1) dr Bogdan Nedić, Mašinski fakultet Kragujevac, e-mail: nedic@kg.ac.rs

2) dr Milan Erić, Mašinski fakultet Kragujevac, Sestre Janjić 6, e-mail: ericm@kg.ac.rs

3) dr Bogdan Vasiljević, Mašinski fakultet Kragujevac, Sestre Janjić 6, e-mail: abing@infosky.net

*) Ovaj rad je nastao kao rezultat istraživanja na projektu TR-19034 koga finansira Ministarstvo nauke i

tehnološkog razvoja Republike Srbije.

LOKALNA SAMOUPRAVA I MODELI PRIKUPLJANJA E-OTPADA*

LOCAL GOVERNMENT AND MODELS OF COLLECTING E-WASTE

dr Bogdan Nedić 1)

, dr Milan Erić 2)

, dr Bogdan Vasiljević 3)

Rezime: Elektronski otpad može sadržati značajne količine teških metala i drugih opasnim

materija. Prikupljenje se uglavnom sprovodi zajedničkim prikupljanjem sa ostalim čvrstim

otpadom, iako ga treba posmatrati i skupljati kao veoma opasan otpad. Lokalna samouprava

mora imati važnu ulogu u preusmeravanju opasnog e-otpada sa deponija. U radu su prikazani

različiti mogući modeli prikupljanja e-otpada koje mogu sprovesti lokalne vlasti sa svojim

prednostima i nedostacima.

Ključne reči: e-otpad, prikupljanje, lokalna uprava

Abstract: E-waste may contain significant amounts of heavy metals and other hazardous

materials. E-waste collection is involved into universal waste collection, although it contains

dangerous materials and it should be considered as a hazardous waste. Local government will

play a lead role in the diversion of hazardous electronic wastes from landfills. This paper

envisages benefits and barriers of different e-waste collection models that can be implemented by

local government.

Key words: e-waste, collection, local government

1. UVOD

Sa gledišta očuvanja životnog prostora i ekologije

jedan od najvećih globalnih svetskih problema

postaje elektronski otpad (e-otpad). Specifičnost

elektronskog otpada je njegova složenost i brzina

kojom elektronski proizvodi zastarevaju i bivaju

zamenjeni novim. Osim toga e-otpad je toksičan

ukoliko je nepravilno tretiran a istovremeno i

vredan izvor sekundarnih sirovina. Brza promena

tehnologije, mali početni troškovi i čak planirano

zastarevanje proizvoda od strane proizvođača su

rezultovali brzom rastu problema u celom svetu.

Proizvodi kao što su televizori, mobilni telefoni,

kompjuteri i srodna kompjuterska oprema,

fotoaparati, štampači i drugi proizvodi su postali

veliki deo komunalnog otpada. Zbog toga je

električni i elektronski otpad identifikovan kao

jedan od onih koji beleži najbrži rast u Evropi

čineći danas 4% komunalnog otpada. Vodeći

kontinent u godišnjoj proizvodnji ovog otpada je

Severna Amerika sa preko 20 miliona tona iza koje

slede Evropa i Azija sa po oko 14 miliona tona.

Ostali kontinenti su na nivou oko 5 miliona tona.

Primarnu ulogu u usmeravanju e-otpada na

deponije ima lokalna uprava. Prikupljenje e-otpada

je uglavnom obuhvaćeno prikupljanjem običnog

čvrstog otpada, iako on u sebi sadrži opasne

materije i trebalo bi ga posmatrati kao opasan

otpad.

U poslednjih dvadeset godina razvijene zemlje su

uspostavile različite kontrolne mehanizme za

upravljanje otpadnim materijama, pri čemu je

prednost data strategiji sprečavanja stvaranja

otpada. Pri tome, prevenciji se daje prednost u

odnosu na reciklažu, koja je bolja od spaljivanja,

dok je odlaganje na deponije najmanje poželjan

način.

Međutim zbog načina funkcionisanja postojećih

sistema sakupljanja otpada, skoro 90% električnog

otpada završava na deponijama ili postrojenjima za

spaljivanje.

Spaljivanje e-otpada. Uvođenje male količine e-

otpada u proces spaljivanja rezultuje visokom

koncentracijom metala uključujući i teške metale u

dimnjacima ili filterima postrojenja za spaljivanje.

Procenjeno je da su emisije, proistekle iz

spaljivanja otpada u EU na godišnjem nivou

iznosile 36 t žive i 16 t kadmijuma u 2000. godini.

U elektronskom i električnom otpadu se nalazi

značajna količina PVC-a (polivinil hlorida) koja

nije pogodna za spaljivanje usled njihove "opasne"

prirode ostataka u dimnjacima.

Odlaganje e-otpada na deponije. Predstavlja

najmanje poželjno rešenje i predstavlja posebnu

opasnost, pošto nijedno tlo nije potpuno

nepropusno. Može doći do curenja, isticanja

opasnih materija u zemljište i podzemne vode: živa

iz štampanih ploča, PCB iz kondezatora i

kadmijum iz specifičnih plastika. Značajne

količine olova mogu biti rastvorene iz stakla CRT-

a (katodne cevi) pomoću podzemnih voda koje

sadrže razne kiseline a nalaze se na deponijama.

Poseban problem predstavlja isparavanje žive i

nekontrolisani požari koji mogu povećati emisiju

veoma toksičnih dioksina i furana usled prisustva

širokog spektra opasnih materija na deponijama.

Reciklaža e-otpada. Reciklaža otpada elektronskih

proizvoda je značajna, ne samo sa gledišta zaštite

životne sredine, već i dobijanja neoštećenih

elektronskih komponenti kao i skupih plemenitih

metala koji ulaze u sastav štampanih ploča, kao

osnovne komponente svih elektronskih proizvoda.

Recikliranje e-otpada ima dvostruku važnost, osim

smanjivanja zagađenja, omogućava i štednju

ograničenih resursa koji se intenzivno koriste u

raznim elektronskim aparatima.

2. KOMUNALNA PREDUZEĆA I OTPAD

Sa rastom gradova značajno raste količina nastalog

otpada, tako da vremenom postaje nepodnošljiva.

Komunalna preduzeća koriste različite načine

odlaganja otpada - otvorene deponije, kratere

(jame) za odlaganje, septičke jame, fabrike za

spaljivanje, preduzeća za reciklažu.

Otvorene deponije

Ovorene deponije su nepokriveni prostori koje se

koriste za odlaganje čvrstog otpada svih vrsta.

Otpad je dostupan, raznosi se, nepokriven je i

nesortiran.

Na ovakvim deponijama i u njihovoj blizini, može

doći do nastanka mnogih bolesti jer se otpad

razlaže, a mnoge životinje, koje su u potrazi za

hranom dolaze na deponije gde obolevaju i time

postaju prenosioci bolesti. Na otvorenim

deponijama takođe, dolazi do spiranja u zemljište

različitih otrova koji trajno zagađuju zemljište i

podzemne vode, a time takođe postaju izvori

bolesti kod ljudi, kod životinja i biljaka. U nekim

zemljama otvorene deponije su zabranjene.

Krateri (jame) za odlaganje

Krateri (jame) za odlaganje su ogromne jame u

koje se baca gradski otpad u slojevima. Nakod

odlaganja jednog sloja, vrši se njegovo prekrivanje

zemljom, rastresanje i sabijanje zajedno sa

zemljom. Krateri, ispunjeni otpadom do vrha,

predstavljaju veoma opasana mesta kada otrovi

procure i počnu da zagađuju zemlju i vodu, trujući

ljude, životinje i biljke.

Septičke jame

Septičke jame, ukoliko su izrađene po propisima

obezbeđuju rešavaju problem curenja otrova u

zemlju i podzemne vode do nekog vremena. One

su obmotane nepropusnim materijalima od plastike

i gline i hermetički su zatvorene. Međutim, tokom

vremena hemikalije nazgrizaju plastiku, tako da

dolazi i u ovom slučaju do trovanja zemlje i vode,

biljnog i životinjskog sveta i čoveka.

Fabrike za spaljivanje

Fabrike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada

prerađuje (reciklira) a deo se spaljuje. Ostatak od

spaljivanja je pepeo. Deo tog pepela dimom i

vetrovima raznosi se veoma daleko. Pepeo koji

ostaje je izuzetno otrovan jer sadrži dioxin i teške

metale koji izazivaju teška oboljenja (rak i dr.).

Ovaj pepeo truje vazduh, vodu i zemlju. Najveći

deo otpada koji se spaljuje mogao bi biti prerađen

(recikliran), ali se to uglavnom ne čini! Spaljivanje

nije dobar način uklanjanja otpada i ovako se

uklanja najčešće medicinski (infektivan) otpad.

Kako deponije i jame bi ispuštale u zemlju, vodu i

vazduh najopasnije čoveku poznate otrove, tlo

deponije mora imati:

nepropusnu podlogu od specijalne plastike,

HDP folije na svom dnu i obodima,

sistem za sakupljanje i filtriranje procednih

voda za koje se naučno tvrdi da su

najotrovnije poznate nauci,

sistem za sakupljanje deponijskih gasova jer

samozapaljivanje stvara isparavanje žive i

POPS otrovnih materija sa deponija u vazduh,

potrebno je sprečiti prodor okolnih voda u

deponiju obodnim odvodnim kanalima i

ograditi deponiju i zabraniti pristup.

Samo deponija koja ima najmanje ovih 5 osobina

zove se SANITARNA DEPONIJA. Sve ostalo

pravilno se zove SMETLIŠTE!

Pravilno upravljanje otpadom u EU se bazira na 3

principa 3R :

Reduce. Smanjiti količinu i toksičnost otpada.

Reuse. Ponovna upotreba kontejnera,

proizvoda, popravka slomljenih posuda...

Recycle. Reciklirati što je više moguće što

uključuje i kupovinu proizvoda od recikliranih

komponenti .

Prevencija nastajanja otpada je ključni faktor u

strategiji upravljanja otpadom. Ukoliko se

redukuje količina otpada i ukoliko se smanje

njegove opasne osobine, tada će i odlaganje biti

mnogo jednostavnije. Prevencija je usko povezana

sa poboljšanjem metoda proizvodnje i uticajem

potrošača sa zahtevima ka “zelenim” proizvodima

i smanjenjem količine različitih materijala za

pakovanje.

Reciklažu i ponovnu upotrebu, potrebno je vršiti

ukoliko ne može da se spreči nastajanje otpada.

3. MODELI PRIKUPLJANJA E-OTPADA

Model prikupljanja e-otpada može se uklopiti u

već postojeće modele prikupljanja otpada i opasnih

materija na teritoriji opštine. Mogu se koristiti

različiti analizirani modeli.

Prikupljanje otpada putem povremenih akcija je

model u kome stanovnici donose svoj e-otpad na

centralnu lokaciju za reciklažu ili ponovnu

upotrebu.

Model 1. Prikupljanje otpada putem povremenih

akcija - Model Drop-off event

Pozitivni aspekti Negativni aspekti

Mali prethodni troškovi.

Mogućnosti posebnih

sponzorstava (uprava ili

agencija za zaštitu

životne sredine).

Korišćenje volontera za

smanjenje troškova

radne snage.

Privlačenje pažnje medi-

ja na problem e-otpada.

Prikupljanje veće

količine za kratko

vreme.

Kontrola troškova kroz

ograničenje vremena

trajanja događaja.

Stanovništvo se

navikava na modele

prikupljanja određenih

vrsta otpada na ovakvim

događajima.

Dobar model za ruralne

zajednice i prikupljanje

prvi put.

Kratko vreme

implementacije.

Zahteva dobro

planiranje.

Sprovode ga volonteri,

zbog čega je potrebna

njihova motivacija.

Javnost događaja je od

velike važnosti.

Ograničeno vreme za

razvrstavanje opreme

koja se može ponovo

koristiti.

Velike količine otpada

mogu premašiti

planirane troškove.

Može doći do

stvaranja redova.

Svaki se događaj mora

posebno planirati što

zahteva veće troškove

Teško je planirati

odgovarajuće potrebe

za ljudskim resursima.

Svaka lokacija ima

svoje specifičnosti

koje je teško

predvideti.

Nalaženje lokacije

može biti problem

(problem vlasništva i

dozvole vlasnika).

Prikupljanja e-otpada se sprovode često uz pomoć

sponzora koji izabere lokaciju smeštenu najčešće u

centru grada za realizaciju ove akcije. Aktivnosti

na licu mesta uključuju istovar iz vozila, sortiranje

i pakovanje otpada, a zatim transport u postrojenje

za reciklažu. Po završetku akcije, mesto se vraća

svojoj prethodnoj nameni.

Trajni objekti za prikupljanje otpada imaju odgo-

varajuće radno vreme kada građani mogu doneti

svoj otpad na reciklažu. Ovi objekti mogu biti u

sklopu drugih komunalnih preduzeća, kao što su

centri za reciklažu i sortiranje otpada, deponije ili

postrojenja za odlaganje opasnih materija.

E-otpad je čvrsti otpad, velikih dimenzija i

zapremine, zahteva veliki prostor za istovar,

sortiranje i skladištenje. Postojeći objekti za

preradu i selekciju komunalnog čvrstog otpada,

najčešće ne odgovaraju zbog potrebe velikog

prostora u malom vremenskom periodu.

Model 2. Reciklažni centri ili postrojenja za

reciklažu - Model Permanent collection facility

Pozitivni aspekti Negativni aspekti

Povećana dostupnost,

jer nema ograničenja u

terminu dostavljanja.

Oprema za razvrstava-

nje je na lokaciji pa se

smanjuju troškovi.

Duže vreme za selekciju

dozvoljava pažljiviju

selekciju opreme za

ponovnu upotrebu.

Može se raditi u sklopu

sa prikupljanjem nekog

drugog opasnog otpada

(baterije, tečni otpad).

Usluga je dostupna kad

god je potrebna.

Nije potrebno

postavljanje i sklanjanje

opreme sa lokacije.

Učesnici se lako

upoznaju s procedurom,

znaju gde da odnesu

otpad.

Stalno zaposleno

osoblje ne mora da

prolazi obuku svaki put.

Neophodno stalno

zaposleno osoblje.

S produženjem radnog

vremena potrebno je

više zaposlenih.

Postojeća lokacija

zahteva odgovarajući

prostor.

Najčešće ne postoji

mogućnost prostornog

proširenja lokacije.

Teško je naći lokaciju

za stalni objekat.

Potrebne dozvole za

rad zahtevaju dugo

vreme.

Objekti za skladištenje

otpada nakon selekcije

obično su na drugim

lokacijama koje nisu

lako dostupne stanov-

ništvu.

Programi prikupljanja e-otpada postoje u

pojedinim urbanim sredinama gde se vrši putem

prikupljanja masivnog čvrstog otpada. Mogu se

koristiti akcije prolećnog čišćenja, prikupljanje

otpada sa zakazivanjem ili planirano prikupljanje

otpada. E-otpad se dodaje postojećem programu.

Preuzimač može donositi taj otpad na centralnu

prikupnu tačku ili transportovati direktno u

postrojenje za reciklažu.

Model 3. Programi prikupljanja masivnog otpada

- Model Bulky waste collection programs

Pozitivni aspekti Negativni aspekti

Pogodno za

stanovništvo.

E-otpad se može

uključiti u postojeći

program prikupljanja

masivnog otpada.

Prikupljanje se može

zakazati u određeno

vreme kada odgovara

stanovništvu.

Naplaćuje se kroz

postojeći program.

Troškovi se smanjuju

kroz povećanje

količine otpada.

Program obuhvata sve

troškove transporta (ne

stanovništvo).

Otpad može da završi na

ilegalnoj deponiji.

Ponovno korišćenja delo-

va e-otpada je moguće

zbog nebrige kod

pretovara.

Slomljeno staklo može

izazvati povrede ili

zagađenje pri pretovaru.

Ovakve akcije mogu

izazvati ilegalno skladiš-

tenje otpada iz drugih

mesta (ili gradova).

Povećani troškovi zbog

povećanja broja učesnika

(prikupljanje, pretovar,

sortiranje, transport do

postrojenja za reciklažu).

Jako veliki troškovi u

ruralnim krajevima.

Maloprodajni objekti mogu omogućiti stanovniš-

tvu i malim preduzećima da donose određene vrste

e-otpada kod njih. Ova vrsta partnerstva je

pogodna za preduzeća koja prodaju elektronsku

opremu. Pojedina preduzeća daju popuste za

kupovinu nove opreme ako stanovnici donesu

svoju zastarelu opremu u vreme kupovine nove.

Model 4. Prikupljanje u maloprodajnim objektima

- Model Retail collection

Pozitivni aspekti Negativni aspekti

Fleksibilnost programa:

trajni program ili

jednodnevna akcija.

Reklamiranje može

povećati broj kupaca u

tom objektu.

Prodavac može

reklamirati akciju

„staro za novo“.

Mogućnost podele

troškova sa prodavcem

opreme

Maloprodajni objekti

nemaju adekvatan

prostor za skladištenje.

Preuzimanje stare

opreme nije osnovna

aktivnost objekta i

nema dovoljno

zaposlenih za

obavljanje te aktivnosti.

Teško je dobiti

odobrenje za tu

aktivnost

Prodavac stiče

reputaciju preduzeća

koje vodi računa o

zaštiti životne sredine.

Mala ili nikakva

motivisanost zaposlenih

za prikupljanje, skladiš-

tenje i dalju distribuciju

prikupljenog otpada.

Dobro organizovana deponija podrazumeva da se

otpad ne odlaže kao ranije, već da se iz njega

izdvajaju korisni sastojci, npr. staklo, papir,

plastika, metali, organske materije, a zatim se

svaka od tih komponenti zasebno skladišti, pakuje

na odgovarajući način i transportuje na dalji

tretman. Preostali otpad, se odlaže na doponiji ili

se, takođe privremeno skladišti i, kada se skupe

dovoljne količine, odvozi na regionalnu udaljenu

deponiju.

ZAKLJUČAK

Prikupljanje e-otpada od poslovnih subjekata je

jednostavnije i sa nižim troškovima nego

prikupljanje od stanovništva. Najbolje prakse

upravljanja e-otpadom su one koje odabiraju

metode koje su najpoželjnije s stanovišta očuvanja

životne sredine. Iskorišćena elektronska oprema

sadrži vredne resurse kao što su plemeniti metali,

plastika, staklo i drugi materijali, za koje je potreb-

na energija da bi se proizveli. Ako se ovi resursi

ponovo ne iskoriste, stvoriće se dodatno zagađenje

kroz novu proizvodnju od osnovnih sirovina.

U prikupljanju e-otpada ključnu ulogu ima lokalna

uprava, kako kroz organizovanje akcija za

prikupljanje, tako i kroz edukaciju stanovništva. U

samoj implementaciji programa neophodna je

podrška vlade, agencija za zaštitu životne sredine i

neprofitnih organizacija. Za koji model

prikupljanja će se odlučiti lokalna uprava, zavisi

od finansijskih mogućnosti, sponzorstava, stepena

edukacije stanovništva kao i toga da li je sredina

urbana ili ruralna.

LITERATURA:

1. Lorenz M. Hilty, Electronic waste – an

emerging risk? Environmental Impact

Assessment Review No. 25, 2005.

2. Više autora, E-waste, the hidden side of IT

equipment manufactoring and use,

Environment Alert Bulletin, UNEP, 2005.

3. Nedić, B., Mitrović, R., Svoj otpad pošalji

drugome, elektronski i električni otpad (e-

otpad), e-časopis Stakleno zvono, br. 2,

februar 2009., Kragujevac.

4. Directive 2002/96/EC on Wastw Electrical

and Electronic Equipment (WEEE)

5. Propisi i zakoni iz oblastu upravljanja

postupanjem sa otpadom Republike Srbije.

6. A. K. Arsic, J. Milivojevic, M. K. Zogovic,

Ivan Savovic, The Role of Eco-Innovation in

the Energy, International Journal for quality

research, Volume 3, 2009, Number 3

7. D. Rajkovic, M. Aleksic, Corporative Motives

on Implementation of Integrated Management

System (IMS), International Journal for

quality research, Volume 3, 2009, Number 3

8. K. K. Milovanović, S. Arsovski, Extended

Model of New Approach Impact on Quality,

Safety and Competency of Product our

Enterprises, International Journal for quality

research, Volume 3, 2009, Number 2