1. Po profesorima Dimitrijevi u i Stanojevi u MO su odnosi izme u kakvih dr ava? Kakve dru tva prou ava nauka o me unarodnim odnosima po Dimitrijevi u i Stojanovi u?Nauka o me unarodnim odnosima prou ava osnovne injenice odnosa izme u politi kih teritorijalnih potpunih dru tava koja su danas dr ave stepen i oblik me uzavisnosti izme u njih, inioce koji na njih uti u i objektivne i subjektivne procese u kretanju me unarodnih odnosa i organizovanja oblika ovih odnosa, s ciljem otkrivanja zakonitosti koje ih odre uju.

2. Definicija Instituta za intelektualnu svojinu ka e da su me . odnosi deskriptivni, zasto je to problemati no? 3. Kisind erova razdoblja? Doba zara enih dr ava u Kini (480-221 g.p.n.e) Peloponeski rat (431-404 g.p.n.e) Makijavelijeva 16ovekovna renesansa Italija Tridesetogodi nji rat i Vestfalski mir u 17. veku Be ki kongres 1815. godine

4. U emu najve i broj teoreti ara nalazi bitak mo?U transakcijama svih vrsta koje presecaju dr avne granice: politi kim, bezbednosnim, ekonomskim, dru tvenim, kulturnim, ekolo kim,...

5. Uticaj I svetskog rata na razvoj nauke o MO?On je najva nji uzrok osnivanja MO kao samostalne akademske discipline.

6. Prvi profesor i osniva prve katedre za MO su? Navedite vreme i mesto osnivanja katedre za me unarodne odnose?

1919. , Dejvis, pa je on osniva .

, Sir Alfred Zimmern. Novac za to je dao Dejvid

7. Navedite 5(od 8) konstitutivnih disciplina MO prema Rajtu; mo e da bude pitanje i 4 ve tine?y y y y y y y Me unarodno pravo Me unarodni ekonomski odnosi Istorija Me unarodna politika Me unarodne organizacije Kolonijalna vladavina Vo enje spoljnih

ve tine: y y y y ratna ve tina diplomatija politi ka geografija demografija

8. Kako su u svom klasi nom obliku shvatani MO?U svom klasi nom i najstarijem poimanju, me unarodni odnosi su kao poseban vid dru tvenih odnosa gotovo isklju ivo shvatani kao diplomatsko-strategijski odnosi izme u suverenih dr ava kao glavnih jedinica me unarodnog sistema9.

Dru tveni uzroci nastanka nauke? Prvi svetski rat i njegove posledice Pojava Sjedinjenih Ameri kih Dr ava kao vode e velike sile Nau no-tehnolo ki napredak i pove anje me uzavisnosti Nastanak prve socijalisti ke dr ave

10. Nau ni uzroci? Nemogu nost tada postoje ih disciplina da obuhvate svu slo enost me unarodne stvarnosti Potreba za produbljenim istra ivanjima me unarodne zbilje, obja njenjem uzroka i predvi anjem kretanja, trendova i procesa, a ne samo opisa onoga to je bilo ili onoga to se sada doga a

11. MO su odnosi izme u kakvih drustava?izme u politi kih teritorijalnih potpunih dru tava koja su danas dr ave

12. Ko je autor Istorije o MO?P. Renuven

13. Navedite 3 pomo ne discipline MO?y y Filozofija Istorija

y Me unarodno pravo

14. Kako Barton definise predmet nauke o MO? Radi se o prirodi i iniocima mo i dr ava i drugih aktera u me unarodnim odnosima, zamisli i sistemu ravnote e snaga, kolektivnoj bezbednosti, teoriji i sistemu odlu ivanja u spoljnoj politici, kao i u novije vreme, vidovima ispoljavanja slo ene me uzavisnosti i uticaju koji ona ima na me unarodni sistem.

15. U kom razdoblju se odigrala 2 velika debata?50 I 60 godine

16. Sta po Mir ajmeru obja njava nauka o MO?na in na koji svet radi

17. Uticaj uspona SAD na razvoj nauke o MO? 18. Ko je pobedio u 1.velikoj debati i za to?Prevagu u tom vi edecenijskom su eljavanju argumenata i stavova odneli su zagovornici realisti kog pristupa usmeravaju i mladu nauku u pravcu istra ivanja stvarne stvarnosti, tj., usmerili je na bavljenje praksom me unarodne politike i odgovaranje na njene potrebe. S obzirom da su realisti smatrali da je me unarodna stvarnost sistem rata, borbe za mo i bezbednosti, superiornost ovog pristupa me unarodnim odnosima potvr ena je izbijanjem Drugog svetskog rata i neuspehom me uratnih napora i glavne ustanove me unarodne bezbednosti, Dru tva naroda, da sa uva mir.

19. Sta po Zimernu obuhvata oblast MO? ta je Ser Alfred Zimmern rekao o predmetu nauke o me unarodnim odnosima?Prou avanje me unarodnih odnosa prote e se od dru tvenih nauka na jednom kraju do moralne filozofije... na drugom, tvrde i jo da oblast me unarodnih odnosa ne obuhvata jedan predmet ili disciplinu, nego snop predmeta... koji su vi eni iz zajedni kog ugla (Sir Alfred Zimmern, prvi profesor me unarodnih odnosa)

20. Razlika izme u me . odnosa, me .politike i svetske politike? ta je svetska politika i koja je razlika u odnosu na ostale termine?Danas nemamo me unarodne odnose, u smislu da su to odnosi izme u dr ava, ve svetsku politiku koja podrazumeva i odnose izme u suverenih dr ava ali i izme u drugih aktera u me unarodnim odnosima. Dakle, termin svetska politika je mnogo uklju iviji nego to je to termin me unarodni odnosi. Nisu u pitanju samo odnosi izme u nacionalnih dr ava, ve i odnosi izme u organizacija (koje mogu, a ne moraju biti dr avne) (multinacionalne kompanije, teroristi ke grupe, NVO)...

21. Najpoznatije delo Tojnbija?Pro avanje istorije A Study of History varcenberger Power politics

22. Najpoznatije delo F. Brodela?Mediteran i mediteranski svet u Doba Filipa II, panskog kralja (1949)

23. Zna aj blizine u vremenu kao uslov izvrtanja injenica?

24. Koje teorije su osnov dela Tukidida i Kautilja, koja su to dela?Tukidid- Peloponeski rat, opisuje sukob pomorske i kopnene sile (Atine i Sparte) Filozofija istorije- teorija valjda

25. Navedite bitne institucije u svetu koje su u vezi sa me unarodnim odnosima i godine osnivanja? Kraljevski institut za me unarodnu politiku, osnovan u Londonu 1920. godine Savet za spoljne poslove, 1921. godine Institut za me unarodne studije u enevi, 1927. godine asopis Foreign Affairs, 1922. godine

26. Kada je osnovan Kraljevski institut za MO i Savet za me unarodne poslove?The Royal Institute of International Affairs - Founded in 1920; Council on Foreign Relations, 1921

27. Kako se zove asopis koji taj Savet izdaje?asopis Foreign Affairs, 1922

28. Koju debatu su obelezili Bul i Kaplan?Drugu debatu- nau ni pristup vs. tradicionalni pristup 50 i 60 godine

29. Najpoznatije delo Huga Grocijusa?De Jure Belli ac Pacis (1625)

30. Ko je autor Uvoda u studije o MO? 31. Sta Volc ka e da je teorija?

, . . . . ;

,

.

, -

32. Koje su posledice toga to MO nisu laboratorijska disciplina?Me unarodna politika nije nauka koja podrazumeva rad u laboratorijama. Mogu nost izvo enja kontrolisanih eksperimenata ne postoji jer je nemogu e da neke stvari odr avate u nepromenjenom stanju posmatraju i pri tom druge koje se menjaju. Aristotel je rekao kako se mo e biti precizan u bilo kojoj nauci onoliko koliko to predmet (nauke u pitanju - prim.prev.) dopu ta. Ne poku avajte da budete previ e precizni ukoliko e ta preciznost biti la na. U me unarodnoj politici postoji tako mnogo varijabli, tako se mnogo promena de ava u isto vreme, da su doga aji previ e determinisani - to jest, imaju previ e uzroka. (D ozef Naj)

33. Najpoznatija podela teorija MO (Prva debata)?y y Izme u 2 sv.rata I do kraja 50 godina

34. Najpoznatija dela Mir ajmera, Volca, Morgentaua i Kara i kada su tampana?

Hans J. Morgenthau, Politics among nations Struggle for Power and Peace, 1948 Edward H. Carr, The Twenty Years Crisis, 1939 Kenet Volc -Teorija me unarodne politike iz 1979.

D on Mir ajmer -Tragedija politike velikih sila 2001.

35. Nacionalni interes u subjektivnom i objektivnom smislu?Kao objektivna kategorija dve kole: y realisti ka kola (Morgentau nacionalni interes se odre uje u terminima sile, on je zvezda vodilja politike) y sistemska kola (Kaplan sistem ima potrebe koje proizvode imanentnu te nju da se odr i u ravnote i, proizvede interes koji je zadovoljenje tih potreba) Kao subjektivna kategorija predstavnici: Snajder, Sapin i Bruk nacionalni interes je dr avni interes, ili ak ono to odlu e javni donosioci odluka Nacionalni interes svake dr ave je dostizanje mo i.

36. Za to je po nekima me .pravo oblik primitivnog prava?

37. Anarhija i posledice koje ona ima po MO? Anarhija je odsustvo vlasti. Me unarodna politika je anarhi na.

38. Najpoznatiji predstavnik ekonomskog liberalizma i njegovo najpoznatije delo?

Richard N. Rosecrance, The rise of the trading state- Ri ard Rouzkrens Uspon trgova ke dr ave (1986.)

39. Definicija bezbednosne dileme?

: ... , ), status quo-a). (Booth and Wheeler) : ... . (Robert Jervis) ( (

40. Def. bezbednosne zajednice?. , . , (Karl Deutsch)

41. Ko je skovao termin politi ka geografija?(1897)

42. Ko je, kada i u kom delu upotrebio izraz geopolitika?

(1916). Definisao je kao nauku o dr avi kao geografskom organizmu ili pojavi u prostoru.

43. Nesto o talasokratiji ili tako nesto? Objasniti preimu stvo pomorske mo i, navesti glavnog teoreti ara i delo, povezati to sa usponom Ameri ke mornarice i Teodorom Ruzveltom?

, , , . Mahanovo delo Uticaj pomorske sile na istoriju (1890.) Amerika ,

.

Ruzveltova pomorska politika je bila oli enje Mahanovih principa. Ameri ka industrija je bila u procvatu, a njeni trgovci su preko mora dobijali dobre cene uprkos stranoj konkurenciji. Sve je to ukazivalo na potrebu za jakom mornaricom.

44. Sta je ra vanje globalne strukture, ko je to upotrebio prvi u kojoj knizi (i koje godine je ta knjiga tampana)?Pojam je uveo D ejms Rozenau. Globalna struktura se ra va u najmanje dva preklapaju a sveta u svetu: uporedo postoje sistem suverenih dr ava od blizu dvesta jedinica na jednoj, i mnogosredi nji svet sa injen od nekoliko desetina hiljada nedr avnih subjekata, na drugoj strani.

45. Dve grane politickog liberalizma?

Politi ki liberalizam ima dve grane, jednu koja se odnosi na ustanove i drugu koja se odnosi na demokratiju.

46. Sta su po Naju teorije MO?Su tinski va na sredstva koja koristimo da bismo organizovali injenice.

47. Objasnite apsolutne i relativne dobitke?y Apsolutni dobici va no je koliko ja dobijam u nekoj saradnji, dok je meni dobro, ja u nastaviti da sara ujem y Relativni dobici onog trenutka kad po nete da razmi ljate o tome koliko dobijaju drugi, odnosno ko dobija vi e, te ko je sara ivati

48. Rimland, objasniti na primeru hladnoratovske strategije SAD-a? Objasniti pojam Rimlenda i vezu sa ameri kom strategijom?Tvorac pojma Rimlenda je Nikolas Spajkman. On je smatrao da je Rimlend (ivi ne oblasti Evroazije) vojno-strate ki i politiki zna ajniji od Hartlenda (Isto na Evropa) i da kontrola nad tim predelom obezbe uje svetsku dominaciju. , ( ; ) , , , ) . ( , (containment)

49. Koliko lanica ima UN, koja je poslednja?193, Ju ni Sudan (jul 2011.)

50. Uporedite po veli ini i br.stanovnika Pakistan, Brazil i Banglade ?

Pakistan: Povr ina 803.940 (43.) Stanovni tvo 176.351.000 (6.) Brazil: Povr ina: 8.514.877 (5.) Stanovni tvo: 190.732.694 (5.) Banglase : Povr ina: 147.570 (91.) Stanovni tvo: 150.741.000 (7.)

51. Nivoi analize u realizmu?y y y

52. Kompleksna me uzavisnost?Kompleksna me uzavisnost je situacija u kojoj je stepen ekolo ke, kulturne, dru tvene i ekonomske me uzavisnosti visok a vojne nizak. To zna i da je stepen ekonomske, okolinske i dru tvene saradnje veoma visok a verovatno a izbijanja rata gotovo ravna nuli. D ozef Naj i Robert Kiohejn- Delo Mo i nezavisnost (1977.)

53. Kako se moze ublaziti bezbednosna dilema(na primeru Hladnog rata)?obja njenje na primeru Hladnog rata: Najbolji je primer odnosa NATO i SAD na jednoj strani i Var avski pakt i SSSR na drugoj strani. Obe strane su se naoru avale nuklearnim oru jem iz straha da budu napadnute od strane

svog neprijatelja. U su tini, na taj na in su postajale sve nebezbednije. Znali su da ako upotrebe atomsko oruzje da ce izazvati treci svetski rat, stoga nisu.

54. Objasniti kocept legitimiteta kod Kisind era?Kisind er shvata legitimnost kao ni ta vi e nego jedan me unarodni sporazum o prirodi izvodljivih dogovora i o dopustivim ciljevima i metodima spoljne politike. Legitimnost, po njemu, zna i prihvatanje osnovnih okvira i na ela sistema pre svega od strane velikih sila.

55. Objasniti na primeru nenameravane posledice? 56. Struktura i proces me .sistema po D . Naju? Navedi Najovu definiciju me unarodnog poili kog sistema? Dva najva nija aspekta me unarodnog sistema po Naju?Struktura odnosi se na raspodelu mo i Proces obrasci i vrste interakcija izme u jedinica sistema Me unarodni sistemi nisu samo dr ave koje ga ine. Me unarodni politi ki sistem je obrazac odnosa izme u dr ava.

57. 6 glavnih ta aka svetske trgovine?

58. Za to nauka o MO nije eklekti kog karaktera?Zahvaljujuci efektu sistema ona je vi e od prostog zbira svojih delova, tj. njenih konstitutivnih disciplina - samim tim znanja koja pru a su celovitija i produbljenija. Ona obja njava na koji na in svet radi. (D on Mir ajmer)

59. Nabrojte imena dela slede ih autora: Kautilja, Sun Cu, Brodel, Dirozel i Renuven (i godine izdanja)?

Kautilja Arta astra (IV vek p.n.e ) Sun Cu Umetnost ratovanja (valjda se misli na tu knjigu) (negde u VI veku p.n.e.) Brodel Mediteran i mediteranski svet u Doba Filipa II, panskog kralja) (1949) Dirozel i Renuven - Uvod u prou avanje me unarodnih odnosa (1966) Renuven Istorija me unarodnih odnosa (1960)

60. Nabrojte velike debate (prve dve)? realizam vs. idelizam nau ni pristup vs. tradicionalni pristup

61. Kako Nibur naziva realiste, a kako idealiste?realisti deca tame idealisti deca svetlosti

62. Nabrojte osnovna dela u prve dve velike debate i njihove autore? Prva debata:Idealizam: Norman Ejnd el Velika iluzija (1909.) Ser Alfred Zimmern The league of nations and the rule of law 1918 1935 (poku ala sam da na em zvani ni prevod, nisam uspela) (1936) Realizam: Edvard Halet Kar Dvadesetogodi nja kriza 19191939 (1939.)

Druga debata:Tradicionalni pristup: Hedli Bul - The Case for Classical Approach (nisam na la zvani an prevod) (1966) Morton Kaplan System and Process in international Politics (nisam na la zvani an prevod) (1957)

63. ta su analiza sadr aja, simulacija, eksperimantalna igra i metod izvrtanja injenica? Analiza sadr aja posebna forma kvantitativne semantike koja se manje odnosi na stil odre enog teksta, a vi e na izra ene misli. Ovom analizom se eli prodreti u stvarni sadr aj date poruke. Simulacija za osnovu se uzima deo stvarne istorije pa se ona to je mogu e vernije predstavlja u vidu modela, u kome uloge stvarnih subjekata preuzimaju samo istra iva i, ili tavi e, ra unari. Eksperimentalna igra metod koji se razvio iz ratne igre, ispituju se budu i doga aji, s prvenstvenim ciljem da se predvidi njihov ishod / predmet igara: razre enje nekih postoje ih kriza ili zategnutih situacija Metod izvrtanja injenica misaoni eksperiment kojim se odre uju uzro ni stavovi. Po to ne postoji neka stvarna, prirodna laboratorija za me unarodnu politiku, zami ljamo slu ajeve u kojima jednu stvar menjamo dok druge stvari dr imo stalnim i na osnovu toga konstrui emo sliku o tome kako je svet mogao izgledati.

64. Koja su etiri kriterijuma koja koristimo kako bismo testirali da li su na i ta bi bilo kad bi bilo misaoni eksperimenti dobri i korisni?uverljivost, blizina, teorija, injenice

65. ta je ciklizam?Ciklizam je shvatanje istorije kao kruga. Poznati cikli ari su Polibije, Platon. Pored takvog shvatanje postoji i linearno shvatanje (liberali, komunisti).

66. ta su nivoi analize?Nivoi analaze su mesta u kojima se sme taju uzroci de avanje u me unarodnim odnosima. Po Kenetu Volcu postoje tri nivoa analize: nivo pojedinca, nivo dr ave, nivo me unarodnog sistema

67. Navedite 6 strate ki bitnih ta aka na planeti?

a) Gibraltar b) Bosfor c) Dardaneli d) Panamski kanal e) Suecki kanal f) Bab el Mande

68. Nabrojte imena dela slede ih autora: Kautilja, Sun Cu, Brodel, Dirozel i Renuven (i godine izdanja)Kautilja Arta astra (IV vek p.n.e ) Sun Cu Umetnost ratovanja (valjda se misli na tu knjigu) (negde u VI veku p.n.e.) Brodel Mediteran i mediteranski svet u Doba Filipa II, panskog kralja) (1949) Dirozel i Renuven - Uvod u prou avanje me unarodnih odnosa (1966) Renuven Istorija me unarodnih odnosa (1960)

69. Veza izme u nivoa analize i odre ene realisti ke teorije?Analizom na nivou pojedinca se bave klasi ni realizam i neoklasi ni realizam. Uzroci de avanja u me unarodnim odnosima je ljudska priroda. Analizom na nivou dr ave se bave klasi ni i neoklasi ni realizam. Uzroci de avanja u me unarodnim odnosima je priroda dr ava. Analizom na nivou medjunarodnog sistema se bavi neorealizam (strukturalni realizam). Uzroci de avanja u me unarodnim odnosima je priroda me unarodnog sistema.

70. Koja su tri cilja teorije?1. opis me unarodne stvarnosi slo enost doga aja i velika koli ina informacija primoravaju politikologe da se usredsrede na obrasce i pomo u njih opi u de avanja u me unarodnoj stvarnosti; ovo je nastariji i najfundamentalniji cilj

2. predvi anje doga aja u toj stvarnosti ovo je te e od opisivanja zbog slo enosti ljudske prirode. Ipak, po to se neke prognoze moraju dati, onda se bar poku avaju dati odre ene tendencije koje doga aju u me unarodnim odnosima mogu imati 3. prepis recepta subjektima me unarodnih odnosa za pona anje u me usobnim odnosima neki teoreti ari me unarodnih odnosa idu iznad objektivnih studija i dolaze do normativnih zaklju aka i propisuju politiku

71. Navedite definiciju bezbednosne dileme po D ervisu i objasnite?Bezbednosna dilema podrazumeva situaciju u kojoj postupci pomo u kojih jedna dr ava poku ava da pove a vlastitu bezbednost umanjuje pri tom bezbednost drugih obja njenje na primeru Hladnog rata: Najbolji je primer odnosa NATO i SAD na jednoj strani i Var avski pakt i SSSR na drugoj strani. Obe strane su se naoru avale nuklearnim oru jem iz straha da budu napadnute od strane svog neprijatelja. U su tini, na taj na in su postajale sve nebezbednije. Znali su da ako upotrebe atomsko oruzje da ce izazvati treci svetski rat, stoga nisu.

72. emu slu e teorije?Teorije su su tinski va na sredstva koja koristimo da bismo organizovali injenice. To su generalizacije o politici. Slu e za pojednostavljivanje koje dopu ta da odlu imo koje su injenice bitne a koje ne. tradicionalni pristup - zastupali su kori enje normi i vrednosti, prosu ivanje, istorijskog znanja pozitivisti ki pristup (na ni pristup) smatrali su da je mogu e i po eljno u izu avanju me unarodne politike koristiti dostignu a logi kog pozitivizma, hipoteti ko-deduktivne metode i bihejviorizma, s ciljem da rezultati do kojih se dolazi istra ivanjem pojava me unarodnog ivota budu egzaktno merljivi, imaju najvi u mogu u op tost va enja i budu intersubjektivno proverljivi...

73. Koje su tri najva nije teorije na po etku 21. veka?Liberalizam, realizam, konstruktivizam

74. Nabroj i objasni tri osnovna principa realizma1. statism (usredsre enost na dr avu) , . .

2. survival (opstanak) . . . 3. self help (samopomo ) , .

-

75. Koja su tri relizma danas?klasi ni, neorealizam i neoklasi ni ili postoji mogu nost da je ovo odgovor: klasi ni (do po etka XX veka) Najva niji predstavnik klasi nog realizma u me unarodnim odnosima je Hans Morgentau; knjiga Politics among nations (1948) moderni realizam (1939 1979) neorealizam i neoklasi ni realizam (od 1979. do danas)

76. ta je ofanzivni a ta defanzivni neoklasi ni realizam?

Ofanzivni - tipi ni predstavnici su Farid Zakarija i Randal veler koji tvrdi da Volcova teorija nije dovoljna jer ne obra a pa nju na pona anje dr ava (bilijarske kugle kao suvi e apstraktan i neupotrebljiv koncept). Dr ave se naime, po pitanju podele plena u me unarodnim odnosima, pona aju pohlepno. Najpohlepnije su revizionisti ke dr ave ( ele promenu me unarodnog sistema)- vukovi i akali; Status- quo dr ave poku avju da o uvaju trenutni raspored mo i- dr ave lavovi i dr ave jaganjci

Defanzivni - smatra da dr ave ne treba da te e maksimilizaciji mo i jer ih opasnost od imperi l overstrech- dovodi u opasnost da propadnu. Tipi an predstavnik ove struje, D ek Snajder govori upravo o tome u njegovoj knjizi Mit o imperijama. Kao to se Britanija i mnoge druge imperije iz pro losti borila protiv varvara na svojim granicama i do ivela poraz, tako e taj poraz do iveti i danas SAD u poku aju da postanu imperija.

77. Navedite definiciju bezbednosne zajednice Roberta D ervisa?Bezbednosi re imi nastaju kada grupa dr ava sara uje u upravljanju spornim pitanjima s ciljema izbegavanja rata, nastoje i da smanje bezbednosnu dilemu tako to uz istovremeno samostalno delovanje uzimaju u obzir i pona anje drugih

78. Navedite definiciju bezbednosnog kompleksa?(Security Complex) , (Barry Buzan)

79. Navedite definiciju bezbednosnog re ima Roberta D ervisa (Security Regimes) , (Robert Jervis)

80. Koje su tri grane liberalnog mi ljenja i navedite klju na dela i predstavnike1. Ekonomski liberalizam Ri ard Rouzkrens Uspon trgova ke dr ave (1986.) 2. Dru tveni liberalizam Emanuel Adler Bezbedonosna zajednica (1998.) 3. Politi ki liberalizam ( ima dve grane, jednu koja se odnosi na ustanove i drugu koja se odnosi na demokratiju)

81. Koja je glavna hipoteza teorije demokratskog mira, glavni predstavnici i dela?Sredi nja hipoteza- demokratije ne ratuju izme u sebe Postoje dve tendencije: 1) tendencija da su liberalne dr ave istovremeno miroljubive (sklone miru) u njihovim me usobnim odnosima 2) da su neuobi ajeno sklone ratu u njihovim odnosima sa neliberalnim dr avama Predstavnici: Majkl Dojl Kant, liberal legacies and Foreign Affairs; Brus Raset Grasping of the democratic peace

82. Koja je glavna ideja ekonomskog liberalizma? Objasniti primer JapanaEkonomski liberalizam se usredsre uje u najve oj meri na trgovinu. Liberali smatraju da je trgovina va na, ne iz razloga to spre ava dr ave da idu u rat, nego zbog toga to vodi dr ave definisanju vlastitih interesa na na in kojim rat postaje manje zna ajna tema za njih. Trgovina nudi dr avama na in da transformi u svoj polo aj (nabolje) uz pomo ekonomskog rasta, pre nego putem vojnih osvajanja. Japan Nasuprot politici koju je vodio 1930-ih godina, Japan je danas izmenio svoj polo aj u svetu uz pomo trgovine. Udeo Japana u ukupnom svetskom proizvodu narastao je sa 5% 1960. godine, na oko 15% 1990. godine, to ga je u inilo drugom najve om ekonomijom sveta na eg vremena

83. Koja je negativna strana teorije demokratskog mira?Pru a izgovor dr avama da koriste sva mogu a sredstva kako bi intervenisali u nekoj drugoj dra avi koja predstavlja pretnju po region.

84. Navedite predstavnike neoliberalnog institucionalizma i delaRobert Kiohejn Posle hegemonije (After hegemony) Lisa Martin Me unarodne organizacije (International institutions)

85. Objasniti institucijeInstitucije pru aju informacije i daju okvir koji oblikuje o ekivanja dr ava lanica. One ljudima omogu avaju da veruju da ne e biti nekog sukoba. Institucije nisu samo organizacije..To mo e biti na primer i ravnote a snaga. Bitno je da je to pona anje koje se ponavlja i kod ljudi razvija odre ena o ekivanja.

86. Navedi definiciju anarhije. Kome se obratiti za pomo po realistima, a kome po idealistima?Anarhija je odsustvo vlasti. Me unarodna politika je anarhi na. Po idealistima treba se obratiti me unarodnim organizacijama, a po realistima samom sebi.

87. Kako se naziva delo profesora Andreje Mileti a?Nacionalni interes u ameri koj teoriji me unarodnih odnosa

88. Kako se zove delo Normana Ejnd ela i objasniti na primeru AmerikaKina?Delo se zove Velika iluzija. Do rata izme u Kine i Amerike ne e do i jer jer ekonomski neisplativ. Me usobna trgovina i udeo iste u dohotku obe dr ave ih navodi na to da ne ratuju me usobno.

89. Koje je u e a koje ire zna enje geopolike?, ( .) . , . , , , ,

90. Koje je najva nije Tukididovo delo i ta ono opisuje?Peloponeski rat, opisuje sukob pomorske i kopnene sile (Atine i Sparte)

91. Objasniti Kjelenovo shvatanje zemlji ne jezgre?Kjelen je izjedna avao dr avu sa ivim organizmom i zavisnost od nje, naro ito kad je re o tzv. zemlji noj jezgri koju poseduje svaka dr ava i bez koje ne mo e postojati (za Srbiju je to Beograd).

92. Navesti Makinderov silogizam?Ko vlada isto nom Evropom, vlada predelom srca. Ko vlada predelom srca, vlada svetskim ostrvom. Ko vlada svetskim ostrvom, vlada svetom. (1919.) *svetsko ostrvo = Evroazija + Afrika

93. Navedite dve bitne ta ke na planeti kada se govori o naftiMalajski prolaz i Ormuz (tuda prolazi 40 % svetske nafte, izme u Irana i Omana)

94. Kako se zove ameri ka strategija iji je autor D ord Kenan?Strategija kontejnmenta, a naziv teksta je Izvori sovjetskog ponasanja 1947.

95. Navedite osnovne ideje

ulia Duija i ime dela?

Dui je smatrao da vazduhoplovna mo ima preimu stvo u odnosu na kopnenu i pomorsku. 5 glavnih mesta za napad iz vazduha: industrija, saobra ajna infrastruktura, komunikacija, vlada, volja u ljudima Delo: Komandovanje i gospodarenje vazduha (1921.)

96. Objasni razliku izme u subjekata me unarodnih odnosa i subjekata me unarodnih prava?... ,

97. Navedi definiciju me unarodne zajednice Juraja Andra ijaKrug dr ava izme u kojih je mogu e izra ivanje pravnih normi me unarodnog prava naziva se me unarodna zajednica.

98. Navedi definicije me unarodnog sistema, me unarodnog dru tva i me unarodnog poretka Hedlija BulaSistem postoji onda kada dve ili vi e dr ava, kao delovi, sa injavaju jednu celinu, to jest kada postoji dovoljan stepen me uzavisnosti izme u njih. On, naime, tvrdi da dru tvo dr ava, odnosno me unarodno dru tvo, postoji kada grupa dr ava, svesna odre enih zajedni kih interesa i vrednosti stvara dru tvo u kome su njegovi lanovi subjekti obavezani zajedni kim skupom pravila u me usobnim odnosima I dele ustanovljavanje zajedni kih institucija.

99. Navedite Kaplanovu i Aronovu definiciju me unarodnog sistema? ( ) ( , ( ) ) ,

100. Za to sistem mo e postojati a da pritom nema poretka?Sistem mo e da postoji a da pritom nema poretka zato to poredak podrazumeva pored postojanja me udejstva izme u dr ava i usvojena pravila pona anja i zajedni ke ciljeve i vrednosti. Sistem to ne mora da ima.

101. Kako je Kisind er podelio me unarodne sisteme?Stabilni - stabilnost u prvom modelu se ne zasniva na bezuslovnom miru I traganju za mirom po svaku cenu, nego se jedan poredak smatra stabilnim ukoliko proishodi iz op te prihva ene legitimnosti Revolucinarni - revolucionarni me unarodni sistem odlikuju te nje nezadovoljnih velikih sila da promene sam sistem. 102. 1) 2) 3) ;

; ;

:

4) 5)

;