајдуке се одметнули, те њих овда никако неузмогну Турци узаптити, баш ни колико су дотле, него што више и умло-жавати се уз те одпочну и нове чете јакошњих одметника тако, да отале сада никуда никакав Турчин крочити немогне из дома без добре и по-уздане задруге, а то је тудашњему народу већ по-ловину избавленија учињавало. Осим тога исте су чете како је више казано, и војводи Мидићу Дрин-чићу помогле узбити и вратити ваљевске Турке, пошавше Чачку на помоћ, а шта су још у напри-јед и колико важно послужиле те чете, и шта је иста нахија труда и усрдија за обштенародње дјело принијела у њену кругу могућности, колико ли је ползе и сами њезин Јован Мићић приузроков'о,

Г75

вазаће се редом својим и свашто на својему мје-сту и реду описивања овога пресведјејателнога времена. —

Шта је нахија грочанска овда радила.

Нахија- грочансва, малешна собом према оста-лима, важна је тијем, што је измећу два понајвећа града, т. ј . међу Београдом и Смедеревом, те их може, кад хоће, једног од другог разставити н одво-јити пресјекавшн им њихове састанке, и тако њих оба у војеноме времену разслабити, да им се млого скорије судба решава. Ову њену важност и уруч-ност одавна су дознавали Турци, те су и везнри београдски свагда у Гроцвој ио једнога својега војводу т. ј . муселима у неголему шарамповку с веколико десетина сејмена држали; тако се то и овога времена застануло, и Мувтиш-ага Белиград-лија с једном је стотином сејмена у Гроцкој му-селимом био, и том нахицом, вако знао и волио, владуцао, а теке друм исти да чува што боље по-рад истога сообштавања и слазења оних двају мјеста. Исте нахије Срби, како стари вјешти вој-ници, и осталој србској браћи у свему подобни страдалци, нијесу могли бити заборављени то л' ис-вључени из онога самог обгатега у Рудовцима до-говора и завјерија; но и Вићентије Петровић из села Еораћице, ваво бивши внез и војвода пахије те, могао је за то знати и ћутати, нвчему се вје-штим чинећи, ни пазећи на што таково, кад овда у турској служби нв био није, но за себе дома радкао и живкарио потуљено само, ал' и на тајни

176

састанав онај и уговор и вавјерије озбиљско ни-како није ноћи смјео ни могао, да се не опааи, и да неби Турци из његова јединога корака штогод догледали, подозрели и осјетили се, како што су и без тога на њега боље и особитије пазили, па би им доста било и ухом о њему начујнути, а већ би знали, и повикали да: „враг не спава, но бречи!" — а особито и свакојако што му је врат близу штетс, дов је близу београдскога зиндана и син-пира. За то је и он, како и другијех нахија дјеј-ствујући и собом важни кнезови и старјешине томе се и невјешт чинио, а све ослушвивао вада ће на-род свуда бувнути, и устати на оружје нрема без-митним душманима својим. Осим истога пав внеза Вићентија, воји је у овој нахији, како и друкуда другн који старјепшна, домаћинок и довјернивом био свачијим, имала је ова нахија од самога по-четка рата Карађорђева још по једнога свог вој-воду, и под његовом руком и управом два три вапетана, него их ни једнога од њих сад у Србији не биЈаше; сви се морали спасавати у Њемачву, и тамо иеки зачамуњали, а млади војвода им (трећи из Чаранића куће) и Русију нашао за вождом на-родњим отишавши, Али бивши капетан грочански Живко Михаиловић у Панчево пребјегав 1813а года о паденију Србије бавио се је ту при граници једиаво вако и млогн други Срби, а све питајући се иевом живом и вјерном надеждом дочекат' и вратит' се у своје ипав ослобођено изнова оте-чество; те и њему не само немогне утајено бити ново-збиљско преднријатије за народ србски а на-

177

родом истим, него му од пријатеља некојега још и поручено буде, т.; од истога кнеза Вићентија, да одмах и то како год може с почеткп частнога поста у Србију пријеђе, а и то како и сви на Итлак-Ферман царев, пак да на кућишту староме нзновичну кућицу нодигне, и ватрице што дјеци својој пропири, док и боље Бог да. Ово је он ка' и млоги могао разумјетн како но је речено и к'о што му је поручено, па могао је и прије тога у Њемачкој начујајући још и одрукуда што се онда с Портом намјераваше чинити, то све на боље тол-коват' и слутити. Неколика инди дана пред сајам Гудовачки прешавши кап. Живко на Гроцку, и у своје село Унчаре опета пошашпи намјести се ку-ћарити, ал' тај час и позван буде испотајно, да и он тамо дође на исти рок: по како је јако пре-Јпао био, те се дан-два и позадржи, пак отиде; него у нуту срете познаника једнога по имену Божу Н.... из Вукосаваца нах. краг., који је тамо на скупу био, и кући се већ враћаше, и који му на питање каже све, гди је био, и шта је тамо учињено, тко ли долазио, и да су ово у кратко а жестоко закл>учили: „Обшта народња и вјечна кле-тав да буде на онога Срба, како год иа онога што је из Косовскога боја побјегао и браћу своју нздао, ако би који на ове Цвијети јнвно и храбро с ору-жјем у руци неустао нротиву Христу и крсту душман& Турака." Још му нријагељ тај каже, како је и бивши војвода качерски Арсеније Ломо, а тадашњи кр-сердар илити буљубаша нандурски од све рудничке иахије ту био, и да ј<» овако њима

1Л1ИСИ СИМК МИ.1УГИИОВИЋА С А Г А Ј . И Ш : 12

свјема говорио: „Браћо! Овај је сав наш збор и уговор добар и честит, ади знајте сви, што зна-дем и ја, да никада ништа за нашега вијека бити неможе од истога збора • и посда, тек ако само једини Милош рудничке нахије садашњи кнез у то с нама неиристане." 11а му каже Божо још и ово, како су Ломи на то сви ови препоручили и божји му амапет учинили, да он истога Милоша у то дјело позове и иригласи од нмена свега тога сајма, штоно је у име свега народа, и да му каже увје-ривши га тврдом србском вјером, душом, и словом јуначким, да хоће свак и сви Милоша Обреновића за обште-народњега господара поставити и припо-знавати; те и Домо да им се ту заклео и обећао, да ће га у то завјерије приглашавати, и да се узда моћи га таковим само иозивом у завјерије овакво превољети, ако ли пак никојако пристати ни на то не-шћедбуде, то им се зарекао, да ће га он први како Турчина сматрати, и у првој га згодној бусији сам собом смирити, да већ неслужи ни Турцима, кад иеће своме ирејадноме народу и кукавној сиротињи-у овакој нечувеној нужди и страдању, и тако да со најприје од њега почне, на онда толашње на Турке. К тоие, да им је напоменуо Л.омо ту још и ово, да они ностарају се свакојако измакнути и кнеза Аксентија из Турака, каконо се већ измакао био и Милош, да имаду мећу собом у вилајету којега паметна и опитна старјешину више; јер ако се он у Турцима затече, кад се амо започне, могли би га Турци убити, или ш њиме још горе и од истога убиства учиннти те га на своју ползу а на

179

србску штету и несрећу, и против његове воље употребити. Л.ома говор на истоме саЈ"му о Милошу, за њега и противу њега, био је све по договору и согласију његову с Милошем предсајамноме; јербо је њега овај тамо испод руве а у име себе послао и уцутио га свршити му то све по жељи, штоно је и Ломо волио, и како но је израдити успјео.

Ово и овако да је тамо свршено и завјерено, и да су се сви већ разметнули оданде, и пошли свак на свој крај чекати обшти само рок, Цвијети, в&да чује од онога Боже Краг. кап. Живко, про-сти се ш њиме, па док онај замакне путем, и овај се сврати у село Кораћицу својему староме и све-пријатељскоме кнезу Вићентију, да се н ш њиме, како с тајним участником о свему томе разговори, и да се сложно и јединодушно, како и сви, тако в њих два онреме; кад али ту изишао и муселим грочански, да још искунља од народа оружје, те најприје од истога кнеза, немогавши му пушке узети, што му их је сам везир као кнезу и старје-ошни о предаји и прелазку његову из Њемачке оставио, поиште му сада сабљу сребром оковану, и срма-хамајлију, како што му је исти узео и до-брога ћогата, кад је прешао и у село своје дошао; на које одговори кнез, да је истином он имао ту сабљу и друго штошта скупоцјено, него да је све у Њемачкој му нешто одузето, а нешто сам у не-вољи поиспродавао, те је ранио себе и своју кућу, па за то сада нејма од свега тога нигди ништа, а дао би, да што би. Оваки одговор прими мусе-лим и од осталијех Србаља, који усумњивши га

12*

180

дигне отале, без ништа, те отиде на село Попо-виће, у мали Пожаревац на конак, припријетивши томе кнезу, да му поискане ствари за аим у исто село на конак тај час и без ријечи пошаље. Но колико је внез Вићентије рад био, да му се тај Турчин с алавантом својом кине ис куће и села, толико је и Турчин од њега се удаљити попашгио, а особито кад је видио и прнмјетио, да се иакунл.а Србова све то више, и звани и незвани, и сваки му слободније у очи гдеда, и једну му сви ријеч од-гопарају и то без околиша и без преклона. Па када му и не отиде никако за њим исти кнез ни тај час ни други ни на очи, а то ли да му однесе н даде што иште, те муселим полахко и одаиле зо-ром првом у Гроцку на своје мјесто у завјетриште повуче се и прилегне. Сад и кап. Живко са ста-рим кнез. Вићом и с новим кнезом Живоивом Н.... из исте Кораћице, разговори се, и нашавпш, јед-ног и другога како их је и знавао, на све опо тамо уговорено спремне, отиде и он дома, да чека заклетвени а близскн дан н доба; а кнез Вићен-тије поће и до Николе Катића у с. Рогачу, да му то сприобшти, који му каже да је то, што је чуо, све тако, а отуда знаде, што је он и собом ту био, и да се неомишља ништа, него само за оружје свак, и у јато своје! Па што Бог да свемилостиви. С тиме се разиду и њих оботроица оштрнт' кре-мен, а чекати часа.

У то доће и тој нахији како и у друге по-зин од Милоша, и особита књига капетану Жнвку, како извјестноме поузданцу, да се свак оружа н

181

. да бије Турке, што боље може. Те одмах, како сви АРУкУДа Срби, таво и кнез Вићентије и кап. Живво оружје у руке сподбију, и свав у своме кругу, седу и оволини најприје почну одметати народ, и со-бирати војнике, које свави одмах и неви негдн омрсе и острве о турску врв, како н вап. Живко неколива Турчииа испод Гроцке, тако и у Кора-ћици они на друмов'ма побивши, пав се за тим и најпре почну договарати да пођу сви Гроцкој поближн Срби право и одмах у Гроцку к муселиму, да му кажу, како се је народ свуд опета узбунио, а да они још иијесу, нити хоће, него да му до-шли само јавити, да се утврди и онреми боље и боље, ако може, или да се уклони куда за овај мах; а они су већ напријед знавали, те и слутили, да се он, вићевши њих громилом и без позива ту, нејма су чим затворити, него ће морати, како то чује, издирати некуда како и Срби донагаћају сво-јом простом намјером; аво ли он што запоћене, то их пој&во дружтво има, моћи ће и њега и ње-гову малу тевабију и голим рувама погњавити и спрштнти. С таким намјерењем поћу неколике сто-тине њих, а када буду на брдо више Гроцке, при-домисле се, и оставе све, који су с дугим пушкама, те се ту прикрију у шевар, а да пођу само они што могу пиштоље гуњевнма прикрити, пак ако би се доље у шарамиову са Турцима свадили, и ваво но ти по своме обичаЈу Турци ако би их шћели војега од њих уставити вод себе и ухапсити, да се недаду никако, но сви за једнога да одговарају, макар се и побили, из брда им је помоћ готова

182

дотрчати, како би прва пушка пукнуда и глас из-дада, тек они за мало да се амо придрже и узапру.

Мећу љих се сад умијеша и кап. Живко, а и то сам он оружја својега некријући, зар да се и Турцима отуда зада нешто страха и подозрења, да од оружја понешто још у н>их свакојега имати мора, и да су Срби таковом гомилом дошавши спремљени на сваки догађај; а и својима да при-даде у исти мах више слободности, да се неби при какоме оштром турскоме разговору и бректању што колебнули, и од обичне варварске пријетње препали се и сдабнули. Муселим је пак одмах по-знао на њима, шта су они и како су наумили, него срећом и његовом и србском није све своје сејмене имао при себи, кроме дваестине, други су му били на караудама по друму к Смедереву и Београду; али како чуди да се је видајет узбунио друкуда, и они одовуда бјеж' сваки у себи најближи град мећу браћу Турадију; а муселим исти шћадијаше се за-доиста одупријети Србима, да је само икојако мо-гао. Али се преослабљен и тако паметно предупреж-ден удесивши, а под мирним видом иде се к њему, и с неком још нокорношћу и умоштавањем на сами договор и спасеније његово и његовијех, како на своје и својијех, пусти их све к себи у свој шарам-пов, и о свему се ка' својски посовјетује ш њима; него у очи му особито падне кап. Живко због сло-бодне бесједе и одрешна ума и зреда предложења и упутне ријечи, да му он ћоја жели а и може по-казати њихову вјерност и услужност, ако ће му он дати својих десетину дваест ли Турака, и ако

183

му допусти неколико и Србаља из нахије ш њима узети, па е тако спремљен он је готов не само се иобити с хајдуцима, који би се у истој пахији по-јавили, него их све и разбити и удаљити од исте. И на ово шКаше пристанути муселим, и дати му што иште, да му нешто његов ћато Хусеин-Панџа на ухо непришапта, и својим педовјеријем сачува му оно Турака, које заискао бјеше овај; јер му пи једног онога Турчина неби сунце огријало више, док би их у брдо и у шуму извео међу Србе, куда но их а иорад самога оружја и мамљаше, да им га штогод одузме, и својима га прибави, који по су њиме освудни, а и да их неколика барем при-умањи, вад им неможе ту свјема и о једном ни-тта ; па већ и наиријед зпаде се, да Турци на' поиск неби своје оружје друкчије ни прије дали, док се неби опрли, пак би их ови морали а и мо-гли би побити таку малину. Хеле за то све мусе-лим Србима тима као и невјешт учини се, а обр-не се самоме кап. Живку, и рече: „Ја већ назирем и опажам све што је и каво је у вилајету, и тебе видим и познајем, да си чоек од посла и од ри-јечи, него тако ти твоје вјере, иди тамо у нахију сам, те недај узбунити је н опоганитп хајдуцима, које тјерај што" бол,е можеш и с киме хоћеш из нахије, а и момака узми са села колико ти г,од потреба; ако ли им баш нсузможеш ништа учи-нити, него узвидиш да хајдуци преузеше мах, ти' мени тад' само хабер прати, да :шам шта је и како је тамо, па овди да се или утврдииши држим, н да их чекам, илн да бјежим куда прије узмогпем.

1*4

Со тијем их све одпусти, и кад изаћу сви па ка-иију, он се присјети ђоја нешто, и зовне по имену истога Живка, да му још нешто каже, што му је па ум пануло; а он. Бог зна, био га је тако нау-мио самога домамити к себи, па или га ухапсити, пли одмах убити, а брже капију од осталијех за-тиорити, тако их обезглавити па и распудити; него се и Срби сви ва то поврате, а недадну саму Живку, које муселим како згледа, повиче изнова: „Хајде Живко, хајде! Нетребаш ми сада, не! Ово се и други пут можемо ми разговорити, што ми је сада иа ум дошло." Тако Срби сви изађу из Гроцке са-момирно, те у брдо к својој дружини, где им у тај мах доће и кнез Вићентије с неколико војшчице у помоћ на Гроцку, а стигне им такођер и Саво II... Јагњилац (нах. крлг.) са доОријех педесет момака, да одмеће нахију грочанску, коју он кад угледа, да се је н сама одметнула, н оружје тко игго имао нотегао и опасао, и око Гроцке већ бају и настоје. дигне се одмах са својом четом отале те у нах. смедеревску, да њу одмеће, а ови остану чувати и стјешњавати Гроцку, и настати како год очистити је. Одатле и неки кметови буду ов' час парећени, и пођу робље уклањати у шуму и у тврде ::бјегове, а с друма и из голетнијех села, да неби идкуд изненада београдски Турци рупили, те ко-јекога поробили. Тек што су неки кметови за тим послом кренули се, а неки се још спремају, док ил' ево ђе им трчи чоек из Гроцке, и доноси глас: 7Браћо, за Бога! Муселим попали сву Гроцку, и све варошане Србе нзсијече по њој!" Те ови сви

185

брже у Гроцку стрчи, кад ли тамо, ал' он побјегао на лаћама у Аду према Гроцкој, и амо што лаћи оставио, те му нијесу требале, све их Је најприје исиросијец'о сјекирама и потопио, мећу њима и велики рибарски чамац кап. Живков, у коме је из Њемачке с Фамилијом прешао; ту се окрене са свим друга срећа и удаћа, те Срби запале и похарају муселимове конаке, па извуку највећи онај чамац брже из воде, те га дрвљем и крпама у катран омоченима часком затисну и покрпе, па неколицина са Живком у њега те у острово за Турцима, које Турци вићевши несмједну шчекати, него брже и стрмоглав сви у своје лаће, па загреби низ Ду-наво к Смедереву, а Срби нешћевши за њима у потјеру извезу се тек у исту Аду, и ту наћу само четири турска заоставша коња, од којих једнога лонајбољега узме кап. Живко себи, а друге разда по дружини, који је за коњаника био. Вративши се из остроиа у Гроцку, и наредбу учипивши да се од Смедерева чува, изаћу Срби ови на друм ве-лики, те у селу Болечу ограде нешто мало шанца, и око њега логор поставе, да се чувају ту од Бео-града, тко би ударио, да га дочекају и узбију, да не продре к Смедереву, или куд' у вилајет ро-бит' и палити; ту им прндоће из Њемачке (из Пан-чева) још и кнез Максим Рашковић. (Неки се Срби или срамоте или варају л.уто и очевидно, који го-воре и доказују, да кнез Максим није од старе и праве Рашкоиића Фамилије, него да је овога нетко у онијех служио, па она Фамилија правијех Раш-ковић& изумрла при њему, и овај узео сам своје-

180

вол.но име онога. Него је то или нечијега мудрн-чења и удворавања лаж, или но глуности прнје-вара; јербо ено Максимова брата Тимотија п да-нас на старини својој, у чести код истијех Турак.% што је стари и прави оџаковић, а с кнез Максимом јс он од једнога отца, а од двије мајке, питн Си Турци, барем каурину оставили туђе берате, а то лп спахилук, што Тимотија и сада држи те ужнва). Бивши за Карађорђа он војводом у Староме Влаху, сад преведе неколико бећара, који добро паору-жани, а и с нешто повишс џеГане сваки, не мало-ирнохрабре све, к томе их нриувјеравајући, да ето још иде браће Србаља топрв у помоћ за п.нма, како но су и доодили кадкоји. Но Сулејман нс-зпр београдски како испрати својега сипа и 'Кс-хају с војском ка Чачку, и сам собом узме и днгпс опо ваоставшега му Турчина пјешца и коњика, на јсдно јутро у Болеч те јуриш на оно Србал.а н на н.ихов шапчић, гди се тај дан до пред вече про-грухају, на кад им ништа неузмогне, вратп сс, оставивши око шанца доста и мртвијех и раи.е-пијсх, опета у град; но ту му се опета нећедне лшровати, већ и други дан од поноћи с бољим ха-тлнјама извуче се из града и вароши, те уза Саву, н ироће испод села Остружпице Макишем пол.си,. да га нико и неопази, те до 13оликога Дубоког, ннти он кога виђе, нит' коме што досади, свс јс Онло у збјегове заклоњено, куда оп за њима ннје могао или није смјео; ал' онди у Великом Дубо-ком нотоку дочека га бусија србска, доста и сла-башна, теке му опета неколико друга смлативши.

187

окрњи, и убрза га натраг, па и на Остружници у цовратку једва му се исто горе догоди, но и он отоле (што је то село још све на кући било), десетину роба закучи те одведе, пак се већ проће изласка из града у таку шићарину, до расположи се тутуни-сати, и за који дан још у својему Београду про-зевкарити, а док чује мећу то шта ће му и они тамо на Чачку свршити, како ли се вратити, куда ли се отуда окренути ко; јербо се он сам и с његовом ма-лином ни толико већ није у Авалу смјео усудити ударити, кад је амо никако прошао на оба речена мјеста, куд му се лакше бити чинило продријети, него ли авалске бусије, и Кљештевицу, куд једва и онлика војска с Ћехајом продријети је могла.

У смедеревској пак нахији овога пута ништа се важнога и бојевога није заовда учинило, окром што је и она одмах се дигнула, и у Јабучју нри дну Годомина поља на друму логор и бусије на-чинила, те прекинула и чувала, да се неслази са Смедеревом Пожаревац, и тако предстоји Мораву пријећи, и црегледати шта се тамо почело радити сад овога времена.

Ево шта су овда и прево-лоравски Срби чипилн.

Од Хапи-Нроданове буне они преко Мораве живећи Срби, једва су што и чули, а заразили се нијесу ни мало, и то је било млого пробитачније како за њих тако и за сву Србију, што су онда узалуд и безуспјешно непострадавши, сада то ра-дије и слободније за оружје приФапли, кад је и

188

сва Србија о једанпут устала обштински и озби-љом на своје душмане Турке. Нахија пожаревачка највећа је собом и понајплоднија у Србији, имала је овда својега муселима Тахир-агу с особитом и знатном његовом алавантом, осим тога у варош Пожаревац, која је такођер не мала, већ су се •биди досељели Турци старосједиоци, који се почели од дан до дан све којекаким битангама турским и умложавати, те ш њима и тсгота и зулум народу то већма бивати. Имала је нахија ова и својега обштега кнеза по имену Јована Милнћева Омољца из села Лазнице, којега је и отац Милић више од дваест година у тој нахији с бератом, како и млоги други по Србији кнезовао, што је добро и па-летно сс владао, и народ љубио и чувао; тако и Јован му син рад бивши н.оме владати, али од вулумћара забита несмједавши, тек што му је срце у њему живоме пуцало а од сиротињске невоље и угњета, но и самим тим ништа никоме одлакшати немогавши, морао је повијат' се и угађати тур-скоме пресилију и вољи. Све и којекако с туда-пгњим народом Турци поступаше, док се нечу да је Милош кнез руднички Шумадију сву подигао на оружје противо Турака, и да су тамо сви Срби сложно устали, те и једва дочекали; али се овда и пожаревачки Турци ужуре како и колико никада до ев' овда, и предузму понајприје своје старе све-то-уобичајене осторожности, те домаме к себи у варош реченога кнеза нахискога, и другог му под-ручнога кнеза моравскога Нешу Н.... из села Л.у-чице, под видом нешто их упитати и препоручити

189

им штошта ва бољи напредак и уредност, а с озбиљ-ским намјерењем оба их погубити и тако народ обезглавити, и престрашити једним како смртним махом и ударом; тако т' их баш и обадва у сред чаршије изненада њима и свакоме, када ћоја дома пођу с препоруком да чувају народ од побуне, намисле потући, како и убију кнеза Јована на то мјесто, и обране кнеза Нешу, него им он и е тако рањен утече отале дома и у вилајет. Ово су Турци одмах овда учинили још и због тога, што су сме-деревске нахије Срби већ устали били на оружје, и неки Ћор-Стојан Ћирковић из с. Крњева с че-том и на Кулич виш' ушћа Мораве изишао, и стражу чува при самоме Дунаву; а логор се други у Јабучје сабира при дну Годомина на друму, и већ су прекинули Турдима туда сообштење, да једни другима преко Мораве помоћи давати нс-могу. Ето за што су и одкуда ови Турци стали подозревати, да за такови посао морали су дозна-вати и опоменути нахије пожаревачке кнезови, на им на садање питање утајали, а сами се по својој турској памети судећи и закључавајући испод руке спремали, да пристану с осталом браћом својом. Како то једно зло ураде Турци, морали су и више, те одмах из чаршије бољега и ваљатнијсга трговца, мајстора, кмета, и момка приберу к себи у тавницу и под стражу их самртну поставе; у томе је скупу био и Стево Трвтишић-Ефтић-Брко*), и Навле Бо-јаџија, Илија Абаџија, и Ђорће Црни Фуруеџија

*) П Р И М Ј Е Ч . Данашњп у Иожаревцу исправник.

190

(родом Грк) и Тодор Дунђерин и Ђорђе Касапин, и до стотину другијех, воје одатле из вароши, које из оближњих села што су их поиздомамљивали п силом поФатали по своме ваздашњему обичају и наопако-премудрој науци. Него им се укрије и утече дотле и не млого знатни варошки трговчић Раица Милетић варошанин пожаревачки, али премисливши ако и није какав особито важни чоек, теве би опета могло турско и њега призирнути око, па и нокти га уграбити њихови, те он у моравсве лужине за-макпе а узевши са собом из села Батовца само два друга, Драгана и Николу, оба добре своје по-знанике и нријатеље; у то виђе и чу вилајет шта је од оних кнезова било у Пожаревцу, и шта од осталијех људи још раде Турци тамо, а пуцају и одсвуда гласови, да се Шумадија сва листом по-дигла, и ето ,је до Мораве; те и Раица с она два друга једну ноћ нријеђе Мораву и пође у Кулич, где одиста, вако се и чуло било, нађе опомену-тога Стојана с нешто мало дружине. Ту им тек што јутро сване, ал' ето ти им смедерсвскијех Ту-рака су три четокаива, и на свакоме по топ, пак приставши мало повише Кулича крају, изађу сви на бријег с пушвама и одмах ударе на Србе, који се у зидине Кулича одапру, и више Турака по-млате и обране, него су се и сами надали, премда су Турци на њих и сами вартач из топова с че-токаика употребљали, што је Дунав с обалом својом равап био десио се; ад' опета Србима ту цигло један друг погине, и он тек од картача. Под само се вече отале раскрпе и разстану обоји, и Турцп

191

обично шжупивши своје мртве и рањене, и нато-варивши у лаће исте, што год их могли домашити, на уз Дунаво веслајући дома, одавле и Срби у <вој логор на Јабучје поћу исту ноћ, те ш њима и Рапца. Мало за тим, и то до часа дође им ту н Навко Н.... из села Сараора (иах. смед.) буљу-баша с неколнко своје војске још, и одмах се до-говоре те даду Раици нешто барута и олова, на га спремо из онијех стбп& патраг преко Мораве, да одмеће иарод и он тамо, и да колико год По-жаревац облазећи забуњује, и узбија, и о себи га забави, док му се нримакне и озбиљски његов ки-Јамет. И тако се одмах врати Раица с оба своја друга за Мораву, и причне одметати Србадију ту-дашњу, док састави једну приличну четицу (до 50 момака) и то ив села Батоваца, Крежона, и Жи-иице; иак с« најприје дигну те наћу турске козе п онце (до 150 комад. у селу Бурјану) те их све на ријеч Раичану кољи једно по једно бравче (који се обећа сам их он платити, ако буде и доће до тога) на пеци, те једи, но и друштва сабирај; ал' кад пх буде стотина и повише друга, те могаху што иреду.чети противо Турака, и барем натроли-рајући по нахији одметати је, а они, доспјевши онај тор стоке, отале кудкоји дома отиде, ни на што се више и необзирући, сакрију пушке онета у кладуре и дунља како и прије тога, па кметове шаљи у Турке, те им поси на поклон и у знак ра-јалука јагањце и друге свакојаке ствари, тако ублажуј и обласкавај душмане и овда, кад би се узајмно икрви један другоме напили, како рујна

192

шша; него за то је то, док се опи преко Мораве Срби малко покрљају, и Шумадију поразчисте, да иебуде однах онако, како је негда: жив клан и гуљен брав, а ни доклан, то л' огуљен, и ражањ усјечен и готов, а зец у гори. — Једва остане с Ранцом до десетину друга, и ови сами што би ту, него поћу опета преко Мораве у Јабучје, и нађу тамо на скупу још више Србаља, и самога Стрељу Љесковачкога (бившега Карађорћева војводу и по-братима), који је овда с једном четицом к њима нз Њемачке прешао био у помоћ; осим тога је ту к њима сваку поћ добјегавало из Смедерева мом-чади (све Србчад, Бугарчад, и Бошњачад; поку-ћари, коњушари, и чампије) а све добро наоружани, тс их све прикупи к себи војв. Стреља; пак из договора Џавка и Ћор-Стојана пријеђе Раица с оним својима и са Стрељом опета натраг преко Мораве на селу Осипаоници (нах. смед.) а да сад озбнљом одмећу нахију пожаревачку, која но је и јака и велака, и прешавши воду поћу одмах у напредак, те у понајближе село Пругово на конак свн до шездесетина њих, гди такоћер наћу до пе-дссет Србова на скупу, ђе чувају исто село а да нм га Турци непоробе. Таман се ови састану ту, н то вече глас им долети: „Оде до двјеста Ту-рака из Пожаревца управо у Смољинац да харају, да робе, и сијеку, кога узволе. Ова сад чета срб-ска без и најмањега оклева дигне се исту ноћ за Турцима у траг, и освану над Смољинцем у брду; али како су они пошли, отишао је одмах ио њима некоји сељак из Пругова у Пожаревац, те казао

193

Турцима, да одоше Срби у Смолинац на оне Турке, да их све затару до једнога, куда Пожаревлије на то брже боље опреме још преко двјеста Турака, те им стигну онамо сутра прије подне. То и повише су ии послати могли војске, што их је амо у Пожа-ревцу било још доста, и у тврду мјесту, а и муселим Таир-ага, како је оне кнезове иобио, таки сам ско-чио собом и безшално на ноге, подигао мало и ве-лико ришћанско и турско, те око памије у један ду-шак шанац нскопао, у којему би с малином противу достине држати се могао, а то ли што му није ту још нитко нимало угрожавао. Тамо пак србска она чета несмједне ни на оно Турака ударити сама, пекмо ли кад им стигне још онлико помоћи, и сви се одмах у делу Кули састану, и помијешају; а да би Срби и смјели и шћели ударнти на њих, то им недаћаху Смол>инци ту се по селу ш њима побити, да не пронадне и не изгори село; него пођу и Срби за Турцима у село Кулу, гди је по-мање село, и мање би штете бити могло, па мање и приврженика објема странама иг села, где и Турци млого слободнији бити могу, и гди ће се разузурити смјетн млозниа њих а у тијесну мјесту, те да морају и јаки и безопасни бити, а да барем оно онлико Србаља на н>их ударати неусуди се, него да пристају за њима, те мрве прибнрају, и кошчице глоћу. Ал' ево баш и ту, и на н>их удво-јено-јаке те и баш овда науме исти Срби, ако их је мањина, озбиљски ударити на те Турке, но им н ту сел>аци недадну богорадећи, да ће сво село нропасти, како и би га барем Турци а при узмаку

ОПНСЖ СИИЕ милутииови/БА САРЛЈЛИЈК 1 3

194

одиста запаљели, похарали, и посјевли, и све ш њиме учињели, што би год горе' н црње узмогли. Хеле и отале се сутра дан Турци самн подигну, и ћоја теФтишећи дођу и до у велико село Ра-новце, гди се нађаху за себе и за коње своје наћи свашта доста, премда су и уза се од свуда поне-што потреба вуцињали на неколикорим колима; но и она србсва четица не само да се за њима при-макне, него их још и проће, ту и неставши при њима, да их пријежа и чува, него уза Стиг поље пред њих добра два сахата хода промакне, да им недадне папријед ближе к Ћуприји примаћи се, где би се могли сајединити с ћупријским Турцима. Ту Бог даде, те овим Србима придоће у помоћ, бив-ши у Караћорћа ресавски војвода Милослав Здрав-ковић с једном стотином добријех друга, и уз њих тавоћер и други бивши војвода Павле Цувић, с којим је самим преко педесет одабранијех момава имало, те се ту састану и подкрјепе сви речени Срби; пак се одпут сложно поврате к Рановцима и то исто вече, како доћу, на Турке ударе, не-чекавши да их сељаци одмаљају, и одвраћају, који при тако наглој нужди и недоумју и сами по нс-вољи, како гато и најволе уза своју браћу пристапу, те и они по истим својим вућама ударе на Турке; ал' када им ови с поља Срби у крајње села вуће пак и до у средње упадати почпу, те притијесне одсвуда Турке у једној средини села. У тај први мах ту погине до десетину Србаља, испод неве поточне прљуше, и толико се ту изрбни, те их то неколиво смете и поузапре, док и ватру мало час

195

кућама придадоше, у којима су се Турци позатва-рали били, чиме'им притуже тако, да се Турци узхалачу и помету, и почну из ватре и кућа из-скакивати један по један, како из смречака зечеви, те их Срби дочекуј а удри, да их једва једна сто-тина отале, и то у пасје брзине измаку некуда у мрак и хандрак. Све им ту пртљаге остану, и Ср-бима у руке запапу, како ти: коњи, џебапа, оружје погибалаца, и народско, што су они узгред на муке од Србаља изгонили, пак и повца што у кога налазили, који су Турци увгред глобљавајући си-ротињу свак себи понаотимали и награбкали; још и петеро кбл& пексимита и другога љеба свако-јачна, и три од виноградскога кљука каце, свака на своја кола патоварене, но и пуне...!...? кисела млијека!...!? За турске Дели-Газије, кад би ожед-њели од тегакога боја или од јуначких рана.*) — Ови су ту по својему обично-варварскоме обичају неколико истијех сељана у почетку боја одмах за шљиве повезали били, пак им сада кад' морали поизгибати или побјећи, главе тако везанима из-одсјецали, а опета их везане оставивши.**) — Ово пак разбитије Турака било је сретно и за то, што је ухитрено, те им није приспјела из Ћуприје по-моћ, од пет стотина Турака, који су похитали к

*) ПРИМЈЕЧ. ЕН' ОД куда је међер она посдовица, која на питање, шта ћемо сада без тога или онога... иечега, од-гоиара: (Што и војска без кисела шијека !» Али ев' овој ннјс се хотјело а ни могло без њега. —

**) ПРИМЈЕЧ. ОВО је јапни знак страха и од мртвијех!... Србова. —

13*

с

196

њима, и до близу Манасије (манастира) стигли били, док чули одиста шта је амо од овијех учињено; али оданле и брже се поврате у свој ћуприски шанац, гди да рахатују и зевкаре, по својој науци, а до својега већега, како и сви друкуда, чуда или сијасета. — Овда се поврате и Срби сви, па и Ресавац и Цукић са њином дружином у Ресаву, гди у селу Миливи нешто мало шанчића начине, да се у њему ту чувају од Ћуприје; него и ту на њих ударе на неколико дана исти ћуприски Турци сви, и заставши малину њих у шанцу и селу, те и село понале, и шанац отму и поравне, пак се онда врате у своју Тгуприју; а исти Срби од њих у Манасију се измакавши опета се поврате у исто село натраг, и на исто мјесто шанац него побољи начинивши утврде се и остожере. Тако и Стреља и Раица још с Рановаца отишли су свјема својима у Пругово натраг, а да чувају моравска оближња к Пожаревцу села рд истијех варошкијех Турака, који се још дома налазе.

Овди неће бити сувише, а ни безмјестно ка-зати, одкуда се удесио ту Цукић, а како и одкуда Ресавац исти; јербо и ово доказује и утврћује об-ширност завјерија србскога. Цукић је из Њемачке овда кад и други млоги прешао, које ће се на своје мјесто казати. Али Милосав Здравковић Ре-савац био је у Караћорћево паденије иредао се великом везиру, који га је поклонио био својему љубимцу а србскога језика секретару попу Дини Нишлији, који је и тада уж њега поћи и наћи се иорао, како год и онда, кад је исти Рушит-паша

197

у Нишу према Србима био Учтуглијом (трорепим пашом). Поп Дина тај одавно удов бившн, а в томе и млогозаслужан у тога својега благодјетеља и го-сподара, те од њега истога, кад он у Београд онога пута на Караћорћа мјесто доће и сераскиром сједне, у награду буде Дина одрећен за београдског вла-дику, и везир га о своме трошку пошаље у Ца-риград, гди се одмах рукоположи по вољн и пре-поруци сераскира, пак му се врати у његов пашалук н у своју епархију, и ту остане пошто се и ве-лики тај везир његов пријатељ врати на свој мак-суп у Битољ. Бако изнајпре тако и владиком Ди-онисије пазио је Ресавца, и од првога маха мјешто сина га је почео држати, и подпуно довјерије му поклонио, те је послије он и димницу иш'о купити, трошкове му водио кућевне, и ћешто још писарио. А када буде по X. Продановој буни оне јесени, те Сулејман паша стане још прибирати бољега и знатнијега Срба по Србији, па у Београд кадко-јега доводити, те обично их губити, пакост и злоћа турска не заборави довести на ту касапннцу и до-брога кнеза ресавскога Милију Здравковића, те баш оца Милосављева. за којега је и владика исти молио везира Сулејмана, и давао своје и његово благо, како за свога брата, а да му га жива остави, и покдони му га они, кад и није био, ни бити мо-гао, стар и слаб онако, у согласију X. Проданове буне. На јемство владичино везир га остави, но с тим да он у Београду потада код истога вла. дике једнако сједи до смрти, а у народ никад никуда да не крочи. Ев' и ово би овлико за њега

198

и владику нилости довољно било, од кога је, и за кога, т. ј . за старог турсвога кнеза, па за Кара-ђорћева друга, и кнеза и риџала, и сад опета за мнимога кривца, и већ роба турскога. — Него Ћехаја-паша једно вече и по свој прилици без ве-зирскога знавања и унитања пошље за старца Ми-ЛИЈУ> одведе га у град, и до часа га посијече, па му гдаву на шиљак виш' градске Стамбол-капије међ' остале србске главе усади. Овај п"рековјерни поступак н самовољни случај колико уцвијели сина Милијева Милосава, који је и сам ту био, и то се сваки час и себи надао, а немогав помоћи ни оцу ни себи; толико и владику разжали н протрне, али се и то претрпјети морало заовда, како и млого којешта друго. Но ев' истим оваким, и мло-гим грђим поступцима турским заметне се и зачедв ев' ово ново завјерије, и то баш исте јесенв у Бе-ограду најприје се посије мећу скупљене на позив Сулејман-везира кнсзове, и међу њихове мрмке и пандуре, а и то само међу неке и неке; ту се удостоји повјерења о томе и млади а огорчени Ре-савац Милосав Милијев, теке до првога прољећа што се тог' јавни почетак одложио, па како частни пост наступи свак у своју родбину купитв дру-жину, и пушке у руке те у шуму и у гору, па из ње како из града најбољега тућ' и кдатн зулум-ћаре и самртне злотворе; тек на цара ни ријечи рћаве не проглавит', а то ли руку дићи, него му одмах припанути с тужбама на зулуме и чрезмјерна злочинства Турака, који њега неслушају. Ово је понајвише и понајсигурније започето и раћено у

199

конаку владичину, гди су редом и скупом кнезови доодилн, те се с владиком по налогу везирскоме совјетовали о шточему вилајетском, где и цару самоме о свему један свеобшти арзоал, а внше и правије рекав, народин рапорт за опрати тако и тијем Суљо-везир-катил себе, написали подписали сви и послали, придодавши да су оии готовн и сви доћи у Стамбол, и то све устмено честнтоме цару освједочити, т. ј . да је сва кривица те буне на X. Продану и на другој хајдучији, која је већ почи-шћена, и да у томе бунтовању није био народ, ни кнез икоји, који су раја царева, како и сва си-ротиња, и да су оии сви како везиром својим тако и његовим Већилима и свнм уредбама предовољни, н на свему томе благодарни. Ово су овако морали кнезови написати, подписати, и печате приложити, како в тај владика сами, али што се везиру томе н одкуда спремало, вријеме и посљедци описанија показују. Него да је то ново спремање и озбнљ-скије завјерије без никаква знања и упутствија владике истога бити и почети се могло, двоумити се даје, кад су овда исти кнезови сви у Београду бивши, н веки од њих у земуиски котромаиац са знањем и благословом владвке на тајии ка Молеру и проти Неиадовићу састанак ишли, те саможивом молбом н словом још и проту Неиадовића како што прије архнм. студ. Никшића опуномоћивши, а да напише и ои тамо још једно најпоследње и само-очајно прошеније, како сам га Бог научи, од стране србскога народа, и иод свнјех њих печатима, а на име самога бившег покровитеља својега, и да отиде

200

га предати цару истоме у Петербургу, или барем, у Бечу русиском Едчији, који да га навјерно и без-отложно пошаље до на руке императора сверуси-скога, како свеобште-европејскога тако и србскога тада све-надеждиика и све-благодјетеља; још да он тако и тијем подстрекне и подкријепи реченога Мелентија Никшића студеничког архимандрита, го-тово већ прије године за истим послом опремље-нога. Ово је исто и од студеничког Мелентија у Бечу поприје било сочињено Јовом Мијоковићем бившим тада секретаром и толмачом опоменутога Мелентија, пак је онако исто но и по совјету и копији руско-Недобиној како је и Мелентије, тако к прота начинио своје, а Давидовић и Фрушић но-винари преводили га на руски и њемецки, и кад-који од њих два с протом ходили те подавали га свјема царима и царским пуномоћницима редом, а најприје ћесару Францу, гди је Фрушић иш'о и тол-мачио проти и Чотри. Но више ће се и даље о томе у напредак овога причања казати, а сада још ово цредупредно и узгред напомиње се, да је и прије тога и послије прото се морао свакојако к Русији обратити, како но и налог озбиљски одовуда из Србије имаћаше. Ев' и ово је јавно доказателство да е то све и од прије и.с намјерењем рађено; одкуд' ли би угодити могао и сами Ресавац Ми-лосав код владике онако удобно...? те га одпусти и спреми к прољећу чрез частни пост (да речемо у исто је доба године и до тада обично туда се и за тим ходило), да му купи димницу, али баш у Гружи при почетву буне, и по Цвијетима да се тај

201

час дома он у Ресави намјери, и у својој родбини и у својему војводству и очинству да се наће и удеси, гди му се напријед знавши повјерења иматн могло и морало, и да ће уза њ' га ту сватво су чиме имадне, како и други Срби друвуда уза своје старје-пгине, поустајати, те се таво и отуда он исти обрете овда и у рановачвоме боју.

Пошто се пав врати Раица и Стреља у Пру-гово, до недељу дана и Турцима у Пожаревац доће из ненада индат, један делибаша од видинсвога везира, по имену Јосин-ага Анадолија с повише од пет стотина самијех делија, и толико другога што-шта, воје пјешава без опанава, воје воњика код воња без воња, него сви са добрим оружјем и с врвожедним својим тигарством. Тај делибаша пун јунаштва и јарости сувише други дан по долазву одмах све Турве своје и ондашње (до 1,500 тур.) подигне, те изаће да исто село попале, и тај у Пругову логорчић србсви да распире; Србн пав свагда се посада надајући већ тавовоме нападе-нију, сву су чел>ад своју збили у гомилу и на сред села, па наоволо чували, и радо и спремно чевали Турке, воји но им ево и доћу сад у ноходе, али нешћену на њине засједе ударити, него их пре-варе, оставивши их ту чевати, а они обићу село, те зајме свега села говеда, туна иасавша, иа с тим шићаром да засад задовоље се и умавну здраво и весело, живо и ворисно; него и Срби, подпазив им лихаћно намјерење, и тамо их претеку на друму, те у згодној бусији, нак се и ту пропушкарају добра два сахата, и поврате од њих сва своја го-

202

веда, док већ и Турци оставивши неколицину ту мртвијех и рањепијех, одмакљају како је који боље могао у свој Пожаревац, да од лука (празијега) ци-цваре гради, ако без масла и сира, кад остаде стока, чија је и била. — Наком тога несретнога догаћаја позадуго неусуде се Турци у ћелепир излазити; премда је и Срба неколика ту осмрћепо и поизра-њено, а и двоје дјеце, вркунчади, говеда иста чу-вавше за селом, још најприје уфате Турци, те само њих живе одведу, и код толико чалишмака једва празноручна их замавне већина у хареме дома. —

Примјеч. На првој и -другој код Ћесара аудијенцији с реченим србским депутатма, био је толмачом њиховим Д. Фрушнћ, који но је и дру-куда свуд ш њима ходио за истим послом, како ти у елчије англезскога секретара, и у прајскога посланика приватио што су по један пут с истом просбом за помоћ и посредствовање били; али су приступак и разговор имали по међу објема ћесара аудијенцијама на Метерниха соизволеније са др-жавним совјетником Худелистом, који је вторичне њихове а о истом дјелу молбе опета преслушао, и прилично их обнадеждио. Послије тога мало доцније, кад су се Срби већ опста на Сулејман-пашу подигли били, одлазили су неколик' пути у ћесарску државну канцеларију, и ту пријатељски су совјетовани бивали од Штатс-рата Пренера, шта и како да раде и поступају Срби истога времена у Србији. Свој овој историји придаје и ово неко-ливо више а и праве јасности.

IV. Причање. Вакова је, колика л' и одкуда помоћ дошла Србији

овога времеиа, и шта је иа Сави, около и преко Еолубаре рађено.

У вријеме Карађорђева пребјега у Њемачку прешло је за њиме, како је папомињавано, и млож-тво народа, којега се тамо једва што задржало» поготову л' ни мало; него повраћала се и поис-предавала сва простота Турцима, да тев на својој старевини како год хљебом се прехрањује, окром неквјех старјешина, и нешто бећара, и људства но-највише грађанскога и занатлискога, што је у Ру-сију с Карађорђем и после отишло било, и осим не-кијех што нијесу шћели ни у Русе ка' ни у Турке поћи, него су останули у њемачкоме царству, и то на сријемској граници око Митровице и Купинова (старога србског и последњега деспотовишта). А тако и у Баната темишварскога првој и другој ре-гвменти, и око њих по паорији зауставили се неки Срби, и ту чамили, и чајали Бога спаса, а све на-деждом се питали, да ће како-тако и када-тада те ускоро Свемогући помиловати србску сиротињу, и боље је опоравити, а и к љепшој цјељи упутити. Осим више-споменутога проте Матије Алсксина

204

Ненадовића заостао је био у Сријену и најнлаћи ну брат Сино, и Петар Николајевић Молер, и Максо Крстић Раћевинац, бивше војводе у вожда србскога; пак и капетан Јовица Милутиновић ко-лубарски, и војвода Павле Цукић (н. краг.), и Бојо Антонијев Богићевић титуларни војвода Лознице (из Јадра), и други неки, што су све у Купинову и око њега ублизо живјели. А у сријенској Митро-вици и око ње по ближин селима прена Мачви и шабачкој Посавини бавио се Стојан Чупић, прото начвански, Никола Смиљанић, Сино Катић бинбаша прекодриначкијех бећар&, и други још ћекоји. Пак их је још достина било и у Бачке Новоне Саду, нећу којијена и Јаков Поповић, талинично прозвани у Београду Јакшић, што је беаплатно и о своме трошку, а за насљедити разваљине дворова негдаш-њијех... Јакшића, у кап. беогр. Михаила ТЗурко-вића, бившег и екзерцир-најстера коњичкога и пје-шачког аћутантом служио; ту је био и Аксентије Н. звани добошар, а бивши све Србије капел-нај-стер, осин осталијех. У Панчеву је пак био Пе-тар Оташевић кнез гружански, и кнез Максин Раш-ковић из Старога Влаха, и бивши кап. грочански Живко Михаиловић; а у Бечкереку војводе Вељка Петровића браћа Милутин и Миљко, и братучед Милепко, и Здравко његов бинбаша и хазнадар, и дружина њина; пак и у Ковииу Иво Монировић, што је био војводон у пожаревачкој нахији, и нлоги други, како ти Шљивићи и Џода и неки још у Би-елој Цркви, и Новој Паланци, и око њих по се-

лима. Сви су ови у Њеначкој бавивши се исто

205

једно жељели, истоме се надали, спремали се на све исто, н наслућивали га, да су и сваки час го-тови били на изновично возстаније за слободу оте-чества цритрчати у помоћ, које, судили су, да по свим приликама, турски чрезвнчајни и све увећа-вајући се вулум и варварска крвожедност не само узроЕовати, пего и усЕорити мора: „Злб и глупо раћење, готово је сућење." Свакад је истина. Та и Турци сваким злом сиротињи србској наново и у мало времена пре досаде и додијају, да се опета и наскоро, а обштија и озбиљскија буна подигне на њих, но најпрво се у име народа завјерије и обшти а тајни састанак у селу Рудовцима учи-нивши, па послије тога до мало вгоднијега за тај посао времена и јавно собраније у селу Такову почевши нагло пером и оружјем на сваку страну дјејствовати по Србији, те буде огласком рока' и дужности свакоме народољубцу, и позивом у важпо дјело чисте божје правде, а да сваки јунак и ва-љатнвји чоек у одбрану ближњости а и чоечностн прискочи и помогне.

Сви су они у Њемачку прешавши н тамо на вријеме заоставши Срби овамо по Србији неки негди сродник& и пријатељ& својијех имавали, с којима су се на скелама састајали кад'нокад, н разговарали се о свему стању својему и обштему, па и тајно споразумјевали се н слазили. Е вако су и они ва-љевски у Бупинову живши имали амо у ваљевској Посавини по згоди и близости своје тајне прија-теље и гласоноше (вједогоње црног. ријеч) како ти СтеФвна Брдара из с. Кожуара, и Рајка Антони-

206

јевића пз с. Вуконе, који су им свс дозпававше по Србпјн гласове и нослове турске и новија проис-шсствија тајно н брзо доказивали, и кад један кад други, а кадшто и оба заједно би ноћу к њима прелазилп и прокраћивали се до у ашањскн луг, тс ту бн се с оиима састајали, и туге н жалостн својс о псиољи и злопатњи народњој сучаствовалиб' п дијслпли мећу се. Од њих дакле и то ново а тајио у Рудовцима завјерје, и новб а јавпо у Та-кову востаније противу Турака дознаду ови на-скоро, иа одмах се и најприје старјсшнпе тајпо изскуис н договоре, да летне свак на своју страпу но свелу равноме Сријему, и да зовне у скуп са-мовољце п бећаре, што их тко више наћи узможе, на да прелазе у Србију браћи својој па номоћ и па ослобоћење отечества својега; свјсма се шјсма рок учини до три дана; и за рочиште објави им се ашањски луг. Ту их се на рок сакунп до близу једпс стотине, ади се то малина учини, тс уговоре, да ндс спак дома, и да још нађе свакн што више може друлгтва, и да свак оружјем и барутом сам ссбе како најбоље снабћене, па до друга трн дана ту да се обрету и сљегну, па да у Србнју нрелазе. Сам прото Ненадовић што се није ту десио, пего брат му Симо. (А прото већ овда у Бечу се за-стао, куда је мало поприје и у по знме с молбом на цара све-русинскога како но ће још о томе, на-ирнјед се казати, отишао био; па којн ио је н Чо-тру тамо у Бечу нашао и приљубио... само пмав-шсг новца, и рекавшега их трошити па проту и па тај народњи посао докле му га н узтраје, него

207

да и њега уза се, каво но ти бившега совјетника народњега, држи у томе послу за друга, који му то и учини; и док траја уЧотре новца тро-шише братски, а кад нестане узмухају се и оба, те нешто им Молер амо у Сријему од ђекога на-просјачуј и својега прилагај, те шаљи, а нешто им и Недоба од рускога посланичества помаао искам-чај и помаљај колико гуја ноге; али при свему томе, да небјеше добродушнога и к њима барем некористољубнога Петра Вдчка, трговца бечкога, а урођепца Маћедоније, који но им свагда у за-јам даваше, колико им год требоваше новца, а ни-када да му врате неискаше, они би заиста по ку-пусу.) — Хеле и без проте и без Чотре ови се амо завјерив пријећи, обећају што кој може учи-вити те бећара сабрати, па и Ђука Илијев Мар-вовић обсћа о своме трошку и читаву стотину мо-мака накупити превести и донекде садржавати на службу отечества; иего их немогне зар одмах са-ставити, те на ров и на рочиште и недоспједне, каво ни други ћекоји, но што их се само до че-терестина друга тад' у реченом лугу обрете, међу њима и кап. Јовица Милутиновић, и војвода Мавсо Крстић и Павле Цукић; иав и ови ту причекају још два дни, неби л' им когод још у дружтво при-дошао, него им никога више заовда небуде. А ту је њих све обдржавао, чувао да тко за њих неузна из вдастника, и без паре и динара појио и ранио стари поп Никола вупиповски, и његов син поп Саво, све својим хљебом и вином, док се договоре и закључе с Петром Молером и са Симом Нена-

200

довићем, да Дрвица н Цукић и Максо са тијема сад пријеђу одмах̂ у Србију, а да њих два остану још за који дан, тдорле што џебане набаве н по-више дружине саставе, пав ће и они за њима што год се прије могне и кадкоји у Србију прелазити. У очи трећега дана дакле по другоме року прегпу ићи ови и прелазити у Србију, него им је по истоме свему лугу био паводањ, који је тада придошавша Сава учинила била, те се немогне брез чуна нп проз луг, а то ли без лађе преко сад ужасне Саве воде; али поп Сава наумивши крепко свијем собом п сво-јим имућством и могућством послужити својој Сраћи и својему пребједноме отечеству, поведе их отале свеколике у вече по лва с&та ноћн, оде ш њима пај-прије у село својој кући, где им (под видом падни-чара) свјема даде на сред авлије вечерати, на их дигне, и узме своју из баре ораничицу, те је сложне руке упрте на јупачка рамена, и тако мучки ш њоме иснод купиновскога чардака у луг и к правој барц до на воду понссу; па онда у лађу по пеколиципа стрпавај се, и одвови ка обали савској преко све баре, где их поизкрцај на обрежак сухи, а враћај се но друге оставше, док и све тако превезн; а где удари на нлићак, ту сјаши у воду с лаће, те гази но и лаћу конопцима заврзи па превлачи до на дубљу воду, или до на бријег савски, н то је таман близу чардака догодило се, где су још тек то малко сухе земље наћи могли. Него је ту и сада топрв чвор и загонетка, на чему ће се преко Саве, која је у свему одвишему напуну својему, пак је и превећ силна и плаха, кладе носи, и очп

209

заноси, у смртњачићу се по њој сада невози нн ма-лином а то ли гомилон, а и ноћ је прољетна, него превалила, те ти тројицу момака спреми кап. Јо-вица у истој чуници преко Саве, а да иду Ковачу Н. из села Баталага (нах. вал..), који је ту има-вао своју дрварицу лаћу, и ту му се срећом ти-јех дана н задесила, па да га од капетана Јовице поздраве, нева им лаћу довезе, да их нревезе, и момцима прикричи да му је возити поможу. Отиду они пријеко, и нађу лаћу и Ковача, но и су два Турчина чамџије у њој, и насамо кажу му шта су ради, али он и сам нехтедне поћн, нит' иш и лаћу дадне, те ови брже натраг; а када то чује кап. Јо-вица за Ковача, и да у лађи оп још два Турчина има, и чува их; нрида у чуницу још два момка и Уроша Скел>анина, којему и своју дугу пушву даде, нека је Ковачу покаже за знак и за вјеровање, да је овај ш њима, којега Ковач и иушку добро по-знаје, па да му и ту љубан учини, што га моли; ако ли му пак и овај мах одкаже, да га ув.јере и то, да ће Јовица собом прнјећи у истој ораници, и лаћу му отетн, а и главу му одсјећи. Рече им и за она два Турчина, да их оба свежу, и да их причувају, док он иријеђе, те их штошта иоиспита, Поћу опета ови, те покажу Ковачу и ријечн Јовице и пушку, коју, како по тн у њега и прије сваки-јем живијем па и Ковачом внћавану, одмах и до-бро познадне, па и сам иоскочи, те најпре помогпе повезати Турке, говорећи: „Хајте браћо! за име божје, и за вјеру србску! Јест' и ноздно, зора је; ал' и скозно, мбра је! — Живо и сложно ја н

СПНСИ ПММК УИ.1ЈТИНОВИЂА САГ1ЈЛИЈК 1 I

210

свак! Сада знам шта је, и тко је, и за чим је Јонпца, па хоћу и ја срцем и душом." Тако на-незу лаћу к њемачкој страни, а ови одовуда из шпба п луга сви на ноге, те к обали воде прв-макиу се, како ће сви у лаћу и најбрже поскакати, па отискивати без почаска; но како је већ свануло бнло, и стража их опази, те ОФИЦИР са сабл>ом у руци голом к њима полети, и сва стража солдата са шоцлма за њим потрчи, док и повикне у трку ОФИ-цир: „Који сте тови?! Натраг! Док вас нијесам све под ватру и сабљу!" — Ту се њему на'сусрет Цукпћ и Јовица примакав појаве, и проговоре: „Не блпжс! Ти гинеш првн, пак ће топрв и веће зло битц! Г̂и нејмамо куд' натраг, а напријед морамо, ио уклоп' се па ћут! Ако ли нас дарнусте, јасно вам кажемо, све ћемо вас побити, и чардак ви спа-лити. пак опета пријећи у свој завичај и постој-бипу." Тад' се и ОФицир поустави и ућути, а Цукић иристунајућ' му рече: „Ево вам солдати један ду-кат папојиице, па нити је тко шта чуо, нити је ви-дио! — Вама никакве невоље нејма, и нед'о вам је Бог; а нама је, како и нашој у Србији браћи, што и ви знате, велика и нечувена невоља и нужда овако и ходити и свачим својим и ту!шм ризикати, и свијем и свуда, ако ништа, гинути." Онда при-ступи к п.има ближе и ОФицир, и рече солдату јед-номе, те прими напојницу, пак им још и они по-могпу час нрије све, и саме коње у дађу потоварити, н отиснути од свога краја, па што им Бог да; док и тако преко свијех мука једва се угледају на сво-јој србској страни, али још на Турцима подруч-

211

ној. — А поп Саво нејавив се ОФициру, да га ие-узпа тко је, п да је ш њима био, брже боље отале у свој смртњак, на баром у луг и кроз луг, те под ссло по свапутку, али пикиме неприпажев одкуда јс тако дошао, пего и дома отишав и ончас прео-букав се нође у цркву на своје вријеме, а послије и мећу ОФицире н кметове, Фалећ' им се да је сву поћ драгу слатко преспавао, како давно није, и да се чисто лакши опажа, и здравији, а ками је трепуо; пего за овда и прође му то баш е тако и па томс, како но је и боље,

Тек што сада Србл на своју обалу из лађе изаћу, Богу одмах свемогућему сви благодаре за срећни прслазак, и препоруче му се у будућу ми-лост и помоћ, ал' то и у тај исти час грмачи од нскуда мећу њнх Марко Матић Грабовчанин (ро-дом из с. Грабовца н. ваљ.), како да су поручили за њсга, н сви му се обрадују кано ти поузданицу веома, како год и п.их он што прерадосно дочека,

I тс се са свјема братсви изгрли и изљуби, кликћући н покшкујући: -Благо нама! Ево браће наше!" Пак ц стару јупачку запјева пјесну, а обично и прстом ухо затиспувши:

„Нејма љета без 'Бурћева данка,

Исјма брата док пероди мајка;

Ннје крвце сјем Косовска боја,

14*

212

А ни хљеба кром жетвена зноја.

Хај! што вели још бијела вила:и

„„Јуначка је свагда срећа била!ви

А у нешћелице Ковача нађу још дваестину момака, који су се сви у чету одметнули, и њега у његовој кући чекали, да ноће ш њима и он, па што Бог да свјема, то и њему; те од њих и од својијех Јовица одмах неколика момка одредп и, даде Урошу Скељанину, а неколика друга Марку Матићу, те отрче у оближња села, да одмећу на-род, и војнике изсвупљају; па ни два пуна сахата непрођу, а то их се састане ту до пет стотнпа оружника; јера су ту појака и поублизу села ие-волнка, и томе се сваки тудешњи не само надао, и за то знавао, него и једва дочекао. Кад их се толико дружтво ускоро сабере, а међу њима п Пан-телија Ушћанин (род. из с. Ушћа), онда кап. Јо-вица, знајући добро Пантелију да је ваљан и по-уздан, изведе на сриједу војске и она два Турчнпа, па упита: „Пантелија! неби ли Турчину о једап мах могао и сада још главу посјећи, каконо сн некада?" Он једва дочека то, и размахне јатага-ном, те одмах слети једноме, па другим махом н. другоме глава са врата. Ово је учињено тако и за то, да се Срби с нова омрсе о Турчина, и да пнко већ недвоуми чинити, што се започело. Ту на{)у за добро, да се пише и на знање даде о њпхову

213

лрелазку новоме господару. Јовпца је иревео био са собом н једнога пнсара, по нмену Алексу Кра-гујевчаиииа, и сједну оба ту пнсмо то паннсати, па тек у половини пнсма бнвши, опазе стражари, ђе уза Саву иду три Турчниа, н јаве кан. Јовцци,

• Еоји одмпх неко.шка момка пошал.с, те их поФа-тају, и всзане доведу, па и њих тај час другима оиета заповиди посјеКн, како и опс прнје. Сад иродуже опета нисмо писати, на тске га довршују, -ал' ето им и другијех још седам Турака, онета од Београда, двојнца нх иа кољма, а иетппа пјешке, те ови остав1Н писмо и нисање, него брже за пушке и на коње, п нјешака у бусију, да би иоФатали жнве и њих, али се одапру опи иа пушке, те се потјерају ио пољу са Србима, дов ону петерицу пјешака смлате, н то једва без штете своје, а коња-ннка турска оба утеку, тек на бусију ногоде н тамо, а ц Јовица за њима на коњу нрнтече, да небн који од њих утек'о и објавио у Шабцу, како је и шта овамо; кад ли тамо, а то буснја убила једнога Турчипа ц оба коња, а други Турчип оиета уте-као н пјешнце, те Јовица и за њим, док пристигне га, н дугом пушком својом, коју Турчип песрећом његовом није имао, распали ц њега ту премстне, па му и главу одсијече, да попесе у дружину, пска се свак бол.е слободи; у то к њему н Марко Ма-тић с повише дружтна из шуме одпекуд опета искрсне, ц честита ку лов, а Јовица све с Тур-чина оружје и хаљине у Маркову дружину нодц-јели, некоме нешто давши, да нм се пос'о усладн, л омпли, и да се тко што пејма, њиме спабдјева.

214

И таво се сви заједно врате у осталу дружину, ће Јовица доврши оно цисмо, и друга још напише свавоме за Караћорћа бившему вапетану и другии пријатељима и поузданцима по ваљевској нахијц, да би свави одмах војсву подигли, и Турве били гди ко стиже и налази којега; те и киезу Раки Тешићу у селу Мионици, како је више казано, та-ково се пошаље једио. Тако и друкуда писма по-шаљу штокоме, теве господарево зауставе, нејма-јући га по воме сигурноме и вјерно послати, а незнајући где га и наћи, в томе бојећи се и чу-ваЈући, да неби вако писмоноша уфаћен и Турцима у руке запао чрез оне Србље, који двоуме још устати на оружје са својом браћом, и од страха иеуспјеха придржавају се Турава. Сад распита св Ковач и други, ваво су Палежани Турци, и у Ва-љеву коливо их сад амаде, вад их је читава војска отишла на помоћ својима у Чачак; а кад чују од овијех, да су Палежани за побуну чути морали, и да ће оно србске сиротиње што је мећу њима све попрштити, и да у Ваљеву врло кало ЈПТО Турака имаде, јер се уздају у подвличевачки шанац, да се могу одржати у њему, аво би што амо било, дов им се они побједоносни врате. А вада чује то Јовица и остали, одмах ти на иоге; оставе Ушће, па сви иа Палеж, да избављају ону своју браћу, и да очисте на душак и узгред тај Палеж од Турака, па да потрче на Ваљево сви час прије. У томе путу до Палежа посијеку још до дваест 1Г пет путовавшијех Турака, које су сретали, и које стизали, кад их ови опазивши, нагињали би од њвх

215

утјецати, а пепредавати се. На један још сахаг хода до Палежа сретпу једиога Србнна, којн се измако Турцима с Палежа, н бјежн к овнма, ка' у своју <5ра1|у, којн но нм каже, да су Турцп за њнх доиста опазплн, н све варошане поФатали, а п н.ипо како п свпјех пман.е п робл.е (т. ј . чел.ад) све потрналн у лађе, на отнсли нпз Колубару, да аобјежу са свпјем у Неоград. Но у томе Србал.а дружтву н војшчици десио се је и некн поп Жнпво Н. из с. Уроиаца, којп то чувши заиште одмах трнестину момака, да ш н.нма потрчн преко 13а-островка к уш1|\' Колубаре, да ухнтрн те срете Турке, н да нм педа нроЈш; а да они с остплом војском трче к Палежу, ако што србско ;киво за-стапу, да одбрапе; ако ли пе, да п опи ударе за п.има ннз Колубпру како који може. Тако п учипе, !101и.1'У нопа Живка на ушпе Колубаре, а опн снн к Палежу нолете. На ушпе пои баш како је п рад био брже од Турака нрнспије, п одмах дочека ирну лађу пуну самијех Турака п снашта, те их разг.ије и побије, п лађу са свпм задобнје, и пеколика коња у н.ој па1(е н освојн. А онн на Иплеж сти-гавшн застану још друге двпје нелике ла^е пупе, које се тамап бијаху отнсле ннз воду, те овн нуш-кама ва н.нх с бријега занпн, а нош1чи да се нре-дају, и да србско робл.е вра^ају; на које опп од-говоре, да се пе нредају док једап пх траје, а нп робл.е да не пуштају док и нјеру не уфате н таоце док пенромнјеие, пего им реку још на то: ,Да вам дамо у таоце два Турчипа, а ви нама два Ср-бнпа, да је тврда вјера да Кете нас, кад вам робље

216

србско и имућстио истуримо, мнрпо пустптн да ндемо куда смо и пошли." Ту Срби нејмавши куд камо, да би нсиобили уз Турке и своју браћу, пристану на турско предложсње, те приме н даду по' два таоца, пак н Турци пристуие лаћама крају п тада све србско нмање и робл,е понстурају па бријег, н тада нх Срби до у Саву испрате, н с ушћа таоце повратнвши, мнрно се разнђу свак својнм путем; алп пошто врате н кап. Јовици сре-брљаке ппштоље кпеза Грбовића, који су ту били у искојега Турчина, који но их је од онога у Ва-л.еву попрнје н па мнру изагпао био силом, нак нх овда нозпавшп а ноиратнвши Јовица опста их првом приликом споме кнезу Грбовнћу нзручи. Ово је све од нрелазка оне кап. Јовичине чете у с. Скелу из Њемачкс, за једап исти дап учињено, и тако се дотле донмо, и успјело.

Хеле та сша дружнна учнне првн конак на ослобођсну Палсжу, н сјутра дан одмах кап. Јо-вица иарсди кап. Иетра Ерпћа нз с. Звечкб, и кап. Тзуру Н. пз Црвене-Јабуке, који јс такођер у Срнјсму био, н сада га њима прешао, да остапу сваки са својом комаидом у Иалежу, да га чувају од Шабца и од Београда, те да Ј"С тако а пут иресјечен обојпм Турцима Шабца п Београда. Осталу нак војшчнцу кап. Јовица сву дигне уза се, те тај исти дан отиду до у с. Мургаш Павлу Даниловићу на конак; и то вече пошл>е момка јед-нога кан. Васиљу Н у с. Бајевац, да му каже да се у јутру зором сва капетанија његова код његове куће сабрапа обретс; тако и пође се рано

217

к љему сутра дан, к пађе сс како је речено по-доста л.удства, и свак прпличпо паоружап. Од кап. Васил>а сад запште се још један ваљан и по-уздан момак, те по љему сс пошаље господару оно на Ушћу ппсано писмо, које и нађе га у на-хији београдској, како је и горе опомсљепо. Отале пак поднгну се сви у Вал.сво, и то нсто всче нзиђу на Клнчевац брдо у старп љемачкн шапац; тск овн ту што стапу, ал' ево и Селим Тгсхајић са сво.јом у пах. ужичкој разбјепом н враћепом вој-ском у кулу и у шанче своје бахпе и одјаше; за то што у варошп всћ пнје имао гдн одјахати и остапутн, све-колнко је Вал.ево, док су опи тамо у шићарипу... ходнли и вратнли се, дигнуло сс од страха бупе и са свнм прско Дрипе побјегло, а и кнез Гадован Грбовнћ н кпсз Гако Н. Меоннчанип како су се одмстпулн, опај се измакавши Турцима нз Мал,сла (плашше), а овај дома се десив тек сваки одмах, што и остале старјешине сабнрај вој-ску тркимнчио, па јсдин сретај, а други стнзај Турке, до самога их Вал>ева испрате бијући, п на брду Вранп то нсто вече остапе се, гди се тај час и србскн барјак угледа, и србскн бубањ почује, каво што сс н иарада војске угледа. Турци пак бјежсћи отуда к Вал.сву и шанцу свом у надеждн су били ту снастн се, одупријстн, н разрахатнти; ал' свс нм се обрнс свнјест, кад угледају читаву Бојску за собом устоппо дошавшу, која их јс свега иута пратила и иођешто десетковала, а другу још н страшнију им сс чиљавшу на Клнчсвцу оназившв; нак истопрв прндолазе од сваке страие вал.евске

218

нахије капетан с војскама, и у њих од Србал.а већ нигђе никога, ни пандура, то ли кмета, до је-дини кнез посавски Петар Милован. из с. Трвдо-јевца с неволнва своја момка и кмета, н поии владнка Данид, којега су Турци звали Дели-Напаз (т. ј . будала-поп, иди: махнитан, а Срби: алахук) с неколиворо момчади своје, и су два-три калу-ћерва. Но и од њих обојице Турци никаквс ш>-моћи нијесу ииати могди, за што је всћ бпо из-губио вјеру владива вод народа својим чрезиичајпнм среброљубијем, и напастним предосуђивањем пра-вијех људи мирсвога и духовног реда; а кнсз 11е-тар по вољи или по невољи заставши сс досад у Турцима, тим лиши сам себе внезовања, пак и влијанија у народ. Нитво нивога неби жешћс нн прочније вазнити могао, него су та обојица собом себе, а тима својеумним поступцима т. ј . пристатп противу своје браћо, и држати се таво слијсно Турава у онако вријеме, кад је обште возстапије на Турке од свега народа и с правицом учнњсво, и о којега су зачстку озбиљскоме обојица узпат' и чути морали за доброга времена од млозиис својих напрснива, те се лијепо уклонити могли од руке и муке и угрозе турске, и спасти ссбо а спа-савајући своје, кад је Петар кнез и своју ријсч и вјеру су оно реченијех внезова неколиципу придо-дао и собећао се био на то, што-но је у оемупу проти Ненадовићу сообштено, па и који по је још с истим владиком био већ почео чудо-добро жи-вјети; него жали Бог оно пет стотипа (и повишс а не мање) в§с& готова новца, што јс владика

219

исти за четири мјесеца својега владиковања од кукавнс србске сиротиње трогрошном димницом и собом изнужденом писанијон, осим безчоечнога глобљавања духовснства с реда свега, награбио и иопесао и однио нз Србије у оно најпотребније доба, када бн с тим повцима истоме народу како својој паствн и по Христу и крсту браћи преве-лнку иомоћ и нолзу могао учинити, а својему имену лијепп спомсн, и ваздашњу важност и праву дику самом архипастирскоме чину и духовном званију прнобрести, како но му је и његов писар искрено и свссрдпо говорно и својски наномињао, кад га јс он јсдно вече тајно и озбиљсви упитао: „Јес' ли чуо тишто?...! Народ србски опета се номами, п устаде оружјем иа Турке, своје господаре, и сада ће топрв страдати, како никад пије, и како но је заслужно ивдавна; него незнам куда ћу ја и што ћу!? Да идем у Србе, нејмам куда, кидисаће на мс поповн п калућери, како на сову вране и чавке, што сам пх како ахмаке и хорјате млого карао... п тербијст*) чпнио; а да пођем у Турке, којн ме ваздан сво у свој шанац и кулу зову, бојим се од њих због ово цареве мнрије (ђоја) своме жи-воту, него шта бп чинио ти синак, да си сада на мјесту мом'? Слободно ми твоју мисао покажи, како син отцу!" II писар му одговори а од прилике

*) 11М1М.1Е1!. т. Ј. у повиновеиије доводио, али гудећи и смудећи II до душе глобл.авајући, да је од свакога иопа п ка-лућера рачуп зи Кирпђорђа пуиијех десет година истезао и стрвшно паплаћппао.

220

овако: „Ја да сам на твоје мјесто и владика. опета би ја бити морао исти овај којц сам и сада, т. ј . Србин; пак би волио, како и сада волим својој браћи Србнма, и за то би одиах к њима нз овијех стопа и ово вече н ноћ пошао, и нашао би повога господара пародњега, за којега велнш тн, да ти је још и побратим, па би њему одмах дао својевољно и драговољпо па барут и оружје и па топове и друге нотребе половицу тијех новаца својнјех, што нх ти сад имадеш, и ако би требало још и по-слије, а ја би му дао и другу половниу, пак би Србн то добро и помоћ вићели, призпавали би н благодарили свдгда, а оно зла и неправде, војнм си им те паре узимао, заборавили би они за то приношење тад' и радо, и прерадо, како но ти Христовн Христјани." — „Ако лн стадо расхите н поједу вуцп и чавали, што ћу ја онда?" рече и упита владика; на које прими у одгозор: „А зар мнслиш, да би тада и пастир жив остатн мо-гао, кад Си му сво млогобројно стадо пропало? и проч." „Алн су Турци јачи, пак ћс, рече владпка, све у робство повести, или под^мач н на колац метпути, и проч." — На које и пнсар му опета и овако рекне: „Али Бог брани правду, н неда пра-ведницима пропапути, пак ће Турке оп казпити црвпом и мравком самијем а тако, да ће они за-боравитп себе и своје име, то ли сабље н кочеве." — II преко тога свега је отишао, исти владика тад' онета у Турке, и силом повео и сво.је слуге и млаћешипе, те се ш њима затворио у шанац ва-љевскн. како је прије казано. Али је он бпо Ве-

221

леблагородпив (Бејзаде) Фанариотски, и Баш-Ма-вроФор велике клисе визаптнске, п зиклети бранптел. свега Христова стада, па н готов душу н ;кииот положпти за н>ега!? — Тек једва се од њега ње-гове слуге и иридворин му калуђерн, Ђеро Сту-деннчкн и Филимоп Благовештенскп, бјегством из-бавс и спасу, а сам нпсар гаје тај до у Зворпнв нснратио, нешћешпи га те и на познвање оннјех ди бјеже заједпо, у такоме крајњем стању како архијереја без пигдп инкога оставнти, пак опди се у Коспе Зворнпку ш њнм опростившп н без-бројне благослове од њега прнмпвши, пошто му на свога живота рнзнк псповиди, да хоће патраг отечеству свом у номоН да иде, узмс од њега своју четверомјесечну нла11у (но 50 гр. на мјесец), алн нн поискаишн овај, пити му сам владика сјетившн се датн опо диојипом од ајлука нишс узајмл.епог му новца, кад је из Стамбола у епархију а без и нребјене паре дошао, те је од нстога узнмао кад-што, док Ј"С у опога трајало, н док је већ под-крвавпчио сс деспотскн владнкујући. Оп јс послије до мало нз Боспе у Њелачку нребјегао, п те своје новцс све са собом нреиио, н сачувао п.пх како н сам себе, тек што је малу брсзнослицу... нзгубно, т. ј . чест, звапнје, н достојаније. — При њему је за пнсара н грчкога толмача, што тај исти алаув није знао пп рнјечн србски, бно четнри мјесеца н.егова деспото-нладиковања, еи' овај главом, који је ово паинсао, што чнтател. сад пмаде у рукама, и пред очнма. Нег' н оп в њему како н зашто је дошао ево: Кад се у нладичпну коиаку сномнп.аип

22!

орзоал писао, тад је ту мећу осталима био и Ава-кум Игуман боговаћски, који осим свега другог тај-пог разговора, каже и аманет божји учини Сими истоме, како своме пријатељу и спародиику, да од писаног арзоала ништа ползе нејма, нити слути Гшти, него се изнова и о овога часа опремај сваки Србин за рат о првоме прољећу: „Па ти мој Спмо гледај одавде како год узможеш сада ил' зимус у вилајет изаћи, те управо к мени у манастир ходи, нак се ништа небој, сву зиму ћсмо ловити по шуми лисице, а по глога и дријена цвијетну опета Турке, ако Бог да срећу н здравље, како смо до јуче; нсго знаш и сам, да нам ваља и перо, к'о и пушка." Ев' ово је повод и узрок, те је Симо доброга Дно-ниснја оставио, а удесивши згодну и заштитну при-лику, отиде у Халахука секретарску и толмачку службу, гди му је, осим личне безопасности, к'о у Бератли владике, ово још највећа и утјеха н надежда била, што је све оружје подпуно и сло-бодно свагда носио, које но и сами владика воли-јаше, те још два оружана Срба хајдучића, што их јс. у Београду од везира испод сабље одмолио, узео бијаше к себи. Овај Симин пристанак у тога владике буде вјерноме Авакуму не само препово-л.ап, него и млого полезан; а и Симо се уздаше отале моћи кадгод и кудгод узтреба полећети међу слоју браћу, али свемогући то исто млого друкчије доизрукује послије у своје вријеме.

На Кличевцу пак саставши се овда Срби виде се сви, и један другога промотре и преци-јене, тко је, с коликоро војске, и коме у помоћ

223

дошао, а гледајући и мјерећи противу кога, те тп се брижност н педовољство и разкај из некијех јарпо појави, па које им прешавци кажу, да су опп само Ј'едпа п то напредашња чета, која је сама о ссбп а I! час прије прешла браћи својој у по-моп неколикашн.у, и понајвише за то, да их охра-бре н обрадују превеселим гласов'ма, да ће тоирв за њима доћи нелика трију царева војска, топовп п цебана, н да се опи за то несумњају ни трупа, ннти чега престрашавају, нето да сви сложпо п усрдно војсватн почињу и продужују све донле, какоио су и дужпн себн то, и својима, ако пикоме другом, јер само тако могу заслужити у свнјех христијанскијех царева и краљева ону а:ел.епу и падаћну вслику милост, н поштење и правнцу, пак ћс им свачим а сваки помоћи, коко но су се и у Бечу љих три највсћа недавно за то и тапо н до-говорнла, те којн но данас, дрмају свијетом, како но су п досад, п како ће и од сада. — Овако јс кан. Јовнца и појв. Цукић у томе састапку пред свима зборио, и тако исто њихов друг сиаки свуд' п свакоме по свој војсци тој утврћавао н,пхове бесјсдс, н увјераиали све својим прела8ком п усућ-ношћу; у то н ноћ наступи, и почивати разнће се људство, но и страже и патроле нареднвши, н од-зивку (лозиика) саму спремивши. Кад у јутру буде нред подне, ал' им допане глас, да су спахпје београдскс у Палеж дошле, и да их је подоста, те за то им сс нитко тамошњи усприЈ*етн ннје мо-гао, то лн да их поврати; него им се уклоиплн она оба капетапа с пута, да само своје команде

224

сачувају од извјестна разбића и погибел.н; Ј"ОШ да су Турци ти одмах у Палеж доспјевши разрезалн на вилаЈ*ет таин захире, и већ им је сва Посавина окопадежска почеда ДОНОСИТИ. На то к. Јовица, с договором осталијех, остави ту све њих, да у муа-серн (блокади) држе Ваљево, а он појаше коња и узме са собом стотину воњаника, и у руке кам-ЏИЈ'У па потрчи к Палежу, а да недадпе се Тур-цима у нахију, и нахији к њима. Онај пак писмо-поша, којега су из Бајевца били послали с писмом господару, и којега је кап. Васиљ уиутио да се нахије београдске прикојаси путем, уздајућн сс како Ј*е он дочуо, да ће господар бити у истоме селу Рудовцима, или ту близу негди, да одмсћс исту нахију, отишао је и нашао га у тој нахији, која се већ превољела била, и кад писмо прочита најприје господар сам, а послије и свјема га он покаже, обрадуЈ*у се сви толико, да већ и забораии сс ннтати књигоноша за даље, шта је и како Ј"е тамо. Него и господар отале дигне се одмах, ц пође к Савв, а када на с. Ушће доћс, ал' му кажу, да су сви отишли на Палеж, и шта су тамо учииили, и, да су пошли на Ваљево. почем Палеж очнстили; но да су на ново и београдске спахпје војском у Палеж дошле; које све кад разумије го-сподар, одмах похита и побрза к Палежу па помоћ, п како доће, затече изнад горње страис и оцнјеии Палеж, те га разстави од нахије, и станс ту прн-бнрати к ссби војску тудашњу. А када кап. Јо-внца у с. Грабовац стигне, туна чује да је и го-сподар собом дош'о на Палеж, и Туркс нове ту

225

застао п закружио с вилајетскс страпе, те п он брже са својом дружипом, п узгред што је још по-дигпуо и повео, к њсму све пјевајупн и таламбасе бијући; но у с. Звечкој омркпу, и ио мраку с истом хуком и пјеввом нродуже пут, које надалеко чувшн господар пошол.е, незпајући упраио тко је то, прсд њнх у буспју Пицу Н. бул.убашу из с. Прогоревца с трпсстину момака\ да сретне и види тко је, и да пебуду одкуда шабачкн Турци. Тек што у*ате бусију овн, а они наљегпу, и Ница поннкне: „Стој! не напрсд! Којп сте ип?" Јави му се кан. Јовнца, и позпа један другога, па заједпо ка госнодару, гдп се ноздраве, нзл.убе, п срдечно развеселе сии. Ту одмах дозове госиодар све канетане, и заио-виће им, да оичас иду сваки у облнжп>а села, да дотјерају сва кола (полујска), н па н>нма јапије, од којс ће се ту домузарабе ограднти да сс јуриш учини на исте Турке. Још узме кан. Јовнцу, те се ш 1БИМС насамо разговорп, н унита га гди је прото Непадовн!!, н кад чу.је да је у Всчу. и да су скоро нмалн од аега нисмо надежио, н да је здраво, а он упита за Иетра .Молера, гдн је он, и шта чнпи, тс ненрелпзн, за којега му тако1>ер Јопица кпже, да је остао, неби лн којега бећара ,још прибавио, и што џебане саставно, да сс има ш чпме нрнјсћн амо н од важипје помоћн бптн, а који дан ће н он ев' амо, како и сви остали нашн, што нх је го}; тамо још. Опда упнта господар и за џебану, може ли се добавл.ати, а Јовица му каже, да може доста, тске да новца нејма, п иал.а да се пспотајно узима; на то рече му господар:

С11ИСН СИМ1: МИ.ППШОВНЋА САГЛЈЈИЈК !■'<

I

226

„Само кад се може џебаиа добављати, а за иов-цима стати нсће, ево их, теке да нх Молеру како додамо." Још га упита, би л' се ои собом с Моле-ром састатн могао. ако би баш и у ону страву мо-рао прнјећи, само да се ш њиме састане час прије, а да сс разговорс о свачему за напредак. А када чује од Јовпцс и то, да се може, али тајно и са-мотно прешавшн у најближе село Прогаре, и то код некога иопа ЈК...а Н.... гди је свакада њихово састаниште бивало, и да ће се ту с Молером ласно и одмах наћи и о свачему разговорити моћн, како у својој кући, онда зовне свога барјактара Симу Милославјевића Паштрмца, и даде му команду иада том војском, да ту псте Турве обкољене држе до-тле, док он дође. На узме кап. Јовицу, п отнду заједпо к с. Уровцима; ту нађе кап. Јовица један чуп, н добра два момка, који ћс господара пре-всзти у опу страну, и ш виме поћи до кога ои хоће, и вратнти га здраво и безопасно; тако ц одмах сједне господар само-сам нсто вече у тај чуп, н отиде тамо, а Јовица к Палежу, тс ту прц-опу свп пачнњатп оне домузарабе; а кад псти дан буду те готове, реку, да их само прокушају по-креиутп наирпјод ка Турцима, и нодвикиувшп ио неку иушку нстурити, да се видн што ће Турцн, п неће ли они на Србе иснанути и ударитп нагло. да их дочекају овн из такве живе п помицне бу-снје (т. ј . иокретне), и да их ту иогрдс. Али тек и1то учипс тако Срби, како су смпслили, Турцп учппс по се н горе, препану се од тнјех пакарада, н.пагпу топарнт' се у лађе и превознти на ону

227

страну Колубаре, па како који тамо испапи на бријег, а они што игда који може загреби, те нз-дири без обзира к Београду; особнто брзние оннма и себи иридаду, који се усуде још дочекатн лађу н другу својега дружтва, па да гомнлом и безбјед-пије одлазе, кад евојим очима истн внђеше, гди се та лађа са свјема на сред Колубаре потопн, за што је људ'ма н свачпм другим претоварена бпла, што је и сама собом невелика, т. ј . мали четоканк с јсднијем наприједи топом. Исте пак сухим иобјегавше Турке дочека на друму србска буснја, кап. 'Буро Н.... са својом командом, тс при-пуца иа њих, н једна му који утече, а жнве *а-тати ни стало му било пије, пего их туда пова-љпју, и оставе до внјека, но и све им, што пмали н поннјсли, поизпосвајају. А они одовуда Србн, када чују ту врсву и пуцњаву тамо, сјете се шта је, па скоче иза домуз-ар&бб., те јурнш у впрош, где још пенревезепијех Турака што нађу, све по-губе, нли у воду носкакати иагпају, те се и ови утопс, који год пепогниу; ту Србн добпју осим ва-роши свачега турскога, н оружја, н иарнп& и ха-товб, и нопешто џебапе. У јутру иак дође кап. Јовнци иа ум, да пође виђетн ннз Колубару, јесу лн озбнл.а утоиилп се Турци с четокаиком, нли су нобјеглн у Сану, и замаклн к Београду; узјахавши па хата новодобивена и пошаиши с иеколнка момка низ Колубару бријсгом пађе каи. ХернКа па стражи при једној пак.т.н колубарској, гди чека турску ла!;у коју пз Палежа, п упита га да пијссу каквп Турци тудије па лађи ирошли п иродрлн, п чује дп. ии-

15'

228

јесу, и види да неби без чуда својега ни моглн. ту промаћи, кад је тај капетаи прехитрио бусијом-ту станути; него се тим увјери, што се и чуло сн-ноћке још, да су се неколико више те страже по-тоаили они Турци озбиљом, те он хајде ув воду и пиз воду обалом и мотри шта имаде гдч, и када иод сами Палеж' буде; а оно се кљун од четокаика мало поннже скеле покаже и угледа, ђе вири из воде; тад и Јовица брже наћи и пошљи једпога пловца и ронца Срба, да види, шта је баш оно,. н да на случај конопац понесе, да свеже за халку (гривну) лаћену, које отишав и учини тај Србин. II дода им на бријег крај конопца, за који ће га вући на суво и крају; па он још уплива и зарони у четокаик, и нађе одмах и ласно извади једпога чнтава Турчина, под свим оружјем, и у једној му руци дуга пушка, а у другој чибук, па како је у лађу сјео и намјестио се био, тако се и утоппо, ни макао се иије, и тако са свијем у истоме по-ложењу нађен је и извађен, те га Срб онај цзвуче пред остале на сами бријег; али сад истопрв на-вале Палежани и Забрежапи и на чуновима по Ко-лубари горе доље чакљама и оствама, те нађу и по-ваде тај дан из воде преко сто Турака, којима ништо друго нелијаше и немањкаваше, до само што нијесу живи — а све остало је при њима, н на њима било, како и у онога првога. Осим тога свега пак мећЈ тијем буде извучен на сухо из воде II сами четокаик, у којему се нађе још дванаест Турака, који су били баш к'о и онај први гњурцем нзвађени, свак их код свега, тек без себе истога.

229

Онда памосли каи. Јоиица додати некако и •одмах господару тај повсселнји глас, иак се до-говори с барјактаром п>еговим Паштрмцем, да он днгпе све коњапике Србс, пак излахка да иде при-јеко пољем па Забреж.је, а Јовица да иде водом у истоме четокаику, и тамо да се састану, и да чекају и приФате ту поћ одонуда господара сво-јега. Тако и учине, тек што ту оставе каи. Ерића к Николу Станковића из с. Остружнице сваког са сво.јом и осталом војском, да чувају добро друм и скелу, па оду коњнцн, а и Јовица сав Палеж

•најприје попалнвшп, узме газду Николу Луњевицу к себи у четокаив и псколика добра иомка; и ше-снаест вјештијех веслара све Забрежан& те низ Ко-лубару па уза Саву пјевајући, док изићу тако и к Забрежју, и ту сретпу Паштрмца с коњиком, ће јако пољем иде н прнмиче се к Забрежју, како и ови водом. Но кад буде четокаив испод прогар-скога чардака, примакпе му се под саму обалу и стражу, док I! ОФицир собом са чардака викне: „Компшја! Куда ћсте овамо? Кад ми с вама ни-шта посла нејмамо, а скела овди није." Па скиде капу, те се моли, да му се непримичу, тад' му

•се и Јовица јави и покаже да нијесу то Турци, како је помнслно онај, рекавши му: „Ма смо, брате, Србљн, а пијесмо Турци! Ја сам онај Јо-внца, што сам био до јуче у селу Карловчићу." И он му каже, да је и он опета из истога села ОФнццр Ж а, те се ту познадну и поздравну, па и распита ОФНцир како су Срби, и што су досад иочинилн, а кад му каже Јовнца, да су Турке па

230

Палежу равбили, и сад ено хатове њихове јашу, и оружје турсво носе, и у њиховој шајцн се во-зају, што и том Официру, каконо ти Србнну, све иило буде, те и: „Фала Богу!* рече; онда га за-молп Јовица, да пошаље једнога момка у с. Про-гаре попу Ж...., да му за њега каже, да је добро н здраво и сретно са свом браћом Србима, н да су Палеж по све очистили, у њему Турке прпдо-бнлн, а и све њихово, како и он види, узели, како и шајку на којој се сада возају, којано је н с јед-ним топом; па каже ОФициру и ово, да му је тај иоп добри пријатељ, и да ће му млого драго бити. када чује тако што сретно по њега и по Србљс, пак ће он тамо и момку, који му тај глас олнесе два-три Форинта напојнице дати. Официр му обећа то, и одмах пошаље солдата једнога у село ка попу томе, да му тај нреугодни хабер и предрагн по-здрав однесе; тад' и каи. Јовица вратнвшн у срб-ску страну четокаик испали још и један топ, нек се и чује и види, па освједочи свакојако, што је Бог дао својим крепким страдалцима, и постојавим вјер-ницима, и тако уза Саву повезе, него послнје топа приупита га још ОФицир онај: „Ако Бог да с вој-ском сада?" И он му одговори: „На Шабац, брате! Да и њега с божјом помоћи очистимо, какогод и Належ." И тај заметнутак и одбацав иаметап је бно од истога Јовице, а да се неби тко прпсјетно чему другоме, и правоме њихову намјерењу, те да неби боље и чувао и пазио, по бријегу савскоме туда. Хеле то вече доће и господар па Саву, н сретно пријеће амо теке само-сам како је н отн-

231

шао, а бпо је повез"о и двоја кола џебапе, и по-вео Симу Непадовппа са стотнпом н више дру>а; пего пх подпази стража, те оии сви у туму про-гарску замакну и прикрпју се, п ту сакрију за тај мах и џебану, па другу поћ одмах и сви сложно ударе на стражу, н повежу је, него у томе нм се р&пи један друг, Јовап Богињо, и опн убнју јед-нога стражара памртво. Овда је мећу прочнма пре-шао и Јаков Јакшић. и па себи панцнр пренио, п Аксентије добошар п војске весељак, и знаме-нитн хајдук Станко, Червенке земупскога генерала слободњак и л.убнмац, што га је познао како ве-селе нарави, тако п простоумна но разговорпа чо-ека, који му, кад се у Србнјп оида забупи, каже откровпо, да хоће п он брапи у номоћ да ирелазн, пего да бн пеморао крадом нпп, моли га да му даде г. геперал барем иснодручпн однуст, н он му за таку искрепу молбу и довјерије даде један сво-јеручни лпстак артије, да га скака стражи у Ср-бнју пропустп, којој би се год јавио, и рече му да оп ту тескерицу прождере, како иријеђе, какоио га је и послушао, иремда му није у погребн ту бпла. Ет' овако су овда прелазнли све но избор војпици, и бећари, и блнжи.ел.убци своме народу па помоп.

Но ево порад чега је још нстп пови србсгси госнодар опда и тако тајпо и опаспо у Н>емачку прелазно:

0 првоме прол.ећу ио паденнју Грбнје дого-воре се пеке заоставше и предашне се Турцима старјеишпе, и саберу се у манастнр Благопјеште-ппја (у рудпичкој горн), те наппшу једпо проси-

232

телио и молебно писмо на име самога цара руспн-скога, да он србскн народ Бога ради незаборави, н непропусти, и неоддожи заступити, и у Порте свакојако им одлакшања и милостивије призрјеннје израдити, и проч. Ово је написано 18На год. 21а Април., а подписали су га сљедујући овди у име свега народа:

Григори Радоичић архим. м-ра Благовје. Милош Обреновић бивши војв. Лазар Мутап — бивш. војв. Филип Петровић бивш. војв. студенич.

Ово их овлико буде из ове стране у Србијп подпнсано, пак опреме писмо исто у Њемачку Протн вал.евском и Иетру Молеру, да се и они тамо пе-колицина подпишу на исто, па да га опреме право у Русију самоме цару, а по нарочноме посланцу, н то п о студеничком архимандриту Мелентију; а сво који су се и тамо подписади на исто:

Марко Н.... кнез нах. краг. Матеј Ненадовић прото и војв. ваљев. Петар Молер војв. сокодски. Стојан Чупић војв. шабачки. Максим Крстић војв. зворнич.

Овако су дакде и овдико их то писмо под-писали, и тако послали га по истоме, који до у Сибнњ дошавши, сретне тајно-иосланога вз Беча мипистром руским, чрез архимандрита Спиридона Фндиновића, (а и предупредно од Недобе тога опо-менутим) бившега у Београду капетана варошкога

233

по имену Косту Игњатијевића (послије и собом прозвппога Немањића), да Србима главнима, каво у Србнјн оставшима, тако и у Банату и у Сријему још се находећима, објави такоћер испод руке а од његове стране, да сам цар руски собом долави у Беч, и да ће тамо сви остали цари скупити се на особпти и свеобшти договор, него да и Срби сложпо и потајно а од имела свега народа начине челобитну једну, и да му је у Беч пошл>у и пре-даду по некоме одабрану Србииу, а да ће и он са сноје стране и чрез своје пријатеље то нсто чи-нити, и молити цара покровитеља Србије, да је утјешн н заступи, и да јој барем турско подан-ство облакша, ако је немогне одмах возставовитн, како је н бпла, и како је то цар собом Богу и вожду самоме умјесто свијех, писмом својеручним обсћао, које ће вожд бит' и сачувао како своје очи. — Ово је особито сретно било за тај посао и послапство, што су се иста двојица случајно су-срела II споразумјела, те одмах кап. Коста отвде својнм нутем и послом у Влашку, али архима. Ме-лентнје отале окрене пут Беча, и тућер сврши сиој нос'о, каконо му је препоручено бидо; осим тога оп још и од своје стране пише н замоли миннстра Голнцина н Салтикова и друге неке себи одприје позпате велможе руске, да му помогу цара благо-дјсја и покровитеља умолити да неизостави бла-годатпо призрјеније имати к Србији у њеним са-дашњим најкрајњим обстојатељствама, кад и сву Европу он исти тако царски и отечески пригледа и заступа, те и саме праге своје Французе. И ово

234

зар узалуд небуде, али још ништа невозпосл>едује, нити се какво рјешеније о Србије стању и побољ-шање у чему опажати почне. Тек на опо је вто-рично прошеније ваљевском проти Мате.ју у земуп-скоме котроманцу од некијех само а чрез истога Милоша Обреновића препоручено још велнка па-дежда полагана, с тим то виша, што но јс, када су на скуп у Београд први пут исто прољеће сви нахијски кнезови од Сулејман-паше позвапн бпли. да ту порез разрежу; Милош исти упутио нрвпм тога истога пута, куда но је и овим; и ако је ово сада устмени налог био, ама је и свепуномоћви. — Него како се је ово прво штошта и којсшта до-дало, заслужује овди описано бити: и ево како ти је Србине: Турци су ради билн, да им отуда из Њемачке сви Срби поизпрелазе, како су н неке старјешине учиниле, пак су за то слали па саст.ч-нак кадкојега од својих кнезова, да нм ослађују амошње своје иод Турцима стање п живљсње, и да их неки некога поиспремамљују у Турке, па што им буде; евако ти је и Милош овда с првпм налогом и препоруком прелазио, и бсз ппкаква зазора турскога свршити могао свој потајни а опо-менути посао саставши се и разговоривши с ким је хотио и волио тада. Но како то сио љето ни-каква отуда на прошеније исто рјешспија пебуде, и амо се под јесен X. Проданова буна учппп п опета утиша се одмах без икаквога успјсха, него и Турци почну млого више и свудијен а над сва-ким Србом без разлога и без узрока свирјеиство-вати гонећи сад за све досадашње јавну пизму.

23»

а крајљу освету чппсћи. Тако истн Милош опета под опомеиутим вндом мало по утишању Хаџи-Проданове буне пз Београда, те узевши од везира допуштеље и од 'Кехаја-паше паметпутог Ј-едпога Турчипа за мотрнтел.а н чувара, пријеће у Земуц на састапак к Проти и Молеру, тс да им дода нсиод руке пово на проту Матнју полиомоппије од 15а Августа 1814а год, с истнјех & и још пекн-јсх другнјех подпнснма, што су и опо ирвашље • прошепије подппсали, на осим тога и (карту бјанку) празап лист чисте артпје с печатима и подиисима свнјсх тадашњијех дванест кпезова пахискијех, да пм опомепе употребнтн својевољно и слободно, н да прото Непадовнћ нде у Русију псту час прнјс, па да напишс тамо шта зпа н како вал.а, те да п архимапдрнта Мелептија тако иодкријспм, а да иријс п бол.е што нзраде. Коппјом истонетпо се

г

оно ПОЛПОМОШТНЈС овди павестн пензоставља, а по-радп самога иупијсга објаснеинја, која се у иекоме од 181 бе годиие започетоме прогоколу србском налази а с овнм предупједом:

„1ба Августа 1814 годипе отправл.еи је нз Земуна с нолпомоштнјсм господнн вал.свскн ирото-презвнтер Матсј Пеиадовић и росискЈ-ју державу; но по пахождснпји росискаго государја в Вијсп.е п • оп Нспадовнч иозвратнлсја тожс п Вијепу."

II о .г п о и о ш т и ј е. С којим ми пижеиодпнсапи у име цјелаго па-

рода сербскаго крјепост дајемо господпну Матсји Непадовићу иротопрсзвитсру вал.евскому, да ои нн-

236

смено прошеиија наша представљати может, гдје потребно будет, и устмено она распрострањати, и сочињати и друга писмена ивјавленија и доложе-нија гдје би надлежадо у име нас и цјелаго народа сербскаго, и та сам достављати коме треба, да может полномоштно. Едним словом что он гово-рити, закључити и подписати будет, то нстоје мк нижеподп^сани у име цјелога народа гово-римо, закључујемо, подписујемо и соутвержда-вамо. На вој конец јего во имја господње, за обштеје сије дјело наше в росисвују державу сила-јући, сије полномоштије нашими имен'ми и пе-чат'ми соутвержденоје јему вручајем.

Исти редом подпиоани.

Овда ти дакле узгред, а и да се боље при-трпа и надкрије своје тајно препоручење, те и осим обично-турскога налога звати амо којекога на предају, појави Милош Ћехаји везира да је рад и коју муштерију за нешто стоке наћи у Земуну, а већ је преко пријатеља некојег и то преко Ма-риновића (Чику), уговорено и поручено било, да Прото и Молер дођу на састанак, и урочен је дан, и они доћу ту, и Нијемци им учине на руку, да се ту насамо и потајно разговоре, и да што воле додаду један другоме, а онај чувар Милошев, Турчин, буде заваран и замамљен; али се осјети да Милоша невуда и порад нешта особитијега не-стаде, те се разгоропади, и шћеде силом да проће мимо Латова, да га иде тражити по вотроманцу, који му недадне, и којега Туркешања врупна и

237

силиа докопа за прси, па о палис&де га тресне, те Латову крв удари на иос и на уста, н стража солдатска морадне прискочити, те се Турчину пан-ганети у прси опру, и тако ухапси га док пријави за његов изумак генералу Червеики, који га шћаше ончас у пранге оковати, пак с толмачом на суд везиру послати, гди би барем из политике погра-ничне морао Турчин осућсн бити, и турски нака-8ан, т. ј . ужетом око врата, да га ту од генерала исти Милош неодмоли, бојећи се да би за тога Турчина и он кадатад' погинути морао, ако ни од којега суда, п паше, ал' од пизме и безуздија тур-скога заиста. Ту се давле с обојицом онима о свему тадашњему стању народа, и о поступању турскоме и везирском са кнезовима и с народом осталијем, понаситно разговоре; суобштио им је Милош тад и причине све, за што није исти со-бом устао на оружје против Турака, кад је и Хаџи-Продан почео, мећу којима ову им је за најглав-нију имао показати, да није знао, би ли то угодно било Русима, и би ли они шћели што помоћи у такоме случају Србима, илн би их презрели, ол'и чак по невољи каквој и одмагати ночели; а сваки нас како и свијет цијели зна то, да би се Срби сада мало што сами браиити могли, кад су толико стра-шио разореии, и када их Турци сваки дан једнаво још лишавају свега имања, средства, па и понај-више оружја, нити је тога што у народу игди већ остало; пак се и за то али без икакве ползе, него на то већу своју несрећу и затир узбуњујс, и ак п].еочајано и безумно безнамјерно и безнадежно

238

праћајући се и упропасти сам себе сав Србије народ, како видите а сами, ако само и то наскоро тто још тај весели покровитељ непомогпе н не-одлакша. Тако и за тим смисли те окрене Прзто, пут Русије одмах с мјеста, и кад у Житомиру ал' чује навјерно, да је цар Александер већ пошао у Беч, те отале и Прото час прије у Беч, срести га ту, или опета и одатле за њим да иде до у саму Русију и до нред лице истога; но и ту чувши да навјерно ето га који дан у Беч, прнчека га ту и представи му што је имао чрез иетога Недобу, бив-шега и ту све још у кругу дипломатическом, пего на то чрез Каподистрију изпотајно буде упућеи, да се иде молити најприје Ћесару, па и свјема оста-лима редом, како је већ горе-опоменуто, и што му одговоре сваки, да то Русима докаже, па да онц онда према томе знадну се окренути и приФатити за србски пос'о. Овда је Прото иашао и застао ту и у своје дружтво посланско узео ЈеФту Чотру, који је у истоме с реченим архим. НикшиКсм до-шавши одприје, заостао, кад се је онај вратпо у Срн-јем. Овака пак и овима прилична развлачења и од-лагања имаоје Прото послије из Беча Мо1еру јав-л>ати, а овај у Србију испод руке и понајвише чрез игумна боговаћскога Авакума Милошу и Мутапу и осталима ђекојима на мниму суобштавати утјеху, та иа будућу радост и бољину. — 0 првом прол>ећу дакле варод на оружје подигавши се позове п прп-нуди Милоша примити врховно началство, који већ и започео бијаше којекако, али још напрцјед зна-јући, да се ништа нејма што треба за војеии пос'о

239

»гпроду, науми у истоме почетку тога посла при-јећи соС>ом II тајно у Њемачку к Молеру, како и учипи овога пута, с тим тврдим памјерењем, да Србе зове отуда све и одмах у помоћ народу сво-јему, којем но су а од њих све надежде внуша-ваие и усјејапаие; ИЛИ ако неби шћели они, да му кажу, да и он ту остане ш њима у безопасној сграпн, јер у парод он сам нејма куда већ вра-ћат' се пнт' му може што, нит' има с ким, нит' и чиме номоћи. За џебану и остале потребе, да има повца за сада подоста, увјери Молера давши му ту одмах све што ,је у то име и пренио, и каже му да. за њим (т. ј . новцем) неће стати ни у на-пријед, а тек да се набавља свенужно, та највише барут и олово. Осим тога рече му и то, да је лаено и.) таковс завјетрине подпиривати народ, и хра-брпти га да се диже и брани, од напасти, него вал.а се у њсму сад и наћи, те га руководити и помагати му совјетом и примјером: „Та ја један му сам шта ћу прије, и куда ћу брже, но амо требаш н ти, и други, и трећи, и млозина људи ваљаннјех и вјештоумнијех; јер ја нијесам рад пивојако да обршим како Караћорће, или Хаџи-Продап, с народом, пак да се мном и мојим сваким уклнња свнјет, и иа то волим одмах с почетка свега се носла овога отрести и проћи, па барем да неј-мам душом за то дуговати или таочит' се и одго-варати Богу н иароду." Ово израженије срца и душе својскс и важне поникне у Молеру мисао, ц иовод му даде неко. условије учинити сад истоме Милошу, а тнм то лакше, по Молера памети, да

* <

240

се и самоме њему, како и свакоме учини започето дјело, и да је у свему безбједнији он, како и велп да жели, мање одговора дужан бити народу н Богу, те му предложи ово и овако: „Да се он, како проглашени па и већ извјестни господар и свеуправитељ народни, мора одмах вратити у Ср-бију и у отечество, и предузето дјело продужа-вати како се може боље и брже, а ето му је преш'о н добар, храбар и поуздан помоћник Павле Цукић, којега да употреби док и он пријеђе, а ои у Ње-мачкој се још забавити мора за толико само, док нађе и утврди људе, који ће за новце џебану п све друго што узтреба додавати, и док Проти опише ствар сву како је сад у Србији, и докле се дошло ц успјело шта ли највише недостаје, које да он доложи министру рускоме, и да му овда још јед-ном а за свагда опомене и препоручи србсаи на-род и његово суштествовање, па да иде амо и он одмах, те за нама у Србију час прије да прелази, и уза се кога још могбуде од во.јника и бећара нашијех да позове и преведе, па што нам за даље Бог да." — Још му рече и ово: „Да он (Милош) као чоек, неби осамовластио, и отврдоумио^ како што је и Карађорђе, па без ичијега знања и со-в.јета обштијега да неби какву нову срамоту бу-, далаштину и иесрећу народу нанио и учинио; за то сад овди, да се обећа примити и припознавати за њему (Милошу) равноначалне: Паваа Цукића, ироту Ненадовића, и њега (Молера), и да је то равенство њихово једном за свагда обезбјећено, ваља да им он уступи свакоме по три иахије, ко.је

241

да су њихова собствена нрнтјажанија, како и њеиу његове три; и у њнма да су они за живота свак-евојега народн.и нуномоћннци, а да имаду ш њине и међу се равац глас и равву власт, па да и равну бригу носе и службу чипе за обште народа свега благостојаније, и тако то све њих четверица један без другога, к'а ни тројнца без согласија четвртога ништа закључнтн ни предузети да немогну." Не-казујући пикоме озбнл.скога узрока оио је Молер по свој нрилицп предложио и на битп могући још и други случај, т. ј . ако би, по новом избавле-ннју Срби.је, онета се мећу своје Караћорђе вра-тно, да би му првоначалетвено мјесто пмало и остало, иего да је од њих окрул;ен и совјетован, и пе наонако; кад у једиоме камену још небило пи дома то ли града. — На то Милош ту при-стане, п обећа му се па све и у наиредак при-стајати н соглашапат' се радо и весело, што год бн онн како ученији на и паметнији од њега, за добро, II за бол.е парода ироналазили а довијали се. Јоп! нађу за добро да зоину и умоле нријећи у Србију н студеннчке калућере са светим Кра-,1.ем, који су тад' у Фепеку манастиру близу Саве и грапнце србске бораинлн, које ће велико у на-род впечатљеније учипнтн, обновити спакога Србина пољу н иадез:ду, н укрепнт' му срце и дух. Ово се њнх двојица све исту ноћ разговоре н утирде ме!;у собом, пак п иредапивши ту и иогостивши се весеио, а особито усијех на Палежу својебрат-скн разумјевпш, друго нече врати се Мнлош са Снмом Ненадоппћем ту ПЈ)н свему њину разгонору

СШ1СН СИИК ШМУШПОШПи САГЛЈЛИЈК 11ј

242

бившим, и с другима у Србију, и прнјеђе како је више описано; а Молер сједне сутра дап па једна кола, те у манастир Фенек, да Студепнчан'ма об-јави оно закл>ученије, и да их молбом ц обштом нуждом, а и њиховом ползом приклони, да при-јеђу међу своју браћу. Но и калуђерц ти сад на-помену и учине такођер предусловица нека, да им се ту одобре и објетом његовим да се обез-бриже, а ово су та: „Да се њима у Србијц даде који они узволе манастир, и да се тај за њпх оправи и садржава народње власти трошком; осим тога да у Србији владика, ако Бог да срећу н ослобођење од варвара, који се први усиоставља, буде из братства студеничкога, и то којега они међу се согласно изберу и предложе власти, и ово право на владичество србско да остапе за свагда при томе братству, које кадатад' вратит' сс имаде у свој првобитпи манастир, но н тај да се тако-ћер оправи и подржава земском влашКу, како што је и сама Жича некада. Е томе још н ово: да небуде и да бити неможе запреке никада истоме братству и манастиру слати по свој србској земл>ц и држави у писанију милостиње." И то све одобри Молер и објетом утврђено буде туна, и тек остану спремати се те у згодно вријеме пријећи, к\-да су и за чиме паумили.

Тек што је пак овда из Њемачке господар нсти у србску страну прешао, поздраве га својц добивенога топа пуцњем, којега одмах он-собом разсмотривши нађе, да му ваља други колски кун-дак, што је тај топ био на лаћенскоме, који пнје

243

за суха ни за повоза куд'; ту се тај час пађу ко-лари н ковачн, али но један чоек од заната, шта ће прнје урадити, него тн скочи Паштрмац н Ме-леитнје Враћевшнички, који јс ту за њнма пристн-гао бно, те онај дуј. а онн куј, један креши а други тсши, иа п они и другнје њих нсколицнна на изред удри навали, док и купдачину топу свом слупај какву-такву, а тек да послужнт' може ко-лнкогођ за то врнјсме. Но док су они ово раднти заночели, дође и ннсмо с Вал.ева од Цукнћа, у' којему моли, да му се дође у номоћ, јербо га опи Срби хоћс да жниа изједу, или да га Турцнма ве-заиа прсдаду; на то госнодар брже заповпдн кан. Јовнцн, да узмс недесет коњаннка, на да трчи у Ваљево, и нутем још кога год сретнс н стигне да узме са собом, и да Цукића заклопн, а опе уз-илахнрпе противнике да ослободн, увавијсстн, и охрабри свакојакнм рнјсчма, н да нм каже шта је и како сретпо на Палежу учнњепо, и да им ето долазн нндат, војска, џебапа, н топоин, и ироч.

'Тако и за то иохнтн кан. Јовнца к Ваљеву, и тај 1.1-ги даи стнгпе тпмо, тск одовуд уз пут још до сто коњнка наборс; на оннм Србима тамо разпир-лнта казнватн шта је овамо на Иалсжу почнњепо, да су хатова и оружја н уебапе и један тон са четокаиком турским задобнлн, и нз Њемачкс срб-ска појска једнако кпл а н нрелазн, док ночне и другнјех царева н крал.сва, који сви Србнју осло-бодити обсћали су и дужии су, па и нредузели су сада баш да је свакојако нзбаве и ноднгиу; а ето нм којн час и господара са Иалежа с озбил.ским

16»

244

окрутом и воинством, и ово ти их понајвише н ионлјбоље од свега страха ослободи, другу памег окрену сваки, охрабре се и развеселе сви, а млогн посред логора и шанца и дружине од прилике овако и пошгјевати припочну:

„Хеј Милоше, сваво добро наше! Бог ти дао, што год поискао! Дичила те сабља и десница, Цваћела ти на лицу ружица!" и проч.

Како им је ту дакле казао и обрекао каи. Јовица, тако и буде, и трећи дан за њим доће н господар с војском, џебавом, и с топом; те кап. Јовпца с неколико коњика изаће пред њега на су-срет до у с. Забрдицу, и допрати га с весел.ем и пјеснама на Кличевац. Отале одмах разсмотривши мјссто и предјела положење догледа господар, да с Кличевца Турцима топ ништа урадити неможе по шанцу, а којима би што могаб по пољу, они су опета далеко од њега, по вароши и при самој Колубари и преко (ријеке) Љубостиње и у шарам-повцима, картач им неможе ништа наудити, а ђулс пл толико: те и заповиди кап. Јовици да превуче тон на јужни бријег исте Колубаре, и тамо да га ће згодније и ближе намјести, тад и Јовица он-час крени топ и пиже Ваљева прегази воду, на нзлад Слатинковића (Турчина) куће на брдо иод јсдним великим орахом иамјести га. Ал' опнмо Мнлош кано ти свеобшти господар још сакупи, и сазове к себи на заповијест, сав остали народ, кој|Ј је на војску дошао, и закаже им, да свакн

245

Србин у јутру, зором, или кад би год било, те чује трећи топ да пукне, ончас јуриш на те Турве, и на њнне тврћевине све и са свијех страна, да се узме то све сад ношто му драго стало, рекавши: ,Браћо! да ове Турке овде довршимо! Јер шта нашега срб-скога робља по Чачку цвили у турским рукама, то вн незнате, алп знодсм ја, и вама кажем; па очн-стивган ове да потрчимо и тамо сви ови сложно, како смо и овде дошлн, а и тамо ћемо нешто наше војске наћн, те да и ону Турадију разбијемо, и проћерамо, како ћсмо и ову, сад с помоћу Бога, пак да п опу како и ову нашу браћу од страха и бича н невол.е душманске и од робства и смрти све поизбављамо. А ово је вријеме данас таково, што п Србип сваки сам види, да му је бол>е и по-гннутн, него живјети злосретно и непоштено под јармом и бнчем варвара Турчина. Сутра дакле, браћо и јунацн! што нас овди погине, Бог да нас простн још данас, н благо свјема, те вјечно нам благо, којн год ћсмо ту погинути! Наша браћа и сродници. који по нама узаживе, живјети ће и за пас, н Богу се ва внјек молити, како и колико за себе, толико и за наше грешне душе!" По томе за тоном и сам отнде, и тамо код њега с Јовицом заједно намјести се и спава ту ноћ; а на стражу нрема Ваљеву иоставе Илију Баштрића из с. Осје-ченице (нах. вал>. Грбов. кнеж.), војега су били од шале прозвали везнром. Но тев што први сан за-сне, а Илнја чујне мувли певи топот, и далечку а лагушну тутњаву, и то као удаљавајућу се од уха н чујства; па притрчи те дарнс рувом ван.

246

Јовицу, воји се прене, и упита га шта је, а ови му шапне, да, побјегоше Турци! _Немож' бмтл то истина?" рече му Јовица, гачуђен, и он му опета разкаже све шта је чуо и примјетио, па да није друга прилвка никаква, до та свакојако. У нстп се шапот пробуди и сам господар, и упита шта је, и о чему је ријеч међу аима, и да небуде Тур-цима опета како и неки дан, што из Боспс ил' од Шабца индата дошло, ал' му кажу да није то нн-шта, него по свој прилици утекоше и овн одавле на Ваљева, јер се чу топот и тутњава уз Брђапе (пристранак), и то све дад>е одмиче, док замукпу и прићута се. На то рече господар: „Иди Јовнца, те виђи јс ли то истина." Јовица одмах и за н.нм Илвја с пушком у рукама, те понајлак хај кроз мрак, поступај и ослушкуј, ал' се ништа нечује; на своју стражу дођу, слушају и питају се, чу ли тко што, и нико већ нвшта; те њих два и на саму ћупрвју вал-евско-колубарску сићу, в одмах је при-јеђу прислушкујући а ништа нечујући, те тако ис-тија се примакну и самоме турском шанцу, п кули, па и ту до самога хепдека прилегну опета при-слушнути, али се и ту нитко жив нечујне, тад она оба и на шаначну ћуприју и капију, ал' по ћу-прији слама прострта, и унутра нивогаљпва нсјма, где њих обојица тај час истуре пушке, н повичу сложно иа једнога грла: „Ај утекоше Турци!" Пак се брже ка господару поврате, и објаве му све како је, а он чувши то, брже рече те опали сс једап па и други топ, те домало и трећи, тад' и сватко на ноге и за оружје, па у траг аа Турцима по-

• 247

ћерај, ц потецц кољпк н пјешак; алн управн траг непогодише по ноћн, што их Турцн преварнше н траг укрише, и пут замстнуше странпутицом, п у саму зору на Јелипу брезу (брдо у пах. Сок.) из-јурише, а н Србн хртлнци до часа за њнма, не-могавшн их иутем ни иристићи то л' претећи; алп лалнпом их да и стнглн, ништа нм неби досадплн; а још туна их на брду н два њнхова шарамнова готова, п пупа друге војске, дочекају и нрцф&те; ту је био како у рсзерву дошао и стајао Мурат капетап градачачки, п Тузла капетаи, сваки њих са свјема евојнма, до пешест хиљада Турака, а да прцчекају и до*ате и спасу вал.евску браћу своју, који су морали већ изднрати одонуда, нејмавши се о чему и су чим онамо подржатн впше п одбранитп. Но н ту онн сви у једно, и до дссетак хил.ада и.их тек што по кахву попнју, и ш> лулу одпушну, па на коње, и на онаике, те јуначки напрнјед згзна-траге своје, али полахко и беа страха бјежећн; јербо се ноче п Србаља већ иомал.атн по свнм према н>нх странама, н све гомплкама, нак се н к Јелипој брезн мал' но мало од свуда прнмица-ваху, које Турцима ннкако заонда барем угодно и мило небнјаше, а видећи своје Ваљевце како су нзнуренн пешто и од бјега, по највише и нај-већма од четрдесетодпевне обсаде и гладовања. Отале ударе Турци па ссло Нећску, н дотле их Срби допрате, иа нх оставе и врате се к Ваљеву; а Турци у Јадар сви к Рађеву камепу свале се, гдино им је Алн-паша Видаић (хромо) бно уло-горно се н обшанчио с осталом својом војском, и

248

под којега су командом и речени сви били, те их је оп и послао, да Ваљевце курталишу и к себи приФате, за који му поступак и од Србина Фала. — Амо пак на Вал.еву шта су још Срби починиди, н куда су се оданде кренули, виђеће се, док се најнрнје прегледа, .шта је и шабачка нахија до тога времена радила.

V. Причање. Еако се је, кад и кимо одметнула овда и шабачка

нахпја.

Тек што су амо Срби Належ иочистили и за-нојевали, и опета вторичпе Турке у њему разбилп н иотопилн и однратили, чујс се одмах то у Сријем све н управо јасно, па свакоме тамошњему дома-ћем како и иребјегцу Србипу пријатно и угодно бивши тако и толико, да се почну и већма журитн наштити спремаљсм н прелазнти у натјечицу млогп н старосјсдиоци, а то ли заставши се тамо још од Карађорђа Србн, те својој роћеној браћи у помоћ н па избавленијс. Тако и најпрви у Мачву при-јеђе из сремскога села Платпчева, гди се је бавно за то врпјеме с чсљађу своје куће бивши Чупићев капетан нлити бул.убаша Илија Срдановић (ро-дом из с. мачв. Прњавора), н преведе уза се осмеро момчади, међу којпма је био и један Сријемац по нмепу Сава, родом Купиновац, чврст и поуздан момак. Илнја пак прешавшн с том својом дружи-пнцом, нровучс се тајом кроз Мачву, и отиде нај-прије до па Палеж, да видн тамо шта је и тко је, гди нађс и застане, како је и желио и паштио се, повога господара, п при њему осим остале вој-

250

ске и газду Николу Милићевића из села Луњевнце (пах. руд.) и Паштрмца, те му га ова оба н одмах представе, и он га не само позна, него му се и својски обрадује; пак му ончас даде и устмепи заказ и писмо напише на сву табачку нахију, да се спа диже час прије на оружје, и да бнје Турке, ће којега нала-зе и стижу, како што су прпчеле и све остале нахије по свој Србији. Још му пре-поручи усмено и то, да с првога тамо корака из наЈ*ближега к Шабцу мјеста и по највјерпијој при-лицп тајно и мудро поручи тад бившему мачван-скоме кнезу Живану Ковићу, за којег се је чуло и знало, ће се је при Турцима у граду шабачкоме за-стао, да утече како год може, и то што брже, у народ, докле га нијесу Турци ухапсили, олн по-губили. Срдан Илија с Палежа вративши се уз По-савину шабачку јављао је тудашњим Србпма озбиљ-ско свега народа србскога свуда возстапнје за освобоћење своје, а и вољу новога господара, п аегово намјерење, свесрдије, и позив у обште-србско дјело, и одбрану; још им свуд укажс и његово у то име писмо, те сви једва п дочекају, в Срдан им постави узгред међу њима и војепе старјешине, како ти, за буљубаше им поставп Ма-тпју Соколчића из села Кормана, тако и Радовапа Опаиковића из с. Драгојевца, и Петра Врел.анца из с. Мрћеновца, све одприје испитане и јупаштвом и умом одабране војннке, па њима препоручи да. чувају добро и чврсто Добравску ћуприју, да небн отуда шабачки Турци у вилајет пасрнули, те га поробили и похарали. Ови ту наредбу не само

251

радо и весело приме, него и одмах скупе с е и ш њиме пстпм на Добраву поћу, и ту бусије начине и заузму, које да и он очима види, њима је нај-милпје бнло. Отаде брже отиде Срдан у Поцерину, да п њу тако дигне и нареди, и тамо га ђекоји само саслушају, колико да узнаду шта се је наумило радитп, и од кога је то, али заовда пристанути нитко нсшћене, залуду им навоћаше он живе до-казе и примјере, да су сви остали Срби, кроме њнх одметнули се против обштега душмана и сво-јега крппика Турчина, те га бију на сваку страну што год ко боље може; још им залуд и оно писмо познвателно, што му је господар дао, покаже и прочнта н разјасни и разграна, никако нешћади-јаху овда пи чути ни знати за тога новог вожда и го-сподара србскога Милоша; и тако се отале Срдан окуњившн а и потуљивши провуче крож њих у Мачву, гди му први пос'о буде, те тајно пође кућп реченога кнеза мачванскога, и мукло и тајно изазове мајку кнежеву, те јој каже господареву жел.у и препоруку, и ако икако може она собом да отнде до у Шабац к'о на иосјету сина, које може најпријс бити без икаква турскога зазора, па да му каже од кога му је поздрав и препо-рука, да избјегне отале час прије, и док је још ва времена. Старица то једва дочека, спреми се п отиде, и опета се скоро поврати безвредна, но н свршивши свој налог. А кнез Живан имавши при себн само једнога кмета по имену Панту Ми-липковића из села Рибара, те он и њему то по-кажс и одкрије, и уговоре да се оба ријеше и

25?

усуде, п да прву добру прилику нашав улуче, и да побјегну оталс; но мећу тијем и Турцп бољс их причну чувати, те одмах немогну, а и куга, у траду бивша и моривша, удари и кнеза истога, који ту и умре, а Панто само-сам уканивши сс пагне бјежати преко Саве на чуну и у Њемачку, куд но је могао сад најприје и најбоље, нсго п Турци га опазивши пушкама испрате, и р^че га; по и по тој рани утек'о им је, и неби хајао, мог'о би је пребољети, кад се је рањен могао у Њемачку страну превезти, да га ту непредусретошс сол-дати, па викпувши му: „натраг! не овамо! куга је тамо!" А он бједни нејмавши куд друкуда, неузме то на ум, но управо крају, и они сви сложе у н>ега плотон због времена кужнога, те га огмрте, па чакљама послије за ребра и за што могди на сухо изтегли, и ш њиме у гроб и у креч а земљом притрпавши. Истога времена Срдан кроз село Липолист наљезе и сретне у путу два Срба I! мимо гред им ревне: „Оружје из потаје 'свак Србин, пак се од погане вјере брани живо, како п сва друга по Србији браћа нагаа!" И онп му пч то ништа баш неодговоре, а он отале у ссло Рибаре промакне, и ту јави се попу Јовану Мп-лснковићу исто вече, с намјерењем да ту што код њсга и чрез њега наопути својега посла; негоЈпоп, кад га види и позна тво је, па још и чувши од њега за чим иде и шта говори, недадне му све пн доивглавити, већ му одсјекне: „Носи ј̂ крв из моје куће, нероби ме, и не кољи! Куд су пама нашп онлики топови, оружје, сила, и окрут? Камо

253

нам барут н олово? Камо нам н поцигли ништољ у кога, то ли дуга нушка? С душе ми се торњај н скидај! нуна ми је кућа туђијех људи, све но-сленика, иак ће те ко виђети, те ћемо и оба про-насти, по бјежи, ако Вога знаш, одавле, што боље можеш, и куда зпаш између нас! Упропастисте себе, па хоћете и нае! Своју си кућу сам разку-ћно и таким нослом' разорио и затро, па хоћеш још да и ја моју! Уклањај се док ти велим, јер сад и друга битн мо;ке и хоће! и проч." Свашта му таковога укора и пријетње изговоривши, не само ненустн га нн у кућу, него му ни мрву љеба пи кап ракије педадне, која би му занста барем овда требала ири таком равговору и на тако труд-номе нуту и нослу. Још му рече поа и: „3 Бо-гом! А и ннкада те тако ја више, да Бог да, не видио!" Па ђнласп у своју кућу, и за собом врага притресне н закл.уча изнутра, и то тако вјешто и лахко, да му ннтко из укућнијех то неопази. Сад Илпја размнслпв се па смисливши куда ће, и шта ће, пег' отале одмах у село Прњавор правце сам својој кући и браћи, да се њима пријави, и да њих пајирво склони, пригласи и подигне на го-сподарево нозиваиије, али оп и ту од њих багп онако буде дочекаи, како у попа! „Што си донГо? Од Бога паиГо! Те пас хоћеш да утаманиш, а тек бијасмо помислнлн, да остасмо ђегођ живи. Шта ли ско пустога блага Турцима због тебе дали? Мало лн ти је то свеколико? Пак настао си зар да још и оио кукаинога робл>а и своје несретне главе за тебе погубимо сад? Нећеш заиста Илпја више

254

братинством својим а браћи сво.јој крв питн, и гроб им спремати, и у пропаст их отискивати! Нека знаш, да си већ долијао, и то баш код своје исте роћене браће! и дроч." Упрепасти се Срдан од њина говора него се неубоји њихова створа, што Ј*е био јачи дружином од њих, те им се јс могао и недати и одбранити, ако би озбиљом до којсга гр-дила дошло; али Бог и срећа даднс, тс му до крајње невоље не доће ту још, до предузме их опета он и то својим остроумним и благим ри-јеч'ма разговарати, и све им одкривајући обште народње завјерије безубједно их превољсвати а разјасњавајући им тог' предпријатија и повод и вољу дворова христјанскијех, а особито сад свс-могућега у Европи Руса, заклетога Србије покро-витеља, одкуда се нејмају Срби никакву злу иа-дати, него свакоме добру и помоћи, а док тек он чује да су се исти опета на оружје подигли; .јер и тај нови србски господар није без његове, ко-лико ни без божје воље, устао на оружјс, а и па-род га је тамошњи намолио и преволио сам собол и обштински, како су и они чути могли то доселе и прије њега; него: „Неостајте у томс посљедњи, кад можсте бити ево први овуд'! а са мпом ва-шијем братом! та да нас не црезре послије сав свијет, т. ј . србски народ, а Србље; па и Рус јед-нородац и једновјерац наш не само да нас пре-зрети неће, него ће нам што најбоље можс и наЈ"-скорије помоћи, како но смо и ми за љега недавно папули под иго Турства, због његове пужде и не-воље имати свакојако мир с Портом, па но шго

255

стао да стао, како но што јој је н сва нрнје умн-рнја њиховога Србнја морала пајвећн п најслађц залогај бити; те како нам оп сада леби радо и ласно номогао? кад му нејма опога, што му је опда сметао; спрштно га је Рус, и смождно, како што ће, ако Богда, н Турчппа, н сиу његову злоћу." Ова, п овнма иодобна смншл.ења и разлоге спрн-обштив браћи својој Илнја, умекша их сис н одо-бровољн толнко, да му реку: „Ако пристапу остали Мачвапи, то ћемо ц ми, а другчије ннкако^н ии-када; него тн позивај н нревољевај све друге, а мећу то нас неднрај, п ннгђе несномнњи, нак смо тп готоии."

Овда Илија смнсли н предузме, кад је своју браћу до тога пригласно, да и село своје покапн, иа да ш анме пајприје одиочпе н потнспе пос'о, те ће све бол.е за руком нћи морати; ипди по-шаље, да му дође кмет сеоски Ћнрко Ннколнћ на разговор, да би како њега нреволпо, који му и пе-дошав одговорн, да оп ш њиме нејма нпкаква по-сла, колнко пн с другим којим драго хајдуком, због чега бн могао тек у корјен затртн своје село, и сиоју кућу, него да му се киие н бјежи с душе н од његова сјена, како ћаво самн од крста. Оснм тога одговора н нрнјетње днгие се истп кмет 'Кнрко у нрио п пајблнже село Нетловачу к Мнтру Л.а-зићу глаипоме тога и села н среза кмету, и зовне опај опета првога свог сел.ака Стојадпна Јелића, те им пред обојнцом каже за Срдапа, да је ире-ш'о, и гдн је, н шта хоће; ал' оии се ту сип сложе ц поћеру днгпу за њим нз нстога села, док и од

256

околнијех, те Срдан опазивши то измакне се у Подцерину, и тамо стане привупљати повише дру-жине све радовољце, бећаре, и другу младу мом-чадију, која но је на тавово што бржа и готоиија, у то чује да су прешли у Мачву из Њемачке на самоме ушћу Босута (засавак, или Трајанов или Пробусов ванал) бвнбаша ускочки Симо Катић Прекодринац с неколико монака и с Пантелнјом Јовановићем из села Банова-иоља (у Мачви), међу којима и Петар Јоло бивши Шабчанин (а родом из Мачве села Табановића) и ш њима извјестни јунаштвом Крсто Прекодринац, а сви ови Срда-нови познаници и пријатељн доглавни; они иак прешавши у Мачву и поћу одмах,крож н>у, баш онако заједно, кроме Мијаила Липничкога (Мачиа-нин' из села Глоговца), који, како ш њима пријеђе, изкрадеГсе од њих, и поће управо у своје ссло, и ту се предаде селу на врат и на вјеру, којега радо^прими, а особито кад им за оне с којпма је прешао, каже, тво су и шта намншљају чинити, пак отиде и сједне рахатовати у својој вући међу својом браћом. Пошто би то тако, те им се тај друг одвоји, пав се и преда читавоме селу на образ и на душу, они ти оставши сад ,још само четке-рица нођу и даље кроз Мачву, али млого памст-није и чуваћније, и понајвише гладни и жедни не-смјевши се ни цомаљати свуд и свакоме, док се понајприје јаве и покажу Пантелину брату од стрица у Банову-пољу; којега нађу случајно при плугу и на орању, а око подне дана, те јс био у хлад под прво до шуме дрво починуо; он их брат-

257

ски и другкевно нримн, те се ш њнме ту и на кр-пат алп о свему поразговорну, придодавши му и то, да је чста ова ербска побупа и возстаннје са одобрењем, н зпањсм и номоћу двају хриетјански-јех ц&ра, којима је сад од Бунапарте лахпуло, па који су дапас пајјачи а и најпаметпији, те да се и нитко пишта нссумња и небојн зла посљедка, него за оружје снак у Мачви, иако п по СВОЈ оста-лој Србији и Србадији, и т. д. што зпали бол.с н својскије, то су и.ему све напоменулн, док н готова га на то све нађу, па их унита, хоКе лн што јестн и питн. А Катић прије него му одговорп, да бн радо н весело штогод зубнуо, уннта га, да пејмају они куге у селу, на кад чује, да нма готов' у сва-кој кућн, н да внше пх преболнјева пего умнре, ал' никога немииује, а он тн му: „Збогом. брате!" па загребн н од н.ега колико с.с нкада могло у прву честу, те се ту прикри и утаји од кодпе до ноћн, н дружтво ш њнме, и ио искол.п гладуј. а пустн дан одул.но, нитн је шта пинутн ни на што зинути, те снп нонзгладне јувачкн, али Катнћ баш курјачки, па стане и друкчије зборнти: ,Та гди је сад нста куга та? Жину би Ј*е прождро, а да пестапе ја ње, јн мене! Мећ,ср ја досад ннсам знао што је глад! Та нолим снт и умријетн, пе-го л' гладап жнвјетн! Тко то хоћс п може, помозн му Боже! Ал' ја баш ннкада тако, у мено је то ннкако! и проч." Па стане и оснм то шале слатн Панта друга својега к брату му ошше, што је нрн плугу, да му што допесе од малопрашње нопуде, алн сад оиота Папто несмједне из гуште у пол.е,

СПВСИ СНМК МИИУТИНОШГПЛ СЛРА.ЈЛИЈ1 17

258

које бјеше оживљело и узаврело народом пред вече и по захладу, нити је совјетно како њима л.уд:ма нзаћи прије тавне и мукле ноћи отале куд, а Ка-тић му и на то с нешто шале, но и с добрим ко-мадом збиље: „Та најпрвом довече кугу сретем, нрождријећу је ја, како курјак вукодлака или вам-ппра, па и ја сит, и народ чист!." — Хеле они отале само по сутону к истоме Пантову стрнче-вићу Ђурђу најприје се пријаве, пак и Пантиној рођеној браћи Теовану и осталима у кућу нри-стуие, који но их сви једва дочекају, и стану им обично веселим разговором и редовањем плоске нзмамљивати вријеме у неприпажно прмтрпљсње, док и вечера буде, а кад чују муку Катићеву од глади тај дан, и како се је варицао, и шта кузи при-јетно, те сви да се ту поисвидају од смијсха, но н жене тобрже спарићаЈ*у вечеру и час прије њомс пред њих, премда Батић још свакојаво и најиријс кугу"итте и тражи, да јој се освети затрпјевши Ј'е, али пемогавши чекати, док му је наћу, јер је у њиној кући још цијеле и праве небијаше, те тн се он на вечеру наклопи ка' чоек, дов у часу и глад и кугу заборави. За тим повсде се н ту разговор о истој буни и завјерију обште-србскоме, тс кажу и њима, да није друга ни мис'о ни брнга, но ваља сваки Србин сад опета за оружје да нри-Фати, ако је ивада својему добру рад, томе му је тек вријеме и згода сад, док се одбране п осло-боде од зла турскога, на које им и Тсовап од-словне: „Богме, браћо, ни овако се заиста од зу-лума турскога већ живјети неможе! Него свс чин'те

259

што вас Вогучи! (па капу скнпе, па поге устапе, нрекрсти се и уздахпе). Неће ли Бог свемнлостнвп дати барем томе повом господару Милогау бољу н памет и срећу, те да и себе н пас избави овога чуда и иокора, овог стида и грдила, ове муке и певоље, овога ни купљена пн нродапа робства, та овога пздајом и предајом паме^нута пам варвар-скога рајалука!?!." — Чак ти у пека доба отале подигпу се та буповаћпа дружипа нста, те мраком и лугом кроза село Радепковн11, гдн у гауми па-чирпу једну колибицу, и у љојзи једап сам чоек онава, а пушку до себе прнслопио, те, Бог зпо, чека зар док пушке нотегпу н осталн Мачвани; опн га позпавиш пробудс, и кажу му се одмах сло-бодпо тко су и за чнм су, те их све познавши њнма се и оп, како својему пову здравл.у и жп-воту обрадује, н иоучн их рекав им: „Ево ми, браћо, внднте, пушке н 'Миибка при мени! Ја се томе одавпо падам, и волим то, пего п л&твот свој, н тек чекам да гднгод која год у Мачвн пукне прва, пак јс и мојп заиста друга! Браћо! Ако Бога зпате! Изгибосмо код оружја и јунаштва, н ио предаји, н по царскоме опроштенл', па вјери п на правди у сред сиоје куКе и чел.ади! Помагај тко се јога крсти крстом на погаппка н укрвннка рпшћанскога! Браћо! Браћо! Још ако му којн час н дап постајасмо евако под руком и погом, затрће п поклатн сне мушкиње одрасло. а остатп жене и ситпа 1)сда, па н у паше куће Турадију ће насс-лнти, иашим удовнцама нх поизжснитн, па без трага и крсте и посте, а од Рлста н љегова Србства пи

17«

260

трага ни јава на оба свијета!. — Ово су све овако исти Турци у мојој кући преда мном говоркали, а к'о из шале и од спрдње, него баш и желе то, и настоје о том, што год боље могу и знаду; алн ах... Боже! ти њима недај области!!. — Да ли вас је, браћо, мало повиша задруга, сад бих вас ја извео на сред нашега села у по дана, па хајд у војску тво ће! Тко ли неће, тај мораће. Него хај ге куда сте и пошлн у Подцерје, па тамо приберте оних плаиинаца неколико бр&т& што турскога још невод'о хата, те тако похитајте амо међу нас, и онда ћете одмах имати доста оваке браће и дружине, за којега ни његова кућа већ незнаде ништа, како и сам што сам све прежалио и од-горио." Овај их Србин и удиви и обнадежди, те и они радије и слободније понагли, па на друм у Китог, на рок и на рочиште, да се са Срданом нађу и састану, када ту, ал' ни Срдана, ни јава му, ни ,бил>ега, да је био ту; куда ли је пош'о, ако је и доходио ту пред њих. Изметну дакле и неколике пушке они а на сваку страну по некоћ обрнувши, али ни тако нејмадну одгонора и одзива каква, него се дигну преко друма у с. Сл^пчевић, гди наћу некаква Прекодринца, и сврате му пи-тати га штогоћ, који њима мећу осталијем каже, Да Је јуче дош'о из Јадра, и носио иштиру (храну) турској војсци, која је у с. Руњанима налогорила се, него да је имаде сила Божија и ту, а на Бра-њеву иреко Дрине у двоје више, и иод селом Ско-чићем пиже Зворника прегледат' се неможе, нити јо игде Турчин у Босни и Херцеговини остао, што

261

није ту догаао. Л ови допекле му вјеронавшн, иа одпекле опазе ђе лаже од стра турскога, те му се кажу да су Срби; запријете, да то пикоме впше тако пе казује, који му год овако уздолазн, јер ^е пострадати, н глаиу може за час нзгубити, а ■опи зпаду п без н.ега шта у Боспи Турака имаде, и колнко и.\ је кадро па појску по11Н , колпво л' је н у војсцн турској њнх за боЈа; пак отиду даље у село Цул^ковип, гдн се иађу са кметом СтеФапом Милошевипем, који је собом ншао до па Добраву, да пидп јесу ли доиста Срби тамо-П1њи усталн на оружје нротпво Турака, и баш се овда ирапаше отуда, н њих у куКн својој застане; ал овпј каже онако за Србе, по истипу, како јад-ппк онпј за Турке: „Крапо! и трп и грм је пун србске војске, све је з'стало па оружје, што се кр-стом крсти." Ово је он јавпо зборио нред својом кућом и чел.адма н свнм комшијама, који, чувшн да је он отуда дош'о, брже му на добродошлнду похнћели, а да разберу час прпје што је и како је тамо. Ал' оп тако песамо им казавши, пего и па ту сиоју браКу госте навали част и ђаконнју сваку што је гођ нмао, те т\ ш њнма пи и пје-вај до сутра даи, иак у јутру ш њима јавно пође у дружтво п оп, н к љима ту пристане Ј'ОШ МОМ-чади, тс уз Поцернну тражећи Срдапа, оду и до па Добравску ћуприју, нак отале тоирв у Црни-љево, гди је Тамнава (кнежнпа) већ и логор н ша-рампов свој начнннла била, и ту на^у кан. Јовнцу Милутиновипа с нешто мало наљевске војске, као над свјема старјешнном; иак опета брже натраг

262

с налогом од н>ега, да се нађу са Срданом, који је још тамо негди у Поцерини, те да одмећу Мачву по сваки начин, и затворе бусијама друмове крож њу. Срдан пак овда нашавши неколико мекше и склоњеније Подцерце, набере од њих до сто педе-сет момака, те се ш њима дигне у Мачву, и у селу Маовима сретне се и састане са Симом Кати-ћем у којега такоћер бијаше до педесет момака Еећ одметнутијех и приставшвјех, к тако ти они оба заједно ет' отале у с. Богославце, гди наћу пре-шавшега тад' и буљубашу Панту Рабаџију Шаб-чанина с неко петпестеро момчадце, па и одмах сви у једно пођу упрежати негде шабачке Турке, и то у лугу мајурскоме (засеок јс, мајур), да се о н>их омрсе и ови, и да им покажу, да већ неј-мају куда Турци ни тамо уза Саву, ни у Мачву, како ни преко Добраве низ Посавину. Него замрк-нувши у томе лугу предузму се и овако те срб-ске старјешине разговарати, док се и договоре и прегну да исту ноћ поћу, те да турски баир (ва-роши Шабца турска махала) попале, и да све Турке у сами град сабију; и тако дигавши се одмах с тога мјеста, и мучки се привукавши к баиру тур-скоме, гди се разреде куда ће који ударити, те и Панто пође с Алексом Божићем и с другим сво-јима док придаду му Ј'ОШ дружине, па прегазе до пазуха дубоку бару, тако пријећу, и уфате бусију код велике шабачке ћуприје, којом се преко ши-роке баре иде у град; и ту остане с неколицином Панто, а они остали сви поћу на бентску ћуприју, гди наћу на сред ћуприје турску стражу, од воје

•:г,з

по је нешто мало спаинуло, а неки оштрокуњали; садај ту Србн, међу којнма и вал.ано Београдче Алекса Божнћ пајнапред оборе на п.у нлотун, па јурнш подвнкпу н сложно учипе га, док од нсте страже пеколнцнна Турчина ту осгапу мртва па мјесту, а неки побјегну. ка граду, ко.је тамо до-чека Папто и дотамапи готово сне, до псколика тамо п амо што жнва уФате, мећу којнма су бнла п пеколнка Срба варошка, који су дућапе држали ту, тс споја браћа их одмах попушта.ју, а Турке нослнјеп за робље своје у промјепу датн прнчу-вали. Још запале Срби тај час н Бопт, т. ј . гве дућапе што су на самој ћуирији, на н остале тур-г.ке куће п кахвапе; обасја се сво нол.е до оамога ТСитога, и развидачн се ноК како у по дана, док п Турцн зачпу пуцатн топовима с града па сваку страну, п преко педесет топов& исналииши, пикоме амо пи длацн педосаде; пого Срби колчк' шћелн ил.ачкалп п нреотнмалн се за ствари н шнћар с иламснов'ма, ко.јн ће од н.их што п иише и прн.је уграбнти, п освојити. У јутру пак одатле сви здраво н весело пођу на Добрану, и с.ви на бро.ју. до са-мога Језда Марковнћа, који штукпуо бјеше некуда у мрак још кад су нрве иушке запуцале србске, бнтће зар преиао се да певиди очима сво.јим тур-ску злобу и вјештипу, како по снјетлости онакој на топовска 1)улета једпог ио једпога Србииа брата панизују, колик' буве па нгленн прх: теке свак од љегова дружтва ;кал.агае његову добру н ејпјну шн-шапу, што је одпесе.. која би се но сио.ј нрнлпци сама собом болс браннла, пего л' ш и.пме. — Ал'

264

пошто се то учини тако под Шабца градом, а пода топовима толикијем, већ ти се завади озбил.ом са Шабцем и Мачва, и у њу никуда никавав Турчин изаћи несиједне више, па ни Мачванин који до својега спаха отићи у град. Овога времена помолн се из Цера плаиине и Марво Штитарац харамбаша са дванаест својијех хајдукб, те управ у с. Шти-таре своју постојбину, да одмеће Мачву; тек гато узгред он узме још нешто момчадије и од Ноце-риве, каво ти Алимпиће и друге неве, па и Панту Бановца што деси у Мачви са сто момака, те при-л>уби уза се, али му то све ништа непомогне тамо, где и вад се скупи прево пет стотин& самнјех кме-тов& мачвансвијех, па му гомила изрикои одгова-рати устане, дасе они на Турке дизати неће, „пе!" Него да се он између њих час прије уклања с ње-говом хајдучијом куда зна, док нијесу внкпули народ, пак би се могао убрзити, а и ласно пре-бројити. Е тако се поврати Штитарац из своје по-стојбине, те у брдо; него у првоме огумку при-устави сву своју дружину, пак се врати он и Папто и Павлић Мосто сами (Шабчанче), те в онима опета на разговор,' и неки се вметови мачвансви такоћер из оне грамаде одвоје и приступе на сусрет в овима. Тијех кметова било је петина: Јован Јуришнћ из с. Црне баре, Митар Лазић из с. Пијетловаче, и Стојадин Јелић из истога и Симо Тарлановић нз с. Рибара, и Ћирко Николић из с. Прњавора. На тај њихов састанак и разговор пристигне сад и Ср-дан с петнестеро момчади своје идући са Добраве в Љешници, да се пријави малко и на тој страни.

2Г)б

а да и туда што је кадар причува док и туцне гди којега Турчнпа, па нека још Мачва држн се Турака, узалуд; те ту стану Мачване одметници сви сложио нрсговарати, да их пуете у Мачву, и да се мора дизати Мачва ш1>ела нешћела, кад ,је већ н сва остала Србија на поге устала, н 8а оружје приФатилп, пего да се песрамоте и не-гријеше своју бра1л' отнекују^и, и своју вјеру и часнп крст прсзнрупи и одусхајући; н проче ко-јешта зборило се је ту, што пцјенадругом ии јед-номе сајму и збору, послије Такова. А Мачвани им одговарају јсднаво, да у Мачву опи псулазе, II да небуне спротињу тудашњу, да узалуд не-гипе и неробн сс, него да иду куда зпаду па-траг, јербо бп сви могли од народа у истој Мачви поизгибатн, који је како виде и самн ту васколнк: „ЧЈе смо, п што смо ми кметовн. ту је, то је, п с пама је и сав мачваискн народ; а мн смо уго-дили с Турциме жнвјети, пак се од горега чупамо, & бол>е петражнмо, да пеизгубимо п ово, н т. д." Опда II нрско спега тога уиита их јавпо и јасно Штитарац још једном н пајпосл.едњом, да му одре-шпо н укратко те овда за свагда кажу: „Ил воле за крстом, илн за ибрнком?" II на то сам 'Кнрко Николић одговори одмах, да ноле за нбриком: „а ето нх ту сиијех, па их унптај, и нека ти одго-воре, да овако и мнсле н воле како ти велпм ја." Тако и њих све опета упита Штитарац, и сви баш т. ј . сва громила она нз једнога грла одговорс, како је Ћирко рекао, да воле за ибрнком; пак нх упнта л други н трећн пут, и онн опста исто те-нсто

266

одговоре свн сложке, јер несмјели од некијех кме-това друкчпјс, који но су турски напрсници п л>у-бител.и, како н Ћирко исти пгго је. Још им ирн-викне Штнтарац Марко: „0 Мачвани, јадна браћо наша! Што учинисте, што ли рекосте данас пред Богом и сипјетом?! Никада се искајати неможете, ако вам Бог пеопрости! Кад се сва Србија устаје брапити од својега давнашњег крвнична душмана, и кад се ослобоћава брат Срб и Христјанин својнм часним и жнвотворештим крстом, а ви га тада оставл.ате, нрезирете га, и јавно кажете, да иолите ибрнк, и да за њим одлазите! Немојте л>удн тако, него хајте с нама овако! Па што Бог да, п крст частнн нама, то нека буде и самијем вама! Та жива је мајка ришћанска Богородица, а и јака је и пебеска свемогућа Тројица!" — И тко би до-зпати и уписати могао, шта је ту још њима зборпо Штнтарац, како чудеспо-речпви и остроумно-мн-слећн чоек, шта ли би му још на ум доходило, да му ријеч пспрскиде Живан Чоњага из с. Салаша, којега су кметови Мачве били поставили заовда сераскнром мачванским, ако би дошло с хајдуцима до боја, да имаде тко Мачве војском и оружјсм комендирати, овако и поукратко а јасно рекавпш свјема: „Ајте амо, тко ће за ибриком! А тко ће за крстом, пека иде тамо за оним хајдуцпма и бунташ'ма, који но се извлаче из Мачве, к'о та-рана из лопца!" — Пак измакне се натраг н сам од свнјех, ц дома у Мачву окрене, на које исти Марко Штитарац, виђевши да сви одоше Мачвапп за оннм, кличе и одпјева му овако:

267

„Ој! Туре велн, тахрана је рана, А каурче, купус и сланина; Загоркињо које је истина?! ,Видов дан ће, који данак бити, Сваком ће се очи отворити, Зпат' сс хоће вјсра и невјера, Хај, нестаће Србинсвог здотвора, У пбрнку неће имат' мјеста, А тако мн мог' часнога крста!"

Сад одметпнцн, а правије ревав снародњнди како се маше уз брдо, и у Поцерину отиду онако заједно, н тамо се за који дан прићуте; а Ма-чванн с тога мјеста поћу сви усвупно до у СРЛО Бјелотнћ, н пошал.у одмах хабер у Шабац Тур-цнма по иекоме Петру Лукићу (из с. Табановића), да се ослободе, и да се од Мачве ништа Турцп небоје, свн су нм онн вјерни до капи врви, а хај-дуке су одбилн, те већ и несмије никакав мсћу њих внгае пнкада пн привиритн, а то ли доћи бу-пнтн п одметатн парод. Још једно, и осим тога, науме н доконају Мачвани у томе бједотићском сабору и громилн, да прокушају и Љешничке Турке тако увјеритн, како и Шабчане, да је Мачва чвсга од сваке побуне, и да је у миру и слози са Тур-цнма, п да хајдучнју пи међу се непуштају, а још мање да пристану ш н.оме; пак их се подовнна од исте булумепте избере да иду в Љешпици, н пошавшн ударе на с. Змињав, гди опета удеее Срдана, н то самога с једним момчетом; премда је он ту бно сабрао н нреко педесет момава, војн

268

како угледаше те кмстове, разбјегоше се да нх не-виде ту т њиме, и непознаду који су. Срдан останс сада сам па једној клади сједећи, и за н.пме, тек једно цигло момче из истога села, сто-јеКн, н стражу над њим чувајући, но и Срдан своју дугу пушку преко крила дрзкавши, да му јс па маху. Тако приступе к њему сви они, и нскп око њега па кладу посједају, а осталијех до двјсста њнх стану према њему, да слушају шта ће се ту сад говорити, док неки од њих одпоче ријеч: ^Бога тн, Срдане! Еуд си ти угазио, шта си накапио, и у што забраздпо? На што ли ће ти то нзаћн? Прођп се тп Срданс хајдучкога посла! Него тн глсдај својега посла и сам себе, непропадај тако, већ к пама ходи, и небој се ништа; ми смо Алп-иапш казали за тебе, и молили га, да нам тс по-КЛОПЈ, па је вјеру нам задао, да ти све прашта, ако му те предамо, но ходи к нама и с нама свјема ка љему, ни длаци се својој пикад ништа бојатн псмој, ако што буде предаје плаћати, и то ћемо платнти му ми, а нс ти, тек да си мећу нама, н па своме дому, да се једном и ти смириш, н да сс пснотуцаш све до смрти своје, од немила до недрага, и проч." На то им и на све друго Илпја Срдап проћутавши овако одновиди: „Да у чсму је и за чим он, у томе је и ва тим и сва Србија, нак ће у томе и они (т. ј . Мачвани) данас ли сутра ли битн морати." К томе извади оно госпо-дарсво нисмо н позив из њедара својијех, па коме јс био нечат с изображенијем анђела, који држи у руцн~крин, п покаже им га рекав^им: „Ово је па

569

ријеч два цара ришћанска заночето, нитиби бсз њнховс вол.е н помо^н нови господар у Србнји настатн могао, пити би оп овако народ узмутити смјео сам о својој главн и паметн. Некн дан сам ја, како ирсш'о, к њему па Палсж отнш'о н молио га, да ја овоме крају Србије пођем његову вол.у н заповијест казатп, да пебудемо стражњн пи мн мсђу браћом својом, н он ми папише н дадс ово писмо, у којсиу позива сву шабачку нахију да устане свак и по њојзн па оружјс нротни Турчипа п љегова зулума, тко је год Србнп, тс сс крстом ришћанскнјем крстп, како н остале Србијс пахијс, а да се пишта нсбоје за посљедак, срстно Кс свс изаћн, особнто што пам је Москов ирнјател., како и ссби, којег' но знпду н иочитују Турци н Каурн, и бојс га сс како псбеснога грома. Сад ево све виднтс п иозиајстс шта јс, и чсму слути, иак да ц вн менп оида нскрспо и братскн важсте, хопетс лн сад с нама т. ј . с рншнанскпјем лнјепнм Ри-стом Спасител.см, п са два рнш^анска пајјача цара, с новнм србскнм госиодаром, п са сном осталом Србаднјом, са оиојом брапом ро)>ипом ? Илп нс1\сто? Па ја да знам, п да ндем натраг нстомс госпо-дару, да му вјерно кажсм, иа послије па иашу душу сно.1' — То им свс изговорпшпп, н тако им закл.учпвшп сноју бесјсду, и почскав их да се смпсле, однета нсдобнвши, дигне се ИЗМС)ЈУ п.нх тад, н Г»РЗ остај з богом отндс, нравцс уза страну Ноцерјем н» у Тнмпаву с опим једипм другарче-том, којсга гу опи сви пмстопп п отац п брапа укорпвалп, куда 1»с са Срданом, по да га сс иро1)Р

270

п дома се врати, јер ипаче пропашће му кућа п чељад кућевпа, браћа и братићи, н отац п мајка сунише; па које им исти одкаже, да јс оп ш њпме дапаске сам. а сутра ћс и они свн, ннти може опдн тто пропапути, гди сами свемогућн Бог чува н помаже, па отале ш њиме у Црннљево у србски логор према Влагаићу брду н прху Цсра, куд је богаз п друм у Јадар, и куда би Алипаша могао да смије ударнти; док преко свега тога, што је ту логор, и што су Влашићем бусије, прокушају н овда Турци како и послије више пута, те ударе амо ирско Влашића, да харају п робе п жегу и 1К'ку, алн нм то сад како н више пута поскаче на пос, док једном их остане н побјепијех н рањенијех и л.ивијех уфаћено, више псго су сс надалн, нсго и спремилн се били онн Србал>а повести, те нх буде н сјечено и за робље мијењапо. (Овди нас два-три шћасмо једно младо Туре у једпој думачи лсиво уфатити, а пе убити, док нам из очију мрдну иекуд у шуму и у ноток, те ми траиш уз н низ поток, н слијед стопа н.еговијсх палази, а њега плкако, н то внше од сахата, и нспод једне гу-стс букие при потоку стојавше сто пута смо прошли, н нишга ту неопазнлн, док сталнсмо те уз исту букпу ногледајући, а зборећи да ћемо га одсад у небу п на дрпљу тражпти, а-ш га оставити пе-ћсмо; док опо исто Туре с те буквс. нз грања по-виче: „Аман, псмојтс ме убнти, ево иокрстићу се! Иа силу сам у појску ноћсрап! н нроч." Хеле га одведемо у логор црннл.свски, и за моју л.убав, даду га моја дружина иокојномс моме полубрату

271

Симн Непадови!)}' на дар, јер оп ту бјеше за ста-рјешипу и с пахије ваљевске војском од свога вој-подства дошао: н ово је било мало поприје Ду-бљапскога боја). Она пак сва гупгула пза Срдапа у опомс селу остапша, мало послпје днгпе се, те куд којн дома, да спремају.и пошнљају иштиру Пагаи у Јадар па Рађепу камепу сједе1|ем. Ал?

Срдана у самом Црпмл.еву и нсдомак истога ло-гора сусретне послапа му помо!) од кап. Јовнце, тс се врати ш њима, којн су га тражили и у 11о-церппп, п до Мачве ходплп, распитивалн за њега и вра!|али сс чак амо, докле га ту срету и удесе, а нмало нх је до сто друга свега; сад одмах Ср-дап ш и.има окрене у Лпполнст, гдн сс пађс н састапе са Симом Катн1|ем и са Паптом Бановцем, којн су такођер до стотние момака имали ве!|, те тп опн сви с.шжно креиу се н ударе понајпрнје па ку!)у Митра Лазипа кмета Петловачкога, и по-харају му све, н нопале; иак опда тако н опога у Рнбарима, како н другога овамо у Прн.апору; још нм одагпају и сву стоку а у своју србску вој-ску, нека је опа кол.е н једе, а да пеиде у руке н па ноге Турцима колнво им год ваља н невал.а сиакн дап, без рочупа п рпзлога.

Послнје тога прндође нм у друзктво н 'Буко Отоиневи!) с једпо стотнну Подцераца, н договоре сс да нду Катн!) н Хуно па Саву мучкн а носред Мачпе, на да онај стари шанац па Рамљу онраве, и тадар обоји онп да промуте кроза сву Мачву н у пакрст; пека се тако чрез њнх охрабри парод, н да се поусекну ђекојн међу Мачваннма, што ннтп

•272

сами хоће у дружтво и војсву пристатн, нлтн до-нуштају другнма, који би радн били. Отиду они на Саву, и коначе на свели иптровачкој, иа сутра дан пођу крајем Саве, ал' пејмадпу времепа сад оправљатн опај шанац, него сретну н отму једну турсву лађу (чам), нз које Турци поскачу пајбрже у свој канк, па да бјеже низ воду к Шабцу, а овн тн сувим за н.нма, те их пристигну и убију једног, а четверица им утекну с једним рањеннм, којега, изншавшн на врај, испод дреновачкога бо-газа, докле их Србн могаху гонпти, а дал.е не, из-иуку мало жива на бријег из лађе, а мртвога у лађн оставе, па опруже сви заједно паннже к Шабцу; тек однекле им дотужи н дотежа рање-пик, којега с пута у шуму заведавшн оставе, да се ту одмори, иа да сиђе сам, но туда он лутавши залута у шуми, док сустане м ту до вијека остане, него га и ту мртва наскоро нађе ЈЗикола Стани-мнровип из с. Шеварицб, те је код њега и пешто пљачкс обрео н ушићарио, да му је задуго доста. —

Овога некако времена нрцјеђе из Њсмачке на Купиноиу и Петар Молер с нешто мало "дружнне, и пошто ту при Сави у селу србскоме Скели па-редн и остзви Јована Русмира родом из Срем. Кар-лоица, а бнвшега у Ваљеву учитеп.а, да џебану пз оне ст])ане иребавл.а и прима, н све друго. што бн му се норучило, дигне се и сам те отиде на Ва-л.ево, да што може поможе, и да се види с Мило-шем сад и ондн, на да га ономене и опога њихова Прогарског разговора, и да се увјери, сам собом прокушавши га. еда ли је оп па оној ријечи? —

273

т. ј . : „Да нејма потада у Србији једноначалија, и да нитко неможе сам рећи: Ја сам господар! Мора ие сватко без ријечи порека слушати! И ја ћу сам о својој глави, да никога непитам ни за што, па што и каво буде, да се мора трпјети зло, како и добро, лудо како и мудро, несретно како и сретно дјело и поступање истога једнога." Како се дакле Ваљево до мало времена узме и очисти, ту н Мо-лер онда Милошу напомене онај љихов уговор, и предложи му, да се они ту разреде и свакоме окружје његово н границе опредјеле, пак и народу да се то све објави ту и друкуда, тек' што брже се може. На које ну одговори Милош: „ Ја с моЈ9 стране о томе госпоству н не мнслин, нити сам га тражио, нити га тражим; но теке по невољи сам се и по нужди ев' овако нашао, и трудпм се и мучин како могу и знам, да што сиротињи боље буде, па што Бог да и за ме. А ти, ако хоћеш, буди господар и заповједннк најпрви н какви во-лиш, тек нам, брате, вазуј што боље знаш, и срет-није да буде, пак ћу те и ја први сдушати.* На то рече Молер: „Каво смо се у Прогари догово-рили, онако је најбоље за садашња и новвја об-стојателства овога свачим сиротнога народа; јербо тад' никаво народ се обезглавити неможе, а ни глава народња никаква заушити у самовољност, које-но је политическо бјеснило и помам, и тако се само избавити можемо из јарма турскога сретно, и тако ћемо бранитн се моћи од свакога зла и душмана у напријед вјерно и удаћно, тако и праву народњу свободу стећи, а и славу имена србскога

ОПИСН СИИЕ МИЛУТИИОВИБА САРАЈЛИЈК 1 8

274

васкреснути н отодуљнти." 11а му ночпе више опо-мепути начин будућега србског управљања п вла-дања повторавати и препоручивати, на које н Мн-лош му наведе ово и овако: „Истина, то је све п добро, н паметно, ал' је још иста кућа паша туђа и не своја, и тпко је зец још у горп; већ дајте да ми свак живо прионемо кућу очистпти од душ-мана, и земл.у освојитп; пак ћемо топрв и лашње зеца уловитп, ражањ му наћи и усјећн, иа сјести благовати. Но ја велим ово, што налазим ла иа-мети најбоље овда за пас и нага пос'о, да ти по-ђеш чувати од Сокода и од Носне, а ја одох сутра на Чачак; од ове војске узми тн неколнко, и то помање, што је амо повише ње и одмах нужпо; јер је душман у Чачку, а то је у срцу Србпје, а тамо је мећу вама Дрнна и Кнтози свуда, и Турчип сав још пепрнстигао." II тако се то предло-жење Молерово заовда н завазда размимонђе, п они се разстапу и оду свак за својим од Милоша паре-ченим послом, тек и сваки своје мислећи; Молер: да неодустане од истога намјерења н предложења, а Милош: да ради што више и боље узможе, па што коме буде нек' буде.

Истога врсмена гор на Митровицц прнјеће и Стојан Чупић, па изнће у Мачву и у селу Штн-тару нашавши Срдапа узме га са собом, п отале на Ваљево побрзају обадва, куд приспију тамам па предају истога. У шанцу кулу војв. Јс<1>ремои Ненадовићем прије ограћену сад његов братучед Симо Ненадовић запалн и разори; али пајнрије испустивши и ослободнвшн опе Србе, којн су ту

275

били затворени, како-тн неколико киетова и саи кнез Петар Посавски (из с. Тврдојевца), које Турци нешћедавшн повести са собон оставили бијаху туна у тавници, него и наваљали граиаду камења на врата, уздижућна, да се неби иогли сами отво-рити, изаћи, и за њихов побјег објавитв. Шта су исти Србови у тој проклетој тавници прекужили саио једини Бог знати може, а довољно је пока-зано и вићеио њнхово страдање и нучење из њи-хова стања: једни су од њнх, како на чист воздух изишли, мртви попадалн, други ослијепили од сун-чане свјетлости, што ни је нрак дуговремене тав-нице у толико зенице затупио, да ин је тек мало требало до изчеза вида; а једни су и с поиаиом састали се како бијел дан и слободу видли, други без памети, без чујства, или с полу памети оста-јали, како истч кнез Петар што је од стра Тур-ско-тиранскога, и од муке најгрозније тавнице, која се игда начинила; па и ево је каква је: Вој-вода ЈеФрем одприје у ономе десетогодишњему рату противо Турава, за нужно је нашао у Ваљеву шанац начинити, да се нађе ту на случај ногућ-нога продира прекодринскијех Турака до истога мјеста; но је у шанцу требала и кула нешто за џебану, а нешто и за бољу шанца заштиту и од-брану, за то дакле и стару приколубарску полу-срушену кулу, коју је прије сто и више година ЈеФто Витковић принца Евћенија капетан сазидао бно, даде пренијети у свој на маломе Кличевцу шаиац, гди од њена камена сагради вишецоиенуту тврђав, под којои и иало подруна начини и сведе

18*

276

(без икакве вирке и одушке кроме од лакта ши-рокијех покдопннјех вратаоца) а за неколико бу-ради барута и за Фишека пушчанијех сандучиће, но у којему се чоек није исправити могао, и у којему је овда од Турака ту стрпанијех Србова )Ш некодике их десетине, ка' и снопље једно сврх другога лежати морало, иа којега н мало који дан те пијесу и мртве задушене и угњављене људе нз-влачили. Та и хапсом и гладом и страхом полу-сметенн кнез Петар- Миловановић изашавши отале * поће па велики Кличевац у своје браће шанац, да одахпе душох и да се поврати животом, кад је већ н дотде мучно и једва вођен и полуношен изгамизао, гди се одмах и понуди мало јелом а н ппћем, којега вар нагло и брже подкријепи и внше занесе га, него је и био, те се ту са Чупи- ' > ћем, корившијем га и пријетившим му што се није ** своје браће држао, нег' е тако лудо у Турке запао, поречка попсује и свади дотле, да му киднше за нож његов, што му је за појасом, да га ншчупа и њиме га пробурази и порази; него недопусти Чупић иза свога појаса свој јатаган у душмана свог руку а за свога живота, и јунаштва, и тако се с тога учини врева грдња и гунгула од парода н око њих обојице, једни сташе жалити кнеза, ' други псовати Чупића што га дира, кад му је и без тога доста, и Чупића у тијесно скуче; док и Цу-кнћ чује то, притрчи са запетим у руци пишто- 4

л.ем, провре се кроз народ до истога кнеза, п скрсте у сред њега пиштољем; ончас Петар пре-тури се и умре, а народ се разметне но јарсћн се п

277

горе, и ужаспо грозећн пе само Цукићу и Чупвћу, него и свим осталнјема те небрвжећим о томе старјешипама, вичући: „Тко сте то ви, да пас убнјате једног по једнога без крввице п суда? Зар вам је крив тај чоек, што је наш кпез и закла-њатељ био пама онда н у Турцима, када сте ви по Њемачкој се ширили п квчили? Тражите врага, да вас окрене све без трага. — Оваки су људп са сиротињом упорсдо муке мучилн н сами собом Турцпма робовалп а за ову сиротињу! Л не како некп, те баш н ви крвпици, издајпици, и скитачв! Сад ћете ову крв платити! и проч." И то бн до часа парод огорчени тим догаћајем распалио се н учинио, да га не саплаха и неумекша младц Симо Ненадовић својом љубезпошћу, да га неуташка и кап. Јовица својом речитом важпошћу, и Молер природпим благоразумнјем да нх неопомепу го-сподара и његова суда; но ц њих тројцца Цукнћ, Чупнћ и Срдан да пе уграбише утсћн оталс па Вранско брдо самоме Милошу под скут и нокров, који разумјевши од њих шта је све и како је, тс скочн он собом и прсдусрете народ, сам га раз-блажи и утиша овакпм рнјеч'ма и хнтроумјем: вО браћо Срби! Небуптс се п иејарте, јер нејмате за што! Ја сам овим људма заповндио, да Нетра убију! Ми смо сви Турке дворилн, до јуче... ал' им је тај исти Петар н пријатељов'о срцем ц ду-шом, внше пего својој браћн Србима; првоме сам њему ја писао у самоме почетку овога посла, да он одмах подигне своју Посавипу, а уз Посавнну би од првога дана и сва нахија ваљевска подигла

278

се и опрла, те се Турци вако на Палежу тако и на Ваљеву неби могли ни часа ни дана уставити ни одржати, но би побјегли, и толики вилајет од-мах очистили, и нама млого муке н труда би се уштедило, што смо имали око њих, а сувише што је мећу тијем и колико наше ваљане браће при томе послу око њих поизгибало; осим тога би тако исто и Ћехају-пашу могла ваљевска и рудничка нахија дочекати и разбити га на првоме кроку н вонаку, да је хотио тај исти Петар, нити би Ће-хаја до Чачка продро, и толико сиротиње попалио и заробио; а и ви, ето вас ту, каж'те сви по својо.ј души, неби ли ви за њиме онда пошли и устали, како сте и сада с нама и с осталим народом и браћом а за свак своје добро, што-но је и свеоб-ште? 'Незнате ви, док невидите очима својима, шта је и колико је Ћехаја-паша зла мећу нама Рудничан'ма починио, тта ли је у робство наше браће и сестара одвео, колико л' је сисавше дјеце ногњављено у колијевкам' од истијех Турака и то уз пут до Чачка, шта ли ту још братске србске крви пролити се мора, док се Ћехаји досади, а док се његова војска оданде покрене и разбије? Него се проћте сад свега тога белаја и кавге ме-ђусебпе. и залудне освсте, доцне је то све! по-пратит' се Петар неможе! А то је и заслужио, кад је гледао и чувао само себе једнога, а не сав парод србски! Који-но је и њему како и мени а и свакоме старјешини о врату и на души био, како-по ти божји и братски аманет! Већ опремајте се из овијех стбпЛ, да потрчимо на Чачак овако бу-

г 279

лумснтом и свом озбиљском слогом, да и оне Турке, а паше вјечне и обште крвнике и мучитеље, раз-крхамо, и почистимо из отечества нашега, с Бо-жјом помоћу, како смо ев' и ове одовле, неби ли оно снротиње и нејачи робства душманскога опро-стнлн, 11 своје што нам је дома још заштићели и сачувплн од истога! Ово једино нам је, браћо моја, н јупаци србски, на образу и па души свјема, а ништа друго!. — Него хајте и сви спремни да сте, а ја ћу вам казати, тко ће куда и за чим; јербо се и од исте побјегше турске војске сад а одмах причувљнват' мора." Ове и овима подобне и сходне рнјечи утишају народ, и образуме га, те не само жалнти Петра престане, него и за праведно нака-заније му то ирипозна; а и господар одпут Чу-пића са Срданом опреми у Мачву, да је по сваки начии одметну и преволе овамо у дружтво, па да чувају се живо и чврсто од босанске војске, који обојнца тај час и поћу; пак за њима пошаље се нста дан и Петар Молер с нешто бећара и друге војске, а Јовица исти с његовом капетанијом у Црпиљево, да чува шанац и друм Цера како и кнежнну Тамнаву од Али-паше вворничкога, који је већ у Јадру, и с подоста војске, коју јоште прнбира. А са собом на Чачак узме и поведе младе војводе Л.уку Грбовића, и Симу Ненадовића сва-којега с његовом командом, онога с Љига вој-ниц'ма, а овога с ваљевском Посавином, и Цукића с нешто бећара; још повуку и два топа. једнога на Палсжу добивепога, а другога им је кап. Ва-сиљ II.... из села Бајевца ископао те га на Ваљево

I

280

довуко и дао, што га је он собом, кано-ти својега при паденију Караћорћа и све Србије, негдп при-тајио и вакопао био. Су то два топа дакле, и су' двоја кола џебане крене се отале Мнлога, н оде на Чачак такоћер одмах.

А када се поврати Чупић са Срдапом од Ва-л>ева, чују гредом, да у неке момчади у с. Скелп добријех турскијех коња има, што су они на Па-лежу добили, те поћу тамо, и купе свакн себи по једнога, и то на јуначку тврду вереснју, која је тврћа од сваке готовине, пак их појашу, те у Мачву, Срдан к својему Прњавору, да принаће још дружине, и да чуварка и стражари по Церу и друму од Љешнице, а Чупић отиде у с. Бога-тић, и отале разантл>е заповест, да му се ту нскупе сви мачвански кметовв, да им хоће нешто гово-рити и казати. Свав је помислио, Бог зва једипи шта ће ту Чупић извалити пред н>их, шта л' им објавити и наложити; сами Срдан, до јуче ш њиме бивши и о свачему се разговаравши ннје зпао пн сјетит' се могао, шта би друго шћео Чупић па-роду истоме говорити, пего да се одметве н брани од наопакога душмана, како и сва остала Срба-дија, пак му на ту скупштину и непоће. Алп кад се ту искупише кметови, и толико још парода уж н>их доће, да чују сви шта хоће Чупић, како њи-хов одпрвашњи старешина, и домаћи чоек, рцједкн и далекочувени јунак, а он ти вучјачити н лиси-чити започне овако: „Браћо Мачвани! Ви сви внате мене, а ја познајем вас, него ме послушајте, пак се нећете кајати, нећете страдати. Ја сам био

281

тамо у Њемачкој, и зборио сам с првим и великим л>удма, пак био сам сад и на Ваљеву, видио сам и тога новог србскога господара, и његову војсву, бесједио сам ш њиме о свему овоме послу, и он каје се и сам шта је аапочео, и нека знате добро и под здраво, да је ништа од њега и од његова посла, нити може што добро и сретно бити од њи-хове пусте и будаласте памети и работе; што ли говоре, да им је повлад н помоћ од некаква два-три цара ришћанска, и од тога ништа нејма, то је, ја знам, па и вас, како своју родну браћу из-вјешћавам и увјеравам, све њихова сама самцата гола лаж и превара; него ви мене послушајте, да ми с Турцима угодимо, да нас не дирају, и ја ћу за то дати мојега сина Тома Турчину Синану Је-минићу мојему и нашему доброме пријатељу, а у Љсшници од свијех Турака" првоме чоеку, па нека стоји код њега у залогу аа све нас, а да ми не-ћемо на Турке руку дићи, пего да хоћемо сви на хајдуке и бунташе устати, и од њих бранити себе н своје куће и имуће; за то исто да одмах идемо и у Липолист, и да начинимо ту један добар ша-нац, да недамо Подцерцима у Мачву, а и ни дру-гоме коме, тко бн год од оне голишаве и грабљиве хајдучије само пошао међу нас, да пас узмућује п заваћа с Турцима и с честитим царем, којима питко ништа не може, а то ли ми отрцана цро-сјачад, и с којима ми угодити и живјетн можемо, а они сви како им драго, шта су и у што су аадро-били, оно нека и кусају. Ако ли би нама што и помоћи требало противу хајдучије оне, то ево нам

282

од сваке стране у помоћ истнјех Турака, од Љеш-ннце, од Лознице, испреко Дринеод Јање и Бјељипе. па н од свеколике Босне, коЈ*а-но ће сад који час бахнути па обалу дринску и границу србску, пак и нреко Мачве у Шабац са везнром својпм, и тко ће онда моћи усудит' се противнути њима ? Нитко живи од нас! Јадна браћо моја, и кукавца дружино! Та и ја срце имам колико један јунак, и мишицу какву 11 понајбољи Србин, али што је страшно, н ја га се бојим иуклањам! А~што бисмо више зборплп, сви знамо и пантимо како смо недавно под Црпи-јем страдалн, пак нам вар овај бијелн руднички момчуљак што бољи бити може? Илн ћемо свс лудо н глупо вјероватн, гато се о њему а од њега лаже и маже? Него ви мени сад одмах н сви каж'те оз-биљом н својски, пнје ли ово, што вам ја реко за све вас мале и велике бол>е и најбоље, кад од мира с јачијем глава неболи, па и пристајете ли па свс ово што вам ја предложи сад, и за што се нећете Ш1 један кајатн, кад сам вам ја за то и душом сво-Ј'ОМ јемац. На то сви му кметови мачвански одго-воре да пристају драговољно, нити су чулн када ншто боље да бити може за њих, како ето то, што нм он казује и препоручује; него да и чини то све он нсти, како њега сами Бог учи и упућује, а онн ћс га сви слушати, и служити му, и народ мачвап-ски сав ће на то склоннти, на што пристају и свн опн, када је управо боље то све и тако, него сада ишто другачије икако." Онда им још рече Чупић, да заовда свн дома иду, и без бриге у миру да иребуду, да се никоме колебнути и од кога год у

283

гато друго преговорити недаду, само док он отрчи па скелу Мптровачку, да позове и приии свога сина Тому нз Њемачке, пак ће их опда зовнути и ску-пити, да нду свп заједно куда су рекди и утвр-дилн, т. ј . ои и опи сви најпре и најприје к Си-нану а са снном му Томом предрагим јединцем. Тако ти они сви кудко дома разиду сс, а и Сто-јап брже на скелу за сина, но увгред прикри-чавши, да му из оближљијех к скели сбла дођу кметовн, који тамо иијесу били, на скелу Митро-вачку, на пстн разговор и уговор, да и њих у то своје памјсрењс премами и укл>ешти за мозак и језнк, како н оне у Богатићу, а својим коварним лукавством и засебством. Неколика дана проведе Чупић ту па скели узалуд тамо-амо тумарајући и шанћући које с киме од кметова, но и врпољећи се и кочсперсћи према невољној сиротињи, а у штету и своју и свега осталога србског народа, пак и за пајвећу и најпосљедњу и вјечну своју пссрсћу н срамоту, и бруку и грдило, које ће се мало нопнжс виђети моћи. У то доће' и босански везир са свом Босном на Дрину, и то је био исти Рушит-наша, којп-по је недавно Уруменли-валијом био, н Србију од Карађорђа примио. Али Чупић обузет својим нлаповина, рађаше тек о својој глави... па када ту опази међу осталима и Панту Бановца, одмах му закаже, да пошаље брже звати ту н Срдапа, ђе му драго траживши га и нашавши; н опај одмах пошаље за њега два момка, који га нађу чак пегди у Видојевици (гори) више Љеш-пице с пешто мало дружтва, ђе и опета прежи

284

и улавља поћекојега Турчииа, те му кажу, да га Чупић зове час прије и свакојако, а незнају нити му вазују порашта, н он му отиде, а тек да види каква му је и то брезпослица и заумица. Када ли Срдан тамо на скеду Митровачку, а то нађе ту Мачвана калабадук, и Чупић му одмах, што га је звао, неодкрива собом, како је доселе обпчно чинио ш њиме; али му каже Панто Бановац све, што је дознао, да хоће Чупи!] урадити, и КЈГКО је то исто свјема и у Богатнћу већ објавио, и они му свн одобрили, примили му план и намјерењс, и завјерили се на то, кроме њега једнога, који тамо се није ни десио, а овди га још ништа озбиљ-ски ни упитао није, и, који за њиме тек пристаје да би га што за то његово дјело упитао, илн му судружење предложио, те да му пред свјема а јавно и преизоблично даде свој глас и одговор, какиому се од њега неби никада надао; т.ј.: „Да хоће » воли он, како и сваки прави вјерии и по-штепи Србин с новим господаром Милошем држати сс и од пакости и свирјепства турскога бранити, док је у њему и у њему душа и кап крви." На којс рече Панти одмах и Срдан: „Нећу, Боже ме сачувај, за Чупићем у то ни ја! а неће ии други тко, док увиде и разумједну куда то нишани, шта ли друго и славније остала браћа Срби граде и зидају, о чему ли пастоје сви, и како сретно на-нредују, колико л' им сами Бог у свему и свако-јако помага. Доиста је, сад ево вићу, Панто брате, Чупнћ и оно мало памети изгубио, што је доселе нмао, кад је у тако што застранио и убраздио!'А

285

не пада му на ум, нити посумљава, да вему ни један Турчин вјеровао неби, да му јаре дати обећа, то ли свог јединца сииа, којим се Чупић заклиње, и волн га од својих очију! Него мути и шепртљи. п лажуња, како-но је вазда са нростотом чинио." Овако су иста оба чисто-својски, а вјерни Србству и своме повом господару мислила, и судила о томе лудачењу Чупића, које је он држао да су му бев пкакве сумње и ријечи у руци и на његовој страни и служби; па му се зар чинидо и уговарат' их у свој плап н посао, да је не нужно, него баш ив-лишно. У то пријеће из Њемачке то јутро и ма-чвапскп прото Никола Смиљанић, те ту к њима на скелу, и како из лаће на сухо искрочи, одмах по-вади пешто мало барјачића, привије га на један серг н развпје, па га у обалу савску на исто мје-сто пободе'; свн га једва дочекају, и сами мачван-скп Чупићева дружтва кметови, а свесрдно, с до-бродошо поздравл.авши сви на изред истога проту, а он им пекоме кремење, а некоме Фишеке разда-ваше слободсћн пх својим благим а јуначним ријечма што игда боље знаваше, док му приступи Срдан и Папто, те га нзазову на страну, и предусретно кажу му шта је однста Чупић заузео радити, и да су му се већ и сви кметови Мачве обећали у вољу му нристатн, и слушати га, па нека чини што је заумио, н опди тек очекује својега , сина Тому. Тадај ту прото брже савије и остави свој барјачић у нсте своје бисаге, па њих у теркију, ц ончас појаше доброга мркова, и узме своје двоеторо момчади, што их је сада превео -са собом

286

из Њсмачке, те н опп окрочи коње, које им је нстп прото куиио у Њемачкој пред нрелазак, кад и себн, н превео их у плов како и својега, пак одјури ка и вихор нпза Саву, и посред србскога банра (махала србска) удари, да упријечи н по-кратп што пута себи, гдн га опазе и поћерају Турци, што је варош самонуста била, и пикаква Србипа пн страже у њој недесило се, да му каже, или да му поможе, те тп он једва у шуму (п....у мећу, прозвану) замакпс и утече са сво.јом дру-жипицом, па наоколо Китогом кроз Мачву и Иод-церје, те управо господару, којега наће на Чачку, и ту јаии му се, п раскаже му све о Чупићу шта ради, а сам њему тврду цјеру зада, да је Божјн, па његов, док је жив н здрав. Господар га одмах вратн у Мачву, оп тамо да чува Китога друм и буснје, како-по је и прије, н да поздрашг од њега п од све остале Србаднје народ но Мачвн, да ннтко Чупнћа пи за што непита, нитн да га тко што слуша и служи, а он сам једин што му год угодпо н драго, нека ради, па и куда волп, пека идс. Кад ли амо, а то Чупић узео све кметове са сксле уза сс до у Богатић, гди се закључн сав опај договор и завјсрнјс, што их дома све одпу-стп, пспошавшн како је најприје зборпо у Љеш-ницу са снпом; што му он још небјеше прешо, псго зовпе самога Панту са собом, и оде ш њпме у Љшолист, ту шапац да начиња нротиво своје браће Србаља, н да га утврди што бољс зпаднс ц могпс. Но ц ту он тражећи мјесто за шанац све је пешто и друго здухачно и туњао, и са ту мјест-

287

нии вметовима у потаји војешта шио и порво, и њирвао и журкао, а од истога својег тобожњега друга Бановца све и највећиа тајио и врио, те га је често пута и у лугу остављао, да га ту са-вривен очевива, него и да недозна вуд је, до вога л' је, и за чим ишао тај Чупић. Сва је при-лива, да су исти виетови, ваво Срдана прије, таво и Стојана сада замамљивали ласвајући га обна-деждавањина лажнииа, с војииа је ту понајвише и шапуто, и воји су га одиста радоли жива жив-цата у Турке предавши стопити, и таво себе и Мачву од њега избавити, њии себе и Мачву од гњева и пизне турсве завлонити, и тев тии по-ступвом осталу сваву хајдучију србсву изиећу себе ужасно распудити, па и од њих да зазиру и овра-јају причинити овда завазда, и барен задуго, а в томе вм он исти својин реченнч: нанјерењеи и сам собом повод у руве дававши. Стојан је давле без ивавве чуваћности и обозрења њима себе са свим и највећма повјерио, и свој речени план и сујетну ннииост угаћао и сазријевао је с Митрон Лазићен истога села внетои и с попон Остојом Јелићеи; али се је јоште побојавао ш њииа туиа-рити на Дрину в везиру, воји је ту већ био с вој-свон стиго и останио се; за то се је и разбијао Чу-пић од истога полазва неволиво дана, или од њих по сто пута тврду вјеру изтежући, да га непре-варе и у турсвнн рувана да га неоставе, па да поће, и опета неполазио; воје волебање и недо-унје његово дотежа и догрди већ и реченоие внету Лазићу, те му једнон и баш у очи опсује и ту

288

његову некакву вјеру, воја-но већ нивако и никоме невјерује, да може слободио и весело ићи на Дрину самоме везиру, те најбољему цареву служитељу, и да му он исти не само ништа зло учинити неће, него да ће га још радо и весело примити, обда-рити, и честитим чоеком учинити, како-но ти за прву га од све Мачве главу припознавпш, и у њој га још и боље потврдивши самим царсвим Ферма-ном и бератом. Овда је при томе врајњему раз-говору био ш њима у истој Лазића кући и Баповац, и само је лежкарио а слушвао сву ноћ такове њихне разговоре и вијећања, него је и ћутао све, и чудио се у себи шта је тим људма наспјело, те се тако јасно и у зајам лажу и варају и упропа-стит' се настоје и наваљују. У то се и зора укаже, и соФру чељад Митрова за доручковати принесу, за воју сви пак и Бановац посједају, и тек што ракице сркну, и по залогај окусе, упита јавпо Чу-пић и својега Бановца, хоће л' ш њим па пру-дове (мјесто полоито и заскелно на Дрини под се-лом Бадовинцима, и зове се: прудови) к везиру и он, воји-но му брже одговори, да он тамо у Турке жив нипошто неће, нити хоће пушку из руке оставити, док чује игде жива Милоша Обреповића, пак и одмах устане ћипивши од совре, и отиде пз куће исте а сам и на своју страну и вољу, но и Лазић га овим ријечма испрати: „Не будали Ба-новче! Куда ћеш јадан в'о гусва у маглу? Црњи се и ћаво пише, него је; шта ли зла мепи учп-нише Турци, воји сам сваки дан ш њима ц код њих? А најпослије доћи ћеш им и ти у руве, ако

289

и нијеси рад, и како 1»е ти пајмрже бптн-" — На то н њему Наиовац обазревшн се одгонепе; „Хајде ви тако, а ја ћу овако, па што коме Бог да! Тек ми је жао тога Злосре1|Ка (Чуппна) што сте га лукавци обезумилн н заврзли како слије-пога, те ћете га одиестн жипа у Турке, да се н.е-гоиом крвљу и мукама давпашњп а самртни душ-маии нпсладе н задовоље, који-по су ве^е позналн бнли иа и вјеровали, да бн могли оин све Кауре прије затријети, пег' Чупппа једнога." На то сип иа п Чупић устану нза со*ре, и овај иристунн зп опим говорити му, који се окЈ1еие н постане елу-шати оие Чупића ријечи: „Иа зар ти Папто збиља неКеш више и дал.е са мпом? А што небн у Турке пошао ти, кад пдем ја, те још да учинимо велико добро истоме пашем народу и бра1»и заклопивши њих овај м& самп собом од робетва и крпежа и смутње? И најиослије до шта му драго дошло, зла никаква теби, иезир неће учинпти, ако би меии баш п Бог зпа шта хотео, нигди и ннгда слуга неилаћа за господара! Пак н за сиојим слугом и млађешином не иоводи се госнодар п старјешипа; за то ја волкм сад и ногнпути од везнра, него лн слушатн и служитп ноданас опога, којп је до јуче мепе." — Под овпм је рнјеч'ма оп морао Милошп, како новога господара номнслптн и разумјетн, којн-по је нетина бпо пекада ио у иожда србскога ној-водом и вомендаптом, а.ш којему п Чуни1| нласт-ником н господаром нпгда бно пије ни часа, премда му се овда то у његону разапетом н нренадуна-ном самољубију ие1| и бпиавшим ЧИНИЛО н уоГ.ра-

списи спмк МИЛУИШОИИВД САРАЈЛИЛ: I'.'

290

жало. Хсле н опета окрене сс од н>нх Бановац п пође одговарајућн му још ђсшто и овако: „Ја Стојане тамо ннкако н нп с кнме пећу, пи жив ни мртав; н да сви Срби, што нх је гођ у свијету дапас, поћу и отнду тако у Турке, ја опета неби! А Бог бн дао, н окренуо н тебе нстога да и ти неодеш! Куд' ли бн твоја грехота, н паша сраиота'и штста, куд ли би твој глас и траг?... Ни тамо уха, пи амо ноге од тебе истога до сутра бнти неће; немогу тн Турци опростити ! Докле год су, како и јесу, Турци! Но н осим тога клсгви народља иа и пропаст и мука вјечита очскујс тебс, како издајпнка, и твојега сва-ког сродиика како сучастника! Нак ово се и сам про-мислн, наћи ћеш да је оноко; по томе сјећај сс на чему и својега једиица остављаш, којим сезаклнњаш! Па сад мн за довијека с Богом! И од мене тн про-сто све досадањс, а одсадањс нека ти Бог опрашта, ако узхоће." Па отндс всћ Папто, а одвивнс му п на то истп: „Ја одумнтн иећу, Папто, макар што бнло тамо са зшом, него пдем к везпру колив' данаске; а тн остаин ђе ТН драго, па када те ја зовнсм, да си мп готов и поуздап." Обазре се и одвикпе му и оиај: „Нсуздај сс внше ннкад ништа у мепе, Чуппћу! Нпти мс тражн ии зовн, ја тл се веће нсодзнвам,'пнти ћемо се мн обојица кадгод још очнма ви^ети; него пам је, зиај, ово најпоследње инђсп.е н вјечнн растапак! А и проклето и све-клето у свакомс брату Србииу н мајчије му мли-јеко, којн небп сиоме брату Србину и свомс Ср-бипству свакако својскн србовао!." — И тако се удал.п Бановац отале, а Чупић одмах нојаши коња

201

те с кметова неколнцином, т. ј . с нстијем Митром и с попом Остојом и с поповим братом Стојадн-пом, с Иетром ТуФекчијом ц с Паптом Топало-вићем (све пз истога еела Штловаче), упцнво и драговољпо ка обали Дриие, где их је већ у но-таји турска чета очекивала, па и турска ла1>а за њих дошла била ту, и нод бријег увучеиа, да се невиди, док се до њс одовуда недође, каво ц Турци што су туд у халузн н но бурјапу при-кривши се њнх прбжали, само да опн до!;у и Чупнћ ш њима, како им је ЛазнК хабср оиремио, нак да се пикако немогне иитко из њих вратнтн с обале, ако би се и нрндомислно; те како им се прпкуче тп Србн, а опи клднши на њнх, како вуцн на овце, 0|Гколи ноФатај н све цх повежи и опл.ачкај до иошуље, на кмегове све позраааЈ" опета слободпе дома, а Стојана саио самога у ла1̂ у те пред ве-зира, гди га всз ф ласкавије нрими, н ту га прц себи ту нои на конаву задржи, на га у југру од-мах ношаље Л' Звориик Али-нашн ВндаиКу на со-храну и аманет, и тако ти нам га до вароши Јање одведу свободна на његову нстоме хату; али ту га иеК оиета сисжу, те гл везлиа до у ЗвЈрннк а па колима одведу, гди га у доњи град у тавннцу снрцају, да огчле нзгледа када 1»е му свапути, ц тџ посљедии дап жнвота, како-по му је и добри Баиовац спомињо и навјеш^.1и'о. Ту нроведе Сто-јан у сиииирима од врата до гњата један читави мјисец дана; зл то вријеме ои улуч.1 прилику,. те номајчи Алинашипу мајку, а да га нзбани отале н да му главу одчува и закшпи, која му се те и

19«

292

својскн обсћа, иего јој га завлети дугамани једно пече по поћи украду и тајом удаве, и на ђубре га мртиа нзбаце, а она га сутра дан тако углс-давшн (кажу ако нелажу), оплаче како истога сина свог, и о своме га трошву даде лијепо зако-нати у ришћанско гробје. Довазује се, и по свој прилици бпт'})е бнла истина, да је за њега исти Алииаша себе а сам собом до мало времена био припуждсн отровати, кад је везир исти чуо и разу-мио, штаје оп ш његоким аманетом и својевољнпм јссиром (тур. робом) учинио без ивавве заповјести везирске; те је одмах свој аманет од њега поискао натраг, нли главу онога, који је амапет стопио н погубио. Ет' овако Чупић овонча свој живот н јунаштио.

Међу тијем нак врати се од госиодара прото Смиљапић час прије иатраг, и пође у сиоје село Бјелотић, гди почне понајлак од истога Чупића људе одвраћатн, како и од његовог илана, па он сам нека радн што зна и може, и нек иде куд нолн н марн; прото је, вако зрелоумни а и зоог понггепостн досга н све и у свавога вјероваћни чоек, увјсравао је тудашњи народ, да се нимало неомншл.ају за оружје приФатити, и Турке бнтн; а да их се нншта нејмаду бојати, ии страшпти каккога песретна посљедва, јер ће скоро и србскн нокровнтељ Рус рат отворити са душманима истнм. — Ту му придоћу Срдан и Бановац и ТЈуво IIод-цсрац снакп с нонешто дружине, те их отале прото поведе чупатн друм китожки, гди уФате око ћу-нрнје Јсреске буснје с обадвије стране, док заси-

303

јеку и друм а завалившн га грмовима тако и то-лпко, да га ласио и шалнмичио ннкаква војска не-могаше очистити'пи продријети; још нм ту при-дође н Молер с псшто војшчпце, те п пешто ло-горца туђер украј друма пастамб и осиују; али Чуиић ии на што се то пеобазревшн, стрмоглав н сл>епнмнчнп у бездпу себи а собом сатворену отпде зажмнрпв, н скочи, како је погорјен веће испрнчаво. —

Шта је н како је овда на 'Јачку бнло с Турцииа н Србнма.

Оставши па Чачку Јован брат Милошев с вој-водом рудиичке Црне горе Мнлнћем Дрничићем н с псколике стотнннце Србова у иеголему, али при-утврђепнјему шапчићу, чврсто је н бодро чувао себе н своју околнпу, а све по палогу н пастав-лсппју брата својега Мило:иа; по када почеше Турци још прндолазити -у помоћ нз другијех нме-нованијех нредјела, н нобојав се да га ту с ма-лниом дешепога небн обколилн, те сс измакпе с Лпбића к рудпнчкој плаципи ноближе, и ту се у једиој Дубравн недомак с. Бершнћа заспјече, п до три-четири хиљаде војннка прикупи, па очекнваше да куда Турцн у вилајет овоморавскн у харање изађу, те да их добро предсрете, и натраг одпратп. Једап ср^з драгачевски како се пајирије одметпуо бно, кад н осталн, тако се и сада држао, него видећн у Чачку ирпумложаиање Турака свакн дан, а и својекуће нопајближс турскогадомашаја, смислеу своју се највећу и пајблнжу плапнпу са свнм сво-

294

јим робљем у збјег прикрнти, да ту читави н пе-нохарапи остану, где-но им се чипило н малином лакше одбрапнти мложтву п снли турекој, нсго ли у селима разштркани бивши. Тако п учнне, и Ов-чара долнну благовештепску папуне сну на ниже до Мораве; пак се стану чувати озго брдом од Чачка, него их малпна оружје нмавшн једва бн какав одпор и стотннн Турака датн могла. Турцн пак внћевшн се нојаки, а и дапгубнти све горс за њих бива, дотрајава им захнре, чнм се онн вг.ше умложавају; узму још и то за подстрек свој, што су се Срби с Љубпћа излаклп, пего лн од њихова страха, те науме најпрнје ударити у Овчар па оиај збјег, и ту одмах н понајближе свашта жпва наћи и у Чачак свући. Алп да одмаме и друкуда за-варају рудпичку хајдучнју, која да пм тај?пос'о пссмете, н да пенрнтрчп Овчару па иомоћ, то

'пошаи.у једну ноћ рано п рано преко хнљаду Ар-наутнје у Овчар с калаузом Петром Њшћсм кнсза 'Боке Проти1|а гучапскога бул.убашом, који су се и оба ту међу Турцима у Чачку застала; него нсто јутро у свануКе ношљу Турци још и другу малу чету, до сто друга, преко Мораве, те овп у прво село КоњевиЈ.е како допану, запале га и по-харају, па брже натраг; и тако први глас иукне, да је то учињено, у реченоме селу, који дођс мало доцн1.је и до у логор рудпички, те Јоваи Обре-новић како тудашњи старјешипа иодигне све опо своје дружнпе, н побрза тамо, да им смрсн концс, и недадне дпље папријед; кад ли ту, алп Турци од опога села учппили гећ пио шћели, и нратилн

2!»5

се; осим тога и горе чује ту, т. ј . овчарски зб.јег, да је разбјен и поробјен ИСТИ дан око иодне, иа виђевшн да еу Турци то ирн.јсваром и хитрином докоичали, а пемогавшн им још пишта гомили у Чачку доеадитп, иовратн ее отале опета у своју засједу ц дубрану, да ишчекује брата и повишо дружнпе. Ал' опи до нод Овчар плапипу зором изишавши у еело Дучеловиће ударе, и ту еамо једпога чоека (пмсном "Буипсије) заетавшп салетну га, и пуи1кама иа домст, и у достиг убпју га; иего и тс путке њихове оглаее нх, те пх чују горс у Овчару Србп, и нешто их према Турцима изађе, по нзлетс брже и Турци па нлапипу н ударе па оно пеколико Србоиа, које-по н свега три-сстипу оружапијех бивши, ласпо иотиспу и рпза-гнају, па у долнпу се к мапаетиру Благовјсште-пија свале, и па збјег ударо, то ту ш> своме обичају Турцц <1>атај п харај, и снјецн кога моглп, а чс-лад србска ио својој иеиољн и ужасу бјеж' куд-које у гору, а иајвише нх онружн пнза долниу к Морави, гди се иопешто и лађицс пахођаше од-прије; нлн сад иода у ианупу бнвши силиа и ие-лика лађу је одпијела, кад н очи ,је запоспла, те мало тко усрие на воду, н тко је, утоиио се' од-мах, тек и то за ирнмјер послужн оеталоме на-роду, па окрсие брж' нетко путањом и гором уз воду, у ирострапу н шумовиту долниу Бапнцу да умакпе, а иетко ппз воду; н Турци забавпвшп се у долипи горје по збјегу нљачкају^и док амо к води снђу, мало кога н пађу и стигну, иего се унуте за њнма уз воду, гди паблнзо их бусн.ја ииа

2%

Ј"едне грдне стијене дочека, те им отале Радован Шибинац убије најбољега и понајпрвога буљук-башу, и неки се зар још нарани, те одмах и на-траг узмакну и врате се Турци, како почеше ги-нути, пак уа исту долину да приберу стоку и остали шнћар, и да издиру, док их није тко заколио одозго. Тако учине и они неки Турци, што су наниже низ Мораву не крајем, но гором отрчали, и до над Никои.у (манастир) доспјевши, али к њој пријећи од силне воде и бсз лађе немогавши, врате се уз иланииу натраг, те долином и збјежиштем онијем у своје дружтво, на на брдо, и опруже к Чачку; него их сад пристигне којеодкуда нешто повише Ср-бова, и пристај пушкарајући за њима, те им сву стоку отму, и ђекога обране, да се и ту преметне, гди га је удрило, а достина их једва и к Чачку доплету, али робље сво, које су ту поФатали од-неду; тек и овда Турци при своме издирању у Чачак, једва којега Србина осмрте, премда их не-колцину изране, и под игумном Филимоном тро-ичким, који је млого налијет'о и урињавао, само нар&пе доброга му гривца мркова; ово је владике Алахука коњ био, и тај га је калуђер украо из ваљевскога шанца, те је на њему побјего, јербо је ту и он с владиком у мухасеру запао био; у тога је коња бида грива силна, густа, дебела, и до под копита дугачка, био је и лисаст, и у двиј"е унакрст ноге до кичице путоногаст, и неликога штркаста узраста; већ ако је некада Ждрал Оби-дића могао бољи а и дичнији бити. Тек их је још и нјешке гонити морао, док и остала му браћа.

297

Овако се разпрспе овчарски збјег отале, али се послије у речепу долнну Баницу млого боље и безопаспнје завуче и намјести.

Послнје тога случаја Јован Обреновић смнсли и нредузме свакн дап своју војску пренјештати, да му пикако Турци псби узнати могли ни мјесто логору, ни мложтво сабране војске, а ни памјерења н предузнмаља; с тога истога помицивања и Турци већ несмједпу нз Чачка кикуда понадаље громи-лом излазитн, да онако што учиее', како у Овчару, што су сс падалн свуд с Јованом се тучити, за којега већ никако дознати немогаху гди је, где лл нијс. За петпасс н внше дана тако се ту про-веде у мнгољењу самоме, и у ћутању, док једно јутро истн Милош с реченом ваљевском војском и су два тоиа освнне н обрете се опета на Љу-бн}|Ком брду и у свомс шанцу, одкуда пошаље тај час познв брату својему Јовану, који како чује, ончас му са свом војском придође у помоћ и у дружтво; гди не само да опај пређашњи шанац приограде н поугврде, него и други мрема њему начнне. Тек што су се мало прије дошавши го-снодар и војска одморпули, па тек што су неке паредбе учнњепе, н свакакви разговори започети бнли, алн од јако дошавшијех бећара веко десе-тнну момчадн без нчијега знања, и надога сиђу ннз поље до самс Мораве, и почну на Турке пу-шкарати добрим карабил.нма и тобољим барутом, те их тако задражкивајући разјаре и уздигну мал' по мало па се и на бој; изађу дакле Турци к Моравн великим гомилама, и уФате по бријегу

298

ријеке сл своје стране дрвље за бусије, и тако бој а ватру развећају и одуље, што и Србима попри-дође у иомоћ пјешака товише; али Турци иешћедпу само прн томе остати, и ту испреко воде се иу-шкарлтм, пего науме огледат' се са Србпма и на сабљу, те нм хатлија њихов пријеће Мораву, иа уз иол>с навали, но и србску озго од шапца сл.е-гавшу већ у поље војску намјери ту и срете. тс и луппу се колико боље могли, док Турцн усрпу па воду, те патраг, куда и гди је тко погодио; јербо нх србска сложна и густа ватра ситнога оружја помете и прореди, а гудњава топова које су Срби у поље свезли били, престраши н ужасие нх тим већма, што их у њих није имало, а у си-ротнње већ јесу и грмкају. За њима нагрне ирео воде н Србаља нешто, а гаћајући их све у плећи, док их у самн Чачак неспрате, иа и пред вра-тима нм шанца и вароши неколико глава одва-лнвши, те н понајпрви то учини Мићић, иа врате се опета Србп на своју сјеверну страну Мораие, где-но по брнјегу ријеке и заноће, и нешто табл.е према турскоме шанцу пачине, те ту своје топове намјесте, нрп којима и војску обшанчит' се нареде, н Рајић нм се Карађорђев бивши барјактар за старјешину постави. Исту ноћ смисле н пошл.у Турци Кара-МустаФу капибинбашу везнрскога с једпом хнл.адом одабрана хатлије и пјешака, да нде у Драгачево теФтиш чинити, т. ј . чувати и та-ложити ту Србадију, да се и она недигне па оружје, ц да им је барем та једна (јужна) страпа отво-рена и под руком. Исто иак сутрашње јутро, од-

299

мах по његову одлазку чују то Срби, и рагумјсвши куда ће оп, за чим ће, и су кодико је дружипе, те и господар србски сакупи неке своје старјешине, учине совјет о томе, и одреде да иде за њим Јо-ван Мцћнћ, Аврам Лукић и Иавле Штуле свн с једпо трнста дру>а, на да га тамо пегђе илн у буспјн дочекају, илн панадну и разбију што бол>е и брже могну; иста комапда н дружипа то вече у сутон пријеђе Мораиу повпше Чачка, и отнду навишс уз Драгачево, и сутра дан приспједу на опо мјесто, гди је он коиачио, али му јс стиг'о био прнје глас. да је за њнме устала војска срб-ска, и тешко њему гдп га стпгне, те му се дружппа препапе н прсне кудко па четнце и у планиие да цздиру дома, док су жнви п здрави; Турцима је

'тјсуа за ту нотјеру и драже било чути, а да уно-требс иа иоиод одлазка дома; тако н Кара-Му-ста<1>п пејмавшп зар што самотан, а бог зпа н он вољевши то, тек да изадре одапле жив, одакле, како му се н само казивало ианријед, мучио Не их који умаћн, те узме опо мало дружинс, што ,је при њему још остало, ал' му н онн совјетују п на-валну, да се час прије к својему септу (страпн, завнчају) нзднре, иак ти нојашу и пођу ш њиме до четерестипа њих, п опруже правнм нутем преко Старога-Влб како ће к Сјспицн н к Пазару међу свој род и вјсру; но н србске чете нијесу куњале, веп се свуда палазнле и тумарале, како што га н предусретс пасред истога друма у илапипи пеки Вујо Бјелокаменац нз Котраже ссла драгачевскога су петпссторо Србчадн, те исти пајпре Кара-Му-

300

стаФу својом пушком ппсред цика, да без душе и с коња сдети, па му тако и кахвеџију и некодцину још, док претекши од прве ватре задру и утеку па брзине и без обзира. Опљачкавши те Турке, Вујо узме КарамустаФину главу, и отиде међу своју браћу Србе, гди је оно вече на поклон даде Авраму Лукићу, како својему старјешини, а он је тај час пошље господару на Љубић. Други дан за тим Аврам са дружином забави се по Драгачеву, док нопали куће Петра Илића калауза и помоћника КарамустаФина, и другијех иекијех удворица тур-скијех, што нијесу давали осталоме народу одме-тати се и Турке бити, како и остала им браћа Срби свукуда. Тај је исти дан и главни бој на Чачку догодио се, него да се види шта је и ту, и како је учињено. Срби, пошто у врх Чачка према турскоме новоначињеном и великоме шанцу намје-сте и како могли обшанче и утврде топове своје, тако се и узмакну остали с бријега моравскога к брду и својима трима на Љубићу већ ограће-пима мећу то шарамновима, па очекиваху да и Турци на њих ударе и амо пријећу, него Турци то још нешћедну. Но међу тијем Србима је дошла у помоћ и Гружа сва под командом Јове Добраче; и хотјевши Турцима одмах и боље притужити, одрећено буде господаром и војеним совјетом и договором, да Гружа сиђе на сами бријег Мораве, 11 на староме броду испод Чачка да начини себи шанац, и то за ноћ учине; но сутра дан Турци оаазивши то, ни мало им драго небуде што им се Срби тако слободно и безбојазно примичу, и

I

301

слуте их ту до мало са свијех страна шанцииа оградит' и утијеснити, да им се ваља или у роб-ство предавати, или од оружја србсвога или од глади помријети; него ти науме ударати на Србе, ц бит' се ш њима, дов се неразбију или једни ил' други отале. Таво ти једно јутро прије зоре, и и мало за поноћи сав турски пјешав дигне се из-тија, те по далево ни-ке Чачва и гружансвога шанца начинивши мост за пјешака пријеће понајлак Мо-раву на Траваричину броду (N1}. тавога начина мост зове се: магарац, или коза), и у шиб завуче се и прикрије до дана и вићела. Таво им пријеће и хатлија, и таво се притаји и прикрије, али још пониже и својега пјешава; пав у сами разсвитак удари пјешав њихов на исти гружансви шанац силно и нагло и одсвудно, а изненадно, него нх дочевају и Срби на живу ватру; но док Србима из брда у поље, за што је подалеко, стигне по-моћ једном и другоме шанцу, турсвн хатлија удари уз поље, каво вјетар, и одвоји, па и завружи Гру-жане од надане им и аритрчавше помоћи, на које турсви ајешав топрв одсвуда свесрдно навали, него се и Гружани још боље и чвршће одупру, те им ништа неузмогу, до аушкарати се узајамно. Али хатлија одлети уз поље турски свом својом булументом, и пресијече од шанца србску војску, која је немогла ноћити у приморавсвоме тијесну и нову шанцу, него изишла у аоље и у шиб, а недадне ни оној приступити с Љубића пошавшој у помоћ и томе вако и доњему шанцу; још раз-пршти туда и свега србсвога коњива, воји је измед

302

горњега шанца и Љубића разлогорио се, у коме је и сами господар био, и једва гааву отале изнио. Тек нешто мало, што се ту није десило, те но је у патролу к Трбушану -селу отишло уз воду, и испод Коњевића низ воду; ал' и то би тев укло-нити се морало, и са стране гледати, а ништа не-могавши собом помоћи. Бто тако тн нам се учини гу од наше браће Србаља и метеж и крвеж! Мало пешто уграби к топовима у шанац Србаља, него и оно узалуд, сами су бранике сдабашне оборили прсима, немогавши гомилом на малешна и узашна врата ул>езти, и тако проструту собом учинивпш Турцима, аут им и у тај шанац и к топовима отворе, који одмах и улете и све својом вихора-сгом наглошћу без опоравка заплаше и помуте, и таво Срби навале сад и по невол>и на другу страну истога својега шанца, коју такоћер прсима оборе и превале, и нагну без обзира у шиб и врбљак; • али та шума злосретна и ситна, нигди се за што јаво и тврдо нејма заслонити, а и Турчин при-стиго и зајмио ио свему шибу н чести како и по равни, те неви негди некога, док у часу преко двјеста србскијех глава одсијеку, и сувише што шанац узму и она обадва топа; јер у њему ни-кога одупревша се ненађу, до једнога при топо-вима Рајића (Танасија), који викаше залуд на своју дружину: „Небјежте, браћо, но удрите, од Бога нашли! ћ*ако бисте топове своје оставили!? Знате ваво нам је бреж њих! Колико л' пам вал>ају свуд и свакада!" А вад виђе да свав без обзира и вуд-ко навре, па и он вивне још и овако: „А оно ћу

303

ја код а>их остати п.ч оба свијета до внјека!" Сам се он што могао брапио, п некога Турчнна пушком дугом, п пеке ннштол.ма, п пожем, оборно док п оии њега предоле и раскипу јарии, да му се ио-слије и стриа једва могло наћи, и позиати, како пи млозинп трага пи побјега. Оио је иоражеиијс Србс иостнгло изнепада, илн унраво рећн, од сиојега печувап.а довољно-збнл.скога, а нс од еиле ц мложтва и јупаштва турекога; јербо јс давно н зрело речено: „Чунај ее, на небој ее!" Али та-коме чему оиета тко би ес падао кад и озбнљом од истога тога Тгехаја-паше, како тупоума и пре-трома Турксшањс, којега јс дотле сва вал.атпост •бнла варатн. обећанати, примамл.пиати, н лагатп. а да би само језнком п кссом разбио исту ербску војсву п елогу, н који је баш овда сам собом исто пападеније паредно и руковао: по вако сс то н по њега евршпло, оидп ће ее внћетн н објасннти сад за вазда.

Ћехаја паша је од еве сио.је војске оетануо, с пеколнка хатлије, па снојој страпн Мораве, н отуда доглеђииао плоде своје наредбе н паметн; и то попајближе гружапеког ее шапца бавпо, гдн за свсколнко тога пападепнја прнјеме пушка је н турска и ербека плотоном пламћела и грмјсла, оео-бито и за то што су њега нстога према себи обоји ималн, Турцн н Србн, п опп ее његовп храбрили и надималн досадпти Србима, а Србп се баш н за то нсто учвршћнвали одољет' нм свјема и свему њихову нбпрегу н пасрту; како н буду свп турскн ла тај шанац јуриши не само за,1удпи и безуспје-

304

шни, него се рећн може без уштрба нстппн, да су Турци овдн а одмах плаћали, што су горје на срб-скоме шанцу истл час узајмили; те им се већ н досади, н оставе га и почпу прелазитн Мораву на-траг, како им је већ н хатлија почео, нејмађавши впте у чнстоме пол.у ни сјећн кога ни гонитн нк пл.ачкати. У тај мах Ћехаја-паша ишчекујући сву своју војску, да се врати, и да јој честнта срећу, и да јунац'ма прнвеже аФернме, примакне се мало ноближе к водн и к шапцу гружанскоме, па нм довикнвати стапе сам собом : „Рајо! Предајте се-и смнрите, а негнните! Ннкога вас одселе глава забољети неће од Турчина! Ја вам ћеФил, н моЈ цнсаФ и хрз! На мој се врат, н на моју душу ослоните, и послушајте ме, те ми се иредајте бе.ч даљега зла и крвежа!" Пушка србска из тога је шанца већ претргла бнла, како Турцн одступилн, алн врева и разговор по шанцу се отворно мећу Србима рањеннц'ма и осталим, те га је мало тко и чуо, а то ли слушао шта једна сама Туркешања и потурица отуда пабраја и булазнн: док прнсјетн се некн Срб одовуда, н довнкне му, да се прн-макне још ближе, па да говорн ; јербо се пншта п.егова збора печује амо због водене хучње, п вој-шчане но шанцу »учн.е; н иа то се он нрнмакне озбил.ом само сам и па СВОЈОЈ' кулашиии а до саме воде и с опима нстијем ријеч'ма к народу; ал' му н сада још Васо ТомиК Кннћаннн с.у два друга под обалу се шаначну до саме воде у врбл.е нри-крпвшн одвикне познавши га даје он 'Кехаја-наша: .Хоћемо господару! Хоћемо се предатн, а да што

305

ћемо, а то пајволнмо теби; пего нам ходи честити пашо ближе » овамо к нама, те пас прнФати сам собом!" Тадер и оп кољем загази у Мораву, и будућн ту каменита и плитка, доћс до полу ши-риие њезине, и можда би је и.сву прегазно до њих самијех, да иеиучс по иушка од нста дра Срба из врбљака, Васина па другара му (двнје су пукле, што им трсћн пије пушке нм'о), али га приа у котлац погодп, јербо му глаиа се одмах накриви прстурнтн га, док у то прнстигне га н друга, те му ногу сломнје, н Туркешања срећом србском и озбиљом пемогавши се нн глапом пи ногом држати, стрмоглавн само мртав с коња у воду, која га за-несе и одвезе на нпже, до у јсдап вир а иунан лома, гди га обустаии, док н оставп; а коп. му наппе реп, нзлети на дво из иодс, и управ дома у логор турскп оиако празан н беа госс. Од истога се зар догаћаја Србп Гружаии сад преиаиу, вад по и1апцу иукнс глас, да иогнбе Т\ехаја-иаша, и вода га однесе, што помпсле да )ао Турци сад ис-топрв за осветити нашу сиојега одсиуда и син на-валнти а то баш на љпх, који пећ једна још имаду ио1)екоЈ"и Фишск, нитп нм тко нгго може ирипо-моћи, колико су осталп Србп слућеип и ааплпшени тога дана песрећом п својом ногибсл.у, те ти науме и пагну противу иоље нстога сиог стпрјЧшине из шанца преко пол.а у брдо Л>убићско иидријсти а к осталој војсцн п у тамошње шанце; но п Турци то прииазе, а небпјавши сип турскн ни коњнцн ни пјешаци Мораву још прешлп, те опружп за њима, н прнстигну их иослсдње ореике, иа опдн оиога

списи сиик МИЛУТИПОВИТ.1 еднл.ииЈк '20

.406

а опди опога, док п ту мало мање иова.т>ају Ср-бал.а, него ,је у свему боју тога свега дневи, окром што у шанцу још толико рањепика пађу н доврше све, како п остале у пољу. а од истијех би рањеннка обично половипа пребол.ела и здрава би остапула. Преко и тога русваја и несретне песреће опета пеколико утјешн п разговорн господара и сву на Љуби1)у Србадију кад нзиКе жив Васо ТомиК Кнн-Канин, те им каза, да је оп заиста убно самога Тлехаја-пашу, н у воду је пао, и вода га је од-пијела, а коњ му натраг утекао; премда су се још о томе пеколнко и сумњалн, и немогли ласпо и од-мах за цијелу истчпу примнти, алн су се онета ирнлнчно разведрпли с тога, и остану тако полу-веселп с падеждпцом, да је могло и то догодит' <:е. н преноКе о томе п тако и свакојако мислећн ту спу драгу поК; јербо вићаху свп добро, да би нм од толнко боја н жртвп својнјех то једпо могло што накпаде датн и подмпритп. Свак једпа чекаше да сваие, а да се разбере за нашу, док ал' у јутру изашли Турцп па обалу моравску, неколципа их иа зову: „Хе.ј Срби! Је ли, море, наш наша код вас? Мртаи илн жпв, нлн макар и глава пашина тамо ако ,је н сама, дајте га пама жива нли мртва, а пштнте што вам драго!" Онда се Васино дјело засвједочи, и казнпање му се повјерује, те н го-снодар зановидн, да Турцима одговорс, нска пашу траже у Морави, н тако то чувши Турци отиду пиз воду, те га однста у лому наКу, извуку, и у Чачак одпесу, па га украј џамије закоиају. Него амо на ЉуоиКу није имало сада ни пети део Ср-

307

~бал>а, колико их је јуче прије боја било; јербо су млозина их од јучерашње салахуковине живи оставши и умакавши, одмах у планине и дома нагли бјежати, несмједавши се на Љубић ни свра-тити, то ли обуставити; залуд је њих Милош собом предусретао, и враћао, и кумио их и богорадио, да се ту ш њиие задрже и обуставе, и да ће све боље од сада и све сретније бити, кад је Турцима како се чује погинуо и сами паша; узМилошаје овда за народом трчао враћати га и калућер Вра-ћевшнички Мелентије Павловић (родом пз с. Вр-баве), док и добош један у шумару негди наћу побачен, те га Милош брже истоме калућеру о врат привјеси, рекавши му, да барем у њега протандрка што бол>е може, и та шада небуде узалудна, јербо се достина их повраћа у шанчеве, и ту се госпо-дар и старјешине обдрже; пак се придомисле и пошљу одмах врбовке у нахију и села оближња, те им објаве свуда шта је амо и како је, и да су се Турци сви тешко сневесељели, и клонули од смрти својега паше, а Срби сви охрабрили, но да и они побјегши опета се у војску н међу браћу своју повраћају, како и одпочну, те су долазили, како и отишли, брже бол>е и сами у логор.

Отадај Турци неколика дана проведу не само у нијемој ћутњи, нег' а у мртвоме покоју и уњи-хању, никуда ништа већ неодпочињући, до једва се у нека доба осјете иоставити себи другога во-јеначалника, и то Измаил-бега Серевлију, који по свој прилици мало је што марио за то госпоство у такоме случају, н при таким сумњавним и крајње

20*

308

опасннм обстојатељствама; с тога му буде и Му-хамед-бег Сулејман-паишћ за помоћпика и совјет-ника одрећен, да му је неколико лак:пе. Љихов пак пачин садржавати и ранити своју војску од ту-народњега одредног давања и принашања без-плаћне а поглавно нарезаване заире, обичан је свуд у њих да је готово и свагдашањ, а особито нри оваким ненадним и мање значећим ратовима; али је недуго сносив оном страном, у коју доће, што у народ исти наскоро удари недостатак и неј-мање, пак и ва њих саме бива горе од млогога другога зла ш незгоде, те се и брже принуђени паћу харати до труна и без разбора, те омрзавнш због н самога тога свакоме живу обретну се од-мах и остављени од свакога подручија и то с ,је-днном неодлучном крајношћу, да у пропаст собом а себи тако уготовану свалитн се и осунути нај-послије и неизбјежно морају. Наведени ведостатци свега што живљење чоека и животиње потребује' да непостигоше овда исте Турке, мало би што смрт они својега паше опазили, што имаду на то и своју пословицу: „Сваво Туре може паша бити!", него сад и по највећој невољи стану најпрво мислити, и договарати се у исти мах и онремајући се, да се издире већ некуда из Чачва, када су доста увје-рени да натраг кроза Шумадију нејмају нута, сав је и свуда народ на њих устао, и тко знаде, би л' од њих који год Београда видио; а к Новоме Пазару и Сјеници, у турским рукама находећнма се, далево је отале, гди су сад ови, тек им се тај иут неучини толиво веома затворен бити, него могу

209

га прокушати, а да бп се вако н попајприје са-стонулп туд н с Адем-пашои, који-по се тада чу-јаше изнад Карановца ће се по нахији пожешкој и до-но Драгачеву премпче с војско.ч својом, како да њнх чува и очекује, а и тамошње Србље за-бављајућн, н карановачке Турке тако, немогав ннако, бранећн п заштићујући. Науме дакле, свн-јећају н закључе прву добру поћ па своје спасе-пије из Чачка употребнтн, п к Адем-пашнну ин-дату и сенту наперит' продријети, а увјереии су, да нх мало тко имаде туда предусрестн, н малине се пебоје, што је разбнтн могу, а од ове при Чачку Србаднје да се ноћом изкрадну; јербо нм се по-чела пред очима њинпма умложавати, те и свако јутро страшпнјом гомилом освитати, пак ако нк се испод жнт& и мрачнпом поћном нензмакну, а дањом већ ннкоји Турчин-чоек нн кускуна (подо-паш) иензносн отале. — Из овога се спега тур-скога поступања н смншљања вићетн може засвје-дочепа стара истина, да само безбожни пуки глупн и звјеровно-суровн људн у доброме свом и срет-номе стању помамљују се обичпо, и узгорћују се толнко, да ннкојега чоека за налнка и подобпа себн недрже; а на против нстога у злосрстпим н мучним обстојатељствама упуде се и смалодуше

_до тог степепа н иомисла, да већ на свијету н слијета пестаде и пнтко жпв неостаде, ако тек опи пропадоше, пак нм се тада још н попајмања враћа и одплата чнпи грдпом обидом и важном крнвдом, а браиител. својега нрава и поштсња, у њнх ти ј е тај њнма озбиљски душмап, читави крвник, ко-

310

нечпп затирач, н у њнховој паметн ијечитн само--крнвац н освете изазнвач и заслуживач.

На дан прије побЈ"ега турскога отале утече-између њих једпа србска робиња, која је била из Драгачева родом, а спа Максима Црпковића бпв-шега при Карађорђу капетапа; опа иста изађе па Љубпћ и каже србскоме новом а сретном госпо-дару, да хоће Турци ванста бјежати, н то паскоро, јербо су се са сним опремили, али куда ће п па коју страну и у који час, то тек незнаде. А Турпи баш нсту ноћ, и по свој прилицн прсд зору са-мога Видоваднс устану на јуначке ноге п крепу се добро-рапо... нз Чачка, но и тако тијо и мукло, да и сами свој ход и топот а собом исти они чп-њаху се нечути, н пођу к Драгачеву а уз Јелнцу нланнну, пити би когођ од Србаља прије зоре-н освитка за њихов измак и нобјег узнати могао; него пеки чачански варошапин Петар Нсшковнћ туФекџнја, а тада бивши још н кпез варошки улучп прилику, те се измакне из шапца од саме џамије, тумари у мрак баш када су Турцн топове кренули и повезли, и негди кроз громиле турскијех војникб с лозинком њиховом (курт, т. ј . вук, обнчпијом у такоме случају, коју су и њему суобштпли како кпезу и другу својему, који-но ће без сумњс са свом својом кућом н варошју напријед ићи пред. истом турском војском, и калаузит' јој), провуче се и утече, и прегазииши полахко Мораву, па ус поље Љубићско и у шанац србски дотрчи брже. Тај час пријављен и иред госнодара изведен буде, који га позна, и уиита, која је срсћа њега из

311

аждерскнјех ноката и чел>усти сиасла и уклопила, ц шта пмаде о њнма објавити, те му и оп каже: „Господару! Оставнше Турци Чачак, тонове нај-напријед нспратише, па сви за њнма уз Јелицу одоше, и ја сам се Богом и срећом у нстн њихов мутљаинн иолазак искрао и иобјегао амо, а само да тебп кажем одмах, шта би од њнх, и куда су нагли, цак нх однраћај како те Бог учи; него је ц моје робље п све имућство у њнма оетануло, п бит'ће нронануло заиста, п еве прегорнјевам лашње, кад сам овдн здраво тобе паш'о, и казао тн тај веселн глас!" Милош на то скппе капу н устане од земл.е иа ноге, па рекпс: , 0 Фала и слава тебн једннн који всдрпш иоблачиш! Кад н то дочска-смо, да н онака снла од оваке спротнње бјежи!! Нека одлазе и бјеже Турцн, куд нм драго измеђ пас, био им свуда отворсн пут, УЛ' се ннкада и необазрелн, то ли иопратнлн, док у саму таму и за крај свнјета пеумаклн!! Одсада ћс Бог дати све боље н лашње." До мало послнје до1>е ту још једна србска жспа, која јс ларобл.ена била у Овчару н еад се путем у мрак нзмакла, те п она то псто за нобјег турскн освједочн; алн Милош еве и оиета Богу благодарећн још ћути н пнкоме никакове у војску рнјечн о томс иензпушта, нптн какву на-редбу чинп, док незанлавје од нстока прозорјс, н док србске страже н патролс иеннћ.сше н нсновн-каше: ,Побјегоше Турци! друмом Драгачева!" Овда ти већ и господар брже на поге и нризове спе старјешнпе, па нм објавп и сам собом, да одоше Турци, иего да нх вал.аде штогод се бол.е узможе

З Ј 2

испратити, и сам коњч појаше одмах. Од овакога гласа и радостне зановијести окрнлати сваки Ср-бин, н свак нотрчн п!то икада за Турцима у до-стнг, п овн с Л>убнћа тек што су до нза Чачка бнли промаклн, ал' у то припуцају пушке у врх саме Јелице, што су туна у бусији неке чете срб-скс Турке чекалс, да нм дедају већ онамо у ха- ' раи.е нзлазити, те да их узбијају, како и сада што учииити поуме, али се ту проспе од истијех Ту-рака млого всћа ватра, тс н опи четници ужас-нувши сс од мложтва и ненадпе силе. коју догле-датп но мраку пе могавши, па и незиавшн куда ће и шта толика војска, како ли је амо Турцнма, уступе бусије својс, п уклопе се на страну без-бројној јачинп, тс нм промину мимо њих душмани, једва неколцнна нх осмрћена првом сиротињском ватром и нлотупчићем. Но и тако једва Турцп до у село Ртаре с миром, ал' во их прнстигне србскн господар са свом својом војском; ту старјешипе ' турске стану обуставл>ати парећивати и слободитн ^1

своју војску, да се бију, и да побнју и разбију Каурс и хајдучију, па да рахатују, и да чипе по-слије што хоће; те и ножуре се туна озбнљом ! Турци пеколика топа испалнти на Србе, а да пх сад и сву н.ину млозипу како и ону мало прнјс четнцу с иута себн одплашс н уклоне, ал' и опа иста четица онета је у своју громнлу приступила и смијешала сс, па им тонрв досађпвати причпе. Ј Срби пак неки прнмакпу се пушкаратп па Турке, н забављат' их, а други пођу село закружити и наоколо буснје и друмове заузети; него и Турцп

313

опазе то, а и преметати се ђекоји почевши, увјере се да им и ту нејма одпоршпта, пи останка, до крајњега затпра н пропастн, ако час прнје не нз-макну куда су и потли, јер да су им овда само краци спасепнје главнцн; те тн остави па истом мјесту тоиове, па оиружн што год ко може боље . и брже свукуда уз Драгачево, презревши своје и србско робље п сваку шићарину своју и душмап-ску и одбацившн н потуривши све, до жнве своје душе и своје голе да изпесу главе. Само нелнканш Турци с попајбол.ом војском оируже друм нсти, а узевши свак по једнога калауза, од опијех Србова, које су из Чачка са собом иотјералн, но н њих повезавшн, да нм с иута пеутјечу, и да онп без калауза пеостаиу; у томе је шкрипу н Ђоко Нро-тнћ из Гуче, к'о кнез драгачсвски но случају ие-среће удесио се. Тај цнјелн дап не само да су го-пнлн п падостнг бнлнСрби своје крвпике п затнраче, који су свн сада всћ без обзира и озбиљом бје-жати отрглн; пего су Србн оспм и тоиове своје повративши добили нреко тридесет чадора, млого впше барјака и ссксана, и Ајаиа једнога у селу Тијању нритукли, а н друга им неколика јопт дру-куда, те н Нрања-иаша им тек у зобпнци је о чактару објешеној, а још па Љуби11у најпрво ра-њепу своју погу једва сад однио; Срби пак и споје робље враћајућн, чачанскнјех су грађан-Турака сиу чељад, жепе н дјецу нутем н шумом презренс и побачепе дешавали, н заробпли. Овда су млознпа Србаља доста п Турака живијех Фатали, пего их мало ко.јега жива одржавалн, већ па исто нм мје-

314

сто души покој чинили, а женскиње и слабеж го-сподару на дар доводили, како што је овда н Арсо његов момак и ашчија једну знатну булу нашавши пегће у страни суставшу довео, воји му пружи пешто и бакшиша, и онај га нешћепе примити а исврено ревавши му: „Фала ти господару! Мени је твојих сто гроша велики дар, него их ти удржи засад и порад вога и чега другога, а ја сам до-вољан и с оним, што сам код исте кадупе пашао." Отале с хапина брода предузму другн дан србске чете под свавим видом и назвањем гонити, преду-сретати и бити Турве исте до на грапицу Ста-рога-Влаха; а особито су их Јован Мићић, кпез Максим Старовлашви, арамбаше Ковач и Туч, н Хајдув-Станко СриЈ*емац свави са својим четама јупачки одпратили, и млогога доусмирили. Кад ли Турци буду већ према граду свом Сјепици, оставе их србске чете, и отиду натраг, а они над нстом ријском Вапом на једноме огумку курбан Муха-меду принесу посјекавши Ђоку Протнћа истога кнеза драгачевскога, к'о да им је он крив, што су ОЈежати и гинути морали. Али је кнез Аксеп-тије мудрије учинио, и пробитачније нрошао, јербс ј"е истина мећу Турцима с једиим још момком сво-јим до у с. Гучу дошао из Чачка, али отале украде се од Турака и отисне се низ ријеву Вјелицу сне кокрагом и гуштом док изадре до у село Лисице, и ту сврати у своЈ*ега шурака Илије Јоковнћа, до-бра газде, гди одморивши се буде њиме истим отале испраћен преко рудн. Црне горе, те је дома пош'о, и послије мећу браћу Србе изишао, п новом го-

315

сподару кроз нах. београдску са Дрине па Бјелицу к Јагодинн ишавшему поклопио се и препоручио, па ш њиме оиета пошао, те о пародњему послу радитп предузео, што боље' могао, а Бога <1>алећн, што је н љему како и свој осталој браћи Србима спасеније дарооао.

Из села Краварбцб сва војска србска вративши се натраг, доће па копак опета у с. Ртарс, н ту господар одмах пусти пикара (телала) у војску своју: „Да пнтко никаква роба турскога неби куда шКердао, ни сакрно, по да у јутру зором свак сво-јега доведе пред чадор љегов, ц ту да га главној стражи господарској преручи; који ли би то ие-послупГо, и иослије у њега роб се наће, главом ће сваки онај платити!" И тако ту свеколико робље турско сакупивши, собом изаће господар, те га пре-гледа свеколико, и распита ђешто тко је чиј, на им јести даде, и страже око њега постави, да им већ нико више од војника недосаћује; исто тако и неке рање-нике турске, како и своје србске вригледа, и запо-види видарима привити, пак их уз то и разговори со-бом утјешавајући овако: „Муке оваке и безбројна страданија иит је ааслужила србска ни турска сиро-тиња, и ви ћете колико је сутра у свој род и мјесто сви одпраћени бити; а ја гоним само зулум и зу-лумћаре." До у јутру буду готова носила за ра-њенике, а женама и дјеци кола, те их све опреми ка Ужицу, и ту их како Турке а Турцима поклони и поштеио предаде без паре и без погодбе икакве, теке из једне цигловетне чоечности, и за божју љубав. Овоме се поступку Милошеву не само удиве-

31Г.

Турцн, него п за веома обвезане му сс припознаду, за које све чује и остала наоколна Турћија, и сами •босански везир^Рушит-паша, истога времена у Бо-спу на максуп прево Сјенице ићавиш; те сс и оп тијем кака и млоги други Турци веома к Србу и Србинству одобровол>и, на то послије н дјелом до-каже у колико је могао. Огале пак испративиш Милош турско робље, врати се са свом војском н топовима опета у Чачак, и ту одмах^ заповнјестп ргзда сљедујуће: Најприје брату својему ;Јовану нрепоручи да узме^до једну хиљаду војнпка, ц да илс^к Ужпцу, на тамо више самс вароши на брду Крушчици да пачини шанац, и да чува од нстијех Ужичана ту нахију, да неизлазе зликовчине харати

•сиртгнљу, по да у граду за то вријеме с миром како и остали пресједе; а Мићићу паложи да иде такоћер у исту нахију, и да одметне Рујно (кпе-жина, у којој је Милош најприје војводом бпо), и да пригласн у то проту Илију Поповића са с. Субјела, којега је брат кнез Алекса са кнезом Ва-■силијем низ једну кулу града ужичкога сломио се, кад су нх Турци ужички у почетку нсте бунс Ми-лошеве с Мијаилом Радовићем бив. војвод., и с Радованом Маслаћем н. рудн. И8 с. Папратине, а тамо дешеиијем по трговини, у град позвали, и у кулу затворили били, па можда и погубити хотјелн, да сс ови ноћу из куле кроз прозор а па нојасов'ма иепоспуштају да утеку, гди се она оба крупна и 'притежка бивши сломљепи оставши иаћу и погипу, а Мнјанло како здрава и јава херчуга својега та-кођер но мањо згрухана низ висину куле слетив-

317

шега Маслаћа упрти на плећн, те га отале жива изнесе. Оснм тога истоме Јовану Ми"ћићу прено-ручи Милош, да прлзове одмах а кнеза Ннколу од иах. Соколске нз с. Зиглавка, а да и опи сваки одмстпу своје кпежине, и да својс војипке саберу н к Ужицу обколнти га н чувати прпдођу, иак н задаље што Вог да свемилостиви. Спреми се дакле брат госиодарски, и да пође, али га оиета при-уставн још за пешто, а Мићпћа одпусти, те отиде он и учини одмах све што је речено, а сувнше што и неке окрајње куће варошн ужичке нопалн, а да се бол̂ е и иријс Турци у спој град приберу, па онда и шанац, гди је требало начннн; у то доће ту на номоћ Мићнћу и господарео брпт Јован с војв. Дринчићем и с нешто рудпнчкс иојске.*Снмо пак Непадовпћ још с Вал>ека к ЧачкЈ ндући од недомак нстога враћен је. био у Соколску нахпју, да је одметне, и на Баурнћу (брду виш Сокола) стари србски шанац да обиови и утврди; пего сад *1 њему опремн господар у номоћ млодога војводу Луку Грбовпћа с његовом командом, који да остане чуватн шанац Баурићскн, н сву ону пахнју од харања турскога, нак да Снмо са својом дружином оданле спђе под Цер у тавиавскн логор, п ту да се нађе и чува. Ту и Авраму Лукнћу Милош за-каже, да скунп остолу пожешку нахпју, н да трчи на Каранопоц Јелечанину па помоћ, и оне Турке да што боље чувају печипптн вилајету штете, и да их тако 3'тнјеснс, небиГли се припудн.ш ка предаји нлн побјегу; по н прп свему томе, да добре н јаке страже н патроле но илапннам' и друмовнма држе,

318

а да неби од Новога Пазара каква војска сс по-дигла, и ударила изненада у харање вилајета н у ћедепир. Овда већ и Милош пође са својима до у Црлућу кући својој, гди све војнике дома од-нусти, али сано да се опреме, и до три дни да му опета сви дођу ту, па да се иде и доље што урадити. Тако се и учини, дођу сви; на Мнлога испративши најприје брата на Ужице, узмс сну осталу војску и оба тоиа, те сиђе Крагујевцу да се што и око њега промучи и пробаје, алн је оп већ очишћен био; него ту разумјевши да нма до 500 Турака у Баточини обшаичено, пође ончас н тамо, те их одсвуда прЈстијесни, и за јуриша па њих почне спремати обично-нужне ствари, које оиа-зившн Турци, други се дап сви предаду, а да само изиђу с оружјем, што им буде в допуштено, пего да иду право дома у Турску, и преко србске гра-нице, т. ј . из београдскога пашалука, пак им ша-нац како и друге развали, запали, и поравпн, а њих собом и узгред Милош отале преко Мораве испрати, који-но се одмах и опета у Ћупријн за-држе, нешто под морање, а нешто и уз иркос » за освету и пакост чинити још Србима, што су их зар живе одпустили поћи. Одавде узме са собом и нахију крагујевачку свукзлику, што је већ на дому чиста била од Турчина, па окрене па По-жаревац све; на с. Дивадици и с. Орашју нријеђу Мораву, па када се тамо иојави тај нови а сретпи господар с толиком дружином, устане туда ш њиме одмах и мало и велико на оружје « у војску, ка-но-ти једва чекавши сватко, да сс мученија избаш.а,

319

илн да умнре Прапећи сс од зла. До Пожаревца навупи сс србске војске па дваестину хил>ада, и то са свакојакнм оружјсм, а понајвише са вјерно-крспнм кнјацнма, са џебаном одбране желања н с крзјњнм п највећнм јунаштвом престат' жнвјети, о.Г се спастн посвс и освободити. Не мдого пак пријс долазка те србскс војске па Пожаревац сти-гао је бно Турцнма у номоћ од Видина један де-лнбаша, како јс прпје казано; премда је ва доче-катн га п у плапипн голубачкој разбити спремио <:е био са добрим дружтвом Стеван Тодоровић До-брњац (трговац и жител. села Добрње у нах. пож.), н ту га јс у буспји чскао неколика дана, како и Марко Лбдулић с Власима (Румунима србским) што га је у Звижду прежао, али га ни један од њнх пи очпма иијс нндио, што их је обојицу нреварио н падшпао посред највећијех планина Омол.а к Пожаревцу предрнјевши, кудијен му се пнтко пнје надао, пнти га је чскао. Сад исти да-клс Сгеван Добрњац са моравском кнежином, и Абдулић са рамском, како и остали сви пред оиу србску нојску нзађу, и честитају новоме срб-ском госиодару срећу на оружју, и пристану са свјема својим четама у ту голему дружину и озби-и.ом чувсиу и славл.ену војску србску, желећи а и паштсћи се послужити свога новог господара у «вему и свачим радо и весело потада.

Овди се Милош од њнх свијех ту мјестнијех изшуести о стању Пожарсвца, и о числу Турака, што су ту; на када разумије, да их ту преко две хил.адс има, н да су толпкс шанчеве и шарампове

320

начипили. осим онога око намијс, где ииаду и је-дан топ свој, ц да су се паумилп ту до посл.ед-њега бранити, а иидат из Уруменлнје чекати, тако и он закључи нн најмањс неоклеватп, псго час нрцје на њих ударити, и пошто год стало да стало разбити пх ту све, и прогнати отале. За то и дигне одмах други дан сву војску н примакне се к са-моме Пожаревцу, па што је ту нотље ц како се догодило изјављава сљедују^е тога онисаннје.

с VI. Причање . Шта оу овда учннили Србн о Пожаревцом,

с Каравовцем, в за тим шта друкуда. > - ► • • • —

Ова је србска војска три дапа се превозила преко Мораве, п Турци у Пожаревцу нпјесу за н.у ништа разумјетн могли; јербо је свијех тијех данб силпа киша падала, да пх је мрзило н помолит' се кудгод из сухоте п куће своје без крајње муке и

-пужде, а и.к њима у чаршнју нитко већ из окруж-нога предјела пит'је смјео пи марио доходнти^па подвореље. Али кад четвртн даи прелијено ври-јеме пастане, како-но ти пролеће сс разинја, него п толику србску војску нзпад п около свога По-а;аревца угледају Турцн, нуио брдо србскога пје-шака, и у нол.у тако^ер доста н добра србскога коњапнка, не само да се зачудс одкуда је сад оиста то свеколико, него се п препаиу озбил>ски млозипа њнх, особнто некп од њих, штп с.у и од-прпје са Србима нојевалп, па свашта и видли и претрпјелп, да бн већ неради били сад нзпова е таково што доживјети. Но како је дозиао везпр београдски, да се Милош са сш>м иојском кре-нуо па Поларевац, то брже н оп са свјема Тур-цнма својима.онета изађе н ударп на-Полеч, и ио

СИВСЈ^СИМЕ мн.тиноинтл САГДЈДИЈК 21

322

ДОВОЉНОМР боју а из слабашна шавчића потисне Србе у шуму, за којима и немогавши а и несијевши у погон, а и себи тако пут ка Смедереву разтво-ривши отиде у Гроцку на конак, но и ту пикога нспаће, п Срби му исти за њим приступе ко' на-трола пли иратња; одатле пак он ноћивши порано дигне се и полети к Смедереву, у којему само што преноћи, па зором увме свс Смедеревце са собом, и одмах удари на догор србски у Јабучју, гдп опета и те Србе распуди, али пошто је до-ста боја и мртвијех било, кад му је ту п њсгои млнћи син Осман био рањен у лијеву руку. То све учинивши наскоро и собом везир, и колнко сретно, толико мање полезно и плодно за се н за своје, догледа и увјери се да сада он већ пејма куда нит' има с киме преко Мораве у помоћ Но-жаревцу, кад му и ту мал' несмрсише коице, а тко, до једна шака хајдучије, која је данас прсла, да се сјутра опета и већом саберс гомилом, па и појави ће би најмржа и најдосадннја бити могла. Врати се дакле отоле исти Скошвак-паша својему Београду, сам он с хатлијама сухијем путем. н то све покрај Дунава, но и сина у четокаику рањепа возећи и чуваЈући од бусије и напада србскога. Него чувши за тај везирски поход из Београда Петар Молер, који се на Забрежју тада бавио. те нз Њемачке штошта ту пребављао (пошто се па Скели према Купинову таЈ' нотајни нријенос уква-рно и обелоданио, кад су Срби ноћу нехотке -ра-рут свој запалили у њемачкој страни), брже се дигне с једно по другом стотином бећара, тс пиз

323

београдску нахију за н»им, али га нити ђе стигпе ни срете, већ је промакао бао натраг, пак п Мо-лер опета смедеревсве Србе охрабривши, и у Ја-бучје паново их поаратившн, отиде уз Мораву к осталој војсци србској, гди се ова још превознла, те се ту и он са својима превезе, и како вјештога ратника Мнлош га позове, те и овај отиде ва По-жаревац; с Молером је ту био кроме осталијсх зпатнијех Србчића и поп Сава Купиновац, н Ја-ков Попов Јакшић Панцирлија, а у виду и у чипу војенога комесара. Али Смедеревци Срби видећ' и чујући да толика војска србсва иде и врвн од-свуда на Пожаревац, и спазивши да и сами везир узтумарав се нсзна куда ће прије главурдом уда-рити, те сад и они њему и Смедерева Турадији да се освете за рнај удар и распуд на Јабучју, што боље узмогну; аа то дакле непгћедну ви ми-ровати, пи благовати, нит' у Јабучју дријематн, него се дигоше и ударише па исту варош, и са-бише све Турке у град; пак засједу по вароши и у чаршији с војском једном Павко Сараорац, а па ушћу Говеђе-баре Стојан Ћирковић из с. Кр-њева исте нахије начини брже боље малешно једно шанче, и баш овда прочувши и пашавши законап бивши ту негди један топ Карађорђев (кубуз од осам ок& калибра, и кара му пуна Фишека ш њиме и читав лавет, премда се никако дознати немогло, тко га је ту закопао; али Фала му тко је год!) — те га искоиа и у то своје шанче намјести, да га и Турци како и Срби и чују и виде. Наскоро за тим а повише тога шанчета извад Језаве н ње-

21'

324

зине ћуприје у кукурузе запаиувши Срби удире четом једном, и заплијене сва смедеревска говеда, више од двјеста гдав&, и неколика уж њих Тур-чина примлативши; исти тај отим стоке грађпнске био је за Турке велики и чутки удар, како и Ср-бима, особито на Јабучју од њих разпуђенима рај-ска услада и обрада. — У Пожаревцу пак једппи делибаша како Анадоли-газија и Србима исвјешти новљак, буде сам својом храброшћу разадмјсн и нанриштен толико, да како угледа неколика срб-ска брзокоњика, од своје војске напријсд подалско измакша, и приближавша се к Турцима н њихову пајгорњему шанцу, бившем у Шутиној барн (тако се зове она махала Пожаревца), одмах закрочи хата, па излети пред њих како муња иа витежки срет и поздрав, но за њиме и читаво јато и рој делија у натјеч; и то све она неколика Срба до-чекају и поздраве кубурама први, него им ништа малим числом учинити немогиу, ако је и храбро, а и помоћ вм је далеко још, те их Турци спла-хају и поврате, ал' када им понајбол>ега друга убију; овака је ту ирва жертва био млади и мло-гонадеждни Србин Јово Букомановић писар п шу-рак истога Милоша, тек и остале Јовове дружипе одптле једва измакне жива половина, тако их је био јарни делибаша предусрео, салетио и призај-мио. У то се примакне и сва србска војска, коју је у реду и паради предводио сам собом Мнлош, и на поњу испред ње пролазеЈж говорио, да га свак чује: „Видите ли, Срби, како Турцн нашу браћу сретају и сијеку?! И то пред нашим очима,

325

п код нашега оржја и јупаштва! Но п ми Турке удримо слободно и слогкпо, а ја 1жу напрнјед! Није до разтезања н скањиваља, пего сад одмах да пас позпаду и ове делије турске, како су пас позпали пеки дан и опи на Чачку, па Ваљеву н Палежу Турци!" То и друго штошта пзговоривши појсци кидише управо на делије с голом сабл.ом, и око њега свита (доглавстно) његопа, и за њнма друга војска; па кад се нзмнјешају с Турцима подвикну и једни и другн, а и Мнлош тапко гласовнто: „Дс-либаша! Кам' тн Тхаја-паша? Селам тн је по менн спремио, чекај Срба, па да пејмаш куда, до стр-моглав с хата у Морану." Међу то су већ грух-нуле кубуре, и сабље сјевпувши цактатн почеле, те ц зуби шкрипкатн, а н прштати јупачкн мозак нз костнју. Делнја је сад истипом мањипа било, него су Турцн, т. ј . природпо-изучени ратннци, и од нстога дјетннства заклети душмани ришћан-ски, па с тога, и са вјсре своје к самцјема себн, особитп јупаци, те се ту пе само узапру Србима, него и у војску србску мимо Милоша и љегову свиту јуриш учине, и предузму је сјећи н разгонити; алн се окрене н Мнлош за њим кроза Србе своје, бнјући делије у плећи, а вичући иа своје, да се оиораве н охрабре: „Куд' нх се уклањате? Да од Бога нађете! Та што сте се смелн и побркади I Но удри свак! Удрите и вн Турке, ка' и они вас! Турчип гине, ка' н други чоек! Нејмамо куда кући пи један, ако мејдан овде уступнмо; паше ће нас жсне преслицама, и дјеца наша дрвл.ем и камењем потућп, и право ће имати, ако их овди пеодбра-

326

нимо." Овима и оваковим ријечма, а понајвишс живим примјером истога Милоша, и Паштрмца, и Јове Добраче и Молера и Цукића и друшјех ста-решина и јунака Србова поврати се храброст и пренесе ирисебност у свакога Срба прсима, те се одапре свак на варабиљ а с дешсна мјеста, и обори се незалудна ватра на исте делије, који се такоћер и одмах преметати почну, пак и назадне хукове мало час приузиу, да би који претекао жнв; али сада већ и Срби мах уграбив и отевши пасрпу за њима, и у шанац их спрате, којега тај час и бити обсједну, да н преко два сата ноћи одуље неки пушкарање на њих. Мећу тим се и логорц србски намјесте, и на брду више Пожаревца остапи се Молер, на друму пак у Ресаву и Ћуприју сам вожд Милош; још и трећи логор се постави и на-мјести од стране моравске скеле на друму Смеде-рева; и тако сутра дан до пред вече увмирују Срби, пак одпочну на ИСТИ делијски шанац јуршп, и пе-престану ватром док непринуде самога делибашу тога да морадне побјегнути сам и крадом од сво-јијех делија, ту чудно у тијесно западшпјех; ио и он једва са голнм животом изадре отале сад у други свој код џамије шанац; па и то Срби ис-како и одмах прииазе, те још боље и сложније насрну на оставше његове делије по кућерцима у шанцу бившима, и помлате их ту све задешепе, до који-но им у брзнне утеку како и делибаша, којега и једну чизму на сред пута у блату спа-нувшу нађу, те се и њоме засвједочи, да му је тај скок и бјег ваљао главе и калпака. — Но како

327

је часком прекрећнва срећа војпичка оиази тонри У ЈУТРУ и увјерп се тај упорни и поуздапи Јоснп-ага, кад угледа ће су Срби по његову шапцу чи-тав Вит-пазар (тур. ријеч) (Таш11-Магк{) отпорнли, те продају његове и н.еговпјех делпја хатове п рахтове н оружје н хал.цне мсћу се, внчућп а из свега грла: ,Ко да внше за дслибашипа хата, нлн капут, нлн кахвенн такум н проч. V Делнбаша иагс лавски разјареп како умакне к џампјн, потргне са-бљу на нсте Пожаренлнје Турке, на што му пијесу присвочнли у иомоћ, нсго гледају како делнје гпну, иа ни мукает; а кад му Тахнр-ага и остало ор-лнје (варошаии) одговоре с.мжио сни, да онн у тако страшпоме случају свој шапац онразиитп како IIи с малипом оставитн ппјесу смјели, што имају н самијех апсеннка" Србаља толпко, да бн нм ла-сно моглн досаднти, и шанац освојиш, те мргва глава до краја и одмах. Сад опета и за то ки-дише делнбаша с голом сабл.ом у таппицу, ђе су они Срби иарошани бнли затиоренн, да их сие нз-сијече, и тако да осветн н.нма своје делнје; алп му и то не само педадие Тахир-ага н други сви како-но би оп, и сви п.егови кривржспиди ради били учнпнтп од јадникб тнјех, него му аабране и зврчком кл.учнтн којега гођ од н.их, разјасчивпш ту преко запетпјех иушака, да пх онн држе ту како аманете до своје нужде, која им се ве!|, што и оп види очн ако има, прпблпжује, а да за н.пх одкупе себе и своје робл е, нмање, н да сијема из-пуст отале пекуда у Турску па селамет себи ка' и њему докопају. Кг овако се и једва утпша, и

328

одуми, што је наумио био учинити тај турски ар-слан (лаф), и то по сакој и јавној невољи, што је без нвкакве снаге и дружине своје остао, која би му обично послужила у томе, и одобрила му све воље, како-но ти своме пуномоћну пачалнику. Су-тра даи зором опета ударе Срби са свијех страиа, и по свој вароши, те све Турке из њиховијех твр-ћевиницЕ (до 11 их је било) истјерају а у један велики код цркве, и у други око џами-је шанац, на их ту све топрвце и озбил>а притворе и облете. Црква је била гди је данас чесма чаршијска, и ве-лики крст; ту је око цркве био турски шапац, п осим тога су на њојзи Турци кулу од брвана били начинили, те су и ш ње одозго и понајвећма били и грдили око шанца Србс на домет метеризњачама. Но и Срби непрестанце јурише чињаху на њих, и то их стогинпма мртвијех стане, а без икаква дал>ега успјеха, до што су их то већма стјешња-вали, те се ш њима поизблнжега пушкарати при-макли, да се барем у зајам осмрћавају, како што им Срби осим осталијех и једнога понајбољега ни-шанџију (шицара) у врх цркве и вуле убију, који се озго поизмолио био, да боље гаћа и погаћа, него у томе.тренутку и помолу и мртав слети доље, и па тле сам собом немилички како врећом грухне. Ово угледавши они од памије Турци прегну одмах осве-тити опога свог важнога бојца, и кидишу на Србе из шанца својега сви јарно и нагло; но и Срби њих дочекају чврсто и сложно, те и кроме другп-јех убију им једнога, па мало час и другога ба-рјактара, који-но се мећу Турцима свагда њиховнм

329

собствепнм и прпродпим јупаштвом одређују, из-бпрају, п постављају, н отуда велико значење и влијаније у своју војску причињавају. Турци тако све то мање успјешнн, п преко надежа штетни онета се повраћају у свој прнџамијсви шанац, када

I већ иемоглн нн онога свог осветити, а невмо л' удаљити Србе и одагпатп од својега прицрквен-скога шанца, како су паврли били. Ал' ево што им се још внше догоди, када пред вече буде, и пошто пм се тај ваздан око самога шанца тога бпјућн Србн прпмакну тако бливу, да тек на је-дан сложпи халак у шапац им поскачу, и у самој црквн задешепе спе прсима голим овруже, и за-тиоре им пушкарпице грлппима својијех пушака, па и друге њпх око псте црвве на двору оставше, што немогли побјеКи у онај џамијсви шанац, опро-стс часком жнвота и мучеља; још причну одмах једни Срби подконавати баш н своју богомољу, а други јој греде и ступце подсијецати, да узмогну

( бра;е н оннма у њу затворсинма досадити, који-но још кроз рупе нушкарне старе и нове прбвале по-маљаху своје пушке, да бнју Србе, но које им Срби ђешто н отимаху, нли барем варике сребрне с пу-шака пм смицаху, како и шпбке им пушчане што изднраху. Него како нм се је црква и џамија у за-јам одбрањавала, но блпзости и намјерењу њихову, то им остане још за тај дан Турака нешто у са-мој цркви, окром ириџамијскога им шанца, у ко-јега озбнл.остно још пи дарнули Срби нијесу. Хеле исто вечс госнодар и иожд србске војсве учи-ипвшн с нскојим старјешипама војени совјет н до-

330

говор, да се што бржс и та два шанца очисте, тс одмах и заповјест објави свјеиа војнвцима, да у свакога рукама осване по добар проштац илн по један нрућа сноп (ово је боље) па тако и зорон да се на Турке и њихове затворе јуриш учинп, и да се непрестане од боја и насрта, док се неочи-сте. Ту ноћ све се опреми, и у јутру како јс урс-чено, готов осване свал, пак се разреди војска и упути, да опета једни чувају и прокопавају цркву, а други нушкајући да се примичу шапцу приџа-мпјском, ,па када буду к шанцу истомс п од руч-пога камснохитца ближе, да лоскоче и полете Србп у један мах, те да се часком и у томе шанцу око џамије обретну, а да и њу како и цркву нрнопу одмах просијецати и подваљивати. Ово би такоћср Срби брже довршили били, да нијесу презрелн чу-ваћно приступити од велике кахве турскс, која је нзван тога шавца, но близу и нреко пута џампје била, па и Турака пунана, који сад оборе пеко-лика узасобна плотуна на онс Србе, што су пећ у шанац уљегли, и око џамије прионулп чспрл.атп, да је шалимично а озбиља прсодоле и освојс, п да све поФатају живо, што се у њој находи. Ту иогине сада подоста и ваљанијех Србона, а још их се повише иврани, тек опета се упорпо подрже ту међу двије ватре, доа им пајпослије опа натра п бој вз кахве горе, него л' из џамије, нсдодије, те се отале сви поизмичу од џамије, и у шапца. ровину (хендек) запану, гди се одрже опета ваз-дан, и ту заноће и освану Срби без јела и иића, пего с ватре одвише; ово су понајвишс бећари

331

(т. ј . бсзкућници) билп, који су, како ту овда, тако свуд и свакада, у србскијех старјешина обично доглавцима служилп (гвардиста, или свитник), а у србској иојсцн како Фрајкори сматрани, и почешће за авапгарду (предњу војску) или за арјергарду (з&плећпу војску) употребљавани бивали, и, што-но ријек, каднокад п падеждом изгубљеном (уег1огепе Ношшлу 1)01 АКаксн) и шивим Фашинама ири ју-рпш'ма па И1анцс служили су, како безсмртни и иерањшш опјевапци пегдашњега времена. — Фала овди некоме бећарском капетанчићу Јоксиму Ва-љеицу, како и другом најбољем јунаку. С јутра пак зором и кроз мрак пошаље исти нови вожд опим Србпма у турскоме хендеку ноћившима једну мјепшну ракије, п псколика тестета Фишека, па опда готову осталу иојску нодигне, и од свијех страпа почнс својс слоано и сплотно примицати к истима шапцпма, те их у црквенскомс Турци ни дочекатн пссмједпу; јербо су им они запавши од јуче око те цркве већ ту ноћ и цркву провалили, » у олтар увуклп се, те се по њој пушкарају, и Турци их призај^и иа ишћерај на поље, а они се на улазку опри, п мложтвом пуцања узби опета Турке, те потекар уљезни у цркву, и тако узајамно неколика пута исто јутро чинили, док и ти Турци пајпосле пеколпка плотуна оборивши узасоб из цркве, а да мало задиме повише око себе, па из-лсте на јурпш сви скупа, те побјегну тамо у ша-пац ири џамији, гди-но их Срби једва дочекају виђети све заједно у такоме шкрипу и тјесноћп. Ириближујући се к томе турском и највећем и

332

најјачем а најпосљедњему шанцу, иа обкрухујући га та сваколика србска војска свуда је међу собом урећивавшега виђала, и слутала овако им гово-рившега Милоша: „Браћо, и јунаци Срби! Бог нам помаже, и срећа нас предусрета и служи, но удрите и навал'те сад сложно сви, да и ово овди мало Турака погњавимо илп жнво поФатамо; јер ни времена пи поштења, па нн мјеста ту ннјс, да сс толика наша војска аадуже бави око то иало птанца, која имаде и подаљега и већега посла и осим овога, док се налази још по Србији којсгди Турака, којима такоћер ваља пут безобзирни дати, како год и овима. Но који би сада прости војннк или старјешииа несмио или нестио јуриш уччпитн свесрдно кад се повикне: „„Јуриш на шанац н на џамиЈу! Тко је год Србин!"" нека се одмах сад из дружине ове уклони, па врати у логор, да ми неквари осталу војску, која ме хоће радо послу-шати, како и досада, и с којом ћу ја у име Бога ударити ту, и свукуда, где ми год узтреба, и с којом надам се свима одољети." И њему се па то једногласно а узгред одговори: „Хоћемо сви, го-сподару! Еако ли пебисмо хтели! Тко ли ће пас други одбранити, ако нећемо ми сами себе? Теке ти, господару, мрднути недај никоме, ни у страпу а то ли натраг, ако би се који сад овди затезатп усудио, или узмицати почео! и проч." Шго ли више пак, и саме топове своје примакну Срби ту, и табље им брже начине, и намјесте их, да и њих сад истопрв како вал>а и важно употребе, што до-сада пијесу могли њима лубардати штедећи варош

ЈГ"~"

333

и варошке Србе, који су с чељад'ма и с имањем својим између Турака помијешани били; а ево и боље за Србе, што сада већ нејмадну ни џебапе Турци за свој тон. Ал' 'во и Турци овај за се ужасни посљедњи те смртоносни удар оиазивши предупреде, и недадпу србскоме топу ни овда пуц-. нути на њих, него ти повичу из својега шанца, да се хоће предати но кнезу Милошу, ако је ту; ово кад чују Срби и њихов господар, устави се сва војска, и одговор им се даде, који желе, т. ј . да је ту Милош собом, и да он исти свом том војском сад управља и народу заповиједа, по ако мисле предавати се, да ништа педвоуме и нео-мишљају се, него да их неколицвна к њему одмах на разговор изађу. Тад опета упитају Турци, да ли је ту и Димитрије Милошев терџоман и ћехаја, и ако је ту, нека он међу њих на вјеру најприје у шанац дође, да се Турци од њега извијесте и увјере о чему желе?и питају; јера знаду да Ми-лош њега свуд уза сеЈводи, а и Турцв га добро познају. И на то се Срби согласе, и господар од-мах спреми Димитрија, те га пошље у шанац Тур-цима на хрз (т. ј . образ, или чест) грађапа Ту-рака с преноруком, да их добро испита, хоће ли се и како на који начин .предати, а да погодбе ш њима никакве сам он и тамо мећу њима непре-квда, ни утврђује, него да се врати казати њихова предложење своме господару. С таким налогом Димитрије отиде у шанац међу Турке, и док се он тамо позабави, и попроразговори, а то амо у србску војску дођу из Смедерева два понајглав-

1«

334

пија Турчина каво послапци до србсвога новога вожда и господара, воје он исги прими лијеио и нријатсл.ски. Та двојица Смедеревца донесу онако ирсдложсњс господару србскоме од стране свега Смсдерсва, да они, смсдеревски Турци са сироти-н,ом србском рата и кавге нехоће, и да пристају на свс оно, што год народ за себе у цара изради и свршп *. а мећу то да пипошто њихова пушка на Србина нувнути неће већ потада, него да воле вплајету и своју чаршију отворити, и само град како царски аманет чувајући мирпо се и л>уцки владати са сваким мећу се и ово себе; по да им и Срби кажу, хоће ли тако и они ш њима посту-патп, и иа то пристати; пак аво би они то хотјели, да им Турци па то и своје таоце а у руве и на рнјсч Милоша (рехиме, или заложенике), измећу ссбе даду за вријеме тога немира и ратовања, ко-лико год би трајало, воје они сами виде и увје-равају сс, да то ништа није уздигло се противу цара, нсго противо зулума и зорбалија* Турака, у које опп ссбе нити мијешају, ни признају, ии ш н.има хоће држат' се, ни војевати." Ови глас Ми-лошу како II осталим Србима врло повољан и уго-дап будс, а особито што је у такоме часу, када могу II ножаревачки Турци ту их вићети, н чути и.1ш.же мисли и предложвња, те да се не само себе постиде, него и прије да се склоне на уго-иорс и захтевања србска. У то врати се мећу Србе из турскога шанца и Димитрије, и донесе глас, да Турцн Пожаревлије хоће се предати но јединоме Милошу, који-но је како Мухур-Сахибијом још уз

335

■ономлањску предају, постављени кнез, тако и ца-рсв чнрак и хизмећар, те како им што и обећа, да ће то и учинити тако; него да их отале са свик оружјем и с топом испусти у Ћуприју, и да им за пратиоца до тамо даде његова Димитрија. На та им се одговор пошаље прикратак и појасан, да они оставе Србима топ н све остало беглучко, иа с оружјем запојасним и с дугим пушкама и с иуним Фишекћесама да изаћи и отнћн могу здраво и мирно куда воле и желе, и да ће их тако Ди-митрије до у Ћуприју испратити; па још на исти уговор изазову Срби нослије и Тахир-агу с неко-лика ерлије, нека они то све чују собом и од са-мога кнеза Милоша, иа да уз то виде ту и Сме-деревце ове, и да чују они овијех о томе послу и рату мишљења и разлоге, а како их се њихова браћа гнушавају, барем притварно. — Те се тако и тај исти дан спреме Турци пожаревачки, и по-што даде истн делнбаша свога последњег и најбо-љега, бијела како лабуд, хата србскоме новом господару н сретноме вожду Милошу на дар н иоклон, отиду с Димитријем до у Ћуприју мирно и поштено, који се отуда такођер прилично обда-рен врати међу Србе и своју браћу. Овда ти сс и Смедеревцима одговори, да би господар срб-ски сам собом врло рад био примити то њихово предложење, него је напријед увјерен, да тај при-мир и уговор неће шћети народ, како преогорчеп и на сваку свакоме освету дигавши се и на--оштрившн ни часа ни дана одржати ни попазитн, ла да падне па његов образ какав трун, или на

336

душу му некакво грдило и мука да се разтовари, није рад никојако, нити би то нипошто кабулио; за то им он совЈ'ет и наув даје од себе, и то сами пријатељски, да се исти Смедерева Турци још тако н до самога обштега помира држе одбраннтелпо, у граду свом а да сами недирају ни у кога па-поље окром ако би тко на њих насрнуо. С опим буду они узгред и неколик' задовољени, па дома безопасно враћени, али мало што утјешеии, а још мање им њихово притворно или дволично мирод.у-бије овда буде уважено; застали су се билн без икакве пиће и пријехранка они у својему граду с нешто још каменога пексимета, пак су се тако били придовили навремно примирит' се с рајом, да навали у чаршију свашто и сватко, док они паку-пују што им чега и колико треба, па да се потекар могну, кад узхоће затворити, и тим лисичјпм лу-кавством обновити, умложити и подјачити своју за-мрлу снагу, и триумФу приобикше мусломанство.

Сада већ и Пожаревац једва од истијех Ту-рака узевши, очистивши, и њихове све шанце по-равпивши, и у нахију ту како и у друге нареднвши старјешине Милош добије времена, да се н доса-дашњему позивању на предају Карановца одзопе, и да на одбраиу притужене Мачве и шабачкс ва-хије потрчи, пак испотек да се иастане и припреии, чиме ће се и како Уруменли-валија с његовом си-лом дочекати, које-но и сами гласови страх и у;кас разастираху. Али ту још и ово се са својима ирије одлазка Милош договори, да Петар Молер собом поће к Адакали, и да прокуша од Сали-аге Ре-

337

џепова брата који тон и џебане купити, ако не у сојуз присласити га и склонити, што су надали се и донагађали, да ће онај то једва дочекати, каво осветол>убивп Арнаут, којега је брат Реџеп-ага већ у Рушчуку по вољи Султана и по заповјести ве-ликог везира био удављен. Оде Молер за тим по-слом до у село Мишљеновац на ријеци Пеку, гди га стигне књига са Дрине од Симе Ненадовића, да им брже у помоћ доће, Јер везир се сам собом и са свом Боснон к Вадовинцима спустио, те се он отале вратити морадне, а и могне, што је ту нашао био у близу негде и Павла Цукића, па њему каже и иаложи поћи к Адакали за оним послом, за којим Цукић и отиде, али пишта немогне свр-шити, јербо се онај Турчин у таково што несмједне сада упустити нипошто.

Предаја Карановца.

Карановачки Турцн, како-но ти затворени у свој град, никуда све љето непомоливши се на поље, од нека доба, које својим нуждама, које ону-дашаим Србима, наћу се притијешњени тако и то-лико, да су искати почели предају, а да оставе град у руке Србима, и да буду пуштени мирно поћи са србском испратњом и под свим оружјем својим у Турску иза границе србске; пего и они другоме ком нијесу хотјели се повјерити и предати^ до самомеЈМилошу, који је још и друкуда посла имао, и к њима досад немогао доћи, но и тим за-држањем својим те безнавлашним, њихову је нре-дати се вољу, и то баш њему истоме, а и невољу

спнси снмр иилутиииииЂА САГАЈЛПЈК 2:>

338

бавнтп сс ту задуже, прпумложио, те су га п већма п озбиљскије звали н тражнли. Па како им сад приспнје с Пожаревца Карановцу, куд је нај-прије и одмах окрепуо, и кад им се укаже с мло-гом н уредном ВОЈ'СКОМ својом, без почаска му се иредаду, н иоштспо, како су се и надали од њега, испраћспи буду. Овдп је било пеколико и Адем-паипше војске, којн је био знанац и пријатељ Милошев од нрсђашњега времена, и којему сада Милош ао свом благоразумију непропусти овом ирилнком тајно по нскоме свом н његову чоеку и поузданцу иослати усрднн поздрав, иодкрепљени тнсућом златица" псшксша, но и с тешком молбом да се он барем прође својему досту н србској си-ротињи досађнвати, пн чстом, а то лн војском; и то, Бог да, те пе.само нсбуде посве узалуд, пего му и одговор напише, у којему и овако попјева-јући од прилике, а попздубљега срца в чујства ка' принамигне му:

„Држ' се Бане за врбове гране! и нр.

Није дакле истнна, што некн казују, да је Адем-паша овај прии стих Милошу инако напис'о, т. ј .

„Држ' се бане за јелове гране!"

Него је овако, како је овдн у реду, и којс ми је освједочно нсти читатол. онога инсма Адем-па-шиновога:

лДрж' сс Бапс за врбове грапе! Јела расте у псбеске стране! Коси Бапс како сн почео,

Л

339

Тек од кише причувај одкосе; Ја ћу пјеват' и веселити се, А Бог дао, те свако пјевао, Тко радио право и поштено."

Из ове неколике ријечи види се, да у истоме Турчину још је имало живе и неизчезавше, ако ће бит' и кап србске пријекосовске крви н чујства; него преко свега тога остане још она војсчица његова на граници србској, што-но је и одприје свуда насртала, а немогла све љето продријетп опета у помоћ Карановцу, те измакав се сад из домаха бодром и чуваћноме Радосаву Јелечанипу тамо у веки даљи краичак, и Драгачевски кутак, који је другим неким србским старешнном но и мање и слабије чуван, попали најпослије и опли-јеии два-три сеоца, и то кад је већ умнрепа Ср-бија и већил царев у Београд примљен и остањеп, пак се дома тако и тад он исти са шићаром врати. Милош предавши Карановац отиш'о је и на Дрину, али да се исти он и ту овда пригодио, Адемпаша би но свој прилнци то исто учинио прије својега одлазка дпма, зар да тијем прикрије у својих Ту-рака своје к Милошу пријатељство н обећање ве-ома му недосаћивати, а без тако мало чега оп опета неможе; ово и отуда бива то јаснпје, што је у истој војсци и харању онијех села собом Адемпаша био, и то тако урадити сам је оп и је-зиков'о и руковао, пак-се дома, приудовољивтп тијем неколико и своје Турке, измакао, и како рек'о мировао послије, ади кад је већ и морао. —

22'

340

Но ако је он то п гако и за то баш урадио, ТСЈГ све је и сиакојако беззаконије његоне тобожње политипс, што се управ п варварством пазвати смнје. —

Истога вреиепа разлпчиа н штокудатња дјејствовања.

Међу тим Јагодипцн Срби охрабре се п са-беру се такоћер а на исто Бјеличко табориште до-седам хнљада друта, па науме јуриш учиннти на саму Јагодину, да је пошто му драго збришу и очнсте од непријател.а, премда је у њој а двојн-ном готово више Турака бидо него је у тој војсцн Србаља, те како их опазе нзлете нред њих у село Букопчу, н ту се јупачки нобнју, и добро уза-јамце избију, да је доста грдпнјех рањенпка п по-гибалаца с обје стране остало, пак се вратили оставши живи и здрави одкуда је ту тко н дошао, Турцн у Јагодину, а Срби у шанац на Бјелнцу. Иза тога онета до пешес дапа у Мајурско иол.е појавн се Тсмнићска србска војска, и пред н.има главпим старешином Мплета РадојковиК нз села Катуна; овдп је бнло њнх свега до четприста Србаг п за то су изашли, да нресијску састапак Тчуприје и Јагодипе, гди је у оба та мјсста но неколпке хил.аде Турака имало; у Јагоднни речени Ћерим-паша сазнатпич чпслом, а у'Бупрпју већ јс, осим бившега нојака гарннзона, н Марошлнјна (Уру-меплн-Балнјс) хртница н прсдњица војска почела долазнти, (I то све хатлија. Са брда Гнље, гди ј е турска те појака стража, до пет етотнпа иушака,.

341

_у шарамповку свомс била опазнвши ту Србадију где у чнсто п пространо Мајурско поље из шуме иониче, у којој подозревши, да их још млого внше имати мора, брже то дојави у Јагодипу свомс паши, који одмах спреми Хараи-Сслима дслибашу (бив-шсга доглс у Крагујевцу муселнма) су три до чегири хил а̂де дслије п Јагодинца ерлијс, те их .пошаље~тамо прсд оие Србе. Али Срби то и тра-жнвши дочекају га баш опако усред иоља, и свс пјешаци бпвпш опру јсдап другоме плсћи у плсћн па карабнљнма^удри гаћај на сваку (страну око себе пасрнувше како^зоље Турке, и тако сс отегне бој, јер ту Срби окружепн буду одсвуда Турцима, па и да су шћелп пнјесу сс веК могли пи с мјеста номаћн, то лн жнво н здрано измаћн; а друго што н Турци исодступпо навал.нваху видећн Србал>а нрема себи малину. и надајућн се ту их све до мало час покупусити. Још и оспм тога Турцнма прнтрчи до трнста пјешака из [помепутс карауле у номоћ, па до мало појавс се н ћупрнјски Турци у томе пољу, н дођу такођср помоћ датн својнм Јагодннцима, те се оживотн бој н својски загустп за нет пунијех сахата; по колнко су год насрталп Турцп својим мложтвом и јунаштвом, онста Ср-бнма и њиној сложпој н честој ватрн пншта нсуз-могну, те пајпослијс н пред само всче оставнвнш млого внше мртиијех него Срби, проћу се боја и отиду натраг, по и својега делибашу иосред образа деспога рањспа поведу, којега је по свој прнлнцн

ј о ш у ирвоме поздраву пушака раиио неки србскп

342

ратник одмах му сам и пјешке па сусрет с дугом-пушком нзшиавшн, тс по нмену Мнлослав Нра-љннац.

До неколика дана за тим случајем придође и умложи се у Ћупрнјп преко тридесет хнљада Марошлијне хртнице војскс, п тек дап један од-почнне, иа дигне се сва и удари, како-но је по-внше казапо на ресавски у с. Милнвн шапчнћ, којега разбнвтн, н ссло спалнвшн, и кога од Ср-бова ту моглн уФатитп носјекавшн нлц у робство поведавши; пак се врате у Ћупрнју. Отале оиета и то другн дап одмах всћа пх се иола уздигне, н пет топова повуче, па изнад Ћуприје на брод Сињи-вир ударивши ирегазе Мораву, и ту ончас три топа испале, па крену се и ударе па србскн логорчић без шанца код Дсбелога Дрвета, гди је био нстн Милета с опо мало војске измако се, н ту се одмах побнју; по истоме селу Трешњевицн запанувши за ограде Срби, у бусији ћоја такој, одупру се неколнко Турцима, исго теже нретеже, та и маожтво душмапа одолн Србима, и разбију се ту, те куд који могпе умаиие; и да пије ио срећп србској велнке и густе магле бнло, ни је-дап Србип тај отале ни за огласпика жив изишао неби. Тако нсто и у селу Својвову једпу одво-јену комапду (за 500 т.) Турака дочеко је и старац Пејко с двојеторо момчади у некој градипи а од рђава прошћа, те пропушкарају сс за два с&та према тој свој турској гомили, и убију им два Турчина и једпога коња, док једва Турци опазе II увјере се да су ови сами, ни да нх на какву.

343

тајну бусију памамљују, те кидишу на њих, а ова узмичућн к брду и шуми, а и пунећи и бранећи се, но док Нсјку застапе у пушци зрно, и Турци прнстнгну, па њега у комаде изсијеку, а она оба утеку здраво. Млоги Србљи немогавши од Тре-шњевичке гибељн утећн јавно еа животом притаје ее пуцањем, и заклопс ее мадо у шуму и маглу из вида, пак опета умијешају се с Турцима, којц отале управо к пдашшн Јухору на збјегове србске опрул;е, те тако тн узгрсдно и они смијешапи Србљи ш њпма иђаху да сс шуме и пданине доФате, јербо п.\ Турцн лепознаваху, те ии и без ријечи у друж-тву путовати допуште; а Милета с дваестеро момчадн мрдне мало изнад села у страпу и маглу, те се покрај пута у јсдну поточину савре и при-легпе, и ту се нрнћути и прнкрије, док та сила проврви, а а док сс магла днгне, да се по њој пезатумари вуд сс неби радо. Но када се предњн Турцн тамам па брда нреседлицу стану номаљатн, а магла се нрнкупнла, па и пространа и за Туркс свакада страшна н опасна шума се укаже на све стране без краја, алн тн Никола Мапдрда са два-естииу момака па сред пута и врха Јухора их срсте, којн је па помоК својима пошао био, како је пушке н плотуис чуо у логору ономе; те ту Срже у буснју запане, и то прије него га Турцн опазе, који путоваху н тако све ее омишљајућн, док се н ватра мала ио жестока и вјерна опучи просипатн на Турке и то учеставно, а из шуме и певида, те и иоиадају они нрваци на мртво, а остражњи сви помисливши, да су сада топрв на

344

страже велике србске војске и буснје наљегли, па тек на глас онијех испаливши своје пушке, и ди-мом се мјесто магле обневиђевши нагну одмах на-траг, те тако собом а своје попланшвши и раз-бивши побјегу низа страну путем н страннутицом, а Мапдрда за њима и викај и пуцај, док сс и онц у Турке помијешани Срби опораве, и присјете, па и онп одмах како који кога могпе удрн премсћи свим натрагом до над исто село, и до чнстога поља и равнице. Али млоги Турци прсну и по шуми; и залутају без трага, те их неколицина ударс и низ исти поток, гди је Милета сакрнвен чамио, а још незнао шта се горје са чувепнм пу-цањем урадило; но кад је угледао те Турке туда тумарајуће сјетио сс, да је ш њнма тамо и озби-л.ом некакво се чудо пригодило, па их дочека н све номлати-, те освети неколико и он свој побјег п завнр. У овоме би сметежу и разбићу Турцн ја-мачно и оне своје топове изгубили бнли, да их пнјссу за собом у ономе селу с нешто (резервне) војскс оставили за осторожност и крајњу потребу своју; али ту већ ив шуме Срби на њих ударнти нссмједну, како год и Турци што зазнраху од шуме, те се одмах и у Ћуприју поврате, а тск што им се нн ту нестојаше више заовда. Хеле још неколико дана иза тога ненадна разкршаја н жене су срб-ске паходиле по шуми Турке, Фаталс их, смлаћи-валс, н мртво-живе од глади у логор Бјелнчки и у збјегове доводиле, где им је обичпо испнсна чи-њена, а да већ ни себи ни другоме ком на до-саду никада више они барем небивају. Прсд истом

345

турском војском био је овда у томе случају знатно-нзвјестиога КараФејзнје спн Алибег сераскнром.

Алн док је овуда се тако чипило, па Дрипн се опета запођело друго којешта догађати. Од Чу-пића пз с. Петловаче како се растане реченн Ба-новац пође у Поцерје к Црпнљеву, гди је србски логор н шарампов нмао; пего чује гредом, да је у врх горњега краја села Липолиста Срдац Илија с пешто дружппе, те и он к њему побрза, н ту му све попаситно каже, шта је Чупић зборио и н учинио сам собом. Огале одмах н обојица пођу к Црпил.еву, пего се нрате с пута што сретну по внше села Варпе у Подцерннн пеке србске ста-рјешипе, војводу Петра Молера, капетаиа Јовнцу Милутиповића, н кап. Гаја Дабина, н младога Боја Антопнјев-БогнКевнћа, с кјема је до једне хнљаде војннка нмало, те се ту сви судруже, и отиду сви заједпо у Мачву, да је одметну, н у Лнполнст оиета стигпу нсто вече па копак. А Турци босан-скп још пебнјавши нрешли па ову страиу Дрине својом војском, и за то се баш сутра дап тн свн Србн нодигну одатле к Дрини до у село Бадовинце; једно, да нх внде одонуда Турци, н да несмједпу ласио амо прнјећн уканити се; а друго и за то, да ослободе п спасу повративши онај србскн збјег у Мачву и дома, који је бно силом својијех кме-това турскијех удворица у међувође (острово) Ста-рачу завро сс н сакрно. За извршеље овога посла одреде и оставе туна бул.убашу Игњата Белнћа из с. Црне баре с једно педесет момака, те он тај истн дан превезе сав опај збег на лађама, и до-

346

прати га к другим србским збјеговима, што су амо у Китогу прикрили се; па и он за осталом вој-ском отиде, која се с Бадовинаца одмах крепула, и пошла на конак у село Баново-поље, одакле с.у-тра дан сиђе на митровачку скелу. Са скелс опета нареде и одвоје Срдана с неко педесет голаћа (ц овако су бећаре звали) на свој крај к Љсшници, остала па дружина ова отиђе сва низа Сану, те у село Дреновац иа конак, а тако сву Мачву об-шестарујући, и за лакше одметање спремајући је. Још исти Србови зором и одавде нођу к с. Кслој реки, где сретну и другу србску војску, коју је водио бивши дотде, од Караћорђсва падеиија, ха-рамбаша Марко Штитарац, и ш њиме удружспп војвода Мнлутин Петровић (Хајдук-Вељка средњп брат) и капетан шабачки Милосав Бакал, и Узуп-Мирко ; ш њима је такођер до једне хил>аде др\ч 3,, што бећара, што Шабчапа, Подцерацб, 'н нешто Мачвана било. Овди се сви тако саставши окрепу отале у с. Клење, да ослободе и одметву још и тудашње Мачване, који се и од Шабца побојавнју, то ли са Дрине Турака; те ту сви по једноме воћ-њаку расположе се, а сазову тудашње к̂ метове и сав народ из збјегова, да их увјере и обнадсжде сретним постуицима осталога Србинства, н да нх охрабривши тако сами собом иреволе одметнути се од Турака, и пристанути са својом браћом. Дли се ту о томе одуље преговори и разложења више од два сата, и никојако пећедну се склонити кме-тови и старци, да се одметну како и остали Србн, но све изговор један те један, да су они у чел.у-

347

стима душману, на док само на страну мрдну иа рајалука, прождиру их у коријен затријев Турци; јер никакве певиде јаке и потрајне заштите и од-брапе. Ово је чињено баш некако у очи Петрова дне, кад'но је већ и лето преузело било,. и тежка врућина више од два мјесеца трајавша земл>у из-сушила, те се је испуцала од жара, и голокуд (ду-бровачки: кукуруз) ма л не изгорио, а он је ту-земска највиша подпора, што се непознају посве доСро с кромпиром; у то се запоћеде један прам црна облачка од крај запада, ма га нитко на ум неузимаше, док једно Мачванче (од приликс двае-стогодпшњаче и чини ми се да му је име Аврам Ста-нојчић вз истога села) стојавше дотле поред Симе Милутиновића голаћа (т. ј . бећара, и Сарајлије), и узајамце ш њим рукама загрљени а слушајућн старјешинске рааговоре, прозбори му: „Доста ме пута већ упитујеш Симо брате, што се Мачвапи толико затежу и нећкају одметнути, на које ти ја ништа одговарао нијесам, лли сад погледај онај од запада облачак, .и чекај готова посла, како ћу ја учинити с божјом помоћи, да за час пристану с вама Мачвани сви." Пак одмах сними своју капу с главе и поће, те стаде пред исте сједеће ста-рјешине, па их замолне свесрдно, да му донусте неку реч'цу проговорнути, л то сви му радо учине, те ти он пред њима свјема и за све одвали овако: „Господо србска! У нас је овуда по свој Мачви одавно већ велнка суша, као што и ви сви ви-дите; него вашом срећом, који се за нас тру-дите, ако нам данас Бог свемогући дадне кише,

348

колнко за добру росу, сваколпка ће Мачва без рп-јечи и без нкаква изговора с вама одмах аристати, па оружјс устати, и с вама каво и досада жпвјет' н мријсти." Ово нзрекавши окреге се брже к на-роду, па га уннта јасно н гласно: „Браћо Мач-ванп! Је л' да хоћемо п мп сви ш њнма, тек ако наи својом и пашои срећом ова браћа како п бо-жјом вољом још данас н кишу допнјелн буду?" II парод сав гракпу па то пз једнога грла, да хоће; те се тако прекиде опо безкрајно надговаран>е, и зачукоте свн противиицн како заљевенн, а парод се стадс одмах смејатн, весслити п пјевкатн, а ре-ченц момчић докопа Симу за појас, и тако стзне ш њнме игратн н подврпскивати, колпк' да је све жеље дожелпо, док непрође пи по часа навуче се п ирекрнлп онај об.тк сво нсбо, н почу се мукла грмљава, учесташз муње н свјетлице, па стаде врц-катц пођекоја каи воде или крупка града, дов се просу силии а снтни на час лед, па га преузе те

• пљуштн чиста љетпа кнша, како-но је самДБог дати може. Сад се разтури сав онај збор и коло, и свак ножурн се паћн кабапицу, али Аврам са својим .другом остане на истомс под голпм пеб^м игралп-шту, тек пабив:нн иа главе гуњеве, и опета се за-грлив саставе главе, па овај разговор мећу сс по-веду: „С. Ај одкуда те Бог научп, Србинс мој, те опако јупачви рече, и погоди? Аврам. Ннјесам ■лн тн мало прпје напомепуо мллсшни опај облачак, а за што сам ти га паномепуо, сада ћу тп казатн: Ја сам још у дјетннству мојему слушао од наших старнјих л.уди, да у Мачву обично кишу допоси за-

349

падпи облак, п о томе сам се доспда и сам увјер-нуо често пут&: па како сам онај облачак углед'о, за кога ти паговјести, падне ми па ум, да онако речем и иредложим, како-но сам, старјешипама и народу, па што Бог да, нека буде, и ето ,је Вог вол.у вашу и жел.у нашу благословио, п даровао пам, за чнм наша сва младеж чезпе, ако су се пашн неки старцн на то н затезали, од којијех " мн осталн пнјесмо смјели зуба обијелнти; а ево су и у мене, види, под гуљем пнштољи готови, к'о н твоји, које само сада смнјем помолнтм, кад овако 66, те смо сви за једпим иослом и у слоги; иа н да вндиш одмах могу лн на овакој кишовипи пла-нутн и састаиитн." Тад' изтрже обадва по једном руком, запе и скреса, те педаде једап другоме из-говоритн. На то му рече онај: „Добре пушке, и у добра друга, пего чуиај и штедн Србнне Фишеве, чудпо пам ваљају, а мучио сс и скупо добављају." Ал' му на то н Аврам одгопетпу овако: „А да нмам их ја још преко сто тесте1& у једној шупл.ој клпдп, гди-по мн је и моја ш&ра, и за које ми сие ш.тко до тебе сад незна, н које сам сие чу-илјупп но Китогу козе, а бијуЈн! вевернце и лн-сице, кад пемогао и неслалн ме још па Дрппу према душману србскоме, на н од оца крадом их нродајућн пинабаиљао, а тек да их, злу нетрсбо-вали, кпд ми се хоне н уатреба нмодем; још и боље и правнје да тн кажем срце моје, од како сам и неодавна (од Кара^орђа нрон&дп) позпао што је зулум турски, н што је своја слобода, счп-слио сам бпо свега се купаренл ироћи и одрсћи,

330

па у хаЈ'дуке отићи, да се само Турака, рпшћан-скијех крвника сит патучем за свога жпвота; пего Фада Богу кад овако внћо и доживјс! И тко јс ово започео, Бог му помогао! Сад се има за што и живјет' и мријети!"

Е тако ти ту и та сва громнла и дружина заноћи весело, и оснане здраво и мнрно, тек ве-ћппа их до под кошуљу мокрн, што су због тје-скобна ееда на пољу поћпти морали, тс нх је киша ту сву драгу ноћ млавила; у јутру пав поране главари, дигну се с нстом војском, па и тудашњи Мачвани узенши већ који пушку, који сјекнру, те у Китог ва велвки друм, којсга одмах и добро за-сијеку на нише мјестИ, н утврде буснјс, гди за-сједну чувати се и чекати везира са свом Босиом, за којега, да хоће туда и брзо ударитн, чули би-јаху од каиетана Пстра Херића (од ваљевске По-савнне части кап.) паћснога ту с протом Смнља-нићем у бусијл с понсшто свак споје комапдс. Лд' неудар.1 Турчин тијех дан& у Китог, чује зар за ту тврђав и з&сјеку, псго смислн ударнти потајом и пенадно уз Дрину, пак исиод Цера, те падаћи сву војску и бусију србску: и надклопнтн сву па-хију шабачку, гди да нх срстс пнз Блашић и Бра-чинац (брда) Али-иаша Зворнички, који да удари отуда из Јадра преко Цера, те низ Поцерје обојл заједпо к Шабцу па помоћ да продру, и тако ту своје да сидно подкријспе и спасу, н иотекар пз града својега с Хаси-рајом да се попронграју. А ево како су Турци били на то н бољс снрсмљспи, т. ј . кад су Мачваии сви а изпепад и преко пс-

351

чије и воље Турава се одметнули на влењсаој скупштини, и са својом браћом у све загазнлв, от.]ду одмах у Турве неки мачвански кметови, те исти: Митар Лазић, Стојадин Јелић, Ђорће

I Новаковић, сви из Цетловаче, и Ћирво Циколнћ Прњаворац; ови дигну са собом и свак своје село и своју чељад, пак их чак иза Љешнице одведу, ц тамо у збјегу Турцима их на аманет и за пле-

( ћпма безопасне оставивши поћу сви речени вме-тови преко Дрине везиру, и заишту од њега по-моћ и одбрану против хајдучије, што и он једва дочека, обећа им и даде, али да и они сами с ппом војском турском иду, и да је порад себе и своје добро чувају, и што паметније и вјештије руководс. Али се и то дочује одмах у тај србски иогор и бусију, те и Срби о томе поразмозгају и паћу, да их Турци мложином својом могу напад-иуги па сва три речена мјеста о једноч, а могу их још и друкуда заварати одмамивши, и ту опета ударити, за што је малина ту србсве војсве, а и

\ то једва тко наоружан ваво ваља, па да се рас-полове и да пођу једпи под Цер, а други да ту осгану, било би још слабије и на оба мјеста; него смпсле и закључе поћи сви под Цер, да чувају Подцерину, која је сва на дому, нико у збјег не-изиш'о, а Мачва је свакојако сва у збјеговима, ништа јој велике досаде учинити немогу Турци, ако би туда и ударили, и Мачванчад ће их неко-ипко сретаги и пратити, како су вјешти; па и Турци ће, помисле ови, само нагнути кроз Китог ла У један душак промакпу Шабцу на помоћ, а

Зп2

Мачву за себе свакојако уштеђнвати, како-но ти којн се желе, и узајам најволе. Ал' опета Србн прн свему томе оставе ту на друму истога кап. Ерића, и проту Смиљанића у бусијама с добром стражом, која да би Турке дочекала п пропратила поздравима пушака, колико само да јалопо и му-кло Турци неби прошли кроз Китог, којнјсм су свагда страхујући али гинући ходилп дотада; пак се већ и напријед разумијева, да бн се опп Шабца брже ратосиљади, што бн у граду нх сваки недо-статак дочекао, а с поља Срби одмах и чврсто за-кружили, како-но ти им наскоро и будс, тек на другом мјесту, а поприје Шабца. Иста пак србска војска под Цер отишавши у једној долини мећу селом Радовашницом и Петковицом заклони се, н по неким гудурама и поточинама Србн по измсћу пута и планине Цера бусије у*атс, ц ту стапу чекати Турке, но и киша једнако млавјаше. Оснм тога одреде Марка Штитарца ш његовом коман-дом, да иде чувати Брачинац, да пепровале Турци отуда у с. Кривају, него се до часа разумједе и увјери, да тамо Брачипачки н Влашићски друм чува Црпиљевачка војска, и тако Штитарца обу-ставе. и пошљу га у с. Петковицу заједно с Мн-лутнном Петровићем, са Срдапом н Мплосавом Бакалом, те тамо неколика дапа, како и ови амо попроћуте, и стражу добру чипећи л п предњу војску и бусију, која непремјено да се нобије и подржи нрема Турцима, што би год нх ударнло на њнх, док им у то притече на иомоћ и оиа иа долине војска. Но и Турци дочувшн за овс амо у

353

Цер отншавше, а и дознавши да их је у Китогу мањина, и тек останудо једва што; те опреми ве-зир, исти Рушит-паша својега подручнога Мараш-Ади-пашу Ићитуглију (родом из града херцегов. Никшића) с једном хиљадом одабране војске, у коју му је осим те пошдо било самијех Никшића триста јунака, те ти нам он прешавши једно јутро прије зоре Дрину на скели Јање вароши босанске, узме пут к Љешнвци, и ш њиме и пред њиме она четверица мачванскијех кметова, који-но су се обе-ћади, својом вјером заклели везиру, и' Бога му јемца дали, како и своје робље што су заложили, да му хоће вјерни бити, и ту му војску калаузити, повраћати јој и предати сву Мачву, коју је само смушена и бездушна хајдучија узпомамила и пре-варив и надсилив одметнула; још да ће они тој и другој свој војсци турској свакојако и пут у Ша-бац отворит' и очишћети. Марош дакле ш њима и са војском својом дошавши к Љешници, наће не-домак ње у крај нута по шибу и нол>у онај ма-чвански збјег, те се ту нриустави и рече им а с коња: „Јадна рајо! шта ћеш ту? Већ хајде са мном дома свак! Ништа се небојте од хајдука, ја ћу их сада све разнудити, ноФатати и иосјећи, да вилајету и доброј п мирној раји цпревој не-досађују; пак ви рахат сједите сватко у својој кући а на својој баштини, и само, колико се уз-може, икрама и хизметца Турчину чиниге, како сте и доселе, а нитко вам од царскога забита ни једном танком длаком досаде, изијета, и аулума учинити несмије, док је гођ Бога на небу и че-

ОПНСИ СИМЕ МИЛУТННОИИЋА САГАЈЛИЈК 2 3

354

ститога цара на земљи, и док је царевпјех арслана и већила међу рајом и Фукаром." И тако нх све отале крене, и пошље их у своја села н кућн, а пред собом напријед, па и он с војском својом сад у Подцерје негаћедавши а и несмједапши, но а прикривши свој пута избор, те за оном четвернцом кметова, калауза и напрсника својијех, па кроз Ки-тог и у Мачву, који га до у село ДуСл,е мирно ц весело доведавши уставе да ту преноћи, него да одмах ту н шавац начини, и за другу војску још ка' и за џебану да поручи, ако непремислн с том истом војском ту стајати, док Мачву новратп на предају, и док је приблазни и утиша; алн му н то кажу ти калаузи, да би му је и нреко тога све љето ту пречувати добро и вајбоље бнло с пешто војшчице а у томе шанцу, па он собом и с лешто те војске своје ако би онда и у Шабац отићн хо-тео, могао би, нити би з горега било. Мачвапима се пак још с нута тога свуд гласови разашљу, и напријед однешени буду, да иде мећу њнх царев паша, и везира босанскога већил с војском, да их све одбрапи од хајдучкје, и да нх узме и заклонн нод свој скут, него да сваки пред њега пстрчи на друм, да му се поклони, и да га дочека, тко год није хајдук н хаинин; а тко недоће пред њега сад, он је тај, и паша ће га наћи, у-1>атнти, и дати му, што је заслужио, ја колац, ја конопац, а сад пм свакоме од реда све опрашта. На таковн глас и поруку окрену се Мачвапи одмах сви, нетко по вољи, а нетко и по невољи, к Турцнма н томе паши, да и оно мало србске страже у Кнтогу на

355

друму с протом и Херићем бивше од својијех се препадпе, и морадне се с мјеста измаћи у шуме потају, него ц опета прикрадце нешто поздрава пушкама узгред учинивши, да придаду и бриге II журбе Турцима, воји како стиглн у Дубље, н парод им од Мачве слепимично главом у крило ту их предусрете сада, те одмах им и шанац ту начињати номогпе, којега до сутра дан прије по-дпе како-тако и доврши, да су већ у њему се Турци могли учннити рахат, по њихову обичаЈ'у, п жсљи. Ал' како је паша почео тај шанац ту градитн, одмах је, а особито чувши оне у Китогу плотупе, по совјету истијех кметова од њих јед-пога, те баш Стојадина послао к везиру преко Дрине, да му Љешничане све и час прије у индат пошпље; нсго везир недадне му ни једнога чоека внше, одговорнвшн му, да Мараш уза се_ има до-пги.ио војске, и да му тамо за сад повише нетреба; јср нн оп (всзнр) није преко свијета. С е таким се одказом врати Стојадин само сан, и побрзадневи-иоћн к својему Марашу, али га исти Љешничани иатролнрајућн сукобе и у*атс при својој вароши, н то другу ноћ његова повратка од везира, па га испитавши тко Ј"С, и за чим је, а кад чују да је к всзнру од пашс за индат шил>ан, упитају га: „Па камо ти тај ипдат?" Нејма га за сад, јер га неда везнр док псбуде му озбиљске муке." Тада и они н>ему: „Кад псјма индата, нека није ни за индат нослата!" На н.ега иза рогова нуц јатаганом, те

. га ту поручају лисице, гаврани, вучад и црви. -

28*

356

Србске старјешине по Мачви, Подцерини и Тамнави знавале су а и дочујали, пак и падали се овда, Турци ди ће како на Дрину снђу н при-јећи је, и ударити ширимично у Мачву н особн-тим гомилама; једни нспод Цера, други друмом кнтожким, а трећи низа Саву обично и најпоуз-даније, што нм је свагда при руци и помоћи и заплеће њемачка страна, зар к'о неутрална (ме-ђушна) те одсвуда ц сви к Шабцу продријети, ц све у робство и плијен одвести. 0 томе су ста-рјешине псте и сваки напонасе, а н скупно н по-више пута одовуда србскоме господару писалн и објавл.нвали, предопомнњући му п то, да они не-могу с надом успјеха опрнјети се таковој снли без његове помоћи. Господар им је на то све одгова-рао, да они чнне што се могне нз добре бусије, а што.пеби се подало тако, да се уклањају од онога, н да само чувају себе и своје подручје (команда), док им он са божјом и обштенародном помоћу прискочи, а снрема сс н скоро ће доћи, како-но је послнје из Карановца одмах н дошао, те када је требало најбоље. Међу тимс пак н скоро неуспавл.ивоме труду и очајапој храбрости ири-ложн се озбнља и Свемогућца рука, те на Чачку влакном једним помоћи своје одоље и иорази опу силу вражију, пак одмах и Пожарсвац, ц друга мјеста по Србији, тако се исто турскога јарма и бича избавивши свободна постану, те сада топрв Милош могне жсл>у и иодринскнјех Србал.а нспу-питн, и у иомоћ им како Ногом храпими побједо-носац притећн. Скупи дакле он сву рудничку па-

357

. хију, и поће кроз ваљевску, коју такоћер сву дигне и сиће у шабачку ниа Тавнаву, гди још боље утврди бусије по Церу према Звориичкоме Али-паши, којн је у Јадру још дреждао, и тобоже прежао да ће-год извенадио Србе оштети и иагрди; у истоме га пак путу недомак Црниљева сретне књига с из-вјестијем, да је част нека турске војске под ко-маидом једнога Херака паше Дрину воду прешла, у Мачву дошла, и на сред Китога крај самога друма у с. Дубљу шанац иачињати започела. Ра-вумјевши то Милош побрза и ускори несгративши ни у логор црниљевачки, то ли к Шабцу, те у Липолисту се како у првоме мачванском до Под-церја селу обустави, аа одморити своју, и прибратв к себи војску и тумјестиу, и гласове да о свему

- саслуша, пак да учини према обстојателствама нај-благоразумније уредбе и ваповијести. Ту је ш њиме био и брат му млаћи Јован и Мелентије Павловић игумап Враћевшнички, а Милошев и друг и при-јатељ и совјетиик; још је ту ш њима из Црииљепа и млади- војвода Симо Алексић Ненадовић са сво-јом командом дошао, а ту их све предусретне Пе-тар Молер и Срдан, са оно мало своје дружине. Тијех дана бјеше прешао из Њемачке и студе-нички лрхимаидрит Мелентије Никшић, али Оез свега браства својега, тек са својим секретарозс Јовом Мијоковићем, и ту се први пут новоме го-сподару Србије пријавио и предстао. Вече је већ било, и Милош како вожд и господар одјах'о је коња у сред села под једаи велики раст (грм, дуб), и чучнувши прислоиио се уж њега, док му

358

се у селу нсгдн копак распрсмп. Међу то Милош« с истпм нг}гмапом Мелептијем, којн такођер ту до-њега нричучио бјеше, нешто се разговараху само-њих два. У то и Молер дошав, п с коња сјахавши ириступи одмах господару, и ноздрави га: „Помоз. Бог! И добро пам дошлп господару!" Но истп Милош запесав се у опај разговор, пншта му на то неодговори, те и он се нзмакпс, пак сс тамо--амо исиред њих како стражар почне шетатп. А кад сс тај шапот н.ихов ноодуљн, п Молеру чама притужи, а и подозрење поиикпс, што се неповоди разговор ш њимб о војепнм пословима, који су овда барем ионаЈ"пречи, тако изпова прнступн к Милошу и рече му: „Господару! Нијс сад време овдн шапутатн с једннм чоеком, и Бог зна о чем, а ћутати о послу обштсму; јербо се у Дубљу јсдлн Турци укренљавају, а други у Бадовинце нз Босне Дрипу прелазе, всћ ми кажн, небн ла добро било, да ја с коњицима св]'ема сад овај час на Дубље пођем, и да опо Потурадијс што се извап шанца по селу и пољу разбашило, нзпенада и бахом а ноћу растсрам, и помлатим, и да тим шанчс оно учивнм слабије, нак ти у јутру с пјешаком дораин, те га затари, и поведи Мараш-пашу куда ти је драго." На то њсму одговори Милош: „Добро, брате! Хајдс узми свега коњика, и мој брат Јо-иан, са рудничкнм, ако трсба нека идс с тобом." Ова јс искрспост н безоколишност великијех па-триота и славних мужева, та славсио-србскиЈ"ех витезова достојиа; него пи један ни другн од њих оба ова још иостнзао иијс, што и.м јс и обојмци

_1*

359 1

студеничкн Мелентије архим. одовда баш готовити почео, т. ј . подмуклу междусобну најпре омразу мећу њих, пак послије и јавну вражду, која и сама из оне с временом зачиње се и нораћа. Исти сту-денички архвмандрит Мелептије Никшић био је пак хитрн и остри умом, али не надалеко и кроза сву ствар и предмет проницајући чоек, те га је и иоприје могао тко на то предуготовити и настро-јити још тамо... негди, док није ни у Србију пре-шао био, како што је и сва прилика, да Је он о Молерову плану трое-четверо-началија правленија још у Фенеку (ако не и у Бечу —) предизвјешћен био, и тога начина владања лавше-причињиву зло-вредност и неистоветност обштенародњега жела-нија, и млого већу затрудност, и разностручно разслабље, која чешће и обичније неуспјех свијех послова у држави напораћају, или барем свакојако замршај и успор узрокују; те ти је он одмах и првом приликом чрез Мелентнја игумна Милошу то све изјавио и објаснио, а о чему је већ и сами Молбр на Кличевцу виш' Ваљева с Милошем и вторични разговор имао. и од њега на то готов'-одрешни и крајњи одговор иринио, да је та ствар барем заовда непријемљива остала, и вачин управ-ленија при своме началпоме виду и облику без икаква даљега доклепавања, и заиодирања про-дужи се, окром истога Никшића. Овај дакле или по Фанатизму, да Молер како извјестпи мрсипетак неувме у свему врх па и равновјесије народњега правленија, или овај сам како честољубац и вла-сто-волитељ, да себечзар истога тако и понајприје

360

и нонајбоље препоручи у милост и у довјерије но-воме господару србском, војега је за толико про-ста н невјешта држао, те се јс падао у њсга нспо-словати све што хоћс и воли за се, и за своје црнце кад му напомене ту сад онај план п умисао нз Прогара и с Ваљева Молеров, којн овоме ннје већ (ио мисли Студеннчанца) ни на уму ни у врај ламсти бити могао, код е толико другога и свако-јако важнијега посла и труда, тто је сав и свуда за њнм стајао, и чекао њега за подпомоћника п допршнтеља. Ако ли га је Милош баш и упамтио, н замјстно, ВИДИ се да није ва то, да опомс тога плана представљатељу бар сада злом пекаквим по-вратн и досади, а још мање да га се превадпе, и да га себи за сапреника (сопернива) прнзнаде, јербо је то преко свега добро Милош зпао, н со-бом а о себи увјерен био, да се послије Кара-ћорћа, н по истога побјегу ономе, нитко у Србнјн заслугама ш њиме поредити неможе, пптн важно-шћу мјерити; а још мање би га тво нреназилазити нашао се из народа, кад-но се заслужној достој-ности свуд и свакада иста премудрост, благоче-стије, уљудност, како и сама простачпа пувост преклања, подлаже јој се и гови јој.

Пред само вече буде тај дан, и киша ударн, како је Вог дати може, вад хоће, али Молер днгне коњанива свега, те вроз Китог на Јереску ћунрију где-нх срете прото Смиљанић, иодмах их поведе, премда је нево доба ноћи, с оно мало својега пје-шака управце турскоме шанцу, одобравајући им то и он, да одмах ударе, и барем оне око шапца

С61

разбашене балије да помлате и распуде, што но ће и онима својим у шанцу вадати доста страха и врпол>а. Бада се иак овда Срби ти привуву тако мучке, наћу ту још два србска знатна војсвовоће и важна витеза Ниволу Батића, из с. Рогаче нах. беогрздскс, с неколико својијех (до 20 друг.) се-љака, и Симу Катића Прекодринца бинбашу го-лаћскога с једном стотином друга бећарије, па и с коњицима је сад и оно пеколико Молерова и Срданова пјешака ту дошло, те га се учини нешто повише. Сада их одмах све упути и разреди прото Смиљанић и Симо Батић, како мјесту вјешти, те ударе халаком и ватром из пушака на Турве свуда, помлате их нешто, а друго се брже у шанац збјегне, тев им сјенице све у пољу опљачвају и попале,

. и они Србима обране грдно и кроза средину каб-лића ЧБуку Подцерца, који једва жив остане; али се Србчад и к шанцу примавну, и стану пушка-рати једнаво до дана, а воњанива поведу мимо шанац на страну и подаље од турсвога хитца, гди 6и могао мирно преноћити. Мрачина је била ве-лива, без престанка киша, но и пуцњава из ш&нца и у шанац непревидна; довле тек. о једном у ко-њика србсвога удари жап (пански страх, т. ј . вне-зап), зар што ни вићаше, ни знаћаше куда се во-ђаше, те спучи бјежати натраг одкуда је дошао, и једва се једвице обустави код исте Јересве ћу-лрије. Од свега коњика тога Молер остане овамо са десетину момака, и са оно пушваравшега друж-тва, воје за то није имало времена слушати ни знавати; још је ту ири Молеру, заостао био и

I

362

Сава Ниволајевић поп купиновски, па притрчи пм прото Смиљанић упитати шта то би од воњика, и да се ослободи и поврати, куда ли ће он сада у мрав и у луг, а на тавоме мокру времену. У то мм се и Јавов Попов Јавшић врати сам од оне ћуприје, па још из пунога грла нјевајући поруски: ,0) марушка, мила душка, голубушва и проч." а да види одашта се побјеже, и да га таво пјсва-јућега чују Турци, па да помисле, имаде и Руса мећу Србима, тко ли га познадне од Србаља да му се радује, и себе да кријени, уздајући се да је ш њиме и остали воњик повратио се, каво што се и досјети прото Смиљанић, те изаће пред њега, и рече му, да отрчи одмах натраг дозвати оиета воњанива свега, јер овамо нејма ништа чега би се бојали, и од вога би бјежати морали. Јак-шић га послуша и врати се опета уз друм алн ћутајући, да неби помислио тво би чуо, да сс пре-паде и узмаче примакши се Рус и Срб с војском тоирвашњом, и да се неосјете Турци, ће јс мећу п.нма неви метеж и мутљава ноћас; а кад ои тамо па речену ћуприју, ту их наће све још у свупу стојеће, и каже им да су залудни плашили се и жапалн, вад нејма нивавве опасности, него све добро и сретно, и да оно голаћи србсви на шанац нодврисвујући пушварају, волив' да Турцима више немира и ужаса придају; него да се исти коњик врати в шанцу слободно, и да у село исто ноће и почине ноћас обилно и зг.одно, воје-но је и од шанца далево. Још им рече, да ће он, како и мало пре, оиета само сам напријед ићи а понје-

303

вајући, па они нека наслушве иду за њим. Тако н буде, и он поће како је рекао баш и сам па-пријед, још мимогред им прозборивши, да ће сс и сам себе сваки сутра стиђети, који ту сада остане, кад видц да се није имао чега плашити, а да што би који чинио, кад би озбил>ом страшно бнло; те ти већ и они један по један крену се и пристану за њиме сви у остало дружтво, гди ноће у једпо и мирно слушајући тек србскога голаћа пушка-рања и подврискивања, но и турско мукло н го-тово-нијемо одглашавање.

Зором дође ту и Милош одмах другн дан с осталом војском, и најпрво нареди, да се иозову Турци на нредају, нег' они нешћедну се преда-вати, док их један траје, а овај онда заповиди-начињати до.музарабе, и осим тијех да свакн другп пјешак себи по добар ироштац избере, који 1)С пред собом носити противо шанцу, а да други ијс-шак иза њега, како из бусије у Турке нуцати јед-нако може, док се уза шанац прислоне, и о једпом у њега ускоче. Ово до подне буде све готово, и тада се разреде одкуда ће тхо ударити, иа заузле сваки свој крај и мјесто, и очекиваху само знак од Милоша, који је био, да облети великн србски барјак, којега је Паштрмац носио и сада, с ко-њаником око свега турскога шанца чаркајућн ио неком кубуром у Турке, пак обигравши до па прво мјесто један обшти плотун да обори пут шанца, и тада пјешак србски од свијех страва да јурчш предузме на исти. Учини дакле тако коњаник, и пјешак одсвуда пришпичи шанцу, и мазгалс лу

364

својим пушкама или прошћем затвори, а голаћп почпу преко браника у шанац однах и ускакивати, како ти што је одмах ускочио Тешан Подруг, Пе-тар Чарко, и Шарић Бошњо; тако ти је н Милић .Дрппчић управо на једна врата од шанца уда-р 10, н њих тај час освојио и зааријечио собом, да дочекује једног по једнога Турчипа, иод своју мишду ц сабљу; ала ваљевска нахија узбечи се н застане, те одмах неприступи к шанцу самом, па које пзлсти пред њих храбри војвода Симо Алек-снћ па зеленку хату, и повиче им: „Напред! И за мпом те браћо! Ако Бога знате!" Па потргне кубуру, и залети се те је преко браника у шапац мсћу Турке скреше, тако и другу; а за њиме само једипи ваљевске вароши капетан Милислав, а ии-тко вигае, које обојицу Турци у косоме повратку од шзпца кроз њине из мазгала плотуне летјевше погоде н оборе па то мјесто мртве, устрслившн Иилнслава са десне сисе на плеће лијево, а Симу с деспога пазуа на пазуво друго, и опета пеудари, та злосретна ваљевска нојска јога, докле год нх нестане Молер с нешто коњика сабљама бпјући нагопити, н кад угледају на бранику одсвуда Србље прескакивајуће у шанац, и пошто нећ турска иушка неколнко умукне, а вика: „Медет!" одиочпе, тад ударе једва и оии, него већ сад и браника одсе-башњу (т. ј . напремашњу) страну груднма поравне, те се помијеша Срб и Турчин, и почпу се од по-жева топрв како ваља коврљати главе, док п Турци падру, к'о вучад с лелсишта, кроза Србе кудко, л да само главу когод н>их отале изнесе. Дрипчић

365-

мећу то једиако нх је па вратима истим дочекиио и пресијецо, и огумак од лешева начинио, дов и њега зрно у затпок, но свој приличности а нехо-тицом србско, зирчивши преметне на то мјесто беа дува, како и опа оба. Овда већ иоисаразнивпш шапац Турци ирсну ћекоји по трњу н дугу, а Срби за њнма п коњпк н ијешак, те их удри дотамањуј и Фагај живе, који кога можеихоће; тако и иаша нсти без кане и обуве кроз војску србсву непри-пажан због дпма те пеиознат промакне, и у прву гушту 11од један велпкп раст, који је ситном и густом шумом обрастао био, завре се и прилегпе, да ту чека сутоп и стишање гњева каурска, воји-но му се учини, да је гори и жешћи и од самог турсвога; иак да се полахко извуче и ирокраде поћу кЛко год жнв до на Дрину. Паша је био ту-но свој иридицн самдруги умавнуо, и уз грм се при-појио, те ослушкивао, што се ово њега.пољем и шу-мом радц II збори, иише њега пав био се ,је испео је-дан Турчип па исто дрво, зар вако његов доглавннк, да иази одозго бо.1.е и на дал>е, и да њему до-казује, а међу рашл.е да се сакри1а; но Срби га и ту догледају, и то голаћи, Подруг Тешо са. сиојом дружином, с оба брата Чараковића, и с Илијом Корепптом, ту нећ у десни образ при-мнвшпјем у дар зрпо, н пишта још нехајавшим (онај је с Гласиица родом, а та три Јадрани), те нстн Подруг днгне сипју иушку на око, и тек образу је прислони, а Турчин онај озго те низ грм од гране до гране док на земд.у трес, вуд му но-трчи Јово (мла1)Н Чираковић) да га онл.ачка, гдц

зог,

ппгази сад и пашу, који ништа од оружја пеимаи1е, до сабљу о врату, а Јово му већ дугу своју пу-шку припро у прси, викнувши: „Предај се бре! Ол' погибе сад!" И отт рекне само то: „Неудрп, нредајем се, а паша сам ја! Но ме живога по-педп Милошу, аманет ти божји! Па ћеш од њега иматн добар бакшиш." Јован заиште преко занете пушке, да му сабљу скине с врата, в бади нред и>ега, нак и кесу с новцима; а кад му и то учинц обоје онај, тада Јово узевши сабљу и себн прско рамсна објесивши на врат, и кесу му ставивши у своја њедра, шчена и своју пушку десном по сри-једи, а лијевом зграби пашу за браду, н у друж-тио га, који ту своје пушке пуњаху и чекаху га, извуче, пак им каже, да се т& Туркешања за пашу нздаје, те га по његовој рајечи и молби одпрате спи н преруче своме господару Милошу, који га радо и љуцки дочека и прими, а Јовану пет ће-сарских дукатД бакшиша даде, али му само сабљу одузме, и одмах је паши поврати. Милош на коњу 6.1ВНШ близу шанца дочеко је пашу, и пошто је онај био пред њиме већ, тад притрчи некавав геак н гачепа полућурак, који бијаше још па пашн, да лу га скине, и за себе удржи и понесе, а Милош му викне: „Остав' то, недирај у чојка! Имао је тко узети то и прије тебе." А онај ти ни пет пи депет, но дугу пушку своју запни и опри МЈЛОШУ истоме у ирси, ово рзкавши: „Та зар ви старе-шине да све опљачвавате, а сирома ништа?!" И Бог зпа шта би тај шупљоглавац још учинио био, да МЈ Паштрмац, барјактар Милошев у исти мах пе-

367

притаче пиштољем а с коња те у чело, док ти се онај одмах ту и претури и утиша за до вијева. Осим паше ппк тога Срби још преко осамдесетину Турака живијех уфате*), и Милошу доведу и пре-даду, за воје и пеки понешто бакшиша од њега получе; али одмах па то Милош и заповијест изда. све главе да се погибшијех Турака к чадору ње-гову донесу; вога је ту при пољу и разбојишту под једним грмом дао сада разапети; јер му се замолио исти паша, да му то учини, те да види тко му је његов сродник погинуо, тко ли је жив остао и утекао, и наће својијех осмине главе, и самтрећи у робству, како-но се до мало час узнало. Преко тога му рече Милош, да он ту и своје остале ствпри и хаљине у Србаља познаје, који сада на гледање пмне павале долазити, да му се повра-ћају све, и то се њему све истражи, и пронађе и одкупи Милоша вољом и кесом, пак му се и по-влони, каво најирије што му је и сабл>у, и тако начини га он пашом опета, како је и прије био, али му хазницу Бог да прости, развукли је и раз-макли војници, па тво зна воји. — Осим свега тога још узгред и ово се догоди ту: Неки витез Бошњак из Јањипе вароши придринске родом (у Босни), по имену Хасо Дрвеница, сврстник и срав-ник знатнога Орукџића Меха пред полазав Мара-

*) ПРНМЈЕЧЛИИЈК. Ту је уФаћепо 8 3 Турчипа жшЛ, међу којима су четнерица раи.ена бнЈа, то их пошаљу па индарнну својима у Шабаи, нека со о н.их огледају. Ово је из Жур-на.1а ПанцирЈије ЈакшиКд. —

308

шова одреда из везирске ордије бпо је од везира Рушита учвњен патом, зар да ш њнмс његовн зе-мљаци радије ноћу и војујуг и да он Мараш-пашн помоћпиком, и у ненадиом случоју намјестннком буде; дакле и уз истога Дрвеппцу одјели се н поћс до триста друга Турака Јан.аца и Бијсљипаца, пего тај истн паша стигавши на Дубл.е прије онога ооја, ту и главом с осталима цропане, а и од команде му свеколике шта је ту догодило се, види се и само дјело доказује из описанога разбнтија тога. Уз остале ту папувшо Турке изиогибају и они ма-чванскн вметови, тто су их ту довелн, свиколицн, а бијућн већ и онн своју исту браћу и вјеру, Тск ту се по равббћу нађе и кмет Митар Лазић ве-ома рањен и мало жив, којега рече Милот нреда се донијети, и уиитавши га штошта за Турке, даде му кола и пратњу, те га кућн његовој однесу род-бнни својој, гди се до неколнко дан& сконча, н Бог му се смиловао!. — Од Србаља пак и прско тога свсга једва и дванаестина (истнном рекавши) мр-тви остану на мјесту побојишта; тек су мсћу њима десила ее ту и тројица попајваљаннја и знатинја Срба и внтеза, како тн: Рудпичке Црпе горе вој-вода Милвћ Дрннчнћ, н иаљевски војвода Си.мо Алексии из Бранковиие, још н осим овијех и ова-кијех пеколико, јеет н ђскојн сељак Србин, од који неии је и дома рањен понешен, путем умро, или пемогав се излијечити, пајпослнје скончао. Тл' ов-лико је дакле евег такова славна и богато-нолезна и вјечнопамћива сљедсвијама својнма нобједа исте Србе стапула. Овај се бој 14а Јулија псте годпне догодио. — (Јакш. Жур.)

VII. Причање. Поељедствија истога боја дубљанскога.

Милош, како свеобшта народња глава, у коју су свс очн србске већ упрле, и послије овога пре-оретнога догађаја дубљанскога, немогне се ни ту за дуго бавити, рад бивши, а и обстојатељства га нрипуђававпш, да и што више и боље но и брже пснослује н докона. За то брже и зрело смисли, иа оштро заиовиди, да сваки од тудашње војске старјешнпа мора поћи одмах на своје првашње мјесто, гдн је био прије боја дубљанскога, и да се свуда чврсто чувају бусије и богази, а вајбоље друм китожки, кудијен би могли и вољели Турци ударити за цродријети к Шабцу; ал' у Турке сами они па по се да ништа недирају, и нехржкају, пска љнх на Дрини, ако би баш н на ову србску страну воде који прелазили, и ту се останили, и тако да им ови тек у харање сел! и збјеговЕ из-лазнта псдаду, а на бусијама да их свуда чекају. Оно пак неколико заробљеника Турака предаде за сад н препоручи проти Смиљанићу до друге ш њнма уредбе, који-но их одмах са Дубља по-веде у своје село Бјелотнћ, и ту их у сво.јој кућн а сам собом разгоиарајући чувајући и гостећи како

сипсн СШ1К ИИЛУТИНОПИЋА САРАЈЛИЈЕ 2 4

370

пајбоље прпјател.е иеколика д;1па предржи. Почем још а иад свијем тим крајем Подриња и шабачке пахије остави и јавио црепоручи Мнлош опета Мо-лера, да га сви слушају и питају за свашто ка' н дотле, дпгпе се из Китога са пашом н с оно сноје н нал.евске војске преко села Дреповца к Шабцу, гди оставп нешто валевске иојске н пешто бећара иод комапдом Петра Фоца и Мнлосава Бакала бивше, да град озбнл.ом чувају, а да се Турци на пол.е непомал.ају нз града без ризика и страха. Одмах дакле п на очи господареве пачипп се не-што мало једва зачепрл.апога шапчета на турскоме внше келпке и дугачке ћуирије баиру према са-моме граду; још се у њему посади брже н велики свиленп барјак војводски ту одређенога Луке Гр-бовнћа, II војска се у њега одпоји, па и бећари штокуд унаокол' разноложе се по гудурама и раз-валинама сагорјелијех кућб турскнјех. Внђевшн Ми-лош, да се Срби радо и екоро ту према граду оста-пише, рече им доиести од Смнљапића и опе Турке, зар и па јад и за примјер Шабчаппма, и за дику и храбрење ту остајућим својима, иего, сиа је при-лнка, и за даље пекакво намјерење, док их све н ту чувати п таин им давати препоручи, а до на-лога ц одреда од њега за њих другога, како ће ее п то послнје до мало внђети и доказати. Тако н ту пареднвши Милош свс што је боље знао, ди-гне се са истим својим нашом и осталом војском у црпнл.евачки шапац н логор, одакле сутра дап онремн својега брата Јована са речепом иојском рудпнчком, да иде скорнје на Јагоднпу помоћ и

371

слободу прндатн тамошњим Србима и логору бје-личком, којн су нстипои чути могли шта је већ амо па Дрннн и у Мачви од овијех Турака било н учнљепо, пего исти отуд пишу и јављају Ми-лошу да чују н од Уруменлије како се са шсзде-сет н више хиљада пекоји велики везир на Србију спремио, и всћ долазн који дан у Ниш. Хеле у Црпнљеву се Милош мало позабави одморнти се 1>оја, ал' нашц своме како и себи по један чадор давшн разапетн, па ш љиме неколика дапа вољно ту н па мнру понробесједити; а мећу то н туднјех да се о свему тудашњему војске и народа стању србском н турскоме ноизвјести од својнјех; да и пужне наредбе учннн, да неке старјсшипе туда утврди, упути, а н иеке извова поставн, како-по је и у иаљевсву пахнју одмах поставио па мјесто иогибшега војводе Снме Алевсића истога Гаја Да-бића за војводу и старјешину над вал.свском По-савниом, н како што је с тога мјеста н Шабац чувати остаиљспоме Л.уки Грбовићу диплому вој-подску напнсао и послао под својим имепом и пе-чатом коју му је нети написао, што и сад св' ово. Прн томе иак ц нреко свега осталога збора и раз-ложеља с нстнм својнм пашом предузме Мнлош свакојако увјеритн га, да ИСТИ он и сви Срби овда барем мпјссу па цара евојега устали, а па царе-вину турску пн толнко, него на зулум и иа сва-којаку крпвду зорбалија и јарамаза Турака, и љи-ховог дружгна, који-по већ непознају нн Кога, ии душе у себп људске, и ни свијести добре, а то ли на добро помисла п умисла и наума; злоба, мра-

24*

372

жда, пакост и кивња од њих нротив овс сиротпн.с тако сс и толико умложила, и увеличида, да је сваки Србин прегао ве1 и погипути нрије, него ли оно у нанријед икада и од кога још спосити, што је досадај од нстнјех зликоваца Турака. На ова-ково Милошево увјеравањс и сам паша тај паведс доказателство, те собом испнтано, а овако и пре-дутврдивши га: „Ја што сам видно собом овај на-род сада, нијесам знао какав јс и доклеје; нитн би на њега и сламку потсгао био, да сам му нужду н иевољу овако узнао како и његову врсноћу и јунаштво; а ево ти Бог јемац, Милоше, да веК ја од сад пикада за спега живота мојсга на ову сиротињу србску ни зла помислио пеби, а то ли када руку и оружје подигао! Сад ја видим да овај народ колнко је узловређен уцвијсљен и прсогор-чен свакојако и од свакога, толико је он сав од рсда сврссбан н веливодушап и храбар п сложан и снажан. како и колико икоји носебпи и нојс-диннти прегалац и витез. Ја што виђу то и зпам, а што зпам то и вел.у, и зборнћу како св' овђе теби, тако и свуђ и свакоме вазда, на мн вјсруј коме-но је драго, да цар зна у Стамболу, какпа је ова сиротиња, ои би љој занста све поклонио, што би му се гођ замољела, на каква је твоја уредба ц војска још док би чуо, млого би бољс одселе па-зио Србе н миловао, те колико пи један у свему својему царству народ и рају. А могао би Биг јаки то и датм, да ово свс цар н чује и узна, и да сваку невол.у п несрећу с овога ппрода п си-ротиње уклони од сада за вазда, тск само ако

373

мећу вас и у ваше нослове који крал> са стране свој прст неумјеша, те да вас необезуми опета и донле, да на сиојега цара руву дигнете, каво-но сте уз Карађорћија и Мосвова до јуче, па вамо вам сад и један и други ?! Како иа њих озбиљом цар загрмје, они ти собом у врај свијета, а ову сиротињу отисну за се у чељуст и нокте арслану, па што би би!. — Него ти господару и кнеже Ми-лоше, нећеш уздам се, а и немој нипошто и по-никада онаво заманитати, да се превариш упро-пастити себе истога, своју душу и образ, и ову ваљатну и врлу Фувару србску; јер ево се сваво-лива већ самоме теби о врат објесила; и по Богу нивога нејма и незна до тебе, а ти је мореш за-иста учанити сретну и честиту, ако послуша мене, те приону цару за свут у Стамболу, цару за скут! Всљу ти овда и вазда цару се и моли и тужи! Царз и очими и мајчими! Цару и служи и дај све што узиште, и превлањај му се до црне земље! /Буби му ноге и папуче, а и саме стопе куда шета! Цар нити је гладан, ни жедан, ни го ни бос, к'о ју-черашња потурица, па нити ће ти заискати пи узети када што без душе и свијести; а и немогу ти сви Турци толико зла учинити, колико може добра сам цар, кано-ти божји већил на вемљи, те над свим царевнма и милетима; па ти је и млого дашње цара ублажити, њему једном угоднти, и одобровољнти га к себи а и к овој сиротињи, аво би што и љут и срдит на вас одвудгоћ, јоште био; него ли надбити и затријети све око себе Турке, које-но знаш, и вићо си сам собом, млого више

374

имаде, нег' у тебе на глави, а и у мојој бради вла-кана косе, и који-но сваки дан настају н рађају се, како иста из земље трава. Почуј ме, а и вје-руј ми Србин' Бане и витеже! Како ти цара за скут, и цар ће тебе под свој скут, нак се пикога небој; и ту тако ак' узумједе чуватн, и цару се поволло владати, те тврдо и вјерно мировати а сие држећи се истога њега, доиста београдски ће вевир, како и који му драго други према теби слуга бити. За то непропусти ни ову прву згоду и прилику, него најбрже изјави ету своју и сиро-тињску вољу и жел>у баш и овоме истом босап-ском везиру, он је велики у цара чаек, и све ти учинити може и хоће, што му се замолиш; тек што боље можеш увјери га, да ти с овпјем свеко-лнким народом јединодушно својега у Стамболу цара и најволиш и њега тражиш, а да се њсга све једнако држиш, и да се њему самоме а собом заЈГсве и сваке и свачије муке и невоље тужиш н плачеш, и даЈ^Бога само за милост и здравјс цару,. а цара за приглед и облакшање своје молнш, н да ћеш га молити до вијека, док ти год пеузпа и неизвида ране 'и грдне бољетице, које-по су све тој сиротињи без царева знања и допуста зада-ване." На ове и овакве бесједе све ц њему Милош најпослије а ово рече: _Да је он (т. ј . паша) у њега (т. ј . Милоша) од сада мусаФир (гост) и дост правв (пријатељ), и када му је драго, ,може сло--бодно поћи, одкуда је и дошао; јер је све његове и сиротињске и жеље и мисли, како и све обште невоље Тпогодио! _ _Па за то исто нека си од овога..

375

часа вољан и слободан овди међу Србима вако и ја исти, а вуда и вада узхоћеш поћи, ја ћу те собом испратити, каво што боље и љепше могбу-, дем; и да тев е тавове вадгод Бог јаки цару а цар нама даде и пошаље паше и везире, аге, оџе, и вадије! Пав да нивада у вилајету никакву од сиротиње и цареве раје овакога чуда и покора и узнемира небива, ка' ни кривде и невоље." Но и паша му топрв са свега срца и пунима уст'ма на томе за«али, и опета се обећа за вијека слојега свуд и пред сваким његове поступке и наумија, и сиротињске муке и невоље, ваво и србаљске вр-лине и правице очевидно и јасно повазивати, оправ-давати, а нарочито и најприје у истога свога ве-зира, којему је дужан отићи, и у којега се он узда наћи моћ и вољу послушати га, и потрудит' се одлавшати овој фувари у свему и завазда." Оваво им ту заједно проће и то вече, тек у новој и оз-биљсвој пријатељности, с правим ујемчепим согла-сјем, н при подпуноме и самочистоме довјерију и својскости. Па тев што свав у сној чадор спа-вати поће, ал' ти доспије Милошу писмо са Бје-лице из логора јагодинскога, вуд-но му је и брат Јован одмах по Дубља боју отишао, да је одиста дошло млого нове војсве у варош и шаиац Ћу-прију, а друга још виша у Ниш је стигла и стала се одморити, у војој је собом Уруменли-валија по имену Али-паша Марошлија. Него да ови у Ћу-прију доспјевши његови људи и војска још нигди неударају, нити се на то спремају за сад, до што изазивљу се по стражама на вјеру и разговоре, и

376

сви озбиљски разпитују за Милоша, и траже га како народњу прву главу, да се ш њиме сампм разговоре најпре, нак да одмах мпр од цара по-слапи дарује се и обзнанн србској биједној и пре-страдалној сиротињи, и да прекину се и затару сви досадашњи зулуми, а и да се пакажу и про-гнају из исте земље сви зулумћари и зорбе, како-но и сам цар воли и мари, и на што-но је истомс љубнмцу и ноузданцу својему- н пуну Ферманом својим утврђену власт и моћ дати нензоставно, уз које све и војску му је вовјсрно, да њоме поможе али праведној страни, и да порази свакојако злост и кривду, чије драго и колике год бнле. Но за то баш а и за све друго бнваћиије да п Милош но-брза на Бјелицу, јер он, како Уруменливалнја, дошавши амо неће залудап чекати, а нн с киме другим каква сношенија и споразумнја предузи-матн, осим истога њега, за којега је све добро чујао, и добро разабрао. На то им ту лоћ одпнгае Милош, да је он рад што скорије тамо доћн, пего да неможе прије, док не нскуси шта хоће н босан-ски везир, који такођер лпјеио и иише и говори, и показује се да би волио умирити србску Факир-Фу-кару на најбољи начин, него да Бог зна што друго учнни, премда на та нејма царскога пуномоћија осим обичне преноруке тишнпу пазити удворву н надиорну једнако у своме п у окружпим подру-чијама, него се опета узда и тако баш моћн услу-жити својему довлету. Из овога се внди, да је Милош упоредно пред очима држао чуваћност и полсзност обшту, пак је и дужан био искушавати

377

собом и добро узнати шта овај везир са Дрине управ и озбиљом хоће, и вавва су та његова пред-ложења мирна, пав да пође чути тамо и онога на Морави, и којег му се свиде боља и сходнија, да их прими. А вада сјутра осваве дан, и Милош отиде у пашин чадор на кахву, гди он паши да-рује лијепи неранџно-жуте боје ћурак, и добра лабудаста хата, осим што му је и његово двоје служчади (чибувчију и кахвеџију) такођер окоњио и заодио, њихово им што нашо одкупив" од сво-јих војника; пав му рече, да се приготови поћи на свој дом и вилает, и да ће га он собом до близу Дрине испратити. На то и пагаа му радо-сно одговори: „Ја готов с тобом и на твоју ри-јеч кудагођ хоћеш ти! А валаха и ти са мном ако ћеш и у везира прео воде поћи, јамачно ти ни трунка зла бити неће, него поштење и дочев, што икада икоме; везир ме тај заљубио, а и сви су готово босански вапетани моји достови и вапи-јол-даши, а особито везирев делибаша Харап Серче-сма, воји-но би један за мене у везира све изра-дно и умолио." Ово Харапа име кад чује Милош пораспита за њега, и дозна и увјери се, да је то <5аш онај његов тавовсви предавац и добротвор и побратим, и рече му, да га поздрави, и да му божји аманет учини ову србсву Факирфувару, и преизмучену и у врајњој нужди нашавшу се по јавној невољи својој, вад во га је сами Бог и до-бра срећа сиротињска ту дониједа и удесила, та гди-но се већ напријед знаде, да он у истога ве-зира све израдити може што зашћедне, а теве да

378

јс право и поштено захтевање, како-но је тавово н садашње србско и побратилско; још да му каже и то, ако би он свога побратима Милоша узети хотно на вјеру, да би овај дошао к везиру собом, а да га увавијести о свему послу и о узбупи на-рода, н да га увјери о србскоме к цару подаиству и покорноме рајалуку, а да је сиротнња устала само на зулум, за који цар и цареви људи нншта незпаду, нити су за то што криви колнк' ни сама, трннвша их док се је могло раја; па да се ш п.име истим и самим поразговори а и просовјетује како да се и чиме умири и задовољи та србска сиро-тиња раја, и да га везир опета поштеио и здрава одпустн у народ: али ово све собом нобратнм упи-тавшн везира, да му озбиљски хабер илн кљигу пошаље, хоће ли доћи, и гди ће га побратнм до-чекатп и прифатити, где л' и кад ли овај к њему отићн а с неколика теке Срба и нпсза. Особнти овај аманет н надобично-вјерно довјернје к сво-јсму побратиму, како и к тврдости карактера вс-зирска, тако н к истоме Марошу јупачки-својско уважавање и ослоњање, силно и озбил>скн тнкне овога у срце и у душу, да се обећа Милошу и то све колик' за себе учинити, и сам призпа н објави му, да му је сада истопрвце мило и драго, тто је и заробљен у њега био, кад је узнао, да још нмаде те по читав народ поштеннјех и до-иријех л>уди, а и кад је познао и својим очима видио самога најпрвога в највјернијега царева ра-јетипа и слугу, те и сам за се и за своје дома^е, барем по толикој несрећи својој н чудноме за-

379

виђноме страдању, може се и особитој срећи и благовању в чему отуд и право има надати, како и самој великој милости и помоћи божјој, а за то, што ће се наћи посредником утјешсња и спри-бавником бољега живота толикој и такој Фукари, која-во је и по томе права царева раја, што ца-ревске већиле и хиамећаре тако поштује и на њвх се ослања одмах послије Бога, мислећи а не-двоумећи, да су и ови, како-по је цар, и како је србска. уцввјељена неправдом сиротиња, и њезин Милош исти, свачијему, како својему, добру и за-довољну живл>ењу ради, а особито издавна и млого на правди попрестрадавшима. Овом приликом још се паша замоли Милошу и за опе своје остале за-робљенике, да их одпусти каво и њега, па ће му бити више доваџија у Бога (молитвара), ва које одговори му Милош: „Бог зна могу ли, а и сми-јем ли то учинити од Србаља?" На које опета му паша од приливе ове мисли прирече: „Та ти си од онијех људи сам војим-но Бог помаже, што л' је њима тек по ћуди, то већ нејма да с' неможе!" Те обећа му се и то учинити, него само испод руке а и до који дан други пошто њега одпусти; јер да несмије иваче јавно и одмах ш њиме у једно, могао би му тај час народ и војсва рећи уворити га и попријетити му, за што да он сам и својевољно заробљене Турке, вјечне душмане ришћавске, тако без никаква одвупа и промјене прашта и одпушта, те кад имаде и србскога ро-бља у Турцима и данаске а од некада још, па ни може живјети, ви мријети, нити га одпуштају за.

380

севап, нвт' га дају на откупе. То изказавши му на његове очи даде напнсати и послати тајнв па-лог под Шабац истоме младом војводи Грбовићу, да оне заробљенике он тако чува, како могу по-бјећн у град мећу Турке, кад узхоће, и ту тајну једиоме од њих да одврије, нека знадну прили-ком се ползовати, али без његова јавнога иовода и без очитог му одпуста, па како је то извршено, пека се и овђе пристави.

Срби, како вољни војници, оназе у дан два, да тај њихов војвода па и остале старјешине њи-хове посве се безбрижно чувају од пападенија из града, те се и они један дан разтуре и сами куд ко, тражити у празној готово чаршијци својој леба, меса, вина и ракије, а неки негди по згориштама п какве пл>ачке, или дебелога хлада, те и у истомс пазови-шанцу војводскоме нивога неостане, до из-вап њега два стражара и то само на једној страеи, који су такођер више куњали него чували, што је и њих обште небрежење заразило; тај ти пак тре-путак опазе и допрежају заробљеници, те нагпу правце преко нешироке долине ка граду сви сложве а што брже, а отуда их угледају Турци грађапи, па сјетивши се да су то исти заробл>еници, те из-лсте громилом пред њих, да их приФате; но кад чују од њих, да је шанац посве празан, и да су се Срби без никаква од њих страха надалеко ра-засули, а они ти нам јуриш и у шанац србски, где ни ова два стражара недесе и недостигну, него самосам велики војводски барјак (још покојпоме лојводи Миловану Грбовићу од Карађорђа му дави)

38 Ј

нађу пободен и развијен насред шанца, и за серг му једнога хрта привезана, те га узму са хртом у једно; осим тога пак немаловазша шићара по-купе и однесу преко триста гуњева и торабб вој-ничкијех, и још једно малешно бећарско барјаче,. и то сво разпрандусано, само што је сиоменом знатно, и ка' за срзтно држано, јербо је на Ми-шару од Кулин-капетана добивено. Јакшић Пан-цирлија пак десивши сс самосам у својоЈЗнедалеко бившој комисаријатској квартири чује то ијповиче:. „Амо те о браћо! Еи' ударише и осрамотишеЈнас Турци!" На то изметне и неку кубуру, докјму притрче чак испреко Камичка (поток) са србскога баира неколика Србх у помоћ и на одбрану, него пристигне испражити по неку пушку на Турке само коњаник и кмет палежски Алекса СтеФановић, и уж њега пјешаци Мали Бојо (ужички хајдук), Алекса Божић Београђапче, и Ристо н. Бошњак (Сарај-лија), али Турци, што докопали, све однесу, и све у њих пропадне.

Сад се пак Милош придомисли ту баш доче-кати тога свог палога и пашнне молбе извршење,. а да свЈЈем удовол>ена пашу и новога му нрија-теља одпусти; па кпд му брже о томе глас долети, узме одмах једну стотину коњаника и пашу, н сиђе к Шабцу, да о истоме и уагред увјери оиога, и саме Шабчапе да убједи познати како Србин са Турцима, својим иеумитним крвницима, поступа; и накоиаче се у Џ.шиним јабукама (име ливаде), па сугра дап истога пашу на очи шабачкијех Ту-рака отале испрати још са пет стотина гроша оха-

382

шлученога, те к буллбаши мачванскоме Илији Сер-даповићу с палогом, да га и он пронрати и ире-ручи Турцима у Љешиицу како аманет царски и везирски, одакле ће већ отнћи моКн сам и сло-бодпо преко Дрине у своју војску и к својему ве-зиру. А Милош ту остапе иод Шабцом чекатн за који дан па своју поруку глас а одговор везирски чрез нобратима; пего му се одул.н врнјеме, а и дочује да је и Вујица Вулииевић војвода смеде-ревске'нахпје управ од Кара^орђа нослан дошао и нрешао педавно, н у своме га дому и роду оче-кује с пекпм важним иословима и паставлепнјама за народ п обште-србску ползу; осим тога зажели му се часком тркпутп и до па Јагодипу, и тамо виђети својим очима шта је и како је, н својима датн пеколнко и упутствија на различне случаје; а ту рече, да му ови за њим хабер од Рушит-паше илн књига буде нешал.у, но да иу опи обштински одгоноре само то, да је оп огншао на позив пз-иепадни к Јагодини, и да ћс што скорије узможе до1|И па везирску рнјеч и вјеру, пего да је замо-лио н оп везнра, да његова иојска међу то пебп сиротнн.н досађивала харааем н палењем. Тек што Милош к Вујнци и к Јагодипи отиде, а то други дан но његону одлазку дође му од истога дели-баше књига по жел>и његовој и везирској вол.и па-нисаиа, да му слободно на јуначку везира вјеру п па јемство свога побратима дође, и момак јо делибаишн до Срдапа донесе, на у Љешници на одговор причека, и примн га од речеие руке и са-држања, тек н онета су турскн пеобуздапни вој-

383

п.|ци гомилама и прево воље везирсве штовуда у Мачну за пљачком и раном ваво у Ново село и у Засавицу нападали, по и Срби их свуда успјешно нризајмљивали и одбијали. А Милош узевши не-коливо хатлије бољега отиде низ шабачку и ва-л>евску Посавину, те у београдсву пахију сиђе, и како Скелу (село) прође, чује да у с. Жељезнику имаде шаиче и логор србски, и он ти управо тамо међу њихј гди пађе осим другијех старјешина и кнеза Пају Сретеновића или Лисовића (по селу му јо то презиме) скоро пред њим с неволиво друга из Земуиа у Вишњицу сишавшег, и ту дошаишега. Истоме се кнезу Паји каво и дружтву му, особито својему Јовси Милосављевићу, ш њиме тавођер пре-шавшему, веома обрадује Милош, и одмах узме кнеза Пају и Јовсима и још некога по избор чо-ека уза се, а Вићентију Станвовићу (из Оструж-нице) ка&о намјестнику Катићеву, и осталима за-казавши да се отале никуда папријед к Београду непомичу, што је раван и гол§т, а они слаби, него да се у своме шанчићу и под шумом придржавају до бољега времена и приливе, пав отиде брже и даље куд је наумио, те удари упријеко ка смеде-ревској нахији, док и Вујицу озбиљом нађе и увиди, ал' поближе исте, и то у Болечу.

Дотле су већ и Багрдана шарамповчић Срби очистили били ев'овако : Како се очистио Крагује-вац сиђу н. кр. Лепеничани на Багрдан смедерев-ској Србадији у помоћ, те одмах прво вече ударе јуришом на шанац тај, у којему је био један бин-баша турски са повише од стотине сејмена, и ко-

384

јега самога у шанцу кроз палисаде наЈ(е некога Србина пушка, те га по добру мјесту погодивгаи претури без кврка и цврка, тек се и опета го вече измакну Срби од шанца, ништа му више заовда лемогавти, на сутра дан к вечеру изнова сс и побоље опреме ударити својски, да га бага пошто било и стануло почисте, ал' у њему ни зука пи вука, то ли којега Турчина, исту се још ноћ по-лагано извукли отале и стругнули што боље могли, али су имали ту задешена својега пријател.а Петра Крџалију кмета из села оближњега Ловаца, којн-но их је умео провести вјешто мимо лнпарску бу-сију а пиз ријеку Осаоницу па к Морави те уз њу к Јагодини и Ћерим-пагаи на хожђслдију и селамет. — Ал' кнез ТЗорђије Парезап, тад и во-јени старешина, дигавши се са села Жабара и окружја му Србовима, те на брду Липару пресјеко друм јогодински к Београду, и поградио бусије и прокопе до у Мораву, да му никаква сила турска истога времена ту^а неби продријети иогла, како и Ђерим-паша што се није смео заканнти е туд ударити, јербо је и на ближему до Јагодине сел\ Буковчи, која је већ и попаљена била и то од своје браће Србаља, што нијесу шћели устатп на оружје, како и остали, дотле већ ограисао био, п доста Ту-рака изгубио, пак се опета морао у Јагодииу вра-тити. На Буковчи пак у ономе се крвавом случају особито добро владао и показао буљубаша Марко Маринковић из села Брзана, и тадашњи каиетан Радован Радошевић из села Жабара гонећи са свп-јима и млатећи душмане ло саме Јагоднпе.

.1

385

Сад с Вујицом разговори се ту Милош о сва-чему, који му каже поруку од Караћорђа и од себе совјет, да са Султаном и у Цариграду погодбе, а све молећи се и на зулуме се и.зулумћаре жа-лећи, предузима и чини, гди ће му и руски Елчија моћи при руци и у помоћи, те и радо, бити, и на бољи начин мир учинити међу Србима и Турци; који-но би сада барем од свега најбољи био за све СрГље. Суобшти му и то, да је Карађорће у Хо-тину, како чуо за ову буну србску, одмах к себи сазвао све стареншне своје онди налазеће.сс, мећу којима је и сам био, и ту им је предложио, да би добро било послати једно прошеније оданле самоме цару Александру, који је сада већ у Па-ризу, и у новој слави, да би се смиловао и помо-гао барем овда млогострадалноме народу србском, што-но се опета и од љуте невоље сад узбунио, и ако му он непомогне сада, то јамачно пропада сав и посве; него да се избере од њих један, који ће у Париз отићи, и цару то изручити, а он (Ка-рађорђе) рекао би да исти Младен Миловановић за тим иде, које буде од свијех одобрено и он је прије његова овамо полазка већ на петнајстину дана у Париз отишао. Пак и њега да је у Србију оправио с таковим наставленијем, каково је њему већ изјавио; и да му је одкрио, гди је у Тополи закопао до дванаест хиљада дувата у једној вум-бари, које да извади како дође, и да их даде куму Милошу, нека их употреби на потребу и нужду народњу, док Бог дадне што и више по-моћи одкуда, о чему ће се и он тамо и отуда ста-

ОПИСН СИИЕ МИЛУТИНОВИ-,- ОАРАЈЛИЈЕ 2 5

386

рати, колико год узможе више и боље. Псто све од Вујице саслушавши Милош, унита га још и ово: „А да што мисли Карађорђе, хоће ли овамо, и када ће, аво неће сада? Ово се наново рат отвара, и Бог зна како ћемо се и кад умирити, а оп би то све барем сада, по толиком страданију обштему и својему, боље и вјештије знао и могао, пего ли ја и ти, и други који, кад и Руси и Турци још њега и тамо боље познају, но другога ког му драго Србина." „Сада се у овоме послу и времепу на у кога више неуздај, до у Бога и у се, н у сво.је кљусе, рече му Вујица; јер тко 8на би л' Русн Карађорђа сад евамо и пустили, да и хоће доћн; него ти сам собом настани у цара турскога н ље-говнјех већила, те на који год бољи а могућнијц начин умири с Турцима ову праву и јадну сиро-тињу, како-но је и Карађорђе исти, зпаш и ти, могао, да је знао што знаде сада — па да би одселе коликогодер и Србија душом одахнула; што ли у томе послу номоћи однекуда и са стране буда и појави се, и с тијем ће бити бољс и брже испу-њена ова жеља мира." Хеле оба њих ту сс још које о чему поразговоривши, а имено: незпа ли Вујица да имаде ђегођ остављене Карађорђсм џс-банс и топова, које би могло најприје н највнше требовати; јер тко зна хоће ли турска толика сила и њихова звјерска ћуд и пизма Србима датн мнра икаква икада, док једни друге незатамане; па ода тога ништа нигђе Вујица незнавши, нн казати штогод умјевши, отиду заједно њих оба, н тек Анто ш њима писар Вујице, те одмах у Тополу,

[

387

да ону барем вумбару исвопају, коју никако не-могну нагазити, што су је велике града зидурине обрушене превлоиити морале, и које-но се брез подоста народа очнститн с мјеста недадну, а ни времена овн сада за тога изтраживања нејмавши, те ти они, пошто се собом читаву ноћ и дан про-мучивши копкајући ништа ненађу заовда одиста, пак и неупотребе, пренда се у Бесарабији послије вуцкало, л& је иста кумбара ту овда наћена. — Него и одатле такоћер заједно у бједички логор отиђу, гдн застану осим остале војске и рудничку и брата Милошева Јована, но и везирске доста у Ћуприји војске, пред којом је поглаваром везир-ски делибаша био, н који је уза се имао како тај-нога совјетника Ћурчибашу, везирева љубимца, по имену Хаџи-Јордана Бајсарлију но Христјанина чоека; ова обојица у Ћуприју дошавши налог су имали, и по њему звали на разговор неке србске старјеншне, да им све кривице свачије и своје узроке бунтовања нокажу, и на кога су руку дигли. На први тај састанак срочевн у манастиру Јоша-ници дође из Турака поменути Ћурчибаша, с пиш-ким владиком, и ш њиме два-три агалара Турчина; а од Србаља послан буде Јовап Милошев брат са Димитријем ћехајом и терџоманом својебратскнм и сада својим, и ш њиме кнез Милоје Тодоровић из села Црнче, и калућер НеОФит из манастира Ни-коље (што је у Овчару), тек им наложено буде, да је ту већ дошао и Милош, нвпошто неказивати тим Турцнма. А када ту чују и разумједпу тур-ски посланици од истијех Србаља и од брата Ми-

25»

388

лошева, да они на цара ни поумиди нијесу дићп руку и оружје, него на јарамазе и ворбалије, који-но неће да знаду ни аа Бога ни за цара, нн за вјеру ни за душу; пак им окрепу све вулуме ре-дом казивати, које кад они чују, и сами се од тога безмјерија и поганства згаде, н устиде се своје браће и вјере, свога владства и јунаштва, и кажу им утјешавајући их да ће то све они свомс везиру доложити, а он ће самоме цару, који за то никад пишта незна, него је и сам везиру томе (њихову) свој царски Ферман дао, у којему је па-писао, да он Марошлија у мјесто цара својега сав повод и кривицу и неправду вјерно извиди, пак да праведној страни поможе, а крнву и злобпу да примјерно накаже, ако ће то бити и сами везир бе-оградски. Уз то им докажу и ово, да овај сав њихов разговор и Милошу најбрже опишу н по-шал>у гди био да био, и да му објаве да ће до десе-тину дана и сами везир у Ћуприју са кусуром војске доћи, и одмах њега потражити на разговор п до-говор, само да се он ту наће онда, па ће све добро бити, и самоме Довлету повољно, јербо ће рад бити везир одмах по састанку и договору с Милошсм и нешто своје војске и ћехају свог у Београд мпр-ним начином послати, а да само тако истоме До-влету најбоље препоручи ову сиротињу. Срби нм на томе заФале, и кажу да ће му све обзнапити, али пишта обећати немогу, хоће ли моћи он амо тако брже доћи; јербо је на Дрину према Боспи отишао с војслом, гди је и сам босански везнр са својом изишао, пак ћс се мећу њима по свој при-

389 1

лици бојеви отворити чешћн и већи а свега љета; већ да њихов везир то како прекрати, ако би га онај из Босне шћео послушати. И за то их утјеше Турци ови и тај Ћурчибаша, казавши и -обећав им, да ће они то своме везиру одмах доложити, и од своје како Довлет-већилске, и од србске како цареве праве раје стране молити га, да ономе у Босну пише, премда је при њему још Мухурсахибидук, и да му објави престати од боја и од свакога па цареву рају нападања; а опај је већ од сада у томе барем о Србији послу и налогу свакојако под командом овога, и мораће га послушати. Срби у своме предлагу притврдивши те посланике, а нај-више Ћурчнбашу модбом и обећањем неколикога и награждења од благОдарне а крајње измучене сиротиње христјанске, исирате их лијепо и по-штено у Јагодину, па и они се врате у логор свој и све покажу Милошу, како својему господару, што су они Турцима, и Турци њнма говорили, и на чему се разстали. По свему томе смисли и за-кључн у себи Милош, да свакојако' на ријеч и вјеру Рушит-паши најприје отиде, и да ласкавим молбама и доказом своје и к њему како и к сва-коме цареву већилу покорности упозна га и са невољом и нуждом србске Фукаре, и да му објави и све зулуме, како и овоме сад, те ће по свој придици и надежди за који дан уставити се од нападенија, дов види барем шта ће започети Уру-менлн-вадија. И тако ту остави брата свога и Ву-јицу, и све остале ту наћене старјешине, и закаже мм да утврде тај шанац ту што боље се може,

390

тако и бусије на Липару; па и војску одсвуда к себи да прнбирају, али у Турке да ни пошто пс-дирају, већ ако би Турци силом навалпли куд напријед ићи, да их дочекују, и да им никако пе-даду проДријети док један Србин траје, а да нм одговарају: „Ето вам нашега господара Мнлоша! Он је на Дрину отишо, тражте и зовте.њега, па ш њиме што учините па то и ни сви пристајемо." Ако ли би прије његова са Дрине повратка. дошао, и захтевао исти везир кад у Ђупрвју дође собом, да му се учини одмах тај знак прпвржености, и покорности од стране србске, те да му се пека његова комапда војске драговољпо пропусти дру-мом у Београд, за моћи цару одмах тто добро за рају доложити, и тим већма истога београд-скога везира како највећега зликовца и узрокова-теља исте србске' побуне и нужде обштинске пред-ставити и својскије окривити; а опи да проиусте до десетак хиљада Турака слободно у Београд и без њега, теке да се Турци утврде од везира, да ни у кога и ии у што путем недирају, јер би могли раздражити Србе, (који да су све око њах по бусијама до Београда теке их пратећи и стра-жећи) те сви поизгибати од њих путем и шумом, 8а које да ии се напријед каже све, нека зпаду куд иду, и какс им се владати ваља, да нвкога после некриве, ако што сами започну наопако; пак у Београду нека пх је више чамогладије! - И Бог је милостив, а и зима ће стиснути зубе. — Отале с нешто мало свога доглавства коњичкога Милош одиста на Дрину похита и отиде. До мало

!

391

дана за тијем стигне у Ћуприју и еам везир Ма-рошлија, и како му се ласкаво и покорно нред-ставе и покажу Срби, и на његово се милосрдије н чоечност и врлину ослањати докажу дјелом и словом, а он ти једно јутро пошаље к њима у логор истога Ћурчибашу, да им оружје заиште, на које Вујица извадивши свој пиштољ иза појаса пружи му га и рече: „Носи то везиру, и кажи му, да му ја сутра собом долазим, а да ме он убије мојим виттољем истим. С таким одговором врати се онај брже к везиру, и каже му то, а везир од-мах читав кат хаљнпа, по истоме опреми Вујици, с нрепоруком да се она ријеч за оружје заборави и неспомиње више, кад је до тога стало. Тако внди Вујица затим прве недјеље обукавши све оне дароване хаљине у цркву са дружтвом отиде и свесрдно Богу благодаре сви сложно а на томе првокорачном успјеху? — Према Марошлији, па и свему Турству.

А када Милош стигне у Мачиу, и у Китогу ведохак Шабца на великога друма бусији нашавши Молера у логору и с неколико војске, дођу му ту н остале старјешине на добродошлицу и на раз-говор и заповест; пајвише пак за то, што чули бијаху, да хоће и он сам и жив у Турке и к ве-зиру, како и Чупић, да иде, пак да се од њега истога увјере о тој истини. Сад ови сви чувши то и од њега самога, да му свакојако ваљаде отићи в реченоме везиру, а порад једине пбштинске и народње ползе и успјеха и оправдања, ако л' њега везир задржи или погуби, опета у народу имаде и

392

ц другијех људи за то старешинство, па неће па-род с јсдним чоеком пропапути ; ал' баш и за то почиу и напану овп свп совјетовати и молити га, да тамо ниношто неиде оп собом, како прва и најважпија глава пародња, већ да му пише што зна како ваља, пак да му, ако није (!аш нпако иикоЈ"ако, другога пошаље од њпх некојег у мјесто себе на разговор везиру; још му и Молер напо-мепс: „Како су Турци јучсра са Чупићем урадили, који је такођер у њима неке своје те поважне при-јатеље имао; пак ево нејма га већ дапас ни жнва пи мртва, и тко впа, гди је сада, шта ли ћс се ш њиме у Зворнику и најпотл.е догодитп; а с то-бом би зар друкчије и л>уцкије, који-но си им већ устао и почео разбпјати војске, убијатп њпхове и живе Фатати паше? Алн се вараш, да би теби у њнхове руке запавшему, иколико помоћи могло то, што г.и им пашу овога и опе сужњеве живе од-пустио? Та зар пезнаш, да Турчипу ћнтап и вјера њсгова не само допушта, него му и заповијсда до-садити ваурину макар и на вјери, и прско залож-ника, или барем, ако неће вјсру иогазити задавши ми је, а оно хоће други који драго и сваки, па-рочито пак у оваким обстојатељствама." Тако и свакојако још сви су му на ивред говорнли и раз-бијали га од истога пута ц хода к везиру, н без јемца и без таоства, како што је и нрото- Сми-л>анић и номенути Мелентије студенички ту се до-годивши, па и сами барјаитар му Пагатрмац од-говарао га је, да непде тамо, и овако својски а озбиљски: вАко ти је, господару, живот омрзо,

393

с првога грма можеш врат сломити па умријети прије вол>е божје, а да чав тамо неидеш; ако ли навреш и отидеш, како ми се види да си већ прс-гао, то ти се и само вели, што ја неби рад никада и никојако, да си највећа будала под небом, јер носиш сам своју главу Турчину на шил>ак.л На то исти одговори: „Али Паштрмчс, ако Бог да, те ја одем и вратим се здраво и весело, тко ће онда бити та највећа будала, ја ли, ти ли?" Паштрм: „А! онда не ти, не, будала бити,. ал' не ии ја, него ће везир бити и остати највећа будала под небом и до вијека, који те испусти." На то и сврх свега још му и писар Јово Мијоковић приупомене ово и овако: „Господару! За име божје узми на разсуждење, да си ти сада већ оглашеп и познан свуда за вожда и госиодара свега овога народа н возстанија његова, па тако ласно и безопасно нс-иди у Турке сам собом, нити се сада усућуј онако, како што си им се негда само војводом бнвши предавао бев бриге и страха; опда је Турцима велика полза очевидна била, да те у себе жива имаду, ал' сада им се ти чиииш вишс крнв, него сви остали Срби, што су гођ на оружје устали про-тиву њих. А и свакојако Боже сачувај, да теби што буде сад овога времеиа, или се поболио, или умро, тко зна како бн се и куда ово све окренуло, за ким ли би народ обрнуо и пошао, би л' га иза-брати погодио, и би л' твога брата тко што посду-шао, н па што би све изашдо; него се ти најбол>е можеш измећу нас разговарати и мирити са Тур-цима, пак ћеш и највише и најбоље учинити моћи

394

за све и за себе истога остававти мећу пама." Али је Милош још прије свега од почетка возстанија овога сам у себи био и смислио и закључио, да само зулум и зорбалије уклоии з душе, пак опета цару дарево како и Богу божје без околнчења да-вати, те мирно живаркати и кућаркати; такови му је ИСТИ совјет донио и суобштио и сами Молер како је из Њемачке прешао, наводећи му јавпи па и најсилнији узров, што Турци још пи с киме рата нејмају, к томе што су и Срби овда без сва-вога средства останули послије обште нссреће и страдње. А недавно и пред ово све писао им је преко Молера и прото Непадовић из Бсча, и то по налогу сјеверпика повровитеља србскога (како ц свијех немоћнијех и преугњетенијех) да Срби ОЧИСТИВШИ зло и злобнике између ссбе, поппкако на Султапа руку и оружје недижу, пего да се ш њиме одмах и како се може понагоде и умире, па ш н>име и под њиме до времена и времепа... што како да пребуду; јер да се пи пошто и пн у кога од њих баш сада непоувдају, кад-ео им тамап и сва три-четири скупа ни најмање помоћи пемогу; пего да се свакојако умирују Срби и њихов пови предводитељ Милош са Турцима и Султапом како год боље знадне и могне, макар би дати морао и десетога чоека на жртву приублажења Турчин-ству, или се и новцем одкупљивати угодили; а предупредно да је и одмах, русинсви веливи цар чувши за ту србску побуну, курјером послао сво-јега чиповника Лазара Паввовића к Султапу, с равномјерпим опоменом, да са србскога парода

395

сваво угњетеније дигне, и умјереност му поваони, које и сама правда и њихова травтата .погодност н пријатељственост изискује, осим тога му је и при томе ласкавом отношењу дао и са стране и в'о испод руве допријавити, да је и Бенингвен (русви нљ то из Хамбурга враћени генерал) са четерест хиљада брезпослеие војсве, а на самој његовој останио се грапици! — Пав је истином тада и сами Ћесар ваво знао и марио тавођер истоме Султану писао за србсвога стања побољшање, а и ваво-по и његов проти и ЈеФти на прошеније од-говор ево гласи, који-но се овди умјестпим и са-мо-необаћним бити повазује. И таво:

По препоруци срца и духа србско-својега и по совјету врајње нужде и бољетице самртне на-чини давле прото ваљевсви једно свеобште про-шеније у Сријему с Молером својим другом, и с некима још једподушпим патриотима, пав и с дру-гијех а поважнијих Србова подпасима и печатнма за њих Молером истим начињенима, завл>учи га у Купинову 18а Декемв. 1814е године, па и оволо идући, али у Беч приспје, и одмах га преда ру-своме министру, па по наставленију истога начини још таково и остерсвоме императору Фрапцу пер-воме Јануарија 5а у 1815е године самоие почетку, и сутра дан 6а Јануарија получи од генерал-ађу-танта ћесарева Врбне одзив и обећање личнога одговора од Његова величества па првоме саслу-шву (аудијенцији), и то ево вако је, препис нева покаже са истога оригинала:

♦

Еиег Носћ\И1гс1еп &еће 1сћ пнг (Не Ећге, ги егббпеп, с1аб 8еше МајевШ с1ег Ка^бег 1ћпеп ип(1 с!ет Ј е р ћ 1; а 8 а мг Н 8 с ћ воћак1 а1з шб*1кћ АисИепг ег1ћеПеп дтегаеп, ипс! л\'егс!с 1сћ шсћ(; егтап§е1п, 1ћпеп с!еп Шегги ћсз1Јтт1еп Тад пасћ1га§Исћ ћекапп! ги шасћеп.

1сћ ег^ге^е сИебе ве1е#епћеј1, Еиег Носћ-\тигс1еп (Не Уегбкћегип^ тешег ћезопс1егп Носћ-асМипд ги \пес1егћо1еп.

"Шеп, с!еп б!;еп Јапиаг 1815. ЛУгћпа.

Н т . К е п а Д о у И з с ћ ипс! Ј е р ћ 1 а б а у И з с ћ .

А ево тога п превод србски: Ва:пим високии особама примам себи за чест

открити, да Његово величество Ћесар вама ће в Ј е Ф т и Савићу како узмогпе аудијенцију одредити, и о дану на ту одрећеноме ја ћу вама предупредно јавити.

Упвтребљавам ову прилику к вашим висо-кородијам' увјерење мојега особитога високопо-читанија повторити моћи.

У Вијену 6а Јануар^ја 1815. Врбна.

Гг. Н е н а д о в в ћ у и ЈеФти Савићу. Истога прошенија содержаније било је то, да

он, Австрије император, како Србији најближи су-сјед и одавни благодјеј, а сад и вјсчпославни спо-бједитељ обштега Европи душмапа, и па сиротињску србску нужду в безковечну страдњу погледа, п да им у Султана изради зулума одлакшаље, и чо-

397

вечније живљење, а да ће му свагда и у напријед србски народ благодаран и услужљив бити ваво и до тада што је бивао њему и његовим предцима. На е таково до два дни прошеније получе они уст-мени од самога ћесара Франца те овакви одговор; и ту је ш аима био речени Димитрије Фрушић (тада у Бечу србски новинар), те им је преводио с њемачкога на србски, а њих обојица су, прото и ЈеФто, само слушали и чудн, што ев' овди сљедује:

Јутром у два с&та дана отишавши у двор до мало час и пред цара изићу, где му се поклонивши упита их тко су они, и шта траже и просе, и ови му важу да су србски емигранти (т. ј . једва-побје-гавци), и да су га молити дошди, да он с прочим својим веливим сојузницима учини милост и Србији, а да је снасу и заштите од врајњега варварства и удручења, кад спасавају и сву осталу Европу, и циједо чоечество заклањају и чувају. Цар им Фрапц, трљајући помало длап о длан, одговори овако: „Све ја то знам, да Срби и неправедно трпе, и трпити морају до времена; вас пак увје-равам, да сам ваш пријатељ био, јесам и остајем. Ја сам вас помагао брашном, житом, сољу, старим гвожћем, и прочим потребама, и добрим совјетима, те словом и дјелом, и све сам вам оно чинио, што се је год могло носредством мојим чинити. Увјер'те се о свему мојему в вама доброхотству и тијем, што сам вас у државе моје примио, и од онаке ва-тре заклонио, а да ћу и одсада вама тако чинити, то вам обећавам; али добар немогу стати, хоће ли ме послушати Султан, но и опет мислим, да ће мене

398

пре, него ивога другога императора послушати, јербо сам ш њиме у најбољем пријатељству; а да вас њему од стране конгреса препоручимо и преду-змемо, то засад неналазим за добро и совјетно,- за што ће НОМИСЛИТИ Султан, да му заповједати намЈ"е-равамо, а то сада нијесмо у стању*) и могућству, па тек би већу муку и зло народу србскому приу-зроковали; ја пак незнам, тко би раднји био, ви, али ја, да вам помогнем, него ћу му ја пријатељ-ски опоменути за вас и представити, тек ц то до-бро знам, докле име Србин и Турчин сушчествује, то се двоје неможе сложити, и пак ћу ,ја од моје стране што узмогу љепше и ласкавије предста-вити, тако и од стране комшилува и од стране христијанства опоменути све за вас, и несумњам да се од Султаиа послушати нећу, но хоће ли њега паше његове послушати, то незиамо; а ц ви сами знате каво је то у Турака, па што ћемо засад, кад се што боље за вас учинити неможе. Ја би заиста најрадији томе народу помоћи, иароду ве-лим, у којему толнви моје државе интерес пребива, с војим сам се ја толиво годинб лепо слагао, п с војим на вјеви лепо и добро живјети желим; моја је жеља заслуге у мене србсвога народа собом оправдати и наградити, а и моје з&слуге у њега јоште већма умдожити, сада нав за тога иије вре-

*) ПМШЈКЧАНИЈЕ. НадаЈН се Адијати и предми)>а.1>1, да ће избјећ' Боиапарт опета, и у Францпју примхсп биш, иа тек за то једиио моглч иијосу онда султапу, што пел! ћесар, за-повиједатп, каио-ио је и било встога времена.

399

мена; ал' свавојако увјерите народ о моме к њему доброме срдцу, о мојему посредствију и соучастију, и о мојему торжественом обећању да ћу Султану за побољшање вашега стања представити, и мо-лити га, вако најбоље будем знао, да вам спасе-није учини. Моје ово пред вама обећање чућете заиста до мало времена, а желим и радићу, да га и у стању вашему осјетите. Утјешите се тим, и по-бав'те се ви још који дан овди, ја ћу ван што буде казати. Прошћајте!" —

Овако не само да је искрено н својски ћесар Србима а за Србе изговорио, него је одмах и пи-сао Султапу за њих, и његов је нарочити курјер, вад и онај руски за тим послом отишао у Цари-град. Исти су дакле Србови, давши прво и нај-прво прошеније Русу, добили унутствије вако је већ оиоменуто, да таково исто предаду и осталим сојузницма по јсдно, па да њима пријаве онијех одговоре, и тада ће им решително и Руси одго-ворити моћи; него им ова два цара барем што год и писмом учине, и Црус в обојици своје уст-мене и дружевне нриложи молбе, али Англез не само што помоћи необећа, него их в Русу напути, да им он, говорећв, поможе како Ј'еднородац, јер је њима та земља и с неруке, а и што су с Тур-цима у миру, каже им исти Кастелрсаг,*) те су турски нријатељи, па би Турцима баш и за то Србе издати морали, него то само за хатар Аустрије цара учинити нећеду, тек и Срби да од Аустрије

*) Англезски тад у Бочу пуномоћник.

400

даље никуда ц никога нетраже, а ћесар ће то за н.их у Цариграду ласно израдити прско својега Иитернунција, којему њихов англезски послапик тамосушти ни у чему неће по свој прилици, па пи томе србском прошењу чрез ћесара у истога Сул-тана (иобољшање стања и живљења) нротиван бнти. Али збиља нрево свега тога чуда, н вашсга по-жртвованија (придода им оиета исти Аиглез, „камо вам Рус? да вам сада барем, како-по је уираво и дужан, поможе!" Но и укоравајући га пајприје сојузничеством са Србима противо Турака, послпје покровителством пад истима, док и иајпослије по-жртвованијем у своју ползу читаве и ослобоћепе Србије, и једне пације: „Пак што пеби сада оп то учинио, и помог'о вама, кад може он то н од по муке барем овда?!в

Ово је све одмах писано и собштепо из Беча од нроте и ЈсФте Молеру, а да и оп дојави то у Србију Милошу, како-по је н послао био псто протино извјестије тек у неку малу алигорију за-мотаио на кнеза Петра у Тврдојевац, који га спреми одмах у Црнућу по некоме Добрпвоју (бившему протину момку), ал' тога у прелазку кроз комад београдске нахије, негдп упљехају киез Аксептија пандури, и писмо наћу, и у Београд одпесу ве-знру, од кога се Милош једва послпјс опрао ц одрећкао; но и опета се Милош о томс свему предизвјестио, и окром давуџијања киез Аксепти-јева и Ћехаја-пашина, чрез друге из Земуна у Београду боравивше пријатеље, како-ти чрез Пп-колу Мариновића (Херака, Требињца), и Ђорђа

401

Јовановића (Бановчанина Сремца, прозванога по имену свога принципала Шпиртом) Спирту и проч.; а препоруком истога, који-но је и оно уФаћено писмо био амо послао. —

Ова сва подрађивања и домагања сазнававши и суображавшл Милош, толико се духа и срдечне слободности преиспуни, да му је, отићи у ту бо-санску војску сам собом и к везиру истоме, одав-није себи познатоме, учинило се не само нестрашно и неопасно. до и дично и слободно, пак и поле-ино, што ће везира и све остале његове и босан-ске Турке у њих (ка' и за њих ћоја што је нај-боље) својим прибјегавањем и умилостивљањем к себи како и к сиротињи србској смекшати, те и самога Султана тако само за се и за своје намје-рење и мирољуОије и иравдоискање ублажити, при-ближити, и склоњивијега учинити, ако би се заовда баш и гњевнији и одрвеченији показар и нашао. Овди је она србска стародревна н нроста, него и зрела и благоразумна пословица сву велику важ-ност у себи имајуће и садржавајуће истине разја-вила и освједочила, да: „Умиљато јагње, и двије овце носисава." —

Мећу тијем разложењем о Милоша у Турке полазку, или останку, дође чреза Срдана Милошу глас, да се чује, ђе иду и долазе од везира у Љеш-ницу Турци, како-ти: његов побратим делибаша Серчесма (Харап) са стотином делија, и капетан Градачца Мурат Османбеговић, и сами његов су-жањ-паша Мараш, и ту очекиваће га да дође к н>има па и к везиру. Милош дакле сад и озбиљом

СПИСИ СИНВ ЧИЛПИИОНИЋА САРАЈЛИЈЕ 2 6

402

се опреми, узевши у своју свиту са собом краг. нахије кнеза Матију Топодца, газду Мијаила Ота-шевића собом се наметнувшега, и драгачевског Аврама Лувића старога внеза, како и газду Ни-колу Симеуновића из с. Бабине-Луве нах. ваљев-ске, и Ђорћа Разлоглију писара, и Димитрнја сво-јега ка' обичлога терџомана; још у своје приднорне поведе Вула Глигоријевића (посинва) за чибукпију, а Јову Пазарца за вахвепију, и Богића пз (с. Гло-говца тад', а сад) Крушевљева нахије пожарев. за доглавна момва, и другога још таквога Илију Бо-журца из с. Божурве нах. крагујев. Осим тога свега избере и узме уза се још и два мачвапска вмета: Јанка Црнобарца, и Живана Врачарића. Не могав га дакле нитко уставити и одвратити од истога к везиру босанском полазва, те сви, ва' п он што, а понајвише препоручив се свемогућца мн-лости и призренију, предположе надати се наћи у Рушит-паши ону сродну му и јувачну човечност и наклоност к свачијему добру, а то ли к правдп п безазлености, ваво и в својој истородности, воју-но је и прије дјелом довазати радио, предавајућп те исте Србље, пав је и сада напомиње и повторитн је да жели повазује. Таво Милош и овим својнм рев-нигељима и совјетавател>'ма само још нзговорва и ово: ,Ја, браћо, сад засада, ниваво другачије учи-нити немогу, него везиру томе по мом обећању н на његову ријеч и образ отићи, и главом у крило ње-гово панути, да би знао и погинути, доста сам до-бра од њега видио, а нивавва зла, па што Бог да ц овда; уздам се давле овим поступвом п оваким ко-

403

раком и у Бога, и у цара, и у свега свијета оправ-дати и опрати не само себе, него и сву ову нашу сиротињу, да нетражимо ништа друго, до једино -људскије и саиосносније живљење, а бранимо се из очајанија те од крајњијех и нечувенијех зала и па-кости; ако ли би мене Турци, како и Чупића, 8а-држали, оли баш и погубили, то сам ја и онда сву моју дужност навршио и удовољио; тада ви одмах поставте другога којег веате старешину на моЈе мјесто, пав у напредак радите опета, како вас Бог узучи, те све што видите, да је за обште стање и живљење угодније и боље а ето вас има, Ф:<да Богу и овакијех и далеко одличнијех; повра-тим ли се ја жив, и то је знак те веливи и ве-ома јавни, к'о и крепки доказ и увјер нама свјема, да су, по вољи или по невољи нашему одлакшању и сами властнији и паметнији Турци ради, како и ми ови исти; пак ћемо се млого лакше, вјештије и брже упутити и опоравити моћи по тога сазпању, а овом само приликом и случајем домажноме.

На угод ев' овда доће све низ Дрину до под Шабац у србски логор неки доње-морачкога ма-настира игумен Тодосије самтрећи, послан од ста-рога црногорскога владике Петра, да и он види л разумије чисто, ко је и шта је у Србији изновке почео, н колики је успјех већ учињеи; он ту ни-кога од главнијих старјешина ненашавши, што су отишли Милоша испратитн прско Дрине, те ту при-чека, док Молер врати се, и ш њиме разговори о свему потребноме, пак се одмах у Црну гору по-врати с тим најаежељенијим за старога владику

26*

404

гласом: ,Да се није још у Орбију повратно Ка-•рађорђе на своје мјесто, и да је овај србскц по-1 бун и рат, прије умирен, него се и заночео што."

'Ето тако дакле сприопремљеп отиде Милош преко села Прњавора са једном, стотппом особите нспратње' коњаника србскога, пак прошпв и кроз

1 с. ПетковипЈ пријеђе у манастир и село Чокешипу, одакле одмах пошаље чрез Илију Срдана тудаш-н.ега буљубашу к везиру од своје стране Оташе-вића, да му јави, ђе му иде Милога па ријеч и на разговор. Онај оде до вевира, којирадостно нрима

• га, на га одмах и повратЛ с неким по нмену Дер-вепт-делнјом (Пиријом Рудничанином) опета к Мн-лошу одговорити му, да је он наредно н послао пред њега у Љешницу истога његова побратнма и

'.друге агаларс ш њиме, који ће га приФатити, и довести к њему. И тако у Љешницу сутра дап дође 'пстн делибаша његов како-но Ј-е и чувепо, и а.мо

• дојављено, с једном стотином, својијех делија, а Н1 њиме капетан Градачца Мурат-бег,' и сами Ибра-хим-паша Мараш, тс и Милош к њима у Рапито-вачу под Љешницу, вра^гивти својега коњапика, отиде са својом одабраном свитом и доглавством;

' тај исти дан при"јеђу и Дрину на јањинској скели превезав се, па изађу и на Брањево к везиру, гдн је Овај за који дан још а са важнијом хампом сво-јом и војском улогорен сједио и рахатовао, а тев неку част војске свбје под Бијељину иа Дрину по-слао, да тамо шанац ва' обали самој, пак и ћЈ'-прију, за војске прелазак у Мачву, нреко нсте воде пачињај}". Ту сад и побратим нобратнма на свпј

405,

в»иак под чадор, и у свој покров јуначки црими,, па га к вечеру истога дана првд саиога везира ив-веде и представи а са собом упоредо и под оружјем. Клво пак Милош пред всзнра изађе са својом сви-: том, и с побратимом заједно, упитатв једва дочека, везир, и то веселим гдасон и шаљивом вољом: „Те то ли ти је тај твој побратим ;Милош, за кога се ми-сли и говори, да је волик бор, или барем колик', овај мога чадора стожер (који је у сред чадора по-> боден, и сав од самога сребра био) ? еда ли су му. воњн крилати, па да дејма никаква пута.ни носла војега он свргаити није кадар, ни да нма случаја, у, коме се ов собом недогаЦ?" Одговори му делибаша, да је то баш онај чувени Милош и његов бевцјеви и вјернн иобратим, а и Милош. овда извади сам своје оружје и стави га тад пред везир.а, пак целива земљу аред њим, и сеџаду на којој сједи, на скут од ха-Аине, и натраг се ивмвкне, подвив руне стане. и го-ворити му одпочне; „Ми смо. сви царева раја, и твоје слуге! Него честити везире! А велики девлет-ски већиле! Богу једипом и теби саноме.на вјечни аманет ја и сва србска Фукара! Нас је само прегрднц зулуи, и.неизказавна невоља узбувила и цодигла на оружје, да се од.зликовца и вулума његова браниио, «. ми смо сви сад и вазда твоја и царева раја, само а а с поради твоје душе н образа од зулумћара засту-г и а ј и чувај, а честити цар ти је дао, те можеш; и све чинити, што год је и Богу и цару мило и

ЈГГОДНО, што ли је њима противно и мрско, на то с е мсто и .сва србск« сиротиња плаче, и до неба ј а у ч е и тужбује; сада пак чувши србска Фукара

п 406

тебе, честити везире, овди у Босни а и на границу дошавша, како довлетскога већила, и ка-по тп ио-анатога себи доброжелатеља, и милостивога бра-питеља и добротвора, одмах је к теби мене како својега новога старјешнну опремила, да ти се у име свеколике наше сиротиње повлоним, и тако да теба на мјесто цара ја собом а за сав србски па-род освједочим и докажем нашу покорност, н да Срби нијесу Хаин-Каури, ни хајдуцн, те све за коца и конопца, како што нас крвопије наше на-зивљу, и у цара нас, на цареву дивану, и код цар-скијех већила опадају и зацрњују; него смо права н иослушна раја цару и царскоме сваком већилу, за то иак и правду и одбрану тражимо и нросимо у тебе и у цара од сваке напасти, од зулума, од кесепклука и даилука, пак онда на моју душу ако бн се немира од нас имало и чути. Ал' овако под зулумом већ Срби никако живјети неможсмо у да-ревој земљи; а грехота пред Богом, и срамота од људи и каура комшија, да турска Факирфукара код својега цара и његове земље, на којој од ста-рииа живкари, сад од једнога зулумћара бјежати мора, и селамет себи тражити у другоме царству, и1 па тућдј земљи." То и тако штошта још чзго-ворившему и везир одговори прилично: „Довлет пехоће и неда зулума чинити никоме, а ја га и. презирем и нрзим и гоним, како год и лаж н при-творност јарамаза и зулумћара што се у мепе пигн прима НИТИ пролази; посудност и мирноћа моја су душа и образ (т. хрз-чест), а свако ти ме оиета зло, како ти: пакост, кривда, и зорба (насилије)

407

могу страшно разгњевати, и аротиво себе узднг-нути, па од мене им је свакад узочаснн белај и ограшје, јербо што је зулум то и земљу опразњује и л>уде разгони, а ни цару празна земља нстре-бује. Сиротиња је србска млого добро учинила, што је тебе одабрала и к мени послала, а ти Ми-лоше млого си још и сам уништожио претекав зала, и штете различне, што си сам собом к мепи управо и тако слободно дошао сад. — Цар ће исти ово све, како н Мухур-сахибиЈа нови, наскоро узнатв, па бдаго и теби и србској ФакирФукари, а тежко зулумћарима свјема по свој турској царевини, како н вашима самим; сад узми твоје оружје, и пођи на конак, па рахат одпочивај." — И тако се то прво вече разговорив равиду и разстапу.

А кад буде у јутру зовне Милоша са дружи-ном везир оиета на свој диван, и мећу осталим равговором и увјеравањем свакојачним својега к србској Фукари доброжеланија, каже им и ово, да он како Босна-валија хоће од своје стране самоме девлету за србску Факирфукару све писмено изја-вити и доложити, и узда се измолити моћи нс само проштење ове побуне, но и у свему одлакшањо, н свега зулума затрење, како и самога зулумћара мазилук или сургунлук: „Та томе је свему крив и узрок Скопљакпаша, којега сам ја ономлани сам онди поставио, надајући се бољему и иаметнијему владању и послу од њега, пак ме је данас ево иреварио,- засрамио и огријешио; него ви мене још нешто ваља да послушаге, а што ће бити за вас боље и љепше, за мене јаче и очитије, и у цара

408

самога примаћније, т. ј . да та сва Фукзра србска своје оружје, како је прије недавно, тако и сада мени предаде, па онда ми да се ослони на дугау и образ мој, и ја ћу јој тад одиста у цара, све израдити моћи, што год јој треба, и гото ви јот ни сами незнате и несјећате се. Исти пак тај глас о предаји вашега мени оружја, и друге даље тужбе и прозбе, ваља између вас неки одбраннци да од-несу собом, и цару самоме да то све предложе од имена србске ФакирФукаре, а ја ћу их па то све и боље и вјештије поучити, одавде спремити, н тамо их на моје капићехаје препоручити, који-но ће вам и то израдити у цара, да ви таковијсх посла-ника у Стамболу при цару свагда одсада држатп можете, и онди на ћутуку да вас у цара самога бране и одговарају против свакога зла и зулума и клевете и пизме, која-но вам, ето виднм и сам, баш у живац и у душу такоше, те стс сами оча-јани рат отворили а са празном и торбом и руком, како ето и сав остали свијет што вас и ваша стра-данија окром једнога девлета, и види и иознаје.' На то и Милош му^опета одговори овако: „Ја, истина је, да јесам од скора^свега народњег по-сла овога управитељем од исте србске сиротиње постављен, али ни од чијсга оружја нијесам го-сподар ни властник, до само од јединога свог, и то ти дајем данас и свакада, како и јуче прије твоје ријечи и поиска; а да ти кажем, хоће ли народ србски на то пристати, те сад и одмах своје оружје предати, које према глави му треба и стоји, ја незнам, нити могу знати, док неотидем натраг

Ј

409

да га савовем и упитам, па што ми одговори, да дођем ти казати; тек међу то је нужно и ово, да учинимо на граници овој баришик (примирје) за једно мјесец дана, док би се одсвуда главнији људи сазвали, прикупили на једно мјесто, где би ја им одредио, и док би се договорили, о ■свему томе захтевању твојему." Опета везир одговори му и на то а овако: „Баришик да учинимо! Него ће га доста бити двадест и један дан; ама ти Ми-лош да останеш овди код ■ мене, а да напишеш на вилајет писмо једно ти од себе за то све, што смо зборили, пак да га по истим овим кнезовима по-шаљеш у народ, који да му га прочитају, да све народу разтолкују и објасне, и да га увјере да ће му најбоље добро произићи отуда, ако то по-<;лушају, и да ће им све бити што сиротиња жели и тражи, а да вулуму како и зулумћарима већ ни трага међу њима неће остати, то им се ја ујем-чавам!. — Пак да нам од сиротиње амо дође пи-смени одговор*с подписима и с мухурима иоваж-нијих људи од вилајета, и нека нам ови исти внезови, или други који ту књигу овди донесу, и те одабране л>уде с истом књигом да у Стамбол опремимо ја иЈтн ев' одавде, пак и одтуда њихова посла свршетак, или одговор довлетски да приче-каш ти ев' овди са мном заједно, и при мени ј пак о свему те србске сиротиње стању и живљењу да се обојица и својски у нааредак постарамо, и до-говарамо. А за у „Стамбол шта ће они и како ће и с киме тамо свој пос'о радити, то је све, како сам рекао, моја брига."

410

На томе заФали му Милош и с друживом спом, пего му и то увгредно а својски пријави, да он ту ЕОД њега никако преко три дана остатн несмије пошто је жив, за што је тако народу казао и обећо се, да се задуље бавити неће, него му се вратити и објавити везирску вољу и разговор, од војега се нада сва наша сиротиња свакоме свом добру и заштићењу; а да се пије тако заклео н вавјерио народу, неби га он измећу себе ни пу-стио амо, и ако неодржи своју ријеч у парода сад, већ ти нејма куда он ни својој кући, а то ли у вилајет собом и тако преварени; јербо ће србска пренамучена сиротиња и њезииа велика нужда и страшна за њу времена одмах другога на његово мјесто поставнти, који ће Бог зна како ц куда закренути свим овим послом и сиротињом, а њему истоме послије неће нитко ни једпу рнјеч вјеровати ни послушати, да би најбоља била. „Осим тога ваља ми за исте људе, који се у Стамбол ићи одреде, неколико и трошка саставити, пак се ни то без мојега личнога народу предложења и одо-брења ни примити за сада неће, а то ли порсзатл н дати. Него је најугодније, опета наводим, што сам и мало прије рекао, што-но је и најпоштеннје за сав овај посао, да ја отидем, како сам се и за-рекао, натраг у народ, и да му ја собом а од ваше стране све ово предложим, што сте честити везиру, ви мени говорили, пак што ми одзаже, то ћу вам доћи пријавити, те ћете поуздано знати шта је и вако је, и ту за све опета ћемо се договарати моћи онда и боље; тек само ваша војска мећу то ври-

_Ј

411

јеме, да неби првмврје ђегођ рушила, и сиротињу разјеђену и озловређену препадала, и тим све у невјеру и очајаније бацила, док ја отидем и дођем, како вам велим." Нетко пав, овда баш улучив при-ливу, из првсједнвва дввана везирсвога, и по свој прилвци Видаић-Топал-пагаа, воји-но је већ у ру-вама и Чупића нмао, та се поуздао сад н тога дограбити, рече на то и нашвим језиком те навлаш, а да све и собом разумије му Милош: „Тво је још ивада чуо и видио, да вујрак нз вљусе у луг омакавши повраћа се у њу опета и својевољно." Но и Милош с рођења својега спреман свавоме одговарати одмах му и на то препријечи: „Честита господо турска и босансва! Вв сте докони а и силни, па можете свакојако разложити и напоми-н>ати, да од горске дивг.ачи неможе никако бити питомеж, и у томе ћете моћи имати право; али је мени највећа и брига, и нужда и аманет божји свротиња, која-но пишти у свакој невољи, како црв под кором наложене и разплашћене главње, и менн је препоручено да од лијепе и кротке пи-томине дивину недаднем никнме и никако претво-рити, веће да чувам каво своју душу царева ра-јетина да небуде принуђен постати хајдуком, чему би наши душмани особито ради билв, а и чиме су нас врвопије наше и зулумћари досад у сва-вога опадали и потварали, те своје нам закрпе пришнвали." Ј1ак нм придода и то: „Аво ја с вје-ром немогбудем поћи од вас натраг у народ са свим мојим дружтвом, како сам и дошао на вјеру,. то је знак и појав да нас изгубити хоћете; али-

412

знадите и добро разсудите, да ћете саии себн илого више вла учинити, јер ии ћеио свакојако и без вашега притруса негда иријети, нег овавијех ио-иака какови су ови са мнои у србској земљи још ииаде преко педесет хиљада, пак и кнезова ова-кијех какви смо ми такоћер хиљаде ина неколнке, и самијех Милоша имаће, ја их знам до пет сто-тина; а ви сад можете с уставком нашии учинити и поновити сиротињи србској све ово, што су гоћ дахије београдске починиде, тек опоменте се и оне старе просте али зрело истините ријечи, да: „„Од зла и опака раћења и пизмовања свагдар бива то горе и све горе дораћивање!"" и немојте !се ва-р >ти, да ће вам се икада више предавати србска сиротиња, ако ви нас овди задржите сад, па да ћете нас и иедои и шећерои валагати, она ће опета и одмах поумити и вјеровати, да се добру свом већ никад ниваквоие неииаде падати од онога и онаквијех царевнх већила, воји јој њезине ста-рјешине при себи задржавају, и од н>е разстав-љају, кад јој они највише требају, и воји-но су к ваиа на божју вјеру дошли, а за ваше колив' и за своје добро иир и угод старају се; него ће а због тога намишљенога задржања нашега сиро-тиња, да ништа друго неузмогне, надријети сва у Њемачву и без обзира и бег повратка, н то ће учинити иорати од зулума и страха турсвога, и од прежестоке пријекости ваше. Па сад ето ви-ћите би л' вам то ваљало, а ми смо у ваше руве и сами дошли, те што Бог да наиа, и наша правда; ово ваи јаЈтев напоиињеи шта може шта ли мора

413

бити и догодити се по такоме поступку, него што најбоље знате смишљајте шта ћете с наиа овдн а и с оном сиротињом тамо, коју ако нигда нитво непригледне, а оно хоће сами једини Бог и при-чувати, и научити, и упутити у завлон и завјетрину, кад он пази и његује црва и мрава и лепирка, како ла<ка и орла, и агу, и пашу, и Турчина ваво и Каурина, тек што добри и опаки, пред њим ни-јесу једнави." Сад и Рушит-паша сам упита шта јс Видаић с оно мало ријечи проглавио, шта ли му је Милош толико баш одгонетао, и кад му Ди-митрије Милошев предузме изказивати то све, које и делибаша ту бивши слушаше, и већ уразумјевши иријетн.} Видаића к Милошу И8 оно мало њего-вијех непуштати га злорадијех ријечи, одбрекне му

ч ту и одмах: „Док је мени мојијех петнестотин' де-лија мој ће побратим долазити к мени где год усхоће, и полазити здраво и весело кад и куда му драго!" Ово исто делибашино изречење потврди везир и то ев' овако: „Ја од како сам забитом још никада никоме задану моју ријеч и вјеру нијесам погазио, и све ми је сретније и боље за руком ншао сваки пос'о, него ли да сам што преко вјере и мимо ријеч своју чинио, пав нећу ни сада ни посад за живота мога; него кнез Милоше ти си наш муса<1>ир, хајде на конак у својега пријатеља и сутра ћемо довршити наше разговоре, пав да иде и гледа свак свој посао за чим је ко, а ја ево сад шаљем два у мјесто једног татара (улава) да важу доље на Бадоввнцима свој мојој војсци, да у Србе нитко ни сламком за уречево вријеме

414

нетикпе, паи н тп пеш тај глас одпијети твојпма.* Ово Милош једва дочека, и рсипе му: Док ја со-бом одавде иођем и к својима отндем, могли би ноирије и баш па вријеме тај глас исти Татари однијетп у Србе, него да њих оба заједио и Дрину нрнјеђу н управо к иојсци пашој у Китог отиду, и ту пм да објаве нсгу везиреку јмнлоет н ирилн-рје, н од мепе поздравље, да сам здраво п добро п да ћу до дан-два им доКи вессо; а ја сам пм всК рекао, кад сам пошао амо, да никоји Србнп за своју главу недира у иоједнога мирно ходеКега Турчниа, окром ако би каква војска ударила, да се од ње брапе, што год бољс узмогну, док сам год ја овамо, код пас, и док неучинимо што бод.е н угодпије за све обшгипски. Ја Ку ш п>има и на-шега кмсга Јапка Црнобарца послатн, честнтп ве-зире! Лко је то само с вашом вол.ом, нека су Та-тари посве безоиасни." И то везир све одобри, те одмах два Татара с речепим Србом пошал.е како у својс Турке па Бадовипцс, тако и у Кнтог међу Србе, који баш опако мирпо н здраво, како-по је Милош нредрекао п оду. н дођу до сутра дап, и нрије одласка Милошева.

Трећи дан кад се одјутри прпзове к себн ие-зир самога делибашу евмјега, н каже му, да Ми-лошу оп спе од споје п н.егоие стране насамо суобштн и препоручи опо, т.ј. да Мнлош гледа п пастане и сннм ге снлама нопан1тн умпрнти ту озлојеђену сирнтин.у, а да пе н он од своје страпе са свим усрдпј̂ м п могуКг.твом гвој труд н добру рпјеч прпложпш, гдг Г>и требало, за нсту снротнљу.

415

како и за љега саиога; оСим тога му јави, да иде од Уруменлије нови Мухур-сахибија с подоста вој-ске Марошлија Алипаша, што је дотле био Уру-иенли-валија, но и с Ферианон довлетскин, да зулуи укине, и зулунћаре порази, нав да се Милош од-мах н к аему овако умиљавпо пријави, вако је н овде, и нека ну такођср све зулуне и зулунћаре изброји, и у одбрану и поиоћ сиротињи против свега тога, да зове и умољава истога Мухур-сахи-бију, како најногућнијега, који-но ће то такоћер једва и дочекати нешто по својој добротн, а више и највише по налогу цареву, да праведну страну понозве, и да му рају причува понилује и ублажи, за које невољу и нужду већ и сам цар чути је и разабрати и увјерити се морао; а да ће и он своје Бошњаке удржаватн од нападања колико узмоасе, тек и он, ка' и Срби, зпајући напријед да босан-ске потурице неће се дати посве од истога удржати, пак и Срби да своје бусије свуда и чврсто чувају, док је год ово турске војске на Дрнни, и где их год узмогну дочекивати, да их добро причекују и тобоље испраћају, док приспије и од Мухур-сахи-бије наредба, да он врати и одпусти ту босанску војску, и да у Травник на своје мјесто мнровати отиће, како-но и саи воли и жели. Ово све испо-ручившв Милошу Рушит-везир чрез истога дели-башу својега тај му се дан до пред вече ни вјешт пеучнни, него се с осталон Босне господом о сво-јин пословииа и понајвише о погаћању нанјерења са Србнна довлетскога, и мухур-сахибијскога ш њима будућег поступања, при којему свему исти

416

Рушит-везир опомињаше н предвјешћаваше, да ће тешка мука и пропаст бити зулумћарима, док само добри Марошлија чује од раје ове све жалбе и зу-луме, које су они овди од овијех кнезова чули н васлушали се; овим је он и своје босанске царнКе умекшатв и пренанути настој'о, и" неколико је тога иостигао барем за вријеме уроченога примирја. А кад у вече буде, сазове он и свој диван, и Мн-лоша са свом дружином његовом, да им одпуст смилује се дати, а зором да одлазити могу сви за-једно, како су и дошли, пак им одпочне зборвти још и ово: „Милош кнез! Ти сутра зором одла-зити допуштење имаш, и то с твојим дружтвом с ким си амо и дошао, а све што сам ти говорио и препоручио упантио си, но и ја ти опета повго-равам, да ми поздравиш србску ФакирФукару како дјецу од отца, нека мене послуша, и нека се умирн, ц нека оружје остави, и ти мени да доћеш тај хо-бср казати, па да видиш и ти и сви људи на сви-јету каква ћу вам и колика добра учинити, да ћете ви сви а и ваша дјеца говорити: , „Бог да цро-сти онога, тко нам рахатлук (вољност) поклопи ц утврди!"" Кажи народу и то, да колико јс оп од Бога теби своме началнику аманет, толико је и мени; а и ти ћеш уздам се похитати вратнт' се к мепи с добрим гласом и успјехом, но и с нро-гивпим слободно ми, к'о и сада, доћи, иишта се бојати нејмаш; јер ја знам да један ти неможеш сие нагпати силом у оно, што неби народ сав хо-шо, него би све добро бнло, да који год овдн од истога ти дружтва остане код мене, чрез којега

417

ћу ја мећу тијем од тебе писма и хаброве доби-јати." Док на то Аврам одвали херачви, али сво-јачки: „Честити везире! Доћи ће ти Милош заи-ста и опета, учинио што у народу или неучинио од препоруке твоје; а ја ти на мјесто аегово ев' овди остајем залогом и јемцем, и проста ти глава моја, Милош ако ти опета и наскоро недоће!" На то пак и везир одмах приклопи: „Милоша сам ја сада први пут видио, а тебе знам још с Врачара, кад си ми се ономлани ив чачанскога краја први предати дошао, те и волим, да ми ти сад и овде при мени останеш и будеш." К томе се и сам Ота-шевић истакне: „Да и он радо и весело с Авра-мом тува остаје, и за Милошев опета долазак жи-вотом се јемчи!" И то везир прими, док и Милош већ својима, случајно сс остати превољевшима, при-нућен се приложити наће још за толмача и писара Тзорћа Разлоглију, и она обадва кмета мачванска у дружтво и у послугу, ако би што имао везир пи-сати Милошу и јављати вароду, да имаде по киме, ал' да и оваЈ* чрез н>их за оне ту при њему оста-јуће, како и за више штогоћ и боље разумјевати могне. Пак веће а за тим свијем и сада једва се Мидош једини с везиром истим опрости и разстане, ал' ипак с обичним варварству и скотству поћуд-ним... и приличним рабољепно-велељепним одпу-стом и поклоном, који-во тек нужда и нсвоља крајња чини, ал' глуна и адска надмјеиост не само радо и гледа и прима, него га још од сва-вога изискује а да само то већим унижаиањем себи подобника уздизати себе могну, и низкошћу се на-

ОПНОН СИМЕ м о у т и п о в и т и САР1ЈДИЛК 27

418

слаћавати јединои. — Још ту Милошу на бакшише саме вевирским гавазима и агаларииа његове свите, а ц другии сторичним млаћешинаиа иедостане новца својега, те од истог Авраиа Лужића сто ће-сарсках дувата узајии ончас, пак се н тога белаја

-избави и одкупи, али опета и једва тегс до сво-јега истога побре на кбнак и одиор стигне. 7 ју-тру пак зарана устане везир н рече делибаши, да он собом донекле нз ове вбјске пропрати Милоша, пак да га давиш му једнога поузданог делију, к Бијељини упути, и да га онај преко готове ћупрцје у Бадовинце и до Кнтога одпрати, пак се врати. Тако и буде: Милош опростивши се^за све и ио-љубившн посљедњи пут с преважнии Аврамом п с̂ осталима Србииа својин испраћен буде вјерпо и поштено донекле својим побратнмом, који му при растанку још и ово ал' натајно и за свагда искаже: „Ево ти, побратиме, пут нови, којим ћеш боље и посве иирно проћи и отићи, него би, ко-јим си ми дошао; јер су те Љешничани (Турци) уочили, а и наоштрили се због Дубља н њихове скоропогибше онди браће, и овии путем мој и твој дост (пријатељ) Дервент-делија тебе ће пропратитп, и коме буде одговорити за тебе у путу, да сн мој дост и мусаФир; али ово најбоље и без шале упамти, да одсада на вјеру ни иени всћ истоме нигде и нпгда недолазиш, ако би те баш ја исти н звао и молио и слободио! Па сад ми завазда з бо-гом, и нека ти је, побратнме, сами Бог у помоћи, а ја би теби рад како истоие себи, и жсдим ти свако добро и срећу на оружју и у томс мучном

419

но јуначком посду, за своју сиротињу и завичај* тек нивако и никада незаборављај што ти је но-братим присовјетовао." Недомак Јање разстану се, и Дервент-делија отиде с Мидошем до на дрин-«ку ћуприју, испрати га нреао ње и до близу Ки-тога, пак примивши од Милоша неколико дуката бакшиша врати се натраг, а Милош полахко у Кн- • тог, и од прве страже србске, коју одмах деси, и која му се неизвазано обрадује, узме два момка, те га допрате до у вблики србски логор у Китогу на јереској ћуприји остањени; ту се учини свеоб-ште весеље, кад га угледаЈу здрава н весела н>е-гови ту остављени доглавни људи и пријатељи, који су се млого бринули за њега и бојалн му се животу, како и својему; пак му кажу, да га пи-сма и поруке србске и турске к Јагодини зову, гди ће већ бити дошао и Уруиенливадија, и у Ћу-прији (варош) га чека, вуда-но је и Мелентије Враћевшничви до сада стигао, и Бог зна отуда ће он и амо брже а за њега истога. Ово све од њих ту Милош разумјевши поваже и њима, шта

Је он тамо, гди је био, свршио, и да ови примирје вјерно чувају, него и при свему томе, да су на опрезу, да их неби турске пљачваније ђегођ нре-влрили и,нагрдили; пак се дигне одмах и отале а с оно своје туна га дочекавше свите и пратње, те к Шабцу, да и оне Србе тамо собом овеселв и охрабрп, и да им закаже исто примирје набљуда-ваги а тек одбранително стојећи. Кад се у поље оиабачко из Китога Милош помолв, те сам собом поивмакав неколика коракљаја преда том својом

27*

4-:о

дружнном, опазе их одмах Шабчанн са града и оппле у н.нх један тои, којн међу исту Србаља громилу, за сдојпм госиодаром иђавшу ђулетом трсспе у ле-дпну, и сама сила тога удирца мећу њих треснув-шега нреметпе коња и коњаника једнога од њпх, пего пикакве штете више небуде пи томе кољу, ви томе ии другом чоеку ком у дружтву; па и Турци внше пн један тои неиспале, што нм сс по-лахко уклоие Србн не само из домашаја, псго нх већ нз вида изгубе, и кад пријећу тампавску на дну пол.а ||уприју, нађу и ту србску стражу и јаку буснју, одјашу дакле да се мало ноодморе н р;\з-говоре, док ал' ето им од Јагодине Мелсптија Вра-ћеппшнчкога с једиим татаром Марошлп-Али-ппше, послапн су тражитн заједно, и напи и позвати Ми-лоша истога к њему; овди се њпх тројица нзведу на страпу, н о спачему поразговоре, док му' се н све препоруке суобште, пак се одмах отале и тако у једно врате п нођу иреко Уба (варош) до у ссло ДнхпКе иах. беогр. на конак. Ту им псто пече доће и други хабор, те немлого повол.ан преко свега мирол.убнјп, да је већ пропуштен ћехаја-бег од Јагодаис, н да је са пешест хил.ада војске чак до близу Бепграда прошо, и то Милоша млого забрипу, што пије чогао чисто доузпати иа који су пачин и угоиор пуштспн Турцн. Отпле сугра дап отиде до \ Црну1.у Милош и к својој кућп, да је обра-дује п обнђе, а да се енабђене штокаквим потреб-постима, особнто новцем, пак и одапде одмах па-пнсанши у ]>јелицу писмо, да ето га ндс нм до којн дан, п послпв га по својему татару, другн дап п

421

сам собом опружи за њим, тев ^зевши још уза се, а позванога мимогред, и ту му дошавшсга кнеза Ахсентија из с. Чибутвовице, који је досадај све дома ћутао, и ничему се вјешт нечинио.

Док је Милош на Дрнни се бавио амо су бје-личке старјсшипе и Јовац му браг започели били с истим везиром, каво је оп у Ћуприју дошао, сногаеиија, и на сва његова питања одговоре и до-говоре; у име тога је са Бјелице к везиру одмах био послан ипа кнез Милоје Тодоровић из с. Црнче нах. јагод. и ш њиме поменути калућер НеоФит из манастира Нивоље, воји му и устмено и лично све зулуме и поводе буновања сиротињскога и све-очајаног, исповазују, на воје им он собом и свој Фсрман поваже, и њима објави, да је он тим опу-номоћон од самога цара зулум увлонити, како и зул,мћаре затријеги; него им присовјетује, да они један арзоал туна и одмах од себе и у име све србске Факирфуваре напишу. (Овај је исти аршал собом Анто Протић Вујичин писар тада написао, вако је боље знао; но му ,је понајиише исти ве-зирсви ћурчибаша опета казивао и диктирао у тај арзоал мисли боље, лијепе начине изражења тур-свога, и важнијс пунктове. Фала му и озбиља и за свагда!? — Јербо га је и на турсви оп превео, да га и везир тај, а и сами цар одмах собом про-чита и разумије.) У воме изјавивши тавоћер и опета свава чињена нм зла и павости, а и од кога је што н воме учињено по могућству назначивши, па да опда и таво и за то и самога цара препонизно аамоле, да вм буде свемилостнви в'о и свори бла-

422 Ј

годјетел. и покровитељ; в како буде тај нсти ар-зоал готов, Марошлија ти га ончас и с та обадва Срба и са СВОЈ'ИМ татарагом у Стамбол опремн, пег' и нрије тога проиуштивши већ Срби његова ћехаја-бега с нешто војске у Београд, о чему он такођер истога пута пријавн цару од своје страпе ту особиту н свима Стамбола, велнке капије и тур-скога дивана члеповнма, и Хак-Мусломапима пре-угодну и понајмнлију вјест и повипу. А како Ми-лош собом па Бјелицу дође до дап-два, н хабер пошаље везиру о своме долазку молећн га за опро-штење што се толико задржао, н наставлење од њега иштућн, како ћс се у нанредак владати он н сиротиља србска, п у кога се нмаде што вјерпо н својски ноуздатн; па то и везир му одмах и радо по-шал.е својега ћурчибашу, којему за највеће увјерсње п свој тесии (бројапице) даде одннјети, и Мнлогау га у руке дати, да му га оп собом н слободпо до-шавши довесе, како и учинн ои нрво јутро, н с тнм всзирскнм нослапнком отиде правце у Ћупрнју к везиру, који-но га иреласкаво примн п особито дочека. Ту се њнх двојица па пово разговоре о свему, па и својскије и озбиљскнје иосовјетују, н всзир му рече, да и он сам од споје страпе а у име све снротиње србске потекар арзоал једап со-бом папише, а на самн довлет, у којему да се сва злочипства од зликоваца пароду почпњена нз-колнкају, а да се њему истоме на та сва силно заплаче и пожали, те да овда цар тијем свјема злоунотреблепијама н утјеспепијама копац смилује се учинити, а како и цар н добротвор и брапитељ

423

сиротиње, која сва и свакада за царско здравје и одеме Бога је и молила, и молиће. Оваково вто-рично написавши прошеиије ту и одмах, још за паметно се наће, да се одпут оио и иошаље, а да тако и тиме они се посланици србски мало нрије отишавши потврде и оснаже у Стамболу, те да тим поводом и на самога Султана боље и скорије све подјејствује, на то буде инди одрећен и осо-бити посланик, те исти киез Ћира Јоваиовић, из Смедерева, и Милош иославши за реченога Ћиру, да му доће брже из логора смедеревскога, преноћи ту и друге ноћи у Ћуприји код везира, па сутра дан опреме онога у Стамбол, ал' још на његове очи стане се и везир спремати да са свим у Бео-град иде како србски покровнтељ и заступник, иа и послан буде Вујица Вуличевић Азањац (нах. смед.) са ћурчибашом да уз пут к Београду ко-наке за везира и његову војску предуготовљавају, а и да сву Србадију из бусија са друма тога уклоне. 0 и-стим лијепо и вјерно предунрећивим наредбама србским овом истом приликом тај везир непропу-сти цара извјестити од себе и по дужпости; пак ти овда већ и Рушит-паши у Босну иошље везир овај својега татара, уз којега рече Милошу и свог једнога прогласиика опремити, те и одрећен буде Анто Протић Вујичин писар, и њих обојица узгред у Смедереву да објаве најпре и Турцима и Србима мир и помир, пак у Београду тако, гди је још Марошлија свом ћехаја-бегу и тај иалог иослао, да одмах од Скопљака изишге и ослободи и дома одпусти Милошева брата Јеврема и остале све нно-

424

зове и кметове из хапса, пак у Шабац и Кнтог исти глас мнра однесав сам везира татар отиде и преко Дрине, те га и тамо изручи, и они се остану спремајући одлазити дома у Босну, а и овај одмах натраг. Него ти још неколико дана задржи се и Рушит-наша, док је пачињену ћуирију повварио, и уклонио у Зворпик на оставу и на обично ње-зино мјесто и стајалиште; но и доста куге већ у истој се босанској ордији иојавидо бивши, те је млого умирало пак и они србски заложпиди кн. Аврам и Оташевић туна од ње се скончају, тек остали њиховога дружтва одпуштени су овда сви здраво и кирно у Србију. Неки су Срби онда го-ворили, како што и досад млоги вјерују, да је ова обадиа кнеза Рушит-паша по увору и осветоискању исте босанске госноде, што га је Мидош преварио, те му опета недошао, каво је обећао, удавптн дао, пак огласио да су од куге помрли, а и то да је учинио, кад је чуо, да је већ Марошлије ћехаја на Врачар стигао; и оне би остале све Ср-бове од ист! јех дружтва тавођер смакнути морао, да их није речени татар и гдас живе застао, и одпустили их по завазању и ријечи својега везира. Све је ово најсходније истини.

Милош нак овда узме одпуст од Марошли-везира, да иде готовити а и пригдедати све што треба разрезивати и доносити из видајета за вој-ску његову и цареву сада путем, каво и у Бео-граду посдије да ни за чим, што је Бог дао не-стане. Радо и обдаривши га везир вапутом одпу-сти; а Милош изншав на Бједицу наће ту и проту

425

Ненадовића, који је топрв сад из Беча долазио, II који му одмах ту и устмено каже сва наставле-нија и обнадеждивања Свето-сојузника, особито која су му внушена и сообштена и у другој два-дестога маја истога љета код ћесара аудијенцији; који-но им опета је совјетовао, приобећавајући им помоћ своју, а да се умирују са Султаном како боље и прије могу, што им се препоручује заовда и од рускога цара Александра чрез његовога статс-канцлера граФа Капо-д'-Истрију. Сад Милош од-мах и ироту истога и кееза Милоја и кнеза Павла Поповнћа (пах. београд. из с. Вранића) такоћер старпга и паметног старјешину за кнезом Авсен-тијем и другима још неким кнезовима и старјеши-нама одреди и опреми, да прате Марошлију свијем путем у Београд, и тамо да се при њему наћу док и оп доспједне; а Милош му је и собом и узгред у Јагодини први конак, отишавши од њега већ наредио био и учинио, па и одавде сад одмах пошаље хабер и кнезу Ђорћу Парезану на Липар, да и он војску с нута уклони, те у Баточини му други конак, и трећи, где зпа и узтреба, да прн-уготови, како-но и свима старјешинама нахије сме-деревске и београдске што буде заиовићено. да путем истим и до самога Београда редом учине му мирне пролазке и дочеке, а и конаке што се угодније може. И тако ти Марошлија на Врачар изишавпш дан-два поустави се вод Ташмајдана и Батал-Џамије при својему ту остањеноме ћехаји, нак једва од Скопљака и у саму варош он трећи дан собом уљегне, и у Хаџи-Риџала (у Фоџине

426

јер му је ово унук), нонајпрвога грађапина бео-градскијех Турака за сада копаком се намјести, то за који дан, док му и Мнлош до^е, да очима види, што ?1в овај од његова и иародњега мучи-тел.а крвника и зулумћара Скопл.ак-паше учинити ка-но царски већил, и сиротињски пријатељ; прем-да се онај из града на овога ромежити стао, и тек јоште да се није Србаља побојаво, који су му већ укрвпнцн, а с Марошлијне су стране, како н он што је њихов с првога у Србију корака, Бог зна бп се почео бити с Марошлијом, и Босну звати у помоћ, те нов дахилук уздићи барем за неко ври-јеме? — Док би му опета Срби доскочилн, како и пређашњима. —

Из Ћуприје пак Милош како па Бјелицу отиде, остави ту истога брата Јовапа, да још тај гаанац чува, докле год везнра Марошлнју печује у Београду са свим, и на мјесту самога Скопљака, па н овога из Србије прогната. Још одредивши ту и речене кнезове или-тн старјепшне, како-тп Вујицу, н проту ваљевскога, н кнеза Тзуку Јаг-њплца и друте, да попрате везира тога' п његову војску до Београда, и путем па и тамо при њему п на руцн му да се наћу, док и оп им прндође; а сам одмах пође и отиде у иаљевску нахију, п на Палежу с Молером се пађе и састане, те се ту својскн а о свачему за иаиредност пародњу по-совјетују, п по нужди н необходности разрежу туиа и захиру, н стоку, и дрва, н снјено на вилајет, а да се то све носи и тјера из те к'о јоште поживље нахнје у Београд Марошлн-везиру и његовој војсци

427

за таин, и ту се он исти око тога посла задржи сакупљајући речене потребе ив виаајета, и од-прављајући све у Београд, гди је већ и сами Ма-рошлија дошао био, те се и у тјесноти нашао од Скопљака најприје, па и у досади од ајана и бе-гова, који га предузму сваки час и дан, особито почевши у свачему опажати недостатак, и оскуд-ност, питати: „Еамо ти Милош, који те амо посла и умами, пак ти га сад нејма ни иа очи? Него и тебе н нас ев' овди у празно мјесто уљезти пре-варв, а да скапамо и од саме глади, то л' од зимс и другијех невбљЕ, а он отишо те купи војску по свој Шумадији, да нас овди све метне још у му-хасеру, па да ни један одавле ноге неизнесемо." Овако досађујући му често, и укоравајући га лах-ковјеријем принућаван је бивао сваки дан, а и дневно повише пута к себи звати речене дотле га допратввше киезове, да лх упитује камо Милош, куд је отишао, и шта тамо за толико чини, те му амо већ недолази, како је реко и обећао; него га преварп п овди домами па остави без никога и ништа." Сузе су му, грохнувши како грашке, низ ведику бијелу браду се рониле, то им говорећи. А они би му одговарали утјешително и онако како-но је, да има Милош, како најпрва старјешина србске сиротиње сад у вилајету доста и помучзога посла: „Док пореже и сакупи што за твоју војску потребује, како што и сваки дан вам ето долази но суву стока свако-јака, в низа Саву лаћама јечам, брашно, мед, ма-сло, сјено и дрва и проч.; пак ће он подмиривши све потребе и амо к њему доћи, а што има вевир

428

од себе му казатп засад он да му пише и тамо пошал»е, или да њнма каже шта хоће честити ве-зир од њега, на да му опи објаве н напишу. А када везнр једпако не престапе звати га да до^е, а тек очима својима да га виде његови, штово су од страха премрли, да их ту неоиколи Срб-Ми-лош с иојском, тада му кажу и ови кпезови, те исти прото ваљевскн Матија Непадовић, да: Ми-лош и што бн дошао н теби, педа му народ, а п несмије од зулумћара и зорбалија, који су још у Београду, и који по чаршији на твоје очи убијају н рзњавају Србе (како се и бјеше догоднло исти дан, те су га1;али и убили Турци једпога, Срба), којн вас и њнх нослужују, и знај Ч. В.! да ти пи доћм неће, док ти у град на своје мјесто, како правн везир и царски већил иесједпеш, н док оног који је ово све закухо и приузроково неуклонит с опога мјеста, на коме је, а није за њега, пити нрестаје од зла и опачности своје, кад ето ни Ми-лошева брата Јеврема на твоју нсту (која ти је царсна, како и сабл,а, и Ферман), ријеч па пепу-шта из тавнице." И овда се везир Марошлија озбнљом заплаче и рекне им: „Преварн мене Ми-лош, па неће доћн, него да опи чују и узнаду н њему одпишу, да: „„Нпкад ншпта добра неможе бптн, нитн се што боље израдити и дожељети, док Милош амо к мени недоће!4" Ако ли се боји од кога, то нека узме он својијех хиљаду момака, и ја ћу му хиљаду мојијех делија послати, пак онда слободно ш њима да му може доћи; него ви му свакојако пиш'те да час ирије дође за своју и си-

429

ротињску срећу, и све друге послове да остави већилима својим, а он сано сад овамо да доће, те да оправда и осветља и себе и мене, и да овриви и обелодани збиља-кривога. Пак опета пошаље Ско-пљаку искати Јеврема да му га без чуда одпусти, јер ну ето Милоша с војскон на врат, и он сами, да му је дужан помоћи; те и тако једва испусти живог Јеврема." И ови му одмах напишу све, каво ин је вевнр плачући говорио, и да њега сва-којако и на добро познва, на које с Вујицон и Антом и брата му Јеврема у Остружницу к њему пославши, везир собом још и особитнје чрез по-сланога с тима и ћурчибашу својега тајно даде поручити све, нашто га зове, и шта ће Милош амо зборит' и радити, како ли се владати и за колико забавити, а понајвише за ово: „Да Милош каже још и овда пред свим његовим аглларина, ајан'иа и бегов'ма, и пред самин капиџибашон царевијем, којега му је цар дао за свједока и за извршитеља суда над осућенијем, чија је он и народ србски раја, и тко им је додијао толико, чиме и како, те су се морали узбунити, и то све да слободно пред њима свјема изговори на његова и свакојега питања, која би му се учинила, што боље зна и ноже, пак и другога везира да захтева, и њега истог ако ће, све ће ну се учинити, и повољити, а да само више н даље зла и крвежа и ратовања небуде." Ово примивши н разумјевши Милош о свему се томе с Молером најпре просавјетовавши и ту њега оставивши за сваки случај да се наће, одпише везиру, да ће скоро доћи к њему, ал' не-

^430

урочи када ће и с киме; него се и опета до два-три дни спреми, па тек с дваестину момака пзне-надно рупп у Бсоград једпо вече н у киезовскп конак међу своје лајпрнје, и ту како сјаше пошал>е одмах за ћурчибашу, те се вмдм ш њнм н рече му, да отрчп везиру казатн, да је он дошао, п ето га одмах к њему како-по га зове п захтјева. Овај.је глас учнпио пепзказавну радост свјема Турцпма Бе-оградско-Марошлнјевпм, а њему особиту н највећу кад су и Турци један другоме честитајући узајампи муштулук искали: „Мужде! Мужде!! ТВелди Ми-лош! Машала!" повторавајући. Вез1гр пак Марош-лнја бно је на конак пануо у куће Хаџи-Рнџала, него*је оп већ пак отале па онај простор собом бпо нрешо амо у ове друге нстога куће па мјесто пазарпо (пнјаца), н сад је псти собом заповндио свој војсци својој у громилу и параду изаћи, и спуда Фењере и матале (букл>е) зажећи, нак му поручн доћи са кнезовнма осталпма. И овда се опреми топрвке Милош, ал' поведе кпеза Ђуку Јагњплца, кнеза Павла Поповића (нз с. Враннћа нах. беогр.) п проту Непадовнћа, и Днмитрнја сио-јега толмача, те сви заједпо с оружјем у појасу, и псколико поизбрапнх момака, као Вула чибук-џију посиика, н Снму Паштрмца свог барјактара, н Вучића ц проче; пего нм још у конаку своме прото нрнкрнчп и препоручи, да другн иитко ни ријечи пије проглавно пред везнром а на днвану његову, до јсдннога кпеза Мнлоша, а он ће како га Бог научн, јербо, другп се уплећућн, могао бн њега сместн, а сам неопоравнтн п пеугодити пи

-А

431

како-но би он, то лв пав што боље и паметннје. Таво и пођу свега њих до једно стотииу душб, тске већ и фењере запаливши а и с гавазима ве-•зирским; ал' када тржиштем вроз ону булументу војске турсве наљегоше, то их све Турци насрћући вићети Милоша поизраздвајаше и обуставише неће некојега мећу собом, или зар то и навлаш да их нснусте свеколике тамо у конак везирсви, те ти једва њих четверица киезова и Димитрије про-мавну и упуштени буду к везиру Марошлији, где их он на дивану, испуњеноме безима и ајанима своје војсве, дочека с хошћелдијом, и рече им по-сједати, те ови поћавши везира свуту, и подвивши поге на шилтета (по турсви особено почествовање) према истоме везиру, и вапиџибаши цосједају, и сваки Турчин по чибук при устма држећи, ал' дима ии прамена пепуштајући, а ни ријечи за неколива тренутва нитко непрозборив, док ти Србима по у једном филџану нешто слатво и млако а ограшно нопити донијеше, пак онда их сам собом упита Марошлија: „Је Милош внез! ти ев' овди сада нред свим диваном кажи право, тво и за што и чнме подиже рају на оружје и у хајдуве, па да иа цара војштите, а једанпут вам је цар све опро-сио био?" Оваво њему одговори Милош: „Честитн везире, и царсви вјерни и прави већиле! Тво годер ти је вазао, да се раја похајдучнла, он је сам хај-дув; тко ли ти важе, да је раја ова на својега цара днгла руку и оружје, он га је дигао сам сво-јом руком на исту рају, пав и на цара, чија-но је раја, и осим што чнни он свави зулум, који се

432

тек једва нзмнслптп може, него и сам оп а сваки дап теке на правди Бога, и то да заплашава све, по иеколика жива Срба па коље, како-по печепице, папизЈ'је, пак п свјема је својим подручпима не само допустно, до и заповидио, куда год којн кроз внлајет ходи и пролазп, иека чшш што хоће, и да узнма од кога што воли, што лн бол>е нађе, и опдај тоири да бије свакојега, ког и срета и стнза пу-тем; а тко се коме случајио и но невољп успро-тиви што, тогај одмах по врату пожем, н главу му на ииљак те к њему доннјети, а да му он собом за то и бакшнш даде. Снротнња је ово све тр-пнла, у надању, неће ли за то све чути цар, те зло нрекрптити, ако не искорнјеннтн, како и сваку пакост п пнзму к својој рајн сам собом угасити н уппштожпти, која-по је свакада знавала н сада зпаде и вјерује, да такова злочннија пебивају по вољи и зановијестн царској, нити бн једпо једип-цато подобно зло рајн учпнно прави царскн ве-ћнл, и лјернн царев слуга, какова је без броја и без мјере почииио пама србској Фукарн онај, којн тебн каже, да смо ми Србн опаковп к цару, ка-кав је он п к цару и к царевој раји; а нста раја н Факпрфукара својом муком, и трудом обдржава и храпн свакога жива око себе, и тице, што-но рн-јеч, у горн, теке да јој питко ппкаква зла, сметње н крнвде печини.'' Некн је туна сад пон СтоЈ"ап Нишлија всзирев терџоман био, по и опста је вииГ њега и Димнтрнје Милошев стојао, те па-зио, да оиај што пеирениачн олн неизостави н незгрнјешн; за то и всзир му је овда једном реко:

433

„Пази добро, Стојан, шта говориш, јер видиш тога виш' тебе ће стоји, да ти неда слагати.* Него и опета настави Милош даље и овако зборити: „Ова иста царева раја и србсва сиротиња ии у вријеме Караћорћа није на цара поумила оружје подићи, него је то учинила на зулум дахијски, и на зорбу и јарамазлук њиховијех млаћешина, воји за уго-дити боље и већма својим опачним и дивјачки алима старјешинама свашто преко мјере и превише налога чивише у љихово име и одговор, а сви јед-нако и сложно и вавлашно цара својега и његове ринале, каво и све остале добре и паметне Турки лараше, и засљепјаваше, да је раја крива, и што је жива, и на њу сваку лаж износише, пак и сва-кога јој душмапом учинише за то само, што је устада од њиховога свавојачна зла свој голи жи-вот бранити, а за цара својега ЕОЛИКО И за се од-бранити се, кад-но се и за врело гвожђе приФаћа онај, који се у води топи и дави; сами видитс, да ништа свротиња ова учинила није противиога, на што није крајњим злом и нуждом преморана била. Та и ев' ови ми Срби а и ови ваши домаћн Турци вако смо у једиој овди земљи од ностања својега, и како смо се заујели и позаваћали и укр-вили, тако све и гледамо један у другоме свак својега врвнива, јербо је нетво некоме у овим и прећашњим размирицама брата, нетконечијегаотца, стрица, сина ли убио, или окљастио и обогаљио, или робом одвео, иа га невратио, те се никако погодити намирити и заборавити неможемо; залуду је намаобојима свеколико цар од себе опростно,

спнси СИМЕ милутиноиити ОАРАЈЛИЈК 28

4 34

и залуд нам вели, да и ми одссде у миру н слози сие љубавно живкаримо; сврх тога нам је немо-гућства јоп! и Скопљак-пашу Мухур-сахибнја оста-вио за везира, који је такођер с нама толико вре-мена ратовао, и озлоједио се и укопистпо, те нам и сам више о злу и мисли и ради, него би који други, с нама доселе посла неимавши; осим тога још свега овде смо ми на граници чудпој. па у Бечу или Петербургу добош како удари, свн га ми одмах чујемо и чути морамо, и како Христјапи а свакојако под зулумом Турака находсћи се тај час помислимо што-по и желимо, да ето пама по-моћи на ове наше душмане, и ето нам снасенијс од свагдашњега зулума и гњавежа и глобл^авања и злопамтења и горевраћања; а наши Турца ио-мисле опета, да њима ето на врат каурипа, да њих бије и затире за хатар наш и на тужбе и молбе наше, пак онда и прије тога ичега они упатјечце предузми бити нас и убијати, где који којега и срета и стиза, те и ми њих како боље можемо, и тако ти нама и обојима другога лијека пејма, нити га имати може, до ваља да ови наши Турци при-познаду сами својега цара,.и да га за све слушају како и ми, па да рају чувају како и ссбе, од сва-кога свог и туђега злочинија, или да цар, сазнанпш сву ову истину, дигне између нас ове наше укорје-њене душмане и крвопије, и некуда их од пас премјести далеко, или барем да им пад главом како и нама постави иравога свог и силпога и вјернога везира, који да недаје никаквоме и пн-чнјему злосрдију ма и области, па да зорбу н

-Ј

435

зулум затире и прогони, али тако исто да и свако и свачије доброчинство пази чува и подиже, нити да суди и пресућује тужбе и тербе по некаквоме хатару, еего по чистој божјој правди, и како би ссби самом, тако и правоиму сваком, а не ако је Турчин то већ он над каурином имати мора од суда страну и правицу, ако ли је Србан , т. ј . Христјанин, и раја је, па за то једино мора му на суду по шеријату турскоме кривица припанути кад и највише и најјасније право имадв, пав удри по нама, док и ми како људи доста претрпјевши дотрајемо трпјењем, нити већ више можемо тога сносити нити хоћемо, ако неће бити и у вас нама качо у другим царствама, гди кад се даде Богу божје, и цару царево, нитко се никога не боји, јер нејма изван и осим тога за што нитко нивога ни страшит' се ни бојати. А ми дај и осим Бога и цара још свакоме Турчипу што год хоће, и спе што имамо, пак смо им топрв опета криви, што смо тек једва једвице живи. Најпослије пав мо-лимо и то, да нас честити цар наш дигне одавде и пресели сав народ србски тамо некуда од овијех душмана далеко, па тко невјерује да ми нијесмо хајдуци, и да смо права и вјерна царева раја, а оно нека тадер види, кад нам се у цара испросп и даде тамо у цареву царству негди у Руменлији далеко од овијех наших укрвљеника један комад празне земље, где и ми сви а са свим одавде пре-мјештени доказати можемо, да ми Срби знамо и \ миру живјети, кад нас нитко никаквим злом и не-правдом негњави, неутјешњава и противо себе не-

28»

436

паоштрава, те иштући и настојећи свим силама и приликама наше главе и живл>ење осмртити, пак о једном нас и све наше за свагда прождријетп. II ово, за што вас молимо, ми сви најволимо! За то и ни један Србин, одкако му је кућа изгорјела ономлане, а млогоме и сада овога љета, још шг колибу није за себе начинио, нити мисли ни мар.1 ту жнвјети, гди му нејма ни мнра нл прапде пи одбране; сваки нас је под растом још , и на ко-лима нам је, или на самару жена и дјсца и пашс прае, и тек очекујемо и разгледамо поћи куд му драго из ове несретне земље, па нека остапе све сама пустиња и цразнипа душманима и крвошгјама, да виде и познаду како ће им без ове сиротиње и раје бити, на коју су толику хучку и клевету подигли. Овако је ово све, честити всзиру! како ти казујем ја, а и ти да се увјериш о томе собом, можеш послати кога хоћеш од твојијех луди у вп-лајет, пак ће то све тако и чути тамо и очнма ви-ђети, да је све и свак опремљен и готов па пут без икаква инашто обзира, да идемо сви скупно н сами собом тражити својега цара, и од њега по комадак земље тамо негде нспросити, но н прави суд, који ће нас од зулума и зликоваца бранити, јер се већ овако, трпјети никако неиоже од сада, како смо и што досад прекужили, и нрегрмјели. Истина је и ово, да је имавао и међу4 истим на-шим уарвл>еиицима пођскоји паметнн и зрсли Турчин, и душевни чоек, који осталнјех зла не-кабуље, и опомиња их да ни пошто певал>а што раде они с нама, нити може на добро изаћи до

437

посљетка, и да ће за њих бити најгоре; ади га они муртатом или најмање кауром навивљу, н ако непогине он е такови од њих, а он је и другчије свакојако пропао, јербо га огласе аа одпадника од својега Хак-Дина, те га презру пазити и слушати дома и' дјеца и чељад његова, док и свијет про-мијенити прииућеи буде. — Ет' оваао бива и на-граћује се све од зла горе и тогоре, вада зло узме и преузме мах и власт и сиагу, и то је само по-ловицу иесреће отуда; него још и сваво добро чезне сахне н дотрајава у исто вријеме, што га је̂ и било, докле га и посве нестане и сјеме му се утре, пак онда ти је, тко може кога, ето му га, што му драго од њега!? — А то је таман оно, што највећма неваља, и што-но свакоме живу нај-прије дојади и прегрди, и што-но читаве земље опустошава, што и понајвећа царства потреса и прекреће, и што цијеле народе уздиже побуњује и пресељава с краја на крај свијета овога." На ово све одговори му везир тај: „Ако ли вама до-влет пошаље и стави овде другога доброг и пра-восудна везира, којнме да би ви довољни били, пак бисте ли одавде куд онда ишли?" Никада и ништа нигде више ни боље ми небисмо тражили осим доброга везира и вјернога царева намјест-ника; јербо би се од њега свавоме својему добру и правди надали, а никакво навлашно зло и обиду и биједу он неби нам наметао ни чинио." И на то везир опста овако: „Е, па добро је то! И право је ! Тако и треба, и тако ће да буде од-

-сада! Ја вас увјеравам, и кажем вам ево, да ћу

438

иисати сад ови час довлету, да за вас таввога ве-зира нађе и пошаље." Ал' Милош и на то одго-вори одмах ев' ово, како-но тн предуготовљен: „дев-лет је, и наш честити цар, нама већ заовда и нашао и послао жељенога и одбранога везпра, п ми смо га одмах позиали и приФатили га међу се како-но ти правога царева већвла и праиосудца, и ево га мећу нама дјеловодца, и то си ти, честити паша Марошлија, сва узданица и дика и одбрана наша." А везир му на то: „Добро је то све, што збориш Милош кнез, алн ја немогу мећу вама остатп, јер имадем ја други свој максуп; него ћу вам паћи јамачно доброга и правдољубива другога чоека за вевира, н у цара га вема измолити." На које н Мнлош му опета и укратко ту и помисо пресмјече: „А ти нас поведи све са собом, јербо иза тебе овде ми остати нећемо, па где и докле будеш ти, нека и нас при теби. Ја ти више и боље ннт има-дем, нити звадем казати, до још ово и осим опога: Ако ли нас оставиш сад ев' овде ти без истога себе, то ми ончас прелавимо сви у каурску земл.у и државу без обзира и повратка." Пав ућути Ми-лош, а и везир позамукне, док осталим својима прозбори: ГЕ, господо! Виђосте ли Милоша? Чу-сте ли шта говори ? Имате ли ви који њега што упитати више? А ви питајте!" Иав ућути он, и сви; док само капиџибаша те за све одвалн: „Хакн вардр Милошув!" То јест: Право има Милош. Овда већ и везир к Милошу окрене се овако: „Хајде Милош на свој конак, и хабер учинн свим Србима, да ће све од сада у напредак бити боље и сно-

439

сније, како и довлет и ФакирФукара жели и ми-лује и воли и тражн: за то више бриге и страва већ нитко да нејма, сутра ће се одмах виђети од-почетак поправка и годета." К томе му још при-дода Милош, а да неостане ништа неуглавл.ено: „Честитк везире! Дужан сам ти још и ово казати, да ће све добро моћи бити за народ, и угодно ако већ никад никаква од ваше турске... стране поговора небуде за оружје наше, које при појасу пмамо; јер ми без њега останути никако нехоћемо, кад смо га носили за прећашњијех добријех ве-зира, што га неби носили и носада ? А ево нам јутрос хабера са Дрине, да Бошњаци нрије по-лазва својега дома за својим везиром, опета су нашли прилику, те ударили једна булумента паш Саву на Засавицу, да одмаме све србске чете из вилајета онамо, а друга их булумента удари нравце у Мачву, да она барем окрајна села иоробе и онли-јене; него им се наоиако догодило, што на Заса-вици разбију они наше Ср<'е, ал' ту ни роба ни плијепа, а онамо сами су на 1 усији погинули. Него ће овог и овакога посла Србин барем са Бошња-ком тонрв одсела имавати, а ето ћете н ви, че-стити везире, наскоро вићети! Па како, да ти силах дамо?" И везир му на исто баш овако ре-шително одговори, те овда за вазда: „Ја немарим, ако ћете и топове у појасе заћести, оли на раме упртити; јера сам увјерап, ако вама никаква зла небуде од мене, да и ви од мене мировати хоћете, и оружје носити само за дику вашу и моју; а ваш душман и мој је, и царев. Што ли је Скопљаку

440

помогло узимање и на силу изгопење оружјп, када нијс знао и хотио људсвије се с пародом у оста-ломе евему владати ? Пего хајде и успокојте се сви како за све тако и за оружје." И тако се то всче разиду здраво и весело, а сие попагодив н умнрниши. Сутра пак тек осване дан, н Скопљак везнр, ио примљеној ту поћ од Мухур-сахибије за-понијести, спреми се и у Врачар изађе са свјема евојима, и пут му се даде у Руменлнју до даљега онредјеленија своју судбу итчекиватн; а Маро-шлнја одмах с великом парадом у град поће, гди му је пред ирвом градском канијом по турскоме благодаренија обичају исти Милош сиојом руком н пожем неколика овна (до 12) у курбан заклао, те је преко њихове крии у град н у сарај ул>егао иезир, и од часа тога, како у својој кући, а како-по јс обећао, стане и одпочне везировати што је бол.е знао. Како дакле испрати Скопл.ака, н то по молбн Милоша истога жввот му опростивши, почне Марожлија и своје војске мал' помало одпушћати, да и до неколика дана при себи није више ннкога имао, цроме своје тевабије, и по капијама сијема, градскпм и варошкима неколике стотипс сејмепа за обичне стражарње. Овда везир тај обдарн па опрсми дома и Милогаева брата Јеврема. По килајету пак а у сваке нахије касабу (варога) будс одређен од истога везира, него са согласијем Милоша кнеза по један муселим, ц од странс србске при њему да буде по један окружија онога кнез, а да за-једно њих оба суде и пресуђују свакоме Србу и Турчину, те све у обојичном договору и по здра-

441

вога разума правди, и муселим сваки да се за све односи к везиру, а кнез нримуседимски врховном вилајетском кнезу Милошу, пак овај с везиром у свеобштему поразумију совјетовању и сношенију да буде и пребива, теке с тим особнто рјешител-ним вакљученијем, и за то, како и за будуће врн-јеме угодним, да се у никоји вилајетски пос'о и службу већ пикад никавви Турчин немијеша; пак још и без пасоша везирског и србскога но народу и земљи да такоћер никоји Турчин ходити неможе, и ако се који гдигод без тога обога у^ати, да се има право свезати, и у Београд Е везиру на жестоко наказаније довести и предати. На то се исто, како и за све друге обштенародске нослове, сад од стране Србал>а, и то с одобренијем везира, одреди обштенародња канцеларија и постави се, да у Бео-граду потада пребива, те се и одмах бливу цркве у обштинску неку кућу немјести. Осим царскога пак данка, и везирскога и вилајетска трошка, да-вати су обећали Срби још заовда и спахијама њи-хово, али да сами собом и то јсдан пут у години доћи могу сваки у своје село, и ту све своје при-ходе га три дана сабрати и отићи, па за дуже ако би носједио који, то да сједи о своме самом трошку, а не о сеоском, како-но је одприје свакада бивало, и како што су то сами себи спахије предписивали. Још и све ђумруке и скеле по Србији удрже Ср-бд>и овда завазда у својим рукама, и тек што бео-градску скелу и ђумрук (царипа) истоме везиру за само његово вријеме уступе, и то из једине бла-годарности в њему за његову чоечност и правдо-

442

љубије, доселе им указано. У ту пак иову србско-народњу кавцеларију за чденове буду поставл.ени Вујица Вулићевић из Азање, како кпез од смеде-ревске нахије, и скоро тијех дана прешавши из Њемачке, а бивши одприје совјетник Павле Но-повић из села Вранића како кнез од нахије бео-градске, и Петар Николајевић Молер како киез иреко-колубарски од ваљевске нахије, а и киез Милоје Тодоровић, кад из Цариграда доће, да нм буде за сочлена; секретаром им се нак одреди Јово Миоковић бивши дотле писаром у архимандрнта студеничкога Никшића, и два му се прнложе пц-сара у помоћ, Лазар Поповић из речепога Вра-нића, и Гаврило Вићентијевић из села Роготе па-хије соколске, а обојица ова у истоие Београду нри проФесору и директору Миљку РпдоњиКу са-вршивши србску гимназију поиспрнје иовога Ср-бије пиденија заведену бившу. Ту се још одреди и намјести за комесара и Јаков Папцирлија, који да прима из вилајета све огревне н питателне ио-требе, што су обично нрије везиру давапе, нак н овоме још заовда, и за његовога ту нребивања обречене, и о томе онај да теФтер н рачуп водц, који канцеларији да саобштава п иредаје, када узтреба или се поиште, а опа Милошу, како вр-ховноме кнезу, који је дужан нонајвише у пароду се бавити, н о свему томе јасна изјавленија иматц. Овда тек и Срби све своје шанчеве иоравне, вој-ске разметну, и сваки се у свој домаћп жчвот и мирно стање поврати доста довољан, а још бол.ему се надајући. Тек што пошаљу истопрв Срби кнеза

443

Пају Сретеновића од стране своје и везирске у Цариград с извјестијем и увјерењем, да се Србија умврила, и Султана к'о и његовога намјестника припознала, и да парод србски Милсша како своју домаћу богом изабрану и намјешћену главу, хоће да обдржава, док је од ње трунш и влакна па и ксшчица ко;а!— Но и то цгр да гна, и да им га потврди, којеног је овда признао, и утврдио пристањем.

Ето с оваковим се успјехом и по толиким трудима мучностима и жртвама закључи и оконча Србима те за србски народ, а на изјављепој основи, ово млогознатно и вјечноваашо, хиљаду осам сто-тина и пстнаесто господа Христа спаса љето.

Д о д а т а в први.

Када већ Марошлија собом у Ћуирију доће, и с кнезовима и ноглаварима србско-бјеличкима угоди мир, и својега ћехају ношаде с неколико војске у Београд, чује то свак жвви но Србији, но и зачуди се како је то могуће било тако ласно и скоро' погодити се и увјерити с Турцима, како вјечно-заклетим душмавима каурским, а удвојно

.србскима. Чује дакле и разбере то све, шта је и како је, и Павле ЦЈЦић, који се тада у пожаре-вачкој вахији Савио како попајглавнији заповјед-вик, и на Раму штошта из Њемачке од војепих потреба пребављао, и ко подпуни властник у себи-одрећеноме, по плану и уговору Молера, четвр-

444

типском подручију и државнци, те размисливши колико је зпавао, па што ће изаћн мо1и до краја та самопосебна пеколицине Србаља угодба с Тур-цнма, пак му се пнкако песвиђе, да је тим и тако иколнко што за Србнју добро и паиетно учињеио, куда ли је чак и гдн његовога памјерсња и же-ланнја бјелег и цнљ, а још пи корака читавог кро-чепо пије до к томе. За то ти оп и пауми сам собом, п закл.учи у себи једпоме, псмогавши се овда о истоме послу са својим једпомислепиком Молером састат' и посовјетоватп, те нагне н павре то свеколико утншје и приумнрење разпраскати, пак нстопрвке рат н војпу отворити Турцимаистпма, међу се по Србијц раздвојепнма, п тим самнм већ ослабљепима, како што и сваким педостатком и скоро наступајућом зимом угрожаваиима, иак и ласно и убрзо сав окрут, хазну и иебану Марош-лнје у руке своје докоиавши окренутн одмах и внтежкн решнтелно на сваку страну против ун}"-трашњијех како н напољашпијех душмана Турака, н тако се само правоме н озбиљском успјеху и ослобођењу обште-пародњему вјерио донадати а својим га природннм даром јунаштва домогавшп стећн, н задобпти. Он је ово по собственпм чув-ствовањма разсуждавао, и по јединој својој вољп и жељи закључавао и паумљавао; пего се према своме намјеравању слаб веома опажавшн малом свитом својом и доглавством, јера су тек бећара пеколика десила се при њему, а у другој нахн.ји обрепувнш се, која за њега и његово име једва је што кадгод и начула, пак се немогав па се и на

.1

445

своје ослонити и поуздати, да њу исту могбуде окретати за собом куда год увхоће, та предузме и накупи до педесетину цигана и њиховога знат-нога бинбашу Јанка к себи преводи, пак одмах и копља даде сковати, и на свакоме упоред а по-ниже шиљка прва слова својега имена и презимена П. Ц. покрупно изверугати, те тако њих већ. и саме собом окоњене наоружавши подигне, и ш њима пријеће Мораву повише Пожаревца с намјерењем да се појави у нахији крагујевачкој, и то баш у кнежини Лепеници, гди му је и постојбнна (у селу Крчмарима), и да "њу за собом окрене; пак ће то лакше и сву нахију исту, за којом ће обично већ н сва Шумадија и Србија, како тијело за душом повести се и поступити. Али у Багрдану он својом несрећом, а србске сиротиње зар срећом намјери кнеза Ђорћија Парезана с повише дружтва, јоште сами од злочинаца друм чувајући, који га настане питати куда ће с таком војском и оправом, и шта он хоће сам осебице, кад је сиа Србија већ уми-рена, и па млого бољи начин останула сад, него су је он и њему подобни оставили, кад су иоприје побјегли у Њемачку. На то Цукић ономене га, да се тако пред својим старешином незбори, него да се он обЈгје у памет, иа да извршује што му он буде налагао и заповјед'о, и то баш одмах с мјеста да поручи у оближња села, да се народ са-купи ту, имаде му он заказати нешто. Но упита га овај, камо му на ту власт и заповедање од госиодара Милоша иисмо, да му га покаже, које он како кнез тог окружја дуаан је виђети и нро-

ш читати, пак се увјерити и послужити га што уз-треба и узхоће. Али му Цукић одговорн, да је он сам и пис.чо и господар, како истим присебпима, тако и њсму и његовима; него да му час прије на-род сазове, а да пебулазни. На које и кнсз Па-резан кратко а равговетно њему одгопсне: ,3а тебе таквога господара имаде нас ев',овде довољно, и кажемо ти да из овијех стопа одлазшп одкуда си дошао; јер ако те народ још чује п прискочи, нсћеш ни ти баш исти кускуне изннјстп, а то ли војега твог циганина одавле извести! Еда ли ми-слиш, Цукићу, ми незнамо шта ти хоћеш са тпм и другим твојим дружтвом? Немира и буптовања и рата, Цукићу, нећемо више ми, доста га је и одвеће било сиротињи овој! А тко тога жели и воли, у кући га имао, пак се о себи забавпо! И ако ми нсвјерујеш, да ово сав Шумадијс парод мис*ли овако, а ти причекај овди, док ти зовпем ове оближње само, пак ћеш одмах вићстн куда ћеш и како ђенути се и проћи." Ово изговорнвши му киез тај. отиде међу своју осталу дружипу, а Цукић остапе у мсхани под хладнпком чибук ну-шећи а пијући ракију до у поћ; па у сутоп м мрак појашс, и озбиљом се отале вратн преко Мо-раве одкуда је и догаао. Ал' пи тамо већ ннгде нс-смједавши у вилајету мјеста згријати, отндс у ма-нистир Манасију са својом дружипом, и ту се предузме за Мухасеру спрсмати, свашта нз вила-јета навлачећи ту, докле га и Турцн чују, и до-кажу Марошлији, који је топрв био дошао, и ре-чени први иосланици србски са Бјслпце к њему

_.Ј

447

долазнли и поклонили му се, и он их већ обојицу од народње и од своје стране у Цариград пријав (рапорт) и арзоал (челобитна) однијети послао са-ломс Довлету, да је извјешћен и увјерен каво су му Срби права и мирна раја, теке да им је пре-иесносни зулум од забита досадагањега у душу такао. Но како је Марошлија једнако по њихову одлазку за Цариград у миру и тишини остануо и дргкао се; тако је и сваки дан са бјеличким старје-шииама србским, и до Милошева долазка једнака и мспрекидпа сношепија држао, и за то се в њему од Србаља највишс овога времена и често пошп-л.ао Анто Протић Смедеревац (Вујичин писар), како-но ти знававши турски а и грчки језик добро, тс је иовите у Ћуприји код Марошлије налазио сс, пего ли у логору мећу својима на Бјелици. Е тако ти га овда једном исти Марошлија упита, какаи ,је то у Манасији особити господар ,и на што се он, према коме ли сад опрема тамо; а када чује од Анте, да је ово један само иохај-дучспи војвода, који непристаје на овај обшти умир са Турцима, пак се одвојио на страну од спијех Србаља, и онди се затворио, а да се, док је жин, никоме непоклања н непредаје; али му је залуду сва мука, кад нитко нсће ш њим од ви-лајета да пристане, окром неколика циганина што је преварио и прибрао к себи, а он ти му одмах и овако проговори на то: „Ево вама пет стотина мојијех војника, и два топа, те га ви отиђите оданде извадити, па к мени га довести." Али му> Анто и љепше одговори : „Одређсн је већ, честити везиру!

44*

наш један војвода с нашом војском на њега, и онај ће му се нрије нредати морати, него лу се узапријети смјети; а и јаћу к њему до тамо поћн." И отале Анто к Вујици у Манасију отпде, који је већ са Бјелице од новоставл>епога совјета, у који је сад и прото ваљевски доспјео пз Њемачке, опуномоћен и нослав био, да Цукнћа истога сва-којако изгуби. Анто му сврх тога сад прикаже ту и везира Марошлије совјет препоруку н жељу, али Вујица у томе поступи како је он за пајбоље бнтн нашао. Него ту се најпре недесио Цукић собои у граду, до неаолико његовијех људи, на које Ву-јнца није хотио ни кремена омрчити, иего их за-звао тај час на предају и милост, н опи иу одкажу да ништа учинити немогу осебице, док им недође њнхов госиодар из Рама, куда је отишао био. да џебану из Њемачке себи а својима препоручи па-бавл.ати. Овда и Вујица нспод града крај потока остаии се причекати га, и дреговорити да се тога свега прође на лијепи начин, и да се иримири како н сви остали Срби; док одозго са врх брда ннз долину к манастиру и граду стане ти хука и праска, попјевка и пушка грмјетн, те се и у град Мапасију то све разбашити уљегне н свали. Поуме и осјете се ови амо, дајето главом Цукић, али се одмах и савршено доувјере, да је то баш он собом и са свом силом својом, јера тек што уљезе и од-јмха у град, затвори му сва врата, па кулу изађе пушку докопа и сам собом одпоче гађати нрви у Вујкчину војску, те се ту одуљи бој и иуцњава тај дан до мрака, да су се сва брда и плаиине

449

околне разлијегале. У неко пак доба дана и боја, и то к вечеру саму падне Вујици на ум, да се отрчи у Ћуприју до Марошлије изјаснити му ствар ц посао тај исти са Цукићем, а да неби он што посумњао и иреумио, него да се увјери о мало-важности одметникова одпирања и противи, но и о постојанству и вјерности осталијех Србаља и народа сиега в њему и к цару; те и снреми одмах својега пнсара Апту с триестину кмегова к ре-ченоме везиру, који-но и поћу отале сви заједно ш њиме, алн придоцнивши а приближујући се у толику силу турску поиспрепадају се ти кметови, те изостану једаи по један задријевши у мрак ее-куда и у шуму кадкоји, до једап цигли што с Антом остане и отиде правце у Турке и в везиру, по имену Јанко Мирковић кмет из ресавскога села Грабовца. Извјестивши ова двојица о свему амо-шњсму послу Марошлију врате се сутра дан опета к Вујици, који већ бијаше са Цукићем у разговоре ступио, те је и пушва од обе стране прсстала. Него и Цукић немогав се одпут на Вујичину вјеру и ријеч предати, разтегне договоре за неколика дана, што му је и писар његов Н. Н.... у врх једне куле испевши се убјен одозго стрмекнуо, те и прско, с којим се је он о свачему совјетовао, на му ј« сада ш њиме и решително разсуждење и смишљање пропало и учезло. Хеле најпослије, а по млогоме посредовању Апте истога, и преко разбијања и од-враћања чауша му Перице Цукић пристане, преда се, и отале изаће к Вујици на вјеру и на душу, којино му живота опрошћење, одведавши га до

СПИСИ СИИК МИЛУТИНОНИЋА САРАЈЛИЈК 29

450

тамо жива, исироси на Бјелпци од совјета п од самога господара, воји је ту сад са Дрине већ дошао бно, и који му је не само простио то бу-новањс, него га и старјешином оставмо п држао потље оиета мећу првима, докле год он изновке а сам собом није заманитао умншљати, палавритн, пронпљати се и усиљавати бити оно истопрв, што је и најприје са Молером заумио бно. —

Д о д а т а к д р у г и .

Истога 1815а љета, како је више опоменуто, Срби су лостарали се одмах, с ночетка возстанија па оружје противо самртнијех душмапа својијех, иаћи за се и отворити врутак амуниције и сваке друге војене потребе; и то је угођсно било у сре-мачком сслу Купинову према србпјском селу Скелп, из које су били такоћер одређепн ноуздани н вјс-шти људи, који да ноћу и крадом тамо прелазе и од прнјатеља и сувјерника својијех примају барут и олово и оружје свакојако, ситно и крупно, вруће и студепо, какво се тек добављати могло за добре п готове новце, пак амо то све сиојој браћп у иомо!) да преносе и додају. Сријемци, родом и вјс-ром Срби, како и ови амо у Србијп, кад бн што икада могли, радо би својој браћи свакада ио-могли, тако и овда Купиновцн приФатс се своје престрадалне браће и њихове ирепоруке, на то се закупу н завјере њих неколицина, и одпочну им сиаки иа своју страпу тумарајући тражитп пала-зит' н куповати свашто испод руке н чрез нрија-

)

451

теље, што је год овима у Србији потребовало. Поп купиновски Никола ТЈуричић и његов син поп Сава (Сиријанским језиком: старац), који су а понај-више Србаља и амо превезли отуда ив Њемачке у почетку исте буне србске, и овога се посла при-Фате с осталима својим пријатељима те за љубав Србинства и његове правице и ослобоћења; па кад би по неколико барута и олова ока саставили, по-ручили би ам.о у Скелу, и ови би одовуда потајно прелазили, и крадом би преносили. Овако је на сиакоме згодном селу и мјесту низа сву србску границу Саве и Дунава чињено у свакоме подоб-ном случају, пак и овда, теке негди мање, а негди више, али ту на Купинову и тамо погорје на За-брежју понајвише и понајсигурније. Него се догоди једну ноћ при томе иреношењу једна несрећа, која би топрв особито-великом учинила се и нарасла, да су Срби рат овај с Турцима одуљили мимо исто љето; јер би им се кушшовски пријенос посве за-творио и прекратио, а ево зашто и како: У очи самога Ђурћева дне око поноћи пријећу обично неколицина Србаља из речене Скеле у ону страну и натоваре се у селу, што који носити могао и& плећима и рамен'ма ираха и олова, и натраг врате се здраво и мирно; па кад буду ка гувну некога Купиновца Рајића, ту посједају одмориги се; но једап од њих небојша посадивши се на своју врећу барута, напуни лулу дувана, и узме вресати, док једна житчица врцне и до вреће, те плане и букне голики барут, и њих неволицина разлете се у дим од ватре, а други опрљени што најгрозније бити

29*

452

може, остану по равни разбачени ка одрапи брави. Таку иатру морадне опазити наравно а село, из којега скоче људи сви, помисдивши да им сс слу-чајно упади село с некога краја; а када притрче на то мјесто, нађу и увјере се, да су то учннили очајаии Србијанци преносивши крадом барут, што наћу од њих једнога још мало жива, и к'о инњ огорјела, и јоште чварећег се и пиштећега, него му се већ ништа помоћи немогне, до што часком п он ту пропане и сконча се како-но и дружииа му. Сутра дан капетан села по имену Трстењак (Шокац) по дужности службе сазове сво Купипово, н стане испитивати одкуда се носи тај блрут, и тко им га набавља и додаје; али му нитко пишта неумједне а и нехтеднс казати, до што рекну: ,Мож'да су Сервијанци, који су овде у селу нагаему ио квартирима својој браћи куповали и додавали, а други нејма тко, НИТИ за кога то чннити.'" Опда и капетан предузме све крајње мјере, н заће по свим кућама у којима су Србијанци боравнлп, те свуда премећи обњухавај и тражи по иабама и та-вапима, по сјењацима и свињцима, и куда год се могло помислити, да се што сакрије; него узалуд ц папразно небуде ни толико тражење, кад у ир-вој до поменутога и злосретна гувна кући, у Павла, Касапа паће се одиах неколико сакривенога барута, пак у другој Обрада Белановића под собппм пра-гом закопан један топ изнаћ}, и у истога башчи у коврагу проњушкају и један чадор, и на питање капетапово, шта ће њему барут, ништа му први неодговори, до прећути, и рамен'ма слегне, а другп

Л

453

му за топ и чадор одговори: „Да је он то и обоЈ*е превозећи отуд амо Сервијанце за леб и превоз од њнх узео при њиховоме ономлањском страданију, и пренио и ту сакрио, нејавивши само власти, а да му се у царевкну без никакве крајцаре плаће неузме, и да га што :$а то и окривили неби." На то им капетан исти рекне опета: „Та ја знам од-куда је то све вама, и видим па што је и за вога је ; то сте ви све иснод руке покуповали, да сиојој браћи у Србију додатс, који су се сада противо Турака уздигли, па да се имаду чиме ш њима бити и од њих бранити, и то сте право имали, јер ако неће свој помоћи чимгод своме, а да тко ће већ икада коме, те се и никад нншта никога за то не-бојте, ако ћс вас и покарати старији, ал ни глава с тога неће вас ни једнога забол.ети; пак и сло-бодно ми се призиајте, ни о мени што двоумте, Србијанци су моја браћа, како и ваша." На ове и овавове гладке и срдачне ријечи осдоне се и ослободе она два, и забораве се сјетити оне по-словице: „Служба, није дрЈжба* — те у шали и смијеху прокажу се и признаду све оне његове по-мишљаје, а он ти их обојицу облацкај и салети да му кажу, тко је и други ш њима у томе, за што није могуће, да су они у то загазили сами; дов и они, већ нејмавши кудкамо, кажу му и за Јовицу Адамовића арендвша тунашњега, и за истога попа Николу и сина му, да су им они не само удруж-ници, но и поглавници и рувоводци свега. Ово вада од њих саслуша Трстењав, а он ти обојицу њих, па и арендатора ш њвма затвори, а на попа

454

Николу и сина му Саву рече само из потаје па-8ити. До часа по томе расположењу покупи се сво • село, н дођу пред капетана, и кажу му, да су они сви добри, и јемче се за попа и сина му, како пијесу они у послу томе ни један, и тек што их биједи Павле Басан, питн ће то исти овај сутра дан поФторити за њега икојега, што је рекао мало • прије, јербо је сад и пијан оп и иреплашен, пак ослабивши одаде себе, кад се већ немогке прикрити, и кад га дјело издаје, те и мијеша у то потвара-јућ' и друге поштенс и важне људе, а уздајућн се да и њему што лакше од власти пробуде, ИЛИ да нмадне барем дружтва у такоиој страдњи СВОЈ*ОЈ. Хеле овако скину сељаци, ако и на час и на дап са своЈ*ијех пбп& и опо мало нодозрења и нригле-ћаја, а ону тројицу спреми капетап под стражом и свезане у Митроввцу, гдепо их одмах у штукауз (тавннца) стрпају; но тек што тупа доспједну, и профозу (тавничар) од старијега наложепо буде, да и лисице (гвоздене заруквице) одпут на опу тројицу помеће, и да им тако притужи, неби ли они показали још и остало своје дружтво. Она дво-јица н којекако трпнјаху те лиснце, али Јовица препане се њих тако, да новиче и запомаже: „За Бога, и по Богу скидај ми то с руку, а казаћу тн кад сам и мајку за сису у.јео!!" И нрофуз му скине ончас лисице, а он му каже, да питко више у томе судружеству пије до њих тројице, и четвртн је помонути поп Ннкола са сином. Онда ироФОз и с опа два скине лисице, и свјема им руке опро-сти, пак пријави стариЈ'ему шта су рви за цијело

455

и здраво изказали; на то регимента тај час пише па компанију, да се и оба попа уФате и в суду под стражом доведу. Компанија пав примивши за-повпјест исту, потражи попове дома, и кад разумије да ни једнога их ту нејма, него да је стари отишо па Саву да своју потопљену воденицу вади, а млади друкуда за послом, тв ипак одмах пошаље се авиз (строга заповијест) на кордонски чардак, комен-дапту страже, да се тај час поп онај узме под стражу, док се и син му пронађе и уфати, те да се пошаљу заједно у Митровицу на одговор.

Капрад кордонски знајући да ноп око воде-нице још имаде посла, тај дан га из лотаје при-чува, пак исту ноћ уграбивши прилиху он собом попу каже да је он и син му одан, и да му је такова заповијест дошла, него да чини, ако што бол>е зпа ту ноћ или дов имаде око воденице по-слп; јер одмах послије, док се чује, да је и син му иаћен и уФаћен, и он њега мора увети под јавну стражу и тамо куда су и они остали пратити; него ако 11в бјежати, он ће га радо пропустити у ону страпу, за коју се и мучио и ризикао толико, а да ће овај тек вента ради па њега пуцати, али га пеће згаћати, него преко њега, те да овај амо тек изговор имати може, да је он утевао, и да су вако и јесу па њега сви стражарн пуцали, али га је срећа нзннјела и заклоннла, те није погођен да иогнне. Сутра дан поп Никола узме свој чун и свога слугу и замоли једнога солдата још, да га превезу дрва пабрати у Орлачи острову, а када тамо изађе, одмах ц у шуму и гушту замакне, и каже им, да

456

се нратс патраг, и да за њим нетрче, могао бн који иогинутн од Србал>а у које он сада бјежи, и којн га ту скривени чекају, те она двојцца вику за н.име иодигну, да се на чардак чујс, и оии са чардака нснале за њиме неколико нушака у вјетар и гамо пзгорора и дужности ради; а пои на другу скроз остроно страну прошавши дозове Срба јед-' нога с. чуннпем, те га у Скелу иревезе. Исто се тако п њсгову сину попу Сави од»пекога прија-тел.а дпкаже, те и он у Србију гди је могао н де-сио се, пребјегне одмах. Али онај капрал буде за то п опота дсгредиран (лишен) из службе срамотно и на свагда; његовијех пак дванаест солдата, што су заједно ш њиме на томе чардаку стражарн билп, узмо регнмонта под испит и суд, и осуди да сваки од њих ио шест пута тамо, а шест амо кроз три-ста момака шнбу поднесу. Она пак тројпца када чују, да толики солдати таку жестоку каштнгу до-бпше, а да што се мисли од њих учинитн како од пајвсћнјех у томе случају криваца, те сс рјеше и узму отроп, п у тавници једно јутро мртин освану, које после н мртве на точкове поме^у; а по њи-ховој смргп до три дана свакојако им дође пре-суда од хоФкригсрата, да се сва тројица разстре-л.ају. Овлико је дакле коштовао купиновскн барут истога л.ота; али нраво и стара нословица вели: „Пошл.п луда на војску, па сједи одмах те плачи." Нлн: „Од невјешта и планина ЦВИЛИ." И: иНе-бојшу најирије курјаци уједу."

457

Д о д а т а в т р е ћ и . Особитб и пространије обозрење заслужује и

овај догађаЈ, који сљедује овди. Јеврем иајмлађи брат Милотев, како-но је у

овој повјестници ва своје мјесто казано, да је оти-шао био прије почетка истога бунта, и пред про-љеће с некии џелепом волова на скелу остружничку, овди се неки дап позабавити морадие чекајући муштерију из Земуна, којој је хабер био послао за свој и стоке му долазак, него се онај купац нешто задржи, те му амо никако не доће, ни од-говор му какав пошаље; зато ти Јеврем појате коња са циглим својам момком, те једно вече сиђе у Београд, гди ће поћити, па сутра дан собом у Земун отићи, и капарну муштерију своју потра-жити, стоку му изручити, а новце прпмити подпуно, и дома се брже вратити по налогу брата својега. Али Турци тек што га опазе да је дошао, и узнаду да је он брат Милоша Рудничкога кнеза, тај час оду и јаве га Ћехаја-паши и Сулејман везиру, који ончас пошаљу по њега четири гаваза, те га са сви-јем дигну и у апс одведу, па у горњему га граду пред Диздар-капијом у понајтврћу тавницу стрпају, а то баш у ону, у којој је пегда онај славни Грк Ригас са дружином његовом затворен био; пак ти му тај час и у томруке ноге, и гвоздену с подла-нице широку гривну на врат метну, па синџир крож њу испод грла, који је обично на једноме крајз томрука тврдо закован, а на другоме се за-катанчи; али ти се неможе чоек ту ни дићи, ни

458

окрепутн са стране на страну. Кад Јеирема тако ту иамјесте Турци, ношаљу одмах и за његов џе-леп у Остружницу, те и њега са свијем момцима

'који год се нвјесу побјећн осјетилн, кад угледалн Турке како и ортака му, а н писара Ристу што доћераЈу у Београд, на људе у тавннцу исту како и где н Јеврема што су, а волове у доњи град спрати, па кољи те.једи, док их је трајало. Хеле ту Јеврем са дружином сиојом впше од мјесеца баш једпако у тавпици и у томруку проведе, једва што најгрђега љеба с понешто воде к себи нри-мајући," а тек још у носу душу држећн, па и Бога молећи да само на колац ие буде жнв удареп, пего другу какву год смрт да му час прије одреди и пошље, коју му већ и сама ослабл.елост, како п турска обнчна пријетња и угрожња предвјешћа-ваше и ускораваше. Тако тн нам га дакле нзведу једно јутро пред псту таиницу, гди га па ћунрнји џелат очекиваше, са голом у руцн палом да га носјсче; али док је коме среће, није нпете, у нсти мах ето тн му самога Бипа-Емина глаиом, те га ту одбрани, заштити н одржн му жнвот, пренпа-чившн памет и ћуд н самога Скопл.ака-паше својнм разлозима и својом важпошћу, а најособнтнје ев'ови-јем: „Ласно је чоека ногубитн иластнику, али га послије не повратн нитко, а може се млого тражити и потребовати тај чоек, па н Турке му свеколике а и аега истогаЈ^поскупо станути." И тпј Турчип овда Јеврема, е тако избани од смрти, али га не могне узетн к себи у конак сиој како је рад бно на амаиет, а да пије внше н дуље у хаису и син-

459

пвру онаковоме; не дадну му га, и не ловјере му га остади Турди, како и веаир, ако је он исти био туна н поважнвји царев чоек и Стамболија, како и надворни совјетник Судтана и дивана аегова; него ти га опета у исту тавввду на истн начин стрпају, само што се допусти, да се од реченога Бина-Емина сваки дан понеки сахан јела доноси, н тако ту Јеврем проведе то све л>ето, док и Ма-рошли-пашин ћехаја не дође с првом војском у Врачар, који га одмах по налогу својега веввра завште од Сулејман-паше, али га онај ни под којн начин недаднс из ноката и зуба своје арслан-скијех, а тако ни остале ш њвме бившс ту затво-рене. А када доће до неколико дана и самн Ма-рошли-паша са свом војском својом у Ерачар, н на Таш-мајдану код својега ћехаје одјаше, такоћер и он подпаље одмах к Сулејман-везиру писмо и своју вољу да му одмах Јеврема са свјема осталим хапсениц'ма србским одпусти, и к њему пошаље; али Сулејман исти ни негову ријеч не послуша, те га и опета не отпусти, докле-год Марошлија не-колика дана још у аалуд ш њиме о том и о којечему другоме ве попробесједи, и док му не буде првну-жден попријетити и пригрозити својом и србском војском, а највнше Милошевим гњевом; зато и за друго којешта и сами Марошлија собом приступн поближе граду, премјести се коваком својим у ва-рош н у старца Фоче, бившега дахије београдскога, кућама и дворовма код његова унука ио имену Хаџи-Риџала васједне, и војском сву варош наиуни, пак истопрв стане искати од Сулејмана речене

460

Србље и брата Мидошева из хапса пустити. П тако једва једвице Сулејман везир отпусти безвредно свој лов и жртву, који кад изаћу на бијели сви-јет, дигну се сви заједно и отиду с Јевремом к врломе Марошлији, к̂ојему исти Јеврем у име сви-јех благодари, и обећа му се његово добро и брату својему Милошу изјавати, и за узајамну га добро-творпост и пријатељство умолити к њему и свјсма њсговима; а онај му пак честита срећу новога жи-вота, и рече му отићи на конак те одахнути ду-шом, пак му опета у јутру доћи. А кад буде у јутру, а то зором исти везир Марошлија Јеврему послао на дар једпога хата под свијем окитом турсипм, и једап кат хаљина турских што љепше имао, да топрв н један црвени капот од саме саје чохс, па га тако к себи у свој тој промјени по-зове иа разговор, паче ли на вићење и утјешење и ублажење, куда му Јеврем и отнде сав прекунда-чен, II на ономе хату истоме, те по жељи самога Марошлије и с неколика његова гаваза те к њсму у копак на благодарност за то све; овди му обећа још и вторично заФалпост и иризнање свагдашње нстога брата својега Мидоша, који се овда негди у вилајету још бавио, и за којега најбрже к себи позвати отпуштајући Јеврема кући препоручи му да ирско Остружнице удари неби ли тамо ђе срео п нашао Милоша, да му каже к Марошлији-ве-зиру најбрже отићи, а све друге какве му драго иослове оставити за сада; ако ли Милош не уз-могие одмах доћи, то да му исти Јеврем опета врати се казати причину за што не може онај доћп.

461

Тако и буде, и Марошлија опет Јеврема и својега ћурчибашу пошаље брже и брже к Милошу с ама-нетом божјим да му свакојако и најбрже дође; те отале Милош укани се већ једном с неколико сво-јих момака из Остружпице к својему и обште-србскоме благодјеју и заступитељу Марошлији у Београд на позив и поздравл>е, па Јеврема тоирв сада из Остружнице потаље дома у Црнућу да тамо међу тим кућу руководи и своје здравл,е об-нови у тишини домаћој и слободи свдјој, како и у ненадној слави својој и обште-народњој, за коју је он исти својим животом јемствовао, и толико страданија и страха дуговременога претрпио, док се је и сам а ионајпотље свијех и то једва и све-мучно избавио, те своју кућу и родбину видио наново, и посјегио завазда ев' овда.

Конац Т р о ј е г о д и ш њ е с р б с к е историје .

ш

Овди придодају се п нскн документн исторпчески, т. ј . пријеииси (копије) матнчиијех (орнпшал-иијех) прошенија. која су ербскн послапци кад-који иодавали у Бечу велпкима хрнстјипскпм царима, н то но ирпродпоме њпхову ]>еду, шгнлу н језнку, како-по су онда ппсапа н подаваиа, на п како нх је мспп лани нреручно псти Г. ДаиидовиК у самим приим макулатурама, којијех. су вс!) понека нзраженнја и њему самоме из опомена учезанатн почела. —

А в г у с т ј е ј ш н Ж о н а р х мидостивјејши Государ !

Нижеаодписани под благоутробним заштиште-пнјем Вашего Императорсваго Величества находја-штисја Емигранти сербски, усуждајемсја с сим сми-рсњсјшим прошенијем, в призрјенији страждуштев Сербији братије наше, Вашем Императорсвом Ве-личеству пристати ивсепокорњејше милости просити.

Понеже да народ сербсви заоставши в Сербији зљсјшс страждет, и у кратком времену са свим, оружјем турским истреблен и у рабство поведен, бити хоштет. Причина тому, мислим, Вашем Имп. Всличеству извјестна јест.

Истина да народ сего љета паки возбунтовао бјаше, но причина тому јест, что Турци по малом премепу пришествија својего начали народ они гло-бити п имјенија их отузимати, оружје истраживати, и П.СКС поглавите људе сјећи и на колац натицати; иа које народ возбунтује и себе у вјаштшу поги-бс.1. иостави.

Сад убо Турци, војскоју Сербију наполнивше, иаки иачали оружија истраживати, имјенија оту-зимати, и све почти бивше чиповник.; совокупљати, во арест постављати, и мечу иредавати; о којем чрез граничнија командн Вашем Имп. Величеству извјестњеје бити может; који поступци Турков јасно

464

доказујут, да намјереније Султаново јест Сербију конечно огњем, мечен и рабством опустошитн: које и сами Турци приФатно сказујуште свидјетелствуЈЈтт.

Того ради бједњејши и љутје страждуштп па-род сербски, чрев нас вижеподписане, припада бла-гоутробију Вашего Императорскаго Велпчества за-штиштенија просити: что би поне (ако пе иначе) милосердствовало, с прочима превисокима сојузницн, Султана увјештати, да отсуду своју измјеии и бјед-њејши народ онај от пљеневија и гибели иоштедн.

Народ онај који свагда на позивлније Авгу-стјејшаго двора аустријскаго готов био јест оружје против христјанскаго супостата двигнути и кров своју пролити, да неби са свим погинуо и у ил.е-неније турецко обратио се; кољено-преклопо сми-рењејше просит чрез нас нижеподписате, и ирипа-дајет благоутробију Вашего Императорскаго Вел'»-чества. За которују милост и заштиштеније ниње страждушти народ, от рода в род Вашем Имп. Величеству благодаран и привержен будет. Којн и називајетсја в глубочајшем страхопочитапи

Вашего Императорскаго Величества мнлостивјејшаго Государја

В' Земуље, дне 30. Нов. (12. Дек.) 1814. Предањејши н смирењејши народ серб-ски в лицје смирењејших рабов:

(1Ј. 8.) Мелети Никшич, архимаид. (1Ј. 8.) Мате ј Н е н а д о в и ћ , протојер. (1Ј. 8.) Петар Молер. (1>. 8.) Павле Поповић.

•

Ваше Имлераторскоје Веднчество! Всемилостивјејши Государ 1

Низуимјанујеми за нињешње времја под вро-вом Е. В. Императора австријскаго находјашчисја сербскн емигранти осмјелидисја, в врајњеј нуждје својих под Турками оставшихсја братији, ово ими умолени и уподномошчени, овоже иа собственаго сожаленија Вашему Имиераторскому Ведичеству прнтешчи, и кољеноприклоненијем просити, что би бдагоизволили, Султану всемидостивјејше предста-вити, војеже би судбу нешчастних их братији убла-жил и с нами аки поданици и платежници својими а не јакоже жертвами оздобленија турецког по-ступал.

По нешчастном паденији Сербији в оном за прочују христијанскују Европу тод' спасителном годје 1813 подпаде јединаја част, ово собственоју својеју сидоју, овоже всемилостивјејшим предста-телством Вашего Императорскаго Ведичества почти освобождених, но изливенији ради вод и многих дождеј в держави австријскија изселитисја не мог-ших, Сербов на ново под иго Агарјанов, котори иногда с тјемиже тирански поступали. — Серби все дјелаху что поданив једин царју својему от-давати додженствујет. Онн всја бремена, всја кон-

СПИСИ СИИИ МИЛУТИН0ВИ5.А САРАЈЛИЈЕ 30

466 «

трнбуцији, неслиханија и разнпја реквисицији, и третицеју умноженија точно отдаваху.

Поздњеје зачаша Агарјаин приватлих лиц' нсвати и многија их велможи на кол' пабивати под нзвјетом, что праотци их при всјаком поводје хрп-ствјанских сил держалисја, и что би и опи опет им прнступилн, когда бн случаји тако с собоју донесли, јакоже и в австријсво-агарјанстјеј, и росијско-ага-рјанстјеј војни освидјетедствовали. Число убијених велможеј веливо било, но и сије безчеловјсчпје, је-дини товмо Сербин им и прежде обвикнув, редким постојанством, но не и с равнодушијсм претсрпјс.

■ Но Агарјане н сим недовол.алисја. Љажд их в отмштеннју против Ссрбов, иже за освобождсније своје от твранскаго деспотисма борплпсја, и всегда страни христијанов придержалисја пх полптпческија мњенија в призрјенији их битија, ашче Сербп ла њ востанут вооружавшисја; а можно, что п их па једином слусје основаноје гадапнје что им сојуз-НИЦИ брањ објавитн будут; все сије побуди Ага-рјане повседневно болше и болше војнов в Сербију прнглашати, веси плењати, всја велможн окиватн, в тверднпи вдевут их давита пли па кол набн-ватн, а имјенија их ограбивајут. Во сље всјак о животје својем тренешчет, ниже чсстњејшп хрн-ствјапсви свјашченвци, виже сребреповласи старци, ниже слабија жени н чада лишс пошчадјевајутсја тав, да Агарјани миогократно богомерзскнм позо-ришчем многих на вол набијспих, всује кплости просјашчих Сербов в Бјелиградјо и Ншије равно наслаждајутсја, причини дајај, что би им нпогда

467

вредити могли, и что сицеваго хрнстијанскаго народа должаје жива оставити неиогут. Посљедпаја извје-стија вједомо творјат, что вес зовома Марнова с иними њекоторими всја своја жители изгубила, ови убо маомеданскоје вјероисповједаиије нријати при-нуждени, ониже, сему противјашчнсја, мечем усје-чени, ни осмољетних чад не шчадјејут Агарјани так, да нх безчестно в наложничество, аки дјевици, употребљајут. Какоје безчеловјечије! Какоје без-честије Христијаном! Ашче всја сија јединим точију мјесјацем продолжатсја, то Сербија 600.000 хри-стијанских душ имушчаја несдиханим свирјепстви-јем Агарјанов житељами иснразднитсја. Агарјани уже закључили, всја Серби без всјакаго призрјенија вјека и пола дотоље истребљати, докоље и имја серб-скоје неугаситсја. Что же ниње бједному Сербину дјелати, но или маомеданскоје вјероисповједаније пријати, или мечу турскому жертвоватисја, или в гори отечества својего избјешчи, и там болше гладом и стужеју умрети, неже ли главу своју турскому мечу подложити. Једино јешчс, јеже народ от носљед-паго падепија својего, и от воспријемлепија ма-хомеданскаго вјеровсповједанија отврашчајет, јест сладкаја надежда ова которују В. В. на прошс-пије народње депутатом пашим у Брухсеиу Јулија м-ца сего года В. В. врученоје, и ними објешчат благоизволило Ваше Величество да народ сеј в нуждје својеј заборавити и оставити небудет. Се жалостноје состојаније, в немже ниве Сербија на-ходитсја, но и сије бједноје состојаније јешче бјед-нијвм сотворилосја, что страждушчи народ в тврдом

30«

4С8

упованпји својем ослабљатп припуждсн, ибо па то-ликпја прошепнја у Вијепи па В. В. отправленија оскорбнтелнаго токмо за парод сербски рјсгаеппја до днес неполучил.

Тако удручспи н пешчастпи опи спнн парода, посрсдством пас к погам Вашего Императорскаго Величества прппадајушчс мнлости просјат, что би Султану всемнлостивјејше прсдставнти благоволили, јако да судбу благопрнмирителпнх Сербов ублажпт, и от богомерзских опих дјелапији престапет, кото-рнх нрпрода человјеческаја гпушајстсја, п кото-раја Владјетел>у не прилнчествујст, јемуже љубиму, а пе страшиму битп л.ет јест. В крајњсј, истре-бленије иарода цјелаго угрожаЈ*ушчсј пуждје про-сјат паша братнја носредством нас опују доброту, н оноје велнкодушије и иравдол.убнје, јежс Вате Импсраторскојс Велнчество к нпм самим завјешчали, акп покровптељ, а којс н к прочпм европејскнм па-родом с ирсжде пеколикаго врсмспе так монар-шески показпвајете. Нх, так и наша падсжда Ј'ест покроиитслство Вашего Вслпчестпа! Правда что Ваше Импсраторскоје Вслнчсство и ппнми копгрсс-ннми дјелн пиње отјагошчеин, по всЈ*а таја дјела упичтожепија једнпаго народа не касајутсја, и всја отложнтнсја могут а нстреблспије Сербов воспо-сл>едујет, ашче дјело сербскојс па краткоје врсмја отложмтсја. Помилујтс Ваше Пмпсраторскоје Ве-лнчество удручепих Сербов, которнх покроинтел-ствовасте. Чсловјекољубпје, Христпјапство, п ирав-дољубиЈ*е за их просјат. Слезп Сербов точију благаја дсспнца Вашего Велнчества отпрати может. Глас

469

правдољубија доволен би бил, војеже би всја хри-стијансвија вњази побудити, что би не дозволили, да народ једин варварскими и кровију Христија-нов омиватисја хотјашчими руками угаситсја, и в посљеднем својем издиханији без всјакија помошти оставитсја. Услишнте Сербов! Сердце вњаза, ја-коже Вашего Величества^ лам помогиет, и Султану реченаја представити будет. Потомци сербсви Ро-сију благословл>ати, и Ваше Императорскоје Ве-личество превозношати будут; народ же ниње не-просредствено смерти и угњетенија освобожден стопи Вашего Величества лобзати будет! Он, посредством нас, својих полномошчнивов, уповајет на Бога, на Ваше Императорсвоје Величество, и на праведноје прошеније своје оноју надеждоју јејуже Ваше Им-ператорсвоје Величество народ сербсви питајете. И так скорија помошчи ожидајушчи остајемсја

Вашего Императорскаго Величества Всепонизњејши раби.

(По свој прилици они су, што на ћесарском, и на овом прошенију подписанц бити морали, па и за то у овој копији никога нејма).

Ведиконожњејши н Всемилостнвјејшн Монарх!

Велики Бог роду человјеческому благодјетелно намјерепије престола Вашсго па побједу обшчаго врага милостиво благословил јест: от опасности Вашс царство избавити самаја небесна судбина вами јест пособила ц своју богату милост даровала что би и ви угњетенија освободнлн и бједнија полу-ченоју милостију помиловали, к стопам Вашего Импсраторскаго Величества прибјегајушчија. — Народ сербски ниње у величајшем страданију горко плачет и пишчит, ибо Турки јего сјекут, пљсњат, на коли побијајут, вјеру их измјењајут, и всјаким пасилнјем безчеловјечним јего умаљајут; и из всјех турецких дјејствији видпо, что Турки умислнли јего истребит; того ради сеј страждушчи парод чрез пас пизу подппсатих у Величества Вашего проснт покрова, проснт мидостиво нзбавлспије, или попе от настојашчаго страданија облакшапијс.

Всемнлостивјејши Мопарх! У Вашему серб-скому пароду неугасите надежду от Величестпа Вашего в иему посјејапу: покажите Ваше Вслико-душије н Вашему народу сербскому; здјелајте сему пароду Вашу царску мнлост н Ваше царско завје-шчано отеческо попечепије что бп мимо толикија народн прп Вашему покровнтелству предп Вашпм

471

очеси он једин пепропал, котораго Турки варвари уж истребит умислиди: Црославите Имја Ваше | над сим народом Вашему нрестолу приверженому и всегда вјерному, котори и, на будушчија вјеки престолу Ведичества Вашего как својему благодје-тел>у с потомцн својими всегда будет вјерни и не-поколебими стодп вјечних благодарпостеј. — В чем остајемсја у надежди милостиваго отвјета дожида-јушче, и јесми

Вашего Императорскаго Величества У Земуну, 8а Декемв. 1814а года.

Вјерно-Всеподањејши и нокорњејши Серби из Сербије:

(1>. 8.) П е т а р Н и к о д а ј е в и ћ М о д е р . (1Ј. 8.) Павде Поповић. (I*. 8.) Павде Цукнћ. (1Ј. 8.) Мелети Никшич Архим. (1Ј. 8.) Матвеј Н е н а д о в и ч , протојереј. (1Ј. 8,) Павле Сретенович. (I«. 3.) Гаврил Никода јевич . (I.. 8.) Ј о в и ц а Б а п е т а н . (I.. 8.) Максим Војвода .

(Она прва оба прошенвја, по свој прилици, сочинио је Јово Миоковић, бивши тада у Студ. Арх. Мел. Никшића секретаром, и у Бечу ш њиме; а ово треће види ии се, да је штид истог Жутога Гаје, бившега ведикосудскога секретара, који се овда такоћер у Беч мећу остале накотурао, да је којв злосретни кукадо на броју и пред очи царева повише од стране сербоке). —

I

•

В а ш е С и ј а т е л с т в о Превосходителњејши и Милостввјејши Господнн 1

Грозвејшеје страдапије и истребленије народа, в Сербији сушчаго, принуждајет нас нижеподпи-сане всепредањејше Ваше Сијателство молити.

Понеже народ сеј уже во величајшсм смја-тенији и гибели от Турков находитсја, ибо Турци с многнм воинством пришедше, начали сут разнаго виду насилија народу творити; сјешчи, на коље натицати, и разними муками томити, жепи и дшчери насиловати и с дјетми в рабство отводити, гдје ничто чути њест кромје плач и горкоје риданије; во оно времЈ*а когда цјели христијански род ио всјем царствам веселиЈем и радоствју исиолњајетсја. — Во времја когда Благочестиви царије собравшесја о шчастију цјелија Европи бдјат и промишљајут.

Того ради с смирењејшим прошепмјем припа-дајем и кољенопреклоно Ваше Сијателство молити дерзајем, что би о народу сему; коЈ"его шчастије и јего потомства, јакоже и прочих Европејских па-родов, от мудраго расположенија и доброти сердца Вашего Сијателства, зависит; попечспије имјело, и благодјетелним ходатајством у Вссмилостивјеј-шаго Императора, кому ми всепокорњејше проше-нвје под 12м сего мјесјаца о том прислалн Ј"есмн,

473

и прочих превисоких сојузников милост испросило, нешчастни народ сеј с Туркамн примирити, и*ог конечнија погибели скорјејше спасти. За које пе сахо он, но и цјелоје јего потомство, за превисо-ка благодјејанија Вашему Сијателству благодарја во вјеки пребудет. При сем скорјејшија милости ожидајушче в смирењејшем страхопочитанији пре-бивајем

Вашего Сијателства мидостивјејшаго Господииа.

В' Земуну, 8га Девемв. 1814. Во имја цједаго народа сербсваго пре-дањејши и смирењејши раби Емигранти сербски:

0* 8. 1 Ј о в и ц а Б а п е т а н . (Ј,. 8. 1 Максим В о ј в о д а .

0- 8.Ј П е т а р Н и к о л а ј е в и ч Молер . 0- 8.) Павле Поповић. (I, 8.] П а в л е Цукић. (I* 8.) М е л е т и ј Никшич архим. (I* 8.] М а т в е ј Н е н а д о в и ч прогојер.

0* 8.; > П а в л е С р е т е н о в и ч . (II. 8.) Гаврил Н и к о л а ј е в и ч .

(И ово је истога Јове Миоковића сочиненије.) —

I

В а ш е В е л и ч е с т в о хииосгивјејшн Государ!

Ио мпогпм препорукам народа в' Ссрбнји страждушчаго и уже во отчајапије прншедшаго, усудихомсја мн нижсподпнсапи всепредаљејше Ве-личсство Ваше проситн:

Понежс псшчастни народ сеј, бољеје јединаго года от Турков побјежден, разпими озлобленнјамн томитсја, јакоже отјатнјем имјепији, арестонапи-јсм, гублепнјем, пасилованијем и отпиманнјем жеп и дшчереј, и прочими разннмп обидами, која је-стество человјеческо превосходјат: Ннње же со многим воинством пришедше, пачалн мпогија по-губљати, цјелоје имјсинје отннматн н грозити что памјерепије их јест, цјели парод упичтожити и в' рабство повестн. Да сије истнно воспосл.едо-ватп будет, јављајетсја нз всјех дјејствиј турец-ких, п парод в всличајшем страсје и трепстје от дња па дењ ожпдајет копечнаго истреблеппја.

Того ради в глубочајшем страхопочитапија ирипадајем к иогам Вашсго Величества; сожалите о бједњејшем народу сему, и с прочима иревисо-кима сојузники содјејствујте јего од настојашчија гибели избавити и с Турками примирити. Удостојте превисоке мнлости Ваше народ под тпрјапством

Л

475

турецким стењашчи! народ, који не точију в сије времја, но и от многих стољетији под игом неу-добноснмим стенет и безбожно тлачитсја. Уставите гњев и злобу разјарених Турков готовјашчихсја бједпи народ сеј копечно поглотити! Собољезнујте о нсшшим чадам, котораја вскор.је, јакоже скоти иа торжншчах нсмилостиво продаватисја будут. Про-мнслите милосердно за спассније бједнаго парода ссго! За које он одолжајетсја от рода в род опоми-њатнсја милости и скораго заступдснија Вашего Ве-личества, и во вјеки благодаран бити. При сем, ожи-дајушче високија милости и скораго заступленија, нребивајем в смирсњејшем страхопочитанији.

В а ш е г о В е л и ч е с т в а мнлостивјејшаго Государја.

У Земупу, 8а Декемв. 1814а года. Смирењејши и всепредањејши раби во имја цјелаго народа сербскаго:

(I- 8.) Петар Н н к о л а ј е в и ч Мол. (1, «.) Павле Поповић. ^ . 8.) Павле Цукић. (1,. 8.) Мелетиј Никшич, Архиманд. ^ . 8.) Матве ј Ненадовић , Протојер. ( I . 8.) Павле Сретенович . (I,. «.) Гаврил Никола јевич . (I,. 8.) Ј о в и ц а Е а п е т а н . (I , 8.) Максим Војвода .

(И ово је чије и предовно сочиненије, него ми сс бити чини ово писаво на прајзскога краља).

Еиеге Е х с е П е п г ! *

Ш(ег2е1сћпе(е, &е#еп\уаг(1д ип(ег (1ет тЦс1еп 8сћи(ге бг. Мајез(а( с1ез Ка18егв УОП Оеб(егпНс11 81сћ ћеппдепде зегМвсће Епи#гап(еп ћаћеп зјсћ егкићп(, УОП 1ћгеп, ип(ег с1еп Тигкеп 1П с!ег !1изег5(еп Ко(ћ веи&епсћзп ВгМегп #еће(еп ип(1 ћеУо11таећ(Ј2е(, ете ип(ег(ћат&8(е ВМзсћпЛ ап бе. МајезШ (1еп Ка1бег УОП Оев(егге1сћ (с!е (1а(о бетПп, с!еп — Бе-сетћег 1815) дигсћ деп Еггрпеб(ег Ма(ћ1пз Хе-пас!о\У1(сћ ги бепдеп, ипс1 Носћ8(сНебе1ћеп сЈетП-(1&8( ги. ћК(еп, ш луо&га 8е. МајезШ бкћ апиеп, уоп а11еп сћпз(Нсћеп Масћ(еп д&пгНсћ уег1:1ббепеп ипа" УОП с!еп Тигкеп ћагћапзсћ ^еппббћапсЈеКсп 8ег-Мегп а11ег§пасН§в( аппећтеп, ипа" ђе! с!ст биКап теглуеп<1еп тбсћ(еп, <1апп( Ег с1а» бсћ1скба1 јепег ХЈп&](1скНсћеп пнИет ип<1 ветег јћисп ћегеКз %с§е-ћепеп Атпеб(1е (геа Мешеп тсоШе.

Еш§е<1епк дев ћоћеп Уег(гапеп5, (1аб Еиеге ЕхсеНепг ће1 8г. Мајеб(а( с1ет Кајзег с1игсћ 1ћге аив§е2е1сћпе(е Б1еп8(е в1сћ егтсогћеп ћаћеп; е т -§е<1епк с1ев §го8еп Етвивбев, с1еп Еосге ГигвШ-сће впаДеп <1игсћ Тћге Та1еп(е аосћ ће1 апДега сћпвШсћеп Масћ(еп ћезкгеп, \уадеп ЛУИ* Ш(ег2ен*.Н-пе(е 1т ^атеп ипвегег ће<1гап#(еп Вгпскг ете ин-

477

1ег1пашдб1е ВШе аисћ ап Еиеге ЕхсеИепг ипа ГигбШсће Опааеп ги п'сћ1еп, ипа" 8Је ктеШНдз* ги егбисћеп, Еиеге ЕхсеНепх шосћ1еп бкћ ћс'| бг. МајевШ, 1ћгеш Неггн, 211,1шбб*' \тег\тспс1ен, ипа ипбеге оћћепапп1е .ВН1е т Ве1геп" (1ег Уогз1е11ип-деп ап Јеп биНан луеуеп (1ег МиМегине (1ез бс1иск-ва1б (1ег бегИег инхегбШгеп. Јеие ТЈпдШскНсћеп ћаиеп Дигсћ ипб СеГегИЈ^с аиГ 1ћге Мепбсћеп- ип(1 Сћпб1епНеће, иш1 аиГ 1ћге аиб§е2еи:ћпе(;еп Ти^еп-аеп, \\-о(1игсћ Еиеге ЕхсеПепг во §1оггеЈсћ (1аб Л\гоћ1 бо У1с1ег ^аИопеп ги бИЛеп бкћ ћетићеп.

ЛУ"г МИеп аћегта1з Еиеге ЕхсеПепг ипи Г(1гб1-Нсће Снас1еп, аисћ сПебег КаНоп 1ћгеп лУоћНћаИ-деп Ешпиб г\\ дОппеп, и т Деген Ех1б*еп2, ја бе1ћб1 и т (1егеп ^атеп еб девсћећеп 'б1, л\'епп тсћ1 (Не сћпб1Нсћен Масћ1е (1игсћ ете бсћ1еишде Уегллеп-дипд 1>е1 с1еш биИап сНебе ит (Не сћпзШсће Ке-Пдјоп шк1 с!аб ег1аисћ(с Наив Ое$1егге1'сћ ?о ћоећ тег(Нсп1е ^а1Јоп геИеп л\(1гс1сп. бсдпсп ЛУЈГЛ б1е с!еп Ш т е п М е 1 е п п с ћ ! ећгеп нн(1 асћ1еп \\ег-Деп сНе ^асћкоттеп с1егбе1ћеп етсп Мапп, аег јћг Дигсћ кгаШде ТћеПпаћше (Не Ех1б1ен2 \\је(1егде-дећеп ипс1 (1игсћ сНе {*пГ1(Нде Л;ег\\'еш]ипд ће! бг. МајебШ (Не МогдспгоЧће Шгез С1(1сксб дебсћаНеп ћа11е. 1н (1ег УОПСП 2и\гег81сћ1, с1абб Еисге ЕхсеПспх ип(1 шгбсПсће Онаиеп 1ћге днабМцо \гсг\\'еш1нпд ће1 бг. МајезШ (1еш КаЈбег сНебег ХаИоп шсћ1 уегба-Јен л\егс1еп, ћШеп л\јг гидкЈсћ, Еиеге Ехсе1-1еп2 тбсћсеп инбегеп ВеУоИтасћНдгеп, Епфпеб1ег М а 111п а 5 N с п а (1 о V Н б с ћ, сЈет Е и I ћ у т 1 и 8 б г а и Н е с ћ ина" с!ет Оћегбхен б с е р ћ а п 2б1\--

478

котуИбн, еше АисНепг еппгкен, ће! 8г. МајебШ Јега Ка1бег 8кћ ги уепуепДеп, гта" богаИ иибегп • 1е1геп "\Уппбсћ, Ше Ешп&паЧдипд <1еб бсћгеЉенб ап 8с. МајебШ, ги егЛШеп. —

Ап 8е. ЕхсеПеиг с1еп Неггп Ригб1еп уои \ \ Ч п п е ћ и г § -

Осћбепћаивеп МеНегпгсћ , ВеуоПшасћИд-1еп бг. МајсбШ <1еб Ка18егб УОП ОевЈеггеЈсћ ћег" дега ЛУЈепег Сопегебзе.

1Јп1:ег1ћап1дб1е ВШе (1ег бегћјесћеи Епи-§гап1еп (•нпе шпеп).

*^Ј

Еиеге Е х с е П е п г !

1Јп1ег2е1сћпе1е, дс^спугаггЛб ип1ег (1ет 8сћи4ге бг. МајезШ (1ез Ка1зег8 \*он Оез^сггеЈсћ 81сћ ће-6п(1еп(1е бегћ1бсће Ет1дгап4еи ћаћеп 81сћ егкићп!. УОП Љгеп, ип1сг (1еп Тигкеп ш <3ег аиббегб1еп Ко1ћ веиГгепдеп Вгидегп §еће1еп ип<1 ћеуоПтасћИде!, е т с ип1ег1ћат{Јб1е ВИбсћпЛ ап бе. МајебШ (1ен КОтр \*оп Ргепбзеп (о"е да1о бетНп, Деп 8. Бесет-ћег 1814) (1игсћ (1еп Еггрпеб1ег М а 4 ћ 1 а б Х е п а -<1оУ1\\*Н8сћ 2п зеп(1еп, ипа" Шсћ51сНебс1ћеп к т е -ШИдб1 /и ћЈМен, ш \ \о&т бе. МајезШ 81сћ јепег агтеп ипа" УОН <1еп Тигкеп ћагћапбсћ &е1тббћап<1е1-1еп бсгИег аНегЈЈпасПдбг. аппећтеп, ип(1 ће1 <1ет бикап уег\уепс1ен тОсћ1сн, ЛатН; Ег (1ав 8с1пскза1 јепег ШзШскПсћеп 1шс1ега ип(1 вешег Итсп ћс-гекз бе^ећепеп АтпезИе 1геи 1>1еИзеп \УОШС.

Етдес1спк дез дгоззеп Уегс.гаиепб, с1аз Еиеге ЕхсеПепг ћс1 бг. МаЈебШ. (1ет Кбшде (1игсћ 1ћге

480

аи5§;е2С1с11пе1е Вчепв1е бкћ ег\\тогћеп ћаћеп; сш§;е-(1епк (1еб дговвеп Ешпиввез, иеп Еиеге шгбШсће Опа-Деп аигсћ 1ћге Та1еп1е аисћ ђе! апДегп сћпзШсћеп Масћ1еп ћебИгеп, уга^еп \\'"г Цп1ег2е'сћпе1е "т Ка-теп ипбегег ћеагап^еп Вгиаег ешс ип1сгШатдб1;е В"ис аисћ ап Еиеге ЕхсеПепг ип(1 шгбШеће Опа-(1еп ги псМеи ипа 8Је кшеШНдб1 ги егзисћеи, Еисге ЕхссИег тОсћкеп б'сћ ће1 бг. МајебШ, 1ћгет Неггп, дпа(П§81; уеглгепаеп ипД ипбеге оћћепапп1е ВН1е 1И Ве1геп" Дег Уогв^еНипдеи ап Деп биНап \\Тс-§еп (1ег 1Јта,еп1п& <1е8 бсћ'скба]з (1сг бегМег ии-{егбШгеп. Јепе Ш&ШскНсћеп ћаисп аигсћ инз Се-ГегИ^е аиПћге Мепбсћеп- ин(1 Сћпб1епНеће, ипа аиГ 1ћге аиб&егекћпе^е Тидепаеп, луо^игсћ Еиеге ЕхсеПспх бо §1оггекћ аав̂ ЛУоШ бо \че1ег КаИопеп 2и бИЛеп бкћ ћепшћеп.

\У'г ћМеп аћегта1а Еиеге ЕхсеПепг ии(1 Гигб1-Нсће ОпаЛеп, аисћ сНевег ^аИоп 1ћгсп луоћкћаИ-д;еп Етпибб ги ^Оппеп, ит Лсгеп Ех"б1си2, ја бе1ћб1 иш (1сгсп Катеп ез девсћсћсп јб1, луепи ш'сћ1 (Не сћпбШсћен Мбсћ1е 6"игсћ ете бсћћзишде Уеглусп-шшд ће' ает бикап (Неве ит ш'с сћпбШсће Ке-Н{Ј10п 80 ћосћ уегд1еп1е Ка1шп геМеп л\игден. бе&-псп^\\''п1 б'е (1еп Катеп Н а г д е п ћ с г д , ећгеп ипа ас1исп \\'сгдеп Шге ^асћкоттеп етсп Мапи, (1ег Шг (1игсћ кгаШ^е ТћеПпаћте ше Ех"б1епг шдегде-дсћеп инд/Пе Мог&епгбЧће 'ћгсб СШсксз ^езсћабГеп ћаие. 1н?дег уоПеп ХиГешсМ, иабб Еиегс Ехсе1-1еп2 \пк1 тгвШсће Опадеп 1ћгс дпЛш^е Усгтсеп-

-1

481

<1ипб ће! бг. Маје81Ж (1ет КОшде оЧебег КаИоп шсћ{ уегзадеп \\гегс1еп, уегћаггеп шг пи Иатеп јепег бегМег

Е и е г е г Е х с е П е п х бетПп, аеп 8. Песетћег 1»14.

ХЈп1ег1ћапЈбб̂ е

Максим КрстиК, војв. М а х 1 т К г е б 11 с б, "\Уој\УО(1а. Ј о в н ц а Милутпнович, капет. ЈолуИга МПиИпотуНвсћ, Каркаш. Ј е Ф т а С а в и ћ. Ј е Н а балуНзсћ. М е л е т н ј е Н п к ш н К, архиман, Ме1еп1ћшб №кбс1п1б, Аћ1. V. б^иЛешсга. Мате ј Ненадович , протојереј. М а I ћ е и 8 X е п а <1 о V Н 8 с ћ, Еггрпез^ег. Петир Никола јевич , мол., војв. Ре*ег №со]ајс\\ч1бсћ, Маћ1ег, АУојтеоаа.

(Ова јс оба њемецка Давндовнћ истн саставио).

(I,. 8.)

^ . 8.)

(I. 8.)

&. 8.)

(Б. 8.)

(I* 8.)

спнси СИМЕ ШШТИЛОВИЂЛ СЛРЛЈЛНЈК 31

) 480

аи5б' скп1

(1е

рез^га Е х с е 1 1 е п с 1 а !

/„/габСпрН пос 1ешрогс зић аизрјсш биае та-,„♦■■<; Јшретлопз Аиз1пас1 ех1б1еп1еб бегша Ени-

је ј ' ' • П(С8, а б1пз зио Тигав пппс зио орргеззшпе бишта ГедоепМпз Гга1гЉиб годаИ, е1 аиИшпзаИ, биррНса-(јопез биаб РппирЉиз а1Шз, е1 ^ик1ет бшз тајез1а-п"!шз Аиз1псЈае, КнззЈае е1 Ргибзјае (1е (1а1о бешПпо 8\'& Сесетопз 1814 рег Ке\-егеп(1ит Оссћапит 31а11пат ^епас1о\уНб нпиеге, зиаз^ие шаје-з1а1ез пехо рорШс годаге аивј, диа^ениз а!Ш Р г т -арез раирепоиз е1 ао ошпЉиб ОтзИашб Ро1епШб репИиз (ЈезеШз, а Тигаз уего оагиага гаНопе 1у-гашпбаИб бегшб апзркап, е1 биНапо гергаезеп1аге уе11ен1, и1 зог1ет тГеПсшт бегоогит 1сшге1, е1 соз, ^пат роШсНиз, апшебНае сопустен^ег, 1гас1аге1.

КооПет АпдНсат паиопет 1анцпат итсит 1и1огеш, е1 ишсат 1>епсГас1псет орргеззагит на-Иопит поп (Ндпозпеп^ез: оепе^ие 8с1еп1е8 зепеа зиае Ае1. К. бсгешШЈз, Ргтирјб КедепИб, атогеш егда питаппт депиз зрп-апНа, ^иЉиб 1ат д1опозе са1епаз Еигореае орргеззшш ГгапдепЈаб а(1ји\'ега1, е1 рсгре1иае расЈ ГипсЈапсЈае тсЈеГсбзе со11аоогЛ1: поп {ЈеИпетпб, пооПет паНопет АндНсат е1 беге-шзз. Рппсјрет Кедеп1ет, потте поз1гогит Гга1гиш

483

гшгшШте го^аге, ^иа1епив бегешбешиб Ргтсерз биИапо гергаезеп1аге уе11е1, и* бегћов ас бићсШоз е1 поп ас уктјтав ушсНс1ае Тигсагит 1гас1;аге1, иИ еоб пипс 1гасШ.

Аппо петре 1815 тахша бегћогит рагз ји^о Тигсагит депио вићсШа (ЈиМат зиат вог1ет еа сит сопсгеДепИа вигТегећаг., ^иат нз рег биИапит с1есге1а, е4 рег та&пит Уегн" ргос1ата1а атпев1ла швиеге ро1иега1. 8егт" о т т а (1ап<1а (1аћап1, ^иае тгга НтНеб гекИопит ех181ип1 ш1ег Ргтпрет е1 ејиз 8и1)<Шо8. Хес пНепшиеђапт. ех^ошопЉиб Ту-гапшс1 Рппс1р18 батлбГасеге, ваИз и1ро1,е ргае1егШз 1еп1аИ аЦие азвиеГаси отпеа соп1пћи1к>пее, ћог-гепс1аз ге^шбШопев т^ие 1прр1ит а(1аис1а ггЉи1а 8ш§и1ап сит раИепИа репДегиП. ТагсНив Тигсае ге^шбШопез 1п рп\та1о8 а^гев^! е1 р1ига по1а1н-Нога ш<Нук1иа рактеге, 1а^иео зигТосаге, ргаег-ехги и81, дио<1 п 1р81 аи1 еогит тајогев ас1 ^иатсит^ие уе1 тшше (1а1ат апват СћпзИапогит раг1ез 8е-сиг! 8ш1, и! 1с1 ш Аи81пасо-Тигск:о е1 Ки881СО-Тиг-С1СО ће11о !есегап1. Ма^пиз егаг. питегиз 81апг.е рес1с уе1 рег јрзоа Тигасоб уа&ат.оге8 ра1о У1с1огит 8е-шогит, 1оп&е тајог Шогит, ^иоз Титс1 та&181га-1,иб шс1ис!епс1о8 е1 јисНсхо сопДетпах.ов 8иврепс1епс1о8 аи1 ра1о У1епс1о8 е! саДауепћиз ћогит тТеНсшт т^е^гав с1иаз р1ат.еа8 Ве1§гасИш е1 №88ае огпапс!а8 сигауегат. ШћПотшив е! ћаес поп Ш81 штшш асИест-из бегћиз гага сит соп81ап<Ја е(,81 поп р1епа сит тсИпегепиа 8и81тећа1.

Уегит 1атеп уе1 ех јрзо уиИи рго<Ша сопао-1епИа бегћогит утсНсие сир1сНпет Тигсагит Ђс-

31*

484

вро1агит биогит ехасш(. Рогв е1 јрбе еогит ро1-ННсив гезрес1из ^иоас! роНтгсат зиат т Еигора ех181епИат, шо уе1 еогит т шепе гитопоив Гип-с1а(а аи1ћита(јо, и̂ос1 аН1ае Ро(еп(јае ћс11ит соп-1га еоз ш1епс1ап(, еодис бпе бегћоз агта(игае зт(,,

• Тигсаб со сгис1еН(а(лб реппотегс ро(ега(, ^иат па-1нга ћопишв ехћоггет.. 1ис1е а тепве 7ћп а. ргае-г.ег1арз1 ^ио(нНе сорив бегШат тиидапт., гаршав рег отпеб радоз ргопизсие схегсеп(, \шсиН$ е( ге-Н и̂об гетапбОб бешогеб 8асегс1о(е8^ис Ндаге е( т агсез Јисеге поп де(гес(ап(;иг, ићј зизрепзј тахЈгаа усго раг(е ра1о \'1С(1 ћошздие 8шз рсг ехсдиеп1ез Тигсаз огћа(1, те(и сјибдст ЗОГ(ЈЗ апхшз т т с УС-пегапс1иб Сћпз(таногит засегдоз сапиб 8ешси1из, т -ПОССП8 јрза Гетша е( ппа(ига бегћка рго!ез . .

бсоро ћшс ^ио осшз затлбГассге Гс8(шап1; зк ра-диз Тсгнога снт (1иоћиб ргорс бШв УППЗ зиогит шсокгит рсшЧиб рта(иб ез1: паннте ипа еогит рагз соас(а шаћотсдашзтит ргопЧсп, Тигсаб зе-си(а, шајог таисШо ћтс бете* орропенз Гсгго ба-сга(а Рб1; ос(01лип8 8о1нтпик1о шГапб ехет(из т сар(1\чЧа(сш аћдис(из аЦис сЈгсшпсЈбиб сз(, роз(.е-а^иат \с1 с1 Шс С1п8(1апиз асПшс рег псчгиШат Тпгсагит 5(ирга(из Гшззе. (Јиае јдпоппша ћоннт ПћсгаН рккше Сћпбтјапо! 81 ша1ећс1'а ћаес аП^ио( аћћшс 1и'ћ(1оша(Нћиб ео угади сои(шиа\епп(, бег-ћ1ае репсиПин ш8(аћ]Ч р1епас е\'асиа(101нз, зогз ј ат јас(а, иаНонст ћанс, ^иас с1е Еигора СћпбтЈапа 1ап(орсге тепЧа еб(, аи(, егасНсаге, ан( сар(1\чЧа(е

485

1еггага грзшп г1е$о1пгс, цио питегига СћпвМапогит биттс а<1ГПс(огит а<1аи(1еге, е(, ехшае шб1аг ехас-1аМб р1апсМћиб ћитапПаМз 8ете( ис1ес(;аге циеап(. Наес еиЧкЈеб шоебМ 81а1иб ћосПегнае бегМае.

Нос 1п 811и гсспггк 1п Тигаае (1егеПс(иб бег-ћјеиб рори1и8 а(1 иоћНст Ап&Нсаш паМонет, с(. ро-рП*о Пехо АеМббппиш РгшсЈреш, јибММат «егсшз-51т1 иоЈгепМ* е(, Рппс1])1б Недп ппр1ога(, циа(ениз бикаио гсргасбспсаге уе11е(, цио јз бОг(.еш расШ-саћПшт бегћоппп 1ешге(, такпсЈа пНепишрешћа еигаге(, е( и1 геНциоб 5и1>(П1о8 бимз (,гае(агс(. 1п ех(геппб ап&ибМЈб (оМиб паМош«, сш роб(; Лееигбшп аП<1ио( берМшанагиш пи11а орсз Веп ро(,ез(, схо-гап1 Гга(геб по5(п \геб(гат ЕхсеПепМат," еаш ћнта-ш(а(еш с1 АПЈ^О ргорпат шаупашнп(а(еш, цшћиз ЕхсеНепМббпне! VI бпшшае сопнМепМас АеМбзшн РппсЈрЈб Тш, аЦие схншагшп (1о(шп Тиагиш Ге-ПсКаГет (аи(,агиш наМоншп д1опобе Гип<1аге а<1пп1-1еп8. Е1ехЈ8 дешћиб јшр1ога1 бегеш(а(еш Уеб(гат, и(, еат потшс Вспе\о1ае АпуНсае наМошб е1 Ас-Мббшп РппсЈрЈб, сијиб ЕхсеПепМа УебМ'а Р1ешро-(.енМагшб еб(, угаМа ?иа сопбоћчп уеШ, циа(ениз ћшпППшаб бегћогит ргесе*, рснсб СћпбМаиаб аа соп^геббиш ехЈ5(сп1е5 рго розб1ћШ(а(,е бишПаге (П-2пагс(иг. (ЈЈга1а ношшаћк наМо ћаес пошеп Са-б1е1гс;1&ћ, ћенесПсент а(цие ћопогаћип( роб(еп ејиб \чгит, цш С1 еГКсасЈ ћепеуок-пМа ех1б(епМаш ге(1сП-(П(. УепегаМопс е(, ехЈбМтаМопе битта ргобецие(.иг поћПет 1<оп1, цш е1 бесинаиб УПћегГогсе с\'а(1е1, тегслтонк) сарМгогит СћпбМапогит ппеш пнро-пепб, аигогат бегМае ГеИсИаМб сгеауП. Бепе цш-

486

аеш поујпшв Ехсе11еп<;1ат Уев1;гаш аШз ̂ ио^ие дга-тЉиб пе^о^пз рег^иат оссира<;ат еббе: беа отша не§оИа ћаес ћгеге а<1 1етриб сПпсгп розбши . .

Иегит Иегипцие го^атиб ппбспсогсПаш Ех-сеПепИае Уеб1;гае ег§а тГеНсеб Шоз, ^иогшн шпса врсб поћШб Ап#Иса па{.ш е1 аШН бип1. НишаиКа-Ив Сћпв^апогит е<; јибШдае ашог биШсепми, цио отпеб Сћпб^апоб Ргтсјрев соттоуеге1, и1 не б1-пегеп4 1о1ат па(лопет рег Вагћагаб бо1о̂ ие бан-#ише СћпбНапогит тапаге уо1еп1сб шаниз Тига-сав ехс1сИо <1е1еп аЦие аћз^ие ошш орс с1егеНп^ш. Наес <1е Еигораеа СћпвИашШе уапо ш гебрес1и тепЧа па1ш согШсШ т Беит, ш поћПсш Ап&Нсаш паИопет, т ћиташббша Ае11б511ш Ке&епНб Ргш-сјр1б бепба, псНз ш Ае*Об а1Шо5 е1 еШсасет оепе-уо1еп<1ат пошИб 1.огс1, е1 јиб1аз ргаесез биаб еа сит соппДепНа, ^иат е18 ае^иИаз е1 ашог рго.чшн Сћп-бИапогит Кедит, јтргшш уего 1115151118 СћагасЈег Ап§Нсае паЦотб шгапс1еге ро1е5(. Шб ргот1ат орет ехбрес1ап1ез етапетиб т поште ејиб паиошз т бегша с1егеНс1;ае

ћ и т 1Ш т 1.

(Ово су прошеније на латински из прећашњих преводила оба наша тадашња новнпара, док су г а угодила ев' овако; али штета, што мн је на мје-стима непрочитовно било, те изостатп иорало.) —

487

(За боље објаснење и за савршено пстога но-сла увјерење придодајем ев' овђе и ово што сљедује).

У Тријссту , 7а Дексмвр. 1836.

На првој п другој аудијепцијн код Тгесара Гна проте Непадовића бно сам толмачом ја.

Опу латппску инштапцију чипилн смо ја и Давидовић заједно, и ту је нсту ииштапцију прота и Чотрпћ, којн су заједпо и код Тчесара (ако не обадва иута, алн сигурно први нут ирисутствовали), епглезскога носланика сскрстару предали, а ја сам толмачио пешто латинскн, алн више Французскп.

Прајзском пак посланниу иредали смо ппштан-цију у канцеларији, и то прнватпо неговоривши ш њимс лнчпо.

А после него што смо у Тчесара били по другн пут, ишли смо ја и прота сало у Метерииха, који такођер ннје с нама говорити могао, пего пам је послао у другу собу Штатсрата Худелиста, који нам је молбе примио, н обсћања ласкателна дао. Још доцппје у љето кад је Солимаппаша у Кео-граду више Србаља погубпо, и кад се парод опет поднгао, ишли смо обадва у Штатску капцеларију и ту бн нам совјетник бивао Штатсрат Препер.

488

Ипштапцнју смо свима готово једнаку далп, из орнгинала славенскога преведепу, а орпгпнад славепскп прегледао нам је Педоба, који нас јс по налогу Каио-де-Истрнје паучио нћи свима че- • тирма велнкнм Опда-Алеатнма. Али пам је право рекао Император Фрапц, да другима и нендемо, јер ће чутн о томе Турци, пак ће опда н љеговој речн тешко датн послуху, алн ирота је морао, како што је рекао Каподнстрнја са мном н с Чотрићем свуда нћн, прсмда прајзскн ннје нншта одговорнти дао, пп да, ни не; а Кастелриг англезскп баш овако нам одмах је дао казатн, да смо се мн зло к Ан-глезнма обратнли, јербо су опн прпјатељи турски, и ире бн пам ималн бнти па пакост и па издају нашнма молбама, пншта мање сбжаљујући пашега народа страдаље, да нам совјетују аустрнјскога совјета и помоћи држатн сс, а Пнтерпупцнју ау-стрнјском у Царнграду пеће сад апглезскн посла-ник протнвпа мљепија иматн.

Д. Фрушнћ.

Примјеч. Ово мн јс знмус у Кеч нстн мој и србско-народњи прнјатсљ па мо.је иитан>е одго-ворио, п ово мн сс с негдашљпм Чотрића у Шабцу ми, како и с ироте нстога недавннм у Бабнној-Луцн о томе свсму нричањем срочава и соглашава са свнм н посве.

489

Доизв јести је . Начин н средстио, војиме сам ја понајбоље аонајвјерније и понајвишс постпћи могао сва дјела и прикљученија Србијс иарода у обиму овог описаивнога трогодија, прилогкити св' овди, судим, неће излишавно бити.

О б ј а в л е н н ј е.

Показатељ писма овог Сима Милутнпови1| чи-новник мој по особитим аорученијама, којп по мојој уредби хисторических послова ради но иашим прс-дјелима полази, да испита и попишс од пајпови-јега времена све народа пашега и отечсства исто-рическе догаћаје од опих лица, која су собом у биткама и у другима обштим дјелима н службама присутствовала и соучаствовала. Прсноручујем да-вле надлежним властнма србсвим, да речспом Симн Мнлутиновићу не само у струки послова ових од рукопомоћи буду, но и гди год бн се нријавио, свуда лепо да се дочекива, да му се копацп а нуждна рана и н>ему и слузи, и коњма љиховим давати имаде.

У Крагујевцу, 11а Февруарија 1834с годнпе.

Ј6. 425 (Б. 8.) Милош Обреновић

Књаз србскн.

Т 0 л к особитијех ријочи по Сусвнци.

А.

Атеница, село испод Чачка у Србпји, близу Тр-пане манастира.

Авала. плапипа у Србијн, од Београда к југу че-тири сата удаљепа.

Авакум, име људеко, алп пнје србскога јсзнка, пего ваља да ће битн чифутско; теке га и христјанн употребљају, а по пајиише калуђерн.

Аврам, име је чнфутско, текс га падјсвају себи пе само христјанн, пего н самн духовннци њи-хови, пак и прости Срби; н тако је Аврам Лу-кић родом и закопом Србнп, Драгачевац, којц је бпо у својему окружнју главпн кпез јоште за дахнјскога времена, нак н у Карађорђа кпе-зом и совјетпнком за пеколико доба изнајирнје, како што је н у Милоша Обрепоиића нрипознапн држан, док пнје н дожрео важни за Србинство жнвот свој.

Ага, или Аа, турска рпјеч н зпачп господип, које опп свакомс свом пмепу на крај прншивају по својству језнка и честољубнја својсга; п. нр.

492

Ахмет-ага, плн Ахмет-аа, тако Исманл-ага, Зеј-пнл-аа и проч.

Агаман, име бившега ћесарскога толмача у Земупу, који је ту јога нз времена дахнјскога те доста годнна служио, док п умро; а родом је бно Ер-мепии, иак му је зар п то нме њнховско.

Ада, турска рпјеч н зпачн острово, међувође. Адем-паша, новопазарски Турчип и овога рата во-

јсвајући на Србе отлнчно-храбро дослужно се пашалука, пћнтуглија иоставиш , т. ј . господар са два репа...!? коњска. Него чудповито се види, што Турци нсјмају н бпртуглије у својсму во-јспо.мс назнву, већ да мнсле да сваки Турчин-чоек по с јсдпим н рађа сс. — По нмспу на-чалпнка нли руковател.а, зову се чешће н њихове млађешиис, тс н овде, Адем-пашипци, како н Всљковци н ироч.

Азијатско, безуздије, т. ј . тирапство, а бсзсовје-стнје азнјатсио т. ј . парварско; ово и обоје не-вал>а пи па по се, а то ли скуна, али су попај-чеЈнће заједпо, п чипс се у Азији најудомаћепија, за то се по н>ој и пазивају, него и друкуда у свјетнни прпстану и настапу, кад и у самој хри-стол.убивој Европн пе само дичитеља својвјсх, иего( и брапитеља још пмаду и оба страшили-шта нста. —

Азрети, турска ријеч и значи, светн, илп угоднн Богу, и људству; па тај придјевак заслужује зар и Мухамед, што је у свој алкорап свеко-лнко богство с пеба свсо, а каконо и у себе са-мога свеколико људство, кад'по му неима бого-

493

подобпика, изван Турчииа, ђено је он први како "п пајвећн. —

Аждер, некакво страшно чудовиште, и чипп ми се само другога т. ј . премашњега пола од аждаје; којег јс пак језика, ја незпам, тек' што је у пас накућнла се ц ограђапнла ова ријсч.

Азул, турска ријеч и зпачи, лишоп службе; нски реку и мазул и јазил.

Ајлук, турска ријеч плаћа, пего војничка, а обич-нога слуге плаћа зове се у њих хак. Изговарају и ајлак, тако и све њихове рнјечи, којо Србн па лук докончавају, Турцц на: лак, и лк, до једпн бошњачкн Турцн што на лук изговарају.

Аксентије, име грчко, Србљи га надјевају и значи Растко.

Ако је тко јачи, но п Бог је свачији. Ово је по-словнца црпогорска.

Ал-КОран, турска рије-ч, име књиге, која у соби сав Мухамеда закон садржава; корепито зово сс корап.

Али, турска рцјеч, име чосчпје. Алаванта, у Србаља значи громила људства, и то

бсзреднога, самовољнога т. ј . паприштенога само јупаштвом п решителношћу ; а мија је ријеч, ако није талијанска, ја нознам.

Аианат, турска рнјсч, по п Срби је говоре. Амбис, н амбист, што и пропаст илп бсздиа; чпја

је иак рнјсч, ако није србска, исмогу зпати. Анадол, Турци зову Малу Азију, зар од грчко рн-

јечн апатолп (восток), како што је и Натолија.

494

Антоније, име чоечије, и ако ппје од језика грч-кога, пије ни од србскога, премда се Срби н.пме крш!|авзју често и радо, како и другим туђнма.

Ана, име жепско, а из језика је чиФутскога. Анадолија, турска рнјеч, зпачи Мале Азије жител.. Арнаутлук, турска рпјеч и значн Албапнја, како

п Арпаут, Албапац. Арсеније, нме чосчије, и бит' ће грчко зар, а срб-

ско занста није,- иремда су га п србски патрн-јарсн радо нмали, каконо је н војвода руд-пнчкога Качера Ломо Арсспије се звао.

Арслан, турска рнјсч и зпачи ла<Ј>. Аустрија, нли по старипски Остерлапд (Острпја)

њемапко царство, пин како Срби зову Ћесарија, Ћссаровипа.

Аферим, турска рнјеч и значв што талнјапско браво, т. ј . врао.

Ахмет, турско име чоека. Аџамија, турска рпјсч што нашс безјак, певјсштак. Ашчија, турска рнјеч, што паше кухар, вувар нли

мађуп. Ашин, турско пме чоека, какоти Ашип-бег из ва- .'

роши Прнјепоља родом, бивши муселим у Бру- Ј спици. Ј

Ашања, србско име села једпога у Сријему близу |' Савс воде.

Ајан, турска ријеч к'о пегдашње србско жупан.

Ј

495

Б. Багдат, турска велнка и славпа варош у Малој

Азији па граници персијској, и мал' те пнје иа развалинама Вавилопа, него је близу.

Банат, предјел у Маиарској т. ј . околипа теми-шварска.

Баилава, турско име једпога јела, којепо је пита од меда.

Баш, турска рнјеч и као суштествителпо име зпачи глава; к'о парјечнје иак у србскоме пароду чује се, н значп потврднтелпо хотење илн одказан,с и. нр. баш хоћу, баш пећу п проч.

Баш-ханума, турска ријеч, главпа госпоја. Балабан, турска ријеч, великап, грдосија. Бачка, прсдјел у Маџарској. Бајевац, село у Србије ваљевском окружју. Баново П0Д>е, село у Србнје окружју Мачви. Батсчина, пароншца у Србије смедеревском окружју. Баришик, турска ријеч, што примирје, 8Ш1з1ап(1. Бакшиш, турска рнјеч, папојпнца, ТгшкдеМ. Бесарабија, иредјел између Прута и Дњестра (вода),

који је узела Русија од Порте по трактату бу-крештском у 1812мгоду закл.учеиоме... кад Ср-бнју жертвовати морала.

Беч, или Бијеп, Внјепа, столнчии град Ћесарије, од бечитн како и од внти. ч

Берат, турска рцјеч, диплома пли писмо иа имање ћ.ш госноство, царем прииознано нлн даровапо пекоме.

БешлагиЂ, Турчин из вароиш Трстеника.

496

Безјак, што п нсвјсжа пли звекап. Белај, турска рнјеч, бједа, ограшај. Бент, турска ријеч, јаз јажа, успор. БершиЂи, село у Србнје рудннчком окружју. н мје-

сто рождествакњагиње србске госпоје Љубице. , Бинбаша, турска рнјеч, тисућник, зар мајор. БИТОЉ, варош у Руменлнји, која сс зове и Ма-

пастир. Бит-пазар, турска ријеч, значи мјесто пазарно, гди

сс кпјекакне старе ствари продају; што њсмачко ^ Тапа1тагк1. (

Бонапарт, Наиолеон, обичпи, па пајвећп, док н нај-ман.п чоек у историји свијста, робом, т. ј . су-жњем скоичао се, што пехтео мјсром царовати.

Босна, предјсл у турској Еврони, србскнм наро-дом обитанп.

Богаз, турска рнјеч, значн грло; по и тјсспац тако зову.

Боран, ссло у Србнје бсоградском окружју. Баљост илн баљнна, србска ријеч, како и маљост,

ирлост, мањипа н врлина. Бољевци, село у Срнјему па Савн. Борча, нрема Београду стража љсмачка у бапат-

ској страни. Богосавци, ссло у Мачвп. Брањево, село у Боспи према Лозницн. Брачинац, брдо у Тамиоме Церу. Брусница, вароишца у рудпичком окружју. Букурешт, столични град књажества Валахнје. Буковча, манастир у Крајипи тнмочкој близу Не-

готина.

497

Бујрунтија, турска ријеч, указ паше, илити везира којега.

Бјежан, судружнна, која бјежи у заклон од зла и грабежа, нли од куге, у шуму и пустињу.

Б. Валахија, предјел којп се зове у Србаља и Кара-

влашка. Ваљево, варош у Србпји на Колубари. Валија, или Калисн, турска ријеч која се придаје

свакоме везиру, који једпим санпаком управља; а сапџак је свакп опај у Турака предјел, који је имао своју самосталпост, вад је њима у руке папуо, и свој грб.

Вет̂ ИЛ, турска ријеч, намЈестник. Вељко, име србско. Велики ОСтров, зове се оно у Дунаву међувође, што

је више и према Прахова, од Његотипа два часка. Везир, турска ријеч, сваки паша учтуглпја, т. ј .

од трп репа, зове се везир. Вилает, турска рпјеч и значи нредјел, а у одно-

сном смислу народ; како што и мемлећет. Видин, турскп град поиспод тимочкога ушћа на

Дупаву. Видовдан, шта је, свакц Србип зна. ВлашиТ1, брдо у Церу планини. ВОЖД, што и пачалник. Врана, брдо виш Ваљева. Врачар, или 1'рабчар, поље около Београда до

близу Авале. описв СИИЕ милутвповши ГЛРАЈЛВЈЕ 32

498

Вселенско крвопролиЂе, т. ј . бој у 1813ом году па Липиски свијех соједињеннјех парода на Бо-напарта, п на његово дружтво.

Вукоиан, вме србско чоечије. Вујица, такоћер име србско, тек умаљено је од

Вујо. Вуле, такођер име србско, а умаљепо од Вук, вако

II Вучић; ово име попајвише прпдају малој дјецн наше баке, да су јунацн ка' и вуци; тако се звао и онај градски војвода у Смедереву Кара-ђорђев, који кад би само се у соби обнчпо раз говарао, прозори би звопкала, н све што је ста-клено, звечкало бн.

Вуничи̂ Никола, трговац окружја крагујевачког пз села Светлића, зпатап у буни Хаџи-Продана, тто је био срез Лепеницу подигао на Турке.

г. Гајтан, турска ријеч, а србски уплетњак; тко лн

га зпа боље, слободпе је воље. Ггврило, нме еврејо-људско. Гаваз, турска ријеч п зпачи пандур велпкога Тур-

чина, паше и везира; као римски ликтор. Гајо, име србско умаљено од Гаврпло; тако се

зове Дабић у Ваљеву, а и многи други Србн радо се имепују њим.

Гангрц, Ношњаци Турци тако зовуАнадолије Турке, који неговоре језиком и устма, него пз грла и загушпо и кркљавпо. Подсмјевио је оно речепо.

499

Гарнизон, паља да је Фрапцуска рнјеч, н зпачи зар стражарпу војску, која чува град, и у бој пе-излази без певоље.

Генералискм, латипска ријеч, и зпачи највећи иу-помоћпи и безусловпп полководац или пада све пачалиик.

Германија, име земаља опнјех обште, у којима те-утонски народи живују.

П:ља, брдо измећу Мораве и Јагодпне. Глоба, србска је ријеч, и значп, силом изтезање

блага, т. ј . новца. Главаш, главати чоек, што је и војводп Станоју

прндато било, за г/аватост његову, но и 8а чу-деспу грлатост, каквапо је већда у Вељка, илп у кпеза Максима Старовлашца и у Вула Сме-деревца пмала; јер се мепи чппп, кад би Бог дао лаФОвима говорнти, онако би само, а пе дру-гачије, могли баш и они.

ГоспарнТИ, што и господарити, тек умалителиим смислом. илити потоњпм пачином.

ГорачИЂ, село у Драгачеву. ГОДОМИН, поље испод Смедерева (те до моравскога

луга сад), и некада зар до Мораве. Грмач, од грмачити парјечнје т. ј . нзпепадпо,

грмач у кућу уљести, што и грмачити, уту-мариути.

Гружа, у окружју крагујевачком ријека па п срез тако се зове.

Градац, испод Ваљева ријека се тако зове, која ту првр. у Колубару утјече.

Грбице, село > Гружи.

500

Гродска, при Дунаву међу Београдом и Смедере-вом вароишца.

Гунгула, чија јс ова ријеч, ја нсзнадем, али у Србииа се употрсбљава, и значи што и тињавпа побупа.

Гуча, село у Драгачеву.

д. Далнлчлија, турска ријеч, те значи голосабљар т.

ј . оиај Турчнп, који пред полазак цару а за вјеру на војску, уччни тестамент, опрости сс са свпма, све им своје имање иодијели и разда, пак десну своју до лакта руку окрвави о курбан својом сабљом пред куће своје прагом заклани, пак опда ц крње сабље свс-Је сам ирео кољена сломивиш н ту бацивши, узјаше отале на коња, и са голом у руци сабљом одлазп, те док ир-вога каур-душмана угледа и срете да поснјече, и тако да све сијече, док псногнне, јербо је наумио да се већ невраћа жии дома. Ало. ти су овакови понајвнше Турци против Москова бн-вали од негда...!? Но и по својој жсљи и за-вјету дома се заиста и озбиља невраћали.

Делија, турска ријсч и зпачн у правоме смислу будала; но Турци пазивају тако и своје нај-храбрије коњанике, т. ј . делије, због њихове надобичне решитслности и наглости добити, по-бједити нли погинути. Овнјех делија сваки ве-зир турски уза се имадс обично по једну хц-љаду, те су му свита, доглавство и свагдашња вјерпа моћ, поднора и уздапица.

-1

501

Делибаша, турска рпјеч и зпачи пачалнпк илити шеФ од дслија.

ДбЛИЈСНИ-решително. Исте делпје имаду обичај, којипо им је у војени закол претворен, да сабљу обпажившп руку исту којом сабл.у држе, па чело летпу, и тако полете сви како муња у пепри-јатеља војску, па што буде н како се оконча.

Делиград, име србскога јсдпо^а шапца, којн је у рат Карађорђев па грапици Булгарије педомак Ниша начип.сп и тако утврђен био а безкњиж-

- пога искуства ијсштииом, да би га мало што уредније, а једва што згодније и утврђеппје па-чннио којн драго учепи ФортнФнкапт.

Деренделија, турска ријеч име нли придјсвак јед-пога всзира, који је нстога времепа и Боспи за везира поставл.ен био од Рушнт-паше, на МЈе-сто њега, у којега је онај довле 1\ехајом био п служио.

Деспот, нме чоечије, а зпачи н звапије нлнти го-споство, т. ј . кад остане првопачалпа власт у једпог рукама, те свс и може и смијс пз под-ручнја и државе своје употребити у своја на-мјерења и ползе, пак јој иедотјече и псстиже снлс и помоћн од свега тога, и опета се нсда нли пеумије проЈш папрсзања и обуставитн у опоме, у чему се пашла и о чему се може без кројњнх усилнја и ирензпура. Мало јс нсшто изостала ова власт од тираиства, н тим сало јсдннм разлогом, што деспотизм (но вољи пли по певол.и) даје својим паштњама и журњама внд и красу (боју) обштинске нолзе, а тиранизм

502

нарочно п павлаш дајс свему назии и цризрак само своје воље и иосвоја; отуда деспот иај-више и најобичнијс госиодује хитрипама, и ула-гпвањма и обмапнма, а тпрап страхом н силом и продрзљивошћу. Обојима бсз трага име н кућа!!!?. Барсм измеђ' богол>убпа стада. — А мо-нархизм (јсднопачалиост) ио моме умозрјеиију јест ово: кад се свеобшта жеља и снага, слогом и довјсријем обштнм повјсри и прспоручи једпој глави, једпој вољи, једпом лнцу; по којепо себе изван обштега ни помислнти пеможе, а то ли својс битије н суштество кроме тога заосебично држати; пак и само поради обштега и за свс-обште дакле оно себе тако и толико снлипје и брижније браии чува и држи, чиме већма и озбиљ-скије љуби и цнјени своју свсобштину, којано је и њсму како н свјема удовима судрулсија тога (свеобштности) жнвот и елемепт.

Дивл>ачки-јарно, т. ј . толико срднто и угрозпо, да нн о мпимој прочки и опроштају обштему илити уштеди пијс ни мислити, а то ла се падати од онакога томе или чему год и другоме мањему, него јединој смрти и поразу.

Диван, турска ријеч н значи совјет, састапак со-вјетника.

Диздар-напија, турска рвјеч и тако се зове у гор-њему Београда граду једна капија илити врата од истока; а диздар тако̂ ћер је турска ријеч, и вначи старатељ и свега града и градскијех ствари надзирател., чуватељ и набављатељ.

503

Диктаторства дух. Власт без икаква условија за-копа и предјела илити мјере, тако и без обзнра, и одговора икоме н зашто. Паштња етакове вла-сти зове се диктаторство, а иачипи средства и паумија њена, то су јој дух њезин. Њезнпа Је цјел само у љезипу самовол.ству, којепо се једва када мјере и одмора сјсћа н опомиње.

Димитрије, имс чоечнје, ришћанско-грчко; Дими-трије 'Еорђевић давпи момак и слуга и толмач Милоша, родом је нз Босне пахијс зворпичке нза Бнјељипе, а старипом је нз Херцсговипе; и ено му брата и сродства сад у Мачвн.

Дин-ииан-ДОСТ, турска ријеч нз трн сложепа, н прва зпачи вјера, друга је закоп, а трсћа нри-јател.. Овако пазивају Турцн своје сојузпнке, офспзивке и деФепзивне т. ј . одбрањатсљне и п нападатељпе другове своје.

Добрача, села име у Гружи окружја крагујевачког, по којему се зове и знатни Србни Јово Дими-тријепић, Добрача, што се је у њему родио и ту живи с кућом.

Доваџија, турска рцјеч молитвар, богомољац. Довлет, турска ријеч што паше Величество. Доглавје, опо је, што је до главе и нрема главн

важно; доглавјем замјењује се кадшто и до-главство, које значн гвардију, илити доглавно вовнство.

Доњн ираЈ СрбиЈе, то се овди подразумјева источпа њезина страпа, што је к Булгарији а пиз Дупдв.

ДОСТ, турска ријеч п значн прпјатељ, а у србског језнка смислу значн дост, што н доста, тек су-

504

штествително, н. пр. један дост кад остапе, а други кад пестане. Ово је пословица паша на-родња.

Достлук, турска рнјеч пријатељство. Драгачево, један комад окружја чачапског. Друм, турска ријеч значи нут, коловоз. Дубв, турска ријеч што шајке, .т. ј . дупавсве во-

јене лађе, мање и веће; а зову се и чете, че-токанк.

Дубље, село у Мачви, а зове се тако и велико-парасла шума, како н дубовље.

Дубоно, једна поточина па Сави новише Оструж-ннце, и зовс сс, велико, за разлпку од оиога што је впше Палежа, што га зову, мало, на по цута к Шабцу, а такоћер на Сави.

Душман, што души мен' т. ј . гњави; ц то је враг, злотвор н пепријан. Па мннм, да је оно ка' н ово србски.

Дунав, или Дунаво, илн Дуиај, како-но што га Црногорци а и тамошњи Прпморци назнвљу, јест рнјска и то лађеходна, и највећа у свој Бвропи.

Ђ. Ђаур, што и каур, турска ријеч н тако зову Турци

свакога петурчина; а хрђаво н грдно зпачење има у њих та иста ријеч, нити може већма Тур-чин Турчина обидјетн, окаљати, ни разгњеватн, пего кад му речс ћаур да је; отуда је н:

Ђаурлук, ТЈгрска ријеч све што год пнје турско, а опо је поганство и безакопство т. ј . ћаурлук.

1

505

Ђенадије, грчка ријеч и калуђерско иие. Ђоја, што: тобоже, канда је, и проч. Ђул, турска ријеч ружица цвијет. Ђубек, турска ријеч срце, и тако (шамђул-ђубек-

тутуп) значи: сиријске-ружице-срце-духап. ЂукиЂ Петар, војпода у Жупи крушевачкој, поги-

нуо је па Делпграду самоме 1813е год. Ђунисије, грчко нме, и у нас калуђерско; но ев'

овди а тако ђешто и другди тијех и таквијех спјетспнма нађевепијех пмаде.

Е. Европа, што и Еуропа или Јевропа, једпа и то

најмашх част ове паше земље и свијета; но у којој-но је дапас а поизодавна и највеће просве-штепцје чоечије, пего у којој су до јуче и нај-всћа зла, обидс, ратови и крвежи бивали, а за то само, тко ће шомс свом једип-сам господа-рити, и то се још до дапас није могло рјешити, тек остаје будућности на велики тежки божји то исто аманет...? Ономе ли, тко јачи буде од сиијсх душом н срцем. —

Егоизам, латинска, наче ли греческа рнјеч, и зпачи себннство, или јаство, т. ј . ја, мепи, моје, кад се то све троје у једно и за свагда и о свему сложи па и свим силама труди, нит' икакву при-лику пропушта непрокушати барем употребитн јс на у и за своју ползу.

506

Едрене, турски Адриаиопол., а Едренслија, опдаш-њик, мјешКаини и рођенац тамошњи.

Ерлија, грађаннп, тумјсстац.

ж. Жељезник, село у окружју београдскои. ЖИВНО ШЉИВИЂ, Србип родом из Звижда, гдп је

до ирсд падспије Карађорђсво и војводом удо-стојио се бити, што јс био ријсдкн и к'о нај-бол.и оиога врсмспа војпик н јупак, исго већ од нека доба нијс пјеишцс могао ни преко улице, што му је кроз обадвијс стонале но зрпо пуш-чапо дотле н тако иролећело било, да је нод пстим ранама и умретн морао по прсбјсгу са Кулича у Ћссарију. Ово јс име србскога језика.

ЖиВКО МихаилОВИЋ, из села Унчара окружја гро-чапскога; од првога јс почетка рата србскога па дахпје, па до падспија у 1813ој годипи вјерпо и поштено служио роду и отечеству, тс је и ка-петапом од Гроцке и њезипа подручија био, и под командом Чарапи1а Васе и брата му и сина му Илије стајао и безпорочно служио. Тако је исто у вторичном возстанију 1815 год. радо се обрео међу браћом, и толико се ваљап и поуз-дан показао, да га је и одмах кнез Милош по-иазно и 8а важнога чнновпика призпао, те у служби књажеској и пародној и упокојно се лани.

Живина, псрутија, али се зове тако и оиа страшпа људска болест, којој се мучно лијек налази, а н кости огризе, пошто месо до кости иотроши;

507

другдп се та болест имепује к гризлпца, иак још пегда и ђешто Срби живипом зову и разу-мјевају чељад кућеипу.

Жича, стародревпн мапастнр србски и ирва иатри-јаршија србска, па Пбру према и повише Кара-повца; сада је разурипа гола, и и}гста, гди-по се прнча да је до седам Немаи.иКа па престо пре-иојасапо апомазапо. Још једиа крал.евска кула стојп чптава, испод којс па уходу имаде с десне страпе па знду сва динлома и правица истога мапастира иаписана, од краља му даровапа не-

. којега, коју је дао данашњн кн.аз Милош чрсз Драгачсвца проту Јапка нрсписати, да се бољс сачува, док лсдође у руке н пекоме ШаФарнку, а бнт' }]в всћ и дапапш.ему дошла. —

Жупа, зове сс обнчпо коппо и интомо мјесто и продолак пски међу плапинама; такав је и Кру-шевца предјел од Кожетина н Козарца, до Ја-стребца и Сталаћа; вего истога назвања пре-дјелчића нма још, у Херачи ннкшићска, и у Црпој Гори цеклипска жупа. У Неретви се жупа зове н умпина. Отуда н жуиан, или одовуда жупа; у Славопијн пак пурију или парохију зову жупа.

3. ЗабИТ, турска рпјеч властпик. Забрежје ИЛИ Забреж, село и скела на Сави више

Належа; ту имаде н данас прнпца Евђенија на и Лаудана шанац, којсга су н Срби пограднли били; у ваљевском је Посавју.

508

Засавица, у Мачви једна отока дринска, и међу-вође тога истог имена.

Заостровак, гато и полуостров, т. ј . комад, који се заостровио, илити слути островом бити, што но се још малим за осталу земљу придржава.

Захира, турска ријеч што и наша храпа; пеки (шаљиво зар) и амупицију, илити џебапу па-зивл>у пушчапа или самртпа захира.

Зауш, кад се лађа па брзаку илн па вјетру отме крмнлу, те оде.на страпу, или чак и натраг преко главе; ово се рекпе и чоеку, којп од обичпога иута људскога застрани у добро или у зло некоје.

Земун, варош у Сријему према србскоме Београду. Зено, бивши капетап у шехеру Парашницн пад

ускоцима босанским уа владу Карађорђа, па за-саиичком је шанцу погннуо 1813е год. са свјема својима обустављајући турску војску, док из-макпе отале натраг сва остала србска; родио се у Спречи (у Босни), на војсвати па Турке амо прешао, а за вјеру и за отаџбипу. Истога времепа у свој Србији ако је могао бити у ви-снну порастом впши чоек од Караћорћа, и јачи снагои, то је он био по свој прилици, а кад је погииуо, још пнје више пматп могао преко два-десет и осам година.

Звечна, село у Посавју ваљевском. Зиндан, турска ријеч и значи тавпица. Здухачити, т. ј . особиту неку сплу показивати,

како и танчину вкуса и знања; ријеч црпогор-ско-баснена здухач, и отуда глагол овај, а менп

Ј

509

се чини, да би се и овако та иста нонајбоље об-јаспитп могла, падчоечатп? — надобичитн! —

Збјег, дружина или село иобјегавше од некакве силе и невоље некуда у заклониште и ирита-јиште.

Зорбалија, турска ријеч што и зорба, т. ј . силе-џија, прегоњач, илити зулумћар, зликовац.

Зуко, турско име, али је од србскога језика од зучати.

Зулум, турска ријеч пресилије, злоставље, или то-горавање. —

И.

Игуман, старјешина мапастира обичио. Изијет, такођср турска ријсч изначи мученцје, мука. Излаи, илн Ислам, одкуда јс и србска ријеч ислам-

ство начињспа, значи турски одбранство, изрјад-пост или славпост вјере т. ј . православије или славновјериЈе; одтуда јс и право н дика Тур-чнну звати се мусломан. —

Измет, илн хизмет турсва ријеч н значн труд, служба; а по србскп, измет нлн нзметак зпачи, одабрани хрђаси комад или брав из громилс или од чонора добријех, па избачеп н одвојеп.

Измаил, или Исмаил, име је турско, н то је бнло име тадашњсга Серезбега, којега је син Јусу*-бег послијс у Варпи на Црноме мору нашом и градопачалпиком био, и Русима истн град и себе предатн морао у најпослсдњем ш љима рагу.

Изин, или Изуп, Изн, турска ријеч и значн допу-штење, дозвол.

бП)

Икраи, турска ријеч чест,. почптање. Инает-казак-ђаур, Турди реку за Русе и тако:

уиорљак-казак-безвјсрац, но преводу ш п.инога језпка поречно.

Иштира, турска рнјсч и зпачи царски лист илп пи-смо некоме дапо за опроштај зала и замјеркн код њега, но с печатом и подппсом царским.

ИЋИ, турска рнјеч значи два, а бир, један; тако н туг зар мора вначити реп, и то већда араиски, јер овди Турци европејски зову курјук, реп; ето шта зпачи сад Ићи, туглпја, пли учтуглија, т. ј . двореп, трорен.

Ј. ' Јефрем, пли Јеврем, име чоечпје, а од језика ва-

л.ада је чифутскога. Јеиин, турска ријеч и вначи предјел неви у Ара-

бистапу, гди најбоља кава расте, по коме се и зовс Јемип-кава; у другоме пак смпслу јемнн зпачи клетва или објет, п. пр. Јемнн-ала т. ј . кунем ти се богом.

Јежгвица, село у Драгачеву. Јешевац, село у окружју рудничком. Једнои, што једнош или једпоч, нарјечно једаред

п један пут. Јелица, нлаиипа више Чачка; а другда Јелица од

Јела, Јека, Јелисавета нли од Јелена, женско умалнтелно нме; теиавно.

Јол, турска ријеч зпачп пут, илп ровипа, канал, претворивиш ј на ђ, т. ј . ђол.

Јосик-аа турска ријеч име турско.

511

Јошаница, манастнр у окружију јагодинском. Јован, име чоечије, а из језика је чиФутскога; млого

п радо Срби га надјевају, зар што је предте-чипо било; тако је трећему другу Обилнћеву име било, тако је н данашњега Милоша књаза средњему брату, тако и СтеФана Јаковљевића млађему брату име било, те којипо је нншта мањп јупак бно од пстога Стевапа; прича се ђешто још по Србији за те Јаковљевиће, да су опи моглн али с мајком својом сједавши у вече за всчеру, па до зоре нспити до аков вина, или ти једпо бурилце крајипскога коњска товара, и сутра дан без икакве сметње своје послове и дужпостн радптн и продужавати. Мићићу је та-кођер име Јован, којп је данас у Србији љу-бимац и поуздапац књаза и полковппк од свог окружија ужичког, којипо прошца дигне чоека једпом руком, па и мозгом пеостаје дужан, ђе му год он помоћи може, нстинита је дакле, те велнка и давнашња и то чак одисконашња опа пословица паша: „Снага отаљава!" т. ј . срце чврсто и дух јакн, којепо се и обоје до чуде-сностп науком увеличити може, што пам и живи примјери у Европп сваки дап доказују. Жу.јо-вић, једаи газда у селу Јсшсвцу, којега се у овој нсторији Хаџи-Продап побјегавши прико-јасно, звао се такоћер Јовап нмепом, и тим је бзрем исто име озпатпно, што се је умјео са-чуватн да за дочек и одпрат X. Продана не-буде нрочувен у Турака и осуђен.

512

Јупитер, име старо-греческога идолопоклоничкога најпрвога Бога, којему су за престо дали небо, и за оружје гром. Славенскп Перун.

Јањичарски толковати. Јањичарлак, то је бнло гвар-дејство нли доглавство Султана. Ове Катилпне мусломанске све су н свачије ствари, добра ц трудове подручија турскога прождирати морали, што тражилн вољели а ц смагали. Оправдавање и подкрепљавање тога и таквога њихова ума и поступања изводилн су онн све нз" Алкорана, толкујућн га, к'о и она некаква бака свој сап, каконо је само за њих добро боље и пајбоље, а свјема другима Турцима и Каурима како и раји њихпој, пак ако ће и самоме Султапу вм и шеисламу неиовољпо и самопротивно бити све оно, што чипе опи, ништа н пи на кога гледалн пијесу, а то ли што за то н од кога стрепнути маркали кадкада, те док их је и снашао ископ и затир, што је и одавпа за њнх било. Ето шта је н какво је јањнчарско толковање ћитапа, какво лн је у свијету поступање и владање њихово било, чиме ли се и како докончало и завршило.

Јаја, турска ријеч пјешак, пјешадија, војпици. Јагодина, варош у Србији педомак Мораве и Ћу-

прије. Јања, име женско, а н јсдна иарош у Боспи зоие

се тако. Јабучје, шума цри дну Годомипа поља смедерев-

скога. Јарамаз, турска ријеч, поган, неваљалац; отуда и: Јарамазлук, певаљалство.

513

Јасанчија, турска ријеч иратиоц, проводпнк. Јатаган, турска рпјеч пашки што је пож, пего ве-

ЛИКИ од риФа дугачки, па у силају обично за појасом иошиви.

Јатак, турска ријеч ностеља, по п домаћин ноћи-валишта нли сајмишта пекога дружтва, добра ли, зла ла.

к. Капетани београдске вароши били су опда у време

Караћорђево пајприје Коста Грнгоријевић Бапа-ћапин, па па његово мјесто Михаило Костић Хорват пз Карлштата; другп је Зрнић Н. тако-ћер Хорват из Глнне, а трећи је био ЈСФТО Н. Срнјемац пајпрнје, пак на његово мјесто Днмн-трнје Снмоповнћ, а "Бурковић над њима послије свјема био је пачалпнком.

Кадија, турска ријеч н значн судија, или суђа по-примор. и судац но славонскн.

Каменица, нме села у окружју ужнчком н руд-ничком и друкуда још нма га.

Карановац, варош у окружју пожешком. Калуђер, пеожењеин рншћапски духовник, н ио

чину Мелхнседека свештепмк, како н Тибетап-скн гилопг. —

Каур, ђаур, каФр н ћаФпр, што и каурин, турска рпјеч зпачи безвјерца, н то је сваки онај, по турскоме Фапатнзму судећи, који год пије Тур-чип-чоек вјером и дјелом.

Казакат, чија је ријеч, ако пнје Французска ја пезиам; иего значн у градовма озидапе пећипе

сннси симк ми.1Утнпопит;А САРАЈЛЦЈЕ 33

514

за војничка обиталишта, безопасна од кумбара п топова.

Кара-фејЗИ, турско име чоечије Фејзп, а продјевак му кара, црно; овако се звао зпатни онај тур-скн Катплппа, пред п у врнјеме Пазвапогла-паше жививши п харавши сву Турћвју европејску до близу самога Едренета и Цариграда, п то с ка-квнм намјерењен даљпм, то сам он је зпатп мо-гао, II његов руководац (ђаво лп, апђо ли), а родом је бно иб Брезника, недалек СоФије, бу-гарскп потурченик. Оставно је по себн једпога сина, којн је такођер иутем отца пошао бно, алв се је морао вратити у остало јато турско, гди је опета довољно се извјестап учнппо, и важан показао; а звао се Али-бег. —

Капи4»вхајлаи, турска рнјеч ходатајство. Качер, име предјела једпога у окружија Србије

рудничкоме. Караулџија, турска ријеч стражар; караул, стра-

и;ара. — Каона, седа нме у Драгачеву, у Гружн н друкуда

га има по Србији. Каик, турска ријеч лађпца, плн чамац, а п чуи. Карловци, варош у Сријему и србскога у Иесаријн

митрополита столица. Калауз, турска ријеч проводпнк, вођа. Калауштина, од исте турске пачиљепа србска рнјеч

н значи плаћа или замука проводпичка, особпто у трговнпи.

Казуи, турска ријеч колац.

515

Капи-бинбаша, турска ријеч капи, врата, по и двор, а бинбаша, тисућник, илити началпнк страже и гвардије некога великаша и двора му.

Кара-Мустафа, ине турско. Касаба, турска ријеч варош; касабалиЈа, варо-

шапин. Камичан, умаљавно камен, а има тога имепа и по-

ток у Шабцу. Кајсар, име турско једне вароши у Малој Азији,

коју Грци 80ву Ћесарија. Капиџибаша, турска ријеч и најаријс зпачн старјс-

шипу од страхе на пекојим дверпма двора илн града којега стојеће; него другда како н овдн зпачи царевог (Султанова) пуномоћна џелата.

Кеса, турска ријеч.и 8иачи тоболац у пајближсиу смнслу, а нначе значи у Турака п њихон талснт т. ј . суму новаца од 500 гр. којс зову: бирпћи, п нроч. ћесашче.

КИТ0Г, нмс у Мачви луга илити дубравс. Корсиканац, од Корсике острова у Средозсмпоме

мору испод Фраиције јужне; име њезипога сва-ког туроћепца, пак и Бонапартово — тс осо-бито св' овди у овој историји, а какопо ц дру-куда свуд. —

Команда, ваљда је Французска рпјеч, ако пнје ла-типска, и значи нашки управа, влада.

Коџа, турска ријеч старац, али тако и поискога старјешнну Турци пазивају, особито ришћан-скога, какоти: коџа-кинез, и коџа-папаз п проч.

Конак, турска ријеч двор, но значи још и поћнште. КомендаНТ, управитељ, началник, илп властнкк.

зз*

51С

КОЧО, од Коста, име чоечије, и тако се звао славнн опај Србнп, Јагодинац родом, што је пред рат ЈосиФа Ћесара (1788) сам осебице предусудио се чете купнтн србске, н Турке по Србнје дру-мовима н ссли затирати.

Котроманац, предохранидшпте, гди се обустављају л.уди и роба, што год Н8 кузи подложннх земаља долазп, док се за одредно време оставања до-кажс, да су здрави, те да се могу пуститп у грапицу безкужпу.

Коста-бег, име млађега, кујуппије Днмптрпја, вој-воде новопазарскога, брата му; којега су Турци у Острулшици внше Београда уфатили жива те иогубнли.

Корушац, једап врх Кљештевице плапине у Србији окружју крагујевачком.

Ковраг, што и травуљаг или коров. КоњевиТ̂ И, село рудпичког окружја, близу Чачка. Кулич, старо градиште испод Смедерева па ушћу

Мораие у Дупаво, и чини ми се, да је зиђсвипа прнпца Јевђепија, него га Турци срушили а са-ммм запуш^ењем. —

Кумбара, турсиа ријеч што њемачки хаубнца, иди србскн квока нлн клокотка.

Кулин-капетан, један босаиски витез, који је на Ми-шару нспод Шабца погинуо у 1806ом году; Ку-лии што Ма$»о!агт, и стара је то породнца срб-ска, за то је и насљедиа у својнм добрима'; Вакун (варошица) је његов, н окружнна му ње-говога Кулип-рода беглук нлити спахилук.

517

Кујунџија, турска рцјеч и зпачи рудодјеља, нли рудоков; тако се звао и војвода Димитрије Па-зарац, гато ,је запатом бно кујунџија одпрнје.

Куле-ЗИНдан, турска ријеч и значн под кулом тав-пнца, или заточнште, заточ.

Кнез, ријеч србска, што и славеиско књаз т. ј . владател. земл>е пске, н псколнкога људства.

Кладово, град у Србији па Дупаву, којега Турци зову Фетислам по својему језнку и томе поводу, што су онди некада страшпо разбнлн ТСаравласе, н то пе бпти по свој прилицн оида, кпд се прпча да је н Краљсвнћ Марко ту био, н попшуо у Крајнни близу Неготипа у Душапову... селу; које су Турцн нослије прозвали по својему џан (душа) Џаново; ово се барем чиии и показујс да је било пајмогућпије битн му овако.

КмвТ, турска рнјеч н значи главар од села. Крачун, име једпога србскога Румупа, што му ,је

сестру био потурчно н за жепу себн узео бнвшн адакалски комепдапт Реџеп-ага, којега је по-слијеп у Рушчуку, Султап опашившн, великн везир дао удавити, а то за хатар јањичарлака, што је он Србима дахије берградскс издао по-бнти у истоме његову подручју Поречу. —

Крагојевац, од Краго или Крагоје, име србско варошн столнчне у дапашњој Србији.

Крушевац или Крушево, варош у Србнји, па Мо-рави под Јастрсбцом гором; и даиас још спо-мепом знатна, што ,је ту столина бнла цара србскога Лазара Грбљановића: нмаде од опога времепа ту само још једпа црква читава, коју

518

јс дапашњи књаз Милош дао поповпти п осве-штатн иапово, те опета је иропјевала својима у Бога правога.

Крушевка, што и варошка ондашња. Кр, турска ријсч и значи шума. Кљештевица, плаиипа у Србије окружју крагоје-

вачком.

л. Лајпциг, Липиска, варош и главпо мјесто трговачко

у Саксонији. Лззар, имс чоечије. Латиф, пме турско. Лазац, село у Драгачеву на Морави. Леонтије, имс калуђерско, и тако се звао митро-

полит Србпје уз владаае Карађорђево бивиш. Лепеница, поток, што кроз Крагојевац тече; ио

којему и окружје се зове његово. Левач, један комад окружија јагодннскога зове

се тако. Лисице, парукве гвоздене овди, а другди зпачи и

звијера лнсицу. Лнпар, брдо у пдапини Кљештевнци; друго нстога

нмена на друму педомав Јагодине. Липл>е, село у окружју рудничком близу мапастира

Мораваца. Липница, село између Лознице н Љешпице. Ломо Арсеније, бпвши војвода качерскп у окру-

ЖЈУ рудпичком. Лозница, варош у Јадру испод горе Гучева блпзу

Дрпне.

^и

519

У1ука ЛазаревиЋ, родом из шабачке Тампаве села Свилеуве, бивши војвода и комендапт од Шабца и љегова окружија и Подриња у врпјеме Кара-ђорђа, још је жив.

љ. Л)ИГ, рпјека нзмеђу рудпичког и ваљевског окру-

жија што тече, ио којој се и њспа околниа зове. /ђесковац, варош у Тоилнци. /ђешница, варош у Мачви на грапицн Јадра близу

Дрипе.

м. Маџари, нли по њнхову језику Мађарн, народ го-

снодујућн у данашпзој Папоиији. Махмут, нмс турско, којим сс и дапашњи Суд-

тап зове. Мачва, ирсдјел у шабачком окружнју. Мал, турска ријсч зиачи ииање. Мансуп, турска ријеч мјесто службе. Маиџука, нека сорта Турака пз Мале Азнје. Манов, такођер друга сорта Турака опста у Ма-

лој Лзнји. Маслешево, ссло у Лспеници пахијс крагујевачкс. Маглич, старн србски град више Караповца под

нлапппом Столом. Манасија, мапастир и око њега град у Ресави,

којн-но је СтеФап Впсоки Кнеза Лазара снп са-градио, и ту боравно у њсму до своје смрти, пак у њсму и умро, што прсданије просто па-родње приповиједа овако : „Осим исте Мапасије

520

сазидао је он још једну малу црквицу, одатле горе у плавини све уз псту долину сахат једап далеку, гди је и мало дворчића прибавио; куда би оп с ионеким својим вјериим другом и со-вјетпнком излазио, и попеки дап жпвота у крај-н.ој тишинв провео. Пак вићсшпи оп, да му од његовс државе и госпоства већ пиигга неостаје, отеше му је нешто Турци, а пешто Брапкоиићи, смисли дакле умријети, а да педожнви без пнгће ништа иотући се по свијету, или без шшгга оста-пути; тако једно вече из Мапасије дигне се отнћн у ону горњу црквицу и дворчнћ у плапннн са два-три своја совјетника, пего иред капијом град-ском изазове к себи началпика од страже, п за-каже му да и они друзи му чују ово а оштро: „„Ноћас да затвори сва врата од града, и да пикога у нутра непушта ма ако би дошао п ои сам собом, пего да га убије кроз капнју н озго с куле, тко би му се год јавио ту иоћ, н ако то тако пеучини, да ће он сутра љега иогубнтн.*" Опај то упамти и обећа учипнти. Опда СтеФап отиде с оиима, куд је паумио, пак се тамо пе-како у пска доба ноћн само с&м нскраде, и па коља свога, те пред врата Мапаснје, н промје-нив глас викати стане, да му се отвори брже; али опај главар изнутра спреман бивши па та-кви случај, без ријечи а и без проговора све-колике страже оружје обори у њега н у коња му, те обадва их ту мртва простре; а кад у ју-тру спазе и познаду дворапи му и совјетиицц шта је од њега било и ураднло се, оии тн га

521

брже прпкрпју и утаје смрт љегову од парода, пак тп га пегде у велпку потају законају, да га нптко пеби од љегоиих душмапа могао про-обтати; но да то Ј"ОШ и бол.с сакрнју, те ти па-чнне п оиреме сапдук мртачки што л.снше мо-глп, и падкриЈ'у га скупоцсним платпнма, иа објанс, да Ј'С ДССПОТ ие само умро, псго н завјет п клстав оставио, да га уконатп одиесу тамо у не-давпо саграћепу н.нме цркву бјелославачку, коју је Богу па славу озпдао, кад јс ту на пстомс иол.у (бјелослаиачком) послсдн.н нут разбпо Брапкови-ћеве синоис са турском војском па њсга пошавше, да га погубе, и да му па сс деспотство и др-. жаиу нреузму, а то по својијех старих пак и ио својој собствспој шсљи п жудњн првоглавнога над Србнма госнодстиа, које у н.нма п турсха оп-дашља иолнтика непрсзре нснод руке н подпн-ривлтц а и подпомагати. Тако тп његови понесу празап сапдук па колима н нод Ј*аком стражом до опамо, гдн га одмах сахрапе п затрпају пи-комс га виђети исдашни по љеговој тобожњој прсноруцн пасмртпој, пак одмах п искаква ка-мпсјсчца нађу, те му илочу од бпјсла студенич-кога мермсра добанипши, даду па њој нзрез.ати ио љеној плоскоти онај падппс, како н са де-сие стране на ребарку припнс, које је и обоје г. Вук СтеФаиовић К. ирепнсао, н у Дапицн јед-пој штампатн дао, баш онако како-по је.ондн.

Матија, нме чосчије, којнм се звао и кпез у То-иоли под Карађорђем.

522

Мазулук иди азлк, турска ријеч и значи што наше сврженост ИЛИ избаченост пз службе, т. ј . ли-шење службе и чина и званија п проч.

Машала, турска ријеч што паше: ха! Бог да про-сти ! Тако ц ваља !

Метерник, аустријски мнпнстср, п једап од пајве-ћих. у Европи мужева, који су с Наполеопом се мјерили.

Међудневица, оно љетпо врпјеме зову Србн тако, што је од Велике до Мале Госпојнпе.

Медвеђа, селт> у Левчу. Мерхамет, турска ријеч што паше, милост. Међа, граница, или што п трљак, и гушта, куд

се змије п зецови крију. МелЕНТИЈе, име калуђерско, кнм се звао и Враћси-

шпице манастира пгуман, којн је послпје н нрвн у Цариграду && мнтрополнта Србнје како ро-1)епи Србин а од Грка иостаиљеп; оп јс родом пз Груже села Врбаве, псдалек.од нсте обнтељи.

МеТ)УВОђе, острово илн ада. — Милутин, име србско; тако се звао п опој нз села

Гараша газда, што се пред јасенпчкпм Србима началником учинио, те у Кљсштевпци с трнста друга свега Ћехаја-пашу дочскао, и да је тек још. тодиво дружтва пмао, или барем још он-лико Фишека, заиста би га и разбио на мјесту пстом, него му се морадне с пута уклонитп а ио дугу и жестоку боју.

Милоје Остружничанин, звао се онај тако, што је у 1809м году на Камсппцп нрема Нпшу срб-

523

ску војску командцрао, пак издао Рссавце, ц зато главом вожду платио.

Милгт, турска ријеч народ. Митровачиа Тпуприја, нрема сремачкој Митроници

амо у србској страпн населена је варошица пстога имепа, п ту под н>ом Засавица сљсва се у Саву, нрско ушћа које има ћуприја илити мост.

Миладин, име србско, чоечије. МирОЧ, плапппа у восточпој Србији. Молдавија, ирсдјел што и Барабогдаиска. Моснов-ђаур, тако Турци обично свакога другога

парода имспу иришивају оно своје ђаур, како тп: Немце-ђаур, Љах-ђаур, Фрапсз-ћаур и проч., баш капо су и старц Јелини опо своје вариа-рос надијевали свакоме другом пегрку на])оду, и чојку.

МоравЦИ, маиастнр на Љигу ријсцп. Мусломан-Газије, турска рцјеч и зпачи, нравовјсрин

јунаци; Турчнп којн учнни јуиаштво према ду-шмаиу, иа остапе ирско тога жив, он јс газија, а то је вптез и као царсв син; погипс ли у боју и па јуиаштву, оп је шехит, т. ј . блажеп, или ти иријско свет.

Мусафир, турска ријеч гост. Муштрати се, од муштра, што вјежба, вјежбати,

увјежбавати сс нл' по црногорски зврцснцирати, зврцеиција.

МусломансТВО, т. ј . мусломанлак, турска рцјеч пра-вовјерије турско.

Мутап, турска ријеч и вначи покровац, од козине изаткан, тако се и војвода чачански Лазар звао,

524

што је тај заиатлпја био пајпријс, те покровце ирео и ткао, 150 и вреће.

МуселИМ, турска ријсч окружија началпик грађан-ски, ко и међувремепскн кадпја или судија.

Мукает, турска ријеч печсму вјешт Онти, плнтп позорљнв.

Мустај-паша, турска ријеч име је Мустај, а паша, зваипје, и ту ријсч Турцн додају на крају нмеиа, ко н ага.

Мухач, н Мункач, вароши у Маиарској, нрва на Дуиану испод Пеште и Буднма, а друга подале отале у земл̂ и, и градпиа за храпење нреступ-пијсх.

Мула, илн Мола, турска рнјеч и значи књнжевннк турски, који је готов хоиом ностатн; каидидат Мухамеда.

Мухур, турска ријеч иечат. Мус-ага, турска ријсч Муса п ага. Муктиш, турско нме. Мурат, такођер турско име; а овди је спомењее

тнјем Осмап-КапетановиК, Градачца у. Босин капетан илити бег паел>едпн, како и други та-ковп по свој Босни нлемиКн, што су год од ста-рнјех србских плечепа и господе потурчепи за-остали.

Мужде, муштулук, што Србн реку данас: бакшиш, опета турскн је; него пашки вал.а да је добро-гласпица, како и хошђелдија турска ријеч што јс, добродошпица. ТЗслдп т. р. и вначи, догаао, од ђелр, долази и 1;елме, доходпти.

- Ј

525

Марно, име србско, и значи, који мари. Тако се звао Ивел.иК, гра* ц генерал русијски, а Србин родом из боко-которскога мјеста Рисна. Оп је у Србију, по налогу свога цара и кабинета до-шао и скупити повелио Карађорђу последњу скупштипу при концу 1812.

н. НалвТ, турска ријеч што клетав, клетва; а србски

значн пасртај, јуриш. Нафака, турска ријеч насуштност. Нахија, турска ријсч овружнје, прсдјел. Назли-каде, или кадупа, турска ријеч значи, чи-

сменнтва госпа, чсститка, чисменка, или пека по сарајевски.

Наводањ, што и поводаа, потоп. Накарада, скпађепост, а у млож. числу накараде

Црпогорци п Приморцн зову, музшсу, илнтн све музнкалпе халатке; тако сс уједип. числу зове шал.иво и машипа, а у млотв. числу опста ша-л.нво машиперија, иакараде, или накараднја.

Недоба, русијски гснерал-дииломат у Србијн бившн заостао на мјесто гепер. РодоФнпикииа, до па-депија исте.

Неице-комши, Турци ову ријеч комшн, сусјед, кад придаду имспу некога народа. те на мјссто сво-јега обнчпога ђаура, то је особита мнлост н л.у-бав и довјерије.

Негве, што и пгапге ја мннм. —

526

НвГОТИН, варош у Крајини тимочкој, гди је славни војвода Вељко господоио док н иогинуо.

Небош, планина, више Трнавс села у Драгачеву. Ник:ла, хаџија, и војводе Всљка бннбаша (тисућ-

пик), ввао се Михаиловић презнменом, а родом је Сарајевац из Босне.

Ниш, град на ријеци Нишави, а на грапицп Ср-бијс и Будгарије.

Нишлија, турска ријеч што Нишапип, грађапип или жител. НИШВИ.

Нишан, турсва ријеч што бнљег, белег, белега, бјс-лсг, и црногорсво: лишан т. ј . лнсасто мјесто.

н>. Њемачка, земља; вли држава, пајвећа којапо јс

у сној т. ј . Ћесарија; јср н-емачка земља пру-жнла се од Маџарске до Бплтпјскога мора, или чак » управо до Сјеверпога мора и лсда, до иза Шведије и Норвегије; на од Русије до Фрапцијс.

0. Османство, од имена турскога Осман, кааопо се

је звао Султан онај, којипо се из Мале Азнје прии примаво и паслоннвшп сс на капал цари-градски, на Црно и Марморпо море, ту сс и остапио, у Бруси столицу намјестпвшн своју. По н.сму се Турци прозову и до данас Османлпје т. ј . Османовци, Осмаповнћи; нлн по Отмап, с у т иромијенивши.

527

Орканство, од нмена турскога Султана Оркапа, Османова сина, којн је ирвн у Европи из Азнје са својом војском прешао преко Хелеспонта, н на овој се страни према Царпграду остаппо и утврдио па сплу отевши од Грка једну па капалу тврђав; од истога је нмепа Орканство изведепо.

Ордија, орду, турска ријеч војска, армада. Обман, што превара. Орашац, села нме у окружију крагујевачком н

другди га има. Остружница, село више Боограда па обалн савској. Овчар, планипа више Чачка до Мораве према Ка-

блару. Осудбина, нлн одсудбпна, што њсмачко УегМп^шзв;

мени се чппн да је, осудбина, јога пеирсипачп-вије од нстс судбе илп судбине, т. ј . морање тако бпти бсз нромјспе, без понуста п без почаска.

Осипаоница, село у окружју Смедерева на Морави. Оџак, турска ријсч димњак, адн замјењује н конак,

двор, или чак особиту кућу н иороднцу, која је одавна за честнту н нлемсниту од помазаника којега ирнпозпатазавелнка дјела и вјсрне службе, па које и иисма се обичио давају. Отуда Бошњацн реку за етакове и оџавови11, т. ј . нлемин.

п. Подекваторац, разумјсва се Мухамед овдн и н.е-

гови носљедоватељн. Паша, турска рнјеч и зпачи гепсрал, а нашалук,

његово подручјс нлн обладјс, т. ј . пски нредјед

528

који му царство повјери, да га за вријеме влада управља и осмуђује што боље зпа п може.

Похасити се, од турске ријечи, хаси, сллан, те п што сплпти се, или носилпти се.

Пан, по руски значи паше србско бап, или како што се и у пас чује у ријечи папдур, т. ј . пан, или бап дури, што луди, немислећи пишта па боље и иа даље, до што му се рече, то и чини. Но пав у старијех Грка било је пеко чудновато страшпо-смнјешпо божество, које би па првн по-јав препадало људе, н то пајвпше пастире, за што је он њихов Бог н патрон био, т. ј . сомо-простпје; по такођер и опи познавши га, тек бн му по које козле илн јагње пожртвовали, иак би се нослнје и сами својему страху н стра-ишлу смејалн. Отуда н опај страх, што се кадно кад у некој, и то пајобичпије у перегуларној војсцн пепадпо п без јавнога новода н причипе догоди, пазива се напскн страх, којипо је чешће у старијех Елив' и Римљана мјеста што п вјсру нмати могао, а којему дапашњн се ратпици ру-гају п смеју, а највнше ноуздана стража н вјерпа лозппка. —

Панчево, варош у Банату мало поннже Београда према Гроцкој.

ПараЋИН, варош у Србнји иа друму цариградском нсдалек од Ћупрнје нут Пиша ндући.

Паланка, турска ријсч варошица, Магк1,Песк; него Турцн зову кашто и добру стражару кулу ђегођ у паапипи а на друму пачињспу, тпм нмепом.

г'

Ј

529

Пмдур, момак судски, иди сеоскога кнеза и кмета послужитељ у седу аа сеоске послове.

ПрСТ нритиснути, т. ј . ко незна писати, а взља на неку артију и свједочбу своју да приложи, то заночи један свој прст у мастпло, па до својега имена другвм већ подписанога притисне, и то више вначи, него и сами иечат његов, и пишта маае од нстога својеручнога подписа у Турака, пав и у нашијех.

Паштрмац, од села Паштрме, војаво је у Гружи, по којој се в Симо Мндосдавјевић ндити Амиџа (познати у Србији) називао, што је у њој вућом најприје поселио се он и род му, кад су изнад Сјенице амо сљегли живјети.

Павле ЦукИЋ, родом из села лепепичкога Крчмара, био је најприје хајдув, па момак Карађорђев, в послије од њега војводом за јупаштво учињеп у Жупи крушевачвој; но како је овога времена вастраиио против Милоша, и чим је завршио, то се в у овој Историји, а и у додатку њену виђети може. —

Паорија, Срби у Ћесарији зову тако сав руч-ет пли сословије земледјелсво; једнима се чини та ри-јеч, да је изашла од њемачке Ваисг, а мепи се види приличније, да је сдожепа из: па-ори-ја.

Пазар, турсва ријеч мјесто тржиштно, или управо тржиште; а значи тавођер и погађање, или баш в погодбу.

ПбТКа, село ниже Пожаревца. Петрија, име женсво.

описн СИМЕ милутвновгад ОДРАНИЈЕ 34

530

Пексијан, ријеч србсда, нег' од исте турске, пекспн печнст, пачињена, и значи у нас, што у Турака ђаур, чиме Србин вла Турчпна обично пменује.

Пизма, што н зазор, и злоба. Пи а̂, што и пишта, храна. Пирија, име рудничвога Турчина једнога, што је

Милошу Обреновићу по нсторпјп истога времепа млого ваљао — ваво и овај њему.

Порта, греческа ријеч, што врата, двери; султа-нов се двор зове висова Порта.

Поеиска, што н Пемска, земља, јсдним племсном славспскога народа посељена; њпхов је столични град, што Срби зову, Златни праг, цмалн су они своје и краљеве, дов им није круна по сродстпу на Ћесара бечкога прешла, п до данас.

Пораити, од турсве ријечи раја, то је, што рајом учи-нити, или ПОДЛОЖИТИ вога својој вољи и властн. —

Пореч, остров у Дунаву србскп; пегда и варош, а сада пуст, и мјесто заточенија различних пре-ступника.

Поп Нинола Драгачевац, Пљакнн ађутант, и пол-ководад у вријеме Карађорђа.

ПОСИНСТВО, кад во посини вога. Поочинство, кад ко поочими кога. Поиајчинство, вад кога ко помајчн. Побратимство, вад се побратими ко. Пожега, иарош на ријеци Скраисжу у окружију

ужичком. Пожаревац, варош на источноме бријегу Мораве,

која се внди, да је негда и ближе њега текла иего данас, што има и дпа сахата од њега.

531

Лоцерина, што и Подцерје, предјед испод Цера горе, у окружју Шабца.

Подриње, страна поред исте ријеке Дрине. Ллан, биће зар фрапцузска ријеч, ако небуде датнн-

ска, и значи нашки намјер, илн наум, иди свијећ. Прус, што Прајв, варод. Ллотун, много пушака о једном нспаљено гове се

зар по Французски тако. Лрото вал>евени, кад се без имена рече, то се ра-

зумијева обично Матија Ненадовић син кнева Алексе, од дахија убјенога.

Пл>аН0, Антоније, вет Барађорђев што је био, и ЈГ војвода од Барановца и свега Ибра. Продан, име чоечије. Причање, што и приповиједање, иди повједоваве и

повиједање црногорски и приморски. ПрТтИЈа, из деобе, што коме у део запане, или што

се уз дјевојку на удадби да. Преобразје, преинач, што и реформа. Прождорчад, што и чамоглад, иди чамогладија. Пругово, село при Морави у окружју пожаревачком. Пранге, што и букагије, и чини ми се, да ни једна

та ријеч нијс србска, до негве.

Р. Раја, или рајетин, и рајетник турсва ријеч што по-

дајник; у Остиндији, по Ботану и Тибету, раја, значи владац, али сојузник или вазал, обвезаник.

Рахат, и рахатлук, турска ријеч и значи вољно, и вољност.

34*

532

РанчиЂ, село у Староме Влаху. Расиња, или Расија, предјел од Лииа до Шаре

планине, а пзмеђу Србије и Албаније и Морач-кијех плапина.

Радован ГрбОВИ ,̂ нз села Мратишнћа, бивши кпез подмаљенски у окружју вал>евском.

Разузурити се, што и расположнти се за одпо-чивање.

Рановци, име села у врх Стига поља, у окружју ножаревачкоме.

Рађев намен, мјесто у Јадру. РанИТОВача, мјесто у Мачви. Реџеп, турско име. и

РвХИМ ИЛИ рехум, турска ријеч и значи, аалог, таоц. Ресава, окружије у Србији; кроз њега тече и једна

ријека истога имепа. Рибница, село и ријека испод Пореча и Милапопца,

у окружју ваљевском, има и један манастир н опета ноток истога имсна.

Рогате пушке, то су европејско-солдатске с бајо-нетима.

Рушит, или ХуршиД, турско имс, којим се звао п опај знатни сераскир и мухур-сахибија, илити велики везир, који је примио Србију од Кара-ђорћа у 181 Зој години.

Рудник, мјесто у средини данагање Србије, по ко-јему се зове и његова планина и окружје, како ц оно што се тако зове по древннм н важним рудоконима својнма.

Руменлија, Турци зову Маћедопнју, предјел који је средипа европејске Турћије данашње.

.-Ј

533

с. Санџак, турсва ријеч и значи земљу, воја има свој

грб, и воја је из своје самосталности у њихову власт поворена; таво ти зову онв: Шводра — или Круја-санџак, Семендре-санџак, Босна-сан-џав и проч.

Сајан, што и сабор, абор; у приморју је низа сав Адријатив обичнија ова ријеч у тамошњих Сла-вено-Србаља.

Сава, име чоева и ријеве; а из сиријансвога је је-зика, у војему значи, старац.

Сарановац, од села Саранова у крагујевачком овружију.

Сан, што и достоинство. Савинац, у окружију рудничком ине манастира Ми-

дошем данашњим књазем Србије новосазидана, при којему је и ријека тога инена.

Салија, турсво име. Србија, један славено-србсвога народа предјел, воји

је на јужноме бријегу Дунава и Саве, а између Дрине и Тимова те до Расије.

Селии ЋехаиЂ, име ваљевсвога Турчина, који је свог времена ту и понајглавнији грађанин био.

Сераскир, турсва ријеч што главионачални т. ј . Фвлдмаршал.

Серчесиа, делибаше Рушит-пашина презиме или придјевав; прави је Арап родом био.

Селнан, турсво име. Сеиз, турсва ријеч и значи воњар, воњушар.

543

Сердар, по свој нрилици од онога турскога, Серај-дар, Наибаи&ећст; пак је то званпје и у обште државно пренешено и барем у Србаља одавпо употребљено, и значпло је како данас окружија надзпратељ, илити екопом. —

Селамет, турска ријеч што наше снасепијс. или утјециште, и убјежиште.

Симо писар тадашвега совјета народња у Србији, презимепом Милутпновић родом Сарајлија, који-но је п ово исто сппсао.

Силистрија, град на Дунаву у Булгарпји. Сијасет, близу што кијамет. Сојузничество, кад уговоре п утврде завјерије двпје

државе мсђу се да се од свакога скупно бране, то је опда сојузпичество;у коЈсму и повише пх бити може.

Софија, греческа ријеч, и значи мудрост; тога пмена у Булгарнјп варош нмаде, и у Цариграду једпа стародревна црква, која је прије 1500 год. озп-дана, и данас јс читава, тскс поиамијена, по и свсга украшенија лишена, н сами мозаик зама-зап кречом, кромје свода, куд нпјесу ннкако Турцп домашити могли.'

Султан, зове се турски цар. Султанисати, од турске ријечи султан т. ј . вла-

дати без икаква и нашто призора по самоме својему нроивволу, и бсз свакога допита и с кимс год посовјетовања о чему год н најпрпје.

Сум, што паум, или намјер, та што њемачко Ћи1-бсМизз, по црногорски п нриморски.

Сулејман, име турско.

535

Сул>0, ине турско од истога умалено. Свети СОЈуз, такви је политически уговор, по ко-

јему држава за државу садружну и сојузну све обећа се чинити што и за своју суштпост и од-брану и заштиту.

Скиптар, што и жезал, царскн штап, и знак власти. Сријем, или но црногорски Огријем, источиа страна

и ноловина Славоније. Србадија, што и Србчад, Срби. Смедерево, на Дупаву град, и столица деспотсаа

у Србији бивша, даиас је окружија својега нај-главније мјесто.

Сребрница, варош у Босни, гди су важни рудокопи сребра и другога руда што каква; једна ријека тече вроз њу, но у њој ничега жнвога нејма, ни рибе, ни рака, ни жабе, што у њој живјети не-може; од свуда су но вароши чесме доведене, али готов' од сваве те воде гуше расту, него у Ваљево сљегавши и ту неводива мјесеца бора-вивши оне исте гуше изчевавају, пак нигда већ неповраћају се, аво се опета у Сребрницу жи-вјет' и бавнти неотиде. Ово су, ја мним, знаци силнога и различна минерала.

Слишан, село у Топлици. Срма-хамајлија, турсва ријеч и вначи у чистоме сре-

бру ванис, а просто сребро Турци зову, ћумиш. Срдан Илија, родом из Мачве села Прњавора. Срез, неколико села у једно подручје састављено

зове се тако. Смиљанић Нинола, протопоп у Мачви, родом из

села Бјелотића, гди је и живио с вућом.

536

Стрел>а, бивши војвода љесковачки, и побратим Ка-рађорђа.

Стојан, тавођер иие србско, баш ко и Стреља; то је име и Чупића, славнога јунака војводе Ка-раћорћева, родом из Мачве села Ноћаја.

Стратимировић Стефан, бивши митронолит карло-вачки.

Стамболија, турсва ријеч цариграђанин. Стамбол, турска ријеч Цариград или Константинов

град. — Стари-вла, јужни предјел Србнје до Раснје. Стеван Јаковл>еВИВ, Левчаннн, титуларни Кара-

ћорђа војвода и побратам. Станица, име удовице војводс крушевачко-жуискога

Ђувића, који је у 181 Зој години погинуо на Де-лиграду.

СтамбОЛ-капија, турска ријеч и значи, града и ва-роши Београда врата, на која се пут Цариграда нзлазв.

Станоје, име чоечије, србско-мушко. Сјеница, име једне мале познате птичице; па и

Сјеница је град у Боспи на друму цариград-ском, осим тога и волибицу зову ћешто сјспица.

т. Татари, народ у Криму, Казапу и Астрахану, и

даље по свој средипи Азије до Китаја; татар, турсви зове се и улак, илн куријер.

Таин, турсва ријеч што наше, оброк. Таново, село у окружију рудничком.

537

Таслиџа, турсва рнјеч нне вароши једне у Босни, на друну станбодсвон, нашвн се зове, Пљевље.

Такум, турска ријеч и значи онрена, иди оправа, за нешто, н. пр. коњски, кавенски и проч. такун.

Тахир, име турско. Тешо, иие србско, но издази од Теодора, греческа

ријеч. Таво се звао и ирвога Ненање отац, пак н данашњега вњаза од Србије.

Терџоман, турсва ријеч и значи преводац језика у разговору веливијех л>уди; Турци њену при-додају и бег титуд, н. пр. терџонан-бег, или беј, т. ј . кнез.

Тефтишлун, од теФТиш, турска ријеч што, гонитељ ндн јотребител. разбојнива у невој земљи; и отуда званије, теФтишдув, отребитељство.

Тевабија, турсва ријеч што иаше, свита, идити су-дружина невога ведивога државнога чоева.

Темни1{, срез у овружију јагодинсвон. Теовило ПалалиЂ из села Атенице, воји је био

прије у Пљаве Антонија и у суду његово-вара-новачвон писар, па посдије уз буну Хаџв-Про-данову пописивао и тајно звао све важније Србе да устају тад на оружје против Турава; њега послије у Чачку Ћехаја-паша, иропта, в уФати, те их све норао њену поиздаватн редон по истоне попису свон, воје онај све поФата, па у синџир и у Београд, гдн и тога истога однах и најприје на волац удари, а оне све позадржи дуго у хапсу, дов ин се, изсјећи их снилује и одобро-вољи, ваво историја вазује.

Тескере, турсва ријеч дистав хартије, што цедуља.

538

Титан, од Титани, у Елина највећег им Бога си-нови, који су на њега истога рат подигли, што их је он почео био јести, а било их је педе-сет, и проч.

Топ, турска ријеч што наше, лубарда, т. ј . лом-брда хуком и тресвом самом, и тек одзивајући.

Топољан, један вомад шуме, у војој је повајвише тополе; по томе се звао и онај Ш.акин шанац на Делиграду.

Тортура, ваља да је Французска ријеч, и значп му-чилиште; где су и чиме су још у вариарска Европе времена људе подсудне мучили, да при-знају своје кривице или да одају дружину.

Томрун, турсва ријеч и значи, владе, у воје се ноге преступника у тавници уклапају.

Тосна, име Арнаута, који су из Епира. Топлица, окружије око Љесвовца и Куршумлије;

постојбина и подручје Обилићева друга Милапа Топличанина; а у множ. числу ова иста рнјеч узета значи, што, илиџе, по турски, или бања, опета по нашки.

Тоне, што на прсима носе, до данас од негда у Турака и Србаља више дике и накита радн ју-наци, те су понајвише од сребра; и често по-злаћене; али ми се чини да су оне исте иоста-нуле од штита старијех, гвовдена и млого тев1ка а не дична. —

Тимок, ријева, што раставља Србију на истову од Булгарије; по н>ему се зове и оволина његова тимочва Крајина.

539

Трактат, уговор на закљученију мира некијех ра-товавшијех међу собом држава.

Тресет, што и пишталина, или погрез, т. ј . блато и бара, којом се чини моћи газити чоеку вли своту, а када загази, али се заглиба, и ако се СБоро неизвуче, понори и угрезне и замакне у блато мал' по мало ка' у воду свеколико.

Трстеник, варош у Жуин крушевачБој, но и село у Ваљева Посавини.

Трнава, село и манастир код Чачка у Србији. Травник, варош и град у Босни, гди обично везир

обитава. Тријунф, греческа ријеч торжество побједе. Трбушац, коса виш' села Мајдана у рудничвом

окружију; а има тога имсна и села по Србији. Трешњевица, село у Јасеници крагујевачвој. Тлв, што и земља, н. пр. о тле удрити ногом, т. ј .

о земљу. Тутун, турска ријеч духан или дуван. Турчин, или Турк, Азијат и Мухамеда поклоиив и

сљедоватељ, којиио управо и јавно никога чоека себи за поредна не држи, тко год није како и оп Турчин, нли Мусломан.

Ћ. Ћитаб, турска ријеч ввига. Ћаба, турсва ријеч повдониште, а често и наши

реку ћаба, како и хаџија, поклоник. Ћесарија, што аустријсво царство.

540

Ћесар, аустријсви цар, вове се тако у србске про-стоте барем. Ћелепир, турска ријеч пљачка, добитак, илп гра-

беж, и шпћар, штото је опета турски. Ћефил, турска ријеч и виачи јеиац. Ђерим, турско цие чоечије. Ћехаја-паша, турска ријеч и значи по нашему:

памјестнив, пли нуноноћни дјеловодац-паша у пекога везира; но ноже таковии бити н постати п некп бег, или нетко и од простијех, иак му сс зваиије тек нридода из милости, а и по уредпости. — >

Ћор, турска ријеч од куда и ћорав попашено, значи слијсн. ■>

Ћуприја, турска ријеч иост и иоштаница; но има тогз имепа и варош у Србнји и на Морави према Јагодини. —

V. Удиндушманити се, од турске ријечи, диндушман,

т. ј . завадити се без краја и конца. Утаманити, што и затријети. Ужице, град у Србији на ријеци ТЈетињи, а п на

грапици Босне. УшЂе, нли утока сваке ријеке у другу или у море;

а нма и село тога ииена при Сави у окружију београдском.

Умоштавање, што угаћање. У6, нлн Хуб, варошица у окружију ваљевском.

541

Ф. Фајда, турска ријеч полза или корист. Факир, турска ријеч бједњак, сиромашак. Фет, турска ријеч побједа. Фет-етеџија, турска ријеч (од њихова глагола <1>ет-

етме, побједити) побједитељ. Ферман, турска ријеч султанов указ, или ма-

нифест. — Филџан, турска ријеч чашка за каву, или шоља,

шол>ица. Фрајнор, или волентир, самовољно приставши у рат

војаиком чоек; т& ни једна ријеч није иаша срб-ска, него су Срби опета имали таввијех и вој-иика, пак названијех за њих своје, т. ј . Само-вољци, или Голи сииови, или Голаћи, или Бе^ари; ал' је ово последње чини ми се турска ријеч и вначи безженци? — Или од: бечити, бечар, док и бећар. —

Франција, земља и држава у Европи народа Фран-цузскога, штоио га има на тридесет милијопа.

Фукара, турскаријеч сиротиња; Факир-фукара, који нејма нигђе ништа, илити безусловни подајник, који већ ии може ни смије и снивати о ааквоме год својему праву, или што о својој чоечиости и битију.

Фоца-Петар, Шкипитар (Арнаут) или Цинцар је-виком и родом, и у Србији старјешииа бећарски, но и јунав, где год је и кад год је ваљало. Умро је прије неколике већ године.

542

X. Хатлија, турска ријеч коњаник. Хан-дин-иман-довлет, турске ријечн и значе све

редом: праве вјере и закопа величество, т. ј . цар, и то само турскн, по њихову мпшљењу, што бити може такви.

Хак-тала, турска ријеч прави Бог, и он јс, тако-ђер по њихову кривоумију и застрапу, само турски. —

Хаин-ђаур, турска рнјеч упорњак или одметник безвјер, т. ј . нетурк.

Хаџи-риџал, ерлија т. ј . грађанин београдски, и син дахпје Мехмед-аге Фочића.

Халва, турска ријеч јестиво турско, од меда, масла и брашпа уметсно, па проиргаио па ватри у тави.

Хаџи-бег, бивши властпик у Сребрипци у Босни, и то му ,је с окружјем њепим и насљеднје ње-гово н породице му, која*по је по свој нрнлици од старина србска и ришћанска.

Хазна, турска рнјеч што и благо, или сакровпште. Халка, турска рпјеч што паше грнвпа. Харачлија, турска ријеч што турски дапак по на-

роду сакупља, ко главннчар. Хамле, турска рнјеч ударац, замлатица. Хамајлија, турска ријсч што запнс, нлп европејско

талисман. Хандрак, чипи ми се србска је ријеч, и значи, гу-

шта, илн честа, одакле се нсможе пи змнја за реп изву||и. ђено се само јеж, корњача, н зец за-внре тс с муком.

543

Харем, турсва ријеч и значи, кућа женска, што свави побољи Турчин имаде и .мужву особито.

Хаси-раја, иди ваур, турска ријеч осилени подај-ник или безвјер, или одљуд и безавонив.

Хамла, турсва ријеч свита, или придруга некојега ведиваша њихова.

Хаки-вардр, турсва ријеч што наше: право има, или: правица је његова.

Херцеговина, што и Херача, или Кутврга по исво-нашњему, јест један предјел у Босни, међу ри-јевом Таром, Неретвом, и Црном гором, и Ду-бровником.

Хенден, турсва ријеч ров, ровина, јарак. ХизмеЂар, турсва ријеч сдужитељ. Хоџа, турска ријеч што учитељ, или поп. Хотин, град у Бесарабији на Дњестру. Хошђелдија, турсва ријеч добродошница. Хрпа, ово је србска ријеч, и значи што и громида.

ц. Цар, од европејскога илити чав халдејсвога с&р,

владац. Цвијети, што и цвјетоносије, празник. Црниљево, село у шабачкој Тамнави. Црнућа, село, и посдедње насеље Милоша дава-

шњега господара Србије у рудничкој гори и окружију, премда му ту и сада стоји вућа и зграде, али празно.

544

ч. ЧарапиЂ, овди се разумјева и опомвње син Васе

Чарапића старији, по ихену Илија, воји је онда на мјесто отца и стрица ва војводу постављен био од истога вожда, премда је још голобрад био.

Чачак, варош на Морави у Драгачеву. Чам, турсва рвјеч, јеловииа, једа, пав и лаћа др-

варица. Чамџија, турсва ријеч лаћар. Чаиогладија, што и прождорчад; ово се најпри-

Личније може рећи турсвоме војниву, безпрп-носну и себи остављену.

Четокаик, турсва ријеч шајва, војена лаћица. Чибук, турсва ријеч прут, и војим се духан пуши. Чибукџија, турсва ријеч слуга, воји се своме аги

стара ва лулу и духан, ва њим носи то све п чибув, и вад му поиште, запали му га, п до-даде пушити.

Чибутковица, село у овружију београдсвом.

џ. Џевап, турсва ријеч што у иас рјешеније, или од-

суда, или црногорсви оддува, превид и проч. Џелат, турсва ријеч главосјев, што њемачво, Ргеј-

шапп. Џелеп, турсва ријеч чопор, илв стадо, него теке

говеди. Џенет, турсва ријеч рај, или мјесто спасеннја, и

свега вјечнога изобнлија и задовољства, којено

545

је само Турчину, по турској књизи, вјери и па-мети обећано, и пристојно, како и навјерно до-стижно и уживаћно.

Џебана, турска ријеч амуниција, т. ј . војничкости. Џеп, турсва ријеч што наше, чпаг и шпаг.

ш. Шаи, турска ријеч Сирија. Шанац, окоп, или обкоп, тврћав. Шабац, град у Мачви на Сави. Шаиски, т. ј . сиријски. Шарани, село у окружју рудничком. Шахин, турска ријеч име чоечије, а и сокола тицу

тако вову Турци. Шапутати, што и шаптати. Шехит-газија, турска ријеч што у нас, погибши

јунак, али у њих реку такоме, свети или бла-жени витез; јер им је грехота и помислити, да је он после живјети престао, него истопрв до-служио се јунаштвом правога преизобилнога и вјечна живота и госпоства.

Шеислам-ефенди, турска ријеч е тако зову Турци својега патрику, илити папу, који се држи и по-читује за правога потомка и сродника Мухаме-дова, и који је насљедан у Меки и њену окружју, и у истоме вјере званију, и којн може и Сул-тана учити и судити, а онај њега не, никада ни у чему и ни за што, него му још годишње даре слати.

С1ШСИ СИМВ МИЛУТИНОВИЋА САРАЈЛИЈЕ 35

546

Шеријат, турска ријеч и чипн ми се биће (соаех), законпк.

Шишо Петроније, поглавар ужичкијех ускока, или бсћара, пли голаћа.

Шилте, турска ријеч гато и душече, тек па коме се само сједнти може, што је кратко н четвр-тасто.

Шкипитар, што Арнаут, нли Албапац; по н.ихопу језнку самн себе они тако зову, а шта значп та ријеч у себн, ја незнам.

Шокац, тако се од пекуда пазивље онај Србип којц је ринскога закопа; а шта ова ријеч собом п у себи значи, ја пемогу знати, пптн је разабрати, тек виднм да нејма она у своме значењу ншита хрђаво или подругавпо.

Шумадија, нове се среднна дапашње и собствепе Србије, од Колубаре до Мораве; опо иак преко Колубаре те до Дрине зар ће бнти опа нека-дашњн Мачва; а оно преко Мораве, Баничево нли Баппчипа.

Шупаљ испод ушију, ово је србско н:фажење по-тајнога кривца и злочинца, па којега се може само подозревати, алн не доказатн дјелом н свје-дочбом.

I

ШТАМПАРСКЕ ПОГРЕШНЕ.

стмал рвд ЧМТАЈ ИКСТО

1. 6. 08Т0 отнћи втаћа. 1Б. 2. > Букорешту Вукурешту. 33. 1. оздо свршвти свершати. 33. 5. > Крагојезац Крагујевац. 37. 4. > једаа адав. 39. 7. > посљедан пошдедва.

.47. 1. > своја сааја. 64. 7. > свјетскијех свјтскијех.

138. 8. озго аародом аародх. 157. 16. оздо крагојевачка крагујевачка. 208. 14. озго два лаа. 209. 12. > нм иш И13- 4. оздо иу *У 222. 11. озто цвијету цаајетву. 228. 15. > аадаћау падаћну. 223. 16. > како аоко. 259. 5. овдо дан дап 291. 8. озто Паатом Паптом. 297. 11. оздо према мрема. 325. 1. озто оружја оржја. 327. 18. оздо учаавти учапати. 827. 15. 03 го пи па. 877. 4. 03Д0 но во. 441. 14. > иамјести аемјестн. 443. 12. > поглаварма поглааарима. 445. 2. озго те та. 465. 4. > Ј. Е. 471. 1. оздо србске сербске. 476. 5. озто апГвег81еп аизегаСеп. 476. 9. > МаШпав МаЉЈав. 476. 10. > (1етиШв81 аетиЧЈдог. 476. 12. оздо КетЈГаћапЈеИеп 8епн8аћап(1е]1еп. 477. 14. 0 3 го ЕмАпГз ЕшЛиа.

1

V СТРЛВЛ РКД ЧИТАЈ

477. 2. овдо КепаДот^Ибсћ 477. 12. » МеИегшсћ 478. 1. 0 8 1 0 ХзгткотеИзсћ 479. 5. » &иГзегз1еп 479. 9. » МаШиав 479. 10. » КепаДошисћ 479. 1. оздо Мајеаии 47». 2. оаго вгоГаеп 479. 7. » вепиГаћапДеиеп 480. 2. » ргоГаеп 480. 9. озго дпааЧвв* 480. 2. 08ДО 2иуег8тсћ1 480. 11. » ЕшвиГа 481. 4. » Маићеиа МепаиЧ 484. 7. » СћпвНапиа 496. 12. » Бољост, бољнаа 499. 12. » потањнм 500. 10. озго својима 505. 8. ОВДО ажааат 505. 14. » поивдавпа 508. 7. » двајест 509. 2. 08ГО надобичати 509. 2. 0 3 Д 0 иајпосљедњем 510. 5. озго Иштира турска р>

место:

МЕОТО

^епаЈоујкбсћ. Ме1егшсћ. ХвЈуко^Лвћ. аиазегзсеп. Ма(ћ1аз. Кепас1оУ1\уМзсћ. МадевШ вговзеп. (ЈегшввћапЈеНеп. (гтоааеп. дпасида. 2иГег81сћ(. Ешвизз.

1сћ Ма1ћеиз КепаДоуНзсћ. СШаНаииз. Баљост, баљина. потоњин. свима. аманет. поазодавна. двадесет. падобичити. пајпоследњем.

н значи захвра ила храва, — Иштара турста ријеч а звача царски ЈНСТ ИЈИ ПИ-сно некоме дано аа опрошгај зала в аамјерка код њега, во >* печатом и подписом царским.

После толаовања нштира додај: Итлак-ферман турска ријеч и значи царски лист илн писмо некоие даво за опроштај вала и заијерки вод њега, но с печатои и подпнсон царсккм.

510. 14. оздо 80 ве и и зове. 510. 16. » валда ваљада. 513. 8. » тибетапски Тибетаиски. 520. ». » ва па. 527. 14. озго УегћапвшГа Уегћапртјвв. 534. 2. 08Д0 ЕШвсћМа Еп18сћ1иа8. 586. 4. оаго јунака и војводе јувака војводе 543. 10. »' понеђу међу. 545. 11. 0 8 Д 0 по све посде.