MONTALK: PRINCIPI SPIRITUALNE EVOLUCIJE

I deo http://montalk.net/metaphys/42/principles-of-spiritual-evolution-part-i

Spiritualna evolucija govori o rastu bia, stalnom poveanju intenziteta svetlosti boanske iskre, koja je vaa svest. Znanje je najvaniji kamen temeljac u ovom procesu, ali samo temelj ne ini nastambu. Ako nije praeno drugim principima, kao to su ljubav i vera, znanje stagnira i ne postie svoju svrhu. Napredak zahteva svesnu primenu nekoliko grupa sinegristikih principa na izbalansiran nain. To su kako slede: znanje/svest/mudrost, vera/nada/ljubav i skromnost/strpljenje/lakoa. Izostavljanje ili marginalizovanje bilo koga od tih principa zaustavlja ili korumpira proces.

Pokuau da definiem svaki od ovih principa unutar granica praktinog, kako biste mogli da ih modifikujete za sebe. Znanje se stie svesnom refleksijom i integracijom iskustava, opservacija i misli. Svesna refleksija je ono to razlikuje memoriju od razumevanja, to potonje zahteva, a prvo ne. Znanje ukljuuje oba, njega ne ine samo injenice, ve i razumevanje objektivne istine. Svest je panja usmerena na sadanji trenutak, primenjena u kontekstu prethodnog znanja. Znanje proiruje svest naglaavajui aspekte realnosti koji prethodno nisu bili uoavani. Vea svest donosi ire polje percepcije, otriji fokus i ivost i veu umenost prilikom sticanja novih znanja i primene ve nauenog. Mudrost transcenduje linearno vreme i odnosi se na razumevanje apsolutnih metafizikih istina. Ona povezuje nau prolost, sadanjost i budunost bez pogreke. Mudrost je razumevanje boanskih principa, odnosa izmeu sebe i drugih na pozadini Kreacije. To je znanje proeto ljubavlju ili ljubav proeta znanjem. Vera je poverenje da su u Kreaciji sve stvari mogue. Ona je suspenzija neverice. Ona deluje tamo gde se znanje iscrpljuje. Dok znanje zastaje kod svakog ponora, vera ga premoava. Dok znanje proiava dalje znanje, vera ga proiruje. Jednostavno

reeno, znanje je deterministiko, vera je ne-deterministika. Proirenje znanja zahteva stupanje u nepoznato, delo koje znanje smatra iracionalnim, a vera neophodnim. Premoavanje paradigmi zahteva veru ne slepu veru u neto to je ovek izabrao da ignorie, ve istu veru u ono to se jo ne moe znati. Nada je znanje da su u Kreaciji sve stvari mogue. Ona je pomirenje izmeu vere i znanja, saznanje da imati veru omoguava oveku da postigne nemogue. Nada je poverenje u ne-determinizam, sloboda od okova kauzalnosti. Ona ne proistie iz ignorisanja injenica, ve iz spoznaje viih istina, demonstriranih iskustvima o udesnom. Ljubav je vibracija beskonane istine. Ono to je u rezonanci sa ljubavlju usaglaava se sa Kreatorom. Gledati sa ljubavlju znai gledati oima Kreatora, perspektiva izabrana da bi se gledalo bez predrasuda, netolerancije, ignorantnosti ili separacije. Sa ljubavlju sve stvari su mogue, jer se sve to potie od Kreatora razume, doputa, prihvata i oprata. Oseati ljubav znai oseati radost zbog seanja na boansko jedinstvo sveukupne egzistencije i spoznaja unutar i pre vas. Voleti druge znai prepoznati zajedniku boansku iskru u njima i brinuti za njihovu spiritualnu evoluciju kao i za svoju. To je empatija bez saaljenja. Skromnost je posedovanje svesti o sopstvenom odnosu prema konanom i beskonanom da sve to poinje ima i kraj i da je svako bie, bez obzira na rang, beskonano malo u okviru beskonane Kreacije. Skromnost ne stoji u vezi sa omalovaavanjem ili preuveliavanjem sebe, kako to ini lana smernost ili hibris, ve poznavanje svoga mesta u velikoj emi stvari. To znai izabrati istinu pre ega, stvarnost pre samo-vanosti. Skromnost poinje sa zahvalnou, stav koji vam doputa da saznate istinu bez srdbe uz zahvalnost za svaku mogunost uenja koju primite. Strpljenje je znanje da za svaku stvar postoji pravo vreme. To izgrauje toleranciju u tekim situacijama i strpljivost za stvari koje jo nisu dole. Vrata za mogunosti se otvaraju kada doe pravo vreme. Imati strpljenja znai usaglaavanje sa pulsom sinhroniciteta; radije nego da pokuavate na silu da otvorite vrata, birate otvorena vrata da proete kroz njih. To zahteva veru da se stvare puste da dou na mesto i svest o mogunostima kada se one otvore. Lakoa je povezana sa smislom za humor i pristupom ivotu laka srca. Bez toga vi precenjujete realnost iluzije. Lakoa postavlja situaciju u njen pravi kontekst, boanski okvir u kome je sve uenje lekcija a uenje je zabavno. Moete se smejati onome to je jednom izgledalo ozbiljno, jer ste nauili svoju lekciju i shvatili njenu svrhu u svom ivotu. Lakoa je izbor da se taj humor ne vidi samo u prolim iskustvima, ve i u sadanjim i buduim. Ove tri grupe ine minimum za stabilnu spiritualnu evoluciju. Svaki princip u (jednoj) grupi podrava druga dva, svaka grupa balansira druge dve grupe. To kreira celinu veu od zbira njenih delova. Balansirana struktura nudi optimalan put ka akumuliranju mudrosti, poveanju slobodne volje i manifestaciji spiritualnog potencijala. Sa tim balansom ivot postaje lak ili izazov u najgorem sluaju, ali nikada borba. Posledica disbalansa Neizbalansirana ili delimina konfiguracija usporava napredak i kreira mogunosti za

njegovo naruavanje. Bol, obeshrabrenje, bitka ili depresija, koja se javlja kao rezultat, vas opominje na ono to zahteva panju. Lako je videti ta jedan ili drugi princip moe doneti. Znanje bez skromnosti vodi do intelektualne arogancije, a skromnost bez znanja do samo-osporavanja. Lakoa bez vere postaje nervozni smeh, vera bez lakoe postaje anticipacija. Vera bez znanja vodi do ludosti, a znanje bez vere stagnira. Poto sami razmotrite ostale kombinacije, trebalo bi da postane jasno koliko je vaan svaki od ovih principa za celinu. Zgrada se rui ako je izgraena na slabim temeljima i propadanje bezbrojnih organizacija, pojedinaca ili sistema verovanja je usledilo zbog disbalansa ili izostavljanja nekog od ovih principa. Disbalans razara ili putem prirodnog procesa implozije ili preko podlonosti napadu, razvijenom od strane negativnih sila, koje imaju interes da uspore ili narue proces evolucije svih koji su pod njihovim uticajem. Svako ko je na meti negativnih sila bi uinio dobro da tei balansu jer napredovanje bez zatite nee obezbediti jaanje. Poreklo disbalansa Odakle potie disbalans? Primarno iz trijade ignorantnosti, gluposti i naivnosti. To se najbolje moe opisati na sledei nain: ignorantnost je izbor, glupost je stanje, naivnost je prolazna. Ovo nije reeno uz potcenjivanje ili neosetljivost, ve sa ciljem tanosti i praktinosti; eufemizmi i politika korektnost samo zaklanjaju istinu.

Naivnost je prolazan nedostatak znanja i svesnosti u pogledu odreene istine. Ovo stanje moe biti promenjeno, jer je samo pitanje vremena kada e nepoznata istina biti nauena. Zbog toga, naivnost ne zasluuje osudu. Naivni uenik je otvoren ka istini ali se jednostavno jo uvek nije susreo sa njom. Glupost je nesposobnost da se shvati odreena ideja usled njene velike kompleksnosti. Ona takoe ne zasluuje osudu, jer je glupost stanje u vezi sa kojim ovek ne moe mnogo da uini, jer ono potie iz prirodnih ogranienja neijih mentalnih sposobnosti. Ignorantnost, meutim, predstavlja izbor da se ignorie istina ak i kada se suoimo sa njome. To je svesna odluka da se istina odbaci ili da se okrenemo od nje u koristi trivijalnijih tenji. Ignorantnost ne moe prevazii niko do osoba koja je se dri, jer svaki pokuaj da se promeni njen nain razmiljanja samo osnauje njenu odluku. Takva odluka se ne moe pohvaliti, ali se mora potovati ako slobodna volja treba da bude ouvana. Ignorantnost ispravlja naivnost jednostavnim izborom da se otvore oi.

Razabiranje zahteva svesnost o suptilnim razlikama izmeu delova ove trijade, dok smo u interakciji sa drugima ili dok upoznajemo sebe. Na primer, dok naivnost pozdravlja istinu, ignorantnost je odbija, a glupost je pogreno shvata. Diskusija, proistekla iz naivnosti, je razmena informacija koja se zavrava kada se postigne uzajamno razumevanje, ali diskusija zasnovana na gluposti ili ignorantnosti postaje agrument koji retko opravdava sebe. Mi smo svi u odreenoj, razliitoj meri ignorantni, glupi ili naivni u pogledu razliitih oblasti znanja, tako da ovo ne bi trebalo da bude prilika za osudu ili predrasude, jer bismo zapali u hipokriziju. Disblansi po sebi jednostavno usporavaju napredak, to nije velika stvar, jer i spore stvari dostiu svoju destinaciju. Istinsku zabrinutost izaziva naruavanje procesa, kao to je usmeravanje ka potpuno razliitoj i neeljenoj destinaciji. Slobodna volja doputa da to bude uinjeno. Iako se inkarniramo sa unapred planiranim nacrtom svojih najvanijih iskustava i lekcija, koje strukturiraju kurs naih ivota, slobodna volja nas samih i drugih doputa devijacije od optimalne manifestacije ovog plana. ivotna iskustva i uenje lekcija Postoji laki i tei nain da se naui neka lekcija i proputena ivotna lekcija se ponavlja na alternativne naine. Lekcije postaju onoliko bolne i teke koliko je tvrda neija glava, tako da ignorantnost garantuje drastina iskustva. Posedovanje svesne volje da se istina sagleda to je pre mogue ubrzava i ublaava ovaj proces, eliminiui esto potrebu za neprijatnim iskustvima kada je um otvoreniji za suptilnije verzije lekcija. Uopteno govorei, svrha ivotnih lekcija je da poslue kao katalizator za rast bia i uveanje duevne snage. U naem sluaju, to esto zahteva iskustva ispunjena emocijama, jer emocije obezbeuju vrstu energije koja pojaava ili usporava ono to smo sposobni da uinimo u zavisnosti od toga kako ih koristimo. Bez tog podsticaja mi bismo se opirali da transcendujemo limite ili istraimo novo tlo, jer bi naa motivacija zavisila iskljuivo od starih naina bivanja i delovanja. Efektivno korienje emocija u iskustvu uenja poveava duevnu snagu i proiruje znanje i posle toga, kada se susretnemo sa slinim iskustvima u budunosti, kao motivacija nije potrebno nita osim novo steenog razumevanja. Sa druge strane, emocije mogu da uspore napredak, ukoliko ograniavaju ono to verujete da moete da uradite. Nauite do odvojite emocije koje vas ograniavaju od onih koje vas otvaraju ka novim mogunostima. Vrednost pozitivnih i negativnih emocija zavisi od toga ta uinimo sa njima. Pozitivna emocionalna energija se moe upotrebiti direktno da bi se znanje stavilo u akciju. Uloga negativnih emocija Da bi bila od bilo kakve koristi, emocionalna energija se mora transformisati u pozitivnu posle suoavanja sa istinom. Posle konfrontacije sa okantnom istinom osoba obino doivljava negativne emocije kao prvu nehotinu reakciju. U tim sluajevima negativne emocije slue kao alarm za buenje koji grubo budi uspavani um. Ali poto smo se probudili, nema potrebe da alarm i dalje zvoni. Odravanje stanja negativnog emocionalnog oka due nego to je neophodno postaje

izbor pre nego nehotina reakcija. To bi bilo kao drati sat na glavi tokom itavog dana i neprekidno sluati njegovo otkucavanje. Zato bi neko to inio? Moda albe zbog bola izazivaju simpatije kod drugih, moda patnja ini da se neko osea kao muenik ili je to moda alarm ili moda, budui da ga sat budi ujutru, on treba da nastavi da ga neprestano budi svake sekunde tokom dana, zar ne? Na kraju, taj stav e ga izloiti stresu, uiniti ga umornim i gluvim. Preputanje negativnim emocijama vodi do stagnacije i mentaliteta rtve. One umesto toga mora da bude transformisane u pozitivnu emocionalnu energiju iznova ujedinjenu sa istinom koja ih je prvobitno izazvala, tako da se kasnije mogu korisno upotrebiti. Svesno vienje istine u kontekstu njenog boanskog smisla je put ka tome, kao izbor da se istina vidi i primeni sa stavom ljubavi, skromnosti i lakoe. Dok negativne emocije mogu motivisati na akciju, ta akcija je daleko od nepogreive. Znanje kombinovano sa pozitivnim emocijama omoguuje oveku da postigne isto uz mnogo veu efikasnost, sigurnost, preciznost i vetinu. Tri stupnja uenja lekcija Sa ovim na umu moemo videti da postoje tri koraka uspenog uenja lekcija. Prvi stepenik prethodi lekciji i sastoji se od ignorantnog blaenstva, ranjivog stanja emocionalne pozitivnosti, koje ostaje takvo jer je neometeno istinom. Drugi stepenik je negativni emocionalni ok koji nastupa usled spoznaje istine. Na treem stepenu negativna emocija se transformie i rezultat je pozitivna emocija ujedinjena sa istinom. Trei stepen, pozitivna svesnost, je jai od prvog i efikasniji od drugog.

Pozitivne emocije vas otvaraju ka napretku i svesnost vam pokazuje svaku zamku koju treba izbei. Ne samo shvatanje istine, ve njeno sagledavanje u kontekstu metafizikog znaaja jeste prvi korak u transformisanju negativne u pozitivnu energiju. Simbolino, istina je ma koji u tami jedino see, ali izloen svetlu emituje zraenje koje titi od opasnosti. Ignorantno blaenstvo nenaoruano izlazi na sunce. Ma istine je naen u dolini tame i oajanja. On mora biti iznet iz te doline na svetlo sunca da bi razvio svu svoju mo.

Meutim, ukoliko vae srce gori verom i ljubavlju prema istini, ma e biti energizovan ovim unutranjim svetlom ak i u tami doline, omoguavajui tako siguran izlaz na svetlo sunca. Ako se izgubite u ovoj dolini bez tog unutranjeg svetla, to e vas gurnuti direktno u bitku protiv kreatura koje tamo ive i moda vas preobraziti u jednu od njih. tetne negativne emocije Negativne emocije ne slue nekoj vanoj svrhi kada ih ne prati istina. Buka alarma, poto ste odavno ustali iz kreveta zamara i odvaja vas od svakodnevnih dunosti. Ova se metafora manifestuje na razliite naine. Jedan primer je opsesija, ulaganje energije bez zadobijanja znanja. Ako se neko neprestano nalazi u beznadenosti neke poniavajue situacije, negativna emocionalna energija je beskorisna. Na zaglavljenom automobilu, iji se tokovi vrte u mestu, e se pokvariti motor. Drugi primer tetnih negativnih emocija je onaj koji je direktno indukovan od strane negativnih sila kao deo psihikog napada sa ciljem da potkopaju vau veru i narue harmoniju vaeg duha. Ovo se dogaa veoma esto meu tragaocima za istinom, jer su oni primarna meta. Iako istina moe biti okantna, u interesu je ovih sila da uveaju i odre ovo negativno stanje, jer to ne samo da usporava i po mogustvu ugroava ezoteriki napredak, neophodan da se dospe van njihovog domaaja, ve kreira i zalihu negativne energije kojom se hrane. Ove vrste negativne energije pre boje istinu nego to proistiu iz nje. Izbor da se podlegne negativnosti slabi spiritualnu fleksibilnost, stvara disbalanse i otvara vrata daljim mogunostima za dublje napade. Nastavljajui se, taj postepeni proces slabljenja zavrava uspenim onemoguavanjem tragaoca za istinom. Svaki disbalans unutar principa ezoterikog razvoja priziva tu mogunost, posebno ako je disbalans nastao usled nedovoljnog znanja, ljubavi i skromnosti. Zbog toga, pazite se posebno ignorantnosti, opsesivne negativnosti i samo-velianja, jer one otkljuavaju vrata zamka i pozivaju opasnost. Zakljuak itajui ovo, imajte na umu da je razboritost neophodna za fleksibilnu primenu smernica. Ona predstavlja primenu slobodne volje, primenu znanja i mudrosti na balansiran nain da bi se suoili sa jedinstvenim prilikama. Verovanje da jedan izvor znanja sadri kompletnu istinu ili prianjanje uz bilo koji rigidan sistem verovanja marginalizuje ulogu razboritosti i time ini oveka lakim za kontrolu i skretanje sa puta. Znanje, svest i mudrost ine gradivni materijal spiritualne evolucije. Vera, nada i ljubav ga smetaju u liniju sa boanskom emom. Skromnost, strpljenje i lakoa predstavljaju malter koji zidu daje vrstinu. Svi su neophodni i njihove uloge moraju biti izbalansirane. Tragajte uz ljubav i razumevanje za istinom i lepotom u svim svojim susretima.

II deo http://montalk.net/metaphys/43/principl ... on-part-ii

Prvi deo se u vidu optih smernica bavio minimalnim zahtevima, neophodnim da se osigura stabilna spiritualna evolucija. Klju se sastoji u inkorporiranju balansirane trijade fundamentalnih principa: vere/ljubavi/nade, skromnosti/strpljivosti/lakoe i znanja/svesnosti/mudrosti. Greka kod mnogih filozofija i religija je da ignoriu jedan ili vie tih osnovnih zahteva, stvarajui strukturalnu slabost koja moe voditi do kolapsa. Taj kolaps se ubrzava, kada se ove slabosti dalje eksploatiu od strane negativnih sila, koje pokuavaju da sabotiraju napore tragaoca za istinom da evoluiraju izvan njihove kontrole. Pravilna uloga negativnih emocija je bila opisana u I delu, pri emu one slue kao alarm za buenje, upozoravajui nas na spoljnju ili unutranju opasnost. Pored ove funkcije, one ne pruaju nikakvu prednost. Omoguavajui svest o istini one signaliziraju i zatim doputaju da nae poimanje istine u veem metafizikom kontekstu transformie negativnu emocionalnu energiju u pozitivnu, pri emu nam kvalitet tako formirane energije tada pomae da primenimo istinu na najefikasniji mogui nain. Kao to je reeno, bez transformacije negativne u pozitivnu emocionalnu energiju, istina se moe primeniti, ali ne tako efikasno i ne bez tete po nau spiritualnu elastinost. Uranjanje u negativnosti slabi mogunost za sticanje znanja usled efekta nesklada koji ima na nau duu i zato to vas dovodi u veu rezonancu i kontakt sa negativnim silama i tetnim iskustvima. Iz iskustva i kontemplacije treba da postane jasno da su pozitivno oseanje i pozitivno miljenje najbolji temelji za pozitivnu aktivnost kako na fizikom, tako i na metafizikom planu. Pogreno opravdavanje negativnosti Apsolutni je imperativ da teimo kako znanju, tako i ljubavi. Moete se usprotiviti ovoj ideji, rekavi: Negativne emocije ine deo onoga to ja jesam. Odbaciti ih znai odstraniti deo mene samog, ostavljajui me nepotpunog. Budui da nedostatak celovitosti vodi do disharmonije i disbalansa ne treba da odbacujem svoje negativne emocije. Iako ovaj argument deluje atraktivno, on je pogrean iz narednih razloga. Dok negativnost zaista moe da bude deo vas u ovom trenutku, da li oekujete da e on ostati deo vas zauvek? Ono to vi jeste sada, ne bi trebalo da ogranii ono to birate da postanete. Ako oekujete da vae budue sopstvo bude razvijenije od vaeg sadanjeg, kako ete drugaije postati to istije sopstvo nego teei korak po korak, izbor za izborom? Moete prihvatiti sebe u potpunosti i na svakom koraku koji nainite i dalje napredovati ne odbacujui delove celine, ve pre transformiui ih i proiavajui. Dok vi moete biti u potpunoj harmoniji sa svojim sopstvom, to sopstvo ne mora biti u potpunoj harmoniji sa Kreacijom. Kada iskusite negativnu emociju, moete je i morate prihvatiti kao deo onoga to JESTE, da biste joj omoguili da ispuni svoju svrhu kao katalizator za uenje. Ali kada ste je jednom postali svesni, moete izabrati ko ete POSTATI preduzimajui sledei korak i odbijajui da odravate i izaete u susret toj negativnoj emociji. Umesto da je samo odseete, to samo ostavlja za sobom neprirodni vakum, to se radi zameljivanjem negativne emocije pozitivnom. Kada je istina, koja je prati na odgovarajui nain integrisana putem duboke kontemplacije i razumevanja u irem kontekstu, ova transformacija se odvija prirodno. Na taj nain ostajete potpuni i u harmoniji sa sobom, dok istovremeno napredujete ka viem nivou znanja i ljubavi.

Sledei uobiajeni prigovor je ideja da je tenja ka pozitivnosti i svesnosti teka, ili da je uzaludno teiti da se postigne neto to se ne moe dostii usled nesavrenosti ljudskog uma i izazova ljudskog ivota. Da bi se odgovorilo na sledei prigovor, shvatite da ne morate brinuti o tome da li ete stii do Severnog pola da biste poeli da se kreete u pravcu severa. Dok god je jedan korak junije od prethodnog, vi ete napredovati. Kako se drugaije moemo pribliiti destinaciji? Svaki se korak rauna i najmanji korak je beskonano vei nego ne napraviti ga. U vezi sa tekoama da se ostane pozitivan, vano je razumeti da je pozitvnost izbor, a ne posledica. Kada padne, kamen se prirodno kotrlja na dole kao posledica gravitacije. Meutim, ovek moe da uini da kamen ide gore protivno sili gravitacije, gurajui ga. Na slian nain, dok su nae reakcije na unutranje i spoljanje impulse negativne kao posledica nae genetike i socijalnog programiranja, mi moemo odabrati da izazovemo to programiranje voljnim pokuajem da delujemo pozitivno ili transformiemo neto negativno u neto pozitivno. Na primer, ono to bi inae mogla biti depresivna istina moe biti preobraeno u pozitivnu istinu izborom da je sagledamo u kontekstu veeg metafizikog znaaja umesto da se istina razvodni ili zaeeri, vae ulo ukusa je ono to se proiruje da uini da gorka istina dobije sladak ukus. Na taj nain, sopstvo je to koje se menja umesto istine, to i jeste cilj spiritualnog razvoja: evoluirati, posebno u saglasju sa Viim Ja. Pravilno transformisanje negativne misli i oseanja u pozitivnu misao i oseanje jednostavno menja nain na koji mislimo i oseamo o odreenoj istini; ono ne dodaje i ne oduzima od te istine. Vebe protiv gravitacije umesto preputanja slobodnom padu, je ono to oblikuje miie. Na slian nain, tekoe dostizanja i odravanja pozitivnosti i svesnosti je ono to nas ojaava. Zaeerivanje istine ili anesteziranje sebe putem selektivnog odbijanja je kao obmanjivanja sebe korienjem manje teine. Uranjanje u negativnosti je kao pogreno rasporeivanje teine koje uzrokuje povredu miia. Kao to bolni miii mogu biti znak dobrog rada, tako vas i bol usled povrede miia moe zavarati da na pravilan nain napredujete. Tako oni, koji pokuavaju da evoluiraju uranjajui u negativne emocije, mogu pogreno da percipiraju bol duhovne povrede kao znak spiritualnog napretka. Oni ak mogu posmatrati bol kao cilj umesto kao sredstvo, to stvara budalaste okolnosti rtvovanja svesnu patnju zbog zavodljivih ideala. Ali najvanije od svega, ne postoji zamena za samostalno podizanje tereta ne moete platiti nekome da to uradi umesto vas. Na isti nain, samo istinski lini izbor da se primeni odgovarajui napor, introspekcija, kontemplacija, prosvetljenje i transformacija moe ojaati spiritualni mii. Kako transformisati Negativno u Pozitivno Da bi se stekla bolja ideja kako postupati prema negativnoj emociji i kako je transformisati u pozitivnu, hajde da ispitamo nekoliko metafizikih izvora o ovom predmetu. U Ra materijalu se nalazi opis kako pozitivni i negativni entiteti koriste emociju ljutnje: Entitet koji se pozitivno polarizuje osea ljutnju. Taj entitet, ako mentalno koristi katalizator, pozdravlja i voli ljutnju u sebi. On svesno sam intenzivira tu ljutnju u umu, dok se ludost te energije crvenog spektra ne shvati ne kao ludost po sebi, ve kao energetski put ka spiritualnoj entropiji usled proizvoljnosti sa kojom se ta energija

koristi. Pozitivna orijentacija onda obezbeuje volju i veru da se nastavi taj mentalno intenzivan doivljaj, omoguavajui da se ljutnja razume, prihvati i integrie u celinu uma/tela/duha. Drugi-sebe koji je bio predmet ljutnje se tada transformie u objekat prihvatanja, razumevanja i kompromisa, dok se sve iznova ne integrie uz korienje velike energije koju je izazvala ljutnja. (The Law of One, Book II, p. 108) Drugim reima, umesto da slepo nasrnemo na predmet ljutnje, bolje ete uiniti da prvo centrirate sebe, da se onda okrenete ka unutra i fokusirate se na samo oseanje ljutnje. Oseaj te ga kao da je telesna senzacija. Kada se vaa panja pomeri sa onoga to vas je isprovociralo, ljutnja e biti odseena sa izvora napajanja i ono to ostaje je unutranja energija u slobodnom protoku. Vaa osloboena panja je tada sposobna da vidi ludost ove ljutnje zbog njene beskorisnosti, akt koji e izazvati smeh kada najzad shvatite kominost situacije i kako ste u prvom trenutku reagovali. Prihvatanjem onoga to se dogodilo i svoje reakcije moete poeti da vidite sebe i ono to vas je isprovociralo iz odgovarajue perspektive vee slike. Na kraju, porasli ste birajui akt pozitivnosti umesto negativnosti, transformiui i integriui emocionalnu energiju umesto da je zatrpate unutar sebe putem osporavanja i potiskivanja poetnog oseanja ljutnje, u potpunosti prihvatili ono to jeste i verovatno izbegli lakomislen konflikt sa bilo kim i bilo im to vas je isprovociralo. Kybalion daje dobar savet kako da se negativna emocija direktno transformie. To je korisno kada negativne emocije isplivaju bez oigledne provokacije. Mnogi faktori mogu da kreiraju naizgled neosnovane negativne emocije, koje se kreu od promena rapoloenja, hemijskih i hormonalnih fluktuacija i ciklusa bioritma do elektromagnetskog potiskivanja emocionalnih stanja, psihikog napada, izazivanja posthipnotikih komandi instalitranih tokom abdukcija ili putem implanta i prisutnost misaonih-formi, kao to e biti objanjeno kasnije. U takvim sluajevima moda neete znati ta je izazvalo loe raspoloenje, samo da ono postoji. Takoe, za razliku od negativnih emocija, koje su prvobitno praene okantnim uenjem lekcija, ovaj tip negativnih emocija ne potie od oka, ve od direktne fizike ili metafizike indukcije. Drugim reima, one su proizvodi pre nego nus-proizvodi i lekcija povezana sa odnosom prema naizgled besplodnim negativnim emocijama podrazumeva rast snage volje i samodiscipline. Da biste promenili svoje raspoloenje ili mentalno stanje - promenite svoju vibraciju. Kybalion. ovek moe promeniti svoju mentalnu vibraciju naporom Volje u pravcu promiljenog fiksiranja Panje na poeljnije stanje. Volja usmerava Panju a Panja menja vibracije. Kultivirajui Vetinu Panje uz pomo Volje reiete tajnu Vladanja nad udima i Mentalnim Stanjima. Da bi se unitila neeljena frekvencija mentalne vibracije primenite princip Polarnosti i koncentriite se na suprotni pol u odnosu na onaj koji elite da potisnete. Uklonite neeljeno menjajui polaritet. Kibalion. Ovo je jedna od najvanijih Hermetikih formula. Ona je bazirana na naunim principima. Pokazali smo vam da su mentalno stanje i njegova suprotnost jednostavno dva pola iste stvari i da se putem Mentalne Transmutacije polaritet moe okrenuti. Ovaj princip je poznat i modernim psiholozima, koji ga primenjuju prilikom prekidanja neeljenih navika, usmeravajui panju svojih studenata na suprotni kvalitet. Ako ste obuzeti Strahom, nemojte gubiti vreme uklanjajui ga, ve umesto toga kultiviite

Hrabrost i Strah e nestati. Neki autori su ovu ideju izrazili jasnije, koristei ilustraciju mrane sobe. Ne morate da zakopavate i rasterujete Tamu, dovoljno je da jednostavno otvorite alone i pustite da Tama nestane na Svetlu. Da biste uklonili Negativni kvalitet, koncentriite se na Pozitivni Pol istog kvaliteta i vibracija e se postepeno promeniti od Negativnog ka Pozitivnom, dok se najzad ne polarizujete na Pozitivnom polu umesto na negativnom. Obrnuto je takoe tano, kao to su mnogi otkrili na svoju alost, kada su dopustili sebi da suvie esto vibriraju na Negativnom polu. Menjajui svoj polaritet moete ovladati svojim udima, promeniti mentalna stanja, promeniti svoje sklonosti i izgraditi svoj karakter. Mnogo toga od Vladanja Mentalnim razvijenog Hermetizma je usled primene Polariteta, koji je jedan od najvanijih aspekata Mentalne Transmutacije. (The Kybalion) Iako je to gore jasno izraeno, parafrazirau: da bi se promenile negativne emocije, usmerite panju na suprotnu emociju dok se ona ne transformie, stepen po stepen, u suprotni polaritet. To funkcionie iz nekoliko razloga. Iz metafizike perspektive vi osnaujete sve na ta se fokusirate, tako e pozitivna emocija rasti u svom intenzitetu, kao to e negativna nestajati ako usredsredite svoju panju na to. Takoe, lake je promeniti stepen na skali nego transformisati jednu skalu u drugu. Iz perspektive fizike usmeravanje vae panje na pozitivne ideje kreira ciklus povratne sprege dok vaa hormonalna i neurohemijska osnova ne pone da se usagaava sa onim to imate u umu, ojaavajui ga. injenica da emocije mogu imati hemijsko poreklo nije izgovor da izostane pokuaj da se one transformiu uz pomo povratnog ciklusa tela-uma telo moe pozitivno da odgovori na pozitivne misli i ta nova orijentacija bia moe da promeni orijentaciju tela. Iako to podrazumeva isputanje endofrina i drugih prijatnih hemikalija, shvatite da su telo i dua povezani i da e se zbog toga ono to se dogaa sa jednim obavezno odslikavati na drugom u oba pravca. Kada um odlui da misli pozitivno, te prijatne hemikalije se pridruuju misli da obezbede fizike naine u pravcu spiritualnih ciljeva. Ukoliko se umesto toga koriste lekovi da bi anestezirali oveka protiv emocionalnih emocija, onda se to nastavlja fizikim sredstvima u pravcu fizikih ciljeva to u mnogim sluajevima moe da bude tetno za stazu spiritualnog uenja uz potiskivanje neophodnog emocionalnog katalizatora za uenje. Kasiopejci daju jezgrovit odgovor na pitanje pozitivnih i negativnih emocija: Ako izaberete, moete imati samo pozitivne emocije.. To je bio odgovor na pojedinani pokuaj da se argumentuje kako su negativne emocije deo onoga to on jeste i tako neophodne, to predstavlja pogreno rasuivanje, razmotreno ranije u ovom lanku. Kasiopejci su odgovorili ukazujui na sutinsku komponentu neophodnu za transmutaciju negativnog u pozitivno: izbor. Tako, ovek zaista moe da izabere da ima samo pozitivne emocije, nezavisno od toga kakve izgovore ego iznae za daljnje ostajanje u negativnosti. Ra materijal sugerie slino: Ne postoji neophodnost za negativne misaone-forme nezavisno od distorzije bola. Njihova eliminacija proizvodi nemogunost za negativne elementale i druge negativne entitete da koriste te misaone-forme kako bi kreirale pogoranje u kompleksu uma u pravcu odvajanja od normalne distorzije vedrine/anksioznosti. (Law of One, Book IV, p. 17)

To nas vodi do sledeeg poglavlja: kako negativne misli i emocije mogu dovesti do spiritualne tete. Ovde Ra pominje da negativne misli mogu kreirati negativne misaone-forme koje negativne sile mogu upotrebiti da pogoraju stanje pojedinaca koji su ih kreirali. Konsekvence negativnog razmiljanja: tetne misaone-forme ta je misaona-forma? U konvencionalnom pogledu to je nefiziki entitet kreiran milju energizovanom emocijama. Misli su realne stvari na mentalnom i imaginativnom nivou realnosti i kada su osnaene emocijama, te misli stiu dodatnu dimenzionalnost i na eterinim i astralnim nivoima, uveavajui svoju mo da utiu na stvari u fizikom okruenju. Negativne misli energizovane negativnim emocijama kreiraju negativne misaone-forme. Ovi eterini entiteti egzistiraju na nain slian virovima u matici reke, pozajmljujui svoju egzistenciju od tog toka. Meutim, pored toga to duguju svoju egzistenciju pojedincu, koji ih je kreirao putem svojih misli i emocija, budui da poseduju sopstvenu egzistenciju, one se esto vraaju do svog tvorca i indukuju u njemu dalje emocije, da bi se njima hranile. To je nain na koji ljudi mogu postati robovi svoje negativnosti ne putem navike, ve preko tih misli koje stiu ivot na astralnom planu i postaju energetski paraziti, da tako kaemo. One lako mogu da nestanu, ako izgladne bez dovoljno negativnih emocija, tako izbor da se ostane pozitivan ide u korak sa oslobaanjem sebe od buduih negativnih misaonih-formi. Ra sugerie da ove misaone-forme mogu biti upotrebljene od strane negativnih entiteta kao dodatni agenti napada. Knjiga Bratstvo pominje ovaj fenomen u kontekstu masovnih misaonih-formi, koje generie oveanstvo: A neprijatelj kota je on? Entitetizovan oblik masovnog sebiluka ljudi, ogromna kumulacija zlih misli i strasti ovekove nie prirode, narasla velike i mona kradui i hranei se ivotnim snagama, preuzeta od strane Majstora Zla, koji su neoekivanim prevarama i podstrekavanjem izlili u takve zle misli i elje, dajui im tako direktnu mo nad ovekom preko ovekovog sopstvenog ivota sila sada apsorbovana u njihovu vladarsku prirodu, koju onda lako mogu koristiti da bi potinili oveka svojoj volji. (Brotherhood, p. 70) Ovo veoma dobro opisuje eterine misaone-forme kontrolnog sistema Matrixa (druge komponente se sastoje u sledeem: fenomen hiper-dimenzionalne manipulacije oveka od strane naprednih negativnih entiteta i institucionalna/socijalna manipulacija oveanstva od strane njihovih ljudskih parnjaka u Novom svetskom poretku.). Negativne misaone-forme imaju sopstveno gravitaciono polje, koje tei da negativno oboji misli i oseanja pojedinca. Tako velika i koncentrisana grupa ljudi, koji razmiljaju i oseaju slino ima mogunost da nadjaa nezavisne misli i oseanja okoline. Na primer, ulazak u gusto naseljeni grad, u kome je prevlaujue raspoloenje negativno moe, ak i bez konkretnog incidenta da prouzrokuje ovakvu modifikaciju uma. Ovo pokazuje da nisu sve negativne emocije izazvane odreenim dogaajima, koji funkcioniu kao katalizator za uenje, ve pre dua raste iz akta izbora da afirmie svoju individualnost nad nametanjem kolektivnih misaonih-formi, ostajui pozitivan uprkos negativnog uticaja. Kao to treba da bude uvidentno, ak i kada se negativne emocije koriste kao alarm za

buenje, upozoravajui oveka na na istinu ili kao katalizatorski dogaaj potreban za neku spoznaju, izostanak transformacije negativnih emocija u pozitivne moe prouzrokovati probleme na metafizikoj ravni, posebno u vidu kreiranja negativnoh misaonih-formi. Tako u sluaju tragacoa za istinom i privlaenja panje takozvanih Gospodara Zla, ili moda etvrto i petodenzitetskih entiteta orijentisanih prema sebi, treba rei da to vie istine on stekne i primeni, to e vie panje morati da posveti odupiranju da se prepusti negativnim mislima i emocijama. Putem programiranja uma i psihikim i elektromagnetnim nainima negativne sile esto kod tragaoca tragaju za skolonostima prema negativnom razmiljanju i oseanju, kao to se to obelodanjuje tokom napada, ako on izabere da mu se prepusti. Samo putem panje i izbora da se ostane optimistian, istinit i svestan takav pojedinac moe da izbegne zamku. Budui da je proces postepen, nikada nije kasno za odvraenje od negativnog raspoloenja. Konsekvence negativnosti: tee uenje iz iskustava Postoje drugi razlozi pored misaonih-formi koje produenu negativnost ine opasnom. Staza emocionalnog uenja, koja se sastoji od toga da neko bira kako odgovora na emocionalna i mentalna iskustva, uveliko odreuje ono to se doivljava. To je zbog toga to u metafizikom smisli doivljavamo ono to nam je potrebno da doivimo da bismo nauili odreenu lekciju ako nae potrebe prizivaju veoma bolna iskustva usled nae ignorancije i inercije, onda e to obeleiti prirodu iskustva. Obrnuto, ako smo pronicljivi i brzo uimo iz svojih prethodnih greaka i iz greaka drugih, onda moemo da savladamo svoje nameravane lekcije uz manje potrebe za okantnim iskustvima. Generalno, uz ignorantan ili negativan mentalni i emocionalni sklop potrebni su veliki okovi da nas naue lekcijama, dok vas pozitivan i svestan stav dovodi u vei sklad sa Viim ja i tako doputa da lekcije budu nauene meke zbog adekvatnog pristupa. Negativnost poveava sabotau negativnih sila Sabotaa i kontakti sa negativnim silama e se sigurno kvalifikovati kao negativna iskustva za uenje. U stvari, prevashodni interes ovih sila je da budete u to je mogue veoj meri ignorantni, negativni i reaktivni, tako da vae Vie ja iskusi njihovo neprijateljstvo, budui da e ok koji one proizvode onda usmeriti vau emocionalnu stazu za uenje drugim reima, ono to oni rade bi bio u potpunosti rezultat akcija vae slobodne volje, koje uslovljavaju takve drastine mere. Jedini problem ja da te sile ne brinu o tome ta je vama potrebno, ve o tome ta one od toga mogu dobiti. Tako, u tom smislu oni su hakeri realnosti, pokuavajui da mimoiu ili onemogue va firewall ili slobodnu volju. Kada uspeju, to je pre putem trikova nego preko otvorene sile. Na primer, umesto direktnog eliminisanja ciljanog pojedinca, to moe biti nemogue, jer emocionalna staza uenja nije pogodna da dopusti takvu akciju, one ga mogu skrhati korak po korak. Mogu provocirati ciljanog pojedinaca na negativnu reakciju putem spoljnog uticaja na njegovo emocionalno stanje i zatim izazivanjem eksplozije indukovanim dogaajima. Koristei ovu produenu negativnu energiju oni je ponovo investiraju u sledei napad. Dok se to nastavlja, odbrana mete opada korak po korak. Iako on sam bira svaki korak puta, doputajui da se napad dogodi, konsekvence njegovih ranijih izbora da se ignorantno utopi u isprovociranu negativnost, mu

oteavaju da izabere drugaije. Sve ovo zavisi u velikoj meri od fizikih, spiritualnih i psiholokih slabosti koje ima, budui da su te slabosti ono u to te negativne sile pokuavaju da udare. Spiritualna elastinost i aura Dakle, ta se tano podrazumeva pod spiritualnom elastinou? Prvo, ona je povezana sa aurom, eterinim/astralnim energetskim poljem, koje, okruujui i prodirui u telo, povezuje fiziko sa metafizikim. Ova povezanost deluje na kvantnom nivou ne toliko preko fizike sile i kauzalnosti, ve pre putem podeavanja verovatnoa i sinhroniciteta. Ta povezanost je veoma usklaena sa vaim mislima i oseanjima. Budui da funkcionie kao meu-polje, koje posee kako u vae telo, tako i u okruenje, ona ne samo da regulie va bioloki ivot, ve takoe utie i na vaa fizika iskustva i okruenje. Na taj nain odravanje negativnih misli negativno utie i na vae telo (rak, bolesti) i na vaa iskustva (nesree, ometanja). Ako je snana i jasna, ona takoe deluje kao sinhronicistiki tit, koji vas titi od nepotrebnih, opasnih iskustava: Vaa aura sadri svaku boju sunevog spektra. Oh, kada bi ovek mogao da vidi svoju auru, dok razmilja neljubazno ili izgovara otre, grube, neprijatne rei. Kada bi samo mogao da vidi promene, koje se odvijaju u spektru njegove aure, on nikada ne bi ponovo odravao ljutite misli ili dopustio da govori u ljutnji. [] ovekova aura je njegov tit. Zapamtite, ovekova aura je njegova zatita. Kada se usled ovekovog razmiljanja ona odrava istom i zrai sjajem, ovek moe proi kroz ponore pakla bez straha od zla. To je razlog zato znanje titi, kao to Kasiopejci stalno izjavljuju i zato ljubav titi, kako to kae Ra. Oboje deluje tako da poveaju ovekovu spiritualnu elastinost poveavajui svetlosni intenzitet i oplemenjujui auru i nudei veu sinhronistiku zatitu protiv nepotrebno tetnih iskustava zbog pomenute funkcije aure kao veze izmeu fizikog i metafizikog, uma i iskustava. Metafizika funkcija ljubavi ili pozitivnih emocija je da pomogne oveku da vibrira na frekvenciji izvan domaaja negativnih sila i iskustava koja naginju ka nioj frekvenciji. Rezonantna frekvencija vibracija i emocionalna staza uenja Postoji jasna relacija izmeu vibratornih karakteristika aure i kvaliteta ovekove staze uenja. Oboje potie iz linog izbora u pogledu toga koje e se misli i oseanja povezati sa odreenim istinama i delovanjem. Misli i emocije utiskuju u auru jedinstveni spektar rezonantnih frekvencija, koje su sa svoje strane u rezonanci i privlae odgovarajua iskustva koja obeleavaju profil uenja pojedinca koji projektuje te misli i emocije. Ovaj proces je kvantno mehaniki po svojoj prirodi, budui da je linearno vreme, kakvog ga mi znamo, jednostavno sekvencijalna percepcija dogaaja selektovanih iz mnogo ireg opsega moguih dogaaja usled njihove rezonantnosti sa naom duom. Tako, kao to fizika priroda objekta koji odreuje sa kojim akustinim frekvencijama je on u rezonanci, tako i metafizika priroda aure ili due odreuje sa kojim iskustvima je ona u rezonanci i koje privlai. Ideja o podizanju frekvencija ili rezonantne frekvencije vibracija (FRV), kako to nazivaju Kasiopejci, jednostavno znai uiniti vau auru jasnom, svetlom i snanom, proiavajui svoje emocionalno i mentalno stanje, odstranjujui negativne misli i emocije. Ta rezonatna frekvencija

vibracija je u sutini frekvencija na koju je va radio podeen. [...] Negativna osoba privlai sve negativne stvari u ivotu, bolesti, disharmonije, nevolje koje su u mentalnoj atmosferi isparenja iz drugog slabog i negativnog uma; dok pozitivna osoba privlai sve dobro. Ako se razumete u radio, znaete da kada podesite bira na odreenu talasnu duinu, sve ono u vazduhu to ima istu talasnu duinu e se uti. Isto stoji stvar i sa umom; on e primati ono to je u vazduhu na onoj talasnoj duini na koju su podeene i vae misli. Zbog toga zavisi od vas i samo od vas ta e va radio-um obznaniti ili manifestovati. (The Way Out, p. 34-35) Ostajanje na dobroj stanici je povezano sa posedovanjem znanja, ljubavi, vere, zahvalnosti, skromnosti itd na balansiran nain kao to je prikazano u I delu. Disbalansi izmeu tih principa ili otelotvorenje njihovih negativnih suprotnosti vode do posledica navedenih u ovom lanku. Izbegavanje tih posledica ne predstavlja preventivu od uenja lekcija, ali omoguava mnogo efikasnije naine za dostizanje istog spiritualnog cilja. To zahteva: Morate navii sebe da KAO UVAR STALNO STOJITE NA VRATIMA SVOG UMA I NE DOPUSTITE MISLIMA ILI OSEANJIMA, KOJE NE ELITE, DA SE MANIFESTUJU. Moe izgledati teko u prvom trenutku moda neete znati ta da prihvatite, a ta da odbacite. Ali uvanje vrata uma od svake negativne misli i oseanja bilo kakve prirode; od svake sumnje, straha, jeda, anksioznosti ili brige bilo koje vrste; od svake tendencije da kritikujete, osuujete ili okrivljujete bilo koga ili bilo ta ili bilo koje uslove; od samosaaljenja, ljubomore, zlobe, iritacije, neljubaznosti, ljutnje, mrnje itd. To e vam pruiti ideju o tome ta su negativne, neistinite misli i koje ne moraju vie da budu deo vae svesti. Ukoliko zadrite takve neistinite misli dalje od svog uma, videete da tada i samo tada vae Vie ja moe izazvati istinite i pozitivne misli koje e ka vama privui dobro, koje eka da se manifestuje. Jer dok je va um zbrkan svim tim uplaenim, zabrinutim, obeshrabrujuim, bolesnim, slabim, siromatvom obeleenim mislima, kako oekujete da bilo ko, ko osea vibracije a vibracije se ne mogu sakriti bude privuen vama i kako oekujete da vas Bog inspirie mislima blagotvorne prirode? U stvari, takve negativne misli udaljavaju od vas stvari koje elite da manifestujete u svom ivotu jer slino privlai slino. Razmislite! Misli o siromatvu nee privui blagostanje ili posao; bolesne misli nee izgraditi zdravu svest; a vera da ete promaiti privlai promaaj. (ibid, p. 17-18) Kao to vidite, samo znanje nije dovoljno, videti istinu nije dovoljno ovek takoe mora da izabere kako da je emocionalno i spiritualno interpretira i primeni ono to zna i vidi, jer taj izbor odreuje ovekovu spiritualnu orijentaciju u pravcu viih ili niih FRV, u pravcu sluenja drugima ili kontrolisanja drugih, u izboru da se bude slobodan ili predator/rtva, da se bude ovek ili maina. Obratno, to odreuje kvalitet i opseg vaih iskustava. Iza znanja I empatini i zloudni pojedinci mogu znati istu istinu, ali ono to ih razlikuje je kako su izabrali da interpretiraju i primene te istine. Na primer, postoji istina o vrhovnoj vanosti slobodne volje dok pozitivni pojedinci potuju slobodnu volju, podravajui je, negativni pojedinci je potuju, manipuliui svoje rtve da je se slobodno

odreknu. Zbog toga, dok nivo znanja, mudrosti i svesnosti moe biti podjednak kod dva suprotno polarizovana entiteta, njihova odabrana emocionalna staza uenja je ono to konano odreuje njihovu spiritualnu orijentaciju i konanu prirodu iskustava, to sve proizilazi iz toga kako su izabrali da misle i oseaju o onome to ue. Nemojte pomeati, u pitanju je zaista izbor ta emo postati, izbor izmeu negativnog i pozitivnog odgovora na ista iskustva, kao to to i jeste svrha slobodne volje. Uei o spoljnoj objektivnoj realnosti mi biramo kako da postignemo usaglaenost izmeu samih sebe i te objektivne realnosti. Pozitivna staza dovodi sopstvo u harmoniju sa Univerzumom putem prihvatanja i sluenja drugima, dok negativna staza traga za time da dovede Univerzum u kongruenciju sa samim sobom putem nametnutog poretka i osvajanja. Obe staze predstavljaju ujedinjenje spoljanjeg sa unutranjim, vieg sa niim, sebe sa drugima, meutim, drugaijim sredstvima i drugaijim posledicama za pojedinca. Zakljuak Vana stvar, koju treba zapamtiti, je da sve poinje izborom, nezavisno od toga koliko se taj izbor ini nebitnim. Istina postoji nezavisno do toga kako izaberete da je percipirate, ali va izbor odreuje kako e ta istina biti integrisana u vae bie i time u kom pravcu e te se spiritualno razvijati. Izbor da poputate negativnosti, proputajui da teite ka svesnom, pozitivnom i balansiranom stanju uma, upija budue negativne elemente u vae bie, koji su u rezonanci i privlae slina iskustva i inteligencije, obezbeujui ak i ruicu, kojom te inteligencije mogu da vas bacaju tamo-amo. Ti elementi mogu da budu identifikovani i transformisani samo ako poznajete sebe i ako ste u harmoniji sa sobom i sa onim to jeste. Svaki trenutak je sledea ansa da se izabere bolje i na taj nain celina moe postepeno da bude proiena i dovedena u harmoniju sa Kreacijom.

III deo http://montalk.net/metaphys/56/principl ... n-part-iii

Ignorantnost, strah i predrasude nastaju kada razum biva nadvladan emocionalnim i instinktivnim impulsima. Istorijske posledice ljudske ignorantnosti su filozofima dale razlog da posegnu za drugim reenjem, objektivnim razmiljanjem i intelektom kao antipodom. U prolosti, dihotomija je poivala na religiji vs sekularizmu, slepoj veri vs logici. Danas, religija i sekularizam su stare vesti i ova dihotomija se pomerila u druge oblasti. U polju alternativnog znanja na primer trenutno postoji razdor izmeu onih koji savetuju odbacivanje razuma i oslanjanje na oseanja i senzacije (odreene razbaruene new age paragidme) i onih koji savetuju odbacivanje emocionalnog subjektivizma i tenju objektivnom znanju putem razmiljanja ekiem. Ali da li je intelektualno zakljuivanje dovoljno? Iako prevazilazi subjektivizam emocija i instinkta, intelekt pokazuje svoje sopstvene nedostatke. Najveim delom, ludost emocionalizma i primarnih instinkata se poklapa sa nedostacima intelektualnog zakljuivanja. Ako se jednom od njih pripie primat i ospori izraz drugom, to rezultira razliitim disbalansima.

Razum bez emocija je entropian i beivotan, dok su emocije bez razuma animalistike. Naroito new age filozofija odbija intelekt i daje suvie prostora subjektivnim muicama emocionalnog centra, to vodi do lakovernosti i ignorantnosti. Njen suprotni parnjak nesmotreno deklarie nadmonost intelekta. Ako se adekvatno primenjuju, razum i emocije ispoljavaju svoje prednosti. Ali pogreno primenjeni oni od loeg prave gore. To je evidentno kod marksizma, komunizma, panske inkvizicije, alopatske medicine i new age dezinformativne filozofije, od kojih svi svoje postojanje imaju da zahvale nekim disbalansima i slabom razvoju fizikih i metafizikih svojstava kod svojih zastupnika. Mi smo informisani o odgovarajuoj i neodgovarajuoj ulozi emocija pravilno upotrebljene one nas pokreu na akciju i daju ivota naim mislima. Kada ne igraju svoju pravu ulogu, one nas zaslepljuju za istinu i svode nas na reaktivne ivotinje. Ali upotreba i pogrena upotreba intelekta je mnogo suptilnija i zbog toga u se ovde fokusirati na njoj. Intelekt moe da raspoznaje, meri, razlikuje, uporeuje i kontrastira i ini se da su to svojstva dostupna oveku. Ali njegov primat je laan, jer intelekt je i dalje inferioran u odnosu na ovekove via spiritualna svojstva. Ono to se svakodnevno podrazumeva pod emocijama, intelektom i instinktom su delovi ovekove nie prirode, koja izranja iz neurolokog, biolokog i fiziolokog sistema. ovek je vie nego samo maina. Pravi ovek uz fiziko telo poseduje duu, um i duh. Tako pored nieg emocionalnog, intelektualnog i instinktivnog centra, on ima mogunost da dosegne vie emocionalne i intelektualne sposobnosti. One prevazilaze nie po funkciji i istinitosti, jer su svesne a ne mehanike prirode. Oni operiu putem direktnog znanja, umesto preko linearne logike. Ostajui u uzanoj strogosti materijalistike nauke vodei intelekt je u nedavnoj istoriji osporio postojanje due, uma i duha. Tako je problem sa veinom sekularnih filozofija da se okreu oko ovekovih niih centara. ak i ako su adekvatno balansirani, oni su nepotpuni i nedovoljni; i filozofije ograniene na njihovu upotrebu e nositi iste nedostatke. Komunizam je zastupao vrednosti razuma i racionalizma, centralizujui i kalkuliui sve aspekte, dok je faizam video ogranienja logike i umesto nje naglaavao iracionalizam i impulse. Oba su jednostavno zamenila jedan nii centar drugim, to u principu nije reilo nita. Oba su se razvila u monstrume, jer su ukalupljivali oveka u ono to su pogreno pretpostavljali da on jeste, mehaniko jedinstvo potrebno da bi se odravao sistem. Nii intelekt je nalik pametnom kompjuteru. Ako mu se daju ulazni podaci, on moe proraunati set izlaznih podataka. Ali ako se unesu pogreni podaci, on nee shvatiti da su izlazni podaci takoe pogreni, sve dok kataklizmino grubo buenje ne iznudi ponovnu procenu pretpostavki. On je kao slepi ovek koji opipava svet tapom. On je kao lenjir koji meri razdaljinu, ali ne moe da saopti pravac. Intelekt je tako odvojen od doivljaja apsolutne realnosti.

Nasuprot tome, vii (spiritualni) centri deluju kao kompas, govorei nam putem intuicije, inspiracije i uvida gde je sever. Dok nii intelekt zadrava samo simbolinu povezanost sa idejama, vii centri nam omoguavaju da percipiramo sutinsko znaenje i vrednost neke ideje. Postoji razlika kada vidite simbol na mapi i sami vidite tu destinaciju. Korienje nieg intelekta je jednostavno pretraivanje mape. Samo okreui se unutra i svesno poseui za jezgrom te ideje moete percipirati nivo njene rezonatnosti sa istinom. Kada ljudi komuniciraju, oni dele mape ideja jedni sa drugima. Idealno, svaka osoba bi trebalo da bude odgovorna za korienje dobijene mape, da bi svesno u sebi locirala destinaciju koju ona predstavlja. Poiljalac nikada ne daje znanje primaocu, on pre ukazuje na mesto gde ga ovaj moe nai za sebe. Znanje se ne moe misliti, na njega se samo moe ukazati. Ukoliko ovek radi samo sa niim nivoom intelekta, mapa se posmatra kao sama teritorija, jer njegova ograniena mo razmiljanja ne moe da vidi razliku izmeu simbola i realnosti. Rei su jednostavno refleksija ideja i onaj ko pomea mapu sa teritorijom, nikada nee pronai blago. To je razlog zato grupni konsenzus, zasnovan na intelektualnoj saglasnosti retko garantuje objektivnost. Slep za apsolutnu vrednost ideja i smatrajui sve relativnim i nesigurnim, nii intelekt smatra grupni konsenzus kao dobru potvrdu neega. Kada onda naie istina kao izazov pogrenom konsenzusu, intelekt vidi samo da je ta ideja suprotna sudu mnogostrukog uma i prirodno je odbija. Najvei porok intelekta je hibris, njegovo racionalizovanje protiv viih istina i spiritualnih impulsa kao neosnovanih i frivolnih ideja. To je zaista slepi ovek sa tapom nesposoban da napravi razliku izmeu visoke ograde i duboke litice i zbog toga u strahu od prelaska ulice. ovek, koji se slui niim intelektom, je agnostiki racionalista, koji je nesiguran u bilo ta i ponosan to racionalizuje protiv izazovnih istina kao protiv gluposti i fantazije, interpretirajui trodimenzionalnu sliku u terminima svog dvodimenzionalnog pogleda na svet. Videi greke intelektualnog rezonovanja, mnogi u ovoj taki prave greku odbacujui ga umesto da ga transcenduju. Oni se okreu ka niim oblicima ljudskog izraza i zaluuju sebe da su dostigli vie nivoe. Relativizam je razlog zato se rastui stepen dekadentnosti smatra prodornim istinama u modernoj umetnosti i filozofiji. Budui nesposoban da odvoji gore od dole, intelekt moe pomeati padanje sa uspinjanjem, pogreka koja se esto osnauje grupnim konsenzusom. Te iluzije izgledaju validne, sve dok se ne doe do dna. U stvarnosti, intelekt treba postaviti na njegovo mesto, umesto da ga odbacimo. Koja je odgovarajua funkcija nieg intelekta? Najbolje, on moe da odredi TA NIJE, veinom prirodno uviajui razlike izmeu dve stvari i utvrujui time postojanje neistine ili nepotpunosti. Meutim, kada nii intelekt pokua da odredi ta JESTE, on svodi beskonani opseg mogunosti na jedan ignorantan zakljuak i brani ga. Svesno odbacivanje mogunosti moe omoguiti da se okrui istina. erlok Holms je koristio taj metod, eliminiui nemogue, pri emu je ono to preostane, koliko god bilo neadekvatno, moralo biti istina. Kada nii intelekt pone da se obazire na savet duha koji dolazi iz viih centara, onda

ovek postaje gnostiki intelektualan, umesto agnostiki racionalista. ovek onda saznaje stvari intuitivno, ali koristi razum da proveri te impresije i da im praktinu vrstinu. Sa mapom i kompasom u ruci, intelekt moe istupiti sa sigurnou. Slepi ovek poinje da vidi, moda na poetku nejasno, ali dovoljno da zna gde je ograda a gde provalija. Na ovaj nain, nii intelekt je stavljen u slubu viih centara kao pisar i navigator. Da bi svaki centar ispoljio svoju mo, nie mora biti biti stavljeno u slubu vieg. Idealno, vii centri prenose intuitivnu impresiju inelektu, koji posle analize donosi odluku, koja se osnaena emocijama sprovodi u fiziku akciju. Ovaj proces rezultira daljnjim impresijama koje povratno podstiu rast daljnjih aktivnosti. Na ovaj nain, volja Duha se manifestuje u fizikom svetu, sputajui se od viih centara do nieg. Cilj spiritualne evolucije na naem nivou je da dosegne vie centre i da im komandu nad niim. To znai pratiti impulse spiritualnog ja, umesto da se bude rob muica i reakcija nieg ja. Da bi se napredovalo nije dovoljno biti objektivan i nadzirati svoje mehanike i animalistike aspekte to zaista rafinira intelekt i daje mu komandu nad niim centrima, ali ne doprinosi dosezanju viih spiritualnih centara. Kada uite i primenjujete to to uite, morate teiti ka tome da sasluate svoju intuiciju i unutranje znanje, postajui istovremeno majstor u korienju svog intelekta za prouavanje i opisivanje tih impresija. Ne dajte slobodnog prostora mengelima niih centara, ve ih stavite u balansiranu slubu svojim najuzvienijim aspiracijama i spiritualnim impulsima. Kraj